VISOKA TEHNOLOKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ABAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poznavanje proizvoda
Tema: Parfemi

Mentor:

Student:

dr Ljubica Miji

Petar Stupar 5-57/2012

abac, oktobar, 2014. god.

SADRAJ:

Seminarski rad - Parfemi

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Petar Stupar

Uvod u parfimerisjke proizvode

Sastav parfimerijskih proizvoda
Tehnologija proizvodnje etarskih ulja
Parfimerijski proizvodi
Tipovi parfimerijskih proizvoda
Ambalaa za parfimerijske proizvode
Mirisne note umesto zakljuka
Literatura

2.
6.
15.
18.
19.
20.
21.
22.

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

1. UVOD U PARFIMERISJKE PROIZVODE

Proizvodi koji se koriste za higijenu i negu lica i tela, kao i za ulepavanje i
parfimisanje, poznati su hiljadama godina.
Egipat (4000 godina pre nove ere). Prvi arheoloki dokaz kozmetike nalazimo u
drevnom Egiptu. U to vreme su ene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih
minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. One su koristile mirisna ulja i
bojile svoje obrve kremom sainjenom od ovjeg loja, olova i adji. Moemo zakljuiti koristile su mirisna ulja zbog minke za lice...

Slika br 1. Izrada prvog parfema

Azija (1500 godina pre nove ere). U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korien
puder od pirina. Obrve su brijane i upane, a zubi bojeni zlatno ili crno; kanom je bojena
kosa i lice. Drugim reima, tinejderi su izgledali tano onako kako i danas izgledaju.
Grka(1000 godina pre nove ere). Pripadnici vladajue klase su nosili perike. Ovo se odnosilo
na oba pola. Opet, svi su eleli da istaknu belilo dobijeno stavljanjem krede ili olovnog pudera
za lice. (Nema izvetaja o opsegu trovanja olovom u antikoj Grkoj). Kada su ene elele
malo boje, birale su oker glinu pomeanu sa crvenim gvodjem kao ru za usne.
Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlae.

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Rim (100 godina p.n.e). Platus je pisao ena bez minke je kao hrana bez soli. Ovi
super-civilizovani preci, stavljali su jemeno brano i maslac na svoje bubuljice, i ovji loj i
krv na nokte radi sjaja. Njihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki
sa dodatkom krokodilskog izmeta, za ko bi znao koju svrhu. Mukarci su esto bojili svoju
kosu u plavo. Od prakse bojenja kose medju mukarcima i enama se odustalo, jer je boja bila
prepuna sode to je izazivalo da postojea kosa opada. Imali su specijalno odreene robove
koji su se bavili nanoenjem kozmetike (prakozmetiare?) .

Slika 2. Upotreba parfema tokom srednjeg veka

14. vek. O kozmetici je vladalo miljenje da je opasna po zdravlje, zato to su smatrali
da bi poremetila odgovarajuu cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno
obojena kosa. Dobrostojee ene su stavljale belance na lice da bi stvorile belje lice, i spavale
sa paradima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora. Jedan engleski pozorini
pisac napisao neto tim povodom - Lepa ena je kao delikates.
15.-16. vek. U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francusa su
bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavrili umetnost kreacije novih mirisa i
kozmetike, meanjem sastojaka. Taj radni proces doveo je zaetke moderne kozmetike.
Meutim esto je proces krenuo drugim putem pa je dolazilo i do ubistva. Naime, umesto
olova (koje ih je trovalo postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, jednostavno
da bre ubije onoga ko ga nosi.

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

17. i 18. vek. Kozmetika je bila u optoj upotrebi, osim za najsiromanije slojeve
stanovnitva. Crveni ru je intezivno upotrebljavan da sugerie zdravlje, bogatstvo i dobro
raspoloenje.
19. vek. Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali
parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje iroko korien puder za lice,
zamenjujui smrtonosne meavine olova i bakra koji su ranije korieni. Druge otrovne
supstance se jo uvek koriste u senkama za oi, ruevima...

Slika br. 3. Parfemi na poetku XX veka.

1920. u Americi. Manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog
trita. Bilo je u redu da ene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku,
zato to je takvo ponaanje obezbeivalo profit i donosilo novac proizvoaima. Masovna
pojava i trite za kozmetiku, obezbedjeno je pojavom lanca radnji.
1927. Pronadjen je nain da se kosa uini trajno talasastom, to je dovelo do toga da
mnoge ene imaju prirodno kovrdavu kosu.
1930. Filmske zvezde poinju da utiu na stil i korienje minke. Konano je bledilo
lica zamenjeno holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled
neophodan i proistekao iz filmskih potreba.
1950. Poela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas
znamo. Puderi za lice, minka, ulja za potamnjivanje koe i parfemi,masovno su izbacivani na
trite esencijalno novom drutvu nakon Drugog svetskog rata (drutvu koje je bilo umorno
od oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi
medij - TV.

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

1960. Ovo je veme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek ile ka
boljem. Vraaju se u modu ljubiaste usne i ajlajner Egipanski, leptiri su slikani na bukvalno
svakom delu tela. Ne zaboravimo lane trepavice za oi. Pojedini biljni sastojci bivaju
korieni za prozivodnju (argarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak
prirodnom izgledu, mirisu i stavu.
1970. Izvesni sastojci su izbaeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zastitile
ugroene vrste(koriene kao labaratorijske opitne ivotinje). Pojavljuju se pitanja kao to su :
ta ste uradili sirotim stenicama i zekama da bi dobili dozvolu za proizvodnju ovih
produkata? ta se nalazi u njima, koje dejstvo ima, odakle dolazi?
1980. 2014. Kljuna re- raznolikost. Nov izgled, kozmetika i relamiranje lepote
zajedniki stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godinje. Svakog dana
smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kou i kosu budui da se na nas vri masovni
pritisak reklamama u tampi, na televiziji i internetu.

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

2. SASTAV PARFIMERIJSKIH PROIZVODA

Za proizvodnju raznih kozmetikih proizvoda (krema, losiona, pasta za zube i sl), kao
i za parfimerijske proizvode koriste se razliite vrste materija koje moemo svrstati u nekoliko
grupa, a to su:
mirsne materije,
masnoe,
voskovi
proizvodi koji su po sastavu smee viih ugljovodonika (paraffin, vazelin),
polen, vitamini i hormone,
boje,
smole i balzami i
stabilizatori, antioksidansi, konzervansi i voda.
Mirisne materije su one koje se odlikuju izuzetno prijatnim mirisima. Prema poreklu
razlikuju se: biljne, ivotinjske i sintetike mirisne materije.
Eterina ulja su mirisne materije biljnog porekla i dobijaju se iz raznih delova biljaka
(cveta, lista, korena, i kore). Oni se primemenjuju u parfimerijskoj i kozmetikoj idustriji, kao
i u industriji sredstva za odravanje higijene: za proizvodnju kolonjskih voda, parfema,
dezodoransa, sapuna, pasta za zube, raznih krema itd. Takoe se primenjuju i u prehrambenoj
industriji (za pravljenje raznih zaina,esencija, mirisa za kolae), industriji duvana i u
medicina.
Etarksa ulja se iz biljaka izoluju na razne naine: presovanjem, destilovanjem
vodenom parom, ekstrakcijom pomou organskih rastvaraa itd. Neka od eterinih ulja koja
se koriste u industriji kozmetike i parfema su:
Anis - Eterino ulje anisa je slatkastog mirisa. Koristi se uglavnom kao dodatak
raznim kremama i losionima u borbi protiv strija.

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Slika br. 4 Anis

Bergamot - Eterino ulje bergamota je slatkastog i vonog mirisa sa cvetnom
primesom. Dobija se iz kore plodova agruma slinih limunu. Eterino ulje bergamota deluje
antiseptino i korsti se kod prozvoda u borbi protiv pojave akni i rana.

Slika br. 5. Agrum

Bor - Eterino ulje bora je drvenastog mirisa i dobija se iz iglica bora. Koristi se i za
prilikom pravljenja preparata za masau

Slika br. 6. Bor

Cimet - Eterino ulje cimeta je slatkog, intenzivnog i toplog mirisa, posebno ugodnog
u zimskom periodu. Potie sa ri Lanke.Vrlo esto se koristi u proizvodnji parfema.

Slika br. 7. Cimet

7

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

empres - Eterino ulje empresa se dobija destilacijom iglica mladih granica i

iarki vodenom parom. Koristi se za proizvode koji spreavaju prekomerno znojenje i
odlian je prirodni dezodorans, zatim za proizvode koji podstiu cirkulaciju, spreavaju
pucanje kapilara i krvarenje desni, kao i za proizvode koji neguju zrelu kou i usporava njeno
starenje.

Slika br. 8. empres

ajevac - Eterino ulje ajevca potie iz Australije i Tasmanije. Kao prirodan
antiseptik, eterino ulje ajevca se koristi kod proizvoda za problematinu kou (akne,
neurodermatitis), kao i kod proizvoda za infekciju zubnog mesa i vaginalnih infekcija, kao i
kod ozleda i opekotina.

Slika br. 9. ajevac

Eukaliptus - Eterino ulje eukaliptusa je prodornog tropskog, kamfornog mirisa.
Eterino ulje eukaliptusa je jedno od najjaih antiseptikih ulja koji se iroko primenjuje za
izradu pasta za zube.
Geranijum - Eterino ulje geranijuma je poreklom iz Egipta, vrlo slatkog mirisa, nalik
na ruu. Eterino ulje geranijuma se koristi za proizvode koji su namenjeni i za suvu i za
masnu kou ije se tkivo pri redovnoj nezi regenerie.
8

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Jela - Destilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje jele svetlo ute boje, blagog i
prijatnog mirisa. Etarsko ulje jele se puno koristi u kozmetici jer ga ista svojstva ine
dragocenim u izradi losiona za ienje koe.

Slika br. 10. Jela

Kedar - Eterino ulje kedra je prijatnog drvenog mirisa. Dobija se destilacijom iz
drveta biljke. Eterino ulje kedra ima adstrigeno i dezinfekciono dejstvo i esto se dodaje
mukoj kozmetici, naroito losionima i kremama za posle brijanja.

Slika br. 11. Kedar

Kleka - Eterino ulje kleke ili borovice dobija se destilacijom osuenih plodova
vodenom parom. Miris mu je smolasto aromatian i otar. Dodavanjem par kapi u ampon
moe pomoi u leenju peruti i seboreje. Koristi se za negu masne koe.

Slika br. 12. Kleka

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Lavanda - Izvanredno se mea sa drugim eterinim uljima, pa je neizostavno ulje u

mirisnim kombinacijama i parfemima. Odlian je antiseptik, izvanredno deluje kod problema
koe: apscesa, akni I elavosti.

Slika br. 13. Lavanda

Limun - Eterino ulje limuna izvanredno osveava prostorije, uklanja miris dima, pri
psihikom zamoru osveava i bistri koncentraciju, deluje antiseptiki na disajne organe i
kou. U slabom razredjenju eterino ulje limuna je vrlo korisno za masnu kou i kosu.
Mandarina - Eterino ulje mandarine je citrusnog, osveavajueg mirisa. Koristi se
kod proizvoda za masnu kou i kod pojave akni.
Neroli - Eterino ulje nerolija se dobija iz cvetova gorke narande. Ima osveavajuu i
gorko-slatku aromu. U prolosti, cvetovi ove biljke nosili su se na venanjima kao simbol
istote. Eterino ulje nerolija se koristi kod konih problema kao to su akne, ekcemi,
dermatitis.

Slika br. 14. Neroli

Pauli - Eterino ulje paulija je egzotinog i drvenog mirisa, poreklom iz Indije. Ima
antimikrobno i antiseptiko delovanje, primenjuje se kod crvenila, upala, oteene koe i
protiv stvaranja bora. Eterino ulje paulija se dodaje kremama za negu zrele i oteene koe.
Poznato je i kao afrodizijak.

10

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Petit Grain - Eterino ulje petit graina mirie svee, okrepljujue, blago cvetno s
gorkom notom. Zbog izvrsnog delovanja na kou, posebno masnu, dodaje se kozmetikim
prepratima.
Pomoranda - Eterino ulje pomorande je aromatino i osveavajue toplog mirisa.
Odlino se mea sa gotovo svim drugim uljima oplemenjujui njihov miris. Koristi se za
pravljenja ulja za uklanjanje celulita jer potpomae eliminaciju razgradnih produkata razmene
materija pod koom. Eterino ulje pomorande regenerie elije koe i koristi se u prepratima
za negu suve koe.
Ruzmarin - Eterino ulje ruzmarina dobija se iz cvetova i listova zainske
mediteranske biljke. Koristi se kod proizvoda za negu masne i oteene kose.

Slika br. 15. Ruzmarin

Sandal - Eterino ulje sandalovine je egzotinog, drvenastog mirisa poreklom iz
Indije. Ubacuje se proizvodima za negu dehidirirane koe.
Timijan - Majina duica - Eterino ulje timijana je poznato po svom snanom
antimikrobnom i antiseptikom delovanju. Odlino smiruje upalu zubnog mesa i unitava
bakterije koje uzrokuju karijes i ulazi u sastav razliitih pasta za zube i voda za dezinfekciju
usta.
alfija - Eterino ulje alfije ima snaan aktivirajui miris i deluje stimulativno. isti
disajne puteve i osnauje glas. Eterino ulje alfije odlian je za proizvode za masnu kou i
kosu. Osveava i dezodorie vazduh u prostoriji

11

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Slika br. 16. alfija

Ylang-Ylang - Eterino ulje ilon-ilon je egzotinog mirisa, medno-cvetnog tona
dobijeno iz cvetova tropske biljke imena "cvet cvetova". Eterino ulje ilon-ilon se
tradicionalno koristi za proizvodnju ulja za negu koe. Uravnoteuje luenje sebuma i deluje
antiseptiki, smirujui crvenilo i upale na koi. Koristi se kod proizvoda za smanjenje bore

Slika br. 17. Ylang-Ylang

Mirisne materije ivotnjiskog porekla se dobijaju luenjem lezda odreenih ivotinja.
Najpoznatije materije koje imaju iroku primenu u parfimeriji i kozmetici uopte su:
Ambra je izluevina kitova koja ponekad pliva u okeanu, a nekad se dobija prilikom
lova. Neverovatno zvui, ali ambra nastaje zbog probavnih smetnja kita. Naziv potie od
arapskog anbar, siva ambra, jer pod uticajem morske vode i atomsfere od crne postaje siva ili
svetlosmea. Ribari je obino love mreama pratei jata kitova najee u Indijskom okeanu i
kod Australije. U staro doba ambra se smatrala snaznim afrodizijakom, a proslavio je veliki
ljubavnik Kazanova koji je navodno koristio kao napitak u toploj okoladi, kako bi jo vie
podigao svoju polnu mo.
Mous je polna izluevina goveeta koje ivi u sedistu Azije tacnije na Tibetu.
Sirovina se dobija pranjenjem depova oko polnih lezda mujaka. Miris je izuzetno jak, a
moe se prikupiti oko 15 do 20 grama sirovine po jednoj odrasloj ivotinji. Osim od goveeta
moe se dobijati i od mousnog jelena, mousne kornjae i mousnog pacova. Interesantno je
to da su haremske lepotice Istoka bile ponekad najbizarniji izvor mirisnih esencija, jer su se
posle hranjenja mousom i ambrom, kasnije znojile bukvalno sa parfemskim ekstraktom!
Kastoreum je izluevina dabra, koja ivotinji slui za odravanje nepromoivosti
krzna. Mirie na dim, katran i kou, a koristi se u mukim i orijentalnim enskim parfemima.
Da bi se izdvojio kastoreum lovci moraju da ubiju dabra!

12

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Cibet je obeleavajua izluevina cibetskih maaka koje uglavnom ive u Etiopiji.

Prirodno maka se oslobaa ove izluevine tako to se trlja o drvee i kamenje, a "berba" kod
maaka u kavezima moe dati meseno 25 do 30 kilograma po ivotinji. Miris je fekalni i
urinarni, manje intezivan od mousa.
Zbog istrebljenja pojedinih ivotinja, mous se danas dobija sintetikim putem, koji se
kao jeftini mirisi dodaju mnogim prozivodima kao to su: kreme, sapuni, losioni , parfemi i dr.
Notro mous je zbog dokzane tetnosti u sve veem opadanju, dok sinteza makrociklinih
mousa dboija sve vie na znaaju. Meutim mnoga aromatina jedinjena,
Sintetike komponente imaju iroku primenu zbog istrebljenja pojedinih ivotinja.
Sintetikim putem mogu da se dobijaju razna eterina ulja kao i mirisne materije ivotinjskog
porekla. To jesu jeftinija varijanta dobijanja ovih jedinjena ali i ne i najzdravija. Odnedavno je
saopteno da su nitromousi i poloiciklini mousi, kao i druga aromatina jedinjenjenj,
bioakumulativni, slabo degradibilni i lipofilni. Postoje i dokzai, na osnovu ega je saopteno
da su detekotvani u ljduskom masnom tkivu, u mleku, u ivom svetu mora, kao i atmosferi.
Zbog njihove masovne primene oni su se nali na listi zagaivaa koji se dugo zadravaju u
ivotnoj sredini. Pa tako neka od sintetikih jedinjenja su:
Anetol - C3H5C6H4OCH3 je etarsko jedinjenje koje se sintetiki dobija od krezola.
Koristi za proizvodnju parfema, organskoj sintezi itd.
Benzaldehid- C6H5CHO je najjednostavniji aromatini aldehid. Vetakim putem
dobija se na vie naina, a najee oksidacijom tolulola ili hidrolizom benzal-hlorida. Ko risti
se u organskoj sintezi, kao rastvara za ulja i smole, u proizvodnji vetakih mirisa, u
medicini i dr.
Benzil-acetat (fenil-metil-acetat) - C6H5CH2OOCCH3 se dobija od benzoil-hlorida i
kalijum-acetata. Koristi se parfimeriji, kozmetikoj industriji i za prozvodnju vetake smole.
Citral (geranijum-aldehid, geranijal) - C10H16O je po mirisu slina je limunu, svetlo
ute boje i lako isparljiva tenost.
Eugenol- C3H5C6H3(OH)OCH3 je etarsko ulje poput mirisa karanfila
Geraniol - (CH3)2CCH(CH2)2C(CH3)CHCH2OH je nezasieni terpenski alkohol i
dobija se redukcijom citrala. Korsti se za pravljenje parfema.
Jonon - C13H20O mirie slino kao miris ljubiice, svetlo ute je boje ili moe biti i
bezbojna tenost. Koristi se za izradu parfema i u sintezi vitamina A.
Fenil-etil-alkohol (benzil-karbinol, fenetilalkohol) -

C6H5CH2CH2OH je bezbojna

tenost, prijatnog je mirisa, dobija se od etilen-oksida i fenil-magnezijum-bromida.

13

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Linalil - C10H17OH je bezbojna tenost, prijatnog mirisa. Nalazi se u mnogim eterinim

uljima i koristi se u parfimeriji.
Masnoe, ulje i voskovi koji se pretono koriste u proizvodnji kozmetike su
raznovrsnog porekla i sastava.
Prirodne smole su vrste, amorfne ili poluvrste guste materije dobijene u vidu
sekrecija od izvesnih vrsta biljaka. Obino je ima u drvenoj masi biljke, liu i kori, a ambra
se nalazi kao fosilna naslaga. Njena upotreba je iroka, a najee se koristi u industriji boja i
lakova, u proizvodnji sapuna, hartije i dr.
Balzami su proizvdi koje lue neke vrste drveta. Po svom sastavu su smee smolastih
materija, etarskih ulja i nekih kiselina.
Kiseline koje ulaze u sastav kozmetikih proizvoda su: limunska, askorbinska i mlena
i imaju ulogu konzervansa i antisepitika.
Alkohol, najvie se koristi: etil-alkohol, glicerin, sorbitol i dr.
Povrinski aktivne materije olakavaju emulgovanje vode i masti u preparatima za
negu, dok konzervansi i antioksidansi stabilizuju proizvode i spreavaju procese razlaganja
dobijenih proizvoda.

14

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

3. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ETARSKIH ULJA

Etarska ulja prema definiciji ISO (International Standard Organization) su uljasti
proizvodi intezivnog mirisa, koji se dobijaju iz biljaka, destilacijom pomou vodene pare,
presovanje i cedjenjem.
Za razliku od masnih ulja, etarska lja u potpunosti isparavaju i ne ostavljaju nikakve
mrlje. Cvetno ulje se ne ubraja u etarska ulja ali se generalno moe rei da i ona pripadaju
etarskim uljima.
Razlozi nastajanja etarskih ulja u biljkama nije u potpunosti utvrdjen, ali njihova
fiziolaka ulaga u biljkama sae moe doesti u vezu sa njihovom ulogom da obezbede energiju
za biohemijske procese, a takodje slue i kao atita biljaka od napada insekata iivotinja, kao
i zatita od infekcija i zaraza, u mnogim etarskim uljima je nadjeno fungicidno i bakterioloko
dejstvo.
U tabeli broj 1. kao primer. predstaviemo sastav etarskog ulja kore narande.
Supstancija

Sadraj

Supstancija

u%
Ugljovodonici
(+) -Tujen
(-) - Pinen
Mircen
(-) - Kamfen
(+) - Pinen
- Cimol
(+) - Limonen
- Terpinen
Terpinolen
(+) Ilangen
(-) - Kariofilen
(+) Longifolen
(+) - Selinen
Najmanje 11 neidentifikovanih

0,456
2,467
1,189
0,366
1,278
8,156
67,724
9,139
0,573
0,008
0,022
0,012
0,017
0,219

aldehida
Alkoholi
Heptanol - 1

u%
Acetati
1 - decilacetat
Geranilacetat
1,8 - Cineol

Oktanal
Dekanal
Undekanal
Dodekanal
Neidentifikovani aldehida

0,035
0,038
0,003
0,006
0,137

Ketoni

0,026

Najmanje 26 neidentifikovanih 0,659

ketona i drugih jedinjenja s
kiseonikom

Oktanol -1

0,002
0,003
0,002

Aldehidi

(+) Karvon
0,016

Sadraj

0,089
15

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Dekanol - 1
(-) Sabinen-hidrat (A)
(-) - Linalool
(-) Sabinen-hidrat (B)
(+)- Citronelol
Nerol
,, trimetilbenzil alkohol
Geraniol
(-) Terpinen-4-ol
(+) Terpineol

0,038
0,056
0,245
0,110
0,025
0,052
0,031
0,012
0,110
1,110

(+) trans-karveol
Cis-karveol
Benzil-alkohol
Najmanje 43 neidentifikovana

0,041
0,022
0,009
0,029

alkohola

Kiseline
Heptilna kiselina
Kaprilna kiselina
Pelargonska kiselina
Limunska kiselina
Kaprinska kiselina
Undenkanska kisel.
Laurinska kiselina
Najmanje 7 neidentifikovanih

0,004
0,044
0,013
0,006
0,029
0,003
0,006
0,012

kiselina
Fenoli
Timol
Baze
Metilestar-N-metilantranlne

0,084

kiseline
Najmanje 3 neidentifikovane baze
Tabela br. 1. Sastav etarskog ulja kore mandarine

0,850
0,003

Dobijanje etarskih ulja destilacijom pomou vodene pare, se satoji u transformaciji

etarskih ulja prisutnih u biljkama usled dejstva topolote, gde je direktan kontak etarskih ulja
sa vodenom parom osnovni preduslov za njihovo izdvajanje iz biljnog materijala.
Postupak dobijanja etarskih ulja se sastoji u ome da se sve ili osueni, esto usitnjeni i
ponekad fermentisani delovi biljaka ili cele biljke unose u destilacioni kotao pogodne
aparature za destilaciju i pristupa se destilaciji tako to se u destilacioni kotao doda voda tako
da je biljni materijal potppljen ili priva u njoj, ili se dodaje voda samo do perforiranog dna u
kotlu ili se biljni materijal nalazi u perforiranom delu kotla i u kotao se uvodi vodena para.
Na slici broj 18. dat je prikaz klasine destilacije vodenom parom u industijskim
uslovima, postupkom turbodestilacije, produvavanje pare (1-3 bara), i hidrodifuzija (0,02-0,15
bara).

16

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

Slika br. 18. Destilacija vodenom parom.

Takodje eterina ulja se mogu dobiti presovanjem ili cedjenjem i to runo i mainski, a
kako etarska ulja lako oksidiu, zbog ega menjaju boju i miris i usmoljavaju se, pod uticajme
kiseonika, svetlosti i poviene temperature, moraju se uvati u malim tamnim, do vrha
napunjenim bocama na hladnom mestu. Bez etarskih ulja nema ni parfema.

17

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

4. PARFIMERIJSKI PROIZVODI
Parfimerijski proizvodi predstavljaju smee mirisnih materija, fiksativa i rastvaraa,
koji se upotrebljavaju na ljudskom telu ili predmetima u svrhu davanja prijatnog mirisa.
Mirisne materije kao sto je ve reeno, mogu biti biljnog, ivotinjskog i sintetikog porekla.
Fiksateri su supstanace koje se dodaju parfimerijskim proizvodima da bi se postigla
to vea postojanost. Ujednaavaju isparenje pojedinih mirisnih komponenti i spreavaju
njihovo brzo isparavanje. Kao fikasateri mogu se koristiti: smole, Benzol, tirak, Benzil benzoat, Prirodni mous i Ambra.
Kao razreiva parfimerijskih proizvoda koristi se posebno, rafinisani etil - alkohol.
Njegova uloga je u tome to ne reaguje sa mirisnim supstancama, a kao lako isparljiv
doprinosi razvijanju mirisa.
Sastojci koji obino ulaze u sastav parfema mogu se podeliti u sledee grupe:

citrusi,

cvee,

drvee i mahovina,

hemij ske komponente,

napici,

neorganske prirodne komponente,

slatkii,

smole i balzami,

travnate i zelene komponente,

voe, povre i plodovi,

zaini i ivotinjske komponente.

18

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

5. TIPOVI PARFIMERIJSKIH PROIZVODA

Kvalitet i dugotrajnost parfimerijskih proizvoda uglavnom zavise od kvaliteta i nivoa
koncentracije mirisnih ulja. U njih spadaju:
Parefemi Perfume extract: 15-40% (obino 20% mirisnog ulja). Trajnost parfema je
izmeu etiri do est sati, u nekim sluajevima zadrava se i tokom celog dana. Poznat je kao
ekstrakt, parfem ima najveu koncentraciju mirisnog ulja. U dodiru sa toplotom koe parfem
oslobaa svoj miris, a dugog je trajanja zbog sadraja alkohola.
Parfemske vode - Eau de Parfum (EdP), Parfum de Toilette (PdT): 10-20% (obino
15% mirisnog ulja). Parfemska voda predstavlja nivo ispod parfema, ali je takoe dugotrajnog
mirisa.uglavnom dolazi u spreju, to omoguava kreiranje mirisne aure oko osobe.
Toaletne vode - Eau de Toilette (EdT): 5-15% koncentracije mirisnog ulja(obino
10%). Toaletna voda je najpopularniji vid mirisa i za ene i za mukarce. Moe se koristiti
izdano pri kreiranju mirisne aure.
Kolonjske vode Eau de Colagen (EDC): ima oko 3 -8% (obino 5% mirsnog ulja).
Bukvalno kolonjska voda zanai voda iz Kolonja (Keln), grad u Nemakoj. Zbog toga je ovaj
naziv opteprihvaen za sve mirise sa niskom koncentracijom mirisnog ulja.
Dezodoransi su sloene meavine, a pojavljuju se u obliku tenosti, praha, tapia,
losiona ili krema. Sadre mirisne komponente i druge sastojke koji imaju zadatak da
spreavaju znojenje i da otklanjaju neprijatne mirise koji nastaju pri bakteriolokom
razlaganju znoja.

19

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

6. AMBALAA ZA PARFIMERIJSKE PROIZVODE

Matovitost dizajnera u mnogome pomae pri plasiranju i prodaji ovih proizvoda.
Uglavnom se koriste staklena ambalaa za parfeme, kolonjske i toaletne vode, dok se za
izradu dezodoransnih ambalaa koriste sprej-boice obino od alimnijuma. Na slici 18 su
prikazane neke od ambalaa za parfemsku vodu i toaletnu vodu.

Slika br. 18. Razliite ambalae.

20

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

7. MIRISNE NOTE UMESTO ZAKLJUKA

Savremeni parfemi su kompleksni, meavine mnogih slojeva i mirisnih nota. Njihova
struktura je esto predstavljena putem mirisne piramide.
Gornja nota (ili vrh) sastavljena je od najtransparentnijih ali i energicnih sastojaka koji
na poetku daju najjai miris.
Srednja nota, koja ini srce parfema, je obino toplija, tea i dugotrajnija.
Osnovna ili donja nota, sastavljena je od postojanih sastojaka koji se na koi
zadravaju dugo vremena, dajui "duu i karakter" parfema.
Kreator parfema komponuje pricu oko centralne teme. Tu temu cine glavni akordi
kompozicije koji e odluti kojoj porodici pripada parfem. Uticaj mirisnih nota na aromatii
karakter parfema je takoe veoma vaan, tako da je teko eksplicitno klasifikovati parfem po
mirisnim grupama. Neki se parfemi mogu svrstati u bilo koju "klasinu" kategoriju tako da
vie pripadaju meanom tipu parfema. Meutim, generalno moemo da razlikujemo 4 glavne
kategorije enskih mirisa i 4 kategorije mukih, sa podfamilijama.

21

Seminarski rad - Parfemi

Petar Stupar

8. LITERATURA
1.
2.
3.
4.

Pani D., Pokraja M., Farmaceutska hemija, Zavod za udbenike, Beograd, 2012.,
Bogdanovi S., Farmokologija, Nauna knjiga, Beograd 1987.,
Tehnika enciklopedija, Leksikografski zavod, Zagreb, 1976.,
B. Peki, Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i etarska ulja),

Tehnoloki fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 1983.,

5. Microsoft, Encarta, Encyclopedia, 1993-2000 Microsoft Corporation, 2001..

22