Brojni autori koji su se bavili teorijom sindikata i istraivanjem, gotovo 170 godina duge,

istorije sindikalnog pokreta u svojim radovima polaze od injenice da su rodno mesto sindikata
procesi koncentracije proizvodnje i podela rada u epohi industrijske revolucije. Sistematski i
relativno trajni odnosi nejednakosti, zasnovani na podeli na vlasnike i nevlasnike, odnosno
upravljae i izvrioce, predstavljaju osnovni razlog organizovanja radnitva u sindikate. Dok god
opstaje ovakav karakter i osnov podele rada postoji i potreba zaposlenih da organizovanjem u
sindikate zatite svoje interese.
Prve oblike sindikalnog organizovanja predstavljaju udruenja radnika za uzajamnu
pomo i osiguranje u sluajevima nezaposlenosti, bolesti i smrti. Sindikati su dugo ilegalna i
konspirativna udruenja, jer dominantna liberalistika doktrina insistira na strogo individualnom
karakteru radno-ugovornih odnosa. Ova udruenja se bore za porodinu najamninu, nastoje da
ouvaju kontrolu nad radnom obukom i uticaj i kontrolu svojih lanova nad radnim procesom. U
SAD e recimo tek Vitezovi rada, 70-tih godina 19 veka, okupljati (na teritorijalnoj osnovi) i
neobuene (nekvalifikovane) radnike i postavljati ire socijalne i politike zahteve. Saglasno
ciljevima i strukturi lanstva, u prvim decenijama razvoja, u sindikatima preovlauju uticaji
Ovenove socijalne utopije i reformskog artistikog pokreta. Istovremeno, rairen je i ludistiki
pokret koji uzroke radnikih nevolja vidi u mainskoj proizvodnji i izlaz trai u razbijanju
maina. Od ezdesetih godina, sa osnivanjem Meunarodnog radnikog udruenja (Prve
internacionale), sindikati su u sve veoj meri, deo ireg socijalnog i politikog pokreta, odnosno,
u njima raste uticaj socijalistikih ideja. Na svom kongresu u Parizu 1889. godine,
Internacionala, u znak spomena na rtve demonstracija u ikagu (1886. godine), proglaava 1.
maj za meunarodni praznik rada, a borbu za ograniavanje radnog vremena, odnosno za
popularne tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, za jedan
od svojih osnovnih ciljeva. Kraj ovog perioda karakteriu nastojanja vladajuih snaga, poput
Bizmarkovog reima u Nemakoj, da, nakon krvavih okraja sa radnicima, legalizacijom
sindikata i merama delimine radne i socijalne zatite deradikalizuju sindikalni i radniki pokret.
Osnovne dileme i problemi sa kojima je jo od 80-ih godina 20 veka suoen sindikalni
pokret vezani su za odreenje konkretnih sadraja, i operacionalizaciju pravaca i sredstava,
sindikalne akcije u tehnoloki i ekonomski i politiki radikalno promenjenom svetu. Njegovu

osnovnu karakteristiku predstavlja poodmakli proces, sadrajno viedimenzionalne i po svojim

dosadanjim efektima kompleksne i protivrene, globalizacije.1
Ekonomski aspekti globalizacije
Globalizacija ekonomije je rezultat nekoliko dogaaja i procesa koji su meusobno
povezani. U njih se ubrajaju:

Rast i relativna vanost direktnih stranih investicija, to obezbeuje veu ulogu

multinacionalnim preduzeima
Internacionalizacija trita
Deregulacija i liberalizacija
Privatizacija javnog sektora
Direktne strane investicije

Meunarodna ekonomska meuzavisnost u proteklih 30 godina nastala je velikim delom

zbog dramatinog rasta direktnih stranih investicija (FDI Foreign Direct Investment,
podrazumevaju proizvodnju dobara od strane stranaca ili iznajmljivanje dobara od strane
stranaca). Glavnu ulogu u ovom preokretu odigrale su upravo multinacionalne kompanije,
institucije koje su pokrenule talas direktnih stranih ulaganja. Shodno tome, pri odreenju
multinacionalne kompanije, treba imati u vidu da ona taj epitet ne dobija zato to prodaje svoje
proizvode u inostranstvu, ve zato to je prenela deo svojih operacija u drugu zemlju putem
investicija. Vano je istai da su direktna strana ulaganja danas mnogo moniji i vidljiviji aspekt
globalizacije nego to je svetska trgovina. Podatak da je krajem 20. veka, meunarodna trgovina
imala dva puta vei rast od rasta bruto nacionalnog prihoda (BNP), a da je vrednost direktnih
stranih ulaganja, opet dva puta vea od iznosa rasta trgovine, dovoljan je pokazatelj rastue uloge
multinacionalnih preduzea u svetskoj ekonomiji (ICFTU, 2001:10) U tom okviru dominantnu
neoliberalnu logiku najbolje ilustruje uveni izvetaj Svetske banke "Doing business" koji
jedanput godinje daje pregled zemalja sa najpovoljnijim uslovima za pokretanje biznisa i
zapoljavanje. Kljune kriterije pri izboru ine pogodno poslovno okruenje, odsustvo
administrativnih prepreka za pokretanje posla, ali I rastegljivo radno zakonodavstvo i faktika
mogunost krenja prava radnika, ukljuiv prava na minimalnu zaradu i pravo na otpusni rok i
otpremninu u sluaju gubitka posla.