Pedagogija (Pitanja i odgovori)

O P TA PE DAG O G I JA
- VASPITANJE
1. Znaaj vaspitanja za razvoj pojedinca i drutva
Vaspitanje je najiri pedagoki proces i pojam. Ono se odnosi na sve to ljudi planski, svesno i
organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti, kako ono to preduzima drutvo u odnosu na
vaspitanika, tako i ono to vaspitanik ini u odnosu na drutvo. Kako se menjalo drutvo tako se
menjao i poveavao znaaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve vee koliine znanja koje je
potrebno da pojedinac usvoji radi uspenijeg i lakeg ivota u savremenom svetu - stvoreno ''drutvo
koje ui'', a ovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavrava i ui, pa je za cilj vaspitanja
postavljeno formiranje svestrane linosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doivotan proces. A kulturan
ovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Znaajno je zbog meusobnog
zbliavanja ljudi i uspenije komunikacije i predupreivanja negativnih pojava kao to su agresivnost,
egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Vano je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog
karaktera vaspitanika.
2. Mogunosti i granice vaspitanja
Kako mogunosti, tako i granice vaspitanja lee u nasleenim osnovama, uslovima drutvene
sredine u kojima se linost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u
linom angaovanju vaspitanika. Mogunosti i granice ljudskog vaspitanja su drutveno-istorijski
uslovljene, jer ovek ivi i razvija se u odreenim drutvenim okolnostima. Takoe zavise i od pola,
temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i
druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajuim
faktorima. A vana uloga nastavnika je da nae taj balans izmeu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i
sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.
3. Odluujui faktori u razvitku linosti
Bitni faktori koji utiu na razvoj linosti su: naslee, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.
Naslee je proizvod dosadanjeg ivota ljudi i genetska predodreenost linosti (telesna graa,
endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik ivi. Ovi faktori
su meusobno povezani i uslovljeni.
4. Vaspitanje i linost
Vaspitanje je najiri pedagoki pojam i odnosi se na sve to ljudi sistemski, namerno, organizovano
preduzimaju na planu formiranja linosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane linosti. Proces
vaspitanja linosti kroz njenu aktivnost i delatnost je vieslojan.
*U njemu se mogu izdvojiti tri procesa:
1. proces usvajanja, znanja i umenja racionalna osnove
2. proces razvijanja psihofizikih sposobnosti vrednosna i humanistika
3. formiranje pogleda na svet vrednosna i humanistika
*U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja moemo izdvojiti tri etape:
1. etapa racionalnog
2. etapa emocionalnog
3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, oseanja i postupanja)
*Osnovna podruja razvoja linosti se obino dele na:

1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti)

2. afektivni razvoj (stavovi, miljenja, emocije)
3. psihomotorni razvoj (upravljanje motorikim aparatima ljudskih organa)
Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u irem smislu.
5. Vaspitanje i drutvo
Vaspitanje je delatnost koja omoguava funkcionisanje drutva u razvojnom smislu. Vaspitanje je
reciproan i povratan odnos razmene koji kroz sloene socijalne uslove ukljuuje sve ljude. Drutvena
uslovljenost vaspitanja se zapaa jo od samih poetaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju
se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina drutvenih
odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveoptem progresu i razvoju.
Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, stalekom, klasnom i politilkom strukturom drutva. Uloena
sredstva jednog drutva u vaspitanje viestruko se vraaju istom tom drutvu. Bogatije drutvo bolji
sistem vaspitanja.
6. Vaspitanje i kultura
Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguu transformaciju niih oblika postojanja u vie i humane
oblike egzistiranja oveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za ivotne ili profesionalne uloge,
ve se bavi i stvaranjem svestrane linosti, koje u sebi sadri i elemente kulturne linosti. Razvojem
kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni
karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta razliitih
kultura i uporeivanja razliitosti.
7. Vaspitanje i rad
Vaspitanje i rad su dve veito povezane i uslovljene drutvene funkcije. Kada se rad pojavio kao
osveen oblik ovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i nain za
prenoenje tih ovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja ovek razvija svoje
radne osobine i menja svoje individualne mogunosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreeno
radu ve mora imati i ire ciljeve vaspitanja celovite svestrane linosti.
8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, kole, pravci vaspitanja )
Naunici i teoretiari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji nain, koja je svrha i pravac vaspitanja.
Lista onih koji su teili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proirivala. Koncepcije vaspitanja
se prvenstveno razlikuju po tome ta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stiu u pedagogiju iz
razliitih sredita drutvenih uticaja: od kolskih reformatora, od filozofa i naunika, vostva partijskih
i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se
sistematizuju, meusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoke koncepcije. Njih ima u istoriji
pedagogije na stotine, neke su vrlo sline, a veina meusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno
grupisati i razvrstati.
Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeu dve pedagogije tj. dve
pedagoke koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na optosti, univerzalnosti, trajnosti i
nepromenjenosti, okrenuta je ka budunosti, ka idealnom (ona govori o tome ta bi vaspitanik trebalo
da bude).
2. pedagogija egzistencije, koja insistira na razliitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i
promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadanjosti (ona pita ta vaspitanik jeste).
eki pedagog Frantiek Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buroaske
pedagogije: reformna, pragmatistika, eksperimentalna, dinamika, psihoanalitiko-individualna,
faistika, socijalna, kulturna, esencijalistika, egzistencijalistika i religijska.
Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa:
-Dete
-Drutvo (Drava)
-Gentska ifra
-Vrednosti van samog oveka i

drutva
-Bog
-Sam pojedinac
Nikola Potkonjak sve znaajnije pedagoke koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su
im stavovi o predmetu , metodama, poloaju vaspitanika i sadraju vaspitanja i obrazovanja.
Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomau da kritiki i samokritiki gledamo na teorije o
vaspitanju i pomau nam u sprovoenju novih ideja.
9. Cilj i zadaci vaspitanja
Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vie idealno zamiljen i generalizovan lik oveka, linost
odreenih svojstava i sposobnosti, koje se ele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog lana
odreenog drutva. Opti cilj vaspitanja i obrazovanja u naem drutvu je slobodna, svestrana linost
koju karakterie bogatstvo linosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja
svesno razvijanje svih potencijala jedne linosti (nasleenih i prethodno steenih), njihovo bogaenje i
objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritikih sposobnosti, osposobljavanje linosti za stalno
usavravanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa optim drutvenim
promenama i potrebama ljudi.
Ono to odreuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Drutvena zajednica utie na prirodu i formulaciju
ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost
sredstava za rad, podele u radu, poloaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideoloka i politika shvatanja
i sistem vrednosti koje drutvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o oveku i njegovoj prirodi;
Tradicija; Stanje pedagoke nauke, srodnih nauka i izgraenost sistema vaspitanja, posebno
kolstva; Poloaj, elje, potrebe, interesi i ambicije samih linosti.
10. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktinom radu
Cilj vaspitanja odgovara na pitanje ta elimo, a zadaci vaspitanja na pitanje ta bi trebalo da
uradimo da taj cilj ostvarimo. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiu opti i posebni ciljevi
konkretnog drutva u kome se vaspitanje odvija (individualni, drutveni, ekonomski, nauni, ideoloki,
nacionalni...).
Ciljevi vaspitanja su sastavni deo drutvene svesti o potrebama, mogunostima i pravcima drutvenog
razvoja. Za drutvene i line ciljeve vano je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki
pojedinac veoma jasno shvata i razume. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim
podrujima vaspitnog rada, prema nivou: drutvene kompetentnosti (ustav, zakon, propis); prema
uzrastu (predkolski, kolski, odrasli); prema vrstama kola i vaspitno-obrazovnim institucijama;
prema nastavnim predmetima i programima; prema programskim celinama, pa sve do ciljeva i
zadataka jednog nastavnog asa.
Jedan opti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane linosti:
1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naunih znanja i sistema vrednosti,, formiranje radnih
navika i umenja, razvijanje stvaralakog stava, itd.)
2. Zadaci drutveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti, moralnih oseanja, odnos prema
zajednici i drugima)
3. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u drutvu)
4. Zadaci fiziko-zdravstvenog vaspitanja (ouvanje i jaanje zdravlja)
- PEDAGOGIJA
11. Pedagogija od uoptavanja iskustva do nauke
Vaspitanje je oduvek bilo predmet prouavanja. Kao to su se vaspitanjem, s kolena na koleno,
prenosila ivotna i radna iskustva, tako je to iskustvo odabirano i uoptavano.
Prve forme uoptenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. Gri filozofi su u svojim delima prvi

govorili o vaspitanju i njegovom znaaju. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' poetkom 19.
veka izdvojile posebne nauke, tako i pedagogija. Teko je tano i precizno odrediti kada nastaje
pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoka teorija. Do toga je dolazilo postepeno i
na razliite naine u razliitim epohama. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Prvim
znaajnim pedagokim delom se smatra ''Didactica magna'', ekog pedagoga Jana Amosa
Komenskog, kojim je postavio najznaajniji kamen temeljac pedagogije u 16. veku, pa mnogi taj
trenutak smatraju za zvanian poetak pedagogije kao nauke. Na samom poetku 19. veka pojavio se i
Herbart, za koga je bolje rei da je sistematizator, a ne jedini osniva pedagoke nauke. Kroz istoriju
se pokazalo da su mnogi znaajni pedagozi bili i pokretai promena u drutvu i teili ka njegovom
razvoju.
Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku pedagogiju, koja
e prouavati vaspitanje. U tom smislu su se razvile i pomone discipline: pedagoka psihologija,
filozofija vaspitanja, pedagoka antropologija, ekonomija obrazovanja idr.
Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji, ve i kako ga organizovati i voditi oko
i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Posebno se istiu tri funkcije pedagoke nauke:
1. Deskriptivna funkcija opisuje vaspitanje kao pojavu, kada i u kakvim uslovima je nastalo, kako se
razvijalo.
2. Dinamika funkcija ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predvianju kakva bi kola
i vaspitanje trebalo da budu.
3. Pedagoaka teorija koja izvire iz prakse ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse.
Analizom, sistematizacijom i uoptavanjem pozitivnog pedagokog iskustva, pedagogija dolazi do
odreenih naunih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. Uoptavanje pozitivnih
iskustava je jedan od najstarijih metodolokih pristupa, ali nije prevazien, ve se usavrava. Stalno se
bogati novim dostignuima.
12. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoke nauke
Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju drutva. U prvobitnoj zajednici vaspitanje jo
uvek nije bilo izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost. Zasnivalo se na prenoenju iskustava
neophodnih za opstanak i odranje, usvajanje obiaja i verovanja zajednice. Razvojem drutva i
sredstava za rad, pojavom privatne svojine i vika vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih
socijalnih podela. Izdvajaju se ueniji ljudi koji vre delatnost vaspitavanja i obrazovanja. Najstarije
ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih
plemena koja su ih okruivala (U Sumeru su postojale kole i klinasto pismo pre 3000godina; U Indiji
je bilo organizovano uenje samo za najvie kaste i uilo se iz veda; Percijanci su obraali panju na
fiziko zdravlje, a vaspitanje su obavljali svetenici; Stari Kinezi su takoe opismenjavali bogatije; itd)
Za antiko drutvo vasitanje se obavljalo u Atini, Sparti i Rimu. Takoe za bogatije lanove drutva.
Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske linosti. U Rimskom carstvu se izdvajaju
tri vrste kola za deake od 7 do 16 godina: elementarna, gramatika i retorska. U srednjem veku
vaspitanje je staleko (sedam riterskih vetina za feudalce). U novom veku graanski stale postaje
osnovan snaga drutvenog razvoja, a samim tim i vaspitanja. Omogueno je velikom broju dece da se
ukljui u kolovanje (kola za sve bez obzira na rasu i poreklo); Nastava je organizovana na maternjem
jeziku, a ne na latinskom; U nastavu se uvode realije (tekovine prirodnih nauka); Princip oiglednosti
se proklamuje; kole se grade i opremaju o troku drave; Donose se ''kolski ustavi''.
Industrijska revolucija (kraj 19. i po. 20. veka) dovee do masovnog obrazovanja. Socijalistiki
ureene zemlje nastavljaju tendenciju karakteristinu za industrijsko drutvo.Na samom kraju 20.
veka smanjuje se potreba za fabrikim radnicima, a poveava u sektoru obrazovanja. Raste potreba za
visoko obrazovanim kadrovima.
13. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Sokrat Platon ''Drava'' Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju)

Kvintijan prvi po svojim delima pravi pedagog vodio retorske kole i razradio metodiku
govornitva.
U periodu humanizma sve vie se govori o vasitanju.
Vitorino da Feltre uitelj novog tipa, ureuje kolu koju zovu ''dom radosti''.
Franso Rable u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritiki opisuje odnos oca i sina.
Miel Montenj u ''Esejima'' kritikuje uenje napamet i bez razumevanja.
Erazmo Roterdamski ''Pohvala ludosti'', gde kritikuje feudalno vaspitanje.
Na prelazu iz srednjeg u novi vek:
Jan Amos Komenski Didactica magna, u njoj su sadrani interesi celog naroda. On otro kritikuje
srednjevekovno vaspitanje, on trai optu obaveznu kolu, na maternjem jeziku, zalagao se za
smiljeno vaspitanje u predkolskom periodu, bavio se pitanjem didaktike, sainio raazrednopredmetnu-asovnu nastavu.
Don Lok bavi se pitanjem vaspitanja dece viih stalea i porodinim vaspitanjem.
an ak Ruso zastupa interese sitne buroazije, ustaje veoma otro protiv drutvene nejednakosti,
despotizma, religijskih zabluda.
Pestolaci istie se kao veliki uitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. Napisao ''Kako
Gertruda ui svoju decu''.
Herbert Spenser - popularan tokom 19. veka u Engleskoj, smatrao da bi sadraj obrazovanja trebalo
da ine realne nauke, bio je protivnik stvaranja dravnih kola i smatrao da drava ne bi trebalo da
brine o kolovanju radnike dece i sirotinje.
Johan Fridrih Herbart od svih pomenutih se najvie izdvaja ovaj nemaki pedagog. Njegove
pristalice su stvorile pokret herbartijanstvo. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku
zasnovanu na etici i psihologiji. Prvi koji je pokuao da povue razliku izmeu pedagogije kao teorije i
kao prakse. Nije se slagao sa Rusoovim idejama, pa nije ni udo to su ga faisti hvalili. Prema
Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (to je izvesna novina). Po njemu je ta cilj izgraen na
osnovu moralnog religijskog shvatanja. Osnovna sredstva koja istie za ostvarenje tog cilja su :
upravljanje decom, nastava i disciplina. Po njemu nastava mora uvek biti jasna, asocijativna,
sistematina i metodina formalni stupnjevi nastave.
Uinski veoma odluan antiherbartovac, ruski pedagog, demokrata po ubeenju.
Don Djui istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Pedagogiju je sa optih
drutvenih ciljeva usmerio na konkretne ivotne ciljeve. Napisao ''Pedagogija i demokratija''
Anton Semjonovi Makarenko najpoznatiji pedagog socijalistike epohe, radio na prevaspitavanju
mladih socijalnih sluajeva u vaspitno-radnim kolonijama.Najpoznatija dela ''Pedagoka poema'' i
''Zastave na kulama'', spadaju u najpopularnije pedagoke knjige u svetu.
U 20. veku se teko moe govoriti o pedagokim klasicima, ve vie o istaknutim pojedincima.
Za razvoj prosvete i kolstva u Srbiji zasluni su mnogi. Neki od njih su: Mirijevski, Vujanovski,
Nestorovi i Mrazovi, koji su krajem 18. veka organizovali prvu kolu po ugledu na ''Opti kolski
red''; Dositej Obradovi; Vuk Karadi; Milan Milievi; Svetozar Markovi; Vasa Pelagi.
14. Sistem naunih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama
Razvijenih naunih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih podruja vaspitnoobrazovnog rada:
Podruje vaspitno-obrazovnog rada
Nauna disciplina u pedagogiji
Vaspitanje u porodici
Porodina pedagogija
Vaspitanje predkolske dece

Predkolska pedagogija
kolsko vaspitanje
kolska pedagogija
Visokokolsko obrazovanje
Viskokolska pedagogija
Obrazovanje i vaspitanje odraslih
Pedagogija odraslih, andragogija
Vasp. i obr. u uslovima nastave
Didaktika
Vasp. dece ometene u razvoju
Specijalna pedagogija
Vojno vaspitanje
Vojana pedagogija
Vasp. u internatima i domovima
Internatska, domska pedagogija
Obraz. i vasp. u industriji
Industrijska pedagogija
Vaspitanje u slobodno vreme
Pedagogija slobodnog vremena
Pojedine naune discipline moemo klasifikovati prema drugim kriterijumima:
- prema uzrastu vaspitanika (predkolska, pedagogija odraslih),
- prema mestu izvoenja vaspitanja (porodina, kolska, internatska, vankolska pedagogija),
- prema vremenu pouavanja (istorija pedagogije, savremena, futuroloka pedagogija), itd.
Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama.
+ Filozofija: Filozofija tei da odgovori na pitanja ovekove egzistencije (ta je ovek, kakva je
njegova priroda, misija, sudbina, ivot; ta je to drutvo, koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.). Sva
ta pitanja su u osnovi pedagokih koncepcija. Povezanost pedagogije i filozofije proistie iz prirode
vaspitanja. Pedagogija je naroito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao to su :
etika, sistem vrednosti, logika, teorija saznanja, estetika i drugo.
+ Psihologija: Srodne nauke, meusobno povezane i proete.
+ Sociologija: Vaspitanje je drutveno uslovljeno, a poto se sociologija bavi prouavanjem drutva,
onda je ona neizostavna i u pedagogiji.
15. Nauno istraivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja
Metodologija pedagokih istraivanja
Pod pedagokim istraivanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkivanje i utvrivanje zakonitosti,
unutranjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.
Metodologija pedagokih istraivanja je put prouavanja, pre svega to su metode, tehnike, instrumenti
i uslovi naunog saznavanja u podruju vaspitanja.
Pedagoka istraivanja su vrlo raznovrsna. Osnovna su:
- fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije, kao to su priroda i karakter vaspitanja, cilj, predmet),
- razvojna (predvianje daljeg razvoja vaspitanja),
- primenjena (operativna, praktina)
Polazei od drugih kriterijuma pedagoka istraivanja se mogu podeliti na:
- istorijska, savremena i prognostika
- teorijska i empirijska
- longitudinalna (razvoj pojave u jednom duem periodu) i transferzalna (u istom trenutku)
U istorijskom razvoju pedagogije poznati su razliiti metodoloki pristupi u istraivanju pojava u

vaspitanju, koji su esto bili jednostrani i suprotni. Tako s jedne strane se javio metodoloki
deduktivizam (koji je teio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodoloki
induktivizam (deskriptivna pedagogija).
Svako istraivanje vaspitnih pojava mora da ima logian tok i da odgovori na osnovna pitanja: ta
prouavati, kako prouavati, pomou kojih metoda, tehnika i instrumenata. Odgovori na ta pitanja se
dobijaju razraenim etapama istraivanja, a to su: 1. Izbor i formulacija predmeta istraivanja
2. Odreivanje cilja, konkretizacija zadatka
3. Izbor metoda, tehnika i instrumenata
4. Preciziranje populacije i uzoraka
5. Prikupljanje podataka
6. Obrada podataka
7. Analiza rezultata i izvoenje zakljuaka
8. Pisanje izvetaja i objavljivanje
Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju, u suprotnom rezultat nee biti taan. Instrumenti
moraju biti tani, pouzdani, obuhvatan, jednostavan i praktian i diskriminativan tj. mora jasno da
izdvaja ono to se meri.
16. Praktina pitanja izrada nauno-istraivakih instrumenata u pedagokim istraivanjima
(izrade testova znanja, anketnih listova i slino)
Istraivaki instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju injenice u okviru istraivnja. To su testovi,
upitnici, anketni listii, sociometrijski testovi, skica za intervju, protokol posmatranja.
Anketa tj. upitnik slui za prikupljanje podataka u vezi sa stavom, miljenjem, interesovanjima
ispitanika. To esto mogu biti miljenja o aktuelnom problemu. Postoje tri vrste pitanja u upitncima:
otvorenog tipa, zatvorenog i kombinovanog. Optimalna duina upitnika je 25 pitanja, koja se mogu
uraditi za 30 minuta.
Intervju je namerni, prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. Mora se voditi rauna
da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. Sadri: temu, cilj, pitanja, vreme, mesto, trajanje i
statika obrada na kraju.
Testovi; Najee su u upotrebi testovi znanja, testovi umenosti, testovi interesovanja, testovi
inteligencije itd.
Za rad nastavnika posebno je znaajno da poznaje postupak izrade testova znanja.On bi u sebi trebalo
da sadri raznovrsne tipove zadataka, od lakih ka teim. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik
moe bar neto da uradi. Tipovi zadataka su: - Priseanje
- Dopunjavanje
- Dvoanog
izbora (Da / Ne )
- Viestrukog izbora
- Uporeivanje
-Sreivanje (poreati po redu)
17. kola i kolski sistem. Od tradicionalnog do savremenog kolskog sistema.
(predkolske ustanove, osnovna i srednja kola, visokokolske ustanove)
kolski sistem je jedan od inioca sistema vaspitanja (pored ireg pojam sistema obrazovanja.). U
sistem kolstva spadaju deji vrtii, osnovne, srednje, vie i visoke kole i kole za odrasle.
On je okosnica svakog sistema vaspitanja, poto se ove ustanove meusobno povezane i osnovni cilj im
je vaspitna delatnost. kola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaivanja sa potrebama i
promenama u drutvu. Ona je najznaajnija ustanova savremenog drutva, posebno zato to pokriva
najdue razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne linosti u toku ivota, u periodu
njenog najintenzivnijeg razvoja. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve.
Prve kole su se pojavile u direktnoj vezi sa drutvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama.
Najpre su se pojavile pisarske, svetenike i inovnike kole. Pravo na kolovanje su imali bogati.
Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj drutva dolo se do ''obrazovanja za sve''. Uporine take u
razvoju kola se mogu izdvojiti na sledeinain:
a) predinstitucionalni period

prenoenje iskustva, verovanja i navika

b) kole skriba itanje i pisanje
c) kole itanja, pisanja i rauna
d) sholastika kola religija i klasini jezici
e) klasina srednja kola u periodu humanizma i renesanse
f) realne gimanzije u razvoju industijskog drutva
g) politehnizacija kolskog obrazovanja kao izraz razvoja nauke i tehnike
h) raznovrsnost modela kolskih institucija
Tradicionalna kola je bila usko povezana sa crkvom, a kasnije i sa dravom. Konstituisanje celovitih
kolskih sistema poelo je stvaranjem industrijskog drutva. I pre toga su postojali kolski sistemi, ali u
despotski ureenim drutvima i pri crkvi. Savremena kola tei otvaranju, boljoj unutranjoj
povezanosti, a naroito razbijanju uniformisanosti.
- Predkolske ustanove
Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. U njima se
vodi rauna o fizikom vaspitanju, intelektualnom razvoju sposobnosti panje i pamenja, razvoju
mate i govora; likovnom i muzikom vaspitanju; moralnom vaspitanju (na osnovu linog iskustva,
kroz pohvale, nagrade i kazne); estetskom vaspitanju (istoa, urednost); radnom vaspitanju (navike);
priprema za polazak u kolu. Sve to kroz igru, rad i uenje.
- Osnovna kola
Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematinije i najorganizovanije ostvaruju zadaci
osnovnog vaspitanja i obrazovanja. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je.
Obavezna je i besplatna za sve. Prua osnovna znanja. Ima opteobrazovni karakter. Najmasovnija.
Dravna institucija. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. Odvojena od crkve. Na maternjem je
jeziku. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Nije selektivna. Ima naglaenu vaspitnu ulogu.
- Srednje kole
Srednje su zato to se nalaze u sredini izmeu osnovne kole i viih i visokih kola. Mogu biti
gimnazije (opte, jezike,matematike, specijalne) i srednje strune za obrazovanje odreenih profila.
Traju 3 ili 4 godine.
- Visoke kole i fakulteti
Pruaju visko obrazovanje iz odreenih oblasti i spremaju kadara za razliite granu u privredi, drutvu
i kulturi.Vie kole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i perteno traju tri godine, a fakulteti VII
stepena i preteno traju od 4 do 5 godina.
18. Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene kole
Savremena kola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa
uenicima ve i sa predkolcima, bivim uenicima, susedima, roditeljima, lokalnom zajednicom.
Otvorenost kole se ogleda u njenom uticaju na graanje u okruenju, u saradnji sa preduzeima.
Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti kole. Kulturna i javna delatnost kole pokazuje
da deca u nju rado odlaze i da su ukljuena urazne kulturne aktivnosti.Ona organizuje kolektivni
pedagoki rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan kola); pravi ekoloke programe i
organizuje sekcije i razne deje organizacije.
- Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u koli. U okviru nje se nalaze
obavezne, izborne, fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.
-Zatim drutveno koristan rad; vannastavne aktivnosti, rad organizacija i sl.
- Rad u biblioteci, galeriji, muzeju...
- Organizovanje predkolskog vaspitanja, obrazovanja odraslih, baletsko i muziko obrazovanje
- Organizovanje izleta i ekskurzija

19. Savremena kritika kole kao institucije

Sa pojavom krize u drutvu dolazi i do krize i kritike u kolstvu. Savremena kritika kole zapoela je u
drugoj polovini 20. veka, naroito 1968. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog
drutva i najave snane nauno-tehnoloke revolucije, koja i sada potresa svet. Javili su se zahtevi za
reformom kola sa raznim idejama ''kola bez zidova'', ''uenje bez kole'', ''slobodna kola'', ''otvorena
kola'' itd.
kola postaje mesto gde se odvija ivot, a ne samo ue teorije o njemu. Ona postaje mesto gde se
razvijaju bogati meuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. Ovaj preobraaj podrazumeva
preureenje kole, opremanje savremenim sredstvima, stvaranje nove klime u razredu i koli,
osposobljavanje nastanika za nove uloge itd.
21. kola kao pedagoki i kulturni centar lokalne sredine
Nastava je svakako osnovni, najsistematiniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada kole.
Ali nije i jedini. Savremena kola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji
pedagoki razvoj uenika, ime se omoguava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane linosti. Brojne
su vannastavne i slobodne aktivnosti koje kola organizuje u okviru svojih klubova, radionica, sekcija.
Te organizacije su esto ili gortovo uvek povezane i sa ivotom i radom u lokalnoj sredini. Lokalna
sredina i roditelji se ukljuuju u rad i ivot kole, pratei razvoj svoje dece i uestvujui u njemu. Tako
kole postaju svojevrsni pedagoki i kulturni centri lokalnih sredina, gde se ne ui samo o ivotu ve se
ivot u njima i odvija.
22. Neophodnost poznavanja i praenja razvoja linosti uenika
U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati linost vaspitanika. Vaspitanje se ne moe prepustiti
sluajnom, rutinskom, neorganizovanomi neplanskom toku. Njegov uticaj je veliki, a njegove posledice
trajne. Neophodno je poznavati opti proces razvitka linosti, karakteristike etapa kroz koje prolazi,
faktore koji utiu na taj razvitak, kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. Na osnovu dobrog
poznavanja svojih vaspitanika, vaspita moe da odreuje poloaj i aktivnosti vaspitanika, bira
sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. Plansko i sistematsko praenje vaspitanika i
prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u slubi pedagokog rada i da pomogne u razvoju i
otklanjanju eventualnih problema. Takoe ti podaci mogu da poslue i za istraivanja s ciljem
unapreivanja vaspitnog rada. U naim osnovnim kolama podaci se evidentiraju u ''Lini karton
uenika'', koji sadri osnovne podatke, zdravstveno i fiziko stanje, ponaanje, drutveno ponaanje i
zaduenja u koli, interesovanje, sklonosti, opti sud odeljenjskog stareine. Za unoenje podataka
odgovorni su uitelji, razredne stareine i nastavnik fizikog vaspitanja, ali i kolski lekar.
20. kola i njeno okruenje: vaspitanje u porodici; vaspitanje u slobodno vreme; vaspitni znaaj
sredstava masovnog komuniciranja (tampe, radija, televizije, filma i pozorita); vaspitanje i
obrazovanje odraslih
- Vaspitanje u porodici
Porodica je osnovno socijalno okruenje u kome se linost razvija. Ona je istovremeno i osnovna elija
sloenog drutvenog sistema. Porodica je najznaajniji faktor u vaspitanju i razvoju linosti: brak i
porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeivanje bioloke reprodukcije oveka; roditelji,
posebno, majka obezbeuju negu za fiziko odranje deteta, a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija;
lanovi porodice su prvi vaspitai i uzori deteta u njegovom najznaajnijem periodu razvoja i njihov
uticaj je veliki. On, ako se ne izvrava na pravilan nain, moe veoma negativno uticati na razvoj
linosti i ostaviti brojne posledice. to je bliskost i poverenje u porodici vee, to je atmosfera mirnija i
slobodnija, to su vee anse da se izgradi i razvija jedna svestrana linost.
- Vaspitanje u slobodno vreme
Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon to izvrimo sve svoje
radne, kolske, porodine i drutvene obaveze. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme

neorganizovanog lenstvovanja i dosaivanja, ve kao korisno utroeno slobodno vreme na vrenje

raznovrsnih aktivnosti, koje su predmet interesovanja linosti. Kao to su: bavljenja rekreacijom,
hobijem, odlazak u prirodu, pozorite, galerije, kulturne centre i razne klubove. Samo pravilno
okorieno slobodno vrememoe ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreenja vaspitanja. Isto tako ono ne
podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti, jer u tom smislu gubi znaaj kao slobodna aktivnost.
- Vaspitni znaaj sredstava masovnog kumuniciranja
Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna, preko njih se upuujemo i informiemo o
najznaajnijim deavanjima u drutvenom ivotu. Veoma je vano da sredstva javnog informisanja ne
budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiu na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogauju njegov
kulturni i drutveni ivot.
Listovi namenjeni deci - imaju poseban drutveni i pedagoki znaaj. Njihovi sadraji su popularni,
atraktivni i dinamini sa slikama, stripovima, ilustracijama i nauno-popularnog, kulturnog i sportskog
sadraja. Njihov cilj je da informiu decu i podstaknu stvaralatvo. Posebno je dobro, ako uenici i
sami ureuju asopis u svojoj koli.
Film pored toga to je veoma popularan i dobro poznat svima jo na najranijem uzrastu, film moe
biti veoma zanimljiv oblik stvaralatva samih uenika. Organizovanjem filmoteke u koli, osnivanjem
''Kluba ljubitelja filma'', iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad, rad na filmu i
bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog znaaja za vaspitanje i razvoj svestrane linosti.
Radio i televizija nam esto omoguavaju da se oseamo graanima itavog sveta. Preko njih se
informiemo o svemu to se dogaa u celom svetu. Pored informativnog programa od posebnog su
znaaja obrazovni programi namenjeni deci. Didaktiki znaaj televizije je u tome to pribliava
stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja, razvija sposobnost opaanja.
- Vaspitanje i obrazovanje odraslih
U prolosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u
periodu kada je to bilo predvieno, pa se kasnijim kolovanjem to nadoknaivali. Danas su ti sluajevi
retki, pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavravanje i obrazovanje odraslih u okviru
njihovih profesija i ire. Ono se danas vie smatra ''doivotnim obrazovanjem'' jer se ovek kroz itav
svoj ivot usavrava i ui. Takvi su zahtevi savremenog drutva da pojedinac ne moe da oekuje da je
zavretkom kolovanja zavrio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. Na ovom polju poseban znaaj imaju
institucije: posebne kole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzeima; redovne kole koje
organizuju programe za odrasle; radniki i narodni univerziteti; kulturni centri; savetovalita itd.
M ET O D I KA PI TAN JA VAS PIT N O G RADA
23.Opti principi vaspitnog rada
Principi su rukovodea naela kojih se moramo pridravati u vaspitnom radu. Oni su predpostavka za
uspean rad. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogkog iskustva. Principi su uslovljeni
drutveno i psihofiziki. Principi vaspitanja sadre i odreenu regulativnost (govore o odreenim
odnosima koji vladaju u vaspitanju), normativnost (odreuju najbitnije norme ponaanja), celshodnost
(jasno usmeravaju vaspitni proces), korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad
na svim nivoima). Zahvaljujui njima vaspitanje nije preputeno improvizaciji i linom nahoenju
pojedinaca. U okviru principa vaspitanja, pedagoka nauka formulie i etiri principa postupnosti (jo
od J.A. Komenskog): od blieg ka daljem, od lakeg ka teem, od poznatog ka nepoznatom i od
prostog ka sloenom. Nema univerzalno vaeih principa koji bi vaili za sva vremena i kole u
razliitim drutvima. Menjaju se i njihovi nazivi i sadraji.
- Princip naune zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti
Sve aktivnosti koje ine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Nauka nije jedina koja
oveku otkriva svet, tu su i iroki prostori kulture, umetnosti i dr. ali najvei broj ovekovih ivotnih
aktivnosti poiva na naunim posmatranjima i dokazima. Nauka bi trebalo da bude u slubi razvoja
vaspitanja i potovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otii predaleko u scijentizam.

Prihvatajui ovaj princip, svi koji rade u oblasti vaspitanja, obavezuju se da e, kad god su u
mogunosti, koristiti nauna istraivanja i dostignua u svom vaspitnom delovanju. Nastavnik
usmerava naune sadraje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom sloenom
procesu. Ovde se radi o optem stavu linosti prema svom okruenju i shvatanju i boljem razumevanju
zakonitosti po kojima ono funkcionie. Ovaj princip mnogi tumae i kao princip pozitivne vaspitne
usmerenosti u vaspitanju.
- Princip svesne aktivnosti
Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. Do svesne i stvaralake linosti se moe doi samo kroz
raznovrsnu i punu aktivnost same linosti. Tradicionalne pedagoke teorije su smatrale da je linost ve
sudbinski odreena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. Dok savremene teorije smatraju da je
vaspitanik u mogunosti da menja i usavrava sebe kroz svoje svesne aktivnosti. Ovaj princip zahteva
odreene pogodnosti, ako to je adekvatna priprema i razrada sadraja, specifina adaptacija metoda,
sredstva i oblik vaspitanja, osposobljenost nastavnika i pripremu uenika. nastavnik vie nije u centru
aktivnosti, ve se ueniku daje mogunost da sam kreira i uestvuje u sopstvenom procesu
napredovanja. Takoe, ovaj princip ima snano motivaciono dejstvo.
- Princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
Humanost je odreeni obavezujui stil ponaanja vaspitanika, a demokratinost je odreeni nain
ponaanja i meusobnih odnosa u procesu vaspitanja. Demokratinost podrazumeva organizaciju
vaspitanja za sve bez izuzetaka, gde sve linosti imaju isti tretman. Pravila ponaanja i odnosi su
regulisani i nekim meunarodnim zakonima kao to su Konvencija o pravu deteta, i sl. Pitanje
demokratinosti vaspitanja je unutranje pedagoko pitanje, pitanje meusobnih odnosa onih koji znaju
prema onima koji ne znaju, siromanijih i bogatijih, monijih i nemonijih potovanje
razlika.Humanost se pre svega u veri u oveka i ljubav prema oveku, u elji da se pomogne,
potovanju, iskrenim odnosima. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti
posveena oveku. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti, duan je da izvri humanizaciju i
demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija.
- Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se esto suprtostavljali, pa su jedni
isticali jedan, a jedni drugi. Meutim cilj je u objedinjavanju oba, jer individualizacija je jedino mogua
u okviru neke socijalne zajednice. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi rauna o
individualnim karakteristikama svakog pojedinca. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuu
pedagoku meru, razradu sadraja, sredstvo, oblik i postupak vaspitanja. Cilj ovog principa je
osposobljavanje pojedinca da se lake integrie u socijalne tokove.
- Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja
Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih inilaca (pojedinac, roditelji,
kola, crkva...). Jedinstvo delovanja poveava snagu i mo vaspitanja i osigurava njegovo uspeno
sprovoenje. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od inilaca npr. na kolu ili samo na porodicu,
jer e tako uppadati u protivurenosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane linosti.
24. Opte metode vaspitanja linosti i sredstva koja se najee koriste u vaspitnom radu
Metod je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. Metode nam odgovaraju na
pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. One oznaavaju relativno ustaljene postupke koji su se
pokazali efikasnim. One bi u sebi trebalo da sadre karakteristike koje su najdelotvornije, nauno
dokazane i praktino proverene. Postoje razliite podele metoda u vaspitanju, a kao opte metode
javljaju se sledee metode: ubeivanja i uveravanja, vebanja i navikavanja, podsticanja i
spreavanja.
-Metod ubeivanja i uveravanja
Moe se rei da se ova metoda bavi onim to je veito, ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju:
ta je dobro, istinito, vredno, a ta loe, lano uvredljivo itd. O svemu ovome uenici saznaju kroz
injenice koje im nastavnik prezentuje, ali i iz linog iskustva, zakljuivanja, posmatranja, pronalaenja

dokaza.
Sredstva ubeivanja i uveravanja su: istinite injenice, podaci i provereni dokazi; sistem vrednosti
sopstvenih stavova, odlika, ubeenja i uverenja; drutveni obiaji, navike i zakoni; situaciono uticanje
(ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja); predavanja, javne rasprave, polemike; ugledanje ( na
roditelje, idole); saveti i direktne poruke vaspitaa; upozorenje, kritika i samokritika.
- Metod vebanja i navikavanja
Metodom vebanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeivanja i uveravanja. Nije
dovoljno samo znati ta i kako treba raditi, ve to treba neprekidno praktino primenjivati da bi cilj
vaspitanja bio ispunjen. Potrebno je stei odreene pozitivne navike, kao to su higijenske, kulturne,
radne i profesionalne.
Sredstva vebanja i navikavanja su: rad, praksa, lina aktivnost vaspitanika; kolski red, reim ivota i
rada uenika, propisi; tradicija; organizovanost procesa vaspitanja; ivot i rad u kolektivu, igra, zabava
i kulturna razonoda; kontrola od strane nastavnika.
- Metod podsticanja
Metod podsticanja primenjujemo onda kada uenik pokazuje uspeh, ali i kada naie na potekoe, kada
se koleba i posustaje. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju
poverenja vaspitanika. Metodom podsticanja pomaemo vaspitaniku da se to bolje afirmie i ispolji
sve svoje sposobnosti.
Sredstva podsticanja su: izraena briga i razumevanje; blago i pravino postupanje; bodrenje i
ohrabrivanje; pohvale; obeanja; iskustvo uspeha; priznanja; nagrade; takmienja; ocena;
- Metod spreavanja
Metod spreavanja i kanjavanja mnogi pokuavanju potpuno da iskljue iz savremene metodike
vaspitanja, tvrdei da se radi o metodi represije na linost. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoki
opravdanu intervenciju u cilju spreavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponaanja.
Sredstva spreavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s nainom rada ili ponaanjem; Primedbe,
prigovori, zamerke; Skretanje ili zamena motiva (navodimo uenika da izvri zamenu aktivnosti nekom
korisnijom); Kritika (individualna, kolektivna, javno mnjenje); Pretnja, zahtev, zapovest, zabrana i
nareenje;
Ocena; Ocene vladanja; Kazne.
Sledee kazne su zabranjene u koli: telesno kanjavanje, kazne glau, kazne zasnovane na strahu,
kanjavanje radom koji nije prijatan, izlaganje prirodnim posledicama svoje greke, oduzimanjem
stvari, zaspisivanjem u dnevnik rada, upiivanje kod direktora i sl., kazne koje omalovaavaju i
poniavaju linost.
25. Nastavnik: odlike poziva i linosti (Moe biti i deo 46. pitanja)
Nastavnik stavlja sve svoje line i profesionalne kvalitete u slubu svog poziva, svo svoje znaje i
umenje koristi za pomo, vaspitanje, obrazovanje i usmeravanje deteta. Jedan je od najstraijih poziva i
smatra se osnovom svih drugih zanimanja. Njegova uloga i uticaj na dete je velika, pa se od davnina
smatralo da su uitelji i nastavnici cenjene i odabrane linosti. Od njega se oekuje da svojim znanjem,
osobinama i ponaanjem bude primer deci. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih
zadataka on nije samo predava, ve i vaspita, on brine o celokupnom razvoj linosti, nastavnik
postaje ''trei roditelj'', a poveava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog
procesa. On vie nije dominirajua, jedina i centralna linost koja predaje, ve je ravnopravan s
uenicima i slui kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju.
Osobine nastavnikove linosti:
- da ima iroko i solidno opte obrazovanje
- da vlada predmetom koji predaje
- da poznaje psiholoko-pedagoke i metodike osnove vaspitanja
- da je ovladao pedagokim umenjima
- da se stalno usavrava

Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni, demokrtski i ravnoduni.

26. Nastavnik u funkciji odeljenjskog stareine
Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja.
Osnovne radne dunosti su mu:
- pedagoka funkcija
- organizaciona i koordinirajua funkcija
- saradnja sa roditeljima
- administrativna funkcija
Uloga odeljenjskog stareine je primarno vaspitne prirode. Za taj posao se biraju najsposobniji i
najbolji nastavnici u jednoj koli.
DIDAKTIKA
27. Osnovni teorijski i metodoloki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i
nastavi
Didaktika se smatra vetinom uenja, odn. specifinom praktinom pedagokom vetinom.
Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz
1657.god. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo vetinu uenja, ve takoe i
vaspitanje. U svojoj didaktici je izneo ''sveoptu vetinu svih da se ue svemu'', a raspravljao je i o
poduavanju mladih naukom, radu u koli i vaspitanju bogobojaljivih. Sadraj ove didaktike je
prihvaen i primenjivan sve do danas. Poetkim 19. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske
osnove didaktike stvarajui teoriju vaspitne nastave, koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije.
Herbartijanci su pridavali poseban znaaj prenoenju znanja na uenike u okviru nastave (formalni
stupnjevi nastave), a ne uenju. Iz toga je proiziao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi
postupaka nastavnika u koli, s ciljem da se uenici upoznaju sa novim sadrajem. Krajem 19. i
poetkom 20. veka menja se osnovna orijentacija prema radu uenika i javlja se nova pedagoka struja,
iji je najistaknutiji predstavnik Don Djui. Predstavnici ovog pravca su pridavali najvie znaaja
aktivnoj ulozi uenika, to se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Umesto zapamivanja,
oni insistiraju na razvijanju razliitih oblika intelektualnih aktivnosti uenika, a posebno na razvijanju
praktinog delovanja. Umesto teorije nastave, oni su zastupali teoriju uenja. Danas ova dva pravca
nisu vie suprotstavljena. Savremena shvatanja istiu da nastava i uenje ine celinu, predstavljaju
jedinstvo i da se meusobno prepliu i nadopunjuju.Dakle, savremeno shvatanje didaktike nije
jednosmerno i nije jednostrano. Postoje etiri osnovna znaenja i oblika didaktike kao posebne
pedagoke vetine:
1. Didaktika kao nauka o nastavi i uenju u svim oblicima i nastavnim nivoima
- podrazumeva procese uenja i predavanja koji se deavaju sluajno i nezavisno od uticaja koje na njih
vri nastava. Veoma irok pojam.
2. Shvatanje didaktika kao teorija uenja i nastave koju zastupaju tzv. ''Berlinski didaktiari''
- Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. Autori nastoje da
obave to sveobuhvatniju opis i analizu svih inilaca u procesu nastave i objasne njihovu optu i
uzajamnu zavisnost, kao i mogunosti za kontrolu i planiranje nastave. Berlinski didaktiari su izneli
est osnovnih kategorija za opisivanje, analizu i planiranje nastave, koje su podelili u dve grupe (od
kojih u prvu spadaju etiri kategorije, a u drugu dve) - Podvlai nauni aspekt.
1. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE
2. USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE
1. Pedagoke intencije (ciljevi)
2.Nastavne teme (sadraji)

3.Metode ili postupci

4. Mediji ili sredstva
5. Antropoloke pretpostavke (sve psihike delatnosti uenika u procesu nastave, stvaralake
sposobnosti nastavnika i uenika, interesovanja i sl.)
6. Socijalno-kulturne pretpostavke
(kola, nastavnici, uenici)
3. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadraja nastavnog plana (dosta slina prethodnoj) .
Podvlai idejni aspekt
4. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog uenja i nastave pomou direktne nastave ili putem
programa i nastavnih maina (upravljanje procesima uenja - kibernetika didaktika) Podvlai
tehniki apekt.
Nedostatak ovih teorija je to to se teko mogu direktno primeniti na reavanje konkretnih problema.
Sva tri (2, 3, 4) odnose se na nastavne situacije, a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajednikog procesa
u kome se odvijaju nastava i uenje.
Zadatak didaktike je da obezbedi zajedniki i jedinstven prilaz nastavi i uenju. Moe se rei da je
didaktika posebna pedagoka disciplina koja prouava sutinske probleme obrazovanja i
vaspitanja putem nastave i uenja. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se
odvija nastavni proces, kako bi se on sprovodio na to bolji nain i uspenije ostvarili ciljevi i zadaci
obrazovanja. Didaktika ne samo da odreuje sadraj obrazovanja, ve i odgovara na pitanje kako
pouavati, to ukazuje na nje praktini karakter.
Didaktika: odreuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne moe uspeno organizovati nastava); daje
analizu procesa nastave; odreuje sadraje i izbor naunog materijala koji bi uenici trebalo da usvoje;
upoznaje s organizacionim oblicima nastave; razmatra metode nastave.
Prema sadrajima ona ima teorijsku i praktinu funkciju. A bavei se analizom sadraja didaktika ima i
dijagnostiku funkciju, a iz toga proizilazi i prognostika funkcija.
28. Didaktika i druge nauke
+ Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omoguava da se realno shvati i odredi mesto obuke u
razvoju uenika, kao i mogunosti formiranja njihove linosti u nastavnom procesu)
+ Istorija (Istorija pedagogije)
+ Sociologija (Sociologija vaspitanja, kakav uticaj na mlade ima odreeni drutveni sistem, materijalni,
socijalni i kulturni uslovi, itd.)
+ Logika (prouava zakonitosti, zakone i forme miljenja)
+ Matematika i kibernetika (Sve vea primena u strukturi nastave, metode i sredstva, a posebno
programirane nastave i uenja)
+ Metodike odreenih nastavnih predmeta (Odnos opte prema posebnim disciplinama)
29. Osnova i sutina nastavnog procesa
U irem smislu rei nastava je socijalna pojava i proces. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja
uenika i nastavnika koje povezuje zajedniki cilj stvaranje odreene promene u linosti uenika. Bez
obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji pouavaju i one koji ue. Jedinstvo ova dva ini
nastavu uspenom. Nikako se ne sme svesti na samo jedno, jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili
uenika, pa nastava dobija oblik jednostranosti. Sutina nastavnog procesa je da nastavnik usmerava
svoju delatnost ka ueniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralakih i saznajnih sposobnosti.
Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrenom procesu, pod rukovodstvom nastavnika,
ali stalnim i aktivnim ueem grupe ili pojedninih uenika. Po svom karakteru ona je viesmerna, a
njeni zadaci su materijalne, formalne i vaspitne prirode. Obrazovanje i vaspitanje se danas stie i van
nastave, ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja.

30. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ???

Osnovu nastavnog procesa ini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. Zbog svog
stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti, ali i raznovrsnosti spoljnih formi
nastave. Ritam i dinamika nastavnog procesa podleu optim, ali specifinim zakonitostima. Opte
zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima, koji se menjaju i koji su neponovljivi.
Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera, ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu
uestvuju: nastavnika, koji taj proces organizuju, i uenika, koji usvajaju. U nastavnom procesu vladaju
zakonitosti: drutvenog razvoja, fizikog i psihikog razvoja uenika, socijalnih odnosa, nauka na
kojima su zasnovane nastavne discipline, proces nastave (pouavanja i uenja) itd. Ovaj niz zakonitosti
je viestruko povezan i utiu na nastavni proces. Uspean nastavni proces bi trebalo da sadri: stvaranje
motiva kod uenika; upoznavanje uenika sa novim gradivom; rukovoenje procesima uoptavanja;
utvrivanje znanja uenika; povezivanje teorije i prakse; kontrola ocena i rezultat nastave.
31. Primena teorija intelektualnog razvoja linosti uenika u nastavi
Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od sutinskih pitanja teorije
obrazovanja, a to je ''ime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadraja opteg obrazovanja?''
Razvijanju intelektualnih sposobnosti uenika.
U savremenoj didaktici se smatra da pored opteg obrazovanja podjednak znaaj ima i razvijanje
intelektualnih sposobnosti uenika tj. nauiti uenike da misle, a ne optereiveti ih pamenjem
nepotrebnih pojmova. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. Odnos izmeu znanja i sposobnosti je
uslovljen intelektualnim razvojem, jer bez odreenog intelekta nije ni mogue usvojiti mnoga znanja.
kola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti uenika. Ona je duna da
obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje, sistem programa i nastavnih
sadraja koji mogu omoguiti to potpunije intelektualne procese; zatim, irok stepen stvaralakog i
aktivnog rada; jedinstvo teorije i prakse, miljenja i aktivnosti. Pored znanja koja su pogodna za razvoj
miljenja, uenicima je potrebno pruiti i znanja potrebna za ivot, kao i da samostalno stiu i razvijaju
ta znanja.
32. Primena teorije razvoja linosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti uenika u
procesu nastave.
Savremeni nastavni proces, pored toga to uenicima prua odgovarajua znanja iz nastavnih predmeta,
mora, najpre, u nastavni proces aktivno da ukljui uenika, da za takav rad obezbedi odgovarajua
sredstva i primeni odgovarajue metode, da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadraje,
a u cilju razvijanja sposobnosti kritikog miljenja kod uenika, stvaralatva, samostalnog uenja i da
pozitivno utie na njegovo vaspitanje. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane
linosti.
33. Opti didaktiki principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeleja i
sistematika didaktikih principa. Karakteristike pojedinih principa.
Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u razliitim oblastima
delatnosti.
Didaktikim principima se oznaavaju osnovna i opta naela koja odreuju tok nastavnog
procesa i uenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.
Oni obuhvataju obradu i tumaenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadraja, rad nastavnika i
organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Oni ne mogu zameniti stvaralaki rad i aktivnost
nastavnika, ali mu teorija moe pomoi u primeni konkretnih didaktikih principa. Zato su u didaktici
formulisana pravila nastave. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoenje
odreenih aktivnosti. Zajedno didaktiki principi i pravila imaju funkciju orijentacije. Oni su otvoreni i
fleksibilni i podloni menjanju kroz istoriju i usklaivanju sa savremenim tokovima. Pojedinano oni
nisu dovoljni za uspeno sprovoenje nastavnog procesa, pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i

meusovnoj zavisnosti.
Karakteristike pojedinih principa:
1. Princip naunosti
Sutina principa naunosti je u tome to on zahteva: da uenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja
usvajaju nauno proverana znanja, koja odgovaraju savremenim naunim i tehnolokim dostignuima;
sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog ivota; da se kod uenika formiraju samostalne navike i
potreba za sticanjem naunih znanja; da se upoznaju sa osnovama nauke i da nau njenu primenu u
svakodnevnom ivotu; da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pruavanja. Jedan od problema
je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. Zbog
toga poseban znaaj dobija izbor fundamentalnih znanja.
2. Princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika
''Ne nametati umu ono to ne odgovara uzrastu'', J.A. Komenski
Ovaj princip je zahtev za usklaivanje obima i sadraja gradiva sa psihofizikim razvojem uenika,
njegovim sposobnostima, uzrastom i interesovanjima. Prva pravila ovog principa ustanovio je
Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici'', a to su da se u uenju ide od lakeg ka teem, od poznatog ka
nepoznatom, od prostog ka sloenom i od blieg ka daljem. Ovim pravilima se danas moe dodati i
uvaavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno steenog znanja, jer ne ue svi istim tempom.
3. Princip sistematinosti i postupnosti
Ovaj zahtev sistematinosti je takoe uveo Komenski, polazei od toga da je sve u prirodi povezano
jedno s drugim. Pod sistematinou nastave podrazumeva se: jasno ralanjivanje ciljeva kojima se
tei; pregledno i logino ralanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog; dosledno
didaktiko metodiko struktuiranje toka nastavnog asa. Sistematinost se postie ako su svi delovi
nastavnog gradiva povezani sa vodeom idejom i ako se tei otkrivanju sutine. Posebno se vodi rauna
o sistematinosti pravljenja udbenika.
4. Princip povezanosti teorije i prakse
Uenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi
proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u koli, ali i u svakodnevnom ivotu i radu i reavanju
brojnih problema. U svakom nastavnom predmetu moe se uspostaviti sklad teorije i prakse, a posebno
je vano razvijati svest o njihovom znaaju. Naravno, u nekim discipinama je to mogue u manjoj
meri, a u nekima u veoj.
5. Princip oiglednosti
Komenski je prvi izloio zahtev za oiglednou, oslanjajui se na znanja i iskustva kole. Isticao je da
bi ljudi trebalo da ue upoznavanjem samih stvari, a ne na osnovu izjava drugih o tome. ''Zlatno
pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih ula ''to je vidljivo ulu vida, to je sluljivo
ulu sluha, to je opipljivo ulu dodira, ...''. Oiglednost je povezana sa linom aktivnou uenika,
gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji ue imaju veu motivaciju i mogunost da naue.
Tom prilikom bi trebalo voditi rauna da: svi uenici podjednako imaju mogunost posmatranja, da se
odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra, da se predmet pokazuje uz aktivno uee uenika,
a ne statino, izazavati veu aktivnost uenika i obratiti panju da se ostvari cilj jer samo posmatranje
nije dovoljno.
6. Princip svesne aktivnosti uenika u nastavi
Ovaj princip uglavnom izraava psiholoku stranu nastave. Njegova sutina je da se sagleda kako
uenici usvajaju znanja, kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. Ovaj
princip podvlai aktivnu ulogu uenika.
7. Princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika
Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna uenikova svojina i da
moe da ih aktivira uvek kada je to potrebno. U savremenoj nastavi sve vie se insistira na logikom
pamenju, a ne na zapamivanju. Ovaj princip se ostvaruje naglaenom upotrebom znanja u nastavi, jer
se na taj nain pokazuje razumevanje nauenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. Trajnost

se ogleda i u prenoenju tih znanja na druge sluajeve.

8. Princip individualizacije
U tradicionalnoj nastavi je prilaz uenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosenog
uenika.Tu su najvie tete imali slabiji i jai aci. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on
zahteva diferenciranu nastavu, gde e svaki uenik biti u mogunosti da napreduje prema svojim
sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven, a to je najvanije bie vie motivisan i shvatae da
moe da naui onoliko koliko se potrudi. Glavni cilj nastave je da naui uenike uenju i razmiljanju,
podstakne razvoj njihovih sposobnosti.
34. Problemi sadraja nastave. Shvatanja o sadrajima nastave. Izbor nastavnih sadraja
Pod sadrajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji
tokom nastavnog procesa. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadraji su definisani na razliite naine i
menjali se shodno zahtevima razvoja i drutva, kao i na osnovu rezultata pedagokih istraivanja i
iskustva. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene
teorije.
TRADICIONALNE TEORIJE
- Teorija formalnog obrazovanja
-Teorija materijalnog obrazovanja
- Didaktiki utilitarizam
Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. veka i poetkom 19. Njeni predstavnici su bili
Ruso, Herbart, Pestolaci. Oni su smatrali da bi kod uenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti,
jer ionako ne mogu tokom svog kolavanja da naue sve to im je potrebno za ivot. Smatrali su da je
potrebno uvebavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku, matematiku, logiku, retoriku).
Pretostavljalo se da e se razvijanjem miljenja uenici osposobiti za samostalno i lako uenje koje e
im kasnije biti potrebno u ivotu.
Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za
davanje praktinih i korisnih znanja. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglaava se
usvajanje odreenih znanja, njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. Najdosledniji
predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser. Dosledno primenjivanje ove teroje moe se
negativno odraziti na intelektualni razvoj.
Didaktiki utilitarizam naglaava formiranje praktinih vetina, kao pripremu za profesionalni ivot.
Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opteg
obrazovanja; ograniavaju razvoj intelekta i misli; optereuje uenika informacijama.
SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA
Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeu materijalnog i formalnog obrazovanja jo postoji, dodue u
izmenjenom obliku, ali ona postaje sve otrija zbog naglaenog prodiranja obima naunih informacija i
potrebe za akumuliranjem novih znanja. Stare teorije se sve vie potiskuju i zamenjuju novim. Potrebno
je izdvojiti sledee:
- Teoriju egzemplarizma
- Problemsko-kompleksnu teoriju
- Teoriju strukturalizma
- Funkcionalni materijalizam
Teoriju egzemplarizma je formulisao nemaki didaktiar Hans oerl. Ova teorija je zasnovana na tzv.
egzemplarnom uenju, gde se obrazovni sadraji grupiu oko tema koje su odabrane. Tako nastaju
''ostrva znanja''. (prim. mi smo planove izraivali po takvim temama My family, My house...).
Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je
informacionom izlaganju gradiva. On smatra da bi sadraje trebalo izdvojiti po grupama i tako
obuhvatiti materiju razliitih predmeta. Na taj nain se objedinjuje gradivo razliitih predmeta, a slui i
upoznanvanju konkretnih drutvenih problema i deavanja. (korelacija izmeu predmeta)
Teorija strukturalizma se zalae za struktuiranje nastavnih predmeta, koje omoguava smisaono

povezivanje vie elemenata u njemu. Opte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledei nain:
potrebno je da nastavni predmeti sadre neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema; u eri
poveanog broja informacija one se teko pamte i potrebno ih je organizovati u celinu; potrebno je
shvatiti sutinske principe; uz pomo struktura uenici lake pamte i bolje se orijentiu; stalno
ponavljati. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalistikih zemalja jer je smatraju isuvie
intelektualistikom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj koli. Mada, ona je danas sve aktuelnija.
Funkcionalni materijalizam (Okonj). Sutina ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti, kako
bi uenici usvojili odreena znanja i primenili ih praktino. Sadraji koji se unose u nastavne programe
moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i
zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti uenika. Njeni kriterijumi za izbor sadraja
su veoma uopteni.
Izbor nastavnih sadraja
Shvatanje o izboru nastavnih sadraja izneo je Tomaevski u svom radu ''Na granici psihologije i
pedagogije''. On izlae popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom, i posebno
izdvaja sledee grupe pitanja:
1. opta teorija informisanja (sadraj, koliina informacija, nivo obrazovanosti i nain prezentiranja)
2. znanja o uenju: problem uenja samih uenika
3. znanja o individualnim svojstvima uenika (pitanje razvojnih faza uenika i individualnih razlika)
Nije dobro da se sadraji odreuju samo prema optem razvojnom nivou, jer neki su razvijenije vie, a
neki manje, ve je neophodno voditi rauna i o razlikama koje postoje meu uenicima.
Iz mnogih teorija i shvatanja proizila su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadraja, a to su :
- Drutveno politiki kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog drutva
- Nauni kriterijum, odnosi se na uvaavanje naunosti
- Didaktiki kriterijum, obuhvata pedagoki ( odnosi se na odabir sadraja prema razvojnim
mogunostima uenika) i psiholoki aspekt (odnosi se na najefikasniji nain prenoenja i usvajanja
znanja).
35. a) Opte i struno obrazovanje.
Pod optim obrazovanjem najee se podrazumeva obrazovanje u irokom smislu koje dobijaju svi
lanovi drutva u istoj meri. Za njega je karakteristian demokratski karakter, jer prua temeljno i
jednako obrazovanje za sve. Osim toga ono se ve u osnovnoj koli moe proirivati na raznim
dodatnama, sekcijama, vannastavnim aktivnostima itd. Druga karakteristika je njegova univerzalnost,
koja oznaava celovito i skladno razvijanje linosti.
Tehniko obrazovanje je postalo sastavni deo opteg obraz
o