Pravna norma

Pravna norma je pravilo o ponasanju ljudi koje je zasticeno prinudnim aparatom drzave.
Pravna norma je pravni atom.
Pravna norma se cesto mesa sa clanom zakona ili njegovim paragrafom, ali je ona mnogo siri
pojam, jer se skoro nikad nijedna pravna norma ne nalazi samo u jednom clanu zakona ili drugih
pravnih akata.( LM-isprepletenost )
Vrste pravnih normi:
1. da li su stvorene u blizoj ili daljoj vezi s konkretnom situacijom na koju se odnose:
- uslovne norme koje se donose za situacije koje treba da nastupe (apstraktne),jedino,
nastupanje takve situacije uslov je za primenu te norme.( LM )
- bezuslovne donose se za situacije koje su ve date.
Pravni poredak se teoretski moze zamisliti bez uslovnih normi, ali bez beuslovnih nikako, zato sto
su nastale situacije koje se moraju regulisati normama prava.
2. na koliki broj slucajeva se odnose:
- opte ili generalne odnose se na neodredjen broj sluajeva, odnosno lica u istoj situaciji,
( npr. svi gradjani - porez , vojska LM )
- pojedinane ili individualne odnose se na jedan odredjen sluaj, odnosno lice.( Miki je
duzan da plati toliko poreza isl. LM )
LM: Obicno se opste norme stvaraju uslovnim, a pojedinacne bezuslovnim, sto je najcesci slucaj,
ali postoje izuzeci kao npr. : ljudska sloboda i obrnuto Petar ako se ozeni dobice 5000 dinara,
Elementi pravnih normi
- osnovni elementi su dispozicija i sankcija
- i dispozicija i sankcija su pravila ponasanja,tacnije dva alternativna pravila ponasanja( ili se
primenjuje jedno ili drugo, nikad oba )
- uslovne norme pored dispozicije i sankcije imaju jo dva elementa (dve pretpostavke)
pretpostavku sankcije i pretpostavku dispozicije.
- bezuslovne norme pored dva osnovna elementa imaju jo samo jednu pretpostavku
pretpostavku sankcije.
1. pretpostavka dispozicije
- je onaj deo norme koji odredjuje faktiku situaciju ili injenice koje
moraju postojati da bi se
dispozicija, glavni deo norme, mogla primeniti.
- ona odredjuje dogadjaj koji jos nije tu, koji se predvidja kao moguc,koji je, cak, mozda,
verovatan ili normalan, ili i neizbezan, ali koji tek treba da se desi,
- odnos opstih i pojedinacnih ( LM )
2.
Dispozicija
- dispozicija je zapovest o ponasanju ljudi, ona sadrzi uslovu relativnu zapovest, jer subjektu
se
naredjuje da postupi po njoj ako zeli da izbegne primenu sankcije.
- nacin na koji je formulisana zapovest u dispoziciji moze biti razlicit: u obliku, naredjenja,
zabrane ili ovlascenja, ali bez obzira na nacin formulacije svaka u sebi sadrzi zapovest, i to
dvostranu.
Naredjujue norme naredjuju subjektu da se ponaa na odredjen nain.
Zabranjujue norme zabranjuju subjektu da izvri neku radnju.
Ovlaujue norme ovlauju subjekta na jedno ponaanje.

Odredjenost dispozicije:
najmanje su neodredjene dispozicije sa nedovoljno odredjenim pojmovima, a najvie su
neodredjene dispozitivne dispozicje.
- njodredjenije su u krivinom pravu, zatim u upravnom a najmanje u gradjanskom,
privrednom ili porodinom pravu.
Vrste dispozicije:
1. dispozicija sa neodredjenim pojmovima
- neodredjeni pojmovi ili pravni standardi,
- to su pojmovi koji menjaju svoju konkretnu sadrinu zavisno od svakog sluaja ali u sutini
ostaju isti,
- za svaki konkretni sluaj postoji samo jedno ponaanje koje potpuno odgovara dispoziciji,
dok svako drugo ponaanje predstavlja njen prekraj.
jedino to to ponaanje u normi nije unapred odredjeno, vec je nadleznim subjektima
ostavljeno da ga oni odrede,
- primeri: obezbediti javni red i mir, javni interes, savestan vozac, primereno ponasanje itd.
2. alternativne dispozicije( suprotnost kategoricnim dispozicijama )
- kada dispozicija predvidja dva ili vie ponaanja koja su potpuno odredjena, jedino to je
neodredjeno je: ponaanje koje subjekt sledi jer to zavisi od njegove volje.
- primer: da plati ili da ode u zatvor i sl.
3. dispozicije koje daju diskrecionu vlast
- subjekat kome je odobrena diskreciona vlast nije slobodan da sam stvara normu, nego mu je
unapred odredjeno kakvu normu e da stvori, odnosno kako ima da se ponasa.
- Jedino u emu je slobodan je da u skladu sa svojim ubedjenjem izabere izmedju vie normi
koje su odredjene
- pri tome mora da vri diskrecionu vlast u interesu slube, jer ukoliko to ne bude radio
njegov akt ce biti ponisten od strane drugih organa koji ocenjuju zakonitost akta, iako je
delovao u okviru diskrecione vlasti;
- diskreciona vlast ne moze se vrsiti ukoliko se radi o neodredjenom pojmu,
- primeri: roditeljska vlast, izbor radnika,itd.
4. dispozitivne dispozicije(suprotne od prinudnih)
- kada dispozicija sadri jedno pravilo ponaanja subjekta, ali istovremeno ovlauje ovog (ili
kog drugog subjekta koji je zainteresovan i cije je ponasanje neposredno odredjeno
dispozicijom ) da umesto date stvori drugu dispoziciju.
- u ovom slucaju subjekt na koga se odnosi dispozicija sam stvara dispoziciju kojom regulise
sopstveno ponasanje ili ponasanje drugih subjekata,
- posebno se ove zamenljive dispozicije koriste u onim oblastima prava gde se smatra da ce
medjusobne odnose najbolje regulisati sami odnosni subjekti, svojim sopstvenim
dispozicijama,
- prepoznaju se jer se u njima izricito naglasava da su dispozitivne, iako nekad postoji
problem u prepoznavanju
- dispozitivne dispozicije su obavezne isto koliko i sve druge,
- primeri: podela nasledstva ukoliko ne postoji testament.
3. pretpostavka sankcije
- se sastoji u opisu prekraja dispozicije ili delikta (ponaanje suprotno od onog koje propisuje
dispozicija).
- prekrsaj je nuzan uslov za primenu sankcije, ali mogu postojati i drugi uslovi za njenu primenu,
narocito kad je rec o pojedinacnom aktu odredjivanja sankcije, npr. sankcija moze biti uslovljena
neizvrsenjam kakvog drugog prekrsaja tzv. uslovna osuda ili neki rok i dr.
- prekrsaj je uvek ljudska voljna i svesna radnja,, a ta radnja moze biti pozitivna ( cinjenje ) ili
negativna ( necinjenje ),
- delikt je nuzna stvar u pravu i tesko je zamisliti pravni poredak u kome se ne bi vrsili delikti, a
njegova tezina zavisi od tezine povrede interesa.
-

- ne postoji njihova jedinsvena podela i klasifikacija,

- prema sadrzini dele se na : protiv svojine ili protiv drzave( vlasti )
Vrste delikata u modernom pravu:
- krivino pravni krivina dela( ostecenje bitnih dobara ),
- gradjansko pravni nanoenje tete, ekonomske,
i manje vazni:
- disciplinski manje povrede slubenih dunosti od strane slubenih lica,
- administrativni laksa krivicna dela, za koje sankcije izrie uprava, a ne sud.
4. Sankcija Znaenje pojma sankcije
sekundarna dispozicija - onaj deo pravne norme koji sadri propis o ponaanju kako
subjekta koji je prekrsio dispoziciju tako i odnosnog drzavnog organa koji je pozvan da na
prekrsioca primeni odgovarajucu nasilnu meru zbog tog prekrsaja.
- primena prinude prinudna mera koju drzavni organ primenjuje nad prekriocem
dispozicije.
- sankcija se odnosi kao pravilo ponasanja i na drzavni organ za prinudu,
- ima misljenja da se celo pravo , ustvari, drzi na sankcijama ali pravo u stvari pociva na
nesankcionisanim normama
- i sankcije, ali mnogo redje, kao i dispozicije mogu biti manje ili vise odredjene, a primer
su:dispozitivne sankcije ugovorne kazne.
Podlonost prekrioca dispozicije sankciji naziva se pravnom odgovornou (krivina,
gradjanska, disciplinska).
- neophodno je razlikovati i subjektivnu ( koja pretpostavlja krivicu ) i objektivnu odgovornost.
primer: u krivicnom pravu se trazi umisljaj, a u gradjanskom je dovoljen i nehat,
Vrste sankcija:
1. sankcije prema licima,
2. sankcije prema aktima.
Sankcije prema licima:
- krivino pravne sankcije : kazne lake(upozorenja) i tee (zatvorske)
- gradjansko pravne sankcije; naknada prouzrokovane tete
- ove dve vrste sankcija ne mogu se jasno razgraniciti, iako im je osnovna razlika u cilju i
sastavu,
po cilju: kps imaju odmazdu prema krivcu ili predupredjenje daljeg vrsenja krivicnih dela, dok
gps imaju cilj naknade stete ( iako se ne moze poreci da i gps sadrzi odmazdu, kao sto i kps
sadrzi naknadu stete)
po sastavu: kps se sastoje u trajnom ili privremenom oduzimanju raznih dobara prekrsioca:
zivota, slobode, casti,imovine, prava itd, dok se gps sastoji samo u oduzimanju imovine
- zajednicko preklapanje im je u oduzimanju imovine, ali se u kps imovina daje drzavi, a u
slucaju gps ostecenom
- disciplinske kazne,
- administrativne kazne novane kazne ili kazne zatvora.
Sankcije prema aktima.
- ponitavanje akata koji bi proizveli posledice, a protivni su nekoj pravnoj normi
- da bi se izbegla zloupotreba prinude, sankcije moraju biti ogranicene, tacno odredjene i
specificirane, a organima za prinudu ne sme se pustiti velika sloboda u odredjivanju i primeni
sankcija,
- ovo je narocito vazno za krivicne sankcije, te se tu posebno primenjuje nacelo zakonitosti
( legaliteta )- da se sankcija ne moze primeniti na delo koje nije unapred odredjeno zakonom niti
ako sankcija nije unapred utvdjena zakonom, i to tacno.
- postoje i pravne oblasti gde sankcija ne moze biti odredjena i organizovana po nz,npr. mdjp, rat
( LM )

POVEZIVANJE PRAVNIH NORMI U PRAVNI POREDAK

- ONE SE POVEZUJU NA OSNOVU ODREDJENIH PRAVILA, OD KOJIH JE NAJVAZNIJA
PODELA NA OPSTE I POJEDINACNE.
- opte ili generalne odnose se na neodredjen broj sluajeva, odnosno lica u istoj situaciji,( npr. svi gradjani - porez ,
vojska LM )
- pojedinane ili individualne odnose se na jedan odredjen sluaj, odnosno lice.( Miki je duzan da plati toliko poreza
isl. LM )
- odnos izmedju opste i pojedinacne norme je opsta norma sluzi kao podloga, kao osnov pojedinacnoj.
- odnos izmedju opstih normi je po odredjenoj hijerarhiji, tj. nize opste norme imaju manji znacaj od visih i
moraju biti u saglasnosti sa njima,
- najvisa pravna norma se sastoji od jedne dispozicije i jedne sankcije, upucene na jedan drzavni organ za
prinudu iznad kojeg nema viseg organa, suveren organ( sankcija upucena na suveren organ, kad se shvati kao
dispozicija u odnosu na njega, nema pravni karakter u tom smislu da iza nje stoji nova sankcija )
- izuzeci su:
opste pravne norme koje se mogu primenjivati bez donosenja pojedinacnih i pravne praznine.
poredak dakle, moze biti razlicit:
- prost: 2 clana- jedna opsta i jedna pojedinacna pravna norma koje se izvodi neposredno iz opste,
- vrlo prost: jedna opsta norma koja se odmah primenjuje,
- pravna praznina: jedna pojedinacna pravna norma.
-slozen: niz opstih i pojedinacnih normi

Pravni akt
Pravni akt donoenje izvesne odluke koja ili sadri izvesnu normu, parvilo o ponaanju, ili
predstavlja uslova za primenu neke druge norme.
Pravni akt izjava volje kojom se stvaraju pravne posledice.
Svaki pravni akt se sastoji iz dva dela:
- unutranjeg, psihikog akta i
- spoljnog, materijalizacije tog psihikog akta.
Spoljni akt je sredstvo pomou kojeg se unutranji akt izraava. Da bi se unutranji akt saznao
preko njegovog spoljnog izraza treba:
- obezbediti da se spoljanji izraz tano izrazi,
- tano saznati spoljni izraz,
- obezbediti mogunost kontrole da li spoljni izraz tano izraava sutinu pravnog akta.
Najprostiji sluaj neslaganja spoljnog izraza sa sutinom pravnog akta je kad unutranji, psihiki
akt stvarno postoji, samo je netano izraen (greka u izraavanju).
Unutranji uzrok koji dovodi do neslaganja je zabluda (donosilac akta donosi akt smatrajui da su
injenice na osnovu kojih ga donosi drugaije nego to jesu).
Spoljanji uzroci koji utiu na donoenje pravnog akta su:
- prevara (postoji kada je zabluda donosioca akta izazvana namarnom delatnou nekog
drugog lica, a ne njega samog),
- prinuda (postoji kada se fizikim ili psihikim sredstvima nasilja deluje na donosioca da
donese akt kakav nee.

Donoenje pravnog akta

Pravne norme se stvaraju pravnim aktima, a stvaranje pravnog akta se regulie nekim drugim
prethodnim pravnim aktom.
Prethodni, i po pravilu vii pravni akt, ragulie donoenje kasnijih, i po pravilu, niih pravnih akata.
Izuzetak je donoenje prvog i najvieg pravnog akta, prvog ustava. Njegovo donoenje je slobodno
i ne moe biti ragulisano nikakvim prathodnim ili viim aktom. Tim aktom se zasniva pravni
poredak.
Oblik pravnog akta
Oblik pravnog akta je skup materijalnih inilaca i naina na koji se on stvara i ispoljava, i
sastoji se iz tri elementa:
- nadlenost subjekta za njegovo donoenje
(ovlaenje odredjenih subjekata da donose odredjene akte; dravni organi i nedravni subjekti;
nadlenost je propisana pravom; dravni organi donose tri vrste dravnih pravnih akata:
zakonodavni, upravni i sudski; )
- postupak donoenja
(konkretni skup radnji koje se koriste za donoenje pravnog akta; propisan pravom; hijerarhijski
sistem parvniha akata; to je vei dravni organ to je akt koji on donosi od vee vanosti i
snage.)
- materalizacija
(radnja ili skup radnji kojima se akt spolja izraava; trajanje pravnog akta; izraava se
pismenim ili usmenim jezikom ili fizikom radnjom).
Sadrina ili materija pravnog akta:
1. glavni deo (norme koje su stvorene pravnim aktom),
2. sporedni deo (oznaavanje samog akta).
Po glavnom elementu pravni akti se dele na:
- akte kojima se stvaraju pravne norme,
- akte kojima se postavljaju uslovi za primenu pravnih normi.
Vrste formalnih pravnih izvora i njihova hijerarhija
Dva osnovna tipa prava:
1. kontinetalno evropski pisano pravo; zakon je glavni izvor prava,
2. anglosaksonski obiaj i sudski precedent.
Izvori prava:
- dravni,
- nedravni i
- meoviti.
Svi pravni akti poredjani su po hijerarhijskoj lestvici vii pravni akti ponitavaju nie.
Ustav zakon medjunarodni ugovor dravni akt nii od zakona akti D.O. ugovori obiaji.
Vrste pravnih akata:
1. opti pravni akti izvori prava
(ustav; zakon; dravni akti nii od zakona; pisani nedravni akti; sudska presuda, obiajno
pravo; ugovori; sudska praksa; pravna nauka;)
2. pojedinani pravni akti nisu izvor prava, vezani su za odredjene situacije
5

Najvazniji izvori prava danas su : ustav, zakon, medjunarodni ugovori,podzakonski opsti

pravni akti, opsti akti dr. organizacija, obicaji,sudski precedent,sudska praksa i pravna
nauka.( 9 njih )
Zakon
Zakon oznaava pravilo ponaanja uopte. To je pisani pravni izvor koji ima najviu pravnu
snagu koji izdaju posebni zakonodavni organi po posebnom postupku.
Zakon o materijalnom smislu smatra samo onaj pravni akt koji sadri opte norme.
- u demokratskim drzavama zakone iskljucivo donosi opstepredstavnicko telo izabrano od gradjana
na osnovu opsteg i jednakog prava glasa, a narodna suverenost se izrazava kroz nacelo vladavine
zakona kao opstih i prema svima jednakih pravnih normi, a pravne norme moraju biti u skladu sa
ustavom( NACELO USTAVNOSTI ),
- istovremeno svi drugi pravni akti moraju biti u saglasnosti sa zakonom ( NACELO
ZAKONITOSTI ),
Dekret zakon i li uredba sa zakonskom snagom. To je akt vlade koji se moe promeniti zakon ali
koji se u odredjenom roku mora podneti parlamentu na retifikaciju (potvrdu).
Promulgacija sastoji se u tome da ef drave utvrdjuje da je zakon donela zakonodavna vlast po
postupku koji je predvidjen.
Kodifikacija
Po svom obimu tj. po drutvenim odnosima koje obuhvataju, zakoni mogu biti: ui i iri. Oni mogu
obuhvatati samo jedan drutveni odnos, a mogu obuhvatati i cele velike oblast itih odnosa.
Veliki zakoni koji obuhvataju celu jednu ili pak vie pravnih oblasti, odnosno pravnih grana,
nazivaju se zakonici ili kodeksi, a donoenje takvih zakona naziva se kodifikacija.
Formalni zakon:
- sadri pravnu normu,
- odnosi se na jedan sluaj koji je predvidjen u njemu,
- ima zakonsku snagu,
- vai uprkos suprotnoj optoj normi tj. pojedinana norma ukida optu normu.
Zakonodavni postupak je slozen jer mora da obezbedi:
- uslove za razmenu misljenja razlicitih poslanickih grupa u parlamentu,
- uravnotezavanje nejednakih interesa razlicitih klasa ili slojeva,
- neophodan publicitet i kontrolu od strane zainteresovane javnosti.
Zakonodavni postupak:
1. podnoenje predloga zakona,
2. pretres predloga zakona,
3. glasanje,
4. objavljivanje u slubenim novinama i
posle nekog vremena stupa na snagu

FAZE Zak.Post, opsirnije, ko zeli :

1. podnoenje predloga zakona i izrada nacrta zakona ( najcesce od strane vlade ),
2. dostavljanje predloga i nacrta zakona odgovarajucem odboru parlamenta( zakonodavni
odbor i odbor u cijem se delokrugu nalazi materija koja se uredjuje zakonom ), koji nakon
rasprave na odboru predlog i nacrt zakona sa eventualnim izmenama i dopunama dostavlja:
3. parlamentarni plenum,
- na plenumu se raspravlja o zakonu u celini i pojedinim njegovim clanovima, podnose se
amandmani i na kraju glasa ( ako je parlament sastavljen iz dva doma zakon u mora biti usvojen
u istovetnom tekstu od oba doma parlamenta, a zavisno od ustavnog resenja i sadrzine mora
biti usvojen i od samo jednog doma parlamenta )
- zakon se smatra usvojenim ako za njega glasa potrebna vecina ( pored kvoruma, trazi se
obicna, apsolutna ili kvalifikovana vecina zavisno od vaznosti zakona )
4. u zavisnosti od sistema podele vlasti, u nekim sistemima sef drzave ( monarh /predsednik)
moze imati pravo odredjenog suspenzivnog, odlozenog veta, koji nakon ponovnog glasanja
u parlamentu moze opozvati zakon, a ako veto nije koristio ili ga je neuspesno koristio
sledi:
5. Promulgacija sastoji se u tome da ef drave svojim potpisom ( u ukazu kojim proglasava
zakon ) utvrdjuje da je zakon donela zakonodavna vlast po postupku koji je predvidjen.
6. objavljivanje ukaza u slubenim novinama i
7. posle nekog vremena stupa na snagu.
Dravni opti akti nii od zakona podzakonski propisi
U formalnom smislu to su svi opti pravni akti slabije pravne snage od zakona koje donose bilo
dravni bilo drutveni organi prema unapred utvrdjenom postupku. Donose ih izvrni organi, vlada
i ef drave.
1. podzakonski propisi predstavnikih organa:
- skuptina donosi statute, odluke, zakljuke, naredbe i poslovnice,
- statut skuptine donosi se na nivou grada, optine i odnosi se na sve drutvene oblasti.
2. podzakonski propisi izvrne i upravne vlasti:
- donose ih vlada ili ef drave,
- tu spadaju: uredbe, odluke, uputstva, odlike, opta reenja.
Podzakonski propisi dravnih organa uprave:
Pravilnikom se razradjuju pojedinane odredbe zakona, dravnih propisa i optih akata.
Naredbom se izvravaju odredbe zakona i propisi.
Uputstvom se propisuje nain rada dravnih organa uprave.
3. organi pravosudja.
- najznacajniji su opsti akti koje donose:
1. sef drzave ili vlada: uredbe, dekreti, ordonanse i izvrsne naredbe
Uredba je izvedeni, a ne samostalni pravni akt,nizi od zakona, a visi od drugih podzakonskih akata,
koji donosi vlada ili ef drave, u cilju tacnijeg odredjivanja apstraktnih i nedovoljno odredjenih
zakonskih odredaba.
Ona samostalno uredjuje neku oblast i konkretizuje zakon, ali ne sme da prevazilazi niti protivreci
odredbama zakona radi cijeg izvrsenja je doneta.
- vlada ili sef drzave, ovisno o sistemu podele vlasti ( predsednicki ili mesoviti ) moze imati:
a) generalno ustavno ovlascenje za donosenje uredbi za izvrsenje zakona,
b) specijalno ovlascenje - vlada moze doneti uredbu za izvrsenje zakona samo ako je tim zakonom
na to ovlascena,

Prema odnosu uredbe prema veim pravnim aktima:

- uredbe za izvrenje zakona,
- uredbe za izvrenje zakona donete na osnovu ustavnog/zakonskog ovlaenja ,
- privremena delegacija nadleznosti -ordonanse - opsti akt vlade vezan za " programski
zakon " ,na vladu se prenose na odredjeno vreme,mere koje su u nadleznosti zakonodavca,
za donosenje takvih akata, vlada mora imati ovlascenje od parlamenta koji moze te uredbe i
da menja i da ukida,
- dekreti - uredbe koje vlada samostalno donosi izvan materije vezane za zakon, a kojima se
menja ili ukida zakon,
- uredbe po nuzdi- uredbe koje se donose po ustvnom ovlascenju, u vreme vanrednih
situacija, kojima mogu delimicno biti suspendovane pojedine zakonske i ustavne norme, uz
postovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, ali ipak u takvim situacijama uredba po nuzdi
u znacajnoj je premoci u odnosu na zakon i ustav.
2. organi uprave ( ministarstva ili sekreterijati ) i organi lokalne samouprave(opstinska ili
regionalna skupstina ): odluke,naredbe,pravilnici,poslovnici, upustva i dr.
Odluka
- za razliku od uredbe, odluku, kao opsti podzakonski akt, donose razliciti drzavni organi:
parlament, vlada i uprava, a pored njih i skupstine decentralizovanih teritorijalnih jedinica
( gradske,opstinske i pokrajinske - u smislu 1 ona predstavlja izvrsni akt,sa uzim predmetom
odredjivanja nego uredba, tj. donosi se radi konkretizacije odredjene zakonske odredbe,- u smislu 2
ona predstavlja osnovni pravni akt tih najvisih lokalnih organa, kojima se uredjuju znacajna pitanja
iz njihovog delokruga rada
- Podzakonski opsti pravni akti moraju formalno i materijalno biti uskladjeni sa ustavom i
zakonom,sa izuzetkom u pogledu uredbi koje donosi vlada ( ili sef drzave u SAD-exsecutive
orders) u slucaju uslova predvidjenih ustavom ( privremena delegacija nadleznosti i uredbe
po nuzdi ),
- i kod podzakonskih opstih pravnih akata postuju se nacela zakonitosti i ustavnosti, o cemu
se staraju sami tvorci, neposredno visi organi od njih i posebno ustanovljeni organi ( ustavni
sud ).
- statut skuptine donosi se na nivou grada, optine i odnosi se na sve drutvene oblasti.
Podzakonski propisi dravnih organa uprave:
Pravilnikom se razradjuju pojedinane odredbe zakona, dravnih propisa i optih akata.
Naredbom se izvravaju odredbe zakona i propisi.
Uputstvom se propisuje nain rada dravnih organa uprave.
Opti pravni akti drutvenih organizacija
Pravo nije monisticko, vec pluralisticko, tj. osim drzave , u modernim drzavama, opste pravne akte
donose i nedrzavni subjekti-drustvene organizacije, najcesce privredne organizacije.
Najznaajnije vrste privrednih organizacija:
u Nemakoj drutva i preduzea,u Francuskoj trgovaka drutva,
u V. Britaniji kompanije,u S.A.D. korporacije.
- Te privredne organizacije nastaju u skladu sa zakonom kojim se uredjuje njihov nastanak i druga
osnovna pitanja, ali im se istim tim zakonom ostavlja siroka autonomija da vlastitim opstim
pravnim aktima uredjuju niz vaznih sopstvenih pitanja ( upis i prenos akcija, minimum kapitala,
upravni i nadzorni odbor, itd ),
- nemacki izuzetak ne prave razliku izmedju osnivackog akta i statuta,
- Statut je osnovni opti pravni akt koji sadri ne samo norme organizacionog karaktera, ve
uredjuje i dr pitanja od znaaja ne samo za osnivae, ve i za zaposlene i trea lica.
Pored statuta postoje i drugi opsti akti privrednih organizacija, koji se zavisno od njihove vrste
( drustva lica ili kapitala,javne ili privatne kompanije, itd ) javljaju u razlicitim oblicima:
- unutrasnja regulativa ( pravilnici o radu,poslovnici upravnog i nadzornog odbora, odbora
direktora itd. ), donosi ih uprava tih drustava,
8

- akti poslodavaca u saradnji sa odredjenim organima zaposlenih ( ovisno o tome da li se radi o

participaciji ili saodlucivanju ),
- kolektivni ugovori o radu - zakljucuju su izmedju poslodavaca i njihovih udruzenja sa
sindikatom zaposlenih, kojim se odredjuje visina nadnice, obaveze zaposlenih,sigurnost zaposlenja,
zastita na radu itd
oni se mogu zakljuciti na nivou privredne organizacije, privredne grane, drzave ali mogu biti i
nadnacionalni.
Opsti pravni akti drustvenih organizacija donose se na osnovu ustava i zakona, uz znacajan obim
autonomije tvorcima ovih nedrzavnih opstih akata, te pravne norme njima stvorene cine posebnu
oblast prava- autonomno ili drustveno pravo.
Medjunarodni ugovori
Medjunarodni ugovor je akt kojim se spaja volja dva ili vie medjunarodnih subjekata radi
uredjenja njihovih interesa medjunarodnim normama.
- on je najcesci oblik stvaranja normi medjunarodnog prava, i ima razlicite nazive: mu,
konvencija,pakt,protokol itd.
- on stvara pravo samo izmedju strana ugovornica, i nema nikakvog uticaja na druge drzave.
- Beka konvencija o pravu ugovora 1969. godine i Medjunarodna konvencija o pravu ugovora
izmedju drzava i medjunarodnih organizacija iz 1986. god., uz niz deklaracija i konvencija UN o
zabrani agresije,genocida, ropstva,rasne diskriminacije,segregacije i dr. osnovnih ljudskih prava,
uredila je glavna obelezja medjunarodnih ugovora i na taj nacin ogranicili pravnu suverenost
nacionalnih drzava,
- na taj nacin nastale su prinudne norme IUS COGENS, tj. medjunarodni ugovori suprotni
normama medjunarodnog pravo o zastiti osnovnih ljudskih vrednost ( ius cogens ) nistavi su,
- medjunarodni ugovori se ne primenjuju neposredno u nacionalnim pravnim sistemima,vec se trazi
odredjeni oblik saradnje izmedju unutrasnjih pravnih poredaka, a i nuzna je njegova ratifikacija
od strane zakonodavnog organa nacije- drzave,
- potvrdjen, on ima istu ili visu snagu od domaceg zakona, zavisno od ustavnog resenja drzave,
- posebno su obavezujuce medjunarodnopravne norme u kojima su utvrdjene osnovna ljudska prava
i slobode( gradjanska,politicka,socijalna i ekonomska ), cime je pravna neogranicenost drzave
prestala biti neotklonjivo obelezje suverene drzavne vlasti.
Obiaj kao izvor prava
Obiaj je bio vaan izvor tradicionalnog prava.
Tim nepisanim pravom bili su uredjeni mnogi znacajni konfliktni drustveni odnosi,a njihovim
zapisivanjem nastali su i prvi pisani zbornici obicajnog prava.
Obicajne norme su delom i nastavile svoj zivot kroz razne pravne kodifikacije.
Zavisno od pravnog sistema, obicaj moze predstavljati ili:
- supsidijaran izvor prava nize pravne snage od zakona,( Francuska i ostali ),
- ili Nemacka gde je obicaj: temelj, nacin popune pravnih praznina, dopuna zakona ili cak njegova
derogacija ( ipak bez konkretnih primera ),
Obiajno pravo obuhvata pravne norme koje nastaju dugotrajnim ponavljenjem odredjenog
ponaanja u okvirima jedne zajednice.
Obiajno pravo moe biti razliitog karaktera:
- lokalnog,
- regionalnog i
- generalnog karaktera.

Konstitutivni elementi obiaja su:

- pravna svest ili svest o nunosti (psihike prirode)- svest da jedno pravilo koje se redovno
postuje ima snagu i vazenje pravnog pravila),
- dugotrajnost ponaanja (materijalne prirode)- spoljni izraz svesti o obaveznosti i ima istu
ulogu kod obicaja koji ima objavljivanje kod pisanog prava,
- u slucaju nedostatka jednog od ova dva konstitutivna elementa, moze postojati samo jedna
vrsta drustvenog obicaja, a ne i obicajno pravo.
Danasnji znacaj obicajnog prava:
- mnoge odredbe zakona koje se danas koriste ili delimicno ili potpuno ( kodifikacija obicajaosnov obavezne snage obicaja je u zakonu ) upucuju na primenu obicaja,
- obicajno pravo sve vise prestaje da bude samostalni izvor prava,
- u krivicnom pravu: nema skoro nikakav znacaj,
- u medjunarodnom pravu: medjunarodni obicaj je jedan od osnovnih izvora.
- u trgovinskom pravu: postoje posebni trg. obicaji- uzanse, koje objavljuju trgovinske komore,
- u ustavnom pravu Engleske: ustavne konvencije-obicaji koji se postuju iako ne mogu biti pravni
osnov za pokretanje sudskog postupka u slucaju njegove povrede, one uredjuju brojna pitanja
vezana za engleski parlamentarizam,
- u ustavnom pravu Nemacke: opsta pravila medjunarodnog prava sastavni su deo saveznog prava,
a medjunarodnim pravom smatraju se medjunarodna obicajna pravila priznata od preteznog broja
drzava u MZ,
Ipak, i kad je obicajno pravo zadrzalo odredjeni znacaj u pojedinim granama prava , njegova
pravna snaga je niza od pravne snage pisanih izvora, obicaj ne sme protivreciti zakonu ili ga
derogirati.
Sudska presuda kao sudski precedent
Osnovno obeleje zakona je da se donosi unapred, a odnosi se na budunost. U anglo amerikom
pravu priznaje se da odredjena sudska pocedura bude izvor prava (sudski precedent). Sudskim
precedentom smatra se presuda viih sudova, doneta u konkretnom sluaju, koja obavezuje sud
koji je tu presudu doneo, i sve nie sudove do njega, na donoenje istovetne presude u buduim
istovetnim sluajevima.
Nakon uvoda presude (ime sudije, stranka i pravna stvar), slede dispozitiv ili izreka(odluka o
tubenom zahtevu) i obrazloenje.
U engleskom pravu princip obrazloenja presude je nazvan - ratio decidendi (razlog odluke), a u
amerikom holding (to se dri).
Sudska praksa i praksa drugih organa kao izvor prava
Monteskjeov stav sudija treba samo da izgovara rei zakona.
Gradjanski zakonik Francuske je zabranio sudiji da odbije reavanje odredjenog sluaja zbog
nepostojanja zakonske norme koja taj sluaj uredjuje.
Gradjanski zakonik vajcarske je ovlastio sudiju da rei sluaj koji predstavlja pravnu prazninu kao
da je zakonodavac.
Sudska praksa kao formalni izvor prava Georg Dam i Jozef Eser.
Sudska praksa kao faktiki izvor prava - Karl Larenc i Bruno Hojsinger.
Odlukom Suda evropskih zajednica iz 1964. priznata je suprematija prava evropske zajednice nad
pravom drava lanica ove zajednice.
Sudska praksa predstavlja poseban, autonoman izvor prava.

10

Pravna nauka
Pravna nauka obradjuje pozitivno pravo, popunjava i usavrava pravni sistem i mnogo utie na
rimenjivanje prava od strane nadlenih organa i na stavranje njihove prekse, a posebno na
stvaranje sudske prakse i precedentnog prava.
Formule koje slue kao opti princip za reavanje sloenih pitanja nazivaju se pravnim
maksimama, izrekama ili brokarima (pr: otac je onaj koji je oznaen brakom).
Pravna nauka:
- ima velik znacaj u stvaranju i primeni prava,
- ima velike zasluge za prihvatanje novih metoda u tumacenju prava,
- ima znacajan doprinos u stvaranju opstih pravnih principa, izvedenih iz pojedinih zakona ili iz
celine pravnog poretka,koji se u odredjenim nacionalnim pravnim sistemima smatraju i posebnim
samostalnim, pravnim izvorima,
- nastanak brojnih pravnih izreka,
- pravna nauka obradjuje pozitivno pravo,
- popunjava i usavrava pravni sistem ,
- mnogo utie na primenjivanje prava od strane nadlenih organa i na stvaranje njihove prakse, a
posebno na stvaranje sudske prakse i precedentnog prava.
- predlaze zakonodavcu izmene postojeceg zakonodavstva, a sudskoj praksi drugacije interpretacije
odredjenih pravnih normi shodno novim zivotnim potrebama.
Na taj nacin pravna nauka nesumnjivo ucestvuje ( iako neposredno ne odlucuje ) u stvaranju
pravnih pravila i u interpretaciji pravnog poretka, tj. ona je posredan izvor prava ili autoritet u
pravu.
Formule koje slue kao opti princip za reavanje sloenih pitanja nazivaju se pravnim
maksimama, izrekama ili brokarima (pr: otac je onaj koji je oznaen brakom).
Pravna praznina i slobodno stvaranje prava
Pravne praznine se reguliu pravnom normom. Reguliu se naknadno poto su se pojavile, a ne
prethodno.
U krivinom pravu ne postoje pravne praznine. Ovde je naelo zakonitosti primenjeno u
potpunosti. Ovo naelo vai samo ako postoji krivini zakonik.
Upravni akt
U formalnom smislu upravni akt je svaki akt koji donosi upravni organ po utvrdjenom postupku.
U materijalnom smislu upravni akt je onaj pojedinani akt koji odredjuje dispoziciju.
Postupak je regulisan propisima ali ne detaljno.
Istovetan sa pravnim poslom ali je razlika ili u formi ili u sadrini.
Upravne akte donose dravni organi.
Sadri dispoziciju pojedinane pravne norme
Npr:
Upravni akt je kojim se pojedincu odredjuje da u odredjeno vreme donese odredjeni iznos poreza,
ili, da dodje u odredjeno vreme na odredjeno mesto kako bi poeo da slui vojsku.
Pravni posao
Pravni posao je pojedinani akt nedravnog subjekta( pojedinca ili organizacije ) koji
odredjuje dispoziciju koja je za subjekta ije ponaanje regulie, obavezna samo sa njegovim
pristankom.
- izuzetno, u formi pravnog posla moze se kriti upravni akt po sadrzini, tj. dispozicija moze biti
obavezna za subjekta i protiv njegove volje.
11

- pravni poslovi su sredstvo kojim odnosni subjekti slobodno regulisu svoje odnose.
Pravni poslovi su najvise zastupljeni u tzv. privatnom pravu.(ugovor, testament, brak), gde ceo
niz opstih pravnih normi koje nemaju dovoljno odredjene dispozicije predvidja donosenje pravnih
poslova kao uslova za svoju primenu,
- ovim pravnim aktima konkretizuju se dispozicije opstih normi o braku, ugovoru ili cak
zamenjuju( dispozitivne ) kao sto je slucaj kod nasledja kad ne postoji testament,
Najvanija podela pravnih poslova je na:
- jednostrane (oni poslovi koji donosi samo jedna strana- koja moe biti sastavljena od
jednog ili vie subjekata suvlasnici),pr. neobaveznost testamenta
- dvostrane (viestrane) - poslovi koje stvaraju najmanje dve strane svojim saglasnim
zakljukom (ugovori).pr. ugovor, brak, itd
Sudski akt
Sudski akt je u formalnom smislu akt koji donosi sud po naroitom sudskom postupku.
Sudski akt je u materijalnom smislu pojedinani pravni akt kojim se odredjuje sankcija.
Potpun sudski akt:
- utvrdjivanje perkraja i
- izricanja sankcije.
Nepotpun sudski akt sastoji se iz druga dva elementa:
- utvrdjivanje da prekraj ne postoji i
- odluke da se sankcija ne moe primeniti.
Sudski akt predstavlja akt kojim se izrie sankcija zbog utvrdjene protivpravnosti ili da ista
ne postoji, njim se okoncava nenormalna situacija u ostvarivanju prava i spor, te ima
karakter:
- nepromenljivosti,
- neopozivosti,
- nenapadljivosti.
Sudski akt okonava nenormalnu situaciju i spor.
Dravnim organima se daje za pravo da spree primenu sankcija na osnovu sudske presude u
takvom sluaju putem:
- amnestije (akt kojim se sperava izvrenje sankcija u nizu sluajeva),
- pomilovanja (pojedinani akt za pojedini takav sluaj.
Pravni odnos
- je onaj drutveni odnos koji je regulisan pravom, pravnim normama, tj. odnos u kojem su ljudi
duni da se ponaaju po pravnim normama.
- pravni odnos se razlikuje od drugih drustvenih odnosa po tome sto ce drzava intervenisati svojim
aparatom sile kako bi subjekt odnosa izvrsio svoju duznost, za razliku od nepravnog odnosa.
Pravni odnos moe:
- odnos regulisan jednom optom normom,
- odnos regulisan jednom optom i jednom pojedinanom normom ili
- odnos regulisan samo jednom pojedinanom normom zato to opte norme nema.
Elementi pravnog odnosa( korelativni pojmovi ):
- pravno ovlaenje strana ovlaena da neto ini
- pravna obaveza strana obavezna da neto ini.
12

- ovaj korelativan odnos proistice iz imperativno-atributivnog prirode svake pravne norme

Pravno ovlaenje
Pravno ovlaenje je mogunost odredjenog ponaanja subjekta koje on moe vriti tako da
njegovo ponaanje titi pravni poredak tj. njegovo ponaanje niko ne sme spreavati jer se time vri
prekraj.
Postoje dve vrste pravnog ovlaenja:
- subjektivno pravo i
- nadlenost.
Subjektivno pravo
Subjektivno pravo je ovlaenje subjekta prava radi zatite njegovog sopstvenog interesa (pravo
svojine, zakupa, slobode kretanja itd.).
Za subjektivno pravo je karakteristino da je subjekt prava potpuno slobodan i da se ponaa kako
on hoe.
Dele se na:
- apsolutna ili stvarna (lice je neodredjeno),
- relativna ili obligaciona (lice je odredjeno),
- prenosiva (prenosiva na druge subjekte)(imovinska prava, hipoteke, pravo svojine),
- neprenosiva (neprenosiva na subjekte) (pravo mua, roditelja, glasa).
Nadlenost
Nadlenost je pravno ovlaenje subjekta prava kojim on treba da titi neiji tudj interes, tj. interes
nekog drugog subjekta koji predstavlja njegovo subjektivno pravo.
Razlika izmedju subjektivnog prava i nadlenosti je to su subjekti subjektivnog prava mnogo
slobodniji (neracionalna volja) u vrenju svog ovlaenja od subjekta nadlenosti(racionalna volja).
Svaka nadlenost se istovremeno pojavljuje u dva odnosa:
- glavni (ovlaenje) i
- sporedni (obaveza).
Subjekt nadlenosti ne moe svoju nadlenost preneti na drugog kao to to moe subjekt
subjektivnog prava.
Pravo na tubu
Pravo na tubu je posebno pravno ovlaenje koje ne postoji samostalno nego kao neka vrsta
pripatka uz neko od ostalih ovlaenja.
Pravo na zatitu se sastoji u ovlaenju subjekta prava da zahteva da dravni organ sile intervenie
svojom silom za zatitu njegovog prava.
Zloupotreba subjektivnog prava
Ograniavanje subjektivnog prava se vri ograniavajuom normom kojom se zabranjuje
zloupotreba prava.
Zloupotreba se sastoji u upotrebljavanju svoga prava da se potpuno ili delimino onemoguuje
korienje drugog subjekta njegovim pravom.
Pojam zloupotrebe sa njom se ne vri prkraj nego punovano pravo ne ne to zabranjeno nego
doputeno.

13

Dva glavna shvatanja:

- subjektivno (potrebno je da postoji namera vrioca da drugome teti vrenjem svoga
prava),
- objektivno (dovoljno je da postoji nepravilno vrenje svog prava tj. vrenje protivno
njenom cilju.
Zloupotreba nadlenosti
Subjekt nadlenosti vri zloupotrebu nadlenosti ako svoju nadlenost ne vri u interesu tog drugog
subjekta.Kada dravni organ zloupotrebljava nadlenost onda je to zloupotreba vlasti.
Pravna obaveza (dunost)
Obaveza znai da je subjekt prava u takvoj situaciji da njegovo ponaanje obavezno regulie
pravna norma, po kojoj treba da postupi, jer e inae biti primenjena sankcija.
Pravno stanje (situacija, status)
Svaki subjekt u svom datom trenutku ima izvestan, odredjen broj ovlaenja ili obaveza. Skup
ovlaenja ili obaveza sainjava njegovu pravnu situaciju, stanje ili status.
FIZICKO LICE
2 vrste fizickih lica:
1. ona koja ne poseduju sposobnost da svesnim i voljnim radnjama izazivaju pravne posledice
( maloletnici i neuracunljiva fizicka lica ),
2. ona lica koja mogu vlastitom voljom i vlastitim radnjama izazivati pravne posledice, tj. nastanak,
menjanje i prestanak pravnih odnosa- imaju pravnu i delatnu sposobnost ( uracunljiva i punoletna
lica )
Pravna sposobnost- biti nosilac pravnih ovlascenja i obaveza.
- stice se rodjenjem i poseduju ju sva fizicka lica,tj. ona je opsta i potpuna,
- iako je upis u maticnu knjigu rodjenih obavezan, i dete koje iz nekog razloga nije upisano
poseduje pravnu sposobnost, tj. upis nema konstitutivan znacaj za sticanje pravne sposobnosti.
Problem zacetog deteta:
Problem genetskih istrazivanja i kloniranja:
Problem vestackog zaceca i surogat majke:
Delatna sposobnost- sposobnost fizickih lica da svesnim radnjama izazivaju pravne
posledice, tj. da mogu stvarati pravne obaveze i ovlascenja za sebe ili druga lica.
- uracunljivost je sposobnost coveka da razume i predvidi posledice svojih radnji,
- pretpostavlja se da lice odredjene starosti raspolaze tom sposobnoscu, tj. da ima dovoljno
razvijenu svest i volju,
- u modernim pravima, ta se svest stice punoletstvom, a punoletnim se smatra fizicko lice sa
navrsenih 18 godina ( postoje i izuzeci po pitanju godina ), ukoliko to lice nije umno bolesno ili
dusevno zaostalo kada se u odgovarajucem pravnom postupku moze lisiti te sposobnosti,
Delatna sposobnost se sastoji iz:
1. poslovne sposobnosti- svesnim radnjama zakljucivati pravne poslove,
2. deliktne sposonbosti- ciniti delikte i za njih odgovarati,
3. politicke sposobnosti- birati i biti biran,
4. pravna svest- poznavati pravo i zauzeti prema njemu pozitivan ili negativan stav,
- za ova fizicka lica vazi da se ne mogu pozivati na nepoznavanje zakona ,jer to skodi,tj. postoji
obaveza punoletnih i uracunljivih lica da saznaju normu, a ako to nisu ucinili i normu povredili
odgovorni su za tu povredu( izgleda nepravedno, ali je neophodno radi funkcionisanja prava ),
14

- delatna sposobnost nije opsta i jednaka, ali u savremenom drustvu nastoji se da lica jednakih
psihickih i moralnih sposobnosti imaju i jednaku delatnu sposobnost.
- Fizicko lice prestaje biti subjekt prava smrcu, sto se upisuje u maticne knjige umrlih,
- pored prirodne smrti, pravo poznaje i instituciju proglasenja nestalog lica za umrlo,
- nestalim licem se smatra lice za koje se ne zna da li je zivo ili mrtvo, a sud je nadlezan da proglasi
nestalo lice za umrlo na zahtev ovlascenih lica i pod uslovom ispunjenosti zakonom odredjenih
normi( kod opste nestalosti rokovi su duzi, a kod posebne kraci ), a to sudsko resenje je uslovno i
oborivo ( ukida se ako se lice samo javi sudu ili sud na neki drugi nacin sazna da je to lice zivo )
- danas je aktuelan problem eutanazije, a ukinuta je katolickom verom inspirisana institucija civilne
smrti.
PRAVNO LICE
- drustvene tvorevine koje steknu svojstvo subjekta prava,
- Pravno lice je drustvena tvorevina koja predstavlja dovoljno organizovanu jedinku, s
vlastitom imovinom i zakonitim ciljem delovanja,
- u izvesnom smislu predstavlja vestacku licnost ili vestacki entitet razlicit od drugih takvih dr.
tvorevina i od fizickih lica od kojih je sastavljena,
- pravno lice poseduje delatnu sposobnost, tj. ova vestacka licnost upravlja poslovima u svoje ime
i na nacin kako to cine fizicka lica kao subjekti prava,
- pravno lice, vestacka licnost, poseduje mnoga ( ali, nikad sva ) prava fizickih, realnih lica:
moze biti tuzeno, a moze i tuziti,
obavezno je placati poreze, finansijske dazbine,
traziti dozvole, zaposljavati lica i najbitnije:
odgovara svojom celokupnom imovinom za obaveze, posebno dugove.
- postoje i drustva sa ogranicenom odgovornoscu,
- akcionarska drustva - ako imovina drustva nije dovoljna da pokrije obaveze drustva,
odgovornost njenih akcionara je ogranicena samo do iznosa vrednosti upisanih akcija, sto sprecava
gubitak celokupne imovine ukoliko a. d. ode u stecaj,
PROCES REGISTRACIJE
1.
- s obzirom na rizik koji poslovanje pravnih lica izaziva za vlastite clanove i treca lica,
pravom se uspostavljaju posebni uslovi za nastanak pravnih lica:
odredjeni broj osnivaca ili clanova,
odgovarajuci iznos osnivackog kapitala( taj iznos je razlicit zavisno od toga da li je u pitanju a.d,
drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, komanditno drustvo itd. ),
dozvoljene svrhe delatnosti,
pravom se trazi postojanje odredjenih akata, kao i postovanje odredjene procedure njihove
pripreme i prezentacije organu koji vodi registar pravnih lica,
- osnovni pisani akti su :
osnivacki akt - u njemu se osnivaci obavezuju da ce uloziti odredjena sredstva za osnivanje
drustva radi obavljanja odredjene delatnosti,
statut- njime se uredjuju unutrasnji odnosi u drustvu i upravljanje drustvom.
- u nekim drzavama osnivacki akt nije neophodan, vec samo statut.
2.
- podnosi se prijava nadleznom organu radi registracije pravnog lica,
- taj organ( najcesce odredjeni sud ), u modernim pravnim porecima , samo utvrdjuje ispunjenost
uslova za upis pravnog lica u registar, tj. njegov akt je deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera(
tzv. normativni metod osnivanja ),
- izuzetno, u nekim zemljama trazi se i sticanje posebnog odobrenja, redovno ili samo kada su u
pitanju posebne vrste pravnih lica ( npr. a.d. ) ili poseban nacin njihovog osnivanja ( javni poziv na
upis akcija, tzv. prospekt )

15

3.
- upisom u registar, "rodjeno je pravno lice, utvrdjeni su njegovi organi( cije radnje na osnovu i u
okviru statuta, neposredno obvezuju pravno lice, a ne fizicka lica koja ih preduzimaju,priznata mu
je i ucinjena javnom pravna i delatna sposobnost ( trca lica mogu iz registra saznati osnovne
podatke o pravnom licu ),
PODELE PRAVNIH LICA:
1. javna- drzava, opstina, provincija ili druga decentralizovana ter. jedinica( drz. organi nisu pravna
lica ),
javne ustanove,javna preduzeca.
2. privatna- trgovacka drustva i druga drustvena udruzenja ,sa izvesnim razlikama izmedju
zaduzbine i fondacije ( neprofitabilne )
1. profitna- osnovana radi sticanja profita, dele se na:
Drustva lica- bitna su licna svojstva njegovih clanova i uzajamno poverenje,to su: ortacko drustvo,
komanditno drustvo
Drustva kapitala - bitan je kapital, a ne licna svojstva akcionara, to su: akcionarsko drustvo,
komanditno drustvo na akcije i drustvo sa ogranicenom odgovornoscu
- predmet su trgovinskog prava,
2. neprofitna- radi zadovoljenja odredjenih kulturnih i socijalnih dobara.
Pitanje posebnog identiteta pravnog lica, da li ono ima fiktivnu ili realnu egzistenciju:
- pragmatican pristup zakonodavca: princip posebnog identiteta nije apsolutan,
- ako forma pravnog lica sluzi prikrivanju nezakonitih akata, zakonodavac dopusta da se ona
razgrne i identifikuju i kazne fizicka lica koje se skrivaju iza fasade pravnog lica - institucija"
probijanja pravne licnosti "( u evropskom pravu ) ili "dizanje vela" ( eng. pravo ),
Pitanje drzave kao pravnog lica u medjunarodnom pravu:
- za razliku od unutrasnjeg prava, gde je precizno propisano koje uslove treba da ispuni odredjena
drustvena tvorevina da bi stekla svojstvo subjekta prava, u medjunarodnom pravu, zbog
nepostojanja vrhovnog nadnacionalnog zakonodavca, to nije slucaj.
ZASTUPNIK
- institucija zastupnistva i zastupnika je nastala u svim pravnim porecima kao posledica cinjenice
da postoje fizicka lica koja nemaju poslovnu sposobnost odnosno da postoje subjekti prava koji
nisu fizicka lica ( pravna lica ) i koja stoga ne mogu sopstvenim radnjama izazvati pravne
posledice.
- navedena poslovno nesposobna fizicka lica odnosno pravna lica imaju pravna ovlascenja i pravne
obaveze koje neminovno iziskuju i sklapanje pravnih poslova ili preduzimanje drugih pravnih
radnji, a posto ona ne mogu licno vrsiti ova ovlascenja i obaveze, umesto njih to cini jedno
poslovno sposobno fizicko lice koje je njihov zastupnik,
- on u njihovo ime i njihovu interesu, vrsi ova ovlascenja i obaveze, ali subjekt pravnog posla nije
on , vec lice koje zastupa,
Postoji vise vrsta zastupnika poslovno nesposobnih fizickih lica ili pravnih lica:
roditelji, direktor, dekan, statutarni zastupnici, staraoci.
- posebna vrsta zastupnistva je ugovorno zastupnistvo:
punoletna, poslovno sposobna lica , kao i pravna lica mogu ovlastiti drugo poslovno sposobno lice
da ih zastupa, najcesce advokata.
u nekim slucajevima ugovornog zastupnistva, zastupnik ne mora biti diplomirani pravnik., npr. brak
( punomocnik - kum )
16

ZAKONITOST
-Naelo zakonitosti (legaliteta), predstavlja pored legitimiteta i podele vlasti, nezavisnosti sudova,
ljudskih prava i sloboda, umerene i ograniene vlade , bitno svojstvo pravne drzave.
-U pravnom poretku vai naelo da vii pravni akti odreuju i po formi i po sadrini nie pravne
akte. Koliko e se viim pravnim aktom odrediti sadrina niih pravnih akata zavisi od konkretnih
okolnosti.
Zakonitim se naziva onaj akt koji je u skladu s viim aktima od sebe, a nezakonitim, tj.
protivpravnim onaj akt koji nije u skladu s viim aktom. Nezakonit akt predstavlja promenu
pravnog poretka, nezdravu pojavu koja vrea celovitost pravnog poretka i oteava njegovo
delotvorno funkcionisanje.
Pravni akt je zakonit ako mu je i oblik (forma) i sadrina (materija) u skladu sa visim aktom.
Formalno nezakonit je pravni akt donet:
1. od nenadlenog organa
2. povredom postupka za njegovo donoenje
3. s neodgovarajuim spoljnim izrazom (materijalizacijom)
Materijalno nezakonit je onaj pravni akt ija sadrina nije u skladu sa sadrinom vieg pravnog
akta.

POZITIVNO PRAVO
Izraz pozitivno pravo ima 2 znaenja:
1. pravo koje je ljudska tvorevina za razliku od prirodnog prava koje to nije,
2. ukupnost vazecih pravnih normi u datom drustvu u odredjenom vremenskom razdoblju.
- Istorijski:tradicionalno pravo- pravo koje je postojalo u antici i srednjem veku, i to pravo nije vise
pozitivno vec istorijsko,
- iako se pozitivno pravo javlja pre svega, kao pravo odredjene nacije- drzave, univerzalnost i
internacionalnost tiho postaju svojstva savremenih pozitivnih prava,
- savremeno pozitivno pravo je otvoreno prema pravnim vrednostima, kako prema pravnoj
sigurnosti tako i prema vrednostima pravde, slobode i ljudskog dostojanstva,
- istorijsko povezivanje ( LM ),
- univerzalnost prava je prihvatanje odredjenih pravnih sadrzaja u pozitivnim pravima brojnih
nacija drzava.
- internacionalnost prava- uz univerzalnost obuhvata i ideju medjunarodnog pravnog poretka,
koje ce ostvariti mir u svetu ( gde su rezultati vrlo mali ), u medjunarodnom priznanju osnovnih
ljudskih prava i medjunarodnom privrednom pravu kao osnovu razvitka trzisne privrede.

17

SISTEM PRAVA
- od pravne nauke, logicki sredjena neprotivrecna celina opstih pravnih normi, koje se sve
drze medjusobno i zavise jedna od druge.
Na stvaranje pravnih sistema uticu:
1. posebnosti nacionalnih pravnih poredaka,
2. kriterijumi od kojih se polazi u pravnoj nauci pri sistematizaciji,
- sistematizacija prava koju vrsi pravna nauka razlikuje se od sistematizacije ustavotvorca i
zakonodavca po tome sto se sastoji u prvom redu u rasporedjivanju izvora prava po njihovoj
sadrzini, kako bi sacinjavali logicki neprotivrecnu celinu.
- stvaranje sistema prava je zadatak tumacenja
- sistematizacija prava nije nikada u potpunosti zavrsena,
- sistematizacija se sastoji iz: novounete pravne norme se klasifikuju po sadrzini u odredjene
delove pravnog sistema,do tad vazece i klasifikovane opste norme se iskljucuju iz PS,
ELEMENTI PRAVNOG SISTEMA
- pravne norme nisu razdvojene i nezavisne jedne od drugih, vec su one medjusobno
povezane: predmetom, nacinom i ciljem regulisanja.
PRAVNA USTANOVA ILI INSTITUCIJA - je najmanja celina pravnih normi u pravnom
sistemu.
PRAVNA GRANA- je skup vise pravnih ustanova koje regulisu niz srodnih vrsta drustvenih
odnosa po istim nacelima.
- ne postoji uvek saglasnost u koju pravnu granu razvrstati odredjenu pravnu ustanovu, kao sto ni
broj pravnih grana nije jasno odredjen ( LM ),
- nezaobilazne pravne grane sa dugom tradicijom su: gradjansko pravo, ustavno pravo, upravno
pravo, krivicno pravo, sudsko pravo itd, uz tendenciju izdvajanja iz tih grana posebnih grana prava:
iz gradjanskog: porodicno,radno itd, uz dalju tendencija izdvajanja u su savremonosti kao posledica
razvitka brojnih novih dr. odnosa.
PRAVNE OBLASTI - skup pravnih grana, najvisi element pravnog sistema, javljaju se u
parovima: javno i privatno pravo, materijalno i formalno, unutrasnje i medjunarodno, drzavno i
autonomno.

18