(Morus sp.

, 2013.

Somonikle vone vrste

Dren (Cornus mas)

Dud (Morus sp.)
ipurak (Rosa canina)
Oskorua (Sorbus domestica)
Danarike (Prunus cerasifera)
Badem (Prunus amygdalus)
Breskva(Prunus persica)
Vinja (Prunus cerasus)
Trenja (Prunus avium)
Stepska vinja (Prunus fruticosa)
Magrive (Prunus mahaleb)
Crni trn (Prunus spinosa)
Zova (Sambucus nigra)
Orah (Juglans regia)
Pitomi kesten (Castanea sativa)
Vacinium (Vaccinium myrtillus)
Corylus colurna

Brekinja (Sorbus torminalis)

Mukinja (Sorbus aria)
Jarebika (Sorbus aucuparia)
Autohtone sorte
Jabuka
Kruka
ljiva Turgunja
- Moravka
- Beloljiva
- Crvena ranka
- Metla

Alohtone vrste
Njihovo pojavljivanje
Primeri:
uzrokovano je
ljudskim aktivnostima, Visokobunasta borovnica
(Vaccinium corymbosum)
introdukcijom!!!
Aronija
( Aronija melanocarpa)
Gajene biljke
Amerika brusnica
(Vaccinium macrocarpon)

 .

.

DUD JE ZATITNI
ZNAK
VOJVOANSKIH
SALAA I
TRADICIONALNIH
SEOSKIH DVORITA
U VEEM DELU
SRBIJE.

U prolosti gotovo da nije bilo druma

bez dudovih stabala, kue bez duda,
ulice bez duda.

Dud je poela da sadi carica

Marija Terezija,
XVIII vek
2.000.000 stabala

Dud je jedina voka koja

je stigla u nae krajeve
po nalogu sa carskog
mesta. Bilo ga je,
dakako, i ranije, ali je
tek grof Mersi u Banatu,
a Marija Terezija i u
ostalim delovima
Vojvodine, ak i
zakonski, obavezala
podanike da sade ovo
plemenito drvo.

Biodiverzitet umske flore ini vie od

100 vrsta
umski ekosistemi zauzimaju ogromno
prostranstvo u Srbiji. Najvei deo Srbije
nalazi se u umskoj zoni. Izuzev
Vojvodine, gde se nalaze dva vea brdska
odn. planinska umska kompleksa
(Fruka gora i Vrake planine), svi ostali
delovi Srbije, uz manje ravniarske
prostore, pripadaju brdskom odn.
planinskom regionu.

 Morus sp.

o
Moraceae.

o Morus sp.

,

!!!

 (Morus alba L.)

o .
o 15-18 (20) m , 1 m 250 .
.
o , .
, ,
.
, (
).
o , ,
.
o ; 3-10 cm 4-10 cm
, ;
, .
o .
o , .
o , -, , .
-.

 Morus alba L.
M.Alba L. var.
fastigiata

M.Alba L. var. pyramidalis

M. alba L. var. pendula Dipp.

M. alba L. var. macrophylla Loud.

M. alba L. var. macrophylla Loud.

M. alba L. var. globosa

M. alba L. var. nana issai

 (Morus nigra L.)

o .
o 20 m ,
.
o , . .
,
2 , .
o 6-9 mm ( )
, , ,
.
o (
). , , ,
.
o .
.
o , .
.


1 ( 200
). ( 9),
.
, ,
;
.
,
.

 (Morus rubra L.)

o -.
o 30 m ,
.
o .
o .
, ,
-, ;
,
( 3-7 )
, ,
.
o -.
o -.
o ,
o , .

 Morus rubra L.

Morus rubra L. f. atropurpurea F.Seym.;

Morus rubra L. f. laevis F.Seym.;
Morus rubra L. var. rubra;
Morus rubra L. var. tomentosa (Raf.) Bureau;
Morus tomentosa Raf.

o
.
o M ,
.
o
, .
o .
o
.
o .
.

Mrea saradnika

Izvor oplemenjivakih
ideja

1 ,
.
-
.
. ,
.

 2 ,
9. ,
.
12.06.,
- .
.

6 6 .
3 ( ).
, 9.
, .
12. , .
( )
.
, .


,
.
9.
. ,
-.

1/4 - , 5.
.
, 10.06.
.
.

 3/9
.
,
. 12.,
. -.

.

1 .
.
, ,
.
.
.
. ,
.


1
.
, .
.
.
. - ( ),
.

1 ( 200
). ( 9),
.
, ,
;
.
,
.


1 .

.
. .

. .

.

 1 . ,
- .
.
. , .
15.06., .
, .
, ,
. ,
. 3 .

. rubra

 1 ( 6),
. .
, 5 .
(, , ).
, .



o .
o , ,
.
o 10 .
o ,
.
o .
o ;
, . .

o ,
.


o .
o
.
o : .
,
.
,
.
.
o
1,8 2 m.
o ,
.
.
o , .
o
:
( ,
),
.

o , , .
o
.
o , ,
, .

o
o
o
,
,

,
.



o : ,
.
o , , , , ,
, .
.
o
,
. ,
.
o
- .

o
(Bombix mori L.)
o , , 2.500 4.000 m
.
o ,
1733. .

Gavra Plabi
B. Palanka

Sava Graovac
Kovilj
Programski rukovodilac
Raa Popov


o ,

.
o

.
o , ,
, , .
o ,

.
o ,
,
,
.
o


.



-


.
8. 1805.
,
,




,
.

300