ta znam?

Inke
ANRI

FAVR

Rukovodilac
istraivanja
centru za nauno

u Nacionalnom
istraivanje

S francuskog p r e v e o
Nikola Bertolino

Naslov originala
Henri Favre, Les Incas
Presses Universitaires de France, 1972
7. popravljeno izdanje, 1997.
( Q u e sais-je? br. 1504)
Knjiga je objavljena uz p o m o
Ministarstva kulture Francuske.

Korice
Ivan Mesner

I poglavlje
PRETEE I SUPARNICI

Kad su panci 1532. godine stigli do Perua, Inke

su u visokim delovima Anda i u njihovom priobalskom podnoju ve bili uspostavili svoju vlast. Od
Kuska ( C u z c o ) , njihovo se carstvo prostiralo do Ko
lumbije na severu i do ilea i Argentine na Jugu. Blistanje njihove civilizacije dosezalo je Panamu, pa je
ak stizalo i do dalekih atlantskih obala Brazila, u
obliku bakarnog orua ili ukrasa od zlata i srebra
koji su od plemena do plemena prenoeni kroz
amazonsku praumu. U itavoj Junoj Americi samo
je Ognjena Zemlja izbegla opinjenost njihovim sja
jem iz koje e, kad i na Evropljane d o e red da joj
podlegnu, nastati mit o El Doradu.
Meutim, poreklo Inka bilo je nejasno, a njihov
poetak trnovit, u jednoj oblasti u kojoj su oni dugo
predstavljali uljeze. Njihova ekspanzija poela je tek
sredinom XV veka, u vreme vladavine Paakutija
(Pachacuti), d e v e t o g suverena u Kusku. Mada je do
nje dolo p o z n o , ona im je omoguila da postanu
naslednici kulturne tradicije ijem su stvaranju i
obogaenju doprinosili m n o g i narodi, tokom pro
losti duge vie hiljada godina.

I. - avinska civilizacija
Arheolozi malo-pomalo otkrivaju tu andsku pro
lost u svoj njenoj sloenosti, u smenjivanju njenih

velikih epoha jedinstva i ne manje blistavih perioda

regionalne podvojenosti.
Pre 14.000 godina male grupe ljudi sklonih no
madskom nainu ivota lovile su pleistocensku di
vlja i brale bobe i divlje semenke u dolinama koje
se na planinskom lancu stepenasto prostiru izmeu
2.500 i 3 0 0 0 m visine. Meutim, usled zagrevanja
atmosfere, do kojega je dolo u toku IX milenijuma,
fauna od koje je zavisilo njihovo preivljavanje poela
je iezavati. To je d o v e l o do p r o m e n e prirodne sre
dine, to je ljudskom ivotu nametnulo nove tekoe,
ali pruilo mu i nove pogodnosti. Te su tekoe navo
dile lovce i skupljae da ovladavaju sve veim brojem
uzgajanih biljki kao to su pasulj i paprika, koje su
stanovnici peine Gitarero (Guitarrero) sadili ve o k o
8500. g o d . pre Hr., ili kao to su bundeva i tikva, ko
je su stanovnici oblasti o k o Ajakua (Ayacucho), iz
gleda, umeli da gaje izmeu 5700. i 4300. to se pak
tie pogodnosti, o n e su bile iskoriene: prostrane
visoravni, o s l o b o e n e od gleera koji su se povukli i
prekrivene livadama, posluile su za uzgoj lama i alpaka, o ijem pripitomljenju, do kojega je dolo o k o
4000. g o d . pre Hr., svedoi sklonite p o d hridinom
Telarmaaj (Telarmachay).
Na obali, promena klime i njen uticaj na okolinu
naveli su stanovnitvo da se rano opredeli za sedelaki
nain ivota. Lovci i skupljai, naime, smestili su se na
uima reka to teku niz zapadne padine kordiljera,
kako bi iskoriavali bogatstva to ih prua Okean,
obilna i postojana u isti mah. Tako su ve o k o 5800.
pre Hr. u Palomi, a o k o 3500. u ilki (Chilca), nastala
prva ribarska naselja. Ali rasprostiranje kukuruza, bilj
ke bogate hranjivim materijama, ije je prisustvo usta
novljeno u Ajakuu pre IV milenijuma i koja se iz obla
sti Huarmeja (Huarmey) irila u podnoju planina

o k o 2500. g o d . pre Hr., p o s t e p e n o je smanjivalo rela

tivni znaaj ribolova, kao to je u planinskom zaleu
ve bilo umanjilo znaaj lova i skupljanja plodova.
Platforme i piramide od osuenih cigala izgraene su
u Rio Seku ( R i o S e c o ) , u Kulebrasu (Culebras), u
Asperu. Ti prekeramiki arhitektonski kompleksi od
govaraju onima koji su od kamena graeni u visokim
predelima Anda, kao to je hram Ukrtenih ruku u Kotou (Kotosh, 1800. pre H r . ) . Poetkom II milenijuma
keramika se, uostalom, javlja skoro istovremeno u
dvema oblastima, izmeu Lime i Kasme (Casma) i u
Kotou.
Pojavom poljoprivrede dolazi do dubokih i suro
vih promena u ivotu drutvenih grupa. Prva od tih
promena tie se demografskog razvoja, koji posle
milenijuma relativne stagnacije doivljava iznenad
nu ekspanziju. Broj stanita je, naime, umnogostruen, a njihove dimenzije se sve vie uveavaju. Nova
boravita, od kojih se neka ukazuju kao krupne na
seobine od hiljadu stanovnika, gravitiraju o k o ob
rednih sredita u kojima vlada svetenika elita, a
koja su sainjena od terasa, piramida i hramova. avinska civilizacija [tako nazvana po lokalitetu avin
de Huantar (Chavin de Huantar), u oblasti Kaljehon
de Huajlas (Callejn de Huaylas)] ije zraenje ispu
njava itav I milenijum pre nae ere, izgleda da je
nastala kao p r o i z v o d uticaja j e d n o g od tih sredita.
Ona odgovara j e d n o m varijetetu lokalnih kultura
objedinjenih umetnikim stilom to se verovatno
proirio itavim podrujem Anda, zajedno sa n o v o m
v e r o m s kojom mora da je bio povezan. Slika p u m e
ili jaguara, o k o koje se ta vera iskristalisala, nakon
900. g o d i n e p r e Hr. veoma se brzo rasprostranila, ne
sumnjivo na talasu prozelitizma, od Piiea (Pichiche)
na severu do Okukahea (Ocucaje) i Ajakua na jugu.

Ona se javlja stilizovana na razliite naine, urezana

u kamen, uobliena u glini, naslikana na zdanjima,
utisnuta u zlatne ploice, od priobalskog podnoja
do amazonskih ogranaka kordiljera, na mestima me
usobno odvojenim stotinama kilometara. Mlada
poljoprivredna drutva, uprkos razdaljinama i pla
ninskim preprekama koje su ih usamljivale, ostvarila
su p o d vostvom avinskih svetenika barem ideolo
ko jedinstvo koje su ouvala t o k o m vie vekova i
kojim je j e d n o m zauvek bilo zapeaeno njihovo
sudbinsko zajednitvo.

II. - Drave Tijahuanako i Huari

Poetkom nae ere snano su dole do izraaja
dotad pritajene regionalistike tendencije i prekrati
le tu veliku epohu sveandskog jedinstva. Izmeu I i
V I I veka, na osnovu p r e t h o d n o ostvarenih tehnolo
kih inovacija, razvile su se veoma razliite lokalne
kulture: na severnoj obali, moikanska ( M o c h i c a )
kultura, za koju je karakteristina dvobojna kerami
ka raena po kalupu; na junoj obali, kultura Parakas-Naska (Paracas-Nasca), za koju su karakteristine
fino dekorisane i izvezene tkanine; u junom planin
skom podruju, tijahuanakanska (Tiahuanaco) kul
tura, za koju su karakteristini kiklopska arhitektura,
p o l i h r o m n o posue i monumentalni kipovi. Njihova
zanatska proizvodnja, mada esto veoma obimna,
ipak se odlikuje izuzetnom l e p o t o m . Z b o g nje ovaj
p e r i o d zasluuje da se z o v e " p e r i o d o m procvata".
Poljoprivredni vikovi kakve zahteva razvoj jed
nog takvog zanatstva ostvareni su irenjem kanala za
navodnjavanje u priobalskom podruju i terasastim
ureenjem tla na padinama kordiljera. Umesto a
vinskih svetenika, o v e su radove organizovali i nji-

ma upravljali svetovni poglavari. Kolika je m o bila

usredotoena u njihovim rukama vidi se po ogrom
nim piramidama nazvanim po Mesecu i Suncu koje se
nalaze p o r e d reke M o e ( M o c h e ) , a za iju izgradnju
nije toliko bilo p o t r e b n o neko naroito znanje iz ar
hitekture, koliko raspolaganje o g r o m n i m brojem
dodue nekvalifikovanih, ali zato veoma disciplinovanih radnika. Prvi gradovi iz kojih je nova vlast na
stojala da se proiri izgraeni su upravo u sreditu i
na jugu planinskog podruja. Oni su malo-pomalo
rasprostirali svoju m o na seoske populacije, organizujui ih kao politiki strukturisane skupine.
Dva od ovih gradova, Tijahuanako i Huari, od ko
jih se jedan nalazio na obali jezera Titikaka, a drugi u
srednjem delu doline reke Mantaro, uspeli su da poev od V I I veka o k o sebe p o n o v o ujedine rasparani
andski svet. Ekspanzija Tijahuanaka bila je uglavnom
usmerena ka jugu. Izgleda da se uticaj o v o g grada
prostirao po itavoj bolivijskoj visoravni, po junom
delu Perua sve do doline Mahes (Majes), a na severu
ilea do d o l i n e Loa. Meu njegovim ruevinama,
p o r e d uvene Kapije Sunca, isklesane iz j e d n o g jedi
n o g bloka andezita 1 , poznate su impozantne uprav
ne ili o b r e d n e graevine iji se megaliti, teki i do
sto tona, m e u s o b n o savreno tano uklapaju. Ta
zdanja, vredna panje po nainu na koji su izgrae
na, predstavljala su, meutim, samo sredinje j e z g r o
urbane aglomeracije. Prostrane z o n e namenjene sta
novanju, kojima su ta zdanja okruena, zauzimale su
m o d a desetak kvadratnih kilometara, kao u Huariju, g d e su bolje prouene.

1
Kamen od ovrsle lave iz Anda, iz vrste diorita. (Prim,
prev.)

Drava Huari se p o s t e p e n o irila ka severu, sve

do okoline Kahamarke (Cajamarca). Poto se Huari
tada ve nalazio p o d uticajem Tijahuanaka, oba ta
grada su rasprostirala jednu te istu kulturu, jedva se
m e u s o b n o razlikujui stilom keramike. O v o irenje
je bez sumnje bilo posledica vojnih osvajanja. Nai
me, d o k su lokalne kulturne tradicije skoro svuda
bile napreac prekidane, istovremeno su poeli da
se diu, kako u Pikiljakti (Piquillacta) u dolini reke
Apurimak (Apurimac), tako i u Virakoapampi (Viracochapampa) blizu Huamaukoa (Huamachuco), ar
hitektonski kompleksi koji su izgraeni u istom sti
lu Huarija, a predstavljali su kasarne i skladita.
M n o g i znaci, uostalom, g o v o r e o militaristikom du
hu tog doba, koji se vidi u odbrambenom utvriva
nju pojedinih mesta, u zidnim dekoracijama koje e
sto prikazuju ratnike i zarobljenike, pa i u grobovi
ma, g d e se meu komadima p o g r e b n o g nametaja
nalaze i glave-trofeji uzete od neprijatelja. Podruje
na kojemu se prostirao kulturni uticaj Tijahuanaka i
Huarija bez sumnje se nije poklapalo sa teritorijom
na kojoj su o v e dve m e t r o p o l e imale politiku pre
vlast. Pa ipak, Tijahuanako i Huari su t o k o m dva ili
tri veka bili prestonice velikih andskih drava koje
su ve predstavljale najavu prostranih carstava Cimu
i Inka.

III. - Carstvo Cimu

U X I I veku, propau ovih drava, do koje je do
lo iz jo uvek nejasnih razloga, z a p o e o je nov pe
riod regionalnog podvajanja. Meutim, urbani raz
voj je i dalje trajao, a pokuaji vojno-politike inte
gracije su se nastavljali. U j e d n o m od tih pokuaja
p l e m e Cimu ( C h i m u ) je konano uspelo da na se-

v e r n o m delu obale stvori veliko centralizovano "hi

drauliko" 1 carstvo ija je civilizacija u svojim osno
vama bila slinija civilizacijama Egipta ili Mezopota
mije n e g o civilizaciji Inka, koja joj je savremena, i na
ije e tokove ona, uostalom, i uticati.
Prema predanju koje prenosi anonimni autor iz
Truhilja (Trujillo), Carstvo Cimu su u dolinama reka
ikama (Chicama) i M o e verovatno osnovali ljudi
koji su na plovilima od trske dospeli iz zaliva Gvajakil (Guayaquil). Ti useljenici su v e o m a brzo usvojili
elemente kulture koju su u toj oblasti ostavili Moikanci. Sredinom XIII veka oni su p o n o v o pustili u
rad m r e e kanala za navodnjavanje koje su bile uni
tene u ratovima, a koje su oni jo i proirili. Jedna
od tih mrea uzimala je vodu iz jedne reke, da bi je
p o m o u akvadukta prenela u dve susedne doline u
ijim je potocima protok v o d e bio slab. M o g u e je
da je u doba Carstva Cimu povrina navodnjavanog
zemljita u priobalskom podruju bila vea n e g o da
nas i da je obezbeivala ivot mnogobrojnijeg sta
novnitva.
Suvereni koji su upravljali tim velikim radovima
na ureenju v o d o t o k o v a raspolagali su apsolutnom
vlau. panski hroniari Migel Kabeljo (Miguel Cab e l l o ) Valboa i Antonio de la Kalana (Calancha) na
pominju da je aristokratska klasa iz koje su oni proizali pripisivala sebi boansko poreklo. Tvrdila je da
predstavlja vrstu ljudi koja je u isti mah i starija i
nadmonija od o n e kojoj pripada obian svet. Njen
je ivot bio u znaku neviene raskoi i profinjenosti,

U antropolokoj terminologiji, "hidraulikim" se nazi

vaju one drutvene zajednice, ili one civilizacije, koje se za
snivaju na velikim radovima na regulaciji vodenih tokova.
(Prim, prev.)

o emu i danas svedoe keramike, ukrasi od dragocenih metala i mnogobrojni komadi nametaja koje
su arheolozi nali u grobnicama. anan (Chanchan),
prestonica Carstva, moda je bio najvea urbana aglo
meracija prekolumbovske Amerike, a ujedno i jedna
od najbogatijih. Taj o g r o m n i grad, u trenutku kad je
b i o na svom vrhuncu, verovatno je imao vie od
80.000 stanovnika. N j e g o v e ruevine, nedaleko od
dananjeg Truhilja, prostiru se na 17 km 2 .
Ekspanzija plemena imu poela je u XIV veku.
Njasempinku (Nasempinku), trei suveren u ananu, verovatno je u to vreme osvojio doline reka Vi
ru, Cao ( C h a o ) i Santa. Sledei vladari su aktivno
produavali njegovu aneksionistiku politiku, poto
je p o e t k o m XV veka drava Cimu prevazilazila gra
nice podruja u kojemu je zraila nekadanja moikanska kultura. Ta se drava prostirala od Nepenje
( N e p e h a ) na jugu do Lambajekea (Lambayeque) na
severu, a moda je ve obuhvatala Piuru i Tumbes u
peruansko-ekvadorskoj graninoj oblasti. Ali krajnji
sever, neplodan i odvojen od ostalog priobalskog
podruja prostranom pustinjom Seurom (Sechura), bio je veoma malo privlaan u poreenju sa bo
gatim oazama na jugu, ka kojima je u poetku b i o
usmeren nalet plemena Cimu. Kasma, Huarmej i Pativilka (Pativilca) ubrzo su ukljueni u Carstvo, p o d
iju je zavisnost neto kasnije stavljena i Huaura. U
svakoj osvojenoj dolini bilo je podignuto po j e d n o
utvrenje. Najuvenije medu njima, Paramonga,
predstavlja pravi garnizonski grad sa citadelom od
monih bedema i glomaznih kula. Iz Paramonga su
sredinom XV veka kretali p o h o d i ka dolinama iljona ( C h i l l o n ) , Rimaka (Rimac) i Lurina koje su se,
p o d pretnjom, udruile u savez. Taj je savez pruio
estok o t p o r Minansanamu (Minchansanam), po-

slednjem ananskom nezavisnom suverenu, k o m e

je ipak uspelo da ga pobedi. Te tri doline su p o t o m
sainjavale najistureniju pokrajinu j e d n o g carstva ra
irenog na 1.200 km pustog priobalskog kraja koji
se p o d ljudskom rukom pretvorio u batu. Minansanam je p r e d u z e o jo p o n e k e p o h o d e , kao to je
onaj na Kanjete ( C a n e t e ) , ili na inu (Chincha).
Moda je d o s p e o sve do Ike ( I c a ) , gde su zapaeni
izvesni tragovi uticaja imua. U svakom sluaju, zna
mo da se e l e o d o m o i visoravni u unutranjosti
kontinenta. Imperijalizmu plemena Cimu, poto je
teio ka istoku, bilo je sueno da se sudari sa impe
rijalizmom Inka, koji je u to isto vreme bio na delu
u unutranjim udolinama kordiljera. Sudar ta dva
imperijalizma m o r a o je biti koban po najblistaviju
od svih civilizacija koje su ikad procvale na tlu Anda.

II poglavlje
EKSPANZIJA INKA

U trenutku kad je p l e m e imu zapoinjalo osva

janje priobalskih oblasti na severu, j e d n o malo ple
me je prodiralo, mada uz dosta muke, u kotlinu Kuska, u unutranjosti Anda u junom Peruu. Danas
se, naime, uglavnom smatra da su Inke krajem XIII
veka dole na plodnu zemlju koja je, usred jedne
udoline u kordiljerima, oiviena rekama Huatanaj
(Huatanay) i Tuljumajo (Tullumayo). O v o datiranje
je isto tako hipotetino kao i svako drugo koje se
pripisuje raznim epizodama iz istorije Inka, ak i
onim najznaajnijim. O n o je, meutim, u skladu sa
prekidom koji su arheolozi uoili u lokalnoj kultur
noj tradiciji, a koji je po svojoj prirodi takav da nji
me biva sugerisan upad j e d n o g novog naroda u tu
oblast.

I. - Kuskanska konfederacija
Odakle se pojavio taj narod? Kao i sve andske et
nike grupe, Inke su verovale u postojanje pakarine, to jest vlastitog plemenskog ishodita iz kojega
je, kako su smatrali, izaao njihov predak-osniva.
Prvi panski hroniari saoptavaju da je pakarina et
nike grupe Inka bila peina kod Pakariktampua
(Paqariqtampu) koji se nalazi tridesetak kilometara
juno od Kuska. Iz nje su j e d n o m izala etiri brata:
Ajar Kai (Ayar Kachi), Ajar Uu ( U c h u ) , Ajar Avka

(Awka) i Ajar Manko ili Manko Kapak (Kapaq). Ti pr

vobitni ljudi, koji nisu imali ni oca ni majke, ni ze
mlje ni imanja, d u g o su lutali, neprestano selei svoj
pokretni logor, izmeu Tampukira, Paljate (Pallata)
i Hajskisra (Hayskisro). Iz Hajskisra je najstariji od
njih, Ajar Kai, krenuo natrag i vratio se u ishodinu
peinu, da bi se u njoj preobrazio u vaku (waka, lo
kalno boanstvo). Mlaa braa su nastavila svoje du
go puteestvije, d o k nisu stigla na vrh planine Vanakavri (Wanakawri) koja se uzdie nad d o l i n o m reke
Huatanaj. Tu se Ajar Uu skamenio, a Manko Kapak
je s tog mesta bacao u raznim pravcima jedan tap
od zlata, kako bi njime o d r e d i o taku koja e ozna
iti kraj njegovog lutanja. tap se zario u zemlju Vanajpate (Wanaypata), koju je Ajar Kai prisvojio pre
n e g o to se i sam skamenio. Ostavi sam, Manko Ka
pak se nastanio u Vanajpati i tu izgradio grad Kusko.
Uz p o m o svoje sestre-supruge, Mame Oklo (Mama
O q l l o ) , ujedinio je p o d svojom vlau ratrkane
o k o l n e populacije koje su ivele u varvarstvu, kako
bi ih priveo civilizaciji. Inke e ubudue uvek sma
trati Manka Kapaka praocem svog plemena, osniva
em njihovog Carstva i junakom koji je civilizovao
itavo oveanstvo.
Bilo bi uzaludno pokuavati da se u toj prii nazru etape jedne istinske istorijske migracije, kao i
stvarne okolnosti koje su uslovile nastanjenje uselje
nika u kotlini Kuska. Kad su Inke upale u tu oblast,
u njoj su mnoga plemena ve odavno imala svoje
naseobine. Najstarije od njih bez sumnje je bilo ple
me Savasiraj (Sawasiray), koje je smatralo peinu
kod Pakariktampua svojom pakarinom i verovalo da
mu je praotac Ajar Kai. U njegovom susedstvu nala
zilo se p l e m e Alkavisa (Allkawisa), ija je pakarina
bila planina Vanakavri, a praotac Ajar Uu. Ta dva

plemena sklopila su savez sa p l e m e n o m Mara, koje

je tvrdilo da potie od Ajara Avke, pa su u taj savez
ule i Inke, koje su se smatrale potomcima Manka
Kapaka. Mit o brai Ajar pokazuje se, dakle, kao poznija razrada jedne prie sainjene od raznorodnih
elemenata. N j e g o v je prvenstveni cilj bio da ustanovi
zajedniko poreklo predaka-osnivaa etiriju razlii
tih etnikih grupa koje su odluile da se udrue. A
njegova je glavna funkcija bila da opravda politiki
poloaj Kuska posle dolaska Inka, a ne da opie put
kojim su oni proli.
Ukljuenje doljaka u kuskansku konfederaciju
zacelo nije bilo tako slavno kao to tvrde predanja.
Inke su se, u odnosu prema plemenima Savasiraj,
Alkavisa i Mara, nale u p o d r e e n o m , moda ak i u
zavisnom poloaju. Oni su od svojih monih save
znika preuzeli m n o g e kulturne osobine, a posebno
jezik, keuanski, kojemu e kasnije omoguiti da se
proiri po Andima. Ali to ipak ne znai da su se od
rekli vlastitog jezika kojim su nastavili da se meu
sobno slue sve do kraja XVI veka. Ako je verovati
ocu Bernabeu K o b o u (Bernab C o b o ) , taj je jezik
verovatno bio u bliskom srodstvu sa jezikom Tampu
Indijanaca koji su iveli u dolini Urubambe i k o d ko
jega se nasluuje srodnost sa jezicima iz amazon
skog podruja. Postoje, uostalom, i drugi znaci koji
navode na to da se izvornom postojbinom Inka sma
tra praumska unutranjost Amazonije.
Prvobitna organizacija kuskanske konfederacije
zasnivala se na postojanju dveju polovina koje su se
nalazile u odnosu komplementarnih, ali i meusob
no neuravnoteenih suprotnosti. Hanan, gornja po
lovina, bila je ujedno i "jaka" polovina koju su sai
njavali prvobitni posednici tla. Hurin je predstavljao
"slabu", ili donju polovinu, koju su inile Inke. Vlast

je izmeu tih dveju polovina bila tako podeljena da

je Hanan raspolagao politikim i verskim funkcija
ma, d o k je vojna funkcija pripadala Hurinu. Uosta
l o m , jedina titula prvih poglavica Inka bila je sini
(sinchi, ratni v o a ) . Mada je predmet kulta tih sinija jo uvek b i o Inti, b o g Sunca u ijem su hramu sta
novali, oni su se i dalje nalazili u obrednoj zavisno
sti od vlasti iz suprotne polovine.
U XIV veku, Sini Roka, kojega predanje predsta
vlja kao sina i naslednika Manka Kapaka, a posle nje
ga i Loki Jupanki (Lloki Yupanki), Majta (Mayta) Ka
pak i Kapa Jupanki, s velikom su energijom vrili du
nost ratnog v o e koja im je r e d o m padala u d e o .
Preduzeli su mnogobrojne pljakake p o h o d e protiv
okolnih naselja, a nesumnjivo su odbili i m n o g e na
pade. Svojim vojnim uspesima ojaali su poloaj kuskanske konfederacije u tim krajevima, a u isti mah i
poloaj plemena Inka u konfederalnom sistemu Kuska. Kad je Kapa Jupanki umro, odnos snaga meu
saveznicima b i o je ve dovoljno promenjen u korist
plemena Inka da bi se Inka Roka m o g a o doepati
kontrole nad konfederacijom. Kao novi sini, na e
lu svojih ratnika, nasilno je sruio vlast Hanana i
u z e o u svoje ruke sve njegove funkcije. Kip Manka
Kapaka sveano je prenet u gornju polovinu grada.
Kult Sunca, povezan sa kultom plemenskog praoca,
nametnut je svim udruenim plemenima koja su se
nala potinjena Inkama i osuena da malo-pomalo
izgube svoju autonomiju, te da se stope u okviru
jedne drave ije su pretenzije bile unitarne.
Inka Roka je prvi suveren Inka koji u potpunosti
zasluuje taj naziv. On je v o d i o vei broj p o h o d a ko
ji su doveli do prikljuenja desetak periferijskih na
selja kao to su Muina i Pinava (Pinawa). Ali d e l o ko
je je on ostavio za sobom bilo je krhko, i umalo nije

uniteno pobunama za vreme kratkotrajne vladavine

njegovog
nedoraslog
naslednika Javara
Vakaka
(Yawarr W a q a q ) , kojemu je jedna zavera dola glave.
Meutim, Virakoa (Wiraqocha) Inka, koji je dove
d e n na vlast o k o 1400, uspeo je da obuzda provalu
tenji ka autonomiji. Taj suveren, koji je u z e o ime
j e d n o g starog sveandskog boanstva, poslao je svoje
nemirne saveznike u osvajanje bogatih zemljita p o d
k o k o m i kukuruzom u oblasti Kalke (Calca), o k o
gornjeg toka Urubambe. Zatim je osvojio teritorije
Kane i Kanija (Kanchi) i uinio ih zavisnim od svoje
vlasti. Ta pobeda, koja je Inkama obezbedila pristup
na visoravan, omoguila mu je da se kao posrednik
umea u sukob u kojemu su se nalazile suprotsta
vljene velike priobalske etnike grupe o k o jezera Titikaka. Drava Inka je od tog trenutka predstavljala
m o s kojom se u junim predelima Anda ubudue
m o r a l o raunati. Istini za volju, ta je m o bila jo ve
oma skromna u poreenju sa o n o m koju e Inke ka
snije stei, a koja se tada jo ni po emu nije mogla
predvideti. Jer m o Virakoe Inke, ma koliko da je
bila velika unutar njegove drave, i ma koliko da je
mogla biti potovana izvan nje, nikad se nije prosti
rala dalje od etrdesetak kilometara od Kuska.

II. - Osvajanja careva Inka

Kraj duge vladavine Virakoe Inke bio je pomra
en sve izraenijom pretnjom koju je za mladu dra
vu Inka predstavljalo p l e m e anka (Chanka). O n o je
nastanjivalo dolinu Pampas, od jezera o k l o k o a
( C h o c l o c o c h a ) , iz kojega su njegovi pripadnici tvrdi
li da potiu, do Apurimaka. Taj stari etnos, ija se
kultura nadovezivala na naskansku tradiciju, b i o se
organizovao kao bogato i m o n o p l e m e p o d vlau

poglavica, koje je imalo pristup resursima iz dveju

bogatih andskih udolina. Sa susednim plemenima
Sora, Pokra ( P o q r a ) i Rukana, o n o je obrazovalo p o
veliku konfederaciju iji se uticaj prostirao u sredi
njim i junim predelima kordiljera.
O k o 1438. p l e m e anka se doepalo krajeva sa
u m e r e n o m i t o p l o m klimom u dolini Abankaja
(Abancay), koji su svojom plodnou odavno izazi
vali njegovu pohlepu. Nakon to su porazili Keuance koji su se tu bili nastanili, prodrli su duboko na
jug u pravcu Kuska. Ostareli Virakoa Inka smatrao
je svaki o t p o r uzaludnim, pa je odluio da napusti
svoju prestonicu i da se sa svojim sinom Urkuom
( U r q u ) , k o m e je nameravao da preda vlast, skloni u
tvravu Kalka. Ali jedan od preostalih njegovih sino
va, onaj koji e u istoriji ostati poznat p o d i m e n o m
Paakuti, odluio je da brani grad. U nameri da zau
stavi najezdu osvajaa, on je, uz podrku svojih ro
aka sa majine strane i uz p o m o koju su mu pru
ili dvojica ratnih voda, Apu Majta i Vikakirav (Wikakiraw), okupio p o d vlastitim zapovednitvom sve
sposobne ljude koji su odbili da prate suverena u
njegovo utoite.
Do sudara je dolo u neposrednoj okolini Kuska.
Previe sigurni u svoj uspeh, anke su n e o p r e z n o iz
loili opasnosti kip svog praoca-osnivaa, tako da su
borci Inka uspeli da ga se doepaju. anke su se na
to u rasulu povukli ka Iupampi (Ichupampa), u na
meri da tu srede svoje redove. Ali Paakuti im nije
dao vremena da to urade. Na elu snaga ojaanih
odredima iz potinjenih etnikih grupa, koje su u
trenutku opasnosti bile ostale u o p r e z n o m stavu i
ekivanja, ali koje su se sad odluile da priteknu u
p o m o pobednicima, on se stutio na logor anka i
unitio ga. Dva sinija koji su zajedno komandovali

neprijateljskom vojskom ubijeni su, a hiljade njiho

vih ratnika stradale su u pokolju. M o plemena an
ka bila je zauvek unitena. S njom je nestala jedina
prepreka koja je jo smetala uspostavljanju prevlasti
Inka nad itavim podrujem Anda, jer u tim planin
skim oblastima vie nijedna etnika grupa nije bila u
stanju da zaustavi ekspanziju Kuska. Neoekivana
p o b e d a Inka, koja je smatrana d e l o m boga Sunca,
otvorila je kuskanskoj dravi carski put kojim e Paakuti odluno krenuti.
Podran od svojih vojnika, koje je u m e o da pri
dobije tako to im je velikoduno delio ratni plen,
Paakuti je svrgnuo svog oca Virakou Inku i preu
zeo
maskapaiu
(maskapaicha),
grimiznu traku
koja je bila znamen vrhovne vlasti i koju su svi care
vi nosili na elu. Prva briga n o v o g suverena bila je
da zauzme teritoriju p o b e d e n i h anka. Vojni pohod
koji je on u tom cilju preduzeo, i na ijem se elu
lino nalazio, trajao je vie godina. Inke su zauzima
li, j e d n o po jedno, utvrena mesta u koja se ankansko stanovnitvo bilo sklonilo. Kad je pacifikacija
ve bila dovoljno poodmakla, Paakuti je njeno
okonanje p o v e r i o svom bratu Kapa Jupankiju, kako
bi se sa glavninom svoje vojske m o g a o okrenuti ka
jugu i osvojiti visoravan. Smatra se da je on od 1445.
do 1450. v o d i o teke bitke sa plemenima Kola (Kolla) i Lupaka, kao i sa nekim drugim, manje znaaj
nim skupinama koje su se p o d vlau poglavica
obrazovale o k o jezera Titikaka. Te su populacije pri
padale kulturi etnike skupine Ajmara (Aymara) i
govorile njenim jezikom. Predstavljale su ostatke
o n o g a to je nekad bila velika drava Tijahuanaka i
produavale su m n o g e vidove njene civilizacije.
D o k je Paakuti prodirao na altiplano, prisajedinjujui svojoj dravi njegovu jezersku oblast, Kapa

Jupanki se na severu uputao u bezumnu pustolovi

nu. Poto je konano p o k o r i o anke, koje je p o n o
vo naoruao i ukljuio u vojsku Kuska, odluio je da
krene protiv plemena Ankara. P o t o m je produio
svoj put kroz dolinu reke Mantaro nastanjenu ple
m e n o m Huanka (Wanka). Najzad se p r o b i o na viso
ravan Santa, gde je ivelo p l e m e Huajla (Wayla), i
d o s p e o do Kahamarke, g d e je uspostavio garnizon.
Ovaj smeoni p o h o d d o v o d i o je dravu Inka u de
likatan politiki i diplomatski poloaj. Kapa Jupanki
je verovatno raunao na presti koji e njime posti
i, kako bi svrgnuo Paakutija. I moda bi mu i us
p e l o da p r e o t m e tron suverenu, da ovaj, prozrevi
njegove namere, nije naredio da ga ubiju. Ali time
nisu uklonjene spoljne posledice neodgovornosti
koju je pokazao Kapa Jupanki. Kahamarka se nalazi
la vie od 1.000 km daleko od Kuska, usred neprija
teljski raspoloenih naroda koji se nimalo nisu dali
potiniti vlasti Inka. Uz to, ova oblast, u kojoj izviru
glavne reke to natapaju bezvodna podruja u pod
noju planina, imala je velik strateki znaaj za Car
stvo imu koje je nju stoga dralo u sopstvenoj zavi
snosti. Zato je kuskanski garnizon koji je u njoj bio
ostavljen m o r a o da izazove estoko reagovanje veli
kog priobalskog carstva koje se tada nalazilo na vr
huncu svoje moi. Pa ipak, Paakuti, pre n e g o da
napusti to istureno uporite i z l o e n o tako velikoj
opasnosti, odluio je da ga brani, makar i po cenu
pogibeljnog sukoba sa silom koja je na tako blistav
nain vladala severnim i centralnim d e l o m obale.
O k o 1463, u nameri da potini o g r o m n e teritorije
koje su jo uvek odvajale Kahamarku od granica Ku
ska, on je p o d i g a o vojsku, poverivi komandovanje
nad njom svom m l a d o m sinu Tupa Jupankiju.

Tupajupanki je p o k o r i o plemena Ankara, Huanka

i Huajli, te p r o d r o do Kahamarke, u kojoj je garnizon
Inka uspeo da odbije sve napade koji su protiv njega
bili preduzeti. P o t o m se, d o l i n o m reke M o e , stutio
sa svojom vojskom ka obali. Prestonica anan bila je
zauzeta. Minansanam, koji je u njoj stolovao, primo
ran je da kapitulira. Uzroci propasti Carstva imu, a
naroito oigledna lakoa s kojom su je Inke izazvali,
ipak ostaju tajanstveni. Stari autori, koji i o najnevanijim bitkama obino priaju pridajui im akcente
epopeje, ne pominju bilo kakav ozbiljniji pokuaj
otpora kuskanskoj najezdi. Svojom n e o b i n o m suzdranou navode na pomisao da je Carstvo imu
palo p o d vlast Kuska kao prezreli plod. U stvari, Car
stvo imu, kao i sva "hidraulika" carstva, bilo je izu
zetno ranjivo. Njegova velika zavisnost od navodnja
vanja stavljala ga je na milost i nemilost svakome ko bi
uspeo da kontrolie izvore i rezervoare v o d e koja je
njegovu zemlju inila p l o d n o m i obezbeivala mu
uivanje u izobilju. Njegovi su dani bili odbrojani u
o n o m trenutku kad su se ratnici Inka uvrstili u nje
g o v o m planinskom zaleu, tako da su mogli po svo
joj volji skretati rene tokove i p o n o v o pretvarati
priobalske cvetne oaze u b e z v o d n e pustinje.
Vojska Inka se p o t o m uputila ka severu, g d e je
Tupa Jupanki osvojio jo i gradove Kito ( Q u i t o ) i
Mantu u dananjem Ekvadoru. Zatim se kroz pri
morske oblasti vratila u Kusko, pljakajui usput iz
vanredna bogatstva koja su joj bila nadohvat. Zajed
no s riznicama to ih je bila prikupila drevna aristokratija plemena imu, ona je prenela i m n o g e oso
bine blistave priobalske civilizacije, koje e biti naka
lemljene na jo sirovu gortaku kulturu Inka i koje
e kasnije duboko uticati na razvoj ceremonijala, ob
reda i umetnosti u Kusku.

Povratak kuskanske vojske, o k o 1470, oznaio je

kraj Paakutijeve vladavine. Suveren, nakon to je
odustao od namere da kao svog naslednika nametne
Amarua (Amarru), svog sina miljenika, verovatno je
bio primoran da ustupi vlast Tupa Jupankiju, koji je
za svoje ambicije imao podrku p o b e d o n o s n e voj
ske. Ipak, usamljenost u kojoj je Paakuti p r o v e o
svoje poslednje dane nimalo nije pomraila njegovu
slavu. On je i za legendu i za istoriju ostao pravi
osniva Carstva Inka. Njegovi ga se podanici nisu seali samo kao velikog osvajaa, ve i kao izvanred
n o g organizatora osvojenih podruja i ivota naro
da. On je taj koji je naredio da Kusko bude rekonstruisan prema j e d n o m grandiozno zamiljenom
planu; on je stvorio iroku mreu komunikacija za
prevoz putnika i robe, koja se prostirala sve do gra
nica drave; on je ustanovio snanu vojsku i uspo
stavio efikasnu birokratiju za upravljanje pokrajina
ma u kojima je vladao "mir Inka". Zato to je u m e o
da tako skladno spoji mudrost organizatora i estinu
stvaraoca, on je bolje od svih svojih prethodnika i
naslednika ostvario obrazac savrenog vladaoca,
onakvog kakvog je na mitskom planu predstavljao
Manko Kapak.
Tupa Jupanki je nastavio d e l o svog oca. On je
najvei d e o svoje vladavine posvetio proirenju Car
stva u ijem je stvaranju tako tesno saraivao. Poto
je uvrstio svoju vlast u Kusku, krenuo je u p o h o d
na narode sa june obale, kojima je do tada uspevalo da ouvaju svoju nezavisnost. Pribegavajui isto
v r e m e n o diplomatskom delovanju i vojnom priti
sku, p r o b i o se u dolinu ine, ali susednu dolinu Kanjetea uspelo mu je da zauzme tek posle tri ili etiri
g o d i n e ratovanja. P o h o d je priveden kraju tako to je
Carstvu prikljueno uveno o b r e d n o sredite Paaka-

mak (Pachacamac) koje je svojim prorokim kultom

o d a v n o privlailo o g r o m n e g o m i l e hodoasnika sa
svih strana kontinenta. Svetenikoj hijerahiji koja je
upravljala tim verskim centrom ostavljene su njene
povlastice, a boanstvo u ijoj se slubi ona nalazila
ak je ukljueno u zvanini panteon drave Inka.
Prema predanju, p o h o d protiv plemena Anti u
amazonskoj praumi preduzet je p o e t k o m vladavi
ne Tupa Jupankija. Uoptenim i p o g r d n i m i m e n o m
Anti Inke su oznaavali svekolika plemena Maivenka (Mashiwenka), Nomaivenka (Nomashiwenka),
Kampa i Amuea (Amuesha) koja su se nalazila rasparana du reka u istonom podnoju Anda, ili su
bila rasprena u meurejima. Da li su Inke eleli da
unite stanita iz kojih su ta ne sasvim sedelaka, ljudoderska i par excellence "varvarska" plemena vri
la upade sve do okoline Kuska? Ili su pak nameravali
da preotmu za sebe nova zemljita sa kokom, kako
bi zadovoljili rastue ritualne potrebe zemlje? Bilo
kako bilo, z n a m o da je taj p o h o d naglo prekinut.
Vojska, naavi se z b o g klime na tekim iskuenjima,
izgubila se u dubinama praume. U Kusku, do kojega
nisu stizale nikakve vesti o suverenu, ubrzo su poe
le kolati spletke o raznim pretendentima na naslee
koje je glasinama u javnosti ve proglaavano otvo
renim. U pokrajinama je stanovnitvo p o e l o da se
komea, pa i da se buni. Plemenu Kola i njegovim
susedima na visoravni uspelo je ak da se o s l o b o d i
tutorstva Inka, u trenutku kad se Tupa Jupanki naj
zad p o n o v o pojavio sa o n i m ratnicima koje je uspeo
da sakupi pri povlaenju. Prie o postojanju fanta
stinih udovita to spreavaju pristup u praumu
nisu bile dovoljne da se prikrije teina neuspeha ko
jim je bivao obeshrabren svaki novi pokuaj da se
krene u ekspanziju ka niim oblastima na Istoku.

Car je lako vratio p o d svoju vlast pobunjenu

oblast na visoravni koja mu je posluila kao odsko
na daska za n o v e vojne p o h o d e . O k o 1480, nakon
to je p o n o v o zauzeo ukuito (Chucuito) koji je b i o
g n e z d o pobune, p o d e l i o je vojsku na tri korpusa.
Prvi je korpus bio upuen ka aku ( C h a c o ) , ali nje
g o v o je napredovanje ubrzo zaustavljeno o t p o r o m
plemena irivano ( C h i r i w a n o ) . Drugi se korpus
uputio ka jugoistoku. On je p o k o r i o oblast Potosi
( P o t o s ) , odakle je produio pokret ka oblastima
Huhuj (Jujuy) i Tukuman (Tucuman) u dananjoj
Argentini. Trei je pak korpus krenuo ka jugu preko
kordiljera. On je osvojio itav severni i centralni ile
i stigao do doline Maule u kojoj se, budui da se na
ao predaleko od svoje pozadine, radije o p r e d e l i o
da ne ulazi u sukob sa ratobornim p l e m e n o m Mapue ( M a p u c h e ) i drugim araukanskim plemenima.
Na osnovu ovih osvajanja Carstvo je konano ovla
dalo svojim junim granicama, na kojima e se nase
liti preseljeno alogeno stanovnitvo, grupisano o k o
pouzdanih garnizona.
Tupa Jupankiju se pripisuje osnivanje mnogih
gradova kao to su Vilkasuaman (Vilcashuaman),
Hauha 0auja), Huanuko ( H u n u c o ) , Kahamarka, a
smatra se i da je on izgradio tvravu Saksahuaman
(Sacsahuaman) ije se impozantne ruevine i danas
diu nad g r a d o m Kuskom. Meutim, uprkos brizi s
kojom se posvetio uveanju veliine carske funkcije,
Tupa Jupanki je o k o 1493. ubijen. Zavere, koje su se
na dvoru neprestano kovale i od kojih on nije uspeo
da sprei poslednju, dovele su na presto j e d n o g od
njegovih sinova, mladog Huajna (Wayna) Kapaka.
Vladavina Huajna Kapaka nije u vojnom p o g l e d u
bila tako slavna. Novi car, koji je jo bio dete, sta
vljen je p o d budno starateljstvo svojih strieva. Ali

ubrzo je nauio kako da u cilju nametanja vlastite

vlasti iskoristi njihove suparnike ambicije. O k o
1511. stao je na elo vojske i krenuo s njom iz Kuska ka krajnjem severu, u rat protiv stanovnitva jed
ne jo nedovoljno p o k o r e n e i stalno nemirne pokra
jine. Pre n e g o to e se zaustaviti u Tumipampi, k o d
plemena Kanjar (Kanarr), osvojio je teritoriju ple
mena aapuja (Chachapuya) koje je ivelo na de
snoj obali reke Maranjon ( M a r a n o n ) . Zatim je upu
tio vojsku dalje od Kita, protiv plemena Kara i nje
govih saveznika. Tako se upustio u dug i surov rat
koji e potrajati desetak godina.
O t p o r plemena Kara b i o je u stvari jai n e g o to se
m o g l o pretpostaviti na osnovu veliine te etnike gru
pe. Carska vojska, koja je izgubila na homogenosti
o n o to je bila dobila na brojnosti, prolazila je kroz te
ka iskuenja. Njenu sposobnost delovanja ogrania
valo je to to se previe udaljila od izvora snabdevanja.
Bes z b o g toga to se nalazi u kripcu smenjivao se u
njenim redovima sa rastuim oseanjem zamora, to
je dolazilo do izraaja u svakojakim krvoednim ispa
dima ija je rtva bilo lokalno stanovnitvo. U trenut
ku kad se najzad nazirala pobeda, na drugom kraju
Carstva iznenada je napalo p l e m e irivano, pa je Huajna Kapak bio primoran da smanji broj vojnika na sev e r n o m frontu, a to je plemenu Kara o m o g u i l o da
privremeno obnovi neprijateljstvo. Carstvo je prvi put
bilo prinueno da p r e e u defanzivu.
Meutim, teritorija plemena Kara bila je o k o
1523. zauzeta, ako ne i p o t p u n o umirena, pa je voj
ska Inka stigla do doline Ankasmaja (Ancasmayo) na
dananjoj granici Ekvadora i Kolumbije. Verovatno
je dospela do oblasti Pasta, ali izgleda da nije uspela
- ili da nije imala ni nameru - da se tu trajnije odri.
Suveren je tada ve bio obuzet sasvim drukijom

brigom. Neka nepoznata bolest poela se strahovito

brzo iriti ( b e z sumnje variola, ili velike boginje, bo
lest koju su Evropljani doneli u N o v i svet). D o k je
zaraza kosila genetski n e o t p o r n o stanovnitvo, na
nebu su se pojavljivali udnovati znaci, a na pone
kim mestima na obali uoena su tajanstvena bia ko
ja su izala iz mora. Bogovi, kad su im svetenici po
stavljali pitanje o t o m e kakvo znaenje valja pridati
svim tim udesima, ostajali su neobino utljivi. O k o
1528. i sam je Huajna Kapak postao rtva poasti ko
ja je ve bila odnela dvesta hiljada njegovih podani
ka. A m o d a je, kako tvrde neki izvori, u stvari bio
otrovan. U m r o je nekoliko dana kasnije, ostavljajui
Carstvo u stanju najdubljeg nespokojstva i najvee
neizvesnosti u pogledu budunosti koja ga eka.
panci, predvoeni Fransiskom Pisarom (Franci
sco Pizarro), izviali su za to v r e m e obalu na koju su
se nameravali iskrcati.

III. - Razlozi za ekspanzionizam Inka

Kuskanskoj konfederaciji kojom su upravljale In
ke bilo je p o t r e b n o manje od j e d n o g stolea da
stvori najprostranije carstvo prekolumbovske Ameri
ke. Teritorije koje je ona osvojila neprekidnim rato
2
vanjem pokrivale su povrinu od 950.000 km , jed
naku povrini Francuske, Italije, vajcarske i Bene
luksa uzetih zajedno. O n e su se prostirale sa severa
na jug, shodno osovini kordiljera, na vie od 4.000
km, od doline Ankasmaja do doline Maule. Na zapa
du su bile oiviene Tihim okeanom. Na istoku ih je
linija utvrenja titila od upada neukrotivih i grabe
ljivih praumskih plemena iz Amazonije, koja su
p o v r e m e n o nastojala da se popnu obroncima Anda i
uvrste u planinskom podruju.

Stanovnitvo obuhvaeno granicama Carstva bilo

je predmet maglovitih i protivrenih procena koje
poivaju na jo uvek nesigurnim osnovama, ali mo
e se nagaati da je uoi dolaska Evropljana prevazilazilo desetak miliona. Bilo je podeljeno na stotinjak
etnikih grupa, m e u s o b n o razliitih kako po velii
ni, tako i po jeziku i kulturi. Svi ti etnosi, ma koliko
da ih je mogla spajati izvesna "zajednika tradicija"
nastala u osvitu istorije, za vreme velike e p o h e sveandskog jedinstva, a naavi se p o n o v o na okupu za
hvaljujui Inkama, ipak su predstavljali izvanredno
disparatnu politiku celinu.
Kakva je to neumoljiva potreba primoravala Kusko da o k o sebe okuplja tolike zemlje i narode? ta
je to izazivalo toliku glad za osvajanjem? Opravdava
jui svoj imperijalizam, Inke su pribegavale skoro
istim o n i m objanjenjima kojima e se kasnije sluiti
panci da bi opravdali svoj. Tvrdili su da je njima
pao u d e o zadatak da civilizuju narode Anda koji su
se jo nalazili u stanju varvarstva. Te narode, koje su
o b i n o optuivali da ive u rodoskrvnim vezama, da
jedu ljudsko m e s o i da se nalaze u stanju stalnog ra
ta, trebalo je da oni, Inke, naue zdravim srodnikim odnosima, gajenju kukuruza i umetnosti ivlje
nja u miru, dakle o n o m e po emu se "civilizovan"
ovek razlikuje od "varvarina".
Kusko na izgled nije bio niim p r e d o d r e e n da
p r e u z m e na sebe tu misiju, na koju je polagala pra
vo svaka andska etnika grupa, smatrajui da samo
ona uva civilizaciju, da upravo ona predstavlja istin
sko oveanstvo. Inke, posmatrani u svetlu o n o g a
to z n a m o o njihovoj kulturi, ne izgledaju kao izu
z e t n o agresivan narod. Za razliku od svojih actekih
savremenika iz centralnog Meksika koji su gajili pra
vi kult ratovanja, oni, reklo bi se, nisu preterano ve-

liali ulogu i znaaj rata. U molitvenim tekstovima ko

je je u XVI veku zabeleio Kristobal (Cristobal) de M o
lina, rat se naziva nevoljom, a mir vrhovnim d o b r o m
koje se stie blagonaklonou bogova. Dodue, taj
mir je proizlazio iz bitaka, i uspostavljao se nakon kr
vavih dogaaja i postupaka proetih istinskom okrutnou. P o b e e n o g neprijateljskog poglavicu o b i n o
su dovodili u prestonicu, da tu sa svojim orujem i
svojim idolima bude baen pred n o g e cara koji je na
taj nain proslavljao svoj trijumf. Zatim su mu odsec ali glavu, pa su od njegove lobanje pravili pehar za
pivo, od njegovih kostiju frule, od njegovih zuba
ogrlice, a od njegove koe doboe. Ta prefinjena su
rovost, meutim, karakteristina je za itavo to do
ba, i nije svojstvena samo j e d n o m etnosu.
Imperijalistike tenje Inka bile su posledica nji
hovih uspeha u ratovima koje su im uglavnom na
metali okolni narodi. Neoekivana pobeda Paakutija nad osvajakom vojskom anka naruila je krhku
politiku ravnoteu u Andima. S jedne strane, ta je
pobeda dovela Kusko u ulogu hegemonistike sile.
Ali s druge strane, ona je protiv te hegemonije morala usmeriti neprijateljska oseanja susednih etni
kih grupa koje su se smatrale ugroenima i iji su
porazi, niui se jedan za drugim, neizbeno dovo
dili do teritorijalnog irenja moi Kuska.
Svako je osvajanje, dakle, d o v o d i l o do n o v o g rata, koji se zavravao novim osvajanjima. Iz tog kolo
pleta, u koji ih je uveo njihov estoki otpor najezdi
anka, Inke nikad nisu p o t p u n o umakle. Jer, to je
vea bila njihova drava, to je spoljanji rat bivao
noophodniji za stabilnost njenog unutranjeg poretka: on je u stvari postao glavno sredstvo reima. Kao
i za svaki imperijalni mir, pretpostavku i za mir Inka
predstavljalo je stanje stalne napetosti na granica-

ma, p o m o u kojega je odravano jedinstvo konstitu

tivnih delova Carstva, primoranih da prihvate vrhov
nu vlast Kuska. Smatra se da je Javar Vakak neto
pre svoje smrti na brzinu p r e d u z e o ekspediciju na
visoravan, s jedinim ciljem da sprei raspad kuskanske konfederacije koju su potresali estoki nemiri.
Neki njegovi naslednici kretali su u vojne p o h o d e
ne toliko da bi pripojili n o v e teritorije koliko da bi
onemoguili centrifugalne sile koje su, delujui na
teritorijama to su ve bile p o d njihovom vlau, ne
prestano d o v o d i l e u opasnost njihovo o g r o m n o , ali
krhko plurietniko i plurikulturno politiko zdanje.
Osvajaki rat je unutar Carstva bio osnovni ini
lac integrisanosti i mobilnosti drutva. On je pred
stavljao kolektivni cilj koji je udruivao p o b e e n e i
potinjene narode. Ostvarenje j e d n o g takvog cilja
bilo je dovoljno unosno da bi u oima tih naroda
postale vidljive i prednosti zavisnog poloaja u koje
mu su drani. Ratnici koji bi se istakli u borbi mogli
su pretendovati na neka zvanja, na neka dobra, a na
roito na ropsku radnu snagu, uzetu iz redova zaro
bljenika. Ugled koji su sticali svojim podvizima i na
grade koje su uz to ile prenosili su se i na celinu et
nike grupe kojoj su pripadali. Ne m o e biti sumnje
u to da se v e o m a rano obrazovala "stranka rata",
kroz koju su poglavice potinjenih etnosa, moda
ak jo vie n e g o pripadnici plemena Inka, stalno vr
ili pritisak na vlast da krene u nova ratna osvajanja
koja bi im pruila priliku da poprave svoj poloaj.
Uz to, prenos bogatstava do kojega je dolazilo
ekspanzijom Carstva n e m i n o v n o je navodio male et
nike grupe, svesne svoje izolovanosti i slabe odbrambene sposobnosti, da se namerno ukljue u or
bitu Kuska. Tako se p l e m e ina sa june obale
udruilo sa Inkama da ne bi moralo, pre ili posle,

podneti posledice njihove najezde, ali i da bi m o g l o

uestvovati u p o d e l i dobitaka koje je donosio njihov
imperijalni poduhvat. Ako je verovati poglavicama
plemena ina, suvereni Inka su esto nastojali da
uvere periferijske populacije kako Carstvo predsta
vlja jedini mogui politiki okvir, pa su im p o m o u
raskonih poklona ukazivali i na korist koju m o g u
imati ako se u nj ukljue.
Meutim, za vladavine Huajna Kapaka, imperija
lizam Kuska se skrio o uporni o t p o r etnikih grupa
na krajnjem severu. Velika carska vojska, u kojoj su
Inke tada ve predstavljale samo manjinu, zaglibila
se u operacijama smirivanja koje nisu dovele ni do
kakvih blistavih pobeda, pa ak ni do konanog
uspeha. Projekat udruivanja u Carstvo, suoen na
laj nain sa neuspehom, p o e o je do te mere gubiti
kredibilitet, da je do opasnih ustanaka, koji su bili
izraz tenji ka autonomiji, dolo u samom sreditu
sveandske drave. Znai li to da je Carstvo, samim
tim to je d o s e g l o svoje konane granice, sad bilo
o s u e n o da se raspadne? Takvim tvrenjem potcenili bi se napori koje su Paakuti i njegovi naslednici
uloili u organizovanje osvojenih teritorija, kao i u
to da se mozaik starih etnikih grupa sa Anda uklju
i u potku j e d n o g n o v o g drutvenog poretka. Ali
Kusko se b i o proirio suvie daleko i - pre svega suvie b r z o da bi ti napori imali vremena da donesu
p l o d o v e . Osvajaki rat je nesumnjivo jo uvek bio
n e o p h o d a n za koheziju Carstva u trenutku kad ona
vie nije bila moguna. Uprkos blistavim ostvarenji
ma vidljivim u unutarnjem razvoju Carstva, za vlada
vinu Huajna Kapaka pre bi se m o g l o rei da obeleava poetak opadanja moi Inka n e g o njen vrhunac.

III poglavlje
PRIVREDA, DRUTVO, DRAVA

Da li je Carstvo Inka bilo "socijalistiko" ili "totali

tarno"? Je li po svom karakteru bilo "feudalno", "pa
trijarhalno" ili "robovsko"? Da li je svim svojim poda
nicima prualo blagostanje - ili ih je, naprotiv, do
v o d i l o u stanje najvee bede?
Ta pitanja, koja su sebi postavljale generacije istoriara i etnologa, danas izgledaju isprazna. Pre nekoli
ko godina, izvori kojima su se oni inspirisali - uglav
n o m hronike konkistadora - ukazuju se u novoj svetlosti, dopunjene novootkrivenim arhivskim doku
mentima. Ti dokumenti predstavljaju izvetaje o posetama - to jest, administrativne dopise koje su u
XVI veku sastavljali panski inovnici, na osnovu is
traivanja vrenih putem upitnika i voenih u upra
vo osvojenim oblastima, u kojima kolonijalni reim
jo nije bio p o t p u n o unitio tradicionalno ureenje.
U poreenju sa hronikama - koje, uostalom, ni
su toliko sporne z b o g injeninih podataka sadra
nih u njima koliko z b o g tumaenja koje o tim inje
nicama nameu - izvetaji o posetama imaju tu
prednost to opisuju lokalni ivot u Carstvu pridra
vajui se fakata posmatranih na sistematian nain, i
to bez ikakvih literarnih pretenzija, i ne nastojei
da bilo ta opravdaju ili dokau, izvetavaju o t o m e
kako se carska vlast odnosila prema najniim slojevi
ma potinjenog stanovnitva. Istraivanja, kojima je
korienje ovih dokumenata o m o g u i l o da se usme-

re u n o v o m pravcu, tee da unesu znatne izmene u

tradicionalnu sliku jedne andske drave koja organizuje celokupni privredni ivot i upravlja itavim dru
tvom. Istiui znaaj starih sistema recipronosti u
drutvenoj reprodukciji, o n e potvruju nasluivanje
Kunova ( C u n o w ) , koji je ve krajem prolog veka
mislio da je andsko drutvo iz vremena Inka nesum
njivo pokazivalo manje slinosti sa drutvima anti
ke i srednjovekovne Evrope, s kojima je obino uporeivano, n e g o sa m o d e r n i m i savremenim drutvi
ma iz Afrike ili Okeanije.

I. - Ajlu
Privredni temelji drutva
Andsko stanovnitvo je ivelo u mnotvu malih
agro-pastoralnih zajednica. Njegova su naselja bila
razbacana na v e o m a velikoj visini koja se kretala iz
meu 3.600 i 3.800 m iznad nivoa mora i koja danas
odgovara granici obraenog zemljita (kishwar) i vi
soke stepe (puna). D o k se dosta naselja nalazilo na
visini i do 4.200 m, pa ak i iznad nje, rea su bila
ona koja su bila smetena ispod dananje razmee
tih dveju ekoloki znaajnih razina. D n o dolina bilo
je nenastanjeno, ako ne i neobraeno. Dolina,
uostalom, nije toliko olakavala kontakte koliko im
je predstavljala prepreku. Ona je bila jaz koji odvaja
drutvene grupe. O b i n o je vodila na neku no
man's land kojom su bili odvojeni razliiti, esto
neprijateljski etnosi. Zauzvrat, zasneeni prolazi u
kordiljerima, useci u padinama urkua, predstavljali
su normalne puteve za saobraaj i razmenu u tom
delu planete smetenom skoro van sveta.
Naselja su bila izgraena na uzvisinama, na stenovitim grebenima ili na planinskim vrhovima. Ku-

e, sa zidovima od grubo spojenog kamenja, raspo

reivane su bez vidljivog plana, u funkciji ovlano iskorienog topografskog izgleda tla. Ponekad su bile
nanizane na uzanim terasama; ponekad pak stisnute
o k o malih dvorita, oblikujui, p o m o u tesnih ulii
ca, odvojene alveole. Takvih je graevina u nekim
naseljima bilo i vie stotina, a u drugima tek nekoli
ko desetaka. Veina njih je sa dve ili tri strane bila
zatiena strminom neke litice, a sa prilazne strane,
debelim bedemima rasporeenim u cik-cak liniji.
Odbrambeni karakter zdanja u kojima su iveli ljudi
svedoi o stanju nesigurnosti koje je u Andima vla
dalo pre n e g o to je uveden mir Inka. Ali injenica
da na arheolokim nalazitima nema ni v o d e ni re
zervoara, te da je medu ruevinama u o e n malen
kapacitet skladita hrane, ukazuje na pravu prirodu
ratova koji su mogli izbijati medu susednim naselji
ma. Naime, do najbliih izvora ponekad treba prei i
vie kilometara. to se pak tie etvi, o n e su morale
biti ostavljane na poljima, u p o d z e m n i m silosima, a
to e rei, nadohvat eventualnom neprijatelju.
Svako je naselje nastanjivao skup porodica koje su
bile objedinjene srodnikim ili branim vezama, i koje
su predstavljale jedan ajlu (ayllu). Meutim, ta gru
pa, koja je bila vezana za mesto i teila endogamiji, ni
je predstavljala ni klan ni srodniku skupinu sa zajed
nikim p o r e k l o m . Izgleda da je unutar ajlua p o r e k l o
oznaavano po direktnoj mukoj liniji za mukarce i
po direktnoj enskoj liniji za ene, tako da su mukar
ci poticali od svog oca, a e n e od svoje majke. Ovaj si
stem paralelnog potomstva b i o je naroito rasprostra
njen u centralnim i junim Andima. Dokumenti iz jed
nog suenja z b o g idolopoklonstva, odranog u obla
sti Arekipe (Arequipa), pokazuju da je u XVII veku du
nost sahranjivanja pokojnika jo padala u d e o direkt-

n o m potomku istog spola. Uz to, parohijske knjige,

kao to su o n e iz Paukartamboa (Paucartambo) blizu
Kuska, otkrivaju da je sredinom sledeeg stolea, u
nekim oblastima junog Perua, prezime jo uvek pre
lazilo od oca na sina i od majke na ker. Sistem pa
ralelnog porekla, formulisan na treem koncilu u Limi koji je pokuao da pronikne u njegova naela,
ostao je na snazi sve do kraja kolonijalnog perioda.
Porodica, svedena na brani par i njegovu decu
koja jo nisu stupila u brak, predstavljala je proiz
vodnu i potroaku jedinicu unutar koje se obavljala
podela rada. eni su padali u d e o kuhinjski poslovi i
odravanje nastambe. Mukarcu su sledovali poljski
radovi i izvesni zanatski poslovi kao to je lonarstvo, pa ak i izrada tkanina. Brana zajednica bivala
je ustanovljena nakon kraeg ili dueg perioda predbranog zajednikog stanovanja, koji su mogui su
prunici koristili da bi p o d strogim nadzorom rodi
telja videli kako se slau. Kad bi j e d n o m i formalno
bio uspostavljen, brak, kojim je jedinka sticala pot
punu samostalnost i postajala punopravan lan svog
ajlua, nije m o g a o biti razveden bez nekog ozbiljnog
razloga. Mada su mukarci sa viim drutvenim po
loajem ponekad imali i vei broj ena, m o n o g a m n i
brak je svuda bio pravilo, a poligamni izuzetak.
Konstitutivne domae elije ajlua priznavale su
na svom elu poglavicu zvanog kuraka, koji je obi
no bio p o t o m a k osnivaa grupe. Kuraka je delio ze
mlju, organizovao zajednike radove i reavao spo
rove. Ajlu je uz to priznavao sopstveno zatitniko
boanstvo zvano vaka, koje je najee bilo predak
kurake i na koje se ovaj poslednji pozivao u vrenju
svoje vlasti. Vaka je prebivao u nekoj oblinjoj pla
nini, g d e su mu, na mestu o b e l e e n o m nekim sta
blom, nekim izvorom ili hridinom, prinoene rtve

kako bi o m o g u i o rast stoke i o b e z b e d i o etvu. Pokoj

nici su ostavljani u stenovitim pukotinama te svete
planine, u ijoj je unutranjosti trebalo da se pridrue
o b o g o t v o r e n o m pretku. O obredima potovanja vake opirno su izvetavali panski misionari, koji su
u p o r n o nastojali da ih dokraje. Ali slinost tih obre
da sa m n o g i m oblicima verskog ponaanja koje da
nas posmatraju etnolozi pokazuje koliko su ti skoro
trovekovni pokuaji iskorenjivanja bili uzaludni.
Ajlu je imao vlastito zemljite zvano marka. Pa
njaci marke, iroki stepski prostori koji su se pru
ali do granica snenog podruja, ostajali su u zajed
nikoj svojini. T i m stepama, g d e u gustim busenima
raste kratka trava, s l o b o d n o je mogla raspolagati
svaka porodica, gajei stado ije je uvanje bilo poveravano deci ili mlaima. Oblast Anda, naime, bila
je u prekolumbovskoj Americi jedina u kojoj su ljudi
gajili stoku. Stoarstvo je poivalo na pripitomljenju
dveju vrsta iz p o r o d i c e deva, alpake i lame, iji je di
vlji predak bez sumnje i v e o na andskoj visoravni.
Alpaka je domaoj proizvodnji sukna davala vunu
svog gustog runa. Lama je pak sluila kao ivotinja
za prenos, jer je na kraim razdaljinama mogla poneti teret teak do 30 kg. Ali od ovih dveju ivotinja
bilo je i drugih koristi. Od njihovog mesa, iseenog
na tanke trake pa suenog na suncu, pravljeni su
arki (charkt). Njihova je koa koriena za izradu
sandala, remenja i torbi. Njihove su kosti sluile za
izradu igala, kao i razliitih alata. ak je i njihov iz
met prikupljan, jer je on, u krajevima sa krljavom
vegetacijom od retkih oniskih stabala, m o g a o zameniti drvo za loenje.
Za razliku od panjaka, obradivo zemljite je deljeno, i svaka porodica dobijala je svoj d e o . Kad bi p o r o
dice kojima su ti delovi bili dati na korienje iezle,

oni su vraani u zajedniki zemljini fond, d o k je za

nove brane parove odvajan nov d e o . Svaki takav d e o
b i o je sainjen od parcela smetenih u razliitim eko
lokim podrujima kojima je upravljao ajlu, tako da je
svaka porodica mogla da koristi sve pogodnosti to ih
je pruala prirodna sredina. D e o je m o r a o biti dovolj
no velik da obezbedi ivot porodici kojoj je dodeljen.
Bio je promenljiv, u zavisnosti od kvaliteta zemljita i
trajanja njegovog odravanja u stanju ugara, to je
uzimano u obzir pri odreivanju zemljine merne
jedinice, tupua. Naime, tupu je b i o povrina neop
hodna za ivot jedne osobe. Jedan tupu suve zemlje,
koji se posle svake g o d i n e obraivanja podvrgavao
d u g o m periodu odmaranja, nije, dakle, bio istih di
menzija kao tupu navodnjene zemlje koji se iz godi
ne u godinu m o g a o obraivati bez prekida.
Odvijanjem agrarnog ciklusa i obavljanjem delatnosti koje je on obuhvatao bila je omoguena i razmena rada m e u lanovima ajlua. Prilikom setve i
etve susedne su p o r o d i c e pomagale jedna drugoj.
Najrasprostranjeniji oblik te uzajamne i neceremonijalne p o m o i b i o je ajni (ayni). Korisnik ajnija mo
rao je onima koji su mu pruili uslugu, kad bi mu
oni to zatraili, da vrati tano onu koliinu rada koju
je od njih d o b i o . Uivaoci drugih oblika p o m o i bili
su udovice, bolesnici i starci, ija su polja obraivali
svi sposobni lanovi ajlua, kao i mladi brani paro
vi, ije su kue gradili svi stanovnici naselja. Pripada
nje ajluu d o n o s i l o je radne obaveze, ali se njime sticalo i pravo na rad zajednice, iz ega su proisticale
m n o g o b r o j n e v e z e solidarnosti. M n o g e kulturne
osobine koje su stariji autori loe tumaili, a koje su
kasnije pruale p o v o d za isticanje "socijalistikog"
karaktera drave Inka, proistiu u stvari iz postojanja
tih drevnih veza naseljskih solidarnosti, u iju se mre-

u svaki andski seljak oduvek uklapao. O n e nisu svedoanstvo o nekakvom staranju careva da radom svih
o b e z b e d e blagostanje svakome, ve o dubokoj potre
bi malih agro-pastoralnih zajednica da uvrste svoju
unutarnju povezanost u suoenju sa okruenjem
koje im je palo u d e o i kojim je valjalo ovladati.
Iz tog okruenja, koje je nametalo surove, i u toj
surovosti najoprenije uslove, andsko je seljatvo
u m e l o da izvue znaajnu korist. Broj biljnih vrsta
koje je o n o putem selekcije i sve izrazitije specijali
zacije uspelo da uini produktivnima procenjen je
na preko etrdeset. Svaka od tih vrsta odgovara jed
n o m o d r e e n o m ekolokom pojasu. Krompir, kinoa, kukuruz, pasulj, paprika, tikva, manioka, kikiri
ki, avokado, p a m u k - da s p o m e n e m o samo o n e glav
ne - niu se od hladnih zemljita na znatnoj visini
do niskih i toplih dolina u podnoju planina.
Prehrana je ipak najvie zavisila od uzgajanja gomoljaa iji su bezbrojni varijeteti sluili za razliite
specifine upotrebe. Krompir, uluku (ulluku), mava (mashwa) i oka zauzimali su ekoloki pojas nepo
sredno ispod o n o g stepskog, to e rei, relativno rav
na zemljita to se diu nad dolinama. Davali su visoke
prinose, mada su uzgajani p o m o u lakvaa (motike,
lakwash)
i akitakle, presavijenog rala snabdevenog
osloncem za nogu (chakitaqlla). Ali este klimatske
nepravilnosti, na koje su o v e gomoljae p o s e b n o osetljive, inile su proizvodnju veoma nesigurnom. ak i
u dananje vreme, najmanja promena u reimu kia i
temperatura dovoljna je da uniti berbu koja je obea
vala da e biti izobilna. Zato je shvatljivo zato je tako
velik znaaj pridavan postupcima konzervacije koji
su omoguavali skladitenje. Glavni od tih postupa
ka sastojao se u dehidraciji gomolja, tako to su naizmenino izlagani sunevoj jari i estokom mrazu to-

kom australne zime. Vikovi tih namirnica, na taj na

in d o v e d e n i u stanje nazvano unjo (chuno), osta
jali su jestivi t o k o m vie godina.
Gomoljaama je pridodavana jedna itarica, kinoa, koja zahteva uvek istu koliinu padavina karakte
ristinu za via podruja i koja je isto toliko osetljiva
na klimatske p r o m e n e . U ishranu siromanu mineral
nim solima, taj andski pirina, koji raste u obliku ipraja, unosio je elemente koji su joj nedostajali. to
se tie kukuruza, odavno svuda poznatog i svuda cenjenog, on je uzgajan u niim predelima, na padina
ma iznad dolina, na mestima izloenim suncu i zati
enim od vetra i mraza, dakle onima g d e vladaju po
voljni mikroklimatski uslovi. Skrenuta je panja na to
da su mesta koja ispunjavaju sve te uslove retka u Andima. T o j je biljci, naime, istovremeno potrebno i
m n o g o v o d e i m n o g o toplote. Meutim, tamo g d e
ima dovoljno v o d e klima je otra, a tamo gde ima do
voljno toplote padavine su krte. M o g u e je, dakle, da
se u m n o g i m oblastima u viim podrujima kukuruz
d u g o uzgajao uglavnom radi zadovoljenja obrednih
potreba, kao to je sluaj sa proizvodnjom piva (ava,
ashwa) koje se troilo prilikom svetkovina, ili za izra
du brana (sanku) koje je ulazilo u sastav rtvenih i
drugih ponuda. Ali Inke su njegovu proizvodnju podsticale kako bi udovoljile rastuim potrebama drave
za vikovima koji imaju veu energetsku vrednost ne
go kinoa, i koji m o g u da se lake skladite i due uva
ju n e g o krompir, uluku, mava i oka. Rast proizvod
nje kukuruza iao je u p o r e d o sa irenjem Carstva i iz
gradnjom njegove dravne strukture. Meutim, poto
su ga mehanizmi vlasti u potpunosti stavljali p o d svo
je, on je slabo uticao na prehrambene navike seljaka
koji je uvek ostao papamikuk (papamikuq), "jelac
gomolja".

Kukuruz, kao loe prilagoena biljka ije je uzga

janje bilo mogue samo na padinama, zahtevao je
da tle bude terasasto ureeno, a esto i da bude na
vodnjavano. Ti radovi na pripremi terasastih povri
na, esto dinovski po svojim razmerama, iznenau
ju domiljatou s kojom su ostvarivani. U Pisaku
(Pisac) blizu Kuska, kao i u Laraosu u gornjem Kanjeteu, terase se prostiru poput ogromnih stepeni
ta od dna doline do vrha planine. Podravane ma
lim zidovima, razliitim po visini u zavisnosti od na
giba terena, o n e se na vie kilometara savreno prilagoavaju svim krivuljama tla. Kanali prihvataju vo
du sa susednih gleera i raspodeljuju je tako da sve
terase bivaju podjednako navodnjene.
Mada je namena terasa i kanala u sutini pre bila u
t o m e da se o m o g u i uzgajanje kukuruza n e g o da se
o d g o v o r i na nekakav v e o m a hipotetini demografski
pritisak - koji je, uostalom, po ne tako visoku cenu
m o g a o biti otklonjen osvajanjem novih polja na
p l o d n o m pojasu stepe, valja ipak priznati da je zna
tan d e o tih radova na ureenju tla izvren za v r e m e
Inka. Ali tehnika terasiranja i navodnjavanja tla bila
je poznata i primenjivana ponekad i na znatnim po
vrinama, naroito u Huaroiriju (Huarochiri), jo
pre ekspanzije Kuska. Inke su se u ovoj oblasti, kao i
u m n o g i m drugima za koje su vezali svoje ime, za
dovoljile unapreenjem ranijih otkria.

II. - Vlast u plemenskoj zajednici

Sistem preraspodele
Ajlu nije bio neki vii oblik drutvene organizovanosti, ve samo element na osnovu kojega se izgra
ivalo andsko drutvo. Ajlui su se, naime, nalazili u
mreama asimetrinih veza. Odravali su o d n o s e ko-

ji su ih ujedinjavali u okvirima zavisnosti od jednoga

medu njima, pa su na taj nain bili organizovani kao
plemenske zajednice p o d vlau poglavice (chefferie*) koje su po svojoj veliini bile nejednake. Pogla
vice zavisnih ajlua bili su potinjeni poglavici domi
nantnog ajlua, koji je d e l o v a o kao kuraka svih aj
lua. T a k o isto su vake zavisnih ajlua bile p o d r e e
ne vaki dominantnog ajlua, koji je predstavljao bo
ga zatitnika svih podanika glavnog poglavice.
Za plemenskog kuraku stanovnitvo svih tih aj
lua vezivalo se n i z o m obaveza koje su oznaavale
stanje potinjenosti u kojemu je o n o odravano.
Svaki je ajlu m o r a o da obrauje o n e delove zemlje
kojima je kuraka, na osnovu dodeljenih mu prava,
raspolagao na njegovom zemljitu. Odrasli mukarci
iz zajednice morali su u toku godine, u vreme koje
je odgovaralo pojedinim poslovima, raditi na kre
nju i sejanju tih delova, kao i na ubiranju plodova s
njih, pre n e g o to bi to isto uinili na svojim vlasti
tim posedima. S druge strane, svaki je ajlu m o r a o
stalno davati na raspolaganje kuraki izvestan broj
radnika koje je ovaj koristio da mu uvaju stada, da
predu i tkaju vunu njegovih ivotinja, te da obavlja
ju sve poslove potrebne za odravanje njegovog do
mainstva. Ti su se radnici smenjivali u izvravanju
dobivenih zadataka, tako da je kuraka neprekidno
koristio njihove usluge. Na sve odrasle mukarce aj
lua dolazio je red da obavljaju tu slubu, poznatu
p o d i m e n o m mita, koja im je sledovala u pravilnim

* Izvedeno od francuske rei chef (poglavica). Oznaa

va ne samo onaj deo plemenske zajednice koji se nalazi
pod vlau jednog poglavice, ve i sam sistem plemenske
vlasti, kao i teritoriju koju ona pokriva. Odgovarajui izraz
u naem jeziku ne postoji. (Prim, prev.)

intervalima, a trajala je najee od tri meseca do

j e d n e godine.
Kuraka je, dakle, p e r i o d i n o sticao pravo na rad
nu snagu svakog svog podanika, a imao je stalno
pravo na radnu snagu j e d n o g dela zajednice koja
mu je bila potinjena. Raspolagao je, dakle, izvesnom koliinom ljudske energije koju je u poljopri
vrednim i stoarskim poslovima, kao i u drugim pro
izvodnim delatnostima, koristio iskljuivo u sopstvenu korist. Nikad, meutim, nije imao pravo da ne
posredno koristi dobra stanovnitva koje mu je bilo
potinjeno. Iako je bio korisnik prava na tui rad
( t o jest, na kuluk), on nije imao pravo da od stanov
nitva zahteva i davanja u naturi (to jest, p o r e z e ) .
Oporezivanje se u Andima pojavilo tek posle panskog osvajanja, pa je kolonijalnoj upravi tim tee bi
lo da ga uvede to se o n o protivilo vaskolikoj doma
oj tradiciji. Znatno posle Konkiste, oni isti Indijanci
koji su posluno odlazili u rudnike Potosija ili Huankavelike (Huancavelica), da tamo u uasnim uslovima obavljaju posao koji im je b i o nametnut, pruali
su estok o t p o r prikupljanju poreza, smatrajui ga
nepodnoljivom nepravdom.
Meutim, korienje prava na tui rad nije bilo
automatsko. Da bi ga d o b i o , kuraka je m o r a o da
podnese formalan zahtev, pa ak i da to ini redov
no, kako bi bio u mogunosti da takve zahteve i da
lje podnosi. Uz to, m o r a o je poneto i da uini zauz
vrat. Tui rad ga je obavezivao da daje p o k l o n e . Pri
moravao ga je da dokazuje kako je iroke ruke. U Izvetaju o poseti pokrajini Leon de Huanuko ( L o n
de H u n u c o ) , a nekoliko godina kasnije i u Izvetaju o poseti pokrajini ukuito, spominju se neki vi
dovi ispoljavanja te institucionalizovane dareljivo
sti. U njima se posebno istie da je kuraka b i o od-

govoran za izdravanje svih koji su mu sluili. Ljudi

ma iji je rad iskoriavao m o r a o je davati obilne
obroke sainjene od namirnica koje su bile p o s e b n o
vredne z b o g svoje relativne retkosti. Te namirnice,
kao to su meso, kukuruz, koka, pivo, obino su tro
ene prilikom svetkovina, pa su stoga i poslovi u to
ku kojih su o n e deljene dobijale izgled sveanosti.
Kuraka je isto tako b i o duan da hrani radnike koji
su mu uvali stoku, kao i o n e koji su mu, u okviru
mite, preli i tkali vunu. Ali d o k g o d ih je drao u
svojoj slubi, m o r a o je, p o r e d hrane, da im obezbeuje i stan, da ih odeva, pa ak i da im daje alat. Kad
bi se njihovo sluenje zavrilo, vraao ih je kui da
jui im neto vune, poneki komad tkanine, a katkad
i nekoliko ivotinja koje bi u z e o iz svojih stada.
Pored tih neposrednih nadoknada za rad u nje
govoj slubi, kuraka se m o r a o starati o materijalnoj
obezbeenosti svih lanova plemena koji su mu bili
potinjeni. Namirivao je potrebe siromanih, siroa
di, udovica, krae reeno vaka (waqcha), ljudi iju
je privrenost sticao svojim poklonima. U sluaju lo
ijih prinosa, zadovoljavao je potrebe porodica koji
ma je pretila glad i koje je, dajui im hranu, d o v o d i o
u stanje jo izrazitije potinjenosti. Njegove su re
zerve sluile za ublaavanje posledica snanije izra
enih i izuzetno estih poremeaja u poljoprivredi,
a liberalan nain na koji ih je on koristio uveavao
mu je ugled i jaao vlast.
T a k o je kuraka vrio preraspodelu, u obliku
proizvod, o n o g rada koji je iskoristio. Vaka, ijim
se p o t o m k o m on proglaavao, vrio je istu funkciju.
On je predstavljao drugi pokretaki element tog si
stema preraspodele. Kao i kuraka, p o s e d o v a o je ze
mlju koja je obraivana kolektivnim radom. I takoe
kao kuraka, m o r a o se pokazivati dareljivim prema

onima koji su mu sluili, kako bi i dalje m o g a o kori

stiti njihov rad. Davao je dobra kako bi stekao pravo
na ljudsku radnu snagu, a pravo na korienje te
snage imao je samo p o d uslovom da daje dobra.
Ali ni kuraka ni vaka nisu preraspodivali sveu
kupni proizvod o n o g rada koji su koristili. Prvi hroniari skretali su panju, ponekad ne bez zadnje mi
sli, na pozamano bogatstvo ponekih poglavica i lo
kalnih svetilita ija su skladita bila krcata poljopri
vrednim proizvodima, namirnicama, tkaninama i vu
n o m , i ija su se stada na stepama visoravni pruala
u n e d o g l e d . Njihova zapaanja, ma koliko mogla biti
preuveliana, ukazuju da je postojei sistem preraspodele u prvom redu koristio onima koji su njim
upravljali. On ne samo da nije odravao h o m o g e
nost zajednice obuhvaene vlau poglavice, ve je
u njoj izazivao socijalnu diferencijaciju koja je tu za
jednicu delila na pojedince zvane kapa, priteaoce
vlasti, "monike", na jednoj strani, i na obine ljude,
naroito o n e iz sloja vaka, na drugoj. Pripadnici
grupe kapa izdvajali su se poligamnim nainom i
vota, ukrasima i fino otkanom o d e o m koju su nosi
li, probranom hranom koju su jeli. inili su uzan i
zatvoren krug u koji se ulazilo samo na osnovu po
rekla. Njihova svest da pripadaju eliti ispoljavala se
u endogamiji koju su praktikovali iskljuujui iz svo
jih branih veza p o r o d i c e nieg ranga. Mitske prie
koje je Fransisko Davila (Francisco Davila) na sa
m o m poetku XVII veka prikupio u oblasti Huaroiri uvaju seanje na neku ker poglavice koja je po
greno verovala da je otac njenog deteta nekakav
obian seljak, "dera krompira", pa se bacila sa vrha
jedne litice, radije n e g o da ivi osramoena. Porodi
ce poglavica sa severnog dela obale tvrdile su da p o
tiu od jedne davnanje vrste ljudi, razliite od o n e

koju ini obian svet. Potreba za isticanjem i ouva

njem vlastitog ranga bila je izrazito snana k o d kuraka, koji su sebi pripisivali p o r e k l o od drevnih p o
glavica i koji su se nalazili na elu velikog broja ajlua i mnogih znaajnih plemenskih zajednica.
Jer kao g o d to je razliite ajlue ujedinjavala potinjenost j e d n o m e od njih, s kojim su inili jednu
plemensku zajednicu, razliite su zajednice m o g l e
biti ujedinjene potinjenou jednoj od njih, s ko
j o m su inile jo veu zajednicu. U vioj strukturi
ponavljala se nia struktura koja je u nju bila uklju
ena, kao to je i vlast koja se vrila na nivou prve
bila ista kao ona koja je postojala na nivou druge i
koja joj je bila potinjena. Na svakome od tih nivoa,
kao i meu njima, funkcionisao je isti sistem preraspodele. Francuski izraz chefferie, kao i kovanica cacicazgo koju su panci napravili polazei od j e d n o g
korena ije je p o r e k l o sa Antila, nije, dakle, lien
dvosmislenosti. On se m o e primeniti na bilo koju od
tih sasvim slinih drutveno-politikih jedinica koje
se m e u s o b n o uklapaju, bez obzira na to da li su ire
ili ue. Re poglavica, kao i panski izraz cacique ko
jim se u hronikama i starim tekstovima prevodi do
morodaka re kuraka, nije nita manje dvosmisle
na. Ona se odnosi na bilo koji od tih savreno pod
jednakih oblika vlasti rasporeenih du itave pira
midalne i segmentarne organizacije plemenskih za
jednica - bilo da je re o p o d r e e n o j ili nadreenoj
vlasti.
Ti sistemi vlasti u plemenskim zajednicama po
krivali su manje ili vee teritorije, sa v e o m ili ma
njom gustinom stanovnitva. Neki su odgovarali et
nikim grupama ije se rasprostiranje merilo deseti
nama hiljada kvadratnih kilometara. Drugi su pak
odgovarali tek plemenima koja su ivela u nekoj ma-

loj dolini. Pleme Lupaka, na primer, predstavljalo je

pravo "kraljevstvo" koje se prualo du itave zapad
ne obale jezera Titikaka, od zaliva k o d Punoa do
uvale k o d grada Gakija (Guaqui), i koje je p o e t k o m
XVI veka imalo vie od 100.000 stanovnika. To "kra
ljevstvo", iji je uticaj b i o osetan u itavom podruju
junih Anda, bilo je sainjeno od est plemenskih
zajednica [Sepita ( Z e p i t a ) , Jungujo ( Y u n g u y o ) , Pomata, Huli (Juli), Ljave (Llave) i Akora (Acora)] koje
su se nalazile p o d vlau kurake sedme zajednice
(ukuito). Najvea od tih zajednica ( H u l i ) imala je
27 ajlua, a najmanja (Jungujo) est. U poreenju sa
Lupakama, p l e m e Ankara (Anqara), koje je i v e l o
p o r e d obala reke Mantaro u oblasti Huankavelike,
predstavljalo je u to isto vreme sa svojih 10.000 do
15.000 stanovnika samo malenu "kneevinu" nastalu
ujedinjenjem dveju plemenskih zajednica, obeju sa
injenih od dvadesetak ajlua. Etnike grupe sa viso
ravni i iz krajeva u njenoj okolini uglavnom su bile
m n o g o bolje organizovane od stanovnitva kordiljera, koje je bilo rasparano na veoma veliki broj po
nekad sitnih politikih entiteta. Ali i o n e su morale
iskusiti ogranienost organizacionog m o d e l a koji je,
budui nesposoban da zaustavi urotnika vrenja i
sprei otpadnitvo pojedinih plemenskih zajednica,
odravao u velikoj nestabilnosti sve o n o to su o n e
izgraivale i to se m o g l o isto tako lako sruiti kao
to je bilo i podignuto.
M o jedne plemenske zajednice ispoljavala se ne
samo u njenoj veliini, ve i u broju i znaaju kolo
nija koje je ona posedovala izvan granica vlastitog
teritorijalnog podruja. Svaka je zajednica, naime,
imala vlastite z o n e uglavljene unutar teritorija poli
tiki nezavisnih etnikih grupa; te su z o n e inile ne
ku vrstu mree njenih kolonija. Kolonije manjih za-

jednica nalazile su se na manjim razdaljinama. esto

su bile rasporeene u krugu poluprenika od tri do
etiri dana hoda, u ogranienom rasponu visinskih
razlika, dakle na nevelikom broju ekolokih podru
ja. Zauzvrat, do kolonija najveih zajednica pone
kad je valjalo putovati 25 ili 30 dana; o n e su bile ras
p o r e e n e u svim andskim ekolokim podrujima,
od pune do toplih priobalskih krajeva u podnoju
Anda i do njihovih padina na amazonskoj strani.
Ako je verovati Izvetaju o poseti pokrajini ukuito, "kraljevine" sa obala jezera Titikaka imale su
kolonije i u priobalskim dolinama na jugu Perua,
skoro 300 km daleko od jezera, pa ak i u jo uda
ljenijim bolivijskim oblastima Larekaha (Larecaja) i
Koabamba (Cochabamba). Iz tih dalekih oblasti
o n e su dobijale kukuruz, pamuk, koku i druge trop
ske ili polutropske namirnice koje se na bezvodnoj
visoravni nisu m o g l e proizvoditi. Eksploatacija nije
poveravana lokalnoj radnoj snazi. Nju su, izgleda, u
celosti obavljali privremeni naseljenici, koji su z b o g
setve ili berbe p e r i o d i n o dolazili iz m e t r o p o l e i koji
su se u koloniji tokom g o d i n e smenjivali radi uva
nja obraenih polja i stada. Nain iskoriavanja ko
lonija zahtevao je, dakle, sezonska premetanja sta
novnitva na ponekad velikim razdaljinama, od vr
hova do podnoja obronaka kordiljera. Prema tome,
k o d stanovnika Anda, koje je primoravao na tako ve
liku geografsku pokretljivost, on je pretpostavljao
postojanje izvanredne sposobnosti biolokog prilagoavanja v e o m a velikim klimatskim promenama.
Preko svojih tako rasporeenih kolonija plemen
ske su zajednice nastojale da steknu neposredan
pristup to v e e m m o g u e m broju bogatstava koja
je pruala prirodna sredina. Pokuavale su dospeti u
stanje autarhije koje sve do naih dana, za sva and-

ska drutva, nikad nije prestajalo da se postavlja kao

ideal. Taj je ideal, dodue, retko bivao ostvaren. Ali
vertikalna kontrola koju je svaka zajednica vrila nad
ekologijom, kao i privredna integrisanost koju je po
lazei od te kontrole svaka od njih ostvarivala za vla
stiti raun, v e o m a su smanjivale obim razmene. Tr
govinska delatnost, koju su neke priobalske etnike
grupe po svoj prilici ipak obavljale, esto je bila
ograniena na neredovite transakcije, u kojima su
kao vrednosne jedinice ponekad sluile bale koke ili
ipke soli. Ona je jo ee bila svedena na obinu
trampu. Trgovina, izrazito marginalna u p r i v r e d n o m
ivotu uzetom kao celina, nije mogla da d o v e d e do
stvaranja istinske monete, ni do irenja trinih insti
tucija ije je postojanje ipak u o e n o na krajnjem severu Anda.
Na koji je nain plemenskim zajednicama uspevalo da stvore kolonije u dalekim oblastima, m e u
tuim narodima? N e m a sumnje da je u nekim slua
jevima pravo plemenskih zajednica na kolonijalne
enklave koje su bile u njihovom posedu poivalo,
prosto-naprosto, na odnosu snaga. U tekstu Fransiska Davile dosta je mesta posveeno ratovima koje
je v o d i l o p l e m e Javju (Yawyu) iz oblasti Huaroiri u
nastojanju da se uvrsti u t o p l o m priobalskom pod
ruju plemena Junka (Yunka), kao i ratovima kojima
su Junke, zauzvrat, pokuavale da prodru na visoke
panjake tog istog plemena Javju. Ali ta su prava isto
tako mogla da budu uspostavljena na bazi reciproci
teta. N e k o bi p l e m e pristalo da na njegovoj teritoriji
enklavu obrazuje neka druga plemenska zajednica, s
tim da ona njemu prui povlasticu da na njenoj teri
toriji osnuje vlastitu koloniju. Naseljenici iz o n e pr
ve odgovarali su za bezbednost naseljenika iz druge.
Meutim, enklave od veeg privrednog znaaja

uglavnom su zaposedali naseljenici iz vie razliitih

plemenskih zajednica, nadmeui se u njihovom iskoriavanju. Naroito su nalazita kamene soli
predstavljala takva multietnika ostrvca, do kojih je
stanovnitvo iz svih okolnih krajeva dolazilo da se
s l o b o d n o snabdeva. Teritorijalno preplitanje prava
plemenskih zajednica i interesa na kojima su se ta
prava temeljila svakako je moralo da bude izvor sve
uestanijih sukoba.

III. - Carstvo
Prelazna dravna struktura
Po zamisli njegovih upravljaa, koji su nadahnuli
i m n o g e panske hroniare, Carstvo je predstavljalo
svet organizovan od strane naroda Inka. O n o je bilo
isto to i kosmos, izvuen iz stanja haosa neprekid
nim civilizatorskim delovanjem ljudi iz Kuska. Izvan
njega mogli su da postoje samo nered i varvarstvo.
Dve zamiljene linije, ukrtajui se u sreditu
prestonice i nastavljajui se sve do granica, delile su
Carstvo na etiri dela, ime je o n o d o b i l o naziv Tavantinsuju (Tawantinsuyu), "etiri zemlje". O n e su
odvajale inansuju (Chinchasuyu) na severu, Kolasuju (Kollasuyu) na jugu, Antisuju (Antisuyu) na is
toku i Kuntisuju (Kuntisuyu) na zapadu. U hronikama se dodaje da je svaki od tih delova i sam b i o podeljen na jedinice od 10.000 porodica, a o v e o p e t
na jo manje jedinice od 1.000, 100 i 10 porodica.
Za svaku od tih jedinica bio je odgovoran jedan i
novnik kojemu su odgovarali inovnici zadueni za
neposredno p o d r e e n e jedinice.
Takvo ideo-mitsko vienje Carstva, uvek d u b o k o
o b e l e e n o g svojim plemenskim poreklom, m o r a l o
je dati uverljivost tezi o jednoj despotskoj dravi sa

krutim i centralizovanim strukturama. Carstvo Inka

se, meutim, prvenstveno ukazivalo kao integrator
tradicionalnog drutvenog poretka. O n o je ostvari
valo sintezu piramidalne i segmentarne organizacije
andskih etnikih grupa na kojima je poivalo. Pred
stavljalo je produetak i vrh plemenskih vlasti, kao
g o d to su o n e predstavljale produetak i vrh siste
ma vlasti u ajluima. U stvari, Carstvo, plemenska za
jednica i ajlu nalazili su se u odnosu meusobne
podudarnosti: reprodukovali su se tako to su se
uzajamno obuhvatali.
Veze to su spajale cara i sunano boanstvo sa
zajednicama koje su sainjavale Carstvo bile su nalik
onima to su povezivale kuraku i vaku sa ajluima
koji su bili sastavni delovi bilo koje od tih zajednica.
Car i Sunce, zvanini b o g Tavantinsujua, raspolagali
su u svakoj plemenskoj zajednici stadima o ijem se
uvanju moralo starati stanovnitvo, kao i z e m l j o m
koju su morale obraivati lokalne poljoprivredne
zajednice. Ta zemlja bez sumnje nije svuda predsta
vljala dve treine ukupne povrine, kao to se tvrdi
lo na osnovu poverenja poklonjenog nesigurnim
podacima nekog Garsilasa (Garcilaso) de la V e g e . Je
dan dokument u kojemu se g o v o r i o dolini Ike sadri
podatak da su ta zemljita u ovoj oblasti, u kojoj prisu
stvo Inka ipak nije bilo ba neupadljivo, zauzimala
povrinu manju od 400 fanega, i da je meu njima
bilo "i dobrih i loih". Inke, dakle, nisu sistematino
prisvajali najbolju zemlju. Uz to, oni su prilino e
sto uzimali zemlju sa obronaka, koja dotle nije bila
koriena, ali koju su oni inili p l o d n o m uredujui
je terasasto, kako bi na njoj uzgajali kukuruz.
Car i svetenici Sunca starali su se da obaveze
prema njima budu uredno izvravane, ali ne samo
one, ve i dunosti koje su njima samima zauzvrat

padale u d e o . Prvu od tih dunosti predstavljalo je

izdravanje, shodno uobiajenim normama, svih ko
ji su za njih radili, a car i svetenici su to izvravali
tako to su delili poljoprivredne namirnice, odeu,
tkanine i druge p r o i z v o d e nastale radom u njihovoj
slubi. Sve je to skupljano u javnim skladitima zva
nim kolka (kollka). Ukljuujui se u mreu starih
uzajamnih obaveza, oni su za ljudsku radnu snagu
morali davati dobra, te tako iriti postojei sistem
preraspodele na sve teritorije p o d njihovom vlau.
Carstvo nije reprodukovalo plemensku zajednicu sa
mo u oblasti njene strukture, ve i u oblasti njenog
funkcionisanja.
P o l o de Ondegardo, istaknuti inovnik kolonijal
ne uprave, insistira u j e d n o m od svojih izvetaja na
injenici da su Indijanci "dugovali samo svoju linu
slubu". Oni nisu bili poreski obveznici ve davaoci
rada. Svi odrasli, to jest oenjeni ljudi, bili su primo
rani da kulue. M o g u e je da su Inke i pre panaca
mestimino vrili pritisak da mladi ljudi stupaju u
brak to ranije, kako bi to pre postali duni da ku
lue. Bilo kako bilo, m n o g i hroniari daju naslutiti
da sklapanje brakova nije izmicalo kontroli carske
vlasti, kada tvrde - mada protivno svakoj verovatnoi - da niko nije m o g a o uzeti suprugu bez pristanka
cara, ili da niko nije m o g a o uzeti drugu suprugu
osim o n e koju mu je namenio car.
U dravi koja osim radne snage stanovnitva nije
imala drugih resursa, birokratska kontrola d e m o
grafskih tokova pokazivala se n e o p h o d n o m . Vlast je
u svakom trenutku morala da zna s kojom kolii
n o m ljudske radne snage m o e raunati, kako bi je
mogla racionalno raspodeliti meu raznim konku
rentskim oblastima privrede. Bilo joj je, dakle, neo
p h o d n o da aurno v o d i spisak svojih podanika koji

e se stupanjem u brak ukljuiti u kategoriju kuluara, kao i onih koje e bolest, starost ili smrt iskljuiti
iz te kategorije. To je bio jedini cilj sveobuhvatnih i
podrobnih popisa stanovnitva, koji su konkistadore
utoliko pre impresionirali to im u Evropi XVI veka
nije bilo slinih. Njih su r e d o v n o sprovodili strunja
ci, na osnovu decimalnog numerikog sistema, a nji
hovi su rezultati beleeni na konopiima sa voro
vima ili kipuima. To bi m o g l o dati izvesnu uverljivost tvrenjima hroniara da je itavo stanovnitvo
Carstva bilo podeljeno na jedinice od 10.000, 1.000,
100 i 10 porodica. Ali njihova je zabluda u t o m e to
su kao administrativnu stvarnost shvatili neto to je
u stvari predstavljalo samo dosetljiv postupak u ra
unanju.
Stanovnitvo koje je bilo popisano kao p o g o d n o
za kuluenje drava je upotrebljavala u poljopri
vrednim i stoarskim poslovima, ali i u drugim delatnostima, kao to su ureenje tla za poljoprivredu,
graevinski radovi i rat. Gradove koje e nastanjivati
carski inovnici i koji e, drei p o d svojim uticajem
o k o l n e etnike grupe, postati sredita pokrajina, In
ke su izgradili kulukom. Na isti nain je stvorena i
ona o g r o m n a mrea puteva i mostova koja i danas
izaziva divljenje i ija je rasprostranjenost procenjena na vie od 16.000 km. Ona se granala o k o dveju
glavnih cesta ija je izgradnja zapoeta po nareenju
Paakutija, a p o d vladavinom njegovih naslednika
nastavljana kao rezultat njihovih osvajanja. Prva se
cesta pruala du obale od Tumbesa do Arekipe,
odakle se nastavljala prema ileu. Druga, paralelna
s njom, povezivala je, preko visoravni i preko udoli
na u unutranjosti kordiljera, Kito u Ekvadoru sa
Tukumanom u Argentini; na njoj su se nalazili Kahamarka, Hauha, Vilkasuaman i Kusko. M n o g i popre-

ni putevi, vodei iz planinskih oblasti u primorje,

spajali su te dve ceste iji su mnogi delovi bili po
ploani ili ureeni u obliku stepenita, a p o n e g d e
su bili iri od 6 metara, iako njima nisu prolazila ni
kakva kola.
Pored tih cesta mestimino su se nalazila konaita zvana tampu. Sluila su u isti mah i kao usputna
prenoita i kao potanske stanice. Lokalno stanov
nitvo koje ih je uvalo moralo je da u njima dri i
dvojicu ili trojicu skorotea, uvek spremnih da pri
me eventualne poruke i smesta ih prenesu skoroteama iz susednog tampua. Skorotee ili aki (chaski) inili su slubu za prenos poruka koju su panci zadrali, toliko je bila efikasna i brza. Caski su za
manje od jedne sedmice, od tampua do tampua,
poruku upuenu sa severne granice Carstva prenosi
li do Kuska, na razdaljini od skoro 2.000 km.
Mrea puteva i sluba za prenoenje poruka nisu
naroito doprinosili irenju kuskanske kulture i jezi
ka - koje Inke, uostalom, nisu ni nastojali da siste
matino nameu. Ali o n e su omoguile tenji nadzor
nad provincijama, bre slanje vojske na granice i u
pojedine pokrajine, kao i u unutranjost pobunje
nih oblasti, kako bi imperijalni mir poivao na sigur
nijim temeljima. Znatno su doprinosile uvrenju
Carstva, uslovljavajui njegovu centralizovanost i spo
sobnost da intervenie svuda unutar granica Tavantinsujua. Uz to, o n e e izrazito pojaati uticaj drave
na drutvo p o d njenom upravom, to e voditi ka
preobraaju tradicionalnog drutvenog poretka.
T e e i promenama, drava je usmerila svoje delovanje ka politici prisilnog preseljavanja stanovni
tva. Tvrdi se da je tu politiku uveo Paakuti: on je
navodno premestio prvobitne stanovnike doline Ku
ska, kako bi plemenu Inka o m o g u i o da se doepa

zemlje koje je bilo eljno. Veliki vladar je docnije ta

kvu politiku m e t o d i n o sprovodio u itavom svom
Carstvu, u okviru napora na ostvarenju imperijalnog
mira, ne samo na utrb podvrgnutih etnikih grupa,
ve i svoje vlastite. Delovi onih naroda koji su, bu
dui tek nedavno pokoreni, jo uvek ispoljavali izvesne prohteve za nezavisnou, premeteni su u obla
sti koje su bile solidno zaposednute i nalazile se
p o d vrstom upravom, a na njihovim teritorijama
naseljeno je stanovnitvo koje je, prihvativi Inke, u
politikom pogledu bilo sigurno. O n o je smeteno u
blizinu mostova, skladita i utvrenja, du glavnih
puteva i o k o oblasnih sredita, kako bi ih u sluaju
p o b u n e obezbedili i pruili im zatitu.
Preseljavanje stanovnitva uzelo je velike razmere za v r e m e vladavine Tupa Jupankija, a naroito
Huajna Kapaka. Ovaj poslednji, u elji da uvrsti severnu pokrajinu Carstva, masovno je premetao sta
novnike dananjeg Ekvadora, na ije je mesto dovo
d i o p o r o d i c e iz starih i lojalnih etnikih grupa iz
oblasti Kuska. Tako su, na primer, pripadnici pleme
na Kanjar sa juga Ekvadora i plemena aapuja iz
severoistonog Perua bili razbacani sve do krajeva u
junom Peruu, g d e su u trenutku panskog osvaja
nja sainjavali velike kolonije. Izgleda da su andske
etnike grupe u veini sluajeva bile, ako ne rascepkane, a o n o liene svog demografskog potencijala, a
sistem plemenskih zajednica u kojemu su bile organizovane, p o e v od onih najmanjih, bio je snano
uzdrman.
Preseljeno stanovnitvo, zvano mitmak (mitmaq), ipak je ostajalo teorijski potinjeno vlasti kurake svoje plemenske zajednice. Deavalo se, uosta
l o m , da o n o bude dvaput prebrojano pri prvim po
pisima koje su obavili panci: j e d n o m na mestu g d e

je ivelo, i zajedno sa lokalnom etnikom grupom, a

drugi put na mestu odakle je poticalo, i zajedno sa
etnikom g r u p o m kojoj je i dalje pripadalo. Ali uda
ljenost, u sprezi sa ekolokom slinou prvobitne
postojbine i nove sredine, nije pogodovala odranju
etnike pripadnosti. M n o g i autori, meu njima i iz
vrsni hroniar kakav je Sjesa de Leon (Cieza de
L e n ) , zapazili su da je mitmak stanovnitvo porek l o m iz planinskih podruja uvek bilo preseljavano
u visoke oblasti, a da je mitmak stanovnitvo poreklom iz niih podruja uvek bilo premetano u priobalske oblasti. Takvu praksu oni su tumaili kao izraz
brige Inka za zdravlje stanovnika, koje bi m o g l o biti
u g r o e n o z b o g preseljenja u kraj sa drukijom kli
m o m od o n e na koju su navikli. No u tome e m o ra
dije videti izraz bojazni carske vlasti da mitmak sta
novnitvo, rasporeeno u oblastima razliitim po vi
sini i po ekolokim osobenostima, ne uspostavi me
u sobom i sa svojom plemenskom zajednicom od
nose ekonomske komplementarnosti, te da na taj
nain ne osnai organizovanost etnikih grupa iz ko
jih je istrgnuto. Naime, izolovani u nepoznatim obla
stima i meu narodima koji su imali dobre razloge
da prema njima budu neprijateljski nastrojeni, mit
mak naseljenici su predstavljali drutvenu kategori
ju koja je dravi i njenim lokalnim inovnicima pru
ala neposredan oslonac. Dodue, dobijali su pa
njake, zemlju za obraivanje i sve to im je bilo po
trebno da bi na mestu koje im je o d r e e n o obnovili
svoj dotadanji nain ivota, ali su zato bili pritisnuti
m n o g o b r o j n i m i tekim obavezama. Medu njima je
moda bila i dunost da u okviru dravne privrede
obavljaju specijalizovane poslove.
Uzrokujui nastanak te nove socijalne kategorije,
drava je u isti mah svesno sprovodila politiku pod-

jarmljivanja i time podsticala sve raireniju pojavu

ropskih grupa. A k o je verovati starim tekstovima, te
grupe v o d e poreklo od stanovnitva j e d n o g kraja iz
okoline Kuska koje je Tupa Jupanki, nakon j e d n e izu
zetno estoke p o b u n e koju je o n o izazvalo, p o k o r i o
i p o d e l i o meu ljudima iz svoje okoline. Meutim,
u trenutku kad je ta pobuna izbila, ropski poloaj
postojao je u Andima ve odavno. Kurake su skoro
svuda uobiajile da iz svojih plemenskih zajednica
uzimaju izvestan broj "stalnih potinjenika". Poput
kurak, i vladari Inka su uzimali "stalne potinjenike" iz etnikih grupa koje su inile Tavantinsuju. Ali
poevi od Tupa Jupankija, taj danak u ljudstvu do
bio je znatno vee razmere. On je, izgleda, preuzi
man ne samo u pokrajinama carstva, ve takoe i
prvenstveno meu ljudima zarobljenim t o k o m rato
va u graninim podrujima.
"Stalni potinjenici", zvani jana (yana), sluili su
iskljuivo caru, ili osobama visokog ranga kao to su
vojskovoe, visoki inovnici, kurake, kojima je car
te ljude dodeljivao kao znak svoje zahvalnosti ili ve
likodunosti. Oni nisu bili robovi u o n o m smislu ka
kav istoriari sredozemnog Starog veka daju toj rei.
Mada lieni svakog etnikog atributa i svega to ih
vezuje za njihov narod, zadravali su pravo da imaju
zemlju i da u vlastitoj svojini poseduju dobra i sto
ku. Nisu se mogli osloboditi svog poloaja koji je
b i o nasledan, ali zato su ga prenosili na samo j e d n o
svoje dete, koje je birao njihov gospodar, kako bi
o n o zamenilo svog oca posle njegove smrti. Taj je
poloaj uz to obuhvatao v e o m a razliite statuse. Ja
na koji je sluei caru b i o uesnik u raskonom i
votu dvora u Kusku nalazio se u sasvim drukijem
poloaju od onoga kojemu je, igrom sluaja pri raspodelama, d o p a o neki mali provincijski kuraka. Po-

znato je da su neki od jana raspolagali dovoljnim

bogatstvom i u g l e d o m da su mogli imati isto toliko
ena koliko i neki lokalni poglavica, te da je medu
njima bilo vie njih koji su vrili istaknute funkcije u
carskoj upravi.
Kao to je uzimala mukarce, vlast je mogla da
uzima i e n e - ili, tanije, v e o m a mlade devojke,
d o k su jo bile u detinjstvu. Te "izabranice", zvane
akla (aqlla), bile su zatvarane u manastire Sunca,
gde su dobijale obrazovanje p o d nadzorom starijih
ena koje su pripadale plemenu Inka. Poto bi pro
le kroz pubertet, neke su postajale careve drugostepene supruge, d o k su druge davane u brak oso
bama kojima je car e l e o izraziti zahvalnost. Veina
njih, meutim, ostajala je unutar manastira. ivot su
provodile u najstrooj ednosti i najpotpunijoj usa
mljenosti, kao slubenice kulta Sunca. Ali p o r e d verskih funkcija koje su izvravale, pripadala im je i izu
zetno znaajna uloga u privrednom ivotu, jer su
prele i tkale vunu stada koja su se nalazila u posedu
Sunca. Manastiri, iji je broj rastao u p o r e d o sa bro
jem oblasnih gradskih sredita, i u kojima je pone
kad ivelo i vie od 2.000 akla, predstavljali su pra
ve tekstilne radionice u kojima su se u izobilju pro
izvodile sve vrste tkanina i o d e e .
Krajem vladavine Huajna Kapaka, stanovnitvo iz
grupa mitmak, jana i akla ve je predstavljalo rad
nu snagu koja je u izvesnim oblastima privredne delatnosti obezbeivala vlastima masovnu proizvod
nju, a inila ih je sve manje zavisnim od tradicional
nih recipronih obaveza i u drugim sektorima u ko
jima su ih o n e bile preuzele. Uostalom, te su uza
jamne v e z e bile ugroene slabljenjem plemenskih
zajednica koje su im sluile kao okvir i iji su temelji
bili podriveni preseljavanjem stanovnitva. Reju,

stari plemenski poredak p o e o je da se raspada p o d

pritiskom n o v o g drutva nastalog delovanjem drav
ne strukture i p o v e z a n o g s njom. Drutveni poredak
koji je drava nastojala da uspostavi jasno je pokazi
vao tenju da se ukoreni o k o Kuska, g d e se p l e m e
Inka nametalo kao klasa dokonih ljudi, nasuprot
o n i m potinjenim koji su zadovoljavali njegove po
trebe. Ali i u m n o g i m drugim oblastima Tavantinsujua p r o m e n e koje su bile u toku otkrivale su razlii
te stepene razvoja tih klasa u sazrevanju. Njima je
nedostajalo samo vreme da ostvare preobraaj tog
tradicionalnog Carstva u jednu veliku, ve modernu
dravu.

IV poglavlje
CARSKA VLAST

Mitom o Manku Kapaku ne objanjava se samo

p o r e k l o vlasti Inka. Njime se ukazuje i na njenu pri
rodu, kao to se u isti mah otkrivaju i njena ograni
enja. U izvesnom smislu, on predstavlja povelju
Carstva. Uprkos promenama kroz koje je uloga cara
prolazila od jedne vladavine do druge, a koje su bile
usmerene ka p o s t e p e n o m jaanju uloge vladara, lik
legendarnog osnivaa Tavantinsujua uvek je zadra
vao vrednost primera za ugled. Svaki suveren je reprodukovao taj lik u njegovim glavnim crtama, na
stojei da ga obogati i uini jasnijim.

I. - Vladar
Kao i Manko Kapak, koji nije imao ni oca ni maj
ke, car se predstavljao kao "siroe i siromah". Te dve
rei bile su, uostalom, uveliko sinonimi, a bila je do
voljna jedna te ista re, vaka, da ih izrazi, jer svako
onaj ko je b i o bez roditelja nije uivao nikakva dru
ga prava osim onih koja je sebi pribavio sopstvenim
sredstvima i iskljuivo vlastitom snagom.
Car je b i o vaka, poto nije priznavao da ima ro
ditelje. Uzimajui grimiznu traku, on je sebe iskljui
vao iz svoje srodnike grupe, te prema tome i iz nasledstva na koje bi normalno m o g a o polagati pravo.
Preputao je svojim roacima zemlju svog oca i lju
de koji su je obraivali, da bi stvorio svoje vlastito

imanje. U vreme Inka Roke, kad su vladari prestali

da stanuju u Hramu Sunca, on je svojoj brai m o r a o
da ustupi i oinski d o m , te da izgradi svoj vlastiti
dvorac, kanu (kancha). Posle njegove smrti, dobra
koja je stekao prelazila su u posed njegove dece, ko
ja su, odstranjena od vlasti, postajala pokojnikov je
dini r o d (panaka). Ta su dobra sainjavala batinu
tog roda, iji su lanovi ovekoveavali uspomenu na
pokojnika, veliali slavu njegove vladavine i obavljali
o b r e d e pred njegovim mumificiranim leom. Kad su
panci stigli u Kusko, u gradu je postojalo jedanaest
carskih rodova koji su odgovarali jedanaestorici ne
kadanjih vladara Tavantinsujua.
Kao i Manko Kapak, car se enio j e d n o m od se
stara, koja je postajala njegova glavna supruga ili ko
ja (koya). Tim rodoskrvnim brakom on je sveano
poricao svoje poreklo, na oi celog sveta kidao s
njim, inei na taj nain oiglednim svoj izuzetni po
loaj izvan svih porodinih veza. Dodue, taj carski
incest uao je u praksu tek u poznije vreme. Namet
nuo se tek u trenutku kad je careva brana veza pre
stala da donosi bilo kakvu politiku korist. Sve do vla
davine Paakutija, vladari Inka su kao glavnu supru
gu birali ker nekoga od susednih kuraka, ije su
saveznitvo, ili pak samo blagonaklonu neutralnost,
eleli na taj nain da o b e z b e d e . U stvari, samo su se
Tupa Jupanki i Huajna Kapak oenili sestrom, s tim
to je k o d prvoga bila re o sestri njegovog oca.
Car, dakle, nije imao prethodnika, a ukoliko je
imao potomke, nije m o g a o imati naslednika. Pore
klo njegove vlasti bilo je samo u njegovoj linoj
vrednosti. Ta vlast, koja je bila njegova lina svojina,
razlikovala se od vlasti nekoga kurake po t o m e to
nije proisticala iz poloaja njenog priteaoca u mre
i rodbinskih veza, steenih bilo brakom bilo pore-

klom, ve se nalazila izvan i iznad njih, ne podleui

nikakvim obavezama ili ogranienjima to bi ih te
veze nametale. panski su inovnici u XVI veku uza
lud pokuavali da razaberu pravila nasleivanja car
skog prestola, kako bi medu mnogobrojnim srodni
cima ranijih vladara mogli razlikovati, shodno veo
ma etnocentrinim kriterijumima zakonitog i neza
konitog porekla, "legitimne p o t o m k e " od onih "nele
gitimnih". Morali su, meutim, ustanoviti da carsku
vlast nije nuno nasleivao prvoroeni carev sin,
kao u Evropi, pa ak ni neki od sinova koje je car
imao sa svojom glavnom suprugom, ve da je nju u
stvari dobijao onaj kojega bi dravni dostojanstveni
ci ocenili kao najsposobnijeg. A t o m e valja dodati i
to da se svojstvo kojim se taj izabranik pokazivao
sposobnim da vri carsku vlast pokazivalo, pre sve
ga, kao njegova vetina da je se doepa.
Vlast, naime, nije bila neto to se nasleuje, ve
neto to se osvaja. Nije se prenosila putem institucionalizovanih procedura: uzimala se silom. Zavre
tak svake vladavine istovremeno je bio i poetak jed
n o g perioda anarhije, dueg ili kraeg, ali uvek obel e e n o g nasiljem. Sinovi preminulog cara, koji su je
dan drugom osporavali pravo na maskapaiu, stu
pali su u meusobnu borbu. Careva braa i neaci,
koji su isto tako m o g l i pretendovati na grimiznu tra
ku kao i svi oni kojima je njihov poloaj u vlasti
omoguavao da na nju polau pravo, postajali su je
dan d r u g o m ljuti dumani. Potomstva pojedinih ca
reva, koja su podravala njihove suparnike ambici
je, pretvarala su se u neprijateljske stranke koje su
unosile razdor u narod Inka. Plemenske zajednice
sa periferije Carstva iskoriavale su paralizu drav
n o g aparata da bi se oslobodile i p o n o v o uspostavile
svoju nekadanju autonomiju. Reju, Tavantinsuju

se raspadao. Ureeni svet vraao se u stanje haosa iz

kojeg ga je car bio izvukao. P o n o v o bi zavladalo do
ba varvarstva koje bi trajalo sve d o k jedan od pre
tendenata ne bi uspeo da savlada svoje suparnike i
da o k o svoje osobe obnovi jedinstvo plemena, te da
zajedno s njim p o n o v o pokori pobunjene plemen
ske zajednice. Sa svakim novim carem p o n o v o se ra
alo Carstvo.
Tako je svaka promena vladaoca vraala istoriju
njenim tamnim poecima. Taj povratak izvorima imao
je i svoj obredni izraz, u obliku lutanja praoca-osnivaa koje je svaki novi vladar, pre n e g o to preuzme
vlast, m o r a o da obnovi u drutvu svojih pristalica.
Hronike kazuju da je Paakuti otiao u peinu k o d
Pakariktampua, koja je za Inke bila pupak sveta. On
je iz te peine izaao kroz isti onaj otvor koji je o m o
guio prolaz Manku Kapaku i njegovoj brai, a p o t o m
se, istim putem kojim su oni proli, vratio u Kusko, da
bi se tu ovenao maskapaiom. Izgleda da su kasni
ji carevi obnavljali samo poslednju etapu tog prvo
bitnog puteestvija. Tupa Jupanki i Huajna Kapak oti
li su samo do planine Vanakavri, na kojoj je Manko
Kapak imao poslednji zastanak pre n e g o to je sti
gao u Kusko. Drei se puta kojim je pre njih pro
ao taj mitski junak, obojica su u povorci sili s te
planine i uli u grad, da nad narodom, okupljenim
da im klie, preuzmu vlast koja se upravo bila sim
boliki okupala u svom izvoru. Obred preuzimanja
carske vlasti poinjao je na vrhu Vanakavrija. Na t o m
su mestu, uostalom, ve u samom poetku bile usta
novljene sve pojedinosti tog obreda.
Meutim, u politikom sistemu Inka nije posto
jao nikakav dinastiki princip kojim bi se ureivao
redosled nasleivanja, to se osealo kao ozbiljan
nedostatak. Poslednji carevi, pokuavajui na razlii-

te naine da umanje tetne posledice takvog stanja

stvari, nastojali su da carskoj vlasti o b e z b e d e izvestan kontinuitet. Tako je, poevi od Paakutija, ca
reva smrt mesec dana drana u tajnosti. T i m e se elelo postii da borba za upranjeni presto ostane
ograniena na pokojnikovu okolinu. Ali ta mera nije
se pokazala dovoljnom da p o t p u n o sprei tradicio
nalnu pobunu plemenskih zajednica koja je, izbija
jui prilikom svakog okonanja neije vladavine,
uzrokovala komadanje Carstva. Neki carevi, meu
kojima i Virakoa Inka, Paakuti i Tupa Jupanki, za
ivota su odreivali ko od njihovih sinova, po njiho
voj elji, treba da im bude naslednik, pa su nastojali
da on kao takav bude priznat i od njihove okoline.
Pa ipak, to imenovanje, praeno priznanjem drugih
kandidata, koje nije moralo obavezivati i koje je e
sto bivalo i povueno, retko je imalo eljeni ishod.
O n o je, u najboljem sluaju, davalo vee pravo ozvanienom pretendentu da suzbije ambicije svoje bra
e i svojih strieva, neaka i roaka, da obezbedi priklanjanje carskih panaka, da pridobije linu pokor
nost lokalnih kuraka, to drugim reima znai da je
car uvek m o r a o biti neimar vlastitog Carstva.
Paradoksalno je, meutim, to to je kontinuitet
Carstva m o g a o biti o b e z b e e n tek dravnim uda
r o m . Kriza vlasti, naime, bivala je svedena na svoj
najjednostavniji oblik onda kad bi do p r o m e n e vla
dara koja ju je izazvala dolazilo tako to bi ratnici
svrgli cara i na njegovo mesto doveli nekog p o b e d o nosnog sinija. Vlast je tada prelazila bez meuvlaa, ako ne i bez sukoba, od j e d n o g nosioca na dru
g o g . Interregnum, sa svim neredima koji su za nj
o b i n o bili karakteristini, bivao je izbegnut.
Caru je, uostalom, ozbiljno pretila opasnost od
vojne p o b u n e . Da bi nju otklonio, starao se da na

elo vojske d o v e d e nekog od svojih sinova, ili pak

nekog roaka - osobu kojoj je, kako je verovao, m o
gao pokloniti puno poverenje. Ali ta se predostronost esto pokazivala iluzornom. im bi vladar na
pustio komandovanje vojskom, kako bi se posvetio
upravnim poslovima, im bi odustao od u l o g e osva
jaa u nameri da se posveti ureenju ivota na osvo
jenim teritorijama, izloio bi se opasnosti da mu ne
ki vojskovoa, ovenan slavom pobednika, ospori
pravo na maskapaiu, a na kraju mu je i p r e o t m e .
To se desilo Virakoi Inki, kojega je istisnuo s prestola njegov sin Paakuti, pobednik nad ankama.
Izgleda da se to desilo i samom Paakutiju, koji je
n e m o n o posmatrao uspon Tupa Jupankija, sve d o k
najzad nije bio prinuen da abdicira. Uspesi m l a d o g
osvajaa, daleko od toga da ga obraduju, ispunili su
ga podozrenjem, pa je v e o m a loe doekao pobed
nika nad carstvom imu, bez obzira na to to je ovaj
prisajedinio njegovoj dravi bogate oaze iz severnog
primorja. Malo je, dakle, verovatno da ga je on svo
j o m voljom, kao to sugeriu neki hroniari, pridru
i o sebi u vrenju vlasti, te da je u njegovu korist us
postavio nekakav sistem "suvladavine". Uostalom, ta
ko snano personalizovana vlast kakvu je imao vla
dar Inka nije nimalo bila spremna da se s nekim de
li. Paakuti je u stvari shvatio da vie ne raspolae si
l o m iju je upotrebu n e o p r e z n o p o v e r i o drugome,
te da mu stoga ne preostaje drugo n e g o da se povu
e p r e d o n i m koji je tu silu prigrabio u celosti.
Vlast, proizala iz nasilja, odravala se samo nasi
ljem. Kontrola nad vojskom bila je preduslov kako
za sticanje prava na nju, tako i za njeno vrenje. Ali
svi kojima je uspevalo da je se doepaju nastojali su
da joj daju nekakvu sakralnu osnovu, koja bi bila ka
dra da je uini legitimnom i da joj prui zatitu od

svih osporavanja. Svojoj vojnoj moi, da bi je ojaali,

uravnoteili, a po potrebi i neutralisali, oni su doda
vali magijsku i versku mo. Poto su u poetku bili
samo ratnici, kasnije su teili da steknu i izvesne
atribute koji su po svom karakteru bili sveteniki.
etvrti suveren, Majta Kapak, ostao je zapamen
kao veliki gatar. Ali i neki drugi carevi posedovali su
sposobnost predvianja koje je esto dobijalo vid
prorotva. Paakuti je imao jedan komad kristalizira
ne stene koji mu je pao s neba i u kojemu mu se na
v o d n o ukazalo otkrovenje njegove blistave budu
nosti. U toj steni on je "kao u ogledalu" posmatrao
prolost, sadanjost i budunost. Tupa Jupanki i Huajna Kapak obraali su se vakama, da bi uli njiho
vo miljenje, i nita nisu preduzimali dok ne bi do
bili njihov savet. Proricanje je bilo j e d n o od sredsta
va carske politike. Car je p o m o u njega manipulisao
natprirodnim, kako bi opravdao svoje postupke i
pridao im teinu neega nunog. Prvi od njegovih
postupaka za koje je traio boansko odobrenje b i o
je onaj kojim se d o e p a o vlasti. Pre n e g o to bi kro
io u Hram Sunca, da u njemu bude zvanino pro
glaen vladarem, traio je od svetenik da u utrobi
rtvovanih ivotinja proitaju izriitu volju b o g o v a
da upravo njemu bude poverena vrhovna vlast.
Proglaenjem koje je vrio veliki svetenik car je
postajao Sin Sunca, Intip urin (Churin), i bivao
oznaen kao ovlaeni posrednik u odnosima izme
u o v o g i o n o g sveta. U t o m svojstvu, suveren je
imao kljunu ulogu u svim obredima iji je cilj b i o
da se o b e z b e d i materijalno i moralno blagostanje
ljudi. Poetkom svake godine, on bi p o m o u zlat
n o g tapa prvi ugario zemlju, kako bi tlu vratio
plodnost. Kad bi se pribliila sezona kia, m e t l o m bi
uklonio bolesti iz Carstva, kako bi svojim podanici-

ma o b e z b e d i o zdravlje i dug ivot. Car je predsta

vljao vezu izmeu p r i r o d n o g i drutvenog poretka.
Nalazei se na samom mestu ukrtanja kosmikih si
la, usmeravao je njihov tok i odravao ih u ravnote
i. Nije bilo takvog njihovog divljanja koje on ne bi
m o g a o ukrotiti. Za vladavine Paakutija, blizu Arekipe dolo je do vulkanske erupcije. Car je otiao u
ugroenu oblast. Poao je, sam, prema krateru, ba
cajui iz prake, u njegovom pravcu, kugle od gline
u m o e n e u krv rtvovanih lama. Vulkan se smesta
umirio.
Kult sunca, svojstven narodu Inka, pre n e g o to
je postao dravna religija, verovatno je b i o namet
nut kuskanskoj konfederaciji od strane Inka Roke.
Taj kult je istisnuo kultove drugih boanstava ( p o
sebno onaj kojim je tovan sveandski b o g Virakoa),
mada ih ipak nije p o t p u n o uklonio. Svetenika hi
jerarhija koja je bila duna da mu slui uzimala je
svoje pripadnike iz j e d n o g o d r e e n o g plemenskog
ajlua. Carevi su tu hijerarhiju stavljali p o d svoj sve
stroi nadzor, tako da su se verske i upravne funkci
je p o s t e p e n o spajale, da bi se na kraju p o t p u n o sto
pile. Paakuti se u p l e o u verske poslove, ak i u o n e
najdelikatnije, kakvo je formulisanje d o g m e . Tupa
Jupanki je sebi dao povlasticu da imenuje i o p o z i v a
velikog svetenika kojega je birao meu svojim bli
skim roacima. A Huajna Kapak je sam p r e u z e o naj
vie sveteniko zvanje, koje je, uostalom, izgubilo
svoj raison d'etre. Naime, poslednji vladar je traio
da bude priznat ne vie kao sveti predstavnik Sunca,
ve kao njegova boanska inkarnacija. Od svih care
va, on je b i o jedini kojemu su se klanjali kao i v o m
bogu N j e g o v o proglaenje za cara bilo je apoteoza.
Njegova je m o bila vea od o n e koju su imali sve
kolike vake u Carstvu, tolika da je on bez oklevanja

ruio svetilita onih boanstava koja na njegova pita

nja nisu pruala o d g o v o r kakav je on e l e o .
Dodue, evolucija kroz koju je prola kuskanska
konfederacija, od drave sa v o j n o m upravom do bo
anske monarhije sa pretenzijom da bude univerzal
no priznata, u znatnoj je meri bila uslovljena dru
tvenim i privrednim razvojem drave t o k o m p o slednjih vladavina. Meutim, lako se da uoiti du
b o k uticaj koji je narod imu imao na spoljanje
forme tog monarhijskog sistema u nastajanju. Zna
mo da je Tupa Jupanki uveo u Kusko ceremonijal sa
dvora u ananu, kao i moanski obred kojim su
kurake obnavljale svoju vernost suverenu i iji likov
ni prikaz, uostalom, nalazimo na veoma starim keramikama sa severnog dela obale. M n o g e raskone p o
jedinosti n e o b i n o g sjaja kojim se okruio Huajna
Kapak bez sumnje su bile preuzete od imu kultu
re. Car se kretao iskljuivo p o d baldahinom, u ras
konoj nosiljci na leima ljudi. Gomila slugu istila
je metlama put ispred njega, d o k se narod pri nje
g o v o m prolasku bacao niice licem na zemlju. ak i
najvii dravni dostojanstvenici prilazili su mu uvek
samo na kolenima, bosonogi, nosei neki teret na
ramenu kao znak poniznosti. Na odei koju je nosio
i predmetima koje bi dotakao ostajala je zabrana, pa
je sve to skupljano u kovege da bi bilo spaljeno.
Kad je Huajna Kapak umro, vie od 4.000 njegovih
ena i slugu bilo je rtvovano da bi ga pratilo u
grob. Sahranjen je sa neverovatnom g o m i l o m bogat
stava. Praznina koju je ostavio za sobom bila je po
meri mesta koje je zauzimao. Otrina krize koja je
usledila po njegovom nestanku, i koja je pancima
omoguila da se uvrste u Peruu, pokazuje da je in
stitucija Carstva, bez obzira na carevu svemo, ostala
isto onako krhka kao i u vreme njenih poetaka.

II. - inovnici vlasti

1. Carska birokratija. - Caru je u vrenju njego
vih vladarskih poslova p o m a g a o etvorolani savet,
ije je miljenje on traio pre n e g o to bi d o n e o bilo
kakvu znaajniju odluku. lanovi tog saveta, koji su
nosili titulu apu, predstavljali su etiri dela Carstva
na koja je b i o podeljen Tavantinsuju i odgovarali su
za upravu nad njima.
O d m a h ispod apua nalazili su se guverneri po
krajina, sa titulom tukrikuk (tukriquq). Oni su sto
lovali u glavnim mestima okrug za koje su bili za
dueni i koji su obuhvatali jednu ili vie plemenskih
zajednica. Bili su predstavnici cara pred lokalnim
stanovnitvom i presuivali su, u njegovo ime, u
svim stvarima koje su izlazile iz okvira nadlenosti
tradicionalnih poglavica. Starali su se o odravanju
puteva, mostova i javnih zdanja. Skupljali su dobra
proizvedena kuluenjem koje su sazivali kad su hteli, i iji su tok nadzirali. Povremenim kontrolama,
kojima je podvrgavan svaki tukrikuk, spreavane su
z l o u p o t r e b e do kakvih je m o g l o doi z b o g velikih
ovlaenja koja su ovim inovnicima bila data. Tu
krikuk je garantovao ouvanje poretka Inka, to jest
ostvarivanje o n e mirotvorake i civilizatorske uloge
kakvu je taj poredak smatrao da ima.
M e u potinjenim osobljem kojim je tukrikuk
b i o okruen, inovniku zvanom kipukamajok (kipukamayoq) pripadala je v e o m a znaajna i visoko specijalizovana funkcija. On je bio zaduen da p o m o u
traka sa vorovima belei koliko se robe unosi u dr
avna skladita ili iznosi iz njih, te da uvek ima ured
ne podatke o brojanom stanju stanovnitva d u n o g
da kului. Svake g o d i n e uklanjao je sa svog kipua
pokojnike, starce i bolesnike, a na spisak onih koji

m o g u da kulue dodavao o n e mlade ljude koji su

se, nakon poslednjeg popisa, sklapanjem braka svr
stali meu odrasle.
Sva ova upravna zvanja d u g o su poveravana la
novima pojedinih carskih rodova, ili pak onih ajlua
iz Kuska koji su bili bliski vladaru. Svaki apu, tukrikuk ili kipukamajok pripadao je, dakle, onoj etni
koj grupi koja je osnovala Carstvo i koja je samim
tim imala odluujuu ulogu u poslovima Tavantinsujua. U svesti lokalnog stanovnitva carski su inov
nici, uostalom, bili tako tesno vezani za etniku gru
pu Inka, da su kulturne karakteristike o v e poslednje
esto predstavljale znamenja vlasti.
Inke su, kao i sve ostale etnike grupe nad koji
ma su vladali, posedovali vlastitu, sebi svojstvenu
kulturu, u koju su se nailazee generacije uklapale
kroz niz obreda vezanih za o d r e e n e ivotne trenut
ke. Najznaajniji i najpoznatiji od tih obreda b i o je
onaj p o d i m e n o m huaraikuj (warachikuy), koji je
oznaavao kraj mladikog doba i ukljuenje u ivot
plemena. Svi mladi mukarci iz plemena Inka prola
zili su kroza nj u vreme puberteta. T o m su prilikom
dobijali odeu mukarca i oruje ratnika, a ui su im
bivale probuene zlatnom i g l o m koja je ostajala u
probijenom otvoru. Na mesto te igle p o t o m su sta
vljane ploice, sve vee u preniku, kojima je una
resa p o s t e p e n o bivala proirena, te je tako nastajala
ona neobina deformacija z b o g koje su panci na
zvali Inke "dugouhima" (orejones).
P o e t k o m XVI veka kultura Inka bila je ve iro
ko rasprostranjena izvan svoje prvobitne postojbine.
Etnika grupa koja je bila njen nosilac najpre je apsorbovala sve narode iz doline Kuska, s kojima je bi
la stupila u konfederaciju. P o t o m je asimilovala naj
starije saveznike kuskanske konfederacije, kao to

su plemena Keua, Kana i Kani, koja su, svako na

svoj nain, doprinela porazu anka. Uoi najezde
Evropljana, ta se kultura prostirala od doline Apurimaka na severu do doline Vilkanote (Vilcanota) na
jugu, i mada nije bila najrasprostranjenija u okviru
Tavantinsujua, bila je na putu da obuhvati najmnogobrojnije stanovnitvo.
No ta etnika grupa, iako joj je carska politika
pruala prednosti svojim sistemom preraspodele
koji je delovao u njenu korist, ipak nije uspela da se
nametne kao vladajua klasa u Carstvu. Upravna zva
nja koja je ona drala u svojim rukama uklapala su
se u okvir jedne dravne birokratije. Ta zvanja ne sa
mo da nisu bila nasledna, ve je vladar koji ih je dodelio m o g a o u svakom trenutku da ih p r o m e n i ili
o p o z o v e . Uz to, s njima se nije sticala nikakva povla
stica, niti su davala nekakvo pravo u okruzima u ko
jima su vrena. inovnici su imali slobodan pristup
javnim skladitima, iz kojih su, u skladu sa svojim
rangom, dobijali hranu, odeu, kao i sve ostalo to
im je bilo potrebno za izdravanje. Ali nisu bili ovlaeni da od ljudi p o d svojom upravom zahtevaju bi
lo kakva davanja u sopstvenu korist. Sva njihova plata bila je careva zahvalnost koja se velikoduno ispoljavala u dodeljivanju jan ili drugostepenih supruga
uzimanih iz manastira Sunca. Ponekad su dobijali i
zemlju u mestima iz kojih su poticali, to e rei u
teritorijalnom podruju naroda Inka, a ne u podru
ju o n o g naroda k o d kojega su slubovali. To nagra
ivanje u vidu zemljita nije d o v o d i l o do stvaranja
privatnih poseda. Izvetavajui o toj carskoj darelji
vosti, Sjesa de L e o n i P o l o de O n d e g a r d o su smatrali
potrebnim da istaknu kako se zemlja koju je vladar
davao svojim miljenicima uvek nalazila u okolini Kuska, te je prelazila p o d upravu o n o g ajlua kojemu je

pripadao onaj to ju je d o b i o , pa je sluila svim la

novima tog ajlua, jer su svi imali jednako pravo da
njom raspolau. Odvajanje vlasti nad ljudima (koja
je uvek bila individualizovana) od vlasti nad ze
mljom (koja se uvek ostvarivala kolektivno) sprea
valo je birokratiju da se pretvori u zemljinu aristokratiju, ak i onda kad su njeni redovi prestali da se
popunjavaju iskljuivo iz naroda Inka.
Naime, ta birokratija, p o m o u koje su Inke upra
vljale osvojenim teritorijama, gubila je p o e t k o m
XVI veka svoj etniki karakter. U stvari, kao to car
ska m o vie nije bila u posedu jedne porodice, tako
ni vlast koja je iz nje proisticala nije vie pripadala
jednoj etnikoj grupi, ma koja da je bila u pitanju.
Car, koji je bio simbol Tavantinsujua, nije m o g a o da
se poistoveti sa jednim od njegovih delova, makar i
p r e k o osoba koje su ga predstavljale u pokrajinama.
Kad je Paakuti krenuo u obilazak svog Carstva, u
svakoj oblasti kroz koju je prolazio oblaio je odeu
koja je u njoj bila uobiajena, "to se m n o g o svidelo
svim njegovim podanicima". Poslednji su se carevi
trudili da se o s l o b o d e svojih etnikih korena sa
istom odlunou s kojom su nastojali da se oslobo
de svojih porodinih veza. Tupa Jupanki je jasno na
znaio distancu koju je nameravao da odrava u od
nosu na Inke. Huajna Kapak je u t o m e iao jo mno
go dalje. On je sa mnogih znaajnih poloaja uklo
nio pripadnike p a n a k koji su ih do tada drali, da
bi ih z a m e n i o ljudima koji su se razlikovali po etni
koj pripadnosti, ali ija mu je vrednost pala u oi.
Napredovanje inovnik p o r e k l o m iz periferijskih
plemenskih zajednica, naroito onih sa severa, g d e
je etniki uticaj Inka bio jo uvek slab, bilo je samo
jedan od vidova politike koja je teila odravanju
carske ekvidistance u odnosu na sve konstitutivne

d e l o v e Tavantinsujua. Izmeu vladara i naroda Inka,

estoko privrenog svojim tradicionalnim povlastica
ma, ta je politika izazivala sve veu napetost koju je
jedan omanji incident pretvorio u otar sukob. Na
vodei kao izgovor neuspeh koji su odredi iz Kuska
pretrpeli u toku rata sa p l e m e n o m Kara, Huajna Ka
pak je postao jo uzdraniji u svojoj dareljivosti
prema Inkama. Vojskovoe, pripadnici naroda Inka,
odluili su tada da se povuku sa bojnog polja i da se
sa svojom vojskom vrate u Kusko, nosei sliku Sun
ca koje je - napominjali su sasvim umesno - bilo
boanstvo njihovog plemena pre n e g o to je postalo
boanstvo itavog Carstva. Rascep je izbegnut samo
zahvaljujui posredovanju vladareve rodbine sa maj
ine strane.
2. T r a d i c i o n a l n e p o g l a v i c e . - Nasuprot carskoj
birokratiji, mada u isti mah kao njen produetak i
njen d e o , nalazili su se kurake. Mnogi od njih bili su iz
rodova lokalnih poglavica koji su odavno, ve onda
kad je Manko Kapak izaao iz svoje legendarne pilje,
vladali ponekad prilino prostranim teritorijama. Rodoslovi koje su oni p o n o s n o pokazivali svojim osvaja
ima, najslavnijim ljudima plemena Inka, govorili su
o d r e v n o m poreklu njihovih porodica, i na izvestan
nain su stavljali na znanje da su vladari iz Kuska u
stvari skorojevii. Uostalom, potiniteljskoj vlasti In
ka kurake su stalno suprotstavljale svoju potinjenu
vlast kojoj je dublja ukorenjenost u jednoj davnoj
prolosti davala i nadmoniji legitimitet. Njihove su
pretenzije odravale jednu stalnu tenju ka ospora
vanju, ije m n o g e odjeke nalazimo u delu Huamana
Pume de Ajale (Waman Puma de Ayala).
Uloga istaknutijih kuraka u unutranjosti Tavan
tinsujua nije se svodila na slubu potinjenih inovni-

ka. Kuraka je, dodue, izvravao careve naredbe koje

mu je prenosio nadreeni tukrikuk. Ali on je pred ca
rem i njegovom administracijom takoe predstavljao
svoju etniku skupinu. U njegovoj se osobi ostvarivala
veza centralne vlasti, ije je delovanje kuraka preno
sio na regionalni i lokalni nivo, sa stanovnitvom koje
je bilo potinjeno toj vlasti i iji je on bio zastupnik.
Taj kljuni poloaj koji je on zauzimao u politikom
sistemu drave Inka bez sumnje mu je ostavljao iro
ko manevarsko polje za preduzimanje inicijativa.
Veze velikih kuraka sa carem bile su i uvek osta
jale izrazito line prirode. Oni su ostajali van doma
aja kako birokratije, tako i birokratizacije, jer su se
be stavljali iznad inovnika. Kad bi neki kuraka do
ao na e l o plemenske zajednice, m o r a o je iskazati
vernost vladaru koji je potvrivao njegovo zvanje i
smenjivao ga samo u sluaju otvorene pobune. Jemac da e iskazana vernost biti i odrana b i o je onaj
sin ili roak kurake koji je shodno lokalnim obiaji
ma bivao oznaen kao njegov naslednik, a koji je
m o r a o da boravi na carskom dvoru. Postavi na taj
nain talac, zakoniti naslednik poglavara zajednice
usvajao je zvanini jezik i vladajuu kulturu drave i
pripremao se za izvravanje svojih buduih zadataka
shodno nadama koje je u nj polagao vladar. Glavni
vaka plemenske zajednice, koji je najee predsta
vljao pretka kurake, takoe je zadravan kao talac.
N j e g o v kip je postavljan u n e k o m e od svetilita u
Kusku, g d e je potovan kao predmet kulta. A k o bi se
etnika grupa koju je on zastupao pobunila, kip je
bivao izloen javnom vreanju od strane stanovnika
prestonice. Caru, dakle, nisu nedostajala sredstva za
vrenje pritiska na kurake, koje je kontrolisao preko
njihovih potomaka i naslednika, ali isto tako i preko
njihovih o b o g o t v o r e n i h predaka.

Kurake su esto davale caru neku od svojih keri

ili sestara kao drugostepenu suprugu, a zauzvrat su
dobijali ene ili potinjenike. Svake godine, posle
sabiranja letine, odlazili su u Kusko da simbolino
predaju vladaru d e o dobara proizvedenih radom
svoje etnike skupine u korist drave. Suveren im je
prireivao velianstven doek. Dozvoljavao im je da
se vrate u svoju pokrajinu tek poto bi ih obasuo
svojim linim poklonima i najraznovrsnijom r o b o m
iz raznih krajeva Tavantinsujua, koju su kurake po
tom delili u svojoj plemenskoj zajednici, kako bi ste
kli jo vei ugled kod svojih podanika i ojaali svoju
vlast nad njima.
M o g a o bi se stei utisak da su se carevi tek retko
uplitali u unutranje stvari velikih plemenskih zajed
nica. Tako je Tupa Jupanki krenuo protiv pobunje
nog plemena Lupaka, porazio ga i d o e p a o se nje
g o v o g poglavice koji je kao zarobljenik o d v e d e n u
Kusko; ali p o t o m je p o k o r e n o m i obezglavljenom
plemenu dopustio da izabere n o v o g poglavicu,
shodno lokalnim obiajima koji su odreivali nain
nasleivanja. Ali zato su carevi teili uvoenju centralizovane lokalne vlasti u andskim etnikim grupa
ma koje su se esto raspadale u mnotvo siunih
autonomnih drutveno-politikih jedinica, bilo tako
to su n e k o m e od malih lokalnih kuraka, kao u
oblasti aapuja, poveravali vlast nad drugima, nje
mu jednakima, bilo tako to su nekoga od svojih ne
posrednih potinjenika dovodili na elo veeg broja
malih plemenskih zajednica, kao u dolini Rimaka,
g d e je jedan suverenov jana u XVI veku vrio du
nost vrhovnog kurake.
Da bi odgovorili na toliku carsku predusretljivost,
kurake su morale pristati na znatna ogranienja
svog suvereniteta. Mir Inka je za njih predstavljao

okvir u kojemu vie nisu mogli da se uputaju u o n e

neprestane ratove to su se nekad vodili meu susednim plemenskim zajednicama. Stari autori saoptavaju da su oni, sa pravom voenja rata, izgubili i pravo
da prestupnike kanjavaju smrtnom kaznom, koju je
samo car b i o ovlaen da izrekne. Meutim, nije sigur
no da su kurake ikada imale to pravo u svojoj plemen
skoj zajednici, i da su, pre n e g o to su izgubili nezavi
snost, izricali pravdu koja bi po svom karakteru pre bi
la represivna n e g o arbitrana. O n o z b o g ega je njiho
va m o bila osuena da nestane nije toliko b i o gubi
tak njihovih nekadanjih prerogativa koliko injeni
ca da je njihovu lokalnu vlast polagano i neumoljivo
podrivalo smanjivanje broja njihovih podanika, do
kojega je dolazilo z b o g sve masovnijeg preseljavanja
stanovnitva. Dodue, Huajna Kapak je m n o g i m kurakama p o v e r i o visoke administrativne funkcije. Ali
taj pokuaj njihovog vraanja u sedlo bio je u njiho
vim oima samo daj-ta-da. Korist koju su imali od
ukljuenja u carsku birokratiju bez sumnje je pred
stavljala slabu nadoknadu za onu od koje su malo-pomalo bili primorani da odustanu. Barem je takav za
kljuak na koji navodi njihov proevropski stav to
k o m krize koja e dokrajiti Tavantinsuju.

III. - Sedite vlasti

Carska vlast, koja je u poetku bila ukljuena u
jedan o d r e e n i etniki kontekst, nalazila se isto tako
i u jasno utvrenom geografskom okviru. N j e n o je
sedite b i o grad Kusko, u kojemu se p l e m e Inka na
stanilo na kraju svog lutanja, pa su je za to mesto ve
zivale m n o g e snane spone.
Kusko je d u g o bio samo aglomeracija kueraka
natrpanih bez reda o k o rustinog svetilita u koje-

mu je bila smetena slika Sunca. Ali Paakuti je tu

neuglednu varoicu pretvorio u prostrani k o s m o p o litski grad koji je na vrhuncu svog sjaja m o d a imao
i vie od 60.000 stanovnika. panci, koji su ga otkrili
1533, bili su impresionirani njegovom veliinom,
skladnou plana po kojemu je podeljen na etvrti,
nainom izgradnje njegovih zdanja i bogatstvom nji
hove dekoracije. Sano de la Os (Sancho de la H o z )
smatrao ga je "dostojnim da ga vide u paniji". "Pre
pun je velikakih dvoraca, jer u njemu ne ivi siro
mani svet. Svaki velika tu gradi svoje prebivalite,
ak i ako ne mora da u njemu stalno boravi. Te su
zgrade v e i n o m od kamena, dok druge imaju pola
fasade od tog materijala. Ima i m n o g o kua od ciga
la, i sve su o n e l e p o rasporeene, du ulica ukrtenih p o d pravim uglom, veoma uskih, uvek poploa
nih, sa kamenim kanalom po sredini. Jedina mana
tih ulica je to to su uske, jer sa svake strane kanala
ima mesta samo za j e d n o g konjanika. Grad je smeten na obronku jedne planine i u dolini. Trg, skoro
sasvim ravan, etvrtast je i poploan. O k o njega se
nalaze etiri kue koje su glavne u tom gradu; o n e
su od klesanog kamena i obojene."
Nad gradom se dizala impozantna tvrava Saksahuaman. U toj su se citadeli nalazili razliiti arsenali
i kasarne, kao i monumentalna kula sa etiri ili pet
nivoa, koja je poivala na etvrtastoj osnovi. Tvrava
je bila zamiljena tako da u njoj 5.000 ratnika m o g u
bez tekoa odravati garnizon i odolevati opsadi.
Sano de la Os, koji ju je v i d e o pre n e g o to je sru
ena, pie da je ona, od svih lepota u toj zemlji, bila
najdostojnija divljenja. "Bedemi su napravljeni od
tako velikih stena da svakome ko ih vidi biva neshva
tljivo da je njih na to mesto donela ljudska ruka. Ve
like su poput odvaljenih delova planina ili hridina;

neke su od njih visoke i trideset pedalja, druge pak

dvadeset pet ili petnaest, ali nijedna nije toliko mala
da bi tri zaprege bile dovoljne da ih prenesu." Sa
strane suprotne gradu tvravu su titila tri bedema
sa izboenim i uvuenim uglovima, nanizana jedan
za drugim na trima stepenastim terasama. Ti su be
d e m i bili napravljeni od megalitskih blokova kiklopskog izgleda meu kojima su neki bili i do 4 m viso
ki. Tupa Jupanki, po ijem su nareenju izgraeni,
mobilisao je za taj posao tridesetak hiljada svojih
podanika koji su radili godinama.
Ali najznaajnije zdanje u gradu, najvie potova
no u itavom Carstvu, bio je hram Sunca ili Korikana (Qorikancha), koji su carevi tokom svoje vla
davine neprestano ulepavali i darivali. Bila je to,
prema reima Sjese de Leona, prostrana pravougaona dvorana od 400 koraka u opsegu, ograena su
h o z i d o m od savreno isklesanih stena spojenih jedi
no bitumenom. P o l o v i n o m visine zida pruala se
zlatna kornia iroka etiri pedlja. Kroz vrata, koja
su bila p o t p u n o prekrivena zlatom, izlazilo se u vrt
posut komadima finog zlata i zasaen kukuruzom
ije su stabljike, lie i klipovi takoe bili od zlata.
M e u tim vetakim rastinjem paslo je dvadesetak
zlatnih lama prirodne veliine. U unutranjosti vrta
podignuta su etiri svetilita iji su zidovi, kako sa
spoljanje tako i sa unutranje strane, bili o b l o e n i
ploicama od dragocenog metala. U najprostranijem
od tih svetilita nalazila se slika sunanog boanstva,
ukraena velikom koliinom dragog kamenja kojega
se panci nikad nisu uspeli doepati. Pored nje su
bili nanizani kipovi preminulih careva, lica okrenu
tog ka gradu koji su titili. Bili su napravljeni od gli
ne, ali su na sebi imali odeu, ukrase, pa ak i kosu i
parad nokata onih vladara koje su predstavljali.

Ostala tri svetilita bila su posveena Mesecu (Killa),

Munji (Illapa) i Dugi (Amarru).
Plan Kuska je u grubim crtama oponaao izgled
pume, iju je glavu trebala da predstavlja tvrava
Saksahuaman, a iji je rep nastajao spojem dveju reka koje teku kroz grad. N j e n o telo, sredinji d e o
grada, oblikovalo se o k o Korikane. U njemu su se
nalazili dvorci u kojima su panake ljubomorno u
vale mumiju o n o g nekadanjeg cara ije su potom
stvo predstavljale, kao i zgrade u kojima su iveli
lanovi onih carskih rodova koji su sainjavali dvor
vladajueg suverena. Ta centralna zona bila je rezervisana iskljuivo za Inke, i niko se drugi tu nije mo
gao nastaniti. Jednom zamiljenom linijom, koja je
odvajala gornji grad, ili Hanan Kusko, od donjeg
grada, Hurin Kuska, bila je podeljena na dve terito
rijalne celine, razliite u socijalnom pogledu. Ta podela bila je v e o m a davno ustanovljena. Njena je svr
ha nekad moda bila da se uspostavljanjem razlike
izmeu dozvoljenih i zabranjenih veza uvede red u
sklapanje brakova, kao to je jo i danas sluaj u
m n o g i m amerikim plemenima. U okviru kuskanske
konfederacije ona je odreivala odnose izmeu starosedelakih etnikih grupa i pridolog etnosa Inka
koji im je bio p o d r e e n . Ali i znatno nakon to je In
ka Roka objedinio Hanan i Hurin p o d svojom vla
u, stanovnici gornjeg i donjeg dela nastavili su da
se m e u s o b n o otro suprotstavljaju, shodno t o m
dualistikom sistemu koji e Paakuti, uostalom, po
staviti na novu osnovu.
Svuda u o k o l o tog urbanog jezgra prostirala se
periferijska zona koja je bila preputena doljacima
iz pokrajina i strancima - reju, svim podanicima
Carstva koji nisu pripadali dominantnoj etnikoj
grupi. I ona je, kao i itav Tavantinsuju, bila podelje-

na na etiri odseka. Svaka je grupa imala svoju etvrt

u o n o m odseku te z o n e koji je odgovarao o n o m odseku Carstva g d e je imala postojbinu. Njen vaka je
tu bio smeten u svoje svetilite. Njen kuraka je tu
p o s e d o v a o zgradu u kojoj je stanovao kad bi dolazio
vladaru, i koju je, zajedno sa pripadajuom poslu
g o m , ostavljao nasledniku svog zvanja, o n o m e to je
u svojstvu svojevrsnog taoca stalno boravio pri car
skom dvoru. Starosedelaka etvrt koju su Inke prvu
stavili p o d svoju vlast nalazila se blizu centra grada.
No zato je etvrt onih starosedelakih grupa koje su
kasnije potinjene bila podalje od centra. Kusko je
b i o neka vrsta mikrokosmosa u kojemu se odraava
lo Carstvo iju je glavu on predstavljao. U gradskim
strukturama tano se odslikavala organizacija Tavantinsujua, pa ak i istorija njegovog irenja.
Kusko nije b i o samo politika prestonica, ve i
verska metropola, z b o g same injenice da je vlast
koja je u njemu stolovala bila sakralnog karaktera.
ivot njegovih stanovnika - te neobine arene go
mile uvek zahvaene vrevom, krajnje raznovrsne
z b o g razliitosti rasa, kultura i jezik - tekao je u rit
mu velikih svetkovina kojima je, od jedne meseeve
m e n e do druge, bivao ispunjen obredni kalendar.
Svakom mesecu u godini, naime, odgovarala je jed
na sveanost na kojoj je car vrio obred, okruen dr
avnim velikodostojnicima. Panake su iz svojih dvo
raca iznosile mumije svojih osnivaa i na nosiljkama
ih pronosile kroz grad, slavei njihove vrline, pevajui im slavopojke, buno oivljujui uspomenu na
velika dostignua njihove vladavine. Narod, navikao
na javnu raspodelu namirnica, koja se u obinim
vremenima zbivala svakog etvrtog dana, tada je dobijao hranu i pie u veim koliinama i buno se
ukljuivao u sve te ceremonije.

Najznaajnija je bila svetkovina Intip rajmin

(raymin) koja se slavila u ast Sunca. Ona se doga
ala svake g o d i n e u vreme letnjeg suncostaja. Car,
kojega su smatrali o d g o v o r n i m za njen uspeh, d u g o
se za nju pripremao uzdravajui se od svake slane
ili ljute hrane, kao i od seksualnih odnosa. Pre n e g o
to bi svanuo dan, odlazio je na glavni trg koji je b i o
ve prepun panaka i stanovnika grada, i d o k bi se
javljali prvi zraci zore, u slavu zvezde koja se raala
prosipao je po zemlji kukuruzno pivo iz zlatnog pe
hara. Briljivo odabrane lame prinoene su na rtvu.
Svetenici su ih klali, a p o t o m stavljali na lomau pa
ljenu p o m o u pareta pamuine ka kojemu je j e d n o
konkavno o g l e d a l o usmeravalo sunane zrake. Vatra
kojom je sam Inti palio lomau preuzimana je i u
vana na ognjitu smetenom u hramu Sunca, a sve
tenici su je tokom itave te g o d i n e morali odravati
danju i nou.
Mada re kusku ili kusko ne znai "pupak", kao
to su tvrdili neki stari autori, grad koji je nosio to
ime ipak je bio sredite sveta iju je sliku v e r n o
predstavljao. On je bio mesto iz kojega je car unosio
red u haos, kako bi ga pretvorio u kosmos. Bio je,
takoe, osovina i okosnica tog kosmosa. U njemu se
uspostavljala veza izmeu triju delova svekolikog
stvorenog sveta: nadzemaljskog sveta bogova, ze
maljskog sveta ljudi i p o d z e m n o g sveta mrtvih. Ku
sko je b i o mesto gde su se bogovi, posredstvom ca
ra, ukazivali oveanstvu. Tu je Sunce inilo sebe vi
dljivim kroz svog izabranog sina. Prema legendi,
uostalom, Kusko je osnovan na mestu g d e se u ze
mlju zario zlatni tap koji je Manko Kapak zavitlao s
vrha Vanakavrija. To je o b r e d koji se u oblasti cen
tralnih Anda vri i u dananje vreme, p o m o u noa
ili sulice, da bi se pronala mesta p o g o d n a za prino-

enje rtve ili prorokovanje. Njime se odreuju mesta zvana unu (ushnu), to jest o n e izuzetne take
na kojima bogovi ili obogotvoreni preci pristaju da
budu prizvani. Takav jedan unu par excellence b i o
je Kusko, grad svetih otkrovenja. Njegova je sakralnost prelazila na svakoga ko je u njemu i v e o ili ko
bi mu se pribliio, pa ako bi se dve osobe istog ran
ga srele na cestama Carstva, ona koja je dolazila iz
Kuska oekivala je da bude pozdravljena od strane
o n e koja je ila k njemu, do te mere je sebe smatrala
sudeonikom u svetosti grada.
Kusko je d o i v e o vrhunac svog sjaja za vladavine
Tupa Jupankija. U XVI veku on ve vie nije bio u
punoj meri upravno sredite Tavantinsujua. Poslednji car, Huajna Kapak, napustio ga je da bi usposta
v i o svoj dvor na severu, u Tumipampi, gradu u koje
mu je r o e n . Tumipampa, na ijim e ruevinama
panci kasnije podii grad Kuenku (Cuenca) u Ekva
doru, nalazila se na teritoriji plemena Kanjar koja se
tek o d n e d a v n o nalazila p o d vlau Carstva. Bila je
smetena na granici severne krajine u kojoj je ne
prestano vrenje sputavalo najvei d e o carske vojske.
Premetanje vlasti u tu uzburkanu oblast odgovaralo
je pre svega stratekoj potrebi, poto je vladaru pru
alo mogunost da podvrgne stroem nadzoru naj
nemirnije plemenske zajednice u svojoj dravi. Ali
o n o je odgovaralo i politikoj nunosti koja se m o
da jo neumoljivije nametala, naime, potrebi da se
car oslobodi tradicionalnog pritiska kuskanskih panaka i, ire uzeto, sve tee podnoljivog uticaja In
ka. Huajna Kapak je vie od svojih prethodnika oseao potrebu da prekine sponu koja ga je vezivala za
Kusko, kako bi m o g a o da se pokae kao vladar svih
naroda Tavantinsujua, ravnopravnih u njegovim oi
ma, a ne vie kao voa jedne povlaene etnike

grupe. Naputanje i obezglavljenje stare m e t r o p o l e

na jugu bili su p r e d o d r e e n i razvojem carskih funk
cija koji je malo-pomalo navodio cara da se otrese
svojih etnikih atributa.
Izgradnju T u m i p a m p e pratile su velike ritualne
mere predostronosti. Plan n o v o g grada, sa njego
vim hramom Sunca, njegovim dvorcem i manastiri
ma, s njegovim skladitima i kasarnama, bio je sai
njen tano po ugledu na Kusko. ak su i stene za te
melje zdanja dovuene iz stare prestonice koja je
ipak bila udaljena skoro 2.000 km. Meutim, Tumipampa, nastanjena kurakama sa severa koji su jo
d o b r i m d e l o m bili varvari, sinijima vrbovanim po
plemenskim zajednicama krajine, ljudima iz naroda
koje je car iznenada uzdigao do visokih poloaja,
kao i g o m i l o m slugu i jana, nikad nije mogla da do
stigne Kusko. Kusko je grad u kojemu je Huajna Ka
pak primio maskapaiu. Kusko je takoe grad u ko
ji je njegovo mrtvo telo bilo vraeno i sahranjeno.
Uostalom, Tumipampa nije ni pretendovala na to da
pomrai sjaj suparnike prestonice, jer, za vladavine
poslednjeg cara, nijedan grad vie nije m o g a o biti
o n o to je nekada bio Kusko. Osoba cara, naime,
postala je pravo sedite carske vlasti i jedini centar
Carstva.

V poglavlje
UMETNOSTI I ZNANJA

Carska je vlast nalazila svoje opravdanje u civili

zaciji koju je - kako je tvrdila - donosila p o k o r e n i m
narodima. Danas se ne m o e prelaziti preko injeni
ce da je to tvrenje bilo daleko od toga da bude
o d r i v o . Naime, civilizacija Inka je slabo uticala na
veinu andskih kultura iji je razvoj zaustavila, ali i
ju tradiciju nije dublje promenila. Ona je ostavila
traga samo na plemenima u blizini Kuska i uticala
samo na poglavice onih etnosa koji su uli u sastav
Carstva, a ije je stanovnitvo, uzeto u celini, nasta
vilo da ivi s h o d n o svojim starim obiajima. Uz to, ta
civilizacija, ak i nakon to se obogatila o n i m to je
preuzela od carstva imu, ostala je slika i prilika
svog okruenja. Surova pre n e g o stroga: takvom se
ona ukazuje u svojim delima, a i u poreenju sa
m n o g i m a koje su joj prethodile u Andima.
Inke, poznato je, nisu d o n e l e m n o g o toga no
v o g . Preuzele su naslee jedne duge prolosti to
k o m koje su umetniki i zanatski postupci, koji su
k o d njih nali svoju najbogatiju primenu, ve bili
pronaeni, isprobani, a ponekad i dovedeni do svog
najsavrenijeg izraza. Njihova originalnost, pre n e g o
iz o n o g a to su sami dodali t o m nasleu, proistie iz
izbora na osnovu kojega su preuzimali d e l o v e tog
naslea, kao i iz naina na koji su preuzeto upotre
bljavali i prilagoavali.

I. - Knjievnost, muzika i ples

Izgleda da Inke nisu imale pismo, za razliku od Acteka koji su njihovi savremenici. Bilo je m n o g o nasto
janja da se dokae kako crtei kojima su ukraene
tkanine iz Kuska u stvari predstavljaju piktograme ili
ideograme, ali nijedan od tih pokuaja nije dao ubedljive rezultate. to se pak tie tvrenja Montesinosa, po kojemu su stanovnici Anda raspolagali izvesnim sistemom znakovnog pisma koji je navodno za
boravljen nakon to su Inke zabranile njegovu upo
trebu, najmanje to se o njemu m o e rei jeste da je
nedovoljno ozbiljno. N e m o g u e je i za trenutak za
misliti da bi se upotreba tako znaajnog sredstva za
komunikaciju kao to je pismo mogla izgubiti p o d
vladavinom suverena iz Kuska, i da su oni sebe svesno osudili na to da pri prenoenju njihovih naredbi
u pokrajine Carstva zavise od memorije askija.
Knjievnost Inka nije dakle nikad bila zabeleena. N e k o l i k o mitova o poreklu, neto vie pria u
kojima su od zaborava sauvani podvizi i dela svih
careva r e d o m , i koje su koliko-toliko v e r n o pribeleili evropski zapisivai: to je sve to je od nje ostalo.
U s m e n o prenoenje inilo je tu knjievnost poseb
no ranjivom u uslovima pritiska kolonijalnog dru
tva. Ali ona se, bez sumnje u osiromaenom obliku,
u potaji odravala i znatno posle Konkiste. Zacelo je
doprinela, u meri koju je teko proceniti, o n o m
kratkotrajnom i zanimljivom procvatu hispano-keuanske knjievnosti iz XVIII veka, iji su karakteristi
ni primeri duga p o e m a Apu Inka Ataw Wallpaman
i obimna drama Ollantay, sa licima preuzetim iz
istorije Inka, a u ijem govoru - mada na njihovom
autohtonom jeziku - dolazi do izraaja evropski na
in miljenja.

uvari tradicije i poluistorijskih, polulegendarnih pria koje su sainjavale hronike iz prolosti In

ka, bili su ljudi zvani amavta (amawta). Kao to izvetava Sjesa de Leon, svaki se car okruavao izvesnim brojem tih strunjaka, od kojih je svaki b i o u
isti mah p o m a l o vra i p o m a l o bard, kako bi oni sla
vili njegovu veliinu i sauvali uspomenu na nj. Kad
bi car umro, amavtama je padalo u d e o da "odlue
da li je on b i o dovoljno uspean u svojim pothvati
ma da bi zasluio svoje mesto u istoriji, dovoljno
hrabar u borbi i dovoljno dobar prema svojim naro
dima da bi glas o njemu ostao zauvek prisutan me
u ljudima". U saglasnosti sa potomcima preminu
log, iz prie o vladavini koja se upravo zavrila ukla
njali su sve injenice koje bi m o g l e pomraiti njen
sjaj. Zatim su tu priu uobliavali kao neku vrstu
epa ili pesme o junakim podvizima koju su pevali u
razliitim prilikama. Sjesa dodaje da su oni ija je
dunost bila da rade na stvaranju zvanine istorije, i
da je p o t o m uvaju u njenoj ortodoksnosti, bili i te
kako cenjeni, te da su dobijali raskono izdravanje
od carskih rodova u ijoj su se slubi nalazili.
Za hronike koje su nam ostavili, m n o g i stari
autori dobili su polazni materijal od amavta ije se
znanje u nekim porodicama prenosilo od pokolenja
na pokolenje. Stoga nas ne udi to to se meu tim
hronikama ponekad javljaju znatne razlike, pa ak i
oigledne protivrenosti. Epovi Inka, naime, m n o g o
manje tee da slave Carstvo time to bi otkrivali kon
tinuitet delovanja njegovih vladara, n e g o to nastoje
da pevaju slavopojke vladarima time to istiu upra
vo diskontinuitet njihovih vladavina. Oni su izlagali
ne jednu jedinu, ve vie istorija vojevanja, od kojih
je svaka odgovarala n e k o m e od carskih rodova, i u
kojima se oitovao presti kakav su te panake, u

ime svojih predaka-osnivaa, u m e u s o b n o m supar

nitvu zahtevale za sebe. Na taj nain se u njima od
raavala rasparanost istorijske svesti meu rival
skim grupama potomaka, i videlo se koliko je, u
drutvenoj eliti, krhka saglasnost o prolosti.
P o r e d knjievnosti istorijskog karaktera, postoja
la je i knjievnost verskog karaktera iji e razvoj na
surov nain prekinuti panski misionari, duni da
prekrate svako oitovanje starosedelakih kultova.
Kristobal de Molina je u svom Izvetaju o mitovima
i obredima Inka ipak sauvao izvestan broj himni i
molitava koje su svetenici iz Kuska upuivali svojim
boanstvima. Od tih himni, u kojima su se moralne
preokupacije preplitale sa materijalnim brigama, nav e e m o onu koja se obraala bogu Virakoi:
O tvore,
Blaeni stvaraoe,
budi milosrdan;
Smiluj se ljudima, svakom tvom oveku i slugi
Kojega si ti nainio i kojemu si rekao da bude.
Smiluj se njima;
Neka uvek budu zdravi i itavi
Sa svojom decom i celim svojim potomstvom;
Neka idu pravim putem ne mislei na zlo;
Neka dugo ive i ne umiru mladi;
Neka jedu i ive u miru.
Jedan tako bogat i podatljiv jezik kao to je keuanski udesno se prilagoavao poetskom izraava
nju svih nijansi oseanja. Poezija, naroito ona lju
bavna i elegina, bila je v e o m a cenjen i upranjavan
knjievni rod. Pesnik je u kratkim pesmama g o v o r i o
o usamljenosti o n o g a koji voli kad je voljeno bie
odsutno, o patnji oveka koji voli bez nade, o no
stalgiji za v r e m e n o m koje prolazi, o neumoljivosti

sudbine. Veliki Paakuti, oseajui da mu se blii

kraj, navodno je sastavio sledee stihove, proete
stoikim mirenjem sa sudbinom:
Roen sam kao to se raa cvet u vrtu.
Tako sam i odrastao.
Potom su minule godine i ja sam ostario,
A kad je dolo vreme za smrt, uvenuo sam
I umro.
Kao i e p o v i i verske himne, o d e i elegije su esto
pevane u pentatonskoj melodici koja je i danas ka
rakteristina za andsku muziku. Pesmu su pratili duvaki instrumenti, a ponekad je ritmovana z v e k o m
praporaca, udaranjem u doboe ili trubljenjem u
morske koljke. Od duvakih instrumenata na ceni
su najvie bile frule. Poneke od njih, kao to je ma
leni pinkulu (pinkullu), izrezan od kosti, ili duga
kena, napravljena od trske, sastojale su se od jedne
jedine cevi probuene rupama iji je broj bio promenljiv. Druge pak, koje su bile nalik sirinksima,
imale su vie cevi, koje su m o g l e biti oblikovane u
glini, ili ak izvajane u kamenu. Izgleda da se u Andima pre XVI veka nije znalo za bilo kakav gudaki
instrument.
Keuanska re taki, koja u isti mah oznaava i ples
i pesmu u ijem se ritmu on izvodi, ukazuje na tesnu vezu koja je postojala izmeu knjievnosti, mu
zike i izraavanja p o m o u tela. Najuobiajenije igre
bile su aravi (arawi) i, naroito, huajno ( w a y n o )
koji se - bez sumnje u znatno izmenjenom obliku rasprostranio u itavom savremenom Peruu. Huaman Puma spominje i neke druge, kao to su lamaja
(llamaya),
igra pastira; haravajo
(harawayo),
igra ratara; kaiva (kachiwa), ples kojim se izraava

selost; hajli aravi (haylli arawi), ples likovanja po

sle p o b e d e u borbi. On dodaje da su "te igre, i onda
kad nisu bile praene pijankama, predstavljale izraz
najsavrenijeg oseanja sree". Naime, m n o g e od
njih bile su ukljuene u o b r e d n e ceremonije, t o k o m
kojih su igrai, prerueni u odeu sa praporcima, is
pijali obilne koliine piva da bi dospeli u stanje mi
stikog transa. Igre koje su se u vreme setve izvodile
u Huaroiriju da bi se zemlja uinila p l o d n o m dobijale su n e o s p o r n o orgijastiki vid.

II. - Astronomija i matematika

Budui da nisu imale pismo, Inke nisu m o g l e p o
hraniti u tekstovima p l o d o v e svojih posmatranja
zvezda, kao to su to sa o n o l i k o m briljivou uinili
stari stanovnici Meksika. Oni za s o b o m nisu ostavili
nikakav dokument, slian o n i m srednjoamerikim
spiskovima umrlih, koji bi nam danas o m o g u i o da
p r o c e n i m o o b i m i tanost znanja to su ih, polazei
od te vrste posmatranja, stekli u oblasti prerauna
vanja vremena. Pa ipak, kao i u svim agrarnim dru
tvima, znanja iz astronomije nisu bila zanemarena
u Andima. Z n a m o da je godina k o d Inka odgovarala
solarnoj godini. A k o je verovati Molini, poinjala je
u v r e m e letnjeg suncostaja, to jest t o k o m meseca ju
na. Drugi hroniari tvrde, meutim, da je poinjala
u decembru, na dan zimskog suncostaja. Bila je podeljena na dvanaest lunarnih meseci ija je imena o k o kojih se stari autori nita bolje ne slau - navod
no smislio Majta Kapak, etvrti vladar u Kusku. Svaki
je mesec obuhvatao niz obrednih postupaka koji su
izvravani u prestonici, kao i niz privrednih poslova
koji su obavljani u pokrajinama.

Meseci

Glavne obredne i poljopri

vredne aktivnosti

Gregorijanski
nazivi

Nazivi
kod Inka

Decembar

Rajmi
Huaraikuj, obred sticanja
(Raymi)
zrelosti kod mladih ljudi
Kamaj
(Kamay)
Katun pukuj
(Qatun pukuy)
Paa Pukuj
(Pacha pukuy)
Arivakis
(Ariwakis)
Katun kuski
Berba
(Qatun kuski)
Avkaj kuski
Intip rajmin, svetkovina po
(Awkay kuski) sveena boanstvu Sunca
Cava huarkis
(Chawa warkis)
Japakis
Setva
(Yapakis)
Koja rajmi
Sitva (Sitwa), obred ukla
(Koya raymi)
njanja neistoe i bolesti
Uma rajmi
(Uma raymi)
Ajamarka
(Ayamarka)

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar

[Prema dokumentima iji su autori Polo de Ondegardo,

Kabeljo (Cabello) Valboa i Murua (Mura).]

Solarna se godina, meutim, nije tano poklapa

la sa dvanaest ciklusa meseevih mena. Naime, ona
sadri 10,9 dana vie n e g o lunarna godina. Ali poto
su se za svaki meseev ciklus vezivali odreeni kult-

ni obredi, a naroito poljoprivredni radovi kao to

su setva i berba, to odstupanje, iz g o d i n e u godinu
sve vee, moralo je p e r i o d i n o bivati otklanjano. Da
bi se to postiglo, trebalo je da se prekobrojni dani ili
rasporede na razne mesece, ili pridodaju dvanae
stom lunarnom mesecu, ili pak okupe u trinaestom
mesecu stavljenom na kraj trinaeste lunarne g o d i n e .
Nije p o z n a t o koje je od ovih reenja, od kojih nijed
no nije sasvim zadovoljavajue, na kraju bilo usvoje
n o . Ali z n a m o da su vlasti u Carstvu ozbiljno bile za
okupljene p r o b l e m o m slaganja solarnog i lunarnog
vremena. Z b o g svojih pokuaja da uspostavi to sla
ganje, Virakoa Inka je zasluio da u istoriji ostane
zabeleen kao pravi pronalaza kalendara. Ali ti po
kuaji nesumnjivo nisu bili ovenani trajnijim uspeh o m , jer je sledei vladar, Paakuti, kojemu se u za
slugu pripisuje isti taj pronalazak, m o r a o da ih po
novi. Paakuti je navodno naredio da se istono od
prestonice izgradi dvanaest kula, kako bi o d r e d i o
tano mesto na kojemu se sunce raa p o e t k o m
svakog meseca, te da tako uini o i g l e d n o m vezu iz
m e u dvaju sistema proraunavanja.
Ne bi se m o g l o rei da je kalendar k o d Inka imao
tako znatnu ulogu u proricanjima kao, na primer,
k o d Maja, g d e je oznaavao dobre i loe dane, te
sluio pogaanju individualnih i kolektivnih sudbi
na. Pa ipak, granica izmeu astronomije i astrologije
ostajala je nejasna. Nebeska tela su na izvestan nain
uticala na ljude, a njihovo je kretanje imalo vrednost upozorenja. Mesec je svojim poloajem na ne
bu najavljivao oploujuu kiu ili pak suu ija je
posledica bila glad. Svakom meseevom m e n o m po
injao je period koji je b i o povoljan za neke delatnosti, a nepovoljan za druge. Prolazak kometa predskazivao je epidemije, glad ili ratove. Naroito se

strahovalo od pomraenja, jer su ona predstavljala

opasnost za itavo oveanstvo. Astrologija je prven
stveno pruala o d g o v o r e nespokojstvu agro-pastoralnih zajednica i brigama njihovih stanovnika. Od
govorni ljudi u dravi, koji su raspolagali drugim
sredstvima delovanja na natprirodno, izgleda da joj
nisu pribegavali kao nainu vladanja.
Prorauni koji su pretpostavka za razvoj astrono
mije i uspostavljanje kalendara vreni su na osnovu
decimalnog numerikog sistema. Posao je bio olak
an i z u m o m neke vrste abaka1 o kojemu govori Kobo i koji je na j e d n o m od svojih priprostih crtea
prikazao Huaman Puma. Inkanski abak se sastojao
od pet redova sa po etiri pregraena dela, meu
kojima su se rasporeivali nizovi od j e d n o g do pet
zrna kukuruza. Rezultati koji su p o m o u njega dobijani beleeni su na kipu, o kojemu je ve reeno ko
liko je bio znaajan pri popisima stanovnitva to ih
je drava, utemeljena na sistemu kuluenja, morala
r e d o v n o da sprovodi.
Kipu se sastojao od vrpce duge od nekoliko cen
timetara do vie od j e d n o g metra, koja je drana u
horizontalnom poloaju. S te vrpce visile su uzice sa
vorovima, raznih boja i na razliite naine izuvijane. T a k o uinjena osobitom, svaka je uzica odgova
rala predmetima iste vrste, d o k su na njoj nanizani
vorovi izraavali numeriku vrednost tih predmeta.
Obian vor oznaavao je broj 1. Sve vei vorovi
oznaavali su brojeve od 2 do 9. Pojam nule se podrazumevao. Zavisno od toga da li su se vorovi nala
zili na donjem, srednjem ili gornjem delu uzice,
broj koji su oznaavali imao je vrednost jedinica, de
setica, stotina ili pak hiljada, s tim to su o v e posled1

Primitivna raunaljka. (Prim, prev.)

nje o b i n o predstavljale onaj stepen umnogostruenosti do kojega su ili brojevi uneti u kipu.
O i g l e d n o je da je sadrinu kipua m o g a o razumeti samo onaj kipukamajok koji ga je napravio, ili
pak onaj pojedinac kojemu je kipukamajok usmeno
saoptio znaenje to ga je pridao svakoj od tih uzi
ca. Da bi se kipu protumaio, trebalo je znati koji je
smisao pripisan bojama uzica i nainu na koji su ispresavijane - a to strunjaci, kako izgleda, nikad ni
su uspeli da podvedu p o d neka pravila. Kipu, to do
miljato p r o n a e n o sredstvo za pamenje, ni na koji
se nain ne m o e uporediti sa nekom raunovod
stvenom knjigom ije je itanje samo sebi d o v o l j n o .

III. - Arhitektura i urbanizam

Od najuvenijih ostvarenja spomenike umetnosti Inka, koji su Kusku davali neuporediv sjaj i dopri
nosili slavi Carstva, danas je preostalo samo neto
malo stena uglavljenih u z i d o v e andaluzijskih kua.
Ta spomenika umetnost sastavni je d e o arhitekton
ske tradicije podruja u viim predelima Anda, koja
je nastajala u Kotou sredinom II milenijuma pre
nae ere, da bi se kasnije razvila u doba avinske ci
vilizacije, a doivela procvat u vreme Tijahuanaka.
Za tradiciju tih planinskih krajeva karakteristina je
upotreba kamena, i po t o m e se ona razlikuje od pri
morske arhitekture koja je kao graevinski materijal
koristila iskljuivo ciglu suenu na suncu ( a d o b e ) .
Hramovi i dvorci uglavnom su graeni u j e d n o m
j e d i n o m nivou, na osnovi u vidu pravougaonika. Ar
hitekta je najpre pravio njihovu maketu, koja je zi
darima p o t o m sluila kao nacrt. Iz oblinjih kame
n o l o m a dobavljan je kamen, najee andezit, koji
je klesan alatkama od bakra ili bronze, a p o t o m bri-

 n o glaan mokrim peskom. Zidovi su ponekad bili

napravljeni od mnogougaonih nepravilnih blokova
koji su tako savreno prianjali jedni uz druge, da se
na njihovom sastavku nije mogla uvui ak ni otrica
noa. Ponekad je zid b i o sainjen od pravougaonih
blokova koji su bili rasporeeni u pravilnim slojevi
ma, a spoljanja im je strana bila malice ispupena
p o p u t jastuia. M o g l o je izgledati da ta dva tipa
gradnje, kojima je zajedniko neupotrebljavanje bilo
kakvog vezivnog sredstva, ipak pripadaju razliitim
dobima. No oni su u stvari postojali istovremeno, pa
se u m n o g i m graevinama nalaze u kombinaciji je
dan s drugim.
Zdanja su bila pokrivena obinim k r o v o m od sla
m e . Umesto tog krova, kad bi njihove dimenzije to
dozvoljavale, stavljan je lani kameni svod iji je na
in izrade verovatno preuzet od naroda sa visoravni,
koji su gradili o n e okrugle nadgrobne kule nazvane
ulpa (chullpa). Lani svod je odavno bio poznat ne
samo u Boliviji, ve i na severu Perua, u oblasti Kaljehon de Huajlas.
Glavna karakteristika arhitekture Inka je trapezoidalni oblik otvor ija gornja poprena greda, ua
od osnove, poiva na kosim ili konvergentnim nosa
ima. Meutim, ni ti uvis ustremljeni otvori, ni lani
prozori ili nie nanizane na razliitim visinama zida,
nisu dovoljni da uklone utisak o teini to ga osta
vljaju ta dodue velianstvena, ali masivna zdanja sa
jako naglaenim horizontalnim linijama. Tu i tamo
poneka figura zmije, lame ili pume, isklesana na
okviru vrata, donekle ublaava strogost tih fasada.
Ali nigde nema onih dekoracija u reljefu koje ukra
avaju avinska zdanja, ili onih monumentalnih ki
pova koji se uklapaju u arhitektonske komplekse ci
vilizacije Tijahuanako. Arhitektura i skulptura, tako

skladno udruene u ranijim epohama, razdvojene

su k o d Inka - koji, uostalom, u vajarstvu ni nemaju
znaajnijih dostignua.
Tvrave Saksahuaman u Kusku i Olantajtambo
(Ollantaytambo) u planinskoj dolini Urubambe
predstavljaju najlepe primere vojnih graevina.
Utvrenje (pukara) Olantajtambo okruuju, jedan
za drugim, dva bedema koji su - p o p u t trostrukog
bedema o k o tvrave Saksahuaman - neka vrsta kiklopskih zidova sainjenih od megalitskih blokova.
Svako od tih zdanja naslanja se na padinu p r i r o d n o g
breuljka nad kojim se uzdie ogromna kula. U pod
noju breuljka pruao se graevinski kompleks od
kojega su sauvani samo temeljni zidovi. Stil civilne
gradnje vidljiv je u kuama iz tog kompleksa, a u jo
veoj meri u onima iz Mau Pikua (Machu Picchu),
ouvanima u d o b r o m stanju p o d umom koja ih je
sve do poetka o v o g veka drala sakrivene. Pravougaoni plan po kojemu su izgraene ini ih razliiti
ma od porodinih nastambi sa krunom o s n o v o m ,
kakve su, izgleda, bile najbrojnije u najveem delu
Anda, naroito u sredinjim i severnim krajevima
planinskog podruja. Zidovi su im bili od suenih ci
gala ili od grubih stena spojenih zemljom. Podrava
li su krov ije su dve jednake strane svojim spojem
inile v e o m a otar ugao. Vrata u obliku trapeza, koja
su esto bila jedini otvor, mora da su se zatvarala za
storom od koe ili zavesom od slame ili trske. Ali, za
razliku od spomenike arhitekture o b r e d n o g ili voj
n o g karaktera, civilna arhitektura Inka nije se irila u
pokrajinama Carstva.
Inke nisu bile samo veliki arhitekti, ve i veliki
graditelji gradova koji su snano, mada i na razliite
naine (zavisno od oblasti) ubrzavali optu tenju ka
urbanizaciji, nastalu ve u epohi Tijahuanaka. Tumi-

pampa, Kahamarka, Huanuko, Hauha, Huajtara

(Huaytar), Vilkasuaman: to su glavne gradske aglo
meracije koje su oni izgradili u sreditima osvojenih
teritorija. Veina tih gradova, koji su u poetku vei
n o m bili upravna, vojna i obredna sredita, u reim
sluajevima nastanjena mnogobrojnijim i stalnijim
stanovnitvom, nije preivela ratove do kojih je do
lo u v r e m e i nakon najezde Evropljana. Tumipampa, prestonica Huajna Kapaka, bila je zbrisana s lica
zemlje. Od Kahamarke sauvan je samo Cuarto del
rescate, u kojemu je Pisaro navodno preuzeo otkup
za Atahualpu (Ataw Wallpa). Huanuko i Vilkasua
man, ije podruje panci nisu zauzeli, bolje su se
ouvali od skoro sistematskog unitavanja, mada In
dijanci iz okoline nisu t o k o m etiri veka prestajali
da iz tih gradova uzimaju kamenje za gradnju svojih
kua. Vilkasuaman, koji se nalazi u oblasti Ajakua,
grad je sa zanimljivom piramidalnom i stupnjevitom
strukturom, na ijem se vrhu nalazi kameno sedalo,
koje je navodno bilo prekriveno zlatnim listiima.
Najzad, najbolje ouvan grad u pokrajinama dr
ave Inka moda je T a m b o K o l o r a d o ( C o l o r a d o ) , u
donjem delu doline reke Pisko ( P i s c o ) . N j e g o v e ka
m e n e graevine, kao i o n e koje su u isto vreme, tak o e od kamena, sagraene u verskom sreditu Paakamaku, pokazuju da se sa Inkama arhitektonska
tradicija iz planinskih oblasti proirila i u primorju,
g d e je nastojala da istisne arhitekturu koja je kao
materijal koristila suene cigle. Meutim, urbane celine kuskanskog stila, mnogobrojne na severu i u
sreditu kordiljera, m n o g o su ree kako u priobalskim krajevima Perua, tako i u Boliviji. Treba li iz to
ga izvesti zakljuak da su Inke u tim dvema prostra
nim oblastima svog Carstva koristile ve postojee
gradove? Ili je prikladnije pretpostavljati da je njihov

uticaj na teritoriji drave imu i u velikim plemen

skim zajednicama Ajmara b i o slabiji n e g o u drugim
krajevima? Druga od ovih dveju hipoteza ini se verovatnijom. U svakom sluaju, ona je u skladu sa i
njenicom da panci, t o k o m itavog svog puta kroz
primorje na koji su krenuli 1532, nee naii ni na je
dan carski garnizon, pa ak ni sresti j e d n o g jedinog
inovnika sredinje vlasti.

IV. - Keramika i izrada tekstila

S keramikom Inka zavrava se dug razvojni put
grnarstva u Andima, ija je plodna i raznovrsna pro
izvodnja poela t o k o m II milenijuma pre nae ere.
Z b o g nepostojanja toka, grnar je jo uvek b i o
primoran da posudu oblikuje rukom. Smesa je uglav
n o m bivala pretvarana u traku, koja se p o t o m smotavala kako bi se dobili zidovi eljenog predmeta.
Dodue, kad je na severnom delu obale p o e t k o m
nae ere otkriven kalup, to je o m o g u i l o serijsku
proizvodnju. T o m otkriu naroito dugujemo o n e
uzbudljivo realistine antropomorfne i z o o m o r f n e
keramike predmete u kojima su se moikanski za
natlije pokazali kao ljudi obdareni izvanrednim smi
slom za likovni izraz. Ali tehnika oblikovanja p o m o
u kalupa nikad nije p o t p u n o odstranila postupak
umotavanja, koji je jedini o m o g u a v a o izradu najve
ih posuda kao to su are za skladitenje.
N a k o n oblikovanja, posue je ukraavano reljefi
ma, urezanim ili otisnutim pojedinostima, sa oslika
vanjem ili bez njega. Ponekad je bivalo samo oslika
no. Posude iz Naske, ije su strane ukraavane prika
zima v e o m a stilizovanih udovinih ivotinja, ostva
renim u sedam ili osam boja, svedoe o snanom
razvoju polihromije na junim obalama Perua. O n e

su se p o t o m pekle u pei, bilo postupkom oksidaci

je, bilo postupkom redukcije. U prvom sluaju, izla
gane su snanoj vatri, podsticanoj jakim strujanjem
vazduha. Dobijale su se veoma tvrde posude, u
o n i m tonovima svetlosmede, crvene i krem boje ko
je su svojstvene moikanskom stilu. U drugom slu
aju, stavljali su ih u pei s niskom temperaturom, u
koje su dospevale ograniene koliine kiseonika. Po
sude su na kraju bivale crne i dobijale onaj blistavi
izgled po kojemu je stil grnarije u civilizaciji imu
jedinstven.
Zdele, inije, vaze sa blago konveksnim bokovi
ma, a naroito sferoidne b o c e sa dva otvora spojena
ravnom preagom, ili sa o t v o r o m u obliku stremena
napravljenog od dva cevasta leba ijim spojem na
staje grli posude, predstavljaju najreprezentativnije
p r o i z v o d e andske keramike. Od tih uzora, ponekad
v e o m a starih, Inke su preuzimale forme koje su k o d
njih dole do izraaja nakon to je Tupa Jupanki pri
vukao u Kusko zanatlije iz carstva imu, da u sa
m o m sreditu njegove drave o b n o v e umetnost grnarstva. Ali formu koju su oni stvorili, i k o j o m je
ostvarena likovna novina jedinstvena u itavim Andima, predstavlja onaj maleni up sa dugim i uzanim
vratom i kupastim ili ravnim dnom, koji podsea na
grki aribal 1 , ije mu je ime dato.
Posue Inka uglavnom je veoma fino izraeno,
d o b r o uglaano i skladnih proporcija. Meutim,
o n o nema estetske kvalitete moikanske ili naskanske grnarije. Naime, dekoracija mu je siromana, a
u svakom sluaju nenadahnuta i nematovita. Pone
kad su posude ukraene ivotinjskim glavama u re
ljefu. Ali najee su samo oslikane crno i b e l o na
1

Mala okrugla grka vaza sa uskim vratom. (Prim, prev.)

97

crvenoj osnovi. Boje su unoene u geometrijske cr

tee (kvadrate, rombove, trouglove, m e a n d r e ) koji
su rasporeeni u horizontalnim linijama i neumor
no ponavljani.
Mada smatrana niom vrstom umetnosti, kerami
ka ipak dobija kapitalan znaaj u arheologiji. Parad
grnarije, skrivena u zemlji, esto su jedini elementi
kojima raspolae arheolog pri definisanju neke kul
ture i odreivanju podruja njenog rasprostiranja.
Stratigrafska analiza tih komadia pokazuje redosled
smenjivanja kultura u nekoj oblasti, d o k se proua
vanjem njihovog svrstavanja u serije otkriva kako je
neka kultura uticala na druge kulture iz njenog susedstva. Te metode, kad se primene na keramiku In
ka, potvruju koliko je slab b i o kulturni uticaj Kuska
na andske etnike grupe koje su mu bile politiki
potinjene. D o k je u okolini prestonice ima u znat
nim koliinama, ta keramika je retka u pokrajinama
Carstva. Ima je samo na nalazitima k o d oblasnih
metropola koje su nastanjivali dravni inovnici, kao
i na mestima gde su se nalazili ajlui to ih je obrazo
valo preseljeno stanovnitvo (mitmak) p o r e k l o m iz
Kuska, a ponekad i u boravitima kurak. Ne samo
da ona nije uticala na razliite regionalne ili lokalne
vrste grnarije, koja je i dalje proizvoena s h o d n o
autonomnim likovnim i stilskim tradicijama, n e g o se
nije ni irila u koliinama koje bi joj bile dovoljne da
u n e k o m znaajnijem procentu uestvuje u celokupnoj grnariji koja se nalazila u upotrebi u bilo kojoj
oblasti Anda - sa izuzetkom doline reke Ika, koji je,
mada vredan panje, jo uvek neobjanjen.
Razvoj proizvodnje tkanina, koja je poela i pre
od proizvodnje grnarije, bio je isto tako spektaku
laran. Sirovina se dobijala od pamuka koji se gajio u

primorju, te od alpake i vikunje 1 iz planinskog p o d

ruja. Vlakna su u poetku bojena prirodnim boja
ma, na osnovu kojih e zanatlije sa junog dela oba
le ustanoviti gamu sa vie od 190 nijansi. Zatim su
predena na preslicama, a p o t o m tkana na razliitim
vrstama rudimentarnih razboja. Najrasprostranjeniji
razboj, koji se u Andima jo i danas nalazi u upotre
bi, sastojao se od dveju preki smetenih na hori
zontalnoj plohi, od kojih je jedna bila privrena za
neko stablo ili direk, d o k je druga bila vezana za re
m e n koji bi tkalac o m o t a o o k o bokova.
Peruanske tkanine s pravom su izazivale zadivlje
nost svih koji su ih prouavali. Skoro svi danas poznati
postupci bili su u upotrebi ve k o d nekadanjih sta
novnika Perua. O n i m najjednostavnijim pribegavalo
se pri izradi pregaa ili ponoa (poncho) koje su no
sili mukarci, kao i enske o d e e koja se sastojala od
alova (liklla) i od tunika (anaku) stegnutih u stru
ku pojasom. Pribegavalo se i o n i m sloenijima, kao
to su izrada brokata, vezova, tapiserija, da bi se
proizvele tkanine za o b r e d n e svrhe, a meu njima
se svojim izuzetnim kvalitetom izdvajaju o n e to su
izlazile iz radionica na poluostrvu Parakas (Paracas),
na j u n o m delu obale. Te izvanredne tkanine, od
kojih su neki primerci dui od 20 metara, dekorisane su, sa savrenim u m e e m i v e o m a sigurnim uku
som, ivotinjskim motivima ostvarenim u polihromiji. O n e bez imalo sumnje oznaavaju vrhunski do
met u sveukupnoj umetnosti izrade tkanina.
Od svih ovih postupaka, koji su oni koji su se na
roito razvili kod Inka? Da bi se o d g o v o r i l o na to pi
tanje, trebalo bi imati bogatiji uzorak njihove proiz1

Vrsta lame; ivi uglavnom u planinskim oblastima Pe

rua i Bolivije. (Prim, prev.)

vodnje od onoga kojim raspolaemo. Ali klimatski

uslovi u planinskim oblastima, za razliku od onih u
primorju, veoma su malo p o g o d o v a l i ouvanju tka
nina. Poznato je, meutim, da je proizvodnja teksti
la u doba Inka bila v e o m a plodna, te da su iz
manastir Sunca izlazile, u o g r o m n i m koliinama,
sve vrste tkanina, naroito oni uveni umpi (chumpt), ili kumpi, neuporedivi po svojoj finoi i lakoi. Ali
njihova dekoracija, sainjena od geometrijskih ele
menata u dve ili tri boje, bila je isto onako stereotip
na kao i dekoracija posua. M o d a bi se, uostalom,
m o g l o rei da su o kvalitetu nekog proizvoda Inke
sudile vie na osnovu tehnolokih n e g o estetskih
kriterijuma - to ipak ne znai da je njihova umetnost bila isto utilitarna, kao to se preesto tvrdi.

V. - Proizvodnja i obrada metala

O n o to je u oima o k o l n o g junoamerikog sta
novnitva inilo veliinu Inka, bilo je to to su mu se
oni ukazivali prvenstveno kao "gospodari metala".
Nije im bila poznata upotreba gvoa, ali stekli su
veliko iskustvo u radu sa zlatom, srebrom i bakrom,
koji su umeli da spoje sa kalajem da bi dobili bronzu. Upotrebljavali su i platinu, koju e Evropa upo
znati znatno kasnije, tek posle 1730. Predmeti od
tih metala, koji su sa Anda dospevali u Amazoniju, u
ako 1 , pa ak i do pampasa, predstavljali su za itav
taj potkontinent, jo uvek upuen samo na klesanje
i glaanje kamena, svedoanstvo o njihovoj moi.
U prekolumbovskoj Americi oblast Anda je bila
najstariji i najznaajniji centar proizvodnje i obrade
metala. Pojavivi se verovatno izmeu Paname i
1

Oblast na severu dananje Argentine. (Prim, prev.)

Ekvadora, u dananjoj Kolumbiji, metalurgija se naj

vie razvila u Peruu. Pojavivi se na severu ve pre
poetka nae ere, u doba avinske civilizacije, proiz
vodnja i obrada zlata su se iz oblasti pored severne
obale proirile i na planinsko podruje. Zlatna zrn
ca, dobijana uglavnom ispiranjem u koritima reka,
pretvarana su kovanjem u fine listie koji su p o t o m
na reljefnoj p o d l o z i oblikovani "na hladno". T o m
postupku, nazvanom "iskovavanje", pridodato je u
doba moikanske civilizacije taljenje u peima koje
su l o e n e drvima. Pei su dobijale vazduh kroz du
gake cevi u koje je duvalo vie osoba, ili, jo jedno
stavnije, od vetra koji je brisao preko obronaka g d e
su o n e o b i n o bile izgraene. Temperatura je bila
dovoljna da d o v e d e do stapanja rude srebra, bakra i
kalaja, te da se postignu raznovrsne smese i legure.
Rudaa tih metala uzimana je iz v e o m a bogatih rud
nih ica, bilo p o d otvorenim nebom, bilo u plitkim
rudnikim oknima iskopavanim p o m o u primitivnih
pijuka koji su izraivani od paroaka jelena.
Legure su najee pravljene od zlata i bakra, zla
ta i srebra, bakra i srebra, bakra i kalaja, te od bakra,
zlata i srebra, koji su se stapali u veoma razliitim
srazmerama. Meutim, izgleda da je procenat kalaja
koji se spajao sa bakrom da bi se proizvela bronza
uvek b i o manji od 12%. Taj je procenat b i o prenizak
da bi bronzi dao stvarnu vrstou, te je legura na
kraju esto bivala manje tvrda od bakra koji se kalio
kovanjem na hladno. Z b o g takve svoje osobenosti,
ta bronza je navodila na sumnju da su Inke svesno
elele da upravo nju proizvedu.
Nain proizvodnje metalnih predmeta najee
je bio onaj koji je nazvan postupkom sa otapanjem
voska. On se sastojao u t o m e da se od voska najpre
oblikuje predmet koji se eli proizvesti. M o d e l je

p o t o m bivao prekriven debelim o v o j e m od gline.

Kad bi glina ovrsnula, izlagana je vrelini pei. Vo
sak, koji bi se o t o p i o i istekao kroz otvor u ovoju,
zamenjivan je rastopljenim metalom. Kad bi se me
tal ohladio, bilo je dovoljno razbiti glineni ovoj i iz
vaditi predmet, s kojega su glaalom uklanjana hra
pava mesta. Taj postupak, koji je u radu s metalima
bio poznat u itavom starom svetu, nije omogua
vao serijsku proizvodnju.
Metalni predmeti su esto bivali inkrustirani dra
gim ili poludragim kamenjem. Ponekad im je davana
boja p o m o u prirodne kiseline koja je bakar inila
smeim ili ga rastvarala na povrini, otkrivajui sjaj
zlata ili srebra s kojim je bio spojen. Jer uprkos svojoj
izuzetnoj razvijenosti, proizvodnja metala uvek je
ostajala vie okrenuta ukraavanju n e g o utilitarnosti.
Radionice su proizvodile o n e velike ploe, umetniki
obraene, kojima su bili prekriveni zidovi hramova i
dvoraca, i koje su panci pohitali da p r e t o p e u zlatne
p o l u g e . Izraivale su, za potrebe vladara, carskog dvo
ra, dravnih dostojanstvenika, telesne ukrase kao to
su prsni titovi, narukvice, ogrlice, ploice za ui,
p r e d m e t e kojima su se obeleavale razlike u drutve
n o m poloaju. Proizvodile su i m n o g o b r o j n e obred
ne predmete, kao to su uveni tumi, neka vrsta noeva-satara, karakteristinih za doba Inka.
Ali predmeti od metala proizvodili su se i u seo
skim zajednicama. Izuzev tapa za kopanje iji je i
ljak ponekad bio od bakra, i drobilice koja je imala
zvezdast oblik, a u ratu je sluila i kao toljaga, poljo
privredne alatke su uvek bile napravljene od kame
na. Dleta, noevi, srpovi, neprestano su izraivani u
lokalnoj radinosti proizvod od kamena, iju je tra
diciju, u veini oblasti u Andima, seljatvo odravalo
o d pamtiveka, barem d o kraja XVII veka.

VI poglavlje
NAJEZDA I PROPAST

Smru Huajna Kapaka, o k o 1528, p o e o je n o v

p e r i o d meuvlaa. Plemenske su se zajednice kao i
o b i n o pobunile, Carstvo se raspalo, centralna vlast
je sruena, a svakojaki pretendenti na maskapaiu
stupali su u meusobnu borbu, svaki od njih u nameri da za svoj raun o b n o v i Tavantinsuju. Istorija
se spremala da p o n o v o krene od poetka. I zacelo
bi se i ponovila, da se tih dana na obale Perua nije
iskrcala grupa stranaca koji e potiniti svet Inka, ve
zujui ga za sudbinu Evrope.

I. - Najezda Evropljana ( 1 5 3 2 - 1 5 3 6 )
U stvari, u borbi za vlast ostala su samo dvojica si
nova Huajna Kapaka, Atahualpa i Huaskar (Waskarr),
koje je pokojni car imao od razliitih supruga. Ata
hualpa, iako verovatno r o e n u Kusku, uivao je ve
liku popularnost na severu, g d e je p r o v e o detinjstvo
i mladost. On je za sebe p o t p u n o pridobio monu
vojsku koja je u toj pokrajini bila ukonaena o k o Ki
ta, a koju je on esto pratio u borbu i rado s njom
delio njene surove ivotne uslove. Njemu se uz to
priklanjala i nova elita, nastala razvojem dravnog
aparata i regrutovana u periferijskim pokrajinama.
Kao i Huajna Kapak, Atahualpa je v o l e o da se okrui
kurakama koji su nedavno postali zavisni od Car
stva, kao i obinim ljudima koji su se nekim blista-

vim p o d v i g o m izdigli iznad svog ranga. Pored toga,

on je m n o g e svoje ratovoe m o r a o da bira u etni
kim grupama sa severa koje nisu pretrpele neki na
roit uticaj kuskanske kulture.
to se pak tie Huaskara, on je raspolagao solid
nim uporitima na jugu, meu plemenskim zajedni
cama koje su odavno bile snano o b e l e e n e uticaj e m Inka, kao i meu samim Inkama. Poto je to
k o m poslednjih deset godina vladavine svog oca
upravljao Kuskom, izvlaio je korist iz nezadovolj
stva nastalog u svim junim oblastima z b o g prenosa
carske vlasti u Tumipampu. Svetenstvo u Kusku, i
ju je ulogu Huajna Kapak namerno umanjio, kao i
dostojanstvenici koji su pripadali plemenu-osnivau
Carstva, a koje je poslednji car p o s t e p e n o liio znat
n o g dela njihovih politikih funkcija, videli su u nje
mu sredstvo koje e im omoguiti da se revaniraju
upravljaima sa severa. Meutim, panake iz starog
kuskanskog plemstva, ma koliko da su elele p o n o
vo stei svoje povlastice, nisu se jednoduno prikla
njale Huaskaru. Naime, Atahualpa, iako je v o d i o po
reklo od Tupa Jupankija iji je r o d b i o smeten u
p o l o v i n i grada zvanoj Hurin, pripadao je p r e k o svo
je majke ne manje uglednoj panaki - onoj koja je
poticala od velikog Paakutija, a koja je zauzimala is
taknut poloaj u suprotnoj polovini grada, Hananu.
Igrajui na svoje maternje p o r e k l o i na veze koje mu
je o n o obezbeivalo, pretendent sa severa je protiv
udruenih panaka iz gradske p o l o v i n e svog polubrata povukao za sobom p o r o d i c e iz svog dela grada.
Borba koja se povela za osvajanje carske vlasti lie
ne naslednika nije, dakle, predstavljala samo suprot
stavljanje severa, jo uvek "varvarskog", d u b o k o "civilizovanom" jugu zemlje. Ona nije bila samo sukob
novih drutvenih snaga i onih starih koje su se, za-

j e d n o sa p l e m e n s k o m strukturom Carstva, nalazile u

stanju propadanja. U njoj - unutar te zastarele struk
ture koja je poivala na srodstvima, branim vezama
i poreklu - do izraaja je dolazilo i davnanje rodov
sko suparnitvo Hurina i Hanana, to jest, stari anta
gonizam panaka iz Donjeg i Gornjeg Kuska.
Posle dugih meseci ekanja, koje su oba protivnika
nastojala da iskoriste za jaanje sopstvenog poloaja,
Huaskar se odluio da o t p o n e neprijateljstva. Da bi
zastraio Hanan, naredio je da nekoliko roaka Atahualpe bude pogubljeno, a p o t o m je poslao vojsku na
sever. Ratna srea mu je neko vreme bila naklonjena,
poto su vojnici Kuska dospeli ak do okoline Kita. Ali
pokrajinska vojska, koju je Atahualpa reorganizovao i
p o v e r i o trojici uspenih sinija, Kiskisu, Ruminjaviju
(Ruminawi) i alkuimaku (Challkuchimaq), ubrzo je
p o n o v o zauzela Tumipampu, doepala se Kahamarke, i ve se spremala da se sa Bombonske visoravni
stuti na Hauhu kad se kroz Carstvo zahvaeno razdo
r o m pronela vest o pojavi udnovatih ljudi dospelih
sa mora. Bilo je to aprila 1532. Fransisko Pisaro, koji
se nekoliko nedelja ranije bio iskrcao na ostrvo Puna
predvodei 180 panaca, upravo je stigao u Tumbes 1 .
panska ekspedicija bila je d u g o pripremana. Pisa
ro je 1524. izviao obale Kolumbije. Tri g o d i n e kasni
je, 1527, d o k mu je brod bio usidren pred o b a l o m Pe
rua, istraivao je te primorske oblasti i prikupio kori
sne podatke o krajevima u andskom zaleu. N j e g o v o
je kretanje bilo p o m n o praeno od strane tadanje
carske vlasti, koja je, navodno, vie puta upuivala iza
slanike na njegov brod. panska prisutnost na mestima g d e je ve i ranije bila uoavana nije, dakle, imala
1
Grad na krajnjem severnom delu obale dananjeg Pe
rua. (Prim, prev.)

onaj efekat iznenaenja koji joj je esto pripisivan. U

svakom sluaju, izgleda da su ti beli i bradati ljudi, s
konjima koje su jahali, sa vatrenim orujem kojim su
se sluili, izazvali pre radoznalost n e g o zauenost ili
strah Atahualpe, ionako p o t p u n o zaokupljenog na
stojanjem da povea svoju prednost nad Huaskarom.
Njemu se, dodue, nije svidelo dranje doljak, koji
su protiv njegovih predstavnika podbunjivali kurake
iz primorja i koji su pustoili hramove i javna zda
nja. Ali njihova brojana inferiornost inila mu se ta
kvom da je verovao kako e lako moi da ih odbaci
u more, im mu se za to ukae prilika.
Meutim, za Huaskarove pristalice, primorane da
na jugu preu u defanzivu, iskrcavanje panaca u
oblasti p o d vlau njihovih protivnika predstavljalo je
dogaaj koji je m o g a o da preokrene odnos vojno-politikih snaga, samo ako na odgovarajui nain bude
iskorien. M o g u e je da su ga neki od njih protuma
ili kao intervenciju natprirodnih sila u njihovu ko
rist, pa ak i da su svetenici u Kusku p o v o d o m nje
ga spominjali stari mit o Virakoi - sveandskom bo
gu koji je trebalo da se iz p e n e morskih talasa vrati u
Tavantinsuju, kako bi u njemu p o n o v o uspostavio
vladavinu pravde i mira. No bez obzira na to jesu li
ili nisu bili poistoveeni sa Virakoama, panci su
Huaskarovim ljudima izgledali kao potencijalni save
znici. Huaskar je u tajnosti uputio Pisaru svoje po
slanike. Oni su od ovoga uli ohrabrujue, mada i
dvosmislene rei, koje su utoliko pre smatrali obe
anjem da e dobiti podrku to su videli kako se
panci zaista spremaju da krenu protiv Atahualpe.
Naime, poto je uvrstio saveznitva koja je b i o us
postavio na severnom delu obale, i poto je u sreditu
te oblasti, jula 1532, osnovao grad San Migel de Pijura
(San Miguel de Piura), Pisaro se uspeo uz zapadnu pa-

dinu prvog planinskog lanca, ne nailazei pri t o m ni

za trenutak na bilo kakav otpor. 15. novembra 1532.
uao je u Kahamarku. Atahualpi, iji su logori bili ras
p o r e e n i u okolini grada, uputio je te iste veeri p o z i v
da mu d o e u posetu. Bila je to prilika na kakvu je p o
glavica Inka ekao kako bi se otarasio tih stranaca koji
su u njegovim oima bili ne toliko opasni koliko do
sadni. Sledeeg dana, 16. novembra, otiao je u grad,
okruivi se briljivo smiljenom p o m p o m , u nameri
da time zastrai pance koje je vojska Ruminjavija, ras
p o r e e n a po okolnim planinama, imala da pohvata
ive d o k budu beali. Uz to je o d r e d i o o n e lanove
svoje pratnje m e u kojima je trebalo da beli zaroblje
nici budu raspodeljeni kao jane.
Ostvarenje tog plana, koji je m n o g o vie odgova
rao n e k o m o b r e d n o m lovu (chaku) n e g o bici, teklo
je, meutim, sasvim drukije. N e k o l i k o trenutaka na
kon to je Atahualpa uao na glavni trg, Pisaro je na
r e d i o da se otvori vatra, pokrenuvi u isti mah konji
cu i pustivi pse dresirane za borbu. Meu Indijanci
ma, kojima je put za povlaenje bio preseen, zavla
dala je panika. Uprkos samoportvovanju slugu, koji
su o k o svog vladara napravili b e d e m od sopstvenih
tela, Atahualpa je strgnut sa nosiljke i odvuen u
j e d n o od zdanja u kojima su se panci bili utvrdili.
Ruminjavijeva vojska je na okolnim visovima nemo
no prisustvovala njegovom hvatanju. Kad je palo ve
e, Ruminjavi, radije n e g o da p o v e d e napad na grad
i na taj nain izvrgne zarobljenog cara odmazdi, na
redio je da se celokupna vojska povue prema Kitu.
Pad Atahualpe u zarobljenitvo ipak nije preki
nuo p o b e d o n o s n u ofanzivu vojske sa severa protiv
Huaskarovih pristalica. alkuimak je n e d u g o p o
t o m p r o d r o u kotlinu reke Mantaro, dok je Kiskis
nastavljao napredovanje ka jugu, slomivi o t p o r k o d

Angojaka (Angoyaco) i usput zauzevi grad Vilkasuaman. N e k o l i k o nedelja kasnije uao je u Kusko, te
poto je Huaskara smestio iza brave, prepustio je
Hurin strahovitoj osveti stanovnika Hanana. Mumi
ja Tupa Jupankija, osnivaa panake kojoj je pripa
dao nesreni pretendent na vrhovnu vlast, bila je
oskrnavljena i spaljena. Usmreno je vie stotina
njegovih potomaka, meu njima i devedesetoro dece. lanstvo njegovog roda bilo je desetkovano, a le
evi ubijenih baeni su da budu hrana grabljivim pti
cama. Staro kuskansko plemstvo, p o t p u n o nesvesno
bele opasnosti, meusobno se istrebljivalo.
Carstvo je, dakle, p o e t k o m 1533. g o d i n e p o n o
vo bilo ujedinjeno, ali car koji je to postao silom
oruja nalazio se u rukama panaca: Huaskar je b i o
zarobljenik Atahualpe, d o k je sam Atahualpa b i o za
robljenik Pisara. Pravo govorei, obnovljeno jedin
stvo Carstva pre je bilo prividno n e g o stvarno. P o d
k o n t r o l o m oruanih snaga nalazile su se prestonica,
oblasni centri i glavne saobraajnice. Ali to nije b i o
sluaj i sa veinom plemenskih zajednica. Kurake,
o d b o j n e prema svakoj vlasti koja bi im bila nadree
na, hitale su u Kahamarku da od stranaca zatrae
p o m o n e o p h o d n u za osloboenje od tutorstva In
ka. Nastavljajui politiku koju je v o d i o od samog
svog dolaska, Pisaro se p o n u d i o da podri njihovu
pobunu protiv drave i p o n o v o uspostavi njihovu
suverenu vlast. Na taj je nain uspeo da pridobije
vernost plemen Kanjar i aapuja, kao i mnogih
drugih, manje znaajnih etnikih grupa. Aprila
1533. njegov brat Ernando ( H e r n a n d o ) d o n e o mu je
sa svog p o h o d a na jug jo jednu zakletvu vernosti,
koja je ovaj put bila od presudnog znaaja, onu od
plemena Huanka. Pri povratku iz Paakamaka, kuda
je poslat da opljaka bogate riznice uvenog hrama,

Ernando je u Hauhi zakljuio ugovor o saveznitvu

sa poglavicama tog velikog i m o n o g plemena iz ko
tline Mantara, koje je trpelo prevlast Inka isto tako
nevoljno kao Kanjari i aapuje. Izuzetno vrsto sa
veznitvo koje je uspostavljeno izmeu panaca i
Huanka imalo je i te kako velik uticaj na kasniji tok
zbivanja. O n o je bilo neto m n o g o vie od obine
e p i z o d e u Konkisti: u znatnoj je meri bilo presudno
za budunost m o d e r n o g i savremenog Perua.
Pobuni plemenskih zajednica koje su ulazile u
sastav Carstva pridodala se i pobuna jan, koju su
panci isto tako umeli da podstaknu i usmere. Taj
sve rasprostranjeniji ropski stale pokuao je da is
koristi sveopti mete za ustanak protiv svojih go
spodara. Pisaro je iz Kahamarke razglasio ukaz o nji
h o v o m osloboenju. On je na taj nain pretvorio lo
kalne pobunjenike pokrete u pravu socijalnu revo
luciju. Organizovane lutajue bande jana, osloboe
ne bilo kakvih plemenskih veza, razmilele su se po
svim oblastima, uklanjajui usput simbole i pred
stavnike dravne vlasti. M n o g i od njih pridruili su
se pancima. Huaman Puma de Ajala, koji se ipak ne
m o e osumnjiiti za simpatije prema Inkama, opi
sao je zverstva to su ih poinile jane i ukazao na
njihovu odgovornost za pad Tavantinsujua.
Vest o t o m e da Pisaro namerava da vrati slobodu
Atahualpi, s tim da zauzvrat dobije basnoslovnu ot
kupninu koja je trebala da ispuni itavu jednu pro
storiju, i ija je vrednost procenjena na 4,800.000
zlatnih dukata, zacelo je i te kako onespokojila sve
te kurake i jane, n o v o p e e n e saveznike panaca. Na
panskog v o u i njegove drugove oni su na svakoja
ke naine, esto i veoma lukavo, vrili pritisak kako
bi postigli da zarobljenik bude ubijen. Rairili su
glas da je on iz svoje tamnice naredio vernim odre-

dima svoje vojske da osvoje Kahamarku i pobiju sve

belce. Svakodnevno su izvetavali o izmiljenim p o
kretima neprijateljske vojske u krajevima o k o grada.
Da li je Pisaro p o v e r o v a o tim glasinama? Da li je b i o
rtva znalaki pripremanog psiholokog trovanja?
Bilo kako bilo, injenica je da je on, navodei kao
razlog ubistvo Huaskara koje se d o g o d i l o nekoliko
nedelja ranije, naredio da Atahualpa bude 29. avgusta 1533. pogubljen z b o g bratoubistva i uzurpacije.
Tvrdilo se da je to pogubljenje, kojemu je pret
hodila nezgrapna parodija suenja, predstavljalo
ozbiljnu politiku greku. I zaista, Atahualpa je u ru
kama panaca m o g a o postati izvanredno korisno
sredstvo. Odravajui fikciju nekakve carske vlasti,
Pisaro je m o g a o potedeti andski svet od o n o g sta
nja anarhije koje je tako d u g o bilo prepreka uspo
stavljanju kolonijalnog reima. Ali, usamljen u Kahamarki sa aicom ljudi, on nije b i o u stanju da o d o l i
pritiscima kojima je bio izloen, jer da je to uinio,
p r e d njegovim bi se oima raspala mrea saveznitava koju je tako briljivo bio ispleo, i on bi na taj na
in n e m i n o v n o m katastrofom okonao svoj osvaja
ki poduhvat. S druge strane, prolivi krv poglavice
Inka, on je za svoju stvar konano p r i d o b i o nepo
korne kurake i pobunjene jane. U oima i jednih i
drugih obistinjavalo se njegovo obeanje da e on
biti taj koji e plemenskim zajednicama vratiti njiho
vu nekadanju nezavisnost, a podjarmljenim dru
tvenim grupama njihovu oduzetu slobodu.
P o e v od tog trenutka, panska je najezda dobijala tako rei vid trijumfalnog pohoda. Pri nailasku
osvajaa, lokalno stanovnitvo im je masovno izlazi
lo u susret, nudei im namirnice, nosae i ratnike
potrebne za nastavak njihovog napredovanja. Car
stvo se suavalo prema svom sreditu. Malo-pomalo,

svodilo se na p l e m e koje ga je osnovalo. Pisaro je

15. novembra 1533. stigao p r e d Kusko koji je Kiskis
upravo b i o napustio. Na kapiji grada doekao ga je
mladi Manko Inka, polubrat Atahualpe i Huaskara,
kojega je iskrvareno i za trenutak p o m i r e n o kuskansko plemstvo o d r e d i l o za svog predvodnika. Pa ipak,
bile su potrebne jo duge dve g o d i n e da bi Spanci,
uz p o m o Manka Inke kojemu su dopustili da sim
b o l i n o preuzme carsku traku, izali nakraj sa svuda
ratrkanim odredima pristalica Atahualpe.

II. - Rat za ponovno osvajanje Carstva

(1536-1545)
Da carstvo Inka nije u t o m trenutku prolazilo
kroz jednu od onih ciklikih kriza do kojih je dolazi
lo prilikom smrti svakog njegovog vladara, panci
zacelo ne bi tako lako njime zagospodarili. Sekretar
Fransiska Pisara, P e d r o Sano de la Os, kao i njegov
roak i pa P e d r o Pisaro, i sami su na to skrenuli pa
nju. "Da tu zemlju nije razdirao rat izmeu Atahual
pe i Huaskara, mi se na njoj ne bismo mogli uvrstiti
kako bismo je osvojili", pie ovaj poslednji u Izvetaju o otkriu
i osvajanju peruanskih kraljevstava
koji nam je ostavio.
Uprkos tome, izvanredna lakoa s kojom su oni
uspeli da ovladaju tako velikim prostranstvima i ta
ko mnogoljudnim stanovnitvom smatrana je u to
doba udesnom. Danas, da bi se ona objasnila, radi
je se g o v o r i o razlikama u naoruanju. Zahvaljujui
arkebuzi i b o r b e n o m konju, Spanci su u toj oblasti
n e o s p o r n o bili u prednosti. Ali ma kakve bile vatre
na m o artiljerije i jurina sposobnost konjice, ta
prednost u sredstvima nije bila dovoljna da nadok
nadi onako veliki zaostatak u brojnom stanju. Ona

ni na koji nain nije mogla da bude od presudnog

znaaja za p o b e d u koju je manje od dvesta ljudi izvojevalo nad vojnim odredima od kojih je svaki
imao vie desetina hiljada prekaljenih ratnika.
Ukazivalo se i na razliitost taktika kojima su pribegavale jedna i druga strana. Indijanska vojska za
poinjala je borbu samo danju, nakon to bi d u g o
izazivala neprijatelja vikom i lupanjem u koljke.
Ona ni najmanje nije bila pripremljena za nonu
borbu, za o n e muke napade, za o n e smele upade
kojima je bila izloena. Jedno ovakvo objanjenje
pre bi trebalo imati u vidu n e g o o n o p r e t h o d n o . Pa
ipak, i j e d n o i drugo v o d e ka precenjivanju veliine
oruanih sukoba do kojih je dolo izmeu panskih
i indijanskih snaga. A o n o to prvenstveno pada u
oi u toku Konkiste, jeste to da su panci, izvanred
no v o e n o m politikom i diplomatskom akcijom,
uspeli da sami Indijanci za njih osvoje teritorije koje
su oni tako arko eleli, te da su na taj nain sopstveno vojno angaovanje sveli na minimum.
U stvari, ukoliko pancima i treba priznati da su
imali izvesnu nadmo, nju treba m n o g o pre videti
na planu obavetenosti n e g o na planu naoruanja ili
taktike. Indijanci nisu ni nasluivali ta je pravi cilj
Pisarovog iskrcavanja, kao ni to kakve bi stvarne p o sledice o n o m o g l o imati po njih. S druge strane, Pisaro je poznavao stanje u zemlji koju je nameravao
da osvoji. Prilikom svoje prethodne ekspedicije po
v e o je sa s o b o m u paniju mlade Indijance sa obale,
koji e mu kasnije sluiti u isti mah i za prevoenje i
za pruanje potrebnih podataka. Obavetenja do ko
jih je zahvaljujui njima doao, a koja su govorila o
aspiracijama raznih suparnikih grupa i razliitih an
tagonistikih delova drutva Tavantinsujua, o m o g u
ila su mu da preuzme tri u l o g e koje su mu se same

po sebi nudile: ulogu arbitra medu pretendentima

na vrhovnu vlast; ulogu oveka koji potinjenim ple
menskim zajednicama vraa nezavisnost; te ulogu
oslobodioca podjarmljenih stalea. Igrajui ih isto
v r e m e n o sve tri, i to sa vetinom velikog politiara,
on je uspeo da do te mere zaotri unutarnje protivrenosti andskog drutva, da su o n e same d o v e l e
do uruavanja drave Inka.
panci su, meutim, jo uvek bili slabo uvreni u
Peruu, i njihov e poloaj biti ozbiljno ugroen. Pono
sito p l e m e Inka nije se mirilo s tim da predstavlja sa
mo obinu plemensku zajednicu, istu kao i sve ostale.
N j e g o v poglavica Manko Inka nije se zadovoljavao i
sto dekorativnim ulogama koje su mu sve krtije dodeljivane. Znajui kolika je gramzivost osvajaa koji su
se dali u grabe po njegovoj prestonici, ustrajno im je
priao o neverovatnim gomilama blaga kojih bi se jo
m o g l i doepati u dalekim oblastima na krajnjem jugu.
N a d a o se da e na taj nain udaljiti pance iz Kuska i
odvui ih do ileanskih pokrajina, g d e e ih divlji araukanski ratnici sasei na komade. Njegove su se nade
delimino ostvarile. Dijego de Almagro, sudeonik u
Pisarovom pothvatu, koji je o v o m e osporavao jedan
d e o plena i smatrao se oteenim pri teritorijalnoj podeli zemlje, odluio se da za sopstveni raun osvoji taj
ElDorado na jugu. Jula 1535. p o e o je da okuplja voj
sku kojoj je Manko Inka kao vodia p o n u d i o vlastitog
brata Pavlua (Pawllu). Januara sledee godine p r o d r o
je u ile, ostavljajui Fransiska Pisara u Limi, a njego
vu brau Ernanda, Gonsala ( G o n z a l o ) i Huana 0uan)
u staroj m e t r o p o l i Inka.
Manko je najpre priekao da Almagro zae do
voljno d u b o k o u te nepoznate i puste krajeve, a po
t o m je dao naredbu o dizanju ustanka koji je potaj
no pripremao. Krajem aprila 1536. izigrao je bud-

nost straara i kriom napustio svoj dvorac. Nekoli

ko dana kasnije, predvodei 40.000 svojih saplemenika, stavio je Kusko p o d opsadu. T i m e je z a p o e o
dug i surov rat za p o n o v n o osvajanje Carstva.
Iako su im plemena Kanjar i aapuja pruila e
stok o t p o r koji je organizovao Ernando Pisaro, Inke
su se doepale tvrave Saksahuaman, bitne za odbranu prestonice. Rovovi koje su iskopali spreili su juri
e panske konjice. Od poara koji su podmetnuli, a
koji se malo-pomalo proirio na sve nie gradske e
tvrti, dizao se stub gustog dima koji je p o d udarima vetra padao na branioce. P o r e d tog dima, ivce je i o n i m
najprekaljenijim pancima kidala neprestana vika na
padaa, njihovo u p o r n o urlikanje koje je dopiralo sa
svih strana. Opsaenici su sedamnaest dana i sedam
naest noi pokuavali da zadre Inke koji su u talasima
napredovali od ulice do ulice, od kue do kue, poti
skujui uljeze ka glavnom trgu. U trenutku kad je sve
izgledalo izgubljeno, Ernando se odluio na oajniki
pokuaj proboja. Po cenu v e o m a velikih gubitaka, us
p e o je da p o n o v n o zauzme grad i njegovu tvravu. Ali
Kusko je i dalje b i o izolovan od ostatka zemlje i izlo
e n novim napadima. U t o m poloaju ostae jo ita
vu jednu dugu godinu. Svi Ernandovi pokuaji da pre
krati tu izolovanost zavravali su se munim neuspesima. Naroito je to b i o sluaj sa njegovim smelim po
h o d o m na tvravu Olantajtambo u dolini Urubambe,
kuda se Manko b i o sklonio, a to se za pance uma
lo nije pretvorilo u katastrofu.
Saznavi u kakvom su se dramatinom poloaju
nala njegova braa, Fransisko Pisaro je u Limi organi
z o v a o dve ekspedicije kako bi im pritekao u p o m o .
Prva, sastavljena od vie hiljada domorodaca i 80 ko
njanika, trebala je da krene cestom ka unutranjosti
zemlje. U drugoj, p o r e d jednakog broja domoroda-

kih p o m o n i h boraca kao i u prethodnoj, nalazilo se

150 panaca. Ova je morala da se kree du obale
do Piska, a zatim da se k o d Vilkasuamana pridrui
onoj prvoj. Nijedna, meutim, nije stigla do mesta
g d e je trebalo da se spoje. Inke su ih presrele i uni
tile, pobivi indijanski d e o vojske do poslednjeg
oveka, zarobivi o n o malo panaca koji su preive li, te zaplenivi oruje i konje, u nadi da e se sami
njima koristiti. Trea i etvrta ekspedicija, koje je Pisaro p o t o m uputio jednu za drugom, doivele su
istu sudbinu. to se tie pete, ona je malo posle
svog polaska morala navrat-nanos da se povue. Nai
m e , Mankova vojska, koja je p o n o v o osvojila itav
juni d e o Perua, nezadrivo se sputala ka Limi, u
nameri da razrui grad i pobije njegove stanovnike.
Pre n e g o da istraje u pokuajima osvajanja Kuska, koji mu je ionako b i o preputen na milost i ne
milost, Manko je glavninu svojih snaga uputio ka
obali. e l e o je spreiti pance da iz drugih krajeva
Amerike dobiju pojaanja koja je Pisaro u sve veoj
teskobi traio i koja su poela i da pristiu. Ali opsednuta Lima p o b e d o n o s n o je odolela napadu voj
ske Inka. Okupivi sve indijansko-panske o d r e d e
kojima je grad raspolagao, Alonso de Alvarado je po
stigao odluujuu p o b e d u k o d Akotonga (Acotong o ) , nakon ega su se Mankovi sledbenici povukli u
kordiljere. Alvarado ih je i tamo g o n i o . Da bi osuje
tio njihove pokuaje da se uvrste u pojedinim mestima, p o e o je sistematski sprovoditi taktiku spalje
ne zemlje. Kuda g o d je prolazio, prinosi su bili uni
teni a naselja spaljena. Naroito surovoj represiji
panci su podvrgli o n o stanovnitvo Juga koje je,
budui da se nalazilo p o d jaim uticajem Inka, bilo
sklono da prua otpor. P o n e g d e su njihovim mae
vima bile saseene sve ene, zajedno sa d e c o m . Dru-

g d e su mukarcima odsecali desnu ruku, ui, ili nos.

U Hauhi je 3.000 zarobljenika igosano usijanim
g v o e m , a njihove su poglavice bile ive spaljene.
No Spanci nisu imali m o n o p o l na teror. Ve u sa
m o m poetku neprijateljstava Manko je izdao veo
ma jasna nareenja, p o kojima su o n e jane koje su
bile u slubi neprijatelja morale biti pobijene do poslednjeg. Uostalom, Manko je sve Indijance koji su
prili protivnikom taboru smatrao pobunjenim po
danicima, kojima je kao takvima sledovala smrtna
kazna. Takvom nepomirljivou, koja je inila etno
se iz sredinjih i severnih oblasti zarobljenicima nji
h o v o g saveza sa pancima, spreavalo se irenje po
bune. S druge strane, zarobljeni panci mogli su sau
vati ivot ukoliko bi pristali da obuavaju vojnike Inka
u evropskoj vetini ratovanja. Bilo je dosta onih panaca koji su, izdavi stvar za koju su se borili, pristajali
na takvu slubu. Zahvaljujui njima, Manko je formi
rao konjiki eskadron i artiljerijsku jedinicu koji su
ne ba neuspeno uestvovali u nekim okrajima.
Aprila 1537, d o k je Pisaro nastojao da prokri put
Od Lime za Kusko, Almagro se iznenada vratio iz ilea.
Prethodno je m o r a o da p r o e kroz strahovita iskue
nja koja mu je nametnula izuzetno neprijateljska sre
dina. N a k o n to je pre vie od godinu dana otiao iz
Perua, trebalo je da najpre savlada kordiljere i p r o e
kroz zasneene klance u kojima su hladnoa i glad vi
e n e g o desetkovali ljudstvo njegove ekspedicije. Sti
gavi u Araukaniju, saznao je od j e d n o g panca, koji je
z b o g nekog svog prestupa bio primoran na izgnan
stvo, da je ta oblast nastanjena samo primitivnim i di
vljim Indijancima, te da su bogatstva na koja je rau
nao da e ih tu nai postojala j e d i n o u mati onih koji
su mu ih opisali. N j e g o v vodi Pavlu, dopustivi da iz
njega izmame istinu, potvrdio je paneve rei, otkri-

vajui ta je b i o pravi cilj zadatka koji mu je p o v e r i o

Manko. Almagro je tada odluio da smesta p o e na
trag, i to kreui se du obale, ali d o k je prolazio
o g r o m n i m pustinjskim prostranstvima Atakame (Atacama), vruina i e su jo vie smanjili brojno stanje
ljudstva koje je uspeo da spase od leda u planinama
Anda. O g o r e n i duboko razoaran, spremao se da
brai Pisaro uzvrati osvetom koju je ve dugo smiljao.
Stoga Almagrov povratak ne samo da nije pojaao
panske redove, ve je, unosei neslogu u njih, doprin e o njihovom slabljenju. Oznaio je poetak d u g o g
niza njihovih meusobnih sukoba koji su nepokor
nim Inkama omoguili da jo dui niz godina zadre
kontrolu nad j u g o m Perua. Ali on je i u samom pleme
nu Inka uzrokovao raskol koji je spreio Manka da iz
nesuglasica medu svojim neprijateljima izvue svu ko
rist koju je od njih m o g a o oekivati, kako bi borbu za
p o n o v n o osvajanje Carstva preneo izvan skuenih
granica junog Perua. Almagro se, naime, vratio sa Pavluom, kojemu je pre toga p o n u d i o maskapaiu. Taj
postupak, sam po sebi lien veeg znaaja, d o v e o je,
meutim, u zavisnost od panaca onaj d e o kuskanskog plemstva nad kojim je Mankov brat jo imao izvestan uticaj. Pavlu e se pokazati dovoljno vetim da dr
i po strani od sukoba izmeu almagrista i pisarista
o n e Inke koji su se opredelili da ga slede na putu kola
boracije. Nakon to je njegov zatitnik 8. jula 1538.
ubijen, znao je kako da postigne da i Pisaro prizna po
vlastice koje je tim Inkama dao Almagro. A kad je 26.
jula 1541. ubijen i Pisaro, uspeo je da ista jemstva do
bije kako od onih osvajaa koji su se pobunili protiv
panske krune, tako i od kraljevskih inovnika koje je
madridski dvor poslao da u zemlji zavedu kakav-takav
red. N j e g o v se poloaj poboljavao i time to se proevropska stranka koju je predstavljao stalno uveavala

pristupanjem otpadnika iz Mankove vojske, umornih

od rata iji je ishod postajao sve neizvesniji.
Taj se rat, naime, otezao unedogled. N a k o n neuspeha njegove velike ofanzive iz godina 1536. i 1537,
Manko je pokuao da skri odbranu plemena Huanka,
kako bi se d o e p a o doline Mantara i p o t o m se stutio ka severu. Ali iako je tu i tamo i postizao poneki
uspeh, kao pri napadu na svetilite Huari Vilka (Wari Willka), p o h o d i koje je 1538. i tokom sledeih g o
dina preduzimao protiv Huanka nisu doveli do zau
zea te strateki znaajne oblasti. Huanke su pred
stavljale neprelazan bedem, p o d ijom su se zati
tom panci sasvim spokojno mogli m e u s o b n o ubi
jati. Manko je m o r a o odustati od svog nauma da ob
novi Carstvo, te potraiti nekakav astan k o m p r o m i s
sa osvajaima. Zahvaljujui nekadanjim almagristima koji su kod njega nali utoite, bio je usposta
v i o vezu sa panskim vlastima, kad su ga, 1545. g o
dine, u prilino nejasnim okolnostima, ubili n o e m
oni isti ljudi koje je izabrao da mu budu poslanici.
O t p o r Inka nije b i o slomljen nestankom herojske
Mankove linosti. Ali o v o m pogibijom ipak je naja
vljen kraj rata koji je osam godina pustoio Peru i
pri t o m kotao ivota 1.500 panaca i moda vie od
200.000 ili 300.000 Indijanaca.

III. - Poslednji pokuaji pruanja otpora

(1545-1572)
Posle Mankove smrti Inke su se povukle m e u u
movite vrleti Vilkabambe (Vilcabamba). Ta oblast strm o v i t o g reljefa nalazila se na istonoj strani Anda, iz
meu Urubambe i Apurimaka. Pristup k njoj spreava
la je impozantna zasneena barijera kordiljera. Man
ko je nju izabrao 1538. kao bazu za operacije protiv

plemena Huanka. Smestivi svoju vojsku u tvravu

Vitkos (Vitcos), on je od tog nekadanjeg isturenog
vojnog poloaja u amazonskoj pokrajini napravio prestonicu j e d n e dravice u kojoj e se carska tradicija, u
sve nezgrapnijem i skoro parodijskom obliku, odra
vati do 1572. Tu su pohranjene slika sunanog boga i
o n e riznice iz Kuska koje su m o g l e da budu spasene
od pljake. Tu su obnovljeni obredi tovanja boan
stava Carstva, koje su, kao i nekad, vrili svetenici i
akle. ak je, shodno pravilima nekadanjeg ceremo
nijala, rekonstruisan i dvorski ivot.
Meutim, ma koliko odan toj slavnoj tradiciji,
Manko je ipak b i o svestan n e o d l o n e potrebe da je
prilagodi, kako bi joj o b e z b e d i o dalji ivot. Spanci su
bili iznenaeni kad su na b o j n o m polju videli da nji
h o v carski protivnik ima na sebi o k l o p i elini lem,
da jae ratnog konja i da je naoruan maem. Izloeni
juriima indijanskih konjanika, ili nalazei se p o d palj
b o m domorodakih ratnika naoruanih arkebuzom,
bili su impresionirani brzinom s k o j o m su Inke ovla
dale v o j n o m vetinom za koju su oni, panci, verovali
da je u njihovom iskljuivom posedu. Ali Inke su uile
od Evropejaca i u drugim oblastima, a ne samo u ume
u ratovanja. Izgleda da je M a n k o bio svestan da ukoliko eli odolevati osvajaima sa nekakvim izgle
d o m na uspeh - mora da p r e u z m e m n o g e elemente
njihove kulture koji su se na delu pokazali tako efi
kasnima. O n o to ga je navodilo da potedi zaroblje
ne pance, ili da prihvati sve belce koji su k o d njega
zatraili utoite, nije toliko bila neka nezainteresovana velikodunost koliko n j e g o v o staranje da sebi
otvori vrata u svet evropske kulture.
Meuproimanje civilizacije Inka i panske civili
zacije, kroz oruane ili miroljubive kontakte, nastavi
lo se i za vladavine Sajri Tupaka (Sayri T u p a q ) , Manko-

v o g sina kojega su 1545. velikai iz Vitkosa v e o m a mla

d o g doveli na elo drave Vilkabamba. Upadima na
panska imanja, koja su poela da niu u krajevima sa
u m e r e n o m klimom u oblasti Abankaja, Inke su dolazi
le do "kastiljske stoke", kao i do gvozdenih ili elinih
alatki, ija se upotreba brzo rairila. Presretanjem ka
ravana koji su prolazili cestom od Lime ka Kusku, na
bavljali su tkanine i raznovrsne manufakturne proiz
v o d e koje su s nita manjim oduevljenjem cenili. Naj
zad, krijumarska trgovina, koja je cvetala o k o "skrovita Inka", omoguavala im je da, plaajui zlatom, na
bave robu do koje nisu m o g l i da d o u na neki drugi
nain.
panske vlasti, da bi prekratile stanje nesigurnosti
koje je indijanski o t p o r odravao na jugu zemlje, po
kuale su da se nagode sa Inkama. Bile su spremne na
ustupke, utoliko vee to jo nisu m o g l e ni pomiljati
da protiv Vilkabambe upute vojnu ekspediciju, iji se
rezultat, uostalom, inio neizvesnim. Posredstvom
jedne tetke Sajri Tupaka, koja se udala za panca i ivela u Kusku, zapoele su p r e g o v o r e sa mladim vladarem. Sajri Tupak se pokazao zainteresovanim za
o n o to mu se nudilo u zamenu za njegovu saradnju
sa pobednicima. Kad je doao u g o d i n e u kojima je
svojim uzdranim savetnicima m o g a o da nametne
svoju volju, odluio je da prihvati p o n u e n o . G o d i n e
1555. definitivno je napustio Vitkos. Nakon to se za
kleo na vernost panskoj kruni, povukao se na pro
strana imanja koja su mu ustupljena u okolini Jukaja
(Yucay). Tu je u m r o nekoliko godina kasnije, 1560,
okruen potovanjem i obasut poastima.
Za Sajri Tupakom poao je samo jedan d e o Inka iz
Vitkosa. Meutim, otpadnitva izazvana njegovom
predajom u redovima boraca Inka, iji je o t p o r sad
p r e d v o d i o drugi Mankov sin, Titu Kusi, bila su dovolj-

na da oslabe dravu Vilkabamba i da poveaju njenu

zavisnost od Kampa, Maivenka i drugih umskih ple
mena. Poto nisu mogli da osvoje njihova podruja,
Inke su zadravale te "varvare" u niim predelima is
tonog podnoja Anda. Ali poto je evropska najezda i
njih same potisnula ka tim oblastima, morali su da sa
vladaju odbojnost koju su oseali prema njima, i da
od njih zatrae p o m o koju su okolnosti inile dragoc e n o m . Nakon to je Titu Kusi p r e u z e o vlast, ta se po
m o pokazala preko p o t r e b n o m . Da bi o b e z b e d i o odbranu za svoju prestonicu i strau za svoj dvorac, novi
vladar se ak naao prinuenim da upotrebi vie sto
tina ratnika ija su lica bila obojena dreavim boja
ma, a tela ukraena nakitom od perja.
U stvari, jedini nain za Inke da i dalje izmiu panskoj dominaciji b i o je da prihvataju sve nesnosniji uticaj varvara iz praume. Taj uticaj, protivan pokuajima
ostvarenja indijansko-panske kulturne sinteze koji
su preduzimani u vreme Mankove vladavine, n e o d o
ljivo je teio da vrati kuskansku kulturu njenim neja
snim korenima. Z b o g takvog stanja stvari nije bilo na
de za dravu Vilkabamba, iji je ivot Titu Kusi nasto
jao da produi sprovodei politiku koja je elela da
bude suptilna, ali koja je mogla da bude samo zbrka
na. G o d i n e 1565. on se udostojao da primi vicekraljev o g poslanika u linosti Dijega Rodrigesa de Figeroa
( D i e g o Rodriguez de Figueroa) koji nam je ostavio pri
u sa slikovitim o p i s o m njegovog boravka u Vitkosu.
Ali Titu Kusi je tvrdoglavo odbijao da primeni spora
zume koje je s njim postigao. Sledee godine, meu
tim, pristao je da bude pokrten i o d o b r i o je dvojici
augustinaca da se nastane u Vilkabambi kako bi propovedali hrianstvo. Jednome od njih, fra Markosu
Garsiji (Marcos Garcia), izdiktirao je svoju Hroniku
Mankovog ivota, namenjenu kralju Filipu I I , u kojoj

opravdava stav svog oca, mada u isti mah uverava

panskog suverena u svoju vlastitu lojalnost. Ali budu
i nesposoban da odoleva pritisku svetenik Sunca,
koji su surevnjivim o k o m gledali uspeh misionarskog
propovedanja, uskoro je poslao fra Markosa natrag u
Kusko. to se tie drugog redovnika, fra Dijega Ortisa
( D i e g o O r t i z ) , on je b i o stavljen na muke kad je Titu
Kusi, kojega nije uspeo da izlei, umro 1571. od zapaljenja plua, i kad se inilo da antievropska reakcija,
p o d slabim vladarem Tupa Amaruom, p o n o v o trijumfuje.
Vladavina brata i naslednika Titu Kusija bila je jed
na od najkratkotrajnijih. panske vlasti, razoarane
neuspehom beskonanih pregovora, odluile su da
o t p o r Inka skre silom. Vicekralj T o l e d o , koji je u Peru
doao sa preciznim uputstvima Madrida i sa v e o m a
odlunim vlastitim namerama, organizovao je vojni
p o h o d kojim je lino upravljao. Dve vojne k o l o n e
upale su na teritoriju Vilkabambe, iji prilazi ak vie
nisu bili ni uvani, toliko je raspad drave ve bio poodmakao. Vitkos je pao ne pruivi nikakav otpor. Tu
pa Amaru je pokuao da p o b e g n e u dubine praume,
ali su ga panci stigli i odveli kao zarobljenika u Ku
sko. Iako se katoliko svetenstvo za nj zauzelo k o d vicekralja, osuen je na smrt, i maja 1572. odrubljena
mu je glava na glavnom trgu stare m e t r o p o l e Inka,
usred o g r o m n e g o m i l e potitenih Indijanaca.
T i m nepotrebnim ubistvom ugaen je r o d skuplja
a zemalja i narod koji su vladali nad itavim pod
rujem Anda i ija se slava raznela po itavoj Junoj
Americi. Njime je njihovo nasledstvo, koje su uzalud
potraivali Manko i njegovi sinovi, definitivno prelo
u ruke stranaca. Ubudue se vie nita i niko nee
suprotstavljati panskoj volji u o n o m e to je ranije
bilo Carstvo Inka.

Bibliografija

1. STARI D O K U M E N T I
Veinu hronika koje su ostavili osvajai Carstva
Inka objavili su H o r a c i o Urteaga i Carlos R o m e r o ,
od 1916. do 1939. u Limi, u Coleccin de libros y
documentos referentes a la historia del Peru. G e o
grafske izvetaje koji se tiu Ekvadora, Perua i Bolivi
je prikupio je i objavio Marcos Jimenez de la Espada, p o d naslovom Relaciones
geogrficas
de Indias,
krajem prolog veka u Madridu, g d e su 1965. imali i
p o n o v n o izdanje u Biblioteca de Autores Espanoles
(knj. 183, 184 i 185). Ovim dokumentima valja d o
dati i sledee tekstove od ne manje bitnog znaaja:
Betanzos (Juan de), Suma y narracin de los Incas, priredi
la Maria del Carmen Martin Rubio, Madrid, Atlas, 1987.
Cieza del Leon (Pedro), Crnica del Per, Madrid, EspasaCalpe, 1941.
- El senorio de los Incas, Lima, Instituto de Estudios Peruanos, 1967.
Cobo (Bernab), Historia del Nuevo Mundo, 2 knj., Ma
drid, Atlas, 1964.
Davila (Francisco), Rites et traditions de Huarochiri, pri
redio Gerald Taylor, Paris, L'Harmattan, 1980.
Diez de San Miguel (Garc), Visita hecha a la provincia
de Chucuito, Lima, Casa de la Cultura del Peru, 1964.
Ortiz de Zniga (Inigo), Visita de la provincia de Len de
Hunuco, 2 knj., Hunuco, Universidad Nacional Hermilio Valdizn, 1967-1972.

Sarmiento de Gamboa (Pedro), Historia ndica, Buenos

Aires, Emec, 1942.
Waman Puma de Ayala (Felipe), Nueva cornica y buen
gobierno, Paris, Institut d'Ethnologie, 1936.
2. NOVIJI RADOVI
Altroy (Terence N. d'), Provincial Power in the Inka Empire, Washington D. C, Smithsonian Institution Press,
1992.
Bauer (Brian S.), The Development of the Inca State,
Austin, University of Texas Press, 1992.
Hemming (John), The Conquest of the Incas, London,
Macmillan, 1970.
Kendall (Ann), Everyday Life of the Incas, London, B. T.
Batsford, 1973.
Lavalle (Daniele) i Lumbreras (Luis Guillermo), Les Andes, de la prhistoire aux Incas, kol. "L'Univers des
Formes", Paris, Gallimard, 1985.
Moseley (Michael E.), The Incas and their Ancestors. The
Archaeology of Peru, London, Thames & Hudson, 1992.
Murra (John V . ) , Formaciones econmicas y polticas del
mundo andino, Lima, Instituto de Estudios Peruanos,
1975.
- La organizacin econmica del estado inca, Mexico, Siglo XXI, 1978.
Rowe (John. H.), Inca Culture at the Time of the Spanish
Conquest, in Handbook of South American Indians,
Washington D. C, Smithsonian Institution, 1946, knj. 2.
Zuidema (Tom R.), The Ceque System of Cuzco. The Social
Organization of the Capital of the Inca, Leide, E. J.
Brill, 1964.

Sadraj

I poglavlje - PRETEE I SUPARNICI

I. - avinska civilizacija, 5. II. - Drave Tijahuanakoi Huari, 8. III. - Carstvo imu, 10.
II poglavlje - EKSPANZIJA

14

I. - Kuskanska konfederacija, 14. - II. Osvajanja

careva Inka, 19. - III. - Razlozi za ekspanzioni
zam Inka, 27.
III poglavlje - PRIVREDA, DRUTVO, DRAVA

32

I.-Ajlu. Privredni temelji drutva, 33. - I I . Vlast u

plemenskoj zajednici. Sistem preraspodele, 40.
- III. Carstvo. Prelazna dravna struktura, 49.
IV poglavlje - CARSKA VLAST

59

I. Vladar, 59. - II. inovnici vlasti, 68. - III. Sedite vlasti, 75.
V poglavlje - UMETNOSTI I ZNANJA

83

I. - Knjievnost, muzika i ples, 84. - II. Astrono

mija i matematika, 88. - III. Arhitektura i urbani
zam, 92. - IV. Keramika i izrada tekstila, 96. V. Proizvodnja i obrada metala, 100.
VI poglavlje - NAJEZDA I PROPAST

103

I. - Najezda Evropljana (1532-1536), 103. I I . Rat za ponovno osvajanje Carstva (15361545), 111. - III. Poslednji pokuaji pruanja
otpora (1545-1572), 118.
BIBLIOGRAFIJA

123