12.

ikaka kola

93

12. ikaka kola

- postoji nekoliko inilaca zbog kojih je prvi moderni pokret u arhitekturi nastao ba u
ikagu, od kojih je najznaajnija povoljna kulturna klima. Materijalne i kulturne okolnosti
omoguile su stvaranje ove nove arhitekture; razvoj: 1847. -> 15000 stanovnika; 1850. ->
30000 stanovnika
- materijalne i kulturno okolnosti:
- jo od 30-tih godina, ikago pokazuje tendenciju da postane kulturni centar (1830. - status
grada, 2000 - 3000 stanovnika -> parcelacija, korienje drvenih sendvi zidova podlonih
devastaciji): veliko trite knjiga, osnivanje simfonijskog orkestra, umetnike akademije, ...
(1880. - 1900. ikaki Univerzitet postaje intelektualni centar)
- grad je postao trgovaki i elezniko - transportni centar
- posle poara 1871. i dvogodinje meunarodne depresije (1871. imao je 300000 stanovnika;
1885. godine ikago doivljava graevinsku ekspanziju), ikago je pretrpeo veliku
demografsku i ekonomsku ekspanziju u kratkom periodu, pa se pojavila potreba za prostorom
(pre poara uglavnom se gradilo od drveta - senvi zidovi -> razvoj; 1900. - 1700000
stanovnika, 1920. - 2700000 stanovnika); rast cena zemljita uslovio je rast zgrada u visinu
(doziivanje na 8, 12, 16 - spratne zgrade), to je omogueno primenom novih tipova
konstrukcija (skeletnih) i nizom tehnikih izuma, od kojih je najvaniji hidraulini i elektrini
lift (izmislio ga je Elia Grejvs Otis, 1853., a prvi ga je primenio njujorki arhitekta Dejms
Bogardus koji je koristio i konstrukcije od livenog gvoa)
- ikaki prozor sastoji se iz veeg centralnog fiksnog dela i sa obe strane po dva pokretna
dela
- pojam "ikaka kola": -> obuhvatila je tri generacije arhitekata; osniva - Vilijam Le
Baron Deni -> poslednji Rajt; istomiljenici koji su izgradili koncept izgradnje javnih
objekata
- ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj etvrtini XIX v. delovali u ikagu
gradei komercijalne i poslovne zgrade podignute u istom periodu
- nijedan od tih arhitekata nije bio roen u ikagu, ve su to bili tipini Amerikanci (bez
korena) koji su ili za progresom; obino su delovali u timovima (6 arhitekata u tri para), iju
okosnicu bi inila po dvojca partnera sa podeljenim dunostima;
- za zgrade ikake kole tipino je sledee:
1. konstruktivno, funkcionalno i estetsko jedinstvo
2. novi materijali i konstrukcije (elini skelet, zid - zavesa, staklo, ...)
3. novi nain fundiranja (lebdei temelj), zbog mekog i podvodnog tla ikaga
4. nov tretman prozora (veliki deo povrine fasade, "ikaki prozor" (centralno fiksirana
okna, vertikalno klizno otvaranje, dvostruki)
5. novi tipovi graevina (poslovni i administrativni oblakoderi)
6. primena tehnikih dostignua (lift, ...)
- strukturne odlike zgrada ikake kole:
- konstrukcije od livenog gvoa koje su sredinom XIX v. dostigle krajnju taku u razvoju,
pokazale su se nepostojanim u poaru; zbog toga poinje oblaganje konstruktivnih elemenata
(stubova i greda) vatrootpornim materijalom - upljim blokovima, opekom, betonom, ...;
umesto istoricistikih fasada od livenog gvoa, arhitekti se najpre vraaju na zidane fasade;
problem sa ovom konstrukcionom koncepcijom bio je u tome to su kod visokih zgrada
debljine fasadnih zidova dramatino rasle ka prizemlju i podrumu doseui i preko 2 m, a
zbog toga se javljao i problem sa osvetljenjem, optereenjem i smanjenjem korisne povrine
- reenje ovog problema sastojalo se u odvajanju nosee konstrukcije od noene fasade i
vidljivog elementa koji je mogao biti zidan ili od drugog materijala; tanja fasada, koja je svoje
optereenje predavala noseoj konstrukciji na svakom spratu, nazvana je "zid-zavesa";

12. ikaka kola

94

razvoj takve fasade u konstruktivnom i oblikovnom smislu obeleen je raznovrsnou, usled

prilagodljivosti koncepta; za graevinare ovo je znailo dosad nevienu jednostavnost gradnje
- arhitekti ikake kole: -> tri generacije arhitekata: prva sa V. L. Baronom Denijem
osnivaem, preko arhitekata roenih priblino 1850. (Barnem i Rut, Holaberd i Rou i Adler i
Saliven), a koji su dostigli zrelost priblino 1890., pa do tree generacije sa Frank Lojd
Rajtom
- Henri Hobson Riardson (Henry Hobson Richardson), 1835. - 1886.
- studirao na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu; bio pod uticajem Viole-le-Dika; radio kod Anri
Labrusta; bio je poznavalac istorijskih stilova i pristalica romantizma; oblikovni izraz ->
neoromantika; gradio irom Amerike
- po povratku iz Pariza, iveo je u Nju Jorku, pa u Bostonu, da bi se oko 1880. ukljuio u rad
ikakih arhitekata
1. Marshal Field wholesale Store, 1885.-87.
- zgrada ima 7 spratova, konzervativnog je konstruktivnog sklopa; monumentalna
neoromanika, racionalno projektovanje, prozori imaju veu povrinu nego do tad (Salivenu je
bio izazov da se takmii sa Riardsonom (njegova zgrada Auditorijum pod uticajem je ranije
podignute Riardsonove M. F. Store))
- Vilijam LeBaron Deni (William Le Baron Jenney), 1832. - 1897. -> osniva kole kolovan u Francuskoj
- studirao na L'Ecole Polytechnique i L'Ecole Centrale u Parizu; nije bio pod uticajem L'Ecole
des Beaux Arts formalizma, racionalista; ornamentaciju je preputao asistentima, bavio se
inenjerskim problemima (uspean u inenjerskim poslovima)
1. First Leiter building, 1879. - konzervativni stil
2. Home insurance building (Osiguravajui zavod - 1884.-85.) - prva zgrada sa zidzavesom (postojala je samo u gornjim etaama - ali to je poetak)
3. Manhattan building, 1889.-90.

4. Second Leiter building, 1889.-91.

klasika ikake kole

5. Fair Store building, 1890.-91.

(otkriven elini sklop + zid-zavesa)

- Barnem i Rut (Daniel H. Burnham & John Wellborn Root)
1. Rookery building, 1886.
- reduciran model H. H. Riardsona
2. Monadnock bulding, 1889.-91. -> smatrali su da zgrade koje se nalaze usred te uzavrele
konice uurbanih, poslovnih ljudi ne treba da skreu panju svojim istananim
arhitektonskim izrazom; kienje je potpuno beskorisno; tee ka pojednostavljenom izgledu
- jedno od najzanimljivijih dela ikake kole; investitor - Piter Bruks, preduzima iz
Bostona, zahtevao je jednostavan izgled bez ukrasa, izraz vrstoe i snage; projektovanje je
zapoeto jo 1884. za parcelu 20 m puta 30 m i 12 spratova, a zavreno je za duinu od 60 m i
visinu 16 spratova (radni naziv zgrade bio je "Kvamkviset", kasnije Mounadnok (aluzija na
istoimeni vrh u Nju Hempajru)); oblik kvadra
- konstrukcija (poslednji put se ilo na kombinaciju ramovske konstrukcije i spoljanjih
noseih zidova (opeka)): masivni obodni zidovi, ramovi od elika u sredini; iskorienost
povrine 68 %; zgrada je spolja od opeke (Rut je planirao prelaz u boji (polihromija -> moda
ekscentrino, ali logino jer je Rut bio opsednut bojom u arhitekturi) od temne ka svetloj, ali
izvedeno je jednobojno (smea, a danas izgleda, zavisno od svetla, ljubiasto)); Piter Bruks je
tako odluio iz estetskih razloga, koji su verovatno bili povezani sa proizvodnjom tako
nijansirane opeke; nema polukrunih prozora (samo pravougaoni i to bez okvira) niti ukrasa,
ima erkere za dodatni spratni prostor; opti izgled - teio se "egipatskoj" izraajnosti zakoeno podnoje (odraava stabilnost), zvonasti "papirus" venac na vrhu - efekat pilona;
granit - u podnoju oko ulaza i izloga; na uglovima (ljeb od treeg sprata sve dublji ka vrhu)

12. ikaka kola

95

su izvedena obaranja ivica koja rastu od bazisa ka vrhu; izduena zgrada, odsustvo
ornamenata
- zastupnik investitora je zahtevao krajnju jednostavnost, odbacujui Rutove skice sa vie
ukrasa, dok je Rut bio na moru na dvonedeljnom odmoru, Barnem je naloio jednom od
crtaa da uradi projekat kao "kutija od opeke". Rut je bio po povratku ljut, ali se prilagodio
(ali ova pria nije tana); konstrukcija podrazumeva proporcionalan rast debljine zidova sa
visinom (to bi znailo da je debljina noseih zidova u osnovi 182 cm, a to bi znailo veliko
smanjenje korisne povrine i veliko optereenje za ionako meko i podvodno ikako tlo
- zgrada je interesantna i kao pionirski primer spregova protiv vetra, jer pored zidanih
poprenih ukruenja postoje portalna ojaanja u vidu elinih greda
- uzan teren nije omoguavao izgradnju sredinjih staklom prekrivenih dvorita (inae tipina
za Rutove zgrade), ali je dozvolio obodni raspored kancelarija
- zgrada Mounadnok: visina 61 m, irina 21 m, duina 60,6 m; h/a=b/a=3:1
- zato profil papirusa? -> kao i Donji Egipat i ikago je movarno podruje, gde se reka
uliva u veu vodenu povrinu; takoe papirus je slian divljem luku, a ime grada ikago bilo
je izvedeno od indijanske rei koja znai "polje divljeg luka"
- Monadnock buliding annex, 1893.
- kombinacija arhitektonskih elemenata prvog dela zgrade i Maral Fild Riardsona
3. Reliance building, 1894.-95. -> Barnem i saradnici
- posle Rutove prerane smrti, glavni projektant ove zgrade bio je arls Etvud; zgrada
reprezentuje izuzetno razumevanje prirode zid-zavese; 11-tospratna nosea konstrukcija
podignuta je za 15 dana; transparencijom fasade (vrlo elegantna spoljanjost) doarana je
njena izuzetna lakoa (horizontalne trake ikakih prozora); istoricizam - samo u sekundarnoj
plastici; oblikovno - mehanomorfna kombinacija horizontalnog i vertikalnog; fasada ove
zgrade doarava i estetski potencijal elinog rama; dominacija horizontalizma: kontinualni
parapeti, ikaki prozori (trodelni)
- ostale vanije zgrade D. Barnema:
4. Fischer building, 1896. (Paviljon ribarstva) - pseudogotski istoricizam u sekundarnoj
plastici
5. Railway excange building, 1903.-09.
6. Orchestra hall, 1905.
- bio je glavni arhitekta - planer ikake izlobe 1893.
- Holaberd i Rou (William Holabird & Martin Roche)
1. Tacoma buliding, 1889.
- 12-tospratnica sa skeletnom konstrukcijom - uticaj Denija
2. Pontiac building, 1891.
- slina, veoma jednostavna 13-tospratnica
3. Old Colony building, 1893.-94.
- elegantna 14-tospratnica, ista forma bez erkera, sa obliastim uglovima - dolazi do izraaja
u sutini klasicistika tripartitna podela mase objekta na bazis, tlo i "kapital", karakteristina
za veinu visokih zgrada ikake kole
4. Marquette buliding, 1894.
- za razliku od Barnemove i Etvudove zgrade Rilajans, ovde se zid-zavesa koristi za
izraavanje brutalne snage konstrukcije, a ne njene lakoe
- klasicistiki istoricizam u optoj pojavnosti - kubina forma (pravougaoni raster), rustikacija
prizemlja, venac na vrhu; snaan modularni raster - kontinualne vertikalne i neto uvueni
masivni natprozornici
- zgrada je svojim mehanomorfistikim purizmom snano uticama na Misa van der Roea
5. Zgrada u Vest Dekson bulevaru 325, 1904.

12. ikaka kola

96

- jo intenzivniji i nedvosmisleniji iskaz tema sa Market zgrade; intenzivnija mehanomorfina

interpretacija skeleta koji dominira nad zid-zavesom
6. Chicago savings bank, 1904.-05.

tipina ikaka kola

7. Brooks building

u preienom Holaberd / Rou maniru

8. Chicago city hall - county building, 1907.-11.
- gigantski neoklasicizam

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

97

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

- Adler i Saliven (Dankmar Adler (inenjerska strana) & Louis Henry Sullivan (estetska
strana)) - "ikaka kola"
- Luj Saliven, 1856. - 1927. -> "forma sledi konstrukciju" (funkciju)
- uopte o delu:
- izuzrtno sloena figura - ovek ije je delo proeto sigurnou odnosa "tradicionalnog" i
"naprednog"
- teio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade, nalaenju pravila u odnosima
konstruktivnog sistema i poetike arhitektonske forme, tj. ornamenta (njegove zgrade su
prekrivene ornamentima)
- obrazovanje:
- roen je 1856. u Bostonu, drava Masausets; protivio se institucionalnom kolovanju - zvao
je kolu "zatvorom za decu" (majka frnacusko-vajcarskog porekla iz eneve i otac Irac, vode
letnju kolu igranja u okolini Bostona i tako zarauju; Luj je kao dete skoro svako leto
provodio kod babe i dede (majina strana) na farmi u Junom Redingu), a za arhitekturu se
opredelio jo u detinjstvu, impresioniran sa znanjem o procesu prenoenja unapred odreene
ideje preko tehnolokih dostignua u realnost (dogaaji iz detinjstva: 1. neznajui ta je most,
uplaio se, ali kada mu je otac objasnio svrhu, bio je impresioniran tim delom ljudskih ruku;
2. kada je video gospodina koji sa gradilita ulazi u fijaker i saznao da je to arhitekta koji je
projektovao zgradu, opredelio se za arhitekturu)
- 1870. (sa 16 godina) se upisao u Engleski koled u Bostonu gde se upoznao sa delom
Ipolita Tena (francuski kritiar i filozof, istoriar umetnosti) i botaniara Ase Greja, to je
na njega izvrilo veliki uticaj (tu je zavrio dve godine studija)
- potom se upisao na Masausetski institut tehnologije (najstariji Arhitektonski fakultet u
Americi), gde ja na kursu arhitekture savladao tehnika znanja i poznavanje stilova, ali ve
posle godinu dana naputa studije (jer mu se nije dopao obrazovni sistem)
- 1873. zaposlio se u Filadelfiji kod Frenka Fernesa (Saliven je bio njim oaran, jer je
"pravio zgrade iz svoje glave"), preko kog se upoznao sa savremenim tokovima u Engleskoj i
Francuskoj, Raskinom, Viole-le-Dikom, romantizmom, ..; zbog ekonomske depresije i pada
porudbina, firma Fernes & Hjuit, bila je primorana da otpusti Salivena nakon nekoliko
meseci
- iste godine, odlazi kod roditelja koji su se preselili u ikago (ikago je pre poara privredno
cvetao: najvee svetsko trite ita, najvei centar drvne industrije i najvea klanica je tu bila);
oduevljen je gradom i euforijom vezanom za obnovu posle poara iz 1871., zapoljava se
kod Denija, kroz iji biro su proli i Barnem, Rut, Holaberd i Rou (u toj sredini Saliven
upoznaje Dona Edelmana, menadera Denijevog biroa koji mu je postao mentor. Ostali su u
vezi i kada je Saliven otiao u Pariz
- 1874. odlazi u Pariz na L'Ecole des Beaux Arts (vodei intelektualni centar u svetu), gde se
prikljuuje u "slobodni atelje" Emila Vodrmera, pristalice Viole-le-Dika (koji je bio pristalica
obnavljanja gotike); meutim, posle samo nekoliko meseci naputa studije i odlazi u Italiju
(Rim i Firenca -> na samo tri dana od ega dva provodi u Sikstinskoj kapeli oduevljen
Mikelanelovim freskama); u Parizu se bolje upoznao sa evolucionistikom teorijom kulture
Tena i tekuim stilskim previranjima (razlog naputanja L'Ecole... prema Salivenu bio je u
tome to je prednjaila crtaka vetina koja je donosila sjajne rezultate, ali bila apstraktna i
van stvarnosti)
- u ikago, Saliven se vratio 1875. sa iniciranom idejom o linom konceptu arhitekture
(znaaj L'Ecole... se ipak ne moe zanemariti u njegovom delu, a naroito predavanja Ipolita
Tena - istoriara umetnosti, koja je sluao i itao u Parizu)
- u periodu 1875.-80. radio je kod brojnih arhitekata

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

98

- celog ivota se borio protiv akademizma i arhitekture koju diktira stil

- Adler i Saliven -> jedna stara sveska koju je poeo da vodi na Tehnolokom institutu govori
koje su sve teme zanimale Salivena, a ta sveska je zapravo izvetaj o aktivnostima atletskog
kluba "Lotos" iji su osnivai bili i braa Saliven; tu su izvetaji o takmienjima, rezultati,
telesne mere, obim miia, skice golih modela, ..., prilozi iz arhitekture i ornamentike; Adler
je zapazio Salivena i poverio mu dekoraciju unutranjosti centralnog muzikog hola
- 1880. Saliven poinje da radi kod Adlera, a 1883. postaje punopravan ortak firme (sa samo
26 godina); ovaj bio je od 1880.-95. imao preko 180 porudbina, pri emu je 30 % bilo
privatnih stambenih zgrada, 20 % fabrika i skladita i skoro isto toliko poslovnih zgrada, 10
% razliitih auditorijuma (pozorita i raznih vrsta dvorana), a ostalo - pojedinani projekti
hotela, kola, stanica, crkava, grobnica, biblioteka, klubova, ... Na projektima poslovnih
zgrada i auditorijuma ispoljen je spoj projektnih inovacija i tehnolokih mogunosti, na
rezidencijama i grobnicama sloboda izraza, dok su fabrike reavane utilitaristiki (mnogo
manja sloboda u izboru oblika)
- u doba najveeg uspeha Adler & Saliven, zapoljavnali su preko 50 crtaa (meu kojima je
bio i Rajt, koji je 1888.-93. bio desna ruka vodeeg tandema); od 1889. prostorije firme bile
su na poslednjem spratu tornja zgrade Auditorijum (a u poetku su imali kancelarije na
poslednjem spratu prve Adlerove poslovne zgrade)
- Adler se bavio uglavnom tehnikom i administrativnom, a Saliven "umetnikom" stranom
posla; za Salivena je bila tipina dekorativnost istonjakog tipa
1. Auditorium building, 1886.-89. -> pozorite, hotel i poslovanje; skup projekat (tri miliona
dolara)
- Adler je postigao velike pionirske rezultate u oblasti akustike dvorana, primenom naune
teorije kotskog fiziara (inenjera) Rasela; inovacije: smanjenje zapremine primenom
levkaste osnove koja se naglo suava ka pozornici, postepeno izdizanje partera prema
Raselovom metodu ("izoakustike krive"), neradne povrine (apsorberi - da smanji odjek) u
blizini pozornice i glatke (reflektori - da omogue odgovarajui odjek), u zadnjem delu sale,
"otvoren" zadnji zid radi spreavanja nekontrolisanog odbijanja talasa (ali akustiki uslovi za
orkestarsko izvoenje i izvoenje na pozornici bitno se razlikuju (a zgrada slui u obe svrhe),
pa je Adler predvideo maksimum 2500 sedita za pozorine predstave, a zapremina i broj
sedita se smanjuju pokretnim elementima na obe galerije)
- Salivenova dekoracija bila je uslovljena ovim mnogobrojnim tehnikim zahtevima (i
nezahvalnim oblikom i dimenzijama), ali uspeo je da objedini prostor; projektnu emu sa
unutranjosti preneo je na fasade (na pr. kod zgrade Transportejn) pozornica je oiviena
pozlaenim panelima na plafonu levkastog oblika, sa 100 el. sijalica
- zgrada je imala veliki znaaj i u tehnikom i u konstrukcijskom smislu; unutar polovine
bloka trebalo je smestiti varijabilnu dvoranu (2500 - 7000 mesta) sa svim moguim
prostorima i dva bona objekta sa poslovnim prostorom i hotelom (kuhinja - prvi put pod
krovom), eksterijer
- reducirana Riardsonova estetika sa Maral Fild bildinga, svedena na dijagram (za razliku
od doslednije Rutove primene na Rukeri bildingu)
- poslovne zgrade: -> znaaj: 1. ovaploenje ikake kole arhitekture; 2. borba da se
pronau reenja koja istinski odgovaraju tehnikim inovacijama
- 3 grupe: "neogrke"; u Riardsonovom duhu; oblakoderi
- "neogrke" zgrade - smetene u poslovnom centru ikaga; odlikuje ih isticanje vertikaliteta i
tripartitna podela mase poput klasinog stuba na bazu, telo i kapitel; ornament je uklonjen sa
noseih delova i integrisan u nenosee povrine, reljefnog je tipa sa floralnim motivima
(Salivenova sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj dekoraciji); primer:

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

99

2. Borden Blok, 1880.

- zgrade inspirisane Riardsonovom arhitekturom (podignute neposredno posle Auditorijuma)
- glatko polirane kamene fasade sa polukrunim lukovima, pojednostavljena forma i
dekoracija (homogen blok (samo portici neznatno tre kao paneli postavljeni ispred ravni
zida) sa otro useenim otvorima); primeri:
3. Voker haus, 1888.-89., Duli Blok, 1890.-91.; skladite Voker: konstrukcija stub - greda,
jasno je odvojena od arkada koje se iznad njih proteu kroz 4 sprata (u prizemlju i na
poslednjem spratu ih nema) -> ritminost; ogoljena rustikacija i ornamenrika
- oblakoderi:
4. Bauard building, New York, 1897.-98.
5. Transportation building
6.Wainwright building, St. Louis, 1890.-91. -> 10-spratnica pravolinijske "oblakoderske"
konstrukcije (skrivene) sa zidanom ispunom; (Saliven nije pristao da primenjuje povrni
istoricizam i mehaniki tematizam, iako su to inili ostali ikaki arhitekti kombinujui
elinu konstrukciju sa zid-zavesom sa istoricistikim detaljima, Saliven je pomeao tradiciju
i Riardsona)
7. Fraternity Temple, 1891.
8. Union Trust building, 1892.-93.
9. Guaranty building, Buffalo, 1894.-96. -> konstruktivni okvir od elika sa privrenom
fasadom (prvi put uradio Vilijam Le Baron Deni, na zgradi Osiguravajueg zavoda u
ikagu); keramiki elementi; kombinacija stilova; fasada obloena crvenom terakotom, u
donjem delu ornamentisana
- oblikovni problem sa zid-zavesom Saliven nije reavao otkrivanjem skeletne prirode zgrade;
njegova reenja su vizuelno masivna, sa izraenom tripartitnom podelom (baza, trup, kapitel)
- izraenija primena ornamentike je prisutna, naroito na zgradi Garanti
- eseji "Ornament u arhitekturi", 1892. i "Umetniki pristup visokim poslovnim
zgradama", 1896., posveeni su uglavnom ovoj tematici; Saliven smatra da "realno poetsko
jednistvo" oblika i funkcije poiva na primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije;
utvrdio je zakonitost formule da "oblik uvek prati funkciju", ali treba razumeti Salivenovo
shvatanje pojma funkcije koji obuhvata i fizike i simbolike aspekte (organsko naelo o
koheziji)
- tako je i na oblakoderima funkcija skrivena, ali se ipak odraava na fasadi - unutranjost se
projektuje na spoljanost slino izrazu ljudskog lica
- 1892. recesija ugroava poslovanje firme; 1895. Adler se povlai, a kontakti izmeu Adlera i
Salivena zahlauju zbog Salivenovog brisanja Adlerovog imena sa projekta Garanti bilding;
Frank Lojd Rajt je bezuspeno pokuavao da ih izmiri; iako su imali biroe u istoj zgradi
(Auditorijum), sledee 4 godine vrlo malo kontaktiraju do smrti Adlera 1900.; broj projekata
je tokom te 4 godine bio isti, ali su Salivenovi vei i znaajniji
- samostalni rad:
- Saliven (roen 1856., a umire 1927.) -> esto je radio fasade mnogih objekata
- prvi period, 1889.-90.:
10. Gage building - projekat su zapoeli Holaberd i Rou, ali je jedan deo fasade uradio
Saliven; projekat je znaajan jer doarava razliitost direktnog koncepta fasade Holaberd /
Rou i dekorativizma Salivena u potpuno istom rasteru
11. Shlesinger & Mayer Department Store (robna kua) -> (danas Karson, Piri i Skot) jedna od najvanijih zgrada ikake kole; unutranjost je konvencionalna, ali spoljanjost u
vrstoj mrei horizontala i vertikala odie izrazitom modernou
- u to vreme Saliven stie sve vei ugled, njegove fasade su njegov zatitni znak (tada Adler
nije imao nikakvog posla)

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

100

- u ast osnivanja Saveza arhitekata Amerike, 1899., Saliven je napisao esej "Savremena
faza arhitekture", iji je sadraj postao temelj ove organizacije; meutim, ubrzo je napisao
seriju polemika protiv arhitektonskog obrazovanja, eklekticizma, pri emu su naroito
napadnuti arhitekti sa Istone obale, uticajni u Savezu, tako da ostaje bez podrke (ovi lanci
izlazili su pod zajednikim nazivom "Brbljanja iz deijeg vrtia", u poetku u uticajnom
ikakom asopisu Inland Architect, a docnije su ignorisani)
- ovaj profesionalni preokret ogledao se i na privatnom planu (1899. se oenio 20 godina
mlaom enom. Za 10 godina brani par je promenio 7 apartmana luksuznih hotela; po
nekoliko meseci godinje boravili su u vikendici. ena ga naputa zbog alkoholiarskih
ispada. On prodaje svoju umetniku zbirku i biblioteku, kao i vikendicu; nastanjuje se u sobi
osrednjeg hotela gde boravi do smrti)
- uprkos poslovnim i privatnim problemima nije se predavao. Radije bi izgubio posao, nego
nainio kompromis u ostvarivanju svojih ideja, ak i u tim i finansijski tekim vremenima
- drugi period, 1895.-1924.:
- Saliven je dobio ukupno 56 narudbina, u opadajuem ritmu i uz smanjenje veliine
objekata; od 1907. radi samo izvan ikaga; veim delom, to su poslovne zgrade (od 30
poruenih izgraeno je oko 15) u tradiciji Adler / Saliven i banke i vile (samo 2 izvedene od
9: Babson i Bredli); Saliven postepeno naputa ukraavanje celokupne fasade i lokalizuje
dekoraciju, ali primenjuje figuralnu plastiku ponegde
- banke (od 1906.-20. podigao je 8 objekata banaka u provincijskim gradovima srednjeg dela
zapadne Amerike; potpuno drugaiji koncept (jednostavno) pored uvanja novca simboliu
neku vrstu ekonomskog svetilita iji je oltar - trezor)
- sastoje se uglavnom od sredinjeg prostora izdeljenog ugraenim pregradama i nametajem;
masa je kubina, deluje kao sef (mali prozori i u niim delovima deluju kao rupe), ali i kao
svetilite; a veliki otvori na gornjim delovima fasade esto polukruni, bogato su
ornamentisani (koristi: crvenu opeku + prefabrkovanu keramiku); primeri:
12. Grinnel, Merchant's National... -> kod ove banke ornament je u vidu isprepletanog rama
koji okruuje prozor iznad glavnog ulaza, skriva mehanizam za kameru ili zakljuavanje
- Saliven je jednu od svojih banaka nazvao "kutijom za nakit"; meuodnos unutranjeg i
spoljanjeg: usaglaenost spoljanjeg ukrasa i vrednosti predmeta koji se unutra uvaju
- projektovao je, pre ove poslednje faze banaka, porodine grobnice
- knjiga "Sistem arhitektonske ornamentike u skladu sa filozofijom ljudske moi" ->
sadri 20 slubenih crtea sa komentarima, koji razjanjavaju Salivenov koncept "funkcije" funkcije kao univerzalne sile prisutne u svim stvarima koja svoj izraz trai u obliku
- ohrabren prijateljima, Saliven objavljuje i knjigu "Autobiografija jedne ideje" - priu o
svom ivotu (najpre u asopisu amerikog instituta arhitekture, a 1924. i kao knjiga);
autobiografija koju je napisao sa 65 godina je pisana u treem licu, i samo jedno od 15
poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom ikake arhitekture (i "zlom sreom" na
svetskoj izlobi u ikagu 1893. godine); meutim, u posrednom smislu, cela knjiga je
posveena arhitekturi - to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj
odvija u skladom sa "fundamentalnom energijom umetnika" - oblik zgrade izraz je ove
energije
- autobiografija: vie od pola knjige govori o svom detinjstvu, sve do 15 godine, kada se
upisao na Odsek za arhitekturu na tehnolokom institutu drave Masausets. Naglo prekida
svoju ivotnu priu u trenutku kada postaje partner Adlera i kada mu se otvorila mogunost
velike karijere
- Svetska izloba u ikagu iz 1893. (Kolumbijska izloba) -> proputena prilika ikake
kole ("grobnica moderne arhitekture")
- organizator Rut; pozvao je 10 firmi; ogranienja su bili bazeni

13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

101

- nacionalna proslava 400 godina Kolumbovog otkria Amerike (1492.) u obliku

meunarodne izlobe; centralni prostor ("sveano dvorite") trebalo je da bude okrueno
amerikim eksponatima
- na izlobi je umesto ikake kole, trijumfovao akademizam (klasicizirane zgrade) sa
Istone obale, oznaivi poetak akademske obnove u Americi; uzroci su veoma sloeni, a
jedan od njih je i nepripremljenost ikakih arhitekata za tipoloke zahteve izlobe
13. Palata saobraaja (u osnovi je to rimska bazilika sa glavnim i dva bona broda,
dvostrukom galerijom i bazilikalnim osvetljenjem; dva srednja sprata ispod bazlikalnog
osvetljenja ne vide se spolja (tako je kod gotskih objekata); eklektiki i islamski karakter
zlatne kapije i kupole, koje nemaju nita slino sa ostalim delom zgrade), orjentalizirana
dekoracija, duhovitiji izraz od akademskih paviljona prepunih visokoparnog kia, ali ipak
nedovoljno ubedljiva kao zgrada sa izlobenom namenom (u odnosu na impresivne izlobene
prostore u Evropi) -> (izgledalo je kao da Saliven nita nije nauio o upotrebi metala i stakla u
izgradnji eleznikih stanica, trnica, hala, ...; posle ove izlobe Saliven gubi projekte)
- ova izloba rezultirala je mitom da je Amerika propustila priliku da formulie autentian
arhitektonski stil na osnovama naprednog romantizma ikake kole; istina je, meutim, da ni
u krilu ikake kole nije bilo dovoljno potencijala da se svi postavljeni problemi savladaju;
kao i u biolokom opstanku i ovde je pravilo bilo: "prilagodi se ili izumri", to podrazumeva
ili genijalnost da bi se opstalo i pobedili suparnici, ili fleksibilnost koja omoguuje
prilagoavanje
- posle izlobe -> Salivenovi projekti: (i neki ve pomenuti oblakoderi)
14. ikaka berza, 1895., sruena 1972.
- ostala samo ulazna kapija
- po prvi put korieni kesoni za fundiranje poslovne zgrade, dubina 25 m (kesoni - kubus
zvonastog oblika koje se koristi za fundiranje u vodenim sredinama)
- greke Salivena: 1. napad na obrazovanje; 2. napad na sledbenike; 3. enidba

14. Art Nouveau; Viktor Orta

102

14. Art Nouveau; Viktor Orta

- Art Nouveau = nova umetnost - najuspeniji kao stil unutranjeg ureenja; pariki stil
(Svetska izloba, Pariz, 1900. - mnogi nacionalni paviljoni) -> 90-te godine XIX v. donele su
svetu dve novine: bioskop i Art Nouveau, koje su indirektno povezane jer su nastale iz istih
pretpostavki i sa slinim ciljevima
- pridev nouveau (modern, jugend) = polemiko odbacivanje ravnotee izmeu tradicionalnog
stilskog repertoara i tehnika graenja na kojim se do tada zasnivala evropska umetnika
kultura
- Art Nouveau je umetniki pokret nastao irom Evrope oko 1890.; vezan je naroito za oblast
primenjenih umetnosti (dekoracija)
- opte odlike: pokrenutost (kao pokretne slike -> slike sa filmom), dinamizam (uticaj razvoja
saobraaja, dostignua, tehnoloki napredak), apstrakcija, opsednutost raspoloenjima
vezanim za smenu vekova; veza sa slikarstvom toga perioda (Tuluz Lotrek, Eduard Munk,
Gustav Klimt): dinamina linearnost (igraica Lua Fuler svojim virtuoznim kovitlanjem
haljine bila je inspiracija mnogim umetnicima; Belgija: kralj Leopold II (ekscentrik) i 40
godina mlaa igraica -> spoj lepote i moi)
- najznaajnija uloga u stvaranju pokreta -> Orta, Velde
- dvosmislenost pojave: usled nesklada izmeu umetnikih nastojanja da se predmetima da
izraajan oblik i tehnolokog napretka koji je navodio na funkcionalnost; estetke korektivne
mere, stvorene da se suprotstave tehnologiji, delovale su osveavajue
- runi rad (kao meuprostor izmeu industrije i umetnosti) odrao se samo u oblasti skupe,
ekskluzivne robe, a tenja veine anticipatora i aktera pokreta bila je reavanje drutvenih
problema kroz umetniko zanatstvo, to je izrazito kontraverzno (poto su se smatrali
poslednjom odbranom individualnog zanatstva pred surovim svetom tehnologije, zanatlijama
je lepo pristajao sntimentalno - gubitniki stil
- Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti i zanata (Arts and Crafts) pokreta, ali
je isto tako prvi priznao njihovu uzaludnost da budu sredstvo za reformisanje drutva
- znaaj Art Nouveau: bio je neka vrsta refleksne reakcije umetnika na zalaenje tehnologije
u masovne produkcije na tradicionalnu teritoriju umetnosti; za razliku od istoricizma koji je
prizivao prolost, Art Nouveau je promovisao interese umetnika pokuajem osvajanja oblasti
proizvodnog dizajna; tj. pokuaja da se od ekonomske potrebe napravi estetsko iskustvo
- u Nemakoj - "Jugendstil" oznaava itav niz namera; nema samo umetniku konotaciju,
ve je i sugerisao povratak prirodnom nainu ivota, prirodi uopte i mladalakom idealizmu
(judendstil = mladost)
- u Engleskoj, nazivao se francuskim imenom, moda, zato to tu nije naao plodno tlo; u
Francuskoj - engleskim imenom Modern style, u Italiji - liberty i "cvetni stil"
- u vrhunskim delima ovog pokreta uoava se povezanost funkcionalnog, konstruktivnog i
dekorativnog aspekta
- pristalice Art Nouveau: V. Moris, A. van de Velde (jedini koji je ouvao doslednost), Viktor
Orta
- upotreba metala je bila karakteristina za arhitekturu, pripadnike Art Nouveau 90-tih godina
XIX v., a inicirana Ajfelom i velikim inenjerskim konstrukcijama
- uticaj Viole-le-Dika
- u ilustracijama za delo "Entrentiens..." Viole-le-Dik ukazuje namogunosti konstrukcijskog
racionalizma; smatra da je glavnonaelo arhitekture iskrenost prema programu i istinitost
konstrukcije; pored toga on zastupa povratak regionalnom graevinarstvu
- Art Nouveau = nova umetnost -> kao prelazni period izmeu "Istoricizma" i "Modernog
pokreta"
* Belgija - najznaajnija uloga u stvaranju ovog pravca -> Orta, van de Velde, ...

14. Art Nouveau; Viktor Orta

103

* panija -> Gaudi -> ornamenti u kovanom gvou za kapiju parka Guelj, ograde balkona, ...
* Italija ("liberty") -> floreale stil
* Engleska ("Arts and Crafts" - umetnost i zanatstvo) -> Mekinto
* Francuska -> arh. Gimar - projekti stanica metroa
* Austrija (secesija) -> Vagner, Hofman
* Nemaka (Jugendstil) -> Hans Pelcig
* Holandija -> H. P. Berlage
- zajedniko za sve: primena ornamentalnog stila u arhitektonskom izraavanju
- Belgija -> tu je pokret nastao i dobio naziv Art Nouveau (nova umetnost)
- nova umetnost ima korene u gotskoj arhitekturi i japanskoj umetnosti
- ne oponaa prethodne stilove
- odlikuje se specifinim senzibilitetom i ekspresivnou upotrebom ornamenata
- ornamenti inspirisani motivima iz prirode (naroito florom) -> dinamika plastinost, a u tu
svrhu najpogodniji materijali su: gvoe, drvo, staklo i kamen
- najvie objekata u ovom stilu u Belgiji nalaze se u Briselu: uglavnom porodine kue za
stanovanje i privatni hoteli; vlasnici su iz visoke imune klase
- doprinos u razvoju novih arhitektonskih ideja i obogaivanju arhitektonskog renika; ali nije
dala osnove za stvaranje jedne nove arhitekture jer se isuvie usmerila na ornamentaciju
- Viktor Orta (Victor Horta), 1861. - 1947. -> baron, virtuozan u preplitanju elemenata
konstrukcije i dekoracije
- zapoeo Art Nouveau u Briselu, a zato, ne zna se; od 1885.-92. Orta nije podizao zgrade; u
tom periodu prouava teoriju i projekte Viole-le-Dika to ga je ohrabrilo da se odlui za
otvorenu upotrebu gvoa i kombinaciju sa zidanim elementima, kada je zaista zapoeo sa
graenjem
- Brisel (Belgija): iroki bulevari, elegantni parkovi; bogati ive u gornjem gradu, zanatske
porodice u centru; centar umetnosti krajem XIX v.
- akumulacija industrijskog bogatstva; zaokupljenost identitetom (multietnika zajednica) tenja za nacionalnim stilom na temeljima lokalnog graditeljstva u opeci
- uticaji: Viole-le-Dik, eleznike konstrukcije; rokoko (uproen); V. Blej (slikar); orijent Japan; ukrasne are za tapete i tekstil; V. Moris - anglo-japanska soba; postimpresionisti
- dela Viktora Orte:
1. kua Tasel, 1892., za neenju (fotograf i profesor nacrtne) sa puno prijatelja za prijeme ->
prvo zrelo doba; poetak nove mode -> uveo je engleske tapete izmeu vidljivih metalnih
elemenata na zidovima trpezarije
- trospratna gradska kua u niz, uskog proelja; upotreba konstruktivnog gvoa (prvi put u
stambenoj arhitekturi) kao vidljivog materijala, "vrpasta" metalna dekoracija (naroito u
stepeninom holu (nalik na grane i lozu) u skladu sa podnim mozaikom)
- fasada: diskretno iskazivanje skeleta (linearne krivulje); iroki erker prozori; zenitno svetlo;
are na podu i zidu = biljni motivi
- plan: otvoreni plan; pariska formula iz XVII v.
- Art Nouveau je ovde prisutniji (reprezentativni hol) vie nego u svim delima Viktora Orte
2. kua Frizon, 1893.-94. -> za mladog advokata; veoma slina (front 8 m; 3 sprata)
3. kua Ostrik -> prva stambena zgrada koju je Orta projektovao u novom stilu; detalji
vitraa; ornamentika rudimentarna; 5 nivoa
4. zgrada Misinger -> puno detalja; asimetrina fasada
5. palata Solve, 1895.-96. -> nejkompletnija od svih Ortinih rezidencijalnih zdanja (kasnije
pretvorena u modnu kuu)

14. Art Nouveau; Viktor Orta

104

- graena za slavnog hemiara Solvea sa laboratorijom; plastina, iroka fasada - zidovi se

izvijaju u polje ka bonim erkerima; erkeri su uglavnom u staklu, sa metalnim rasterom;
dekorativne gvozdene ograde
- unutranjost: vidna metalna konstrukcija, razraeni detalji (luster na pr., ograda, stepenita),
apstraktni gvozdeni ukrasi koji asociraju na floralni svet; nametaj - Ortin dizajn
- o ivotu:
- roen u Gentu 1861. -> zapoeo studije arhitekture na Akademiji u Gentu 1876., a nastavio
na Akademiji des Beaux Arts (kasnije postao direktor 1913.) u Briselu; bio pod odluujuim
uticajem Viole-le-Dika (i gotike - kamenorezaka tradicija, perfekcija u kamenu)
- otac - mali obuar iz Brisela: od njega je nasledio oseaj za umetniku preciznost; uio
muziku kolu, pa napustio -> bio i crta, slobodni zidar; umetniki iv samo 15 godina; umro
skoro nepoznat
- vodea figura kontinentalnog Art Nouveau, kreator originalnog renika ornamenta; ponudio
je niz novih projektantskih reenja i pokazao mogunosti arhitektonske ekspresije za nove
graditeljske programe, u skladu sa socijalnim i kulturnim uslovima doba; razvio je niz
strukturalnih i konstruktivnih reenja, posebno u oblasti primene (dobro poznaje osobine
materijala) gvoa, drveta, kamena i stakla
- odlike Ortinih kua: harmonija u organizaciji prostora; elegantna jednostavnost fasada;
originalna dekoracija; enterijeri - svaka zgrada poseban nametaj; precizni nacrti - nikad
tekoe u izradi; veliki atelje -> rade odlivke koje nose u kamenolom; upotreba gvoa u
objektu i na fasadi; veza gradske umetnosti i njegovog dela -> urbana matrica Brisela ih
diktira; objekti: uski, sa uskim proeljima -> ugraeni ili na uglu -> simetrina kompozicija;
klijentela: introvertan svet za visoku klasu (najskuplji arhitekta u Briselu - svaka zgrada je
osobena)
6. kua (hotel) barona van Etveldea, 1895. -> fasada -> niz lunih erkera
- predvorje (salon - krug elinih stubova koji se gore izvijaju u eline lukovepodupirui
staklenu kupolu): oktagonalna forma (objedinjuje okolne sadraje) pokrivena plitkom
staklenom kupolom na gvozdenim stubovima
- lusteri - kao vesela metafora cvea; svaka sijalica zasenena zvoncem od bojenog stakla koje
podsea na lalu; uopte, elegantna dekorativna primena dekorativnih elemenata
7. vlastita kua, 1898. -> sa ateljeom kao dve spojene zgrade, funkcionalno podeljene, kao i
fasade, ali dobra unutranja povezanost odaje utisak celine
- imao je oko 40 godina; dovoljno bogat da izvede sopstvenu kuu (sada muzej V. O.)
- kao i kod Narodnog doma, i kod svoje ue Orta je imao tekoa da povee detalje od
klesanog kamena sa radom u metalu; prebogat arhitektonski renik -> do perfekcije; detalji:
rukohvati, ograde, nametaj, vitra, staklene pregrade
- ova grupa kua predstavlja razradu sintakse kue Tasel (i jo nekoliko kua: Viner, dve (u
njima je Orta stanovao) u Amerikoj ulici, Obek (sa osmougaonom dnevnom sobom,
iscepao projekat) u stilu Art Nouveau, a one koje su usledile posle, elegantne i uzdrane
kue za Maksa Alea, bile su suvoparnog i formalnog izgleda - ni traga od Art Nouveau, kua
Viner (1919.) - poslednja
8. kua Diboa
9. robna kua "kod inovacije", 1901. -> unitena u poaru 1967. (tek tad je postala vidljiva
izuzetna metalna konstrukcija)
- prednja strana sasvim u metalu i staklu, samo je okvir od granita; reenje fasade u ravni
- druge komercijalne zgrade Viktora Orte ("Voke" iz 1903. i "Volfers" iz 1906.), mnogo su
uzdranije (vie konstruktivne prirode sa mnogo manje ornamenata, a metalni delovi nisu
vidljivi)
10. pet robnih kua, 1901.-09. -> "kod inovacije"; "Grand bazar", Frankfurt; "Grand bazar",
Brisel; "Voke", Brisel (danas muzej slika); "Volfers", 1909. (uvena zanatska porodica)

14. Art Nouveau; Viktor Orta

105

- kasnija dela:
11. Palata lepih umetnosti, 1928. -> reduciran budet (u prizemlju radnje - da se izdrava
objekat)
12. Glavna eleznika stanica u Briselu -> banalna, bez detalja; nisu po arhitektonskom
dometu ni bliz zgrada podignutih oko 1900.
13. Bolnica Bruhman -> zapoeta pred rat, a zavrena 1923. godine; za srednji, siromani
sloj, jednostavnost, sve je nisko
14. Muzej umetnosti -> paljivo, ali bez snage
15. Stanovi za siromane, 1906. -> ogoljene fasade
16. Narodni dom, 1896.-99. (sruen je 1967. potpuno neopravdano, a 25 miliona franaka je
to moglo da sprei, ali se nije nalo) -> na udnoj parceli - oblik koji je Orta maksimalno
iskoristio; prvi javni objekat
- ovo je najvanije delo Viktora Orte; finansijska pomo od Solvea
- podignut je kao sedite belgijske Radnike partije (vie reformatorska nego revolucionarna),
socijalistike reformistike stranke iji je cilj bio drutvena emancipacija radnika; stranka je
osnivala ove domove, ne samo radi sastanaka radnikih organizacija, ve i radi raznih drugih
aktivnosti - solidarnosti, kulture, zabave (kupili plac udnog oblika i angaovali najskupljeg
belgijskog arhitektu - Ortu)
- program je obuhvatao administrativne prostorije, sedite radnike zadruge, kafeteriju, vie
manjih i jedna ogromna vienamenska sala (sastenci, proslave, kultura, obrazovanje)
- Orta je radio oko 9 meseci na preliminarnom projektu, a 15 crtaa je jo godinu i po radilo
izvoake crtee; projekat je bio veoma detaljan; povrina papira na kom je bio nacrtan
projekat jednaka je povrini velikog trga u Briselu (1/2 km2 = 75 rolni)
- gradnja je poela krajem 1895., ali je vie puta zastajala, pa je projekat doiveo izmene
(nedostatci materijala, proirenje parcele); radove su izvodile radnike zanatske zadruge
(dobrovoljni rad radnika - zanatlija; uprkos znatnoj primeni materijala, cena po m2 i nije bila
velika
- kada je otvorena na uskrs 1899., zgrada je izazvala senzaciju zbog prosvetljenosti, snanog
izraza i slino, ali bilo je i negativnih reakcija
- kosnije je zgrada vie puta dograivana prefarbavana i slino, a da autor nije konsultovan;
na kraju je zgrada i pored protesta brojnih eminentnih arhitekata, sruena 1964. (iz
urbanistikih razloga); Orta je u jednom zapisu predskazao njenu sudbinu
- arhitektonska forma:
- nepravilna parcela, maksimalno iskoriena, delom oko segmenta jednog krunog trga, a
delom du dve radijalne ulice; spoljanji zid - vidni elini kostur (spajanje konstruktivnog i
dekorativnog) u kombinaciji sa opekom i klesanim kamenom; u unutranjosti, takoe,
otvorena konstrukcija, sa fluidnom izraajnou
- ulaz: gvozdeni ispad, veliko predvorje i mali hol to vodi do stepenita, stepenite je takoe
interesantno reeno
- mnotvo materijala, bez preterivanja u detaljima, odaje utisak uzviene arhitekture (to se
poklapa sa naprednim humanitarnim duhom zadrugarstva)
- kafeterija (trebala je da slui i kao sala za demonstracije) u prizemlju - veliki nepravilni
oktagon (dubine 22 m, irine 18 m i visine priblino 8 m); vidni elini nosai, vezani sa
kamenim zidovima (najbolje reenje proimanja gvoa i kamena za kojim je neprestano
tragao), koji iskazuju formom statiku ulogu; tavanica (konstrukcija dijagonalnih linija ->
podela na kvadrate 5 m puta 5 m) podsea na gotiku
- velika dvorana (auditorijum - 1500 osoba -> trebala je najpre da bude na drugom spratu, ali
je podignuta na vie zbog osvetljenosti i terase) - u potkrovlju; ka njoj su vodila dva
stepenita; jednim delom je "lebdela" nad dvoritem; dimenzije 56 m puta 16 m, h=10 m; vrlo
smeo enterijer sa vidnim elinim elementima krovne konstrukcije (lake krovne reetke sa

14. Art Nouveau; Viktor Orta

106

zategama), koja asocira na unutranjost svemirskog broda; padom poda obezbeene su vizure
(zatalasana tavanica) i akustika, a dnevno svetlo visokim bonim prozorima; bono su bile
dve konzolne galerije sa dekorativnom ogradom; prostor auditorijuma je zatvoren izmeu
konstruktivnog okvira, staklom ili tankim panelima izmeu metalnih ramova (slino zidzavesi)
- jedan inenjer u ekipi napravio je grku, pa je Orta bio primoran da umetne velike grede u
pod treeg sprata ime je naruena konstruktivna ravnotea, ali su ipak ovde konstruktivni
problemi reeni na efikasniji nain nego na bilo kojoj njegovoj kasnijoj zgradi
- zavrna obrada: manje istanana u poreenju sa projektima bogate klijentele
- Orta je teio jednostavnosti u gradnji, nema one istananosti kao u privatnim palatama, ali je
zato ostvario aerodinaminost i utisak snage i sutinske povezanosti sa nacionalnom
arhitektonskom tradicijom. eleo je da ostvari kontinuitet razliitih fasada koje gledaju na trg
i dve bone ulice, ali i da one odraavaju unutranji raspored. Take prevoja fasada imale su
odluujuu ulogu
- izuzetna smelost u detaljima: izbacivanje balkona, gvozdeni stubovi sa lelujavim
dekoracijama na vrhu, rukohvat ograde na krovu ne prati jednostavno spoljanje ivice zgrade;
dugaak balkon itavom duinom fasade - njegova ograda je blago konveksnog oblika, u
kontrastu sa konkavnim konzolama (ograda je od kovanog gvoa, dinamina, sa
interesantnim spiralama

15. arls Reni Mekinto

107

15. arls Reni Mekinto

- arls Reni Mekinto (Charles Rennie Mackintosh), 1868. - 1928. -> najnedokuiviji
umetnik na prelazu dva veka
- Glazgov (kotska)
- tipian razvoj industrijskog grada: postaje vaan centar teke industrije (elik, parne maine,
eleznika oprema, brodogradnja) i trgovaki luki centar; u ekonomskom pogledu, izbio je
na drugo mesto u Velikoj Britaniji, iza Londona (zbog pokretanja pamune industrije postaje
glavni takmac Manesteru)
- politiki (prihvaeno je vekovno opiranje poistoveenju sa Engleskom, ali sredinom XIX v.,
javljaju se nove tenje ka autonomiji): snaan nacionalistiki pokret sa separatistikim
ciljevima (nacionalno udruenje za odbranu kotskih prava)
- umetniki: grad (tipian viktorijanski: preduzetniki, ivahan, nemilosrdan i ruan) bez
arhitektonskih kvaliteta; vano: veza sa Japanom preko trgovine odakle pristiu (priliv
egzotine robe sa Dalekog istoka) raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu; znaajan je
i uticaj francuskog impresionizma i simbolizma
- veza sa Japanom nije se odnosila samo na predmete za svakodnevnu upotrebu - razarai i
krstarice koji su doneli pobedu u rusko - japanskom ratu, bili su sagraeni u Glazgovu
- grad je doiveo napredak, ali su njegovi bogatai bili skorojevii bez ukusa; siromatvo sa
druge strane je bilo neminovno, pojava alkoholizma
- "Glazgovska etvorka" -> simbioza japanskog i kotskog
- arls Reni Mekinto (kratka karijera, nemaran u korienju talenta (kao Olbrih)) i
Margaret Mekdonald
- Herbert Mekner i Fransis Mekdonald (talentovanija je od Margaret)
- brani parovi -> ene su bile zaduene za dekorativnu stranu, a muevi za stranu izgradnje
- Margaret Mekdonald i Fransis Mekdonald (sestre) -> njihova dekoracija (razdragana,
matovita, vesela, leprava) iako zanimljiva bila bi malo znaajna van arhitektonskog
konteksta
- na sebe skreu meunarodnu panju kada su 1896. u Londonu izloili svoje rane radove na
izlobi Drutva Arts and Craft (negativna kritika slubenog kritiara Krejna)
- Mekinto je bio vodea linost grupe; brzo je razvio osoben kubini stil (formira prostor i
prostorne elemente od pravougaonih oblika; kao u japanskoj umetnosti - koristi povrinski
ornament; velikom vetinom povezivao je elemente i pojedinane delove; esto naglaava
samo pojedine elemente arhitektonskog sklopa ili nametaja; bio je pristalica solidnosti u
graenju (verovao je u kamen, a gvoe i staklo nije voleo zbog nedostatka masivnosti Raskinov tradicionalizam); bio je veoma pod uticajem Vojsijeve arhitekture i Letabijevog
simbolizma, traei vezu prakticizma Arts and Craft pokreta i keltskog misticizma
- preplitanje gracioznih i masivnih oblika - karakteristika itavog opusa . R. Mekintoa mali prozori u masivnom zidu, tanke ivice irokih ormara, visoki nasloni stolica, jednostavni
zidovi, siuni detalji koji se gube u velikim povrinama
- u mladosti je izgledao kao tipian umetnik - boem; raskonog talenta obinih, lepih crta lica
koje pre odaje osobu koja se povlai nego borca. Moda se zato oseao uvek kao deo tima.
Margaret je bila neto starija i moda zato njegov oslonac, izgledala je energino, suprotno
eterinim likovima koje je slikala. Tuno je to je Mekinto posle brilijantnog poetka brzo
pao u zaborav i od 1908. gotovo nita nije radio
- ornamentika sestara Mekdonald figuralnija je od Mekintoeve arhitektonike; karakterie je
linearnost, bliska Blejku, Berdoliju ili Toropu i simbolizam iz dela Meterlinka i Posetija i
keltskog misticizma; esto su motivi izduene, nene ljudske figure; primenjeni su na
nametaju, tapetama, tapiserijama, metalu, mozaiku; dijagramska analogija ovih motiva je
upravo vertikalitet kubine tektonike Mekintoa

15. arls Reni Mekinto

108

- boje: nametaj beo ili izrazito taman; dekor u pastelnim tonovima (ruiast, siv, svetlo
zelen); enterijeri - beli sa bojenim detaljima
- arhitektonska dela:
1. Glazgovska umetnika kola, 1896. - 1909. -> prva faza 1896.-99.; druga faza 1907.-09.
-> zapadna fasada, biblioteka, enterijer; Frensis Njuberi -> pomogao im da dobiju ovaj posao
- masivna graevina od domaeg sivog granita (tri strane kole) i opeke (etvrta strana);
gvoe i staklo veoma su korieni radi postizanja bogatog severnog svetla u ateljeima (du
glavne fasade); uopte, tehniko-tehnoloki aspekt je posebno dobro obraen (ventilacija,
grejanje, ...)
- zgrada je podignuta na strmom terenu, to je iskorieno za vizuelno smanjenje zgrade suteren je ukopan, a poslednji sprat je uvuen, tako da se stie utisak ne etvoro nego
dvoetane zgrade; prozori su veliki, a zid je ostavljen bez ukrasa; venac pri vrhu upotpunjava
kompoziciju; jedino se ulazna zona (kao parafraza kotskih zamkova) izdvaja skulptoralnom i
matovitom obradom (namerno kontrastira ostatku zgrade, masivna je); traeno je da ateljei
imaju severnu orjentaciju, a zgrada ima minimum etri sprata
- od jedne uslune stvari uspeo je da stvori umetniko delo: mrea gvozdenih penjalica (za
perae prozora); slubeni pristup (svrsishodnost i poetinost) i u sopstvenom stanu: svaki
detalj razraen sa odreenom svrhom - elektro kablovi predstavljaju ornamentarnu
karakteristiku tavanice
- glavna masa je sa zadnje strane dopunjena pomonim prostorima (muzej i dvoetana
biblioteka, tako da osnova ima "E" formu; istona fasada je u nekoj vrsti neogotike, a na
zapadnoj (vrhunac stvaralatva), nastaloj posle 1906., primenjena je autentina formula sa
erkerima (tri vertikalna erkera sa reetkastim prozorima - kao cevi orgulja)) na snanom
volumenu; zgrada prikazuje ceo razvoj Mekintoa, zahvaljujui dugom periodu gradnje (od
vidnog uticaja Vojsija, pa do autohtonog stilskog izraza)
- druga faza (1907.-09.) -> ovde je njegova umetnost koja se odlikovala reljefnim profilima
isturenim u prostor, izraeno jasno, i to na irokim erker - prozorima u obliku cevi na
orguljama i u enterijeru itaonice, gde mrea konstruktivnih elemenata obuhvata celu
prostoriju (a ne samo ivinoj poput lijana u dungli)
- enterijer biblioteke (strog i geometrijski) - tamno drvo, "japanska" konstrukciona artikulacija
- anticipacija Art Deco-a
- glazgovski projekti:
2. 3 ajdinice, 1897. - 1906. (najpoznatija: Willow Tea-rooms) -> vrhunac Art Nouveau;
beli grandiozni enterijeri; plastina bela fasada
3. vlastiti stan, 1900. -> razdoblje ljubiastog i srebrnog sa originalnim ornamentima na beloj
podlozi; elektro kablovi - ornamentalna karakteristika tavanice (verovatno nisu mogli ii
ispod maltera u iznajmljenom stanu + ostali elementi enterijera = bajkovit prizor; stan je
ureen prema projektu za "kuu ljubitelja umetnosti" gde su stolice sa visokim naslonom
trebale stajati naspramno za dugakim trpezarijskim stolom, krute "kao ljubavnici na prvom
sastanku")
- ovi projekti odlikuju se belim zidovima sa organskom ornamentacijom, gracioznou,
uvenim stolicama sa visokim naslonom
4. kruna koncertna hala za 4000 ljudi, 1898. -> neizveden projekat za izlobu 1901.
- Osma izloba secesije u Beu 1900. (uticaj Art Nouveau)
5. soba (dobila priznanje) u sklopu kotskog odeljenja izlobe
6. muziki salon za Frica Verndorfera, 1902., jednog od osnivaa "beke radionice"
(suosniva J. Hofman)
- Meunarodna izloba u Torinu, 1902. -> poetak kraja Art Nouveau
- kue pod uticajem Vojsija u kotskoj provinciji (stil "baronial", spajanje ornamentalno +
nezgrapno)

15. arls Reni Mekinto

109

7. kua Hill (kua na brdu), Helensburg, 1902.-03.

8. kua Windy Hill, Klimaholm, 1899. - 1901.
- za 7. i 8. -> njihova spoljanjost je bliska lokalnoj tradiciji, a unutranjost je odavala veu
disciplinu; senzualne linije ovde su ustupile mesto neto otrijim obrisima to je ukazivalo na
to da Mekintoeve vizije imaju budunost (primer je druga faza Glazgovske kole)
9. neizvedena "kua ljubitelja umetnosti" (druga nagrada, ali moralni pobednik)
- najvaniji projekat uz Glazgovsku kolu; ovo je bio projekat za zatvoreni konkurs koji je u
Darmtatu 1901. organizovao Aleksandar Koh; nije nagraen (jer Koh nije odobravao
naklonost bekom stilu (Mekinto) jer je umetnika kolonija tek osnovana u Darmtatu), ali je
dalekosean - premauje Vojsijev tradicionalni model; ostvaren je gotovo kubiki plasticitet;
dve longitudinalne mase ine osnov kompozicije; povrine su ravne, sa mestiminim
ornamentalnim reljefom i fino proporcionisanim prozorima; ovaj projekat je verovatno uticao
na Hofmana i projekat Palais Stocklet u Briselu iz 1905.
- Mekinto posle 1908. (njegova slava je inae od poetka bila vea u Evropi nego na Ostrvu)
dobija sve manje porudbina i pada u zaborav, delom zbog malog trita, delom zbog linih
problema u koje je zapao (alkoholizam); neki od retkih njegovih radova u tom periodu
ukazuju da je raspolagao jo uvek velikom kreativnom i vizionarskom snagom, koja je na
alost, ostala neiskoriena
- "Glazgovska etvorka" -> poetak
* 1894. poela se baviti unutranjim ureenjem - asopis "The studio"
* 1895. izloba studentskih radova u Lijegu
* 1896. izloili rane radove na izlobi Arts and Craft u Londonu
* 1897. rani sakralni objekti - crkva, kotska - Kvinskros crkva
- Mekinto -> kraj
* 1914. sele se u Englesku -> poinje se baviti slikarstvom
* 1914.-18. dizajnira satove, nametaj i plakate za Baset-Loukea
* 1916. - poslednji rad za Baset-Loukea = Art Deco -> mala kua u nizu (rekonstrukcija),
Hortempton; raskoni enterijeri
- 1924. odlazi u Francusku (slikarstvo)
- 1927. - bolnica, Engleska (rak jezika)
- 1928. - umire
- 1933. - umire Margaret
- sva zaostavtina izloena u Glazgovu
- 1970. - izlobe ga spaavaju od zaborava

16. Antonio Gaudi

110

16. Antonio Gaudi

- Antonio Gaudi y Cornet, 1852. - 1926. -> njegova umetnost ne moe se svesti na obim
knjige ili fotografije; ona se mora lino doiveti: 20-tak godina stariji od Plenika; stvorio
neponovljiva dela, aktivan do smrti, neenja, bez uenika; najkreativniji i najvei Katalonac
- uticaji:
1. katolicizam (crkva je podravala katalonski separatizam)
"katalonska renesansa"
2. katalonski nacionalizam

3. umereni socijalizam
4. gotska graditeljska tradicija
5. mavarsko-islamska graditeljska tradicija

mediteranski uticaj
6. lokalna narodna arhitektura

7. klasina tradicija (utemeljena u arhitektonskom obrazovanju u Barseloni)

8. strukturalni racionalizam Viole-le-Dika
9. Raskin, Rihard Vagner
10. Art Nouveau - "Modernismo" (na Katalonskom) - tenja za stvaranjem novih oblika
izraavanja
- Gaudi - prvi postmoderni arhitekta; sluio se istovremeno sa pet razliitih arhitektonskih
jezika; pokuao da obnovi gotsku arhitekturu - poslednji gotski arhitekta; fantastian oseaj za
konstrukciju koja nije kruta, razvija se poput stabla ("katalonska gotika" - vrlo kvalitetna)
- slinost sa Plenikom: velika sposobnost kreiranja oblika; specifino korienje materijala;
oseaj za dekoraciju i boju; neobini konstrukcijski izumi; majstorski koristi prostor, boju,
svetlost
- Barselona -> Gaudi; Berlin -> inkel; Ljubljana -> Plenik
- Katalonija - politika i ekonomska dominacija u paniji. Ekonomska mo naruilaca je
vidljiva - to Gaudi koristi (bogate mecene); cveta neogotika - kljuni likovni izraz koji se
razvio u Art Nouveau (Modernismo)
- ivot: roen 1852. u Ruesu, Katalonija u skromnoj zanatlijskoj porodici, otac - kotlar ->
kova bakra (od oca nasledio finou obrade); rano ostaje bez majke, a kasnije umiru i brat
lekar i sestra, pa preuzima brigu nad ocem i sestriinom (oboje su iveli sa njim u Barseloni);
ostao je neenja (slabog zdravlja) -> bila mu je uskraena radost porodinog ivota
- kolu je pohaao u Ruesu, a arhitekturu u Barseloni 1869. - 1878. (bio je slab student);
studirao je dugo (8 godina) jer se izdravao projektima van kole, omela ga je i vojna
obaveza, a i interesovao se uglavnom samo za predavanja iz filozofije i estetike
(nekonvencionalan, malo jogunast student -> vie je voleo praksu od teorije); ipak,
zahvaljujui radu u ateljeima znaajnih barselonskih graditelja, ve u trajanju diplomiranja
bio je relativno afirmisan; (po njegovim kolskim radovima ne bi se mogla naslutiti ona velika
inventivnost karakteristina za njegovo delo)
- kao dete je oboleo od vrste reumatizma koji nikad nije izleio. Da bi se borio prihvatio je
reim jednog opata: vegetarijanska ishrana, lekovi, etnje, zbog ega je bio jo usamljeniji.
Duge etnje, uprkos sve veoj slabosti upranjava do kraja ivota. Svuda je iao peice
- 1878. - vitrina za izlaganje garderobe za Svetsku izlobu u Parizu - privlai panju
tekstilnog magnata Eusebia Guelja (Eusebio Guell y Bacigalupi) -> siromanog porekla otmen i bogat, obrazovan, naklonjen siromanima, fer prema radnicima, koji postaje njegov
glavni mecena; -> od tada se proslavio kao arhitekta i Barselonu naputa samo tri puta: juna
Francuska, Maroko i Kastilja. Govorio je samo na Katalonskom
- od liberala u mladosti (postaje konzervativac); sklonost ivotnim uivanjima (galantan,
pomodan, dendi), postepeno se sve vie preobraa u gotovo isposnika, oveka predanog veri;
radei mnogo u verskoj arhitekturi, itajui i druei se sa duhovnicima, uao je u sutinska
pitanja krize

16. Antonio Gaudi

111

- ak je bio zatvoren i novano kanjen kada je javno protestvovao, kad je 1924. policija
zatvorila crkve u Barseloni da bi onemoguila katalonsku proslavu; u zatvoru govori samo
Katalonski (nee na oficijalnom Kastiljskom - panskom) i plaa kaznu za sebe i jednog
beskunika; u mladosti je bio lep i tat na svoj izgled i miljenik veernjih sedeljki porodice
Guelj na kojima su se okupljali umetnici i intelektualci; este potekoe na gradilitu - radnici
ga nisu razumevali; inae radi bez crtea na licu mesta
- bio je estok nacionalista, duhovit i naprasit ovek; nije se enio, zbog svog dela i
posveenosti crkvi i naciji, u narodu je tretiran gotovo kao svetac
- ivot je okonao tragino (1926.), od posledica udara tramvaja; po posebnom odobrenju,
sahranjen je u kripti crkve Sagrada Familia, uz sve poasti
- dela: -> njegovi studentski radovi i najranija dela razlikuju se po stilu - od oivljavanja
srednjevekovlja do obilatog eklekticizma koji je verovatno nauio u koli; rani radovi:
* ulaz u groblje
* fontana - kopija jedne u Maroku
* kandelabr na Rijasa Rojal
- 1878. - kljuna godina u izgradnji karijere: -> tada je diplomirao
1. Nacrti nametaja za Martorelovu gotsku kapelu u Koiljasu (Martorel je bio jedan od
uitelja Gauidija, ovek koji je u Kataloniju doneo uticaj Viole-le-Dika i Raskina; u ateljeu je
radio i glavni Gaudijev konkurent, Luis Domene i Montaner); to mu je otvorilo
pokroviteljstvo porodice Markiza od Komiljasa
2. Rad za Svetsku izlobu -> pokroviteljstvo Guelja, koji je bio oenjen jednom od
Markizovih keri
3. Projekat za radniku zadrugu u Mataru, 1878., obuhvatao je mainsku halu, radnike
stanove i drutvene zgrade (izvedena samo hala (danas izgleda kao nova) - jednostavna,
neukraena, sa konstrukcijom od parabolinih lukova - koji e postati njegov lajt-motiv)
4. Kua Visens (Manuel Vicens) (letnja rezidencija), 1878. sagraena; 1925. dograena
(arhitekta Martinez po savetima Gaudija) - za proizvodnju keramike -> obeleava poetak
jednog novog naina izraavanja u katalonskoj arhitekturi - lokalni lomljeni kamen zemljanih
tonova, u kombinaciji sa keramikim ploicama i opekom; kua je izrazito eklektika (trijumf
romantizma nad hladnim klasicizmom panske arhitekture), vezana ponajvie za panski
hibridni islamski stil (Gaudijeva lina meavina) - koga nema u samoj Kataloniji; postoji pria
da je Gaudi ovde radio bez radnih crtea, dajui neposredna uputstva zidarima, esto pravei
izmene, ruei ve gotove zidove i slino; kao projektni modul koristio je jednu keramiku
ploicu (15 cm puta 15 cm - Gaudijev modul); prvi put upotrebljava kasnije omiljeni motiv verziju tradicionalnog parabolikog svoda od tankih slojeva crepa
- podaci kau da je Visens bio gotovo finansijski upropaen izgradnjom ove kue, ali da je
nadoknadio gubitke zahvaljujui "ludilom za keramikom", koje je nastupilo po izgradnji kue
- eklekticizam kue se ogleda u obilatim kitnjastim ukrasima enterijera: kitnjaste tavanice,
useeni slikani paneli u trpezariji, prostorija za puenje (orijentalna) veranda sa japanskim
prozorskim zastorima
- tokom 80-tih godina, Gaudi je podigao jo nekoliko kua u "islaminiziranom" duhu, ali sve
su meusobno razliite; u to vreme intenzivno sarauje sa Franciskom Berengerom
5. Kua u Komivasu, 1883. (zbog ekscentrinog plana i razigranih ukrasa nazvana je "El
Capricho" - iskae iz opusa), u grupi koju su za Markiza gradili Martorel i Domene; novost
je masivna cilindrina kula na tankim stubiima - kasnije omiljen antiklasini motiv;
razdragana mala kua za druenje; spoj srednjevekovne Katalonije i mavarskog (orijent) stila;
osnova je od rustino obraenog kamena razliitih tonova, glavni sprat od mrke opeke
povezane trakama ploica sa veselim, cvetnim motivima, serija dimnjaka iznad isturenog
venca i kula

16. Antonio Gaudi

112

6. Imanje porodice Guelj (Finca Guell), 1882.-87. -> u predgrau Barselone; izgraena je
tala, nadzornikova kua i kapija (kapija sa zmajevima - duhovito) od kovanog gvoa;
novost - mozaik (na nekoliko kupola) od sitnih delova keramike u fugama opeka (naputeni
su radovi ploica)
- osnova: serija povezanih kvadrata, pravougaonika i estougaonih elemenata; krov tale je od
poprenih parabolinih svodova, a svetlost prodire kroz visoko postavljen prozorski red u
krajevima svodova
- put u Maroko (kao posledica oduevljenosti islamskom umetnou, prvo je usledio jedan od
retkih izleta van Katalonije: Andaluzija i Tanger, a zatim put u Maroko) sa Markizom od
Komiljasa 1887. - put iz politikih razloga (da po nalogu panske vlade uvrsti interese i
uspostavi versku misiju), na kome se Gaudi upoznao sa arhitekturom berberskih utvrenja od
blata sa obiljem malih kula:
7. Izlobeni prostori za Markizovu kompaniju u mazarskom stilu, 1887.-88.
8. Projekat katolike misije za Maroko, 1892.-93. -> kruna viespratnica, oko dvorita sa
kapelom koja ima mnotvo tornjeva
- paralelno, Gaudi je ukljuen i u niz neogotikih projekata za crkvu: kapele, kole, crkve
9. Preuzima projektovanje crkve posveene svetoj porodici (Sagrada Familia) - radio je
43 godine; gradnja hrama poela je u slavu Svete Porodice i Svetog Josifa pokrovitelja
radnike klase (finansiranje gradnje -> od dobrotvornih priloga), kao izraz antimaterijalistike
pobune; koncept je obuhvatao sem crkve, niz kola i zanatski centar; originalni projekat
arhitekte Del Viljara (5-brodna bazilika) je isto neogotiki, ali Gaudi ga postepeno radikalno
transformie; ovo delo postaje ivotna preokupacija Gaudija; crkva e postati simbol irenja
grada, simbol nove Barselone
- napredovanje gradnje crkve bilo je ometano brojnim projektima koje je Gaudi paralelno
radio; objekat 100 m puta 65 m; izvrnut iani sistem (opet); prezirao je kontrafore i zamenio
ih parabolinim lucima
10. Palata Guelj, 1886.-89. (finansije uopte nisu ograniavale ni Guelja - kasnije postaje
grof, ni Gaudija) -> neverovatna inventivnost na relativno malom gradiitu, originalni oblici,
moderno shvatanje prostora; kua je reena podelom na nivoe - pristupni nivo sa
monumentalnim stepenitem (koije se smetaju u salu ispod stepenita, a konji niz spiralnu
rampu u podrumske tale), razvijen sistem stepenita, podrum sa pomonim prostorijama;
glavni prostor na prvom spratu; ovaj prostor visok je nekoliko spratova, ima orgulje, bonu
kapelu, galerije, niz uzastopnih balkona, krovna terasa uz pejzano oblikovanje kule
(perforirane kupole) i dimnjaka; dvorite u nivoima; ovo je prva u nizu rezidencija iji je stil,
mada sasvim osoben, izveden iz gotike
- osvetljenje: duhoviti zastori za glavne prostorije, a nad holom je kupola izbuena malim
prozorima - kao zvezde (danju, a nou je to moderan trik sa ugraenim sijalicama)
- i ovde: parabolini lukovi, peurkasti stubovi, zavojiti oblici
11. Biskupska palata u Astorgi (pored Leona), 1886.-93. (pretpostavlja se da je njegov
verski preobraaj nastupio od dugih razovora sa biskupom) -> poto je tada Gaudi bio zauzet
palatom Guelj, dopisivao se sa biskupom, itao knjige, uopte prouavao sa raznih aspekata
objekat gde e biti biskupska palata
- projektovao je za biskupa Graua (on je takoe bio iz Reusa i znao za radove na crkvi
Sagrada Familia), sa kojim je prijateljevao; posle biskupove smrti (Gaudiju je oduzet posao i
poveren lokalnim zidarima), projekat je upropaen, ali je tokom gradnje Gaudiju veoma
porastao ugled
12. Casa del los Botines, Leon, Astorga -> Gaudi gradi svoju najstrou zgradu - poslovnu
zgradu za grupu tekstilnih trgovaca - vrsta, kamena kocka, jednostavan plan poslovnih
prostorija (u prizemlju i suterenu) i stanova (4-ostrani, grupisani oko 6 uskih svetlarnika),
rasko samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana

16. Antonio Gaudi

113

13. kola monakog reda Sv. Tereze, Barselona, 1889.-94. (samostanska kola koja
ispoveda skromnost) -> takoe jednostavna etvrtasta zgrada; neobina ekonominost u
upotrebi materijala (svaka opeka konstruktivno do kraja iskoriena - striktan budet);
parabolini luk u hodniku sa smicanjem opeka (samo u temenu radijalno) u superpoziciji,
glavni je unutranji konstruktivni element; unutranjost je razuena; spolja - ukras u vidu
krovnog venca sa velikim rascvetalim krstovima na uglovima
14. Bell - Esguard, 1900.-02. -> poslednji "neogotski" projekat; visoko iznad grada (na
ostatcima palate vladaoca iz gotskog perioda Katalonije), visoka rezidencijalna graevina sa
vidikovcima ka Barseloni (lavirint stepenite, galerije), ka njenoj luci; smireni hromatizam
zida od lomljenog kamena (mrka + ukasta + zelenkasta boja); neobino potkrovlje
- verski simbolizam i ovde: veliki rascvetali krst (opet preraen Viole-le-Dik), zelena zvezda
u prozoru iznad vrata (simbolika dolaska treeg kralja)
- veliki projekti za Eusebia Guelja posle 1890.:
15. Colonia Guell, 1891. - 1914. (nikad nije zavrena) -> Guelj je smatrao da se preobraaj
drutva moe ostvariti vrtnim gradovima, pa je od Gaudija i Berengera naruio projekat
radnike komune za jednu svoju tekstilnu fabriku; najvaniji deo projekta je kapela, koju je
Gaudi projektovao 1898. - 1908., kada poinje gradnja: zavrena je jedino kripta, jer su oblik i
struktura bili neverovatno sloeni; Gaudi je za radnike napravio iani statiki model
(nekonvencionalan - stubovi od opeke zakoeni zbog prenosa sila), gde je zateui uad koja
simulira lukove (na odgovarajuim takama uadi okaeni su tegovi - optereenje) ostvario
obrnuti dijagram pritisaka; ovaj izum koristi se i danas u projektovanju sloenih statikih
sistema
- prvih 10 godina samo je eksperimentisao sa ianim modelom; nema dva ista elementa;
kopirao prirodu; zakoeni stubovi - zbog prenosa sila; vitrai - dekorativni elementi
16. Park Guelj, 1900.-14. (danas gradski park sa dva bizarna objekta na ulazu za prodaju
ulaznica, publikacija) -> Guelj kupuje ogledno imanje na severnim obroncima golog brda
iznad Barselone, gde je hteo da ostvari vrtno naselje engleskog tipa; sazidane su smo tri kue
(a planirano i obezbeeno priblino 60 parcela trougaonog oblika), ali projekat je znaajan sa
urbanistikog stanovita
- ulaz: glavni ulaz sa dve neobine kuice; ulazno stepenite polazi pored dve fontane (koje
predstavljaju zmiju i ogromnog gutera) do nadsvoenog trga ("trni hol") - trg - pijaca
- park je neobino proimanje prirodnih breuljaka i Gaudijevih serpentina (serpentinske
galerije slinih Pleniku), vijadukata esto na vie nivoa, noenih kosim stubovima, koji
ukazuju na Gaudijevo shvatanje arhitekture kao metamorfoze prirodnih oblika ("Boija
arhitektura nema ni jednu pravu liniju", kae Gaudi); kosi stubovi korieni u parku vana su
osobina i kasnijih Gaudijevih dela - njima je prihvatao bone potiske, izbegavajui gotske
potporne lukove ("take" - kontrafore je tako zvao, mrzeo ih); u parku se nalazi nadsvoeni
trg na sto pseudodorskih stubova, iznad koga je "grko" otvoreno pozorite (oko kog se
obavija zmijasta keramika klupa); svod se sastoji od mree armiranobetonskih greda (jedini
put da ga je Gaudi koristio i tankih ploica koje je u mozaiku obradio Gaudijev pomonik
Huhol (krhotine keramike i stakla); stubovi su u sredini uplji, putajui vodu ka cisterni za
navodnjavanje; na najvioj taki "Parka" sa koje se prua fantastian pogled na Mediteran,
trebala je biti kapela i dinovski krst (uobiajen glavni naglasak u Gaudijevim delima)
- Gaudi je eleo da sa jedne strane bude neobian i razigran, a sa druge da stvori arhitekturu
koja se nee suprotstaviti Prirodi, ve e je dopunjavati. U parku su uivali na pr. nadrealisti
(Salvador Dali)
- kue pod uticajem Art Nouveau iz Pariza - katalonski Modernismo i Gaudi:
17. Kua Kalvet, 1898. - 1904. (u svoje vreme svrstana je u panski kasni barok) -> prilino
konvencionalna graevina, na ijoj fasadi se meaju fluidni rokoko i Art Nouveau motivi
(puno simbolike); u unutranjosti (motivi nalik na vegetaciju i zatalasan kamen -> asocira

16. Antonio Gaudi

114

bujanje Prirode) - lift i stepenite, nametaj -> uticaj Art Nouveau je vidniji.
Najkonzervativnija njegova graevina -> dobio je svoju jedinu optinsku nagradu
- novo za njega je: ugraena zgrada, zaobljeni zabati, smirena fasada, dva velika + etri velika
stana, "zvekir" na ulazu je va koja se udara (simbolika) (va koja ubija va)
18. Kua Batlo, 1905.-07. (u glavnoj ulici, remodelovane stare zgrade koja je tu bila (jedna
od najdosadnijih), a nije bila predviena za ruenje) -> organsko - skeletni izgled donjeg dela
zgrade, gornji deo fasade - sjajne ploice (boja se menja kroz spratove - dijagonalno sa
prelivima duginih boja); balkoni od kovanog gvoa (kao gnezda) izgledom se vezuju za
donji deo zgrade; zatalasan krov sa (neizostavni krst visoko iznad) kupolastom kulicom; opti
"vodenast" (pena, fosili, krljuti) utisak podrava je i plavo - belim poploavanjem predvorja
("penuavo more preko kopnenih delova") i unutranjost dvorita (dok su tavan i svetlarnik
strogo organizovani i deluju sablasno); skulptoralan nametaj
- deluje kao da arhitektura na sve naine izbegava prave linije; sve je pokrenuto; savrenstvo
detalja, izvoenja, oblikovanja, ...
- oslobodio se istoricizma; najkreativniji trenutci; naruilac: Hoze Batlo, Kazanova industrijalac; boje enterijera: plaviaste, zelenkaste; krov: praistorijski reptil, riblja krljut,
noge slona, lea dinosaurusa, ... asocojacije raznih ljudi
19. Kua Mila (La Pedrera), 1905.-10. (Casa Mila - poslednji profani objekat = kamenolom)
-> organomorfna (lii na rukom tvorenu planinu), mediteranska, asocijativna arhitektura,
pokrenuta u svim ravnima; podignuta je kao ugaona graevina (tmurne boje od neobinog i
grubo lomljenog kamena) Serdaovog bloka (dva unutranja dvorita); plan svakog sprata je
veoma sloen; materijal na fasadi (zatalasanoj) je posebno obraen kamen, kombinovan sa
kovanim gvoem na balkonima; koriste se, meutim, i drugi materijali ukljuujui i
gvozdene konstruktivne elemente (neki balkoni i nisu od kamena, ve od metalnih greda i
staklenog poda (da bi svetlost prodrla u stanove ispod)); krov (ponos zgrade) - zatalasan, sa
skulptoralno obraenim dimnjacima, ventilacionim otvorima, stepeninim izlazima; u
unutranjosti - ukrasi su razliiti u svim prostorijama; najpre je bilo zamiljeno da kua bude
samo postolje za veliki dinovski kip bogorodice, ali su vlasnici odustali i Gaudi je tad
izgubio interesovanje
- raspored prozora i podupiraa kao da je proizvoljan; kada je nakon ustanka u Barseloni
dolo do ruenja verskih spomenika, vlasnik je odustao plaei se da e neko pomisliti da je
zgrada samostan
- lii na: pirinejske stene, karikaturalne ljudske usne, patetu, osinjak; mediteranska: balkoni
nalik na morske alge, ulazno dvorite slino morskim piljama, unutranje tavanice nalik na
trag talasa; iako je plan u osnovi prost, svaki sprat je sloen i svi se meusobno razlikuju; plan
je u poetku liio na kuu Batlo, ali ju je Gaudi menjao tokom gradnje; izaao 1 m u prostor
(to tada nije bilo doputeno)
- kua Batlo i kua Mila pokazuju izrazito oblikovne i sutinske razlike u odnosu na
evropski Art Nouveau koji se ovde javlja najvie u Huholovim ukrasima; Gaudi se bavi
trodimenzionalnom geometrijom i mehanikom, a ne novom formom dekorativizma, to ga
ini sutinskim modernim arhitektom, anticipatorom ekspresionistike arhitekture; uopte,
Gaudi se sve vie okree strukturalnim problemima, interesuje se za svojstva pravoizvodnih
povri (koje smatra Boijim udom), i td.
20. Crkva La Sagrada Familia, 1883. - 1926. (rekao je: "Nemam porodicu, nemam obaveza,
napustio sam svoje klijente, odbio sam poslove, elim samo da radim na crkvi Sagrada
Familia" - crkva 100 m, transept 60 m) -> izvedena je u maloj meri (samo kripta je zavrena, i
neki portalni delovi sa kulama u kojima su trebali biti izloena cilindrina zvona, kule =
rotirane parabole; 12 kula - 12 apostola (simbolika)); arhitektura koja se ne moe podvesti ni
pod kakvu odrednicu - smela statika, akustika, svetlosna reenja, koja nasluujemo u
izvedenom delu hrama dobila bi puno znaenje da je izvedena do kraja (stubovi - astatiki i

16. Antonio Gaudi

115

svi razliiti; opeka, vitra; "kornjae" = optiki smanjuje visinu, postie lakou;
dematerijalizovanost); floralna, mavarska i gotska onamentika; teio je da projektom
otelotvori teoloka naela moderne katolike crkve i da uspostavi poetak jednog novog niza
katedrala
- boja: portali su trebali biti razliitih boja (vera = uto, nada = zeleno, plava = milosre)
- teorija: ne postoji u doslovnom smislu (obrazovan, esto razgovarao o brojnim temama sa
intelektualcima, poznat po izrekama esto zagonetnim) - nije pisao niti drao predavanja,
sauvane su samo njegove izreke (koje se mogu razliito tumaiti, sakupljene i objavljene kao
izreke nekog istonjakog mudraca); impresionirala ga je grka i sredozemna arhitektonska
tradicija, dok je gotskoj arhitekturi nalazio mnoge mane; interesovao se naroito za fenomen
svetla (u odnosu na sever gde je horizontalna ili trope gde je vertikalna, svetlost sredozemlja
je skladna); voleo je zanatstvo, i nije se ustruavao ni od projektovanja najsitnijeg pokustva;
za razumevanje njegovog dela polazite moe biti nametaj
- retko je intervenisao rukama, vie je nadgledao radove vodei rauna o dostojanstvu
profesije

17. Ogist Pere

116

17. Ogist Pere

- Auguste Perret, 1874. (Brisel) - 1954. (Pariz); (prva generacija modernih arhitekata: Ogist
Pere i Toni Garnije) -> naslednik Dirana, Labrusta, Ditera, Ajfela; sa njim je zavren
poslednji ciklus francuske akademske kulture; omiljeni materijal: armirani-beton ->
konstrukcija: skeletna (poredi konstruktivni sklop zgrade sa kosturom ivotinja, koji je
odmeren, uravnoteen, simetrian); udnja za simetrijom
- uticaji:
- klasina tradicija (L'Ecole des Beaux Arts)
- konstruktivni racionalizam (oazi)
- teorija i praksa armiranog-betona (Pol Kristof, Fransoa Enebin)
- simbolizam
- Art Nouveau
- ivot i delo:
- 1897. naputa L'Ecole des Beaux Arts da bi se posvetio radu u porodinoj preduzimakoj
firmi - pomae ocu; kasnije sa bratom Gistavom osniva firmu "O. i G. Pere arhitekti", a jo
kasnije sa bratom Klodom ("Braa Pere preduzimai")
- rani radovi:
1. Kasino u Sen Malou, 1899. -> konstruktivni racionalizam u nacionalno - romantinom
stilu; ferobetonski nosa od 18 m
2. Stambena zgrada u aveniji Vagram, Pariz, 1902. -> klasicistiko modelovanje fasade u
skladu sa tradicijom pariske ulice, simbolistiko - Art Nouveau dekorisanje floralnim
motivima
3. Stambena zgrada u ulici Franklin 25A, 1903. (prvi znaajniji posao) -> 7-ospratna
zgrada sagraena od armirano-betonskog skeleta koji po prvi put opredeljuje i spoljni izgled
zgrade; trebalo je iskoristiti "uzidanu" parcelu nedovoljne dubine; braa Pere odluuju da sve
vane prozore okrenu ka ulici, tako da se simetrina fasada u sreditu povlai ka unutra; kako
bi tradicionalno zidanje u ovakvoj geometriji bilo veoma opasno, oni koriste armiranobetonski skelet; dobijena je vitka struktura i otvoreni plan; na fasadi - jasna distinkcija nosivih
elemenata i ispune; ukupno uzevi, Pereov nain upotrebe armiranog-betona lii na oazijevu
definiciju gotikog kao "arhitekture rebra i ispune"; skelet je bitan izraz oblika; na fasadi su
konstruktivni elementi obloeni ravnim kamenom, a ispune reljefnom keramikom,
fosilizacijom Art Nouveau
4. Garaa u ulici Pontije, 1905. -> armirano-betonski ramovi vidljivi na fasadi, samo
omalterisani, uokviruju staklena okna; veza sa klasinom tradicijom ogleda se samo u
simetrinosti celine
5. Pozorite na Jelisejskim poljima, 1911.-13. -> 1910. posao je naruen od Anri van de
Veldea, koji je shvatio da zbog skuenosti prostora mora da koristi armirani-beton, pa poziva
firmu brae Pere; Pere je osporio Van de Veldeovu koncepciju sa konstruktivnog aspekta i
predloio izmenjeno reenje, tako da je projekat kompromisni; parcela 37 m puta 95 m,
trebalo je da primi tri sale (1250, 500, 150 mesta) i pratee prostore; Pere domiljato operie
reetkastom konstrukcijom, konzolama i slino; proelje je konvencionalno, ali su i spolja i
iznutra korieni simbolistiki reljefi i slike
- osobenosti njegove arhitekture (strogost, smelost, jednostavnost i odanost tradicionalnoj
konstrukciji) ogledaju se i u delima koja radi po zavretku I sv. rata:
6. Esderova fabrika odee, 1919. -> proelje je donekle optereeno plitkom plastikom i
dekorativnim motivima, ali enterijer velike dvorane predstavlja dinamino svedoanstvo
mogunosti armiranog-betona (kombinacija velikih lukova i ramova, zastakljen krov)

17. Ogist Pere

117

7. Crkva Notr Dam di Rensi, 1922.-23. -> moda najistija primena armiranog-betona,
elegantne proporcije, konstruktivna modulacija, prefinjena sintaksa; duhovnost prostora
zasnovana na gotskoj tradiciji
- dva vana privremena objekta:
8. Umetnika galerija, Pale de Boa, 1924. -> drvena struktura
9. Malo pozorite na Izlobi dekorativne umetnosti, 1926. -> kombinacija laganih
materijala, projektovana da izgleda monolitno
10. Crkva Sv. Tereze, Monmanji, 1926.
11. Sala muzike kole, 1929. -> osnova gledalita lii na Paladija (popreko)
12. Stambena zgrada u ulici Rejnuar, 1932. -> ovde je smestio i svoj atelje; lii na zgradu u
Franklinovoj ulici, manje je dekorativna
13. Muzej javnih radova, 1939. -> trougaoni blok sa unutranjim dvoritem; klasicistiki
izraz armirano-betonskog skeleta; uzbudljiva "lebdea" koncepcija glavnog stepenita;
stubovi malo sueni na dole; raniji "crkveni" motiv - spoljni zid sa malim otvorima koji
ostavlja utisak tkanja (Zemper)
- jo neki projekti:
14. Nacionalna ustanova za uvanje nametaja
15. Administrativna zgrada Istraivakih laboratorija
- teorijski doprinos:
- neveliko obimom, teorijsko delo Perea odlikuje se aforistikim, dijalektikim nainom
razmiljanja, verovao je u univerzalna pravila arhitekture; poslednji vaan teoretiar
strukturnog klasicizma
16. Rekonstrukcija Avra, 1944.-54. -> urbanistiki rad Perea i uenika; P = 150 ha
opustoenog dela grada (posle bombardovanja)
- Avr - okenaska luka; grad najstravinije razoren (12500 graevina uniteno, 80000 ljudi
ostalo bez stanova) - bombardovanjem tokom celog rata, da bi krajem 1944. bio sruen do
temelja sa izuzetkom dve crkve (u izvetajima - "tabula rasa") obzirom na obim tete, svaki
pristup je bio mogu
- jo tokom 1944. grupa Pereovih uenika se okuplja oko ideje za rekonstrukciju grada;
napisali su manifest i osnovali udruenje, reeni da pod vostvom svog uitelja i u skladu sa
njegovim "velikim" principima preuzmu ovaj odgovorni zadatak, umesto da ga preputaju
aljkavim dravnim komesarijatima; odrali su dva sastanka sa ministarstvom, posle ega je
odlueno da se rekonstrukcija poveri Pereu
- tako je osnovan Atelje za rekonstrukciju Avra; grupu je okupljao duh saglasnosti,
zajednitva i doslednosti po pitanju Pereovog strukturnog klasicizma (kog je ve oprobao na
nekim urbanistikim projektima iz 30-tih godina)
- poetak rada - interni konkurs ije je polazite bilo u nekoliko opte prihvaenih naela zadravanje postojeih osa, odgovarajua veliina bloka, i td. (razvoj Avra u XVI v. zapoeo
ja na osnovama racionalnog plana, ali je tokom industrijske revolucije irenje postalo
haotino); izdvojile su se dve grupe projekata - meoviti i konzervativni; Pere je odabrao
konzervativnu strategiju i od autora tih projekata zatraio je studiju koja je veoma liila na
konano reenje
- konani plan - ortogonalna mrea ulica zasnovana na pravcu dokova; ceo grad u rasteru 6,24
m puta 6,24 m; plan je prilino konzervativan i nefleksibilan sa nizom nereenih problema,
ak i u osnovnoj postavci mree; ipak, iskazano je uvaavanje seanja na staru prostornu
organizaciju, vrlo vano za stanovnike; loe strane: prenaduvan monumentalizam urbanih
prostora, nedovoljna odreenost, premale gustine
- Pere je predlagao i odizanje saobraajnica 3,5 m iznad nivoa tla -> radi vodovoda,
saobraaja na dva nivoa, garaa, skladita, ..., ali je gradski savet to odbio zbog visokih
trokova

18. Toni Garnije

118

18. Toni Garnije

- Toni Garnije (Tony Garnier), 1869. - 1948.
- Lion -> industrijski centar, tehnilogija (kinematografija, automobili, avijacija); radikalni
sindikalizam, socijalizam Prudonovskog tipa; francuski regionalistiki pokret - zalaganje za
decentralizaciju i zalaganje za oivljavanje lokalne kulture
- obrazovanje:
- roe u Lionu (u Lionu su ideali Prudonovskog socijalizma bili dosta prisutni) 1869.; otac
tekstilni diajner; odrastao u radnikoj etvrti
- studije arhitekture zapoeo 1886. u Lionu; 1889. prelazi na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu;
zainteresovao se za pitanja programske analize i klasifikacije tipova gradnje (profesor Goade
- snaan uticaj i na Perea); 1899. Garnije je osvojio Grand Prix de Rome (ovu nagradu je
osvojio dve godine posle prvog konkurisanja za nju sa svojom omiljenom temom
industrijskog grada u armiranom-betonu, gvou i staklu) - Rimsku nagradu za rekonstrukciju
grada Tuskuluma (jako mnogo dorskih, jonskih i korintskih stubova), posle ega 4 godine
provodi u vili Medii
- u Parizu se nadahnuo Zolinom vizijom novog drutveno - ekonomskog poretka u njegovim
utopijskim delima
1. Projekat industrijskog grada (Cite industrielle), 1904. -> vrlo detaljan i argumentovan
- tokom boravka u Rimu, kao obavezan rad uradio je rekonstrukciju rimskog grada
Tuskuluma (dobio Rimsku nagradu), ali se nije odrekao svoje omiljene teme industrijskog
grada
- paralelno je radio i na projektu industrijskog grad (grad budunosti, opti sluaj), koji izlae
1904. po povratku u Pariz
- koncept industrijskog grada - opti sluaj
- 35000 stanovnika, lociran uz reku, u planinskom kraju, regionalni centar; srednja veliina
grada, teren ravan i brdovit, preseca ga reka, fabrika u dolini na uu manje u veu reku;
eleznica vodi od fabrike do grada koji je na visoravni
- socijalizam (uveo je nove tipove zgrada: agencije za zapoljavanje, besplatni pansioni):
nema ograda, privatnog vlasnitva, kasarni, suda, zatvora, policije, crkava
- prostor izmeu dve zgrade u pravcu sever - jug visini zgrade na junoj strani
- neizgraene povrine: kontinualni park; izgraenost do 50 %
- hijerarhija ulica, raznorodna graevinska tipologija, prosek P+2, aksijalnost + ortogonalnost,
30 m puta 150 m
- armirano-betonsko - elina vizija mediteranske Arkadije
- u ovom projektu (po kom je najpoznatiji) pominje vane pojmove: znaaj higijenskih
inilaca (Sunce, vazduh, zelenilo), dobro razmaknute graevine, peake staze odvojene od
saobraaja, Vrtni grad
- zoniranje: srednjevekovno jezgro, novi deo grada, industrijska zona (u dolini), bolnice (dalje
u brdu zatiene od hladnih vetrova, kao i grad okrenute ka jugu, smetene na terase,
podignute iznad reke)
- infrastruktura: eleznica, hidrocentrala sa branom, auto-put
- plan je razrae do detalja, sa projektima svih zgrada i sugestivnim perspektivnim crteima
- u okolini su poljoprivredne povrine
- podrazumeva se korienje tehnikih novina
- velika veza sa antikom u ovom projektu: auto-put koji premoava dolinu podsea na rimske
akvadukte, pozorite na otvorenom podsea na grke amfiteatre, a zgrada kupatila na rimske
terme
- industrijski grad (po stilu vraa se antikim oblicima, a po filozofiji antikom duhu) je bio
utopijski koncept sa arkadijskim nagovetajima; vaan je jer ga je sam Garnije kasnije u svom

18. Toni Garnije

119

delu kasnije koristio, a sem toga znaajno je uticao na Le Korbizjea i urbanistike postavke
CIAM-a
- lionska delatnost, 1904 - 1914.:
- od 1904. postaje glavni arhitekta Liona, na poziv socijalistike gradske vlasti (vaan ovek zamenik gradonaelnika Erio)
2. Kompleks klanice i stone pijace La Mus, 1909.-13. (posle prvog projekta za Erioa skromna mlekara sa talama u parku T. T. 1904.) -> makrourbanistika jedinica (tokom II
sv. rata koriena kao fabrika projektila; elezniki prikljuak; niz paviljona - najupeatljivija
velika hala (na trozglobnim lukovima raspona 80 m) sa stepenastim krovom idva dimnjaka od
ute opeke koji su dominantni (konstrukcija podea na "halu maina"), sve zgrade odlikuju se
svedenom plastikom (skroman ulaz oivien njegovim osobenim stubovima - svetiljkama),
jednostavnou forme, ravnoteom horizontalnog i vertikalnog, funkcionalnou
3. Olimpijski stadion, 1913.-16. -> grko - rimski duh, bez glomaznosti; horizontalnost,
uklopljenost sa terenom; naglaeni ulazi (4 luka)
- u originalnom planu stadion je trebalo da bude i vrsta sportskog centra sa manjim
igralitima, salama, bazenom i restoranom, ali je gradnju prekinuo I sv. rat i nikad nije
zavrena
4. Bolnica Gran Blan, 1915. (dobila je Eriovo ime posle njegove smrti) -> vrtna
paviljonska (2- i 3-spratni paviljon) struktura na padini; zgrade su niske sa ravnim krovovima;
nema pompeznosti
- kao i kod kompleksa klanice, ina taka bolnice je postrojenje za grejanje sa dva dimnjaka
5. etvrt "Sjedninjene drave", projekat iz 1920, zapoeto 1928. -> projektovane su kue
sa tri do etri sprata, ali su poviene za jo dva sprata, pa se izgubila predviena
proporcionalnost; suptilna podela na blokove, adaptabilne standardne jedinice; brz sredinji
saobraaj odvojen od sporog saobraaja; prostor izmeu zgrada u zelenilu, bez ograda
- 1917. Garnije je objavio crtee i komentare "Industrijskog grada", a 1919. projekte koje je
uradio u Lionu
- francusko - ameriki sanatorijum - bolje razraen od bolnice, 5460 kreveta, paviljonski, 9
zgrada
- uopte o delu:
- povuen ivot u Lionu (malo je putovao i malo pisao, izraavao se skoro iskljuivo kroz
praktian rad), van razmirica avangarde; estetski zaostaje za Anri van de Veldeom, Losom ili
Rajtom, ali je u mnogo emu napredniji
- slinost sa Pereom - vezanost za klasinu tradiciju (kao vrsta veite arhitekture koja se moe
prilagoditi: sklad izmeu arhitektura naslea i tehnika gradnje), ideja o univerzalnim
vrednostima arhitekture
- odnos prema drutvu: prihvatanje tehnikih, administrativnih, ekonomskih i drugih
uslovnosti drutva; plodan odnos sa poslodavcem
- graevine ne posmatra izdvojeno, ve u funkciji dobrobiti grada

21. Be na prelomu vekova - secesija

126

21. Be na prelomu vekova - secesija

- sveto prolee: Vagner, Olbrih, Hofman, 1886. - 1912. (Be -> spisi i stavovi Zempera i
inkela; odbacuje Zemperovu italijansku renesansu; prihvata inkelovo -> "svaka epoha svoj stil")
- Be, 1898. - 1918. -> odbojnost prema priznatom drutvenom ureenju, ali i zapanjujui
konzervativni karakter (arhitektura i slikarstvo); Vagner, Olbrih i Hofman takoe. Jedino
Adolf Los u potrazi za istotom odaje zaetke potpuno novog modernog stila
- Klimt i Vagner u toku ivota zauzimali kontroverzne pozicije i isticali kao pripadnici
avangarde, a pritom u njihovom radu prisutni su tragovi tradicije
- 1897. - secesija - do 1903. - zlatno doba -> Olbrih, Hofman, Mozer, Klimt (1903. - poslednji
broj "Ver sacrum" -> prestalo je i zlatno doba secesije)
- 1908.-11. -> klasicizacija
- 1912. -> kraj (Vagner - vila)
- Be -> borba izmeu eklektike secesije i Losovih teza. Vagner je osetio jaanje
"protivnikih snaga" i pozvao Olbriha da zauzme mesto profesora na Akademiji, to je ovaj
odbio
- secesija: -> novi materijali i ornamentika - spolja, ne iznutra; ne primenjuje tehnika
dostignua, ve istrauje novi, ornamentalni izraz, ime unapreuje primenjenu umetnost
- uvod:
- itav niz zdanja primer su obrazovnog ideala liberalne Austrije: Univerzitet, muzej,
pozorite i najvelelepnija od svih - Opera; kultura, ranije zatvorena u palatama, sada se razlila
po trgovima - svima dostupna; umetnost vie nije samo izraz arhitekture uzvienosti i crkve,
ve postaje ukras i opte dobro prosveenog graanstva. Velelepne graevine u Ringtrase
potvriuju da su u Austriji despotizam i veru smenile ustavna politika i svetovna kultura
- zahvaljujui ekonomskom napretku Austrije, sve vie se ivi aristokratskim ivotom. Bogati
graani i uspeni birokrati podigli su gradske i prigradske vile, sline muzejima, koje postaju
sredita drutvenog ivota
- engleski prerafaeliti bili su nadahnue pokretu Art Nouveau, koji se u Austriji krajem XIX v.
naziva secesija. Ali do Austrijskih sledbenika nije prodrla ni njihova duhovnost
(pseudosrednjevekovna) niti nagon za drutvenim preobraajem. Austrijske estete nisu bile
otuene od drutva (kao u Francuskoj), niti su bile deo drutva (kao u Engleskoj). Nedostajao
im je antiburoaski duh. Ni angaovane, ni dezangaovane, austrijske estete nisu bile otuene
od svoje klase, ve su zajedno sa njom otuene od drutva koje je odbacilo sopstvene
vrednosti
- Oto Vagner
- predlagao je novi stil koji ne bi imao ni traga od istoricizma i koji bi se oseao u svim
sferama - od urbanizma do unutranjeg ureenja
- knjiga "Moderna arhitektura" (obnovljeno izdanje se zove "Neimarstvo naeg
vremena")
- Vagner poinje od Zemperovih ideja, kreui se ka Le Korbizjeu: napada ono to sa
prekorom naziva "arheoloki" odnos istoricista i zastupa stav da se na arhitekturu gleda kao
na "izraz modernog ivota" koji stvara lepe oblike bez traenja uzora u prirodi. Tvrdi "da se u
arhitekturi mora videti superiorni izraz ljudske moi - moi vrlo bliske boanskoj". Le
Korbizje ovakvo shvatanje arhitekte odvodi u jo veu krajnost
- Vagner napada praksu da se arhitekte obuavaju kao da su inenjeri, jer je zainteresovan da
umetniki oblik dovede do novih tehnologija, a ne da nove tehnologije ostavi na milost
inenjerskoj struci. Zato savetuje studente arhitekture da neko vreme provedu u Italiji, ne da

21. Be na prelomu vekova - secesija

127

bi skupili zbirku arhitektonskih motiva (to bi se graniilo sa kriminalom), ve da posete velike

gradove i sagledaju potrebe savremenog oveka
- dakle, Vagner odbacuje istoricizam, jer stil, u pravom smislu, predstavlja proizvod novih
materijala, tehnologije i drutvenih promena - "apsolutni izraz ideala lepote, odgovarajueg za
odreeno doba". "Novi iljevi i nove konstrukcije raaju nove oblike."
- dalje, smatra da "nepraktino ne moe biti lepo"
- materijali i tehnologija su primarni, a sve ostalo, ukljuujui i kompoziciju, njima podreeni:
"kompozicija mora jasno da otkriva koji su materijali i tehnike primenjeni" i ako se to
postigne "karakteristike i simboliki kvalitet graevine pojavie se sami od sebe"
- moderna arhitektura, po njemu, mora biti jednostavna, praktina uz simetriju kao imperativ,
da bi izrazila etos doba
- u novim drutvenim uslovima, jednonost stambenih blokova e postati dominirajua u
urbanoj sredini budunosti... kao to e dominirati i sve vei broj spratova - do 7 - 8 za
stambene i poslovne objekte sa oblakoderima u centrima gradova. Pri projektovanju fasada
modernih stambenih blokova, arhitekta e biti primoran da prihvati i ravne povrine
isprekidane samo velikim brojem istovetnih prozora, sa eventualnim vencem ili frizom i
ulaznim tremom. Nije dao nikakve estetske smernice. Estetski kvalitet moderne arhitekture
iji je naglasak na materijalima i konstrukciji, morae da se povinuje uslovima i shvatanjima
modernog oveka. Jedna od retkih estetskih preporuka, koje Vagner direktno daje jeste
upotreba porcelana, majolike i mozaika kao materijala za fasade (koje je i sam primenio na
nekim fasadama u Beu)
- njegovi radovi "Generalni urbanistiki plan regulacije" i "Veliki grad" pokazuju
prihvatanje kao neminovnosti, neogranienog rasta gradova, kojima dominiraju saobraaj i
komercijalni interesi, gradova podeljenih na kvartove zasnovane na ortogonalnoj mrei ulica
koja ih deli na blokove. U urbanistikom planiranju Vagner je znaajan prethodnik Le
Korbizjea
- njegove graevine prele su razvojni put od istoricizma do funkcionalnog Art Nouveau, i
zajdno sa njegovim pisanim delima i predavanjima na Bekoj Akademiji, bitno uticale na
arhitekturu XX v.

22. Oto Vagner

128

22. Oto Vagner

- Oto Vagner (Otto Colomon Wagner), 1841. - 1918. -> zvali su ga "ocem savremene beke
arhitekture" i "uiteljem itave generacije"; najistaknutiji lan secesije; profesor Umetnike
Akademije u Beu; napredne akademska misli; uticao -> na ehe (Kotjera, Janak, Goar,...),
na Nemce (Olbrih, Hofman), na Jugoslovene (Fabiani, Kovaevi, Plenik)
- obrazovanje:
- roen 1841. u Pelcigu kod Bea
- uenje arhitekture zapoinje 1857. na tehnikoj koli u Beu, nastavlja na Akademiji
(Bauakademie) u Berlinu kod jednog od najboljih inkelovih uenika, a zavrava na
Akademiji u Beu, 1863. kod van der Nila i Sikardsburga, koji su sledili Zempera, pa je i
Vagner krenuo tim stopama, ali na jedan osoben nain, da bi na kraju doekao da stvori svoje
doba; zahvaljujui svom politehnikom obrazovanju, Vagner je bio vrlo svestan drutvenih i
tehnikih inilaca svog vremena
- uticaji:
1. uticaji arhitekture visoke renesanse
2. racionalizam inkelove kole
3. retorinost graditelja Ringa: Zempera, Hazenauera, van der Nila i Sikardsburga
- Vagnerov razvoj tekao je loginim (15 godina radio samostalno), postupnim tokom, uz
saznanje da znaaj jedne zgrade ne odreuje formalni arhitektonski renik, ve njen originalni
karakter (zapaanje Hofmana); protivio se istoricizmu - "elik ovek"
- ivot i delo:
- rani radovi:
* Berza u Amsterdamu, 1884.
glomazni ornametnti koji deluju vrlo udno u
* Ruska ambasada u Beu, 1886.
poreenju sa kasnijim delima na polju ind. arh.
- 1892. Vagner je zapoeo sa objavljivanjem svoje etiri knjige folio-formata "Skice,
projekti i izvedene zgrade"; na osnovu prve sveske, poznati su nam rani radovi Vagnera
(mnogi nisu izvedeni), od kojih su poetni u baroknom duhu, sa postupnim prelazom ka
renesansnom izrazu
- rane zgrade: izvrsno manipulie prostorom, italijanizirane fasade
- prvih 15 godina karijere, Vagner radi samostalno
- 1879. - prva dravna narudba - Dekor za proslavu careve srebrne svadbe (nije mu donelo
iri uspeh)
1. Austrijska Zemaljska banka, 1883.-84. -> remek-delo i sa vizuelnog i sa praktinog
aspekta; prefinjeno osveljenje - stakleni krovovi na gvozdenim gredama (takvo osvetljenje je
primenio i kod svoje proslavljene zgrade Potanske tedionice); plan - korekcija ose kretanja
(usled nepravilne parcele) krunom - zglobnom prostorijom (na ulazu je vestibil "O" oblika sa
statuom u sredini koja personifikuje Austriju; put dalje logino vodi do altera) tako veto da
se to pri kretanju uopte ne osea
- na gornjim spratovima su polukruni hodnici koji povezuju kancelarije, osvetljeni pomou
istog svetlosnog izvora ogromnim prozorima sa polutransparentnim staklima koji sa
unutranje strane zgrade gledaju na njen sredinji deo
2. Prva vila Vagner (za sebe i svoju porodicu), Hiteldorf kod Bea, 1886.-88. ->
otelotvorenje klasinog paladijanskog duha
3. Konkursni rad za generalnu regulaciju Bea, 1893. -> istaknuto pitanje saobraajnih
tokova (izgradnja nove ulice iza, a koncentrine sa Ringom, polukrune -> kojom bi se
formirao pun krug; podzemna eleznica), naglaen znaaj dugih pravih ulica, preureivanje

22. Oto Vagner

129

izvesnih delova gradskog jezgra, igradnja nove polukrune ulice koncentrine sa Ringom,
regulisanje Dunavskog kanala i podizanje lunih skladita - ovi crtei doprineli su ugledu
Vagnera (iako nisu izvedeni) daleko van granica Austrije
- moto: "neophodnost je jedini gospodar umetnosti"
- 1894., posle smrti Hazenauera, naimenovan je za profesora na Akademiji u Beu; prilikom
inauguracije je istakao da polazite arhitekture mora biti sadrano u potrebama modernog
ivota i nalaenju njihovih adekvatnih formi
- iste godine je izabran i za umetnikog savetnika pri bekoj komisiji za saobraaj, gde se latio
izrade projekata dva najurgentnija tehnoloka sistema: gradske eleznice (Stadtbahn) i brna
na Dunavskom kanalu (kao regulisanje toka reke); brane su bile samo deo ambicioznijeg
programa za proirenje Dunavskog kanala koji bi se uinio plovnim, bez obzira na vodostaj
4. Izvedene su samo dve od etri planirane brane, ali one su bile revolucionarne i u
tehnolokom i u graditeljskom smislu (novi materijali, temelji na dubini od 24 m - izuzetna
preciznost), a ostvarena je i upeatljiva arhitektura (brana je nadviena masivnim obalnim
stubovima; na potpornim stubovima su bronzani lavovi)
5. Stadtbahn: eleznika mrea (obim zadatka je trebalo ispuniti za samo 7 godina) duga
preko 80 km sa 40 stanica, sa podzemnim deonicama, nadvonjacima, tunelima; zapanjuje
detaljnost projekta gde je Vagner preuzeo ne samo stanine zgrade (Vagner je sam podneo
odgovornost za projekat i njegovo izvoenje), ve i mnoge isto inenjerske konstrukcije;
izgraene su 4 od 6 predvienih linija; stilski: meavina (hibrid), pre svega arhitekture i
inenjerstva (na kom e se zasnivati dalji rad); u ranijim delovima projekta opstaju klasini
motivi, pomalo neumesni u kombinaciji sa istim tehnologizmom mree i upotrebom gvoa i
stakla, to je bilo radikalno; u kasnijim, vidan je uticaj secesije (jugedstila), mada priguen naime, znaajan deo posla oko Stadtbahn preuzeli su Olbrih i Hofman; 1897. - stanica
Karlsplatz - primena francuskih reenja gvozdenih konstrukcija; Vagner najavljuje upotrebu
neobraenih materijala; spoljne zidove oblae tankim mermernim ploama i privruje ih
vidnim ugaonicima; biljna ornamentacija; rad na Stadtbahn zavrava se 1901.
- koristi: vidljive gvozdene skeletne konstrukcije sa skrivenim gredama, kod stninih zgrada
- "iza ovog radikalizma nalazi se klasina predigra genija"
6. Kua Majolika, Be, 1898.-99. -> pristupa secesiji 1898.; bogato bojena keramika na
ravnoj fasadi (biljna ornamentacija); osnova zgrade je konvencionalana
- 1899. Vagner se prikljuio udruenju secesionista ime je stekao brojne mone protivnike;
do tada on je smatran gotovo institucijom, pa e utoliko i osporavanja biti ea (oboreni su
neki od njegovih najvanijih projekata)
7. Potanska tedionica, Be, 1904.-12. -> ovo nije secesija; pobedniki rad na konkursu u
konkurenciji 36 radova; najnaprednije ostvarenje; 2 faze: I faza - vitalni deo sa trobrodnom
alter salom; II faza - zadnji deo zgrade (sa odeljenjem za hartije od vrednosti i menice);
fasada prve faze je obloena tankim ploicama od belog mermera, privrenim zavrtnjima
(vie od 17000 zavrtnjeva od metala); od aluminijuma (koji je, uopte, veoma eksploatisan na
projektu) - uveni ventilacioni otvori za uduvavanje toplog vazduha i td.; bazis, fasada
prizemlja - granitne "nabrane" ploe - odgovor na klasinu rustikaciju na zgradama banaka i
trezora; upotreba staklenog krova u osvetljenju sredinjeg dela alter - sale (slino i kod
Zemaljske banke); funkcionalna trapezna osnova; Vagner daje nov smisao materijalu - staklu,
mermeru, eliku, aluminijumu, betonu,...; zapanjujua panja u detalju (na krovu su dve
figure u obliku stubova visoke 4,25 m od aluminijuma, koje gledaju na Ring); tehnologija krovno grejanje protiv snega, ventilacija; urabnistika dovitljivost - rad sa strankama uz iroke
saobraajnice (Ring), poslovni delovi du uskih mirnih ulica
- puno panje je posveeno unutranjem ureenju prostora gde se obavljaju bankarske
transakcije

22. Oto Vagner

130

8. Crkva svetog Leopolda ("Am tajnhof"), 1904.-07. (kamen temeljac u prisustvu cara
Franje Josifa; Vagnerov jedan od izleta na polje crkvene arhitekture) -> jedno od dela koje je
najvie doprinelo njegovoj reputaciji; jednobrodna (jednoprostorna) graevina sa transeptom i
kupolom (na uzanim stubovima od opeke) u preseku; pod u blagom neprimetnom nagibu ka
oltaru; kupola sa unutranje strane (kao zasvedena ukrasna tavanica) znatno plia nego spolja
(radi bolje akustike smanjio je zapreminu kupole); spolja na fasadi mermer sa bakarnim
rafovima (svi vidljivi metalni delovi, ak i gvozdeni prozori presvueni su bakrom), pozlata
kupole, ravni asfaltirani krovovi i presvueni ljunkom; higijenski prakticizam (zbog
besramnog pragmatinog stava prema crkvenoj arhitekturi dolo je do negodovanja) - crkva je
graena za sanatorijum Donje Austrije; unutranja dekoracija i mobilijar -> secesijski
umetnici
- Vagner nije voelo fresko tehniku, pa su iznad oltara dva mozaika od mermera, grnarskog
materijala, emajla i stakla; kupola: unutranja tavanica od rabic - panela umetnutih izmeu
vidljivih gvoa, profila "T" preseka odozdo pozlaenih; unutranjost kupole podeljena na
dva dela betonskom tavanicom sa koje se moglo rukovati lusterima viseim korpama
- prakticizam i higijena -> duhovito Vagnerovo reenje pristupa svetoj vodici u vidu fontane
iz koje voda neprestano tee tako da pacijenti mogu dotai mlaz, a ne uobiajeno umakati
prste u posudu; klupe od tamnog drveta namerno su kratke (za 4 do 5 osoba), ako pacijent
dobije napad tokom slube da ne uznemiri ostale; sakristija sa dvojnom funkcijom: kao
ambulanta za hitne sluajeve ili akonikon sa ispovedaonicom (zbog eventualnih tekoa
vernika sa sluhom)
- posle crkve, Vagnerovi projekti izraavaju izvesnu dvojnost; utilitarni (na pr. za
nerealizovanu Univerzitetsku biblioteku) ili stambeni koncepti odlikuju se redukcijom
ornamenta, ravnim povrinama, pravougaonom strogom geometrijom - stambene zgrade
(bisko Losu); nasuprot tome, neki projekti i dalje su puni klasinih motiva (na pr. poslednji
projekat: "Crkva pobede (primirja)"); u ovom periodu, Vagner sve manje projekatta
izvodi, mnogi projekti su odbijeni (Ministarstvo rata, Akademija lepih umetnosti, "Palata
bekog drutva")
9. Projekat muzeja cara Franje Josifa, Karlsplatz -> naroito je osporavan; Vagner ga
predlae jo 1900. na nepravilnoj lokaciji (kao kod Zemljane banke) uspeo je da osmisli
kompaktnu emu; vodio je rauna o odnosu prema Karlskirche odmah pored nje (trudio se da
izbegne pozajmljivanje motiva sa Karlskirche); 1909. - novi planovi, prekomponovan trg
izgradnjom robne kue i fontane (naspram robne kue), 1910. - maketa dela muzeja u
prirodnoj veliini (na lokaciji predvienoj za muzej) -> ovo izaziva lavinu ogorenja i
nagovetava neuspeh projekta bar na ovoj lokaciji (Vagner je ponovo uradio nacrte za drugu
alternativnu lokaciju na kojoj je trebala biti i Akademija lepih umetnosti - od sveg ovoga nije
bilo nita)
10. Druga vila Vagner u Hiteldorfu, 1912. -> stroga i elegantno proporcionisana arhitektura,
bez stilskih elemenata i ornamentalne plastike; ravni zidovi, useeni prozori, jednodelni stupci
verande (kraj secesije)
11. Univerzitetska biblioteka -> nerealizovana
- teorijski radovi i urbanizam: (kao teoretiar nastavlja se na Zempera i na Raskina; 4
knjige: skice, projekti i izvedene zgrade (1892.)
- Traktat "Moderna arhitektura", 1896. -> razmatra odnos modernog ivota, tehnologije,
arhitekture; smatra da moderni oblici moraju odgovarati novim materijalima i savremenim
potrebama da bi bili prihvatljivi; oni moraju biti izraz drutvenog i tehnolokog razvoja; ulogu
arhitekte on vidi i kao umetniku i kao inenjersku
- Vagner se priklanja realistinom konceptu arhitekture, a odbacuje dopadljivost, pa stoga i
besmislene aspekte istoricizma

22. Oto Vagner

131

- Studija "Veliki grad", 1911. (realizam protiv Verniedlichung-a (ulepavanja); 23 stranice

teksta pred svoj 70-ti roendan) -> najvaniji Vagnerov tekst iz oblasti urbanizma (nastala
tako to je prof. sa Kolumbija Univerziteta traio od njega tekst za meunarodni kongres o
umetnosti planiranja gradova u Nju Jorku); Vagner se interesovao za gradski centar i za veliki
grad kao izraz logike, ekonomskih i kulturnih procesa, pa odbacuje tada snane alternativne
koncepte; studiju je podelio na tri dela: slika grada, regulacija, ekonomika (da se prilagodi
stvarnom ivotu, ne podlee nostalgiji); u prva dva dela Vagner analizira veliki grad i prilae
sopstvene skice prostorne organizacije, a u treem delu razmatra modele finansiranja irenja
grada (1. kontrola komunalnih sistema; 2. porez na imovinu; 3. pekulacija nekretninama od
strane gradske vlasti -> pametno ulaganje kapitala kompenzovano naknadnom zaradom, tj.
zaradom steenom uveanjem vrednosti zemljita - Osman: profitabilnost javnih ulaganja);
Vagnerova studija iznenauje detaljnou, kako projektnog tako i ekonomskog dela; osnovne
Vagnerove postavke vidimo jo u konkursnom radu za Generalni plan Bea iz 1893.; niz
predloga: saobraaj, urbanistiki blokovi, visina zgrada, trgovi, monumentalna zdanja
(insistirao ja na problemu saobraaja: smatra neophodnom gradsku eleznicu (podzemnu ili
nadzemnu), kao i radijalne magistralne i krune prstenove), gde se sukobljava sa tendencijom
ulepavanja i "planirane sluajnosti" (ispoljavala se namernim krivudanjem staza, zakoenjem
uglova, izmetanjem vizura, to po Vagneru ne obogauje grad, ve skrnavi prave ulice) ->
(koncept Kamila Zitea o "umetnikom oblikovanju gradova"); (isie dinaminost grada kao
realnost -> uiniti vidljivim unutranju strukturu i procese radi dopadljivosti); tako u
grafikom delu studije Vagner daje detaljan prikaz "XXII distrikta Bea", sa ortogonalnim
ulicama, monumentalnim javnim prostorima, veoma realistinog duha, nasuprot Zieovom
konceptu punom teatralizma bez stvarnog opravdanja
- inspirisan je bio Osmanovim planom Pariza, koji je smatrao modelom za sve evropske
gradove metropole
- Vagnerova kola, 1894. - 1912. (utie na: Gaudija, Italijane, Maare, Ruse,
Skandinavce, ...; ogroman uticaj; do kraja svog postojanja bila je na prvom mestu meu
kolama za arhitekturu (iako tokom tih 16 godina nije uivala uvek isti ugled) i imala je
veliku podrku sa strane)
- 1894. Vagner zamenjuje fon Hazenauera kao profesor Beke Akademija arhitekture, na
kojoj su vaili klasini kanoni (Vagner ih se drao takoe) i koja je negovala renesansni izraz
- Vagner u inauguracionom govoru dovodi u vezu moderni ivot sa arhitekturom i pledirajui
za nalaenje adekvatnih formi (arhitektonske forme prilagoditi potrebama i zahtevima
vremena uz potovanje tradicije)
- atmosfera u koli: gvozdena volja da se nadmae postignuti rezultati i tenja za isticanjem
- uenici (njih ukupno 191 tokom 20 godina) bili su 50 % iz Bea, a ostali iz drugih krajeva
monarhije; svake godine konkurisalo je 60-tak kandidata, a bilo bi primljeno oko 8; prijem se
odvijao tako to bi kandidati predali 10-tak nacrta, posle ega bi usledio kratak razgovor sa
Vagnerom; presuivala je obina grafika vetina i Vagnerova intuicija (inae su uenici
posedovali izuzetne grafike sposobnosti, koje bi esto potisnule arhitekturu (konkuriu
slikarima)); na koli je uio jedan broj arhitekata koji su ovde bili kao na poslediplomskim
studijama, ponedeljkom ujutru su odravani sastanci posveeni komentarima aktuelne
arhitekture, kojima je Vagner pridavao osobit znaaj; nije doputao odsustvovanje, ali je
podravao kritiku argumentaciju; teite razmatranja je bilo na humanistikim, a ne na
tehnolokim aspektima arhitekture; od utorka do petka pre podne studenti prve dve godine
radili su projekte pod nadzorom maestra i njegovog tima; na treoj godini, studenti su
slobodno birali temu (prema svom nahoenju), koja bi bila razraivana kao diplomski rad;
sastavni deo nastave bila su studijska putovanja organizovana prvenstveno leti; Vagnerov
osoben nain rada: ako bi sa uenikom poeo da pria o drutvenim, politikim, filozofskim

22. Oto Vagner

132

ili pozorinim dostignuima (ne o muzikim -> "muziku uopte nije razumeo", izjava je
jednog uenika) to bi znailo da projekat treba preraditi; mnogi studenti su se izdravali
radom u ateljeima bekih arhitekata; na koli su raspisivani konkursi (podsticaj za fer, ali
bespotedno takmienje kandidata), gde je nagraivano novano ili studijskim putovanjem krunakolske karijera bila je Rimska nagrada (bilo je vie nagrada (razliito su se zvale) koje
su imale razliitu svrhu; Grand Prix de Rome -> besplatan boravak u palati Venecija u Rimu
(tada austrougarska ambasada) uz 3000 kruna stipendista, tj. nagraeni bi po povratku trebalo
na izlobi Akademije da predstavi svoje skice sa putovanja, a sve ostalo je bilo slobodno;
pravci istraivanja uenika: kritiko preispitivanje regionalne arhitekture i, na drugoj strani,
neobidermajerski stil; kasnije se javlja i eksperimentisanje sa apstrakcijom (punom
simbolizma); istrauje se fenomen boje; novine u obliku i strukturi obino su funkcionalno
opravdane; delatnost kole i arhitekata oko kole praena je u meunarodno uglednom
asopisu "Der Architekt", direktora fon Feldera; asopis je bio, praktino, "organ"
savremenih tendencija u arhitekturi; treba rei i da su uenici kole uglavnom postajali
uspeni i veoma uticajni arhitekti (Olbrih, Hofman, Joef Plenik, Maks Fabijani, Hubert
Gesner, Pavel Janak)
- Hofman (Josef Hoffmann), 1870. - 1956. (1912. postavljen za graevinskog savetnika
Bea; 1927. lan irija za Ligu Naroda (dosledno bio za napredne projekte, za razliku od V.
Orte))
- uticaji:
1. Vagner (pohaao Vagnerovu kolu, bio izvanredan student)
2. Mekinto (izloba u Beu 1900.)
3. belgijski i francuski Art Nouveau
- 1897. uestvuje u stvaranju "Beke secesije"
- 1899. poinje da predaje na koli primenjene umetnosti pri muzeju u Beu
- dela:
1. Trgovaka ranja "Apolon" u Beu, 1900. -> enterijer, napad na zavojitu secesiju
(prefinjene linearne forme - poetak udaljavanja od zavojite secesije na "Apolonu"); ve
1901. zaokuplja ga apstraktna forma, kvadrat, igra crnog i belog; kao i ostale secesioniste
interesuje se za zanatsku proizvodnju predmeta primenjene umetnosti (u paviljonu "secesije"
nainio je postavku za Betovenovu statuu (koju je izvajao drugi umetnik) u svom apstraktnom
stilu)
- 1903. osniva sa Mozerom "Beku radionicu za oblikovanje" koja funkcionie do 1933.
(radionica je stekla svetsku slavu; Hofman ju je zatvorio brzo i bez obrazloenja) i iz koje su
izali brojni visoko kvalitetni proizvodi - svetska slava
- 1903. - poslednji broj "Ver Sacrum" ("Sveto prolee"; sa njim je prestalo zlatno doba
"secesije"), 1904. -> uestvuje u izdavanju novog asopisa (kasnije platforme nacional socijalistikog pokreta) "Hoe Varte" (prema vrtnom bekom predgrau), zaokupljenog
"povatkom prirodi" (platforma nacional - socijalistikog pokreta je u vrednostima Vrtnog
grada)
2. kao projektant Elitnog bekog predgraa Hoe Varte, 1901.-05., gradi etri vile; prva
(za Kolomana Mozera (slikar -secesionista)) je u stilu engleske free architecture (sobodne
arhitekture), ali se 1902., Hofman okree klasinijem izrazu zasnovanom na Vagnerovim
kasnijim radovima; do 1900. Hofman je razvio dekorativni stil
3. Pukersdorf sanatorijum, 1903. -> pribliava se svom uitelju Vagneru; apstraktna
voluminoznost (klasinost i strogost) i modernost -> uticaj na rana dela Le Korbizjea; lii na
Losa

22. Oto Vagner

133

4. Palata Stokle, Brisel, 1905.-10. -> remek-delo; atektoninost, odricanje od strukture i

mase, simbolistika estetika (svedena klasina dekoracija); zidovi (tanka mermerna obloga
fasade sa metalnim spojevima -> elegancija), oivieni horizontalnim i vertikalnim linijama,
deluju kao tanka spojena platna (spojena na uglovima metalnim trakama); toranj, koji podsea
na Darmtat, zavrava se kipovima (etri muka kipa) koji dre secesijsku lovor - kupolu
(kupolu sa lovorovim motivom); projektom je obuhvaeno i celokupno unutranje ureenje
(Klimtovi mozaici, i td.)
- ostala dela:
* 1911. - Paviljon Austrije na Meunarodnoj izlobi u Rimu -> klasicizam, najavljuje
monumentalnost Musolinijevog "Novog Rima" - kao Berensova ambasada u San Petersburgu
5. Niz meusobno slinih bekih vila, 1905.-14.
6. Izloba Werkbund-a, Keln - Austrijski paviljon, 1914. (derivat neoklasicizma)
7. Terasaste kue u Beu, 1932. (ekstremni purizam)
8. Venecijansko bijenale - Austrijski paviljon, 1934.
- Olbrih (Joseph-Maria Olbrich), 1867. - 1908. (beki period Olbriha: vile; vie enterijera
(Plava soba u kui Spicer); kafe bidermajer (najverniji proizvod Beke secesije, zasnovan
na bogatstvu ornamenta; ogroman broj planova -> 28000 crtea)
- pohaao Dravnu kolu umetnosti i zanata, kod Kamila Zitea; radi u Beu i zavrava
Akademiju arhitekture kod Hazenauera 1893.; dobio je Rimsku nagradu, putuje po Italiji i
Tunisu (Olbrih i Hofman - najdarovitiji Vagnerovi uenici bili su pod uticajem "Glazgovske
etvorke" i omaijani egzotinim vizijama slikara: Mozera i Klimta
- 1893.-98. radi kod Vagnera
- 1897. osniva, sa Vagnerovim blagoslovom, "Beku secesiju", zajedno sa Jozefom
Hofmanom, Kolomanom Mozerom (slikar) i Gustavom Klimtom (slikar), radi
suprotstavljanja akademizmu
- dela:
1. Izlobena zgrada Beke secesije, 1897.-98. (paviljon, sagraen za 6 meseci, umetnici
radili besplatno - simetrinost, zakoeni zidovi, lovorov motiv posveen Apolonu); poetna
skica je verovatno Klimtova (koji je glavni pokreta); natpis: "Vremenu njegova umetnost,
umetnosti njena sloboda"; kupola sa motivom lovora (oslonjena na etri kratka pilona)
- asopis "Ver Sacrum" ("Sveto prolee") -> glasilo Beke secesije (na naslovnoj strani
slikarski motiv: ukrasni bun sa korenjem punim ivota koje probija drvenu posudu i uranja u
zemlju i ispod, to je Olbrihovo polazite: "Svestan povratak plodnosti nesvesnog")
- Olrih 1899. odlazi u Drmtat, na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, koji
okuplja umetniku koloniju iz svih nemakih krajeva sa ciljem obnavljanja arhitekture; 1901.
umetniki rezultati Habitata predstavljeni su na izlobi koja je otvorena misticistikom
ceremonijom "Znak" ("prorok" se sputa sa zlatnog portala zgrade i u ruke prima komad
kristala kao simbol obinog materijala pretvorenog u umetniko delo (kao to se ugljenik
nekad menja u dijamant)) na stepenitu Hercogove kue (stepenite Olbrihove Ernst Ludvig
kue); u Darmtatu, Olbrih stvara pod uticajem Vojsija, Mekintoa, Klimta, teei stalno
jedinstvenom nainu izraavanja
2. u Darmtatu je sagradio sopstveni atelje, kuu Ernsta Ludviga (ia kolonije sa 8
ateljea, ukraen juni ulaz sa ogromnim statuama) -> najsmelije delo, vrhunska
monumentalizacija; visoka, glatka fasada sa horizontalno postavljenim prozorima (severno
osvetljenje)
3. Svadbena kula, 1901.-08. -> kula za venanja - ezoterina i smela, koja svojom
skulpturalnou ve najavljuje dela Tauta i Mendelsona

22. Oto Vagner

134

- ceo kompleks u kome je kula sa okolnim izlobenim paviljonima ima piramidalni oblik i
sagraen je iznad rezervoara za vodu. Bio je "kruna grada". Po Olbrihovom crteu trebalo je
da lii na planinski lavirint gustog rastinja, ija se boja menja sa godinjim dobima
4. Robna kua Tic, Dizeldorf, 1906. -> u klasicistikom maniru (povratak nekom skrivenom
klasicizmu), od armiranog-betona pribliavanje Pereu
5. Vila "Fajnhals" u Kelnu -> velika vila za proizvoaa cigara Fajnhalsa u Kelnu

23. Adolf Los

135

23. Adolf Los

- Adolf Los (Adolf Loos), 1870. - 1933. -> i sam u poetku pripadao secesiji, kasnije otro
kritikovao (jedva se opirao); bezornamentalnost
- o ivotu:
- Los je veoma sloena linost i pojava u istoriji moderne arhitekture (na prvi pogled
dvosmislen i kontradiktoran, ak zagonetan; pitanja: (bez odgovora) da li je racionalista,
tradicionalista, sledbenik klasicizma, pionir moderne arhitekture, arhitekta dadaista ili
poslednji izdanak dekadentnog Atn Nouveau; da li je sledio ikaku kolu, ili Le Korbizjea,
ili Gropijusa); esto je izuavan jednostrano, a sam sebe je video unutar konteksta istorijskog
kontinuiteta tradicije (smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi za arhitekturom
svoga vremena")
- Adolf Franz Karl Viktor Maria Los roen je 1870. u Brnu (100 km severno od Bea;
trgovakom industrijskom centru Austrougarske monarhije); otac mu je bio kamenorezac koji
je izuavao slikanje i vajanje, umro 1879., tako da tu vetinu nije mogao uiti od oca, ve je to
neka psiho - veza ili odraz tuge za ocem
- skolovanje: zapoeo u Brnu, 1884. polazi u Benediktinsku gimnaziju koju brzo naputa;
upisuje se u Nacionalnu kolu za umetnost i zanatstvo u Rajhenbergu (hteo da ui za
mehaniara) na kurs mehanike, ali i to naputa i prebacuje se na tehnologiju graenja, a na
kraju, 1889. se skrasio na mainskim konstrukcijama u okviru Nacionalne kole za umetnost i
zanatstvo u Brnu
- arhitekturu je poeo da ui na vioj tehnikoj koli u Drezdenu, da bi po odsluenju vojnog
roka preao u Be na akademiju; 1892. vraa se u Drezden, ali ne uspeva da zavri studije; bio
je osrednji student, ali je iskazivao veliku sposobnost za rad na gradilitu (umeo je da
kontaktira sa zanatlijama i zidarima i da ceni njihov rad)
- 1893. odlazi u Ameriku (3 godine) da bi posetio svetsku izlobu u ikagu (na kojoj je "odata
pota L. Salivenu"), gde se upoznaje sa delom Salivena (i knjigom "Ornament u arhitekturi");
u Americi je bio u Nju Jorku i zadrao se do 1896.; bio je inpresioniran oblakoderima,
stambenom arhitekturom i drutvenim ureenjem Amerike (iskustvo koje je stekao u Americi
pomoglo mu je da definie svoju kritiku upuenu evropskoj kulturi, politici i arhitekturi)
- po povratku iz Amerike stekao je reputaciju kritiara funkcionalnih predmeta i reputaciju
arhitekte enterijeriste. Tako je u poetku i radio rekonstrukcije prodavnica, kafeterija i
stanova. Imao je vernu, uglednu, intelektualnu klijentelu, ali su njegove ambicije bile vee
- po povratku 1896., nastanio se u Beu, gde pie polemike lanke iz raznih oblasti kulture,
u atmosferi krize morala i drutvenih vrednosti (guila ga je ta konzervativna i ograniena
atmosfera u monarhiji, a Amerika ga je kao mit privlaila prakticizmom i slobodom); kree se
u krugu prijatelja (Krausa, enberga, Vitentajna, Trakla i Kokoke) iz raznih oblasti
umetnosti, koji meutim, deluju kao nezavisne linosti, a ne kao umetniki pokret; zajednika
crta - spajanje etikog i estetskog, opredeljenje za ogoljene, stroge forme (bez ornamenta) i
strogost u izboru sredstava (protivnik svih stilova (ak i pojma "stil"); projektovao je ue na
osnovu njihovog funkcionalnog enterijera, dok su fasade izuzetno jednostavne, kod javnih
objekata - fasade ne smeju remetiti urbano tkivo)
- Los poinje da pie paralelno sa nastankom secesije (pisao je o Beu na prelazu dva veka
prepunom oaja i slabosti); ne suprotstavlja se eklekticizmu, ve lanom predstavljanju,
skrivanju realne materijalnosti iza privida istine; pladira za iznalaenje novog oblikovnog
naina izraavanja novih tehnika graenja i materijala
- kritikuje i istoricistiku imitaciju antike dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau
(van de Veldea, Olbriha, Hofmana) za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim
aspektima arhitekture i dizajna (doterivanjem oblika predmeta ve prilagoenih njihovoj

23. Adolf Los

136

funkciji; divio se prakticizmu Amerikanaca i diskretnosti Engleza; oboavao je estetsku

istotu automobila, hvalio vodovod zbog funkcionalnosti, struju zbog viestruke primene)
- godine 1903. objavio je dva broja "Das Andere" ("Drugo"), "asopisa za uvoenje
zapadne civilizacije u Austriju", kako je stajalo u zaglavlju; sve lanke napisao je sam
- okruen enama (etri su bile najznaajnije) najlepim devojkama u Beu ("ena trai jakog
mukarca")
- Los je mnogo putovao - Pariz, London, Prag, Berlin, Venecija, Azurna obala, Madrid,
Grka, Italija, Alir, ... raznim povodima; imao je sposobnost uenja na licu mesta
- 1912. na inicijativu Vagnera osniva svoju kolu; program je bio obojen klasicizmom, u
nameri da se uspostavi kontinuitet sa tradicijom pre XIX v. ("sadanjost je izgraena na
prolosti, kao to je prolost na vremenu prethodnom"); kurs je predviao i dugaka studijska
putovanja u Grku ili Italiju; rat prekida ovu aktivnost, ali je 1919. Los obnavlja u okviru
svog biroa; poznati uenici: Nojtra, indler, Engelman
- 1920. imenovan je za "glavnog arhitektu Stambenog odeljenja Beke optine"; uprkos
iskrenom interesovanju za reavanje stambenog pitanja radnika (niz projekata), 1922. je
morao da napusti poloaj zbog neslaganja sa gradskom birokratijom
- seli se u Pariz, gde boravi 6 godina od 1922. do 1928.; tu se upoznao sa ljudima kao to su
Male-Stevan, Lirsa, Le Korbizje, Pit Mondrijan, Tristan Care; 1925. posetio je
"meunarodnu izlobu dekorativne umetnosti i savremene industrije" (organizovao je etri
konferencije na Sorboni; iako je bio meu avangardom svog vremena ouvao je svoju
jedinstvenost)
- povodom 60-tog roendana (na kom je bio okruen brojnim evropskim intelektualcima),
1930., irom Evrope objavljeni su omai njegovoj linosti, iz pera najvienijih ljudi evropske
kulture toga doba
- naruenog zdravlja, gotovo gluv, radio je sve manje i manje
- Los je umro 1933. u Beu; 1958. grad mu je podigao spomenik (veoma jednostavan) prema
jednoj njegovoj skici iz 1931.
- pisana dela:
- objavio je dve knjige:
- "Izogvoreno u prazno", Pariz, 1921. -> zbirka eseja i lanaka nastalih 1897. - 1900.; u
drugom izdanju 1932., dodao je jo lanak "Potemkinov grad" iz 1898., objavljen u "Ver
Sacrum"
- "Uprkos" ("Trotzdem"), Pariz, 1931. -> zbirka eseja nastalih u periodu 1900.-30.; dva
najvanija: "Ornament i zloin" i "Arhitektura"
- stil: otar, opor, brilijantan (esto koristi alegorije i simboliku, sloenu ironiju); eseji ne
sadre sistematinu teoriju arhitekture, ak ima izvesnih kontradiktornosti; eseji se, zapravo,
bave polemikom o prirodi realnosti
- "Ornament i zloin" (esej) -> predavanja odrana u Beu 1910., pa ponovljeno 1913. u
Beu i Kopenhagenu; uskoro su prevedena na Francuski i izala 1913. (i kasnije, 1920., u
drugom broju "L'Esprit Nouveau"); na Nemakom, tekst se pojavio tek 1929.; Los kritikuje
arhitekte secesije, zalaui se za uklanjanje ornamenta sa svih predmeta za svakodnevnu
upotrebu; gramatika klasinog ornamenta, kog je i Los koristio, ne podlee ovoj vrsti kritike
(za razliku od kasnije estih pogrenih tumaenja da se Los zalae za potpuno ukidanje
ornamenta - "ornament je zloin"); naime, ornament secesije on vidi kao pokuaj maskiranja
osrednjosti malograanske kulture, pokuaj "pretvaranja pustinja u bogate zemlje", dok
dekoracija kao skup pravila, koji nastaje iz pravilne upotrebe materijala, arhitekturu moe
uiniti reitom - preneti identitet konstrukcije; drugim reima, Los se protivi "modnom" (koji
ima prolazni i povrni karakter) ornamentu u arhitekturi, kao neem od velike trajnosti, ali ga
ne osporava, na pr., u sklopu enskog (povezivao je erotizam sa ulepavanjem) erotizma

23. Adolf Los

137

kontinuitet klasinog dekorativnog sistema za Losa je vaan pokazatelj ire, kulturne tradicije,
od antike pa do inkela
- "Arhitektura" - esej se prvi put pojavio 1910. u Berlinu, kasnije je dopunjavan na nekim
predavanjima (kroz svoju koncepciju modernog, on provlai istoriju); Los se bavi
definisanjem i problemima moderne arhitekture; podelio je celokupnu prolost, na ono pre
sredine XIX v. i ono posle; drugi period je, po njemu, antiteza prvog i antiteza njegovog
shvatanja arhitekture; tada dolazi do naruavanja temelja kulture - ljudi ne ive sa svojim
dobom, ve se okreu prolosti i budunosti; arhitekti su svoje delanje sveli na grafiku
umetnost, neutemeljenu u graditeljskoj realnosti doba (isto vai i za istoriciste i za
secesioniste); umetnost, kao logina stvar, ne moe se doslovno povezati sa arhitekturom kua zadovoljava praktine potrebe, tu ne treba tragati za inovacijama (umetnost i arhitektura
pribliavaju se, po Losu, u sluaju spomenika ili groba, kada nema praktinog sadraja);
arhitektura treba da komunicira sa oseanjima oveka vezanim za svoju namenu (u smislu
l'architectura parlante), a arhitekta mora biti u stalnom kontaktu sa svetskim duhom (arhitekta
mora da bude svestan doba, mesta, potreba i klime i mora potovati tradiciju) mora biti sin
svoga vremena ("arhitektura pobuuje oseanja u oveku", kae Los, zato soba mora biti
udobna, sudnica treba da odraava strahopotovanje, banka mora govoriti o bezbednosti
novca i sl.)
- enterijeri:
- po povratku iz Amerike, pa sve do 1910., Los se uglavnom bavio adaptacijama enterijera
(radnje, kafeterije, stanovi), najpoznatiji: 1. Kerntner bar; 2. Prodavnica za krojaku
firmu "Goldman i Sala"; u enterijerima privatnih kua (vet u korienju svetla: odozgo,
bono, preko pregrada ili slobodno proputa prirodno svetlo) - parapeti od poliranog kamena
ili drveta, beli neukraeni zidovi (ili klasini friz pri vrhu), ponekad kasetirani plafoni; podovi
od kamena ili parketa, sa orijentalnim tepisima; gipsani zidovi, okvir kamina od opeke;
metalni predmeti, ugraeni nametaj kad god je to mogue (kao sastavni deo zidova);
industrijski mobilijar ("tonet", ili slino); vlasniku preputa kupovinu pokustva, prema
vlastitom ukusu; Los se prilagoavao zahtevima ljudi koji ive u kui
- privatne kue:
- najpoznatiji je po svojim individualnim kuama, koje su tretirane kao racionalistiki
manifest; svaku kuu je projektovao sa eljama naruilaca - prijatelji, ili oni koji e to postati
- podigao je svega oko polovinu kua koje je isprojektovao (12) - esto zbog sukoba sa
lokalnim urbanistikim slubama, zbog ogoljenosti i neobinih konfiguracija; svi projekti deo
su celine, iako je Los svakim projektom preraivao paletu formi i materijala
- smatrao je da pri izradi projekta kue treba poi od enterijera ka eksterijeru; volumetrijsko
razmiljanje - "Raumplan" - sloeni sistem unutranjeg oblikovanja prostora
- duhovit odnos prema zakonskoj regulativi - primena cilindrinih segmenata u reavanju
krova (kua tajner i kua Horner)
- esta primena ravnog krova (smatrao je ravan betonski krov najveim arhitektonskim
otkriem od postanka sveta)
- pravilne mase komponovane po zakonima klasine arhitekture; obino pravougaona masa
(kao kutija), koja tei proporcijama kocke (kua Rufer, kua Moler); izbegava otre uglove,
kada ih uslovljava lokacija, iznad prizemlja ih podvodi pod prav ugao (kua Dozefine
Bejner); upotreba sekundarnih masa, esto veoma istaknutih (njegov "lajt-motiv") - terase i
slino; stepenasto oblikovanje (tekim spoljanjim zidovima od opeke ili kamena
suprotstavlja lake unutranje pregrade od drveta ili gipsa, fleksibilno), veza sa prirodom;
naglaavanje ulaza istaknutim delovima, uvlaenjem (njegove prve kue (vila Karma blizu
eneve i vila tajner u Beu) primeri su racionalistike arhitekture)

23. Adolf Los

138

- bez obzira na manipulisanje prostorom - kompaktnost; enterijer se nemoe shvatiti na

osnovu fasade; protivljenje staklenoj arhitekturi; gruba obrada zidova (tuko, beli, bez
ornamenata) - etiki izbor
- fasada: klasinost (preuzeta iz Nemake, inkelovske tradicije): odnos puno - prazno,
harmonina proporcija, aksijalnost, simetrija (kua Tristana Care - fasada zlatni presek);
simetriju ponegde remete zahtevi unutranjosti; modulacija fasade; kvadratni i pravougaoni
prozori koji potuju modularni sistem; nekad i stepenite igra vanu ulogu u kompoziciji
fasade
- na nekim projektima - klasina dekoracija (venci, profilisani frizovi, portici sa nekim od
stilskih redova, karijatide, rustina obrada kamena, ... -> elementi koji nisu konstruktivni, ve
se pozivaju na antiku arhitekturu; izuavanjem klasinog ornamenta, on je zapoeo i kurs
crtanja u svojoj koli), izvedeno samo na kui Rufer
- Losove kue su naizgled spolja "bez karaktera", ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali
briljivo projektantsko umee -> "kua mora da bude diskretna spolja, svo njeno bogatstvo
treba da je skriveno unutra" - govori Los
- "Raumplan" (po Losu prostor ne treba posmatrati kao povrinu, ve kao zapreminu) ->
plan volumena - osnov Losovog metoda projektovanja; unutranjost kue - slagalica
isprepletnaih masa na vie nivoa, sa vie stepenita (projekat vile Konstant - ukupno 14
nivoa)
- zoniranje - "uslueni" i "usluujui" (za funkcionisanje domainstva) prostor (aktivnosti
vlasnika kue - pravi dom koji se dalje deli na javni (dnevni) i privatni (noni) deo);
korienje tehnikih pomagala (lift, centralno grejanje, elektrina energija je omoguila
uvoenje osobnih i kuhinjskih liftova); od posebnog znaaja je ulazna zona, mesto smene dva
sveta, pristupa svetilitu doma (sadri obino vestibil i toalet); odatle se ulazi u vienamenski
dnevni boravak (dnevna soba, biblioteka, trpezarija, muzika soba (esto)) sredite
porodinog ivota, gde se nalazi duh i hrani telo; u idealnom sluaju ovaj prostor bi se zavrio
terasom ka bati; na najviem nivou obino su none prostorije; podrum i potkrovna etaa
koriste se obino za usluujue prostorije (posluga, perionica, kuhinja, ostava, vinski podrum,
podstanica, garaa, soba domara, ... dakle, usluujui prostor je iznad i ispod usluenog
prostora)
- javne zgrade:
1. Zgrada "Goldman i Sala", Be ("Loshaus", 1909.-11.) -> koliko savremena toliko
tradicionalna sa obzirom na to koliko panje je posveeno funkcionalnosti; teio je da stvori
skromnu i funkcionalnu graevinu (kao savremenu trgovinsku zgradu sa stanovima u gornjim
etaama; blizina carske palate i srednjevekovne crkve na trgu i najelegantnije trgovake
ulice); poloaj - na susretu starog jezgra i novog dela grada; uklapanje - linije venaca izvodi iz
onih sa crkve; prosvetljavanje relativno velikim prozorima; mermer u bazisu, tuko na
gornjim spratovima, odsustvo dekoracije; raskoan enterijer radnje u prizemlju; konstrukcija
od armiranog-betona ne figurie na fasadi, naprotiv - na pr., toskanski stubovi samo su
simbolini, nisu nosei iako tako deluju (ulaz obloen mermerom, koji je iskorien i za
odvajanje trgovakog od stambenog dela na fasadi)
2. Crkva svete Elizabete, konkursni rad, 1898. -> eliptina osnova, toranj visok 50 m
(kombinacija mauzoleja u Halikarnasu i profila Ajfelove kule); klasina kompozicija lii na
ameriki neoklasicizam (tei da stvori jedinstvo iz razliitih izvora - vie je poznavao rimsku
no grku antiku) i na Panteon (u enterijeru iako je kruni, ovaj komemorativni spomenik nije
predvideo da bude samostalni entitet, ve da zatvori jednu drugu vizuru - da zavri dugu
aveniju)
3. Ministarstvo rata, konkursni rad, 1907. -> eliminisan zbog "nepotovanja propozicija";
Losov odnos prema problemu zgrade u urbanom tkivu (oblik zgrade mora biti podreen

23. Adolf Los

139

okolini); tebalo je sauvati samo statuu konjanika ispred stare zgrade kojoj se Los inae divio
zbog racionalnosti i odnosa prema klasinoj tradiciji; nepravilnosti spoljanjih oblika
apsorbuje unutranjost zgrade (pokuavao je da doara simetriju ("jer ona odgovara
monumentalnoj arhitekturi"); politika mo i vrstina odraava se kroz pravilnost delova i
izborom boje materijala: zidovi od klesanog utog kamena i dvostruki stubovi od crnog
poliranog granita na uvuenom ulazu - boje Austrougarske monarhije)
4. Oblakoder za ikago Tribjun, konkursni rad, 1922. (najsalvniji od Losovih
monumentalnih projekata; konkurs za "najlepu poslovnu zgradu na svetu"; Los je hteo da
ona bude simbol ikaga) -> jedan od 260 prispelih radova, i jedan od etri gde je iskoriena
metafora stuba (trijumfalnih rimskih stubova koji simboliu rast i mo imperije - list kao stub
demokratskog drutva); Losov stub je dorski od uglaanog crnog granita, na osnovi od opeke
i terakote (11 spratova); granit je ponovljen na stubovima i vencu ulaznog portika - jak
koncept, simbolina vrednost, monumentalne dimenzije - sutina Losove urbane arhitekture
- projektovao je i vie hotela (esto je putovao, pa im je pridavao znaaj) gde se bavi
funkcijom, drutvenim i kuturnim karakterom (Be, Pariz, Nica)
- zajedniko na hotelima: kompaktan, masivan izgled, simetrija u osnovi i fasadi, ogromni
glatki zidovi sa pravilnim rasporedom prozora, ravan krov, odsustvo ornamenta

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

140

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

- Der deutsche Werkbund -> osnovan 1907.; politiari i industrijalci preuzeli su inicijativu
za stvaranje jezgra koje bi poluilo kao polazite za preureenje odnosa izmeu zanata i
trgovine, a koje e kasnije dobiti naziv Der deutsche Werkbund
- u vanom teorijskom delu "Stil u tehnikim i tektonskim umetnostima ili praktina
estetika", 1863., Zemper veoma rano uoava vaan problem industrijske civilizacije:
nepostojanje adekvatnog umetnikog odgovora na industrijski razvoj; umesto
prerafaelistikog sna o povratku predindustrijskom dobu, on se zalae za iznalaenje
umetnikog naina za ovladavanje novim sredstvima
- izloba u Filadelfiji, 1876. -> nemaki proizvodi se, u odnosu na amerike i engleske,
izdvajaju kao "jeftini i runi"; raste svest o potrbi usavravanja proizvoda u estetskom smislu
- 1870. - 1890. -> industrijska eksplozija u Nemakoj; naroito vano - preduzee AEG
(glavne elektronska kompanija), osnovana 1883. na inicijativu Emila Ratenaua; osvaja
iroku oblast proizvodnje i razvija veze irom sveta
- posle 1890. (posle smrti Bizmarka) postaje jasno da nemaka industrija (koja ne raspolae
jeftinim sirovinama - tako ni jeftinim proizvodima) moe konkurisati na svetskom tritu
samo visokim kvalitetom; tezu o sprezi industrije i umetnosti razvija Fridrih Nojman (bavi
se ekonomskom politikom), u eseju "Umetnost u industrijskom dobu", 1904.
- arhitekta Herman Mutezijus -> u svojim projektima: 1. Kua za ministra fon Zefelda u
Celendorfu; 2. Kua za porodicu Frojdenberg; pokazuje jednostavnost, praktinost i
odanost porodinom ivotu (koju su posedovale kue u Engleskoj i koju e razviti u
Nemakoj (protiv lane burooazije, novih bogataa), a za istinske graanske vrednosti)
- provodi izvesno vreme u Londonu (najpre je radio u Japanu, pa onda u Londonu) u
Nemakoj ambasadi, gde se bavi izuavanjem engleske arhitekture i dizajna; 1904. se vraa i
postaje savetnik u Pruskom Ministarstvu obrazovanja, sa zadatkom reformisanja programa
obrazovanja u oblasti zanata i primenjenih umetnosti; objavljuje i knjigu "Engleska kua",
gde iznosi iskustva pokreta "Arts and Craft"
- sline ideje ire i Karl mit (jedan od najmonijih nemakih industrijalaca iz oblasti drvne
industrije - osnovao "Drezdensku radionicu za umetniku proizvodnju", 1898.) i Peter
Berens (koji je 1903. postao direktor kole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu)
- Mutezijus, Nojman i mit (ukazuju na nunost organizovanja zanatlija i industrijalaca)
suprotstavljaju se konzervativnom "Savezu za nemaku primenjenu umetnost",
protekcionistikom drutvu industrijalaca i dizajnera, i za svoje ideje nalaze iroku podrku u
intelektualnim i naprednim krugovima
- 1907. Mutezijus, Nojman i mit osnivaju Werkbund (sline ideje ima i Fric umaher narod treba da se vee za posao; kvalitet -> spoj rada i uivanja); werk - rad, proizvodnja,
delo, fabrika, ostvariti, pokrenuti; bund - savez, zajednica, liga, sveanj, snop, sklop
- Werkbund je osnovan kao udruenje industrijalaca, zanatilija, arhitekata, dizajnera,
izdavaa, prosvetara; u sastavu Werkbunda u poetku je bilo 12 firmi i 12 umetnika (meu
njima Berens, Hofman, Olbrih, Pol-ulce Naumburg, Fric umaher), a ubrzo mnogo vie
(posle 3 godine - 731 paljivo odabran lan)
- cilj: oplemenjivanje nemake proizvodne delatnosti
- strategija: usavravanje obrazovanja na podruju industrijskog dizajna
- Werkbund se nije zalagao za jedan odreeni umetniki jezik, ve za reformu odnosa
umetnika i industrije (na osnovu koga e se kvalitet i kvantitet dopunjavati); zajednika nit se
ipak ogledala u izvesnoj puristikoj tendenciji opredeljenju za elementarne forme i principe
(Werkbund - kao centar za koordinaciju i razradu eksperimenata industrijalaca i intelektualaca
radi stvaranja ujedinjene nacionalne organizacije za proizvodnju)

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

141

- vanija ostvarenja u okviru Werkbunda, 1907.-14.:

1. Fabrike Berensa, Pelciga i Gropijusa

izloba
2. Kue Mutezijusa

u
3. Nametaj mitove fabrike nametaja u Helerau

Minhenu
4. Vrtni grad u Helerau (Mutezijus, Rimermid i Tesenau)

1908.
5. Pozorite Maksa Litmana, Minhen, 1908.

godine
- sukobi u okviru Werkbund-a:
- postojao je latentni sukob "puristike" i "ekspresionistike" struje; sukobi vrhunac dostiu
1914. kada Mutezijus predlae da se pomou Werkbund-a izvri definsnsiranje tipova i
standardizacija (u arhitekturi i dizajnu), to van de Velde i drugi arhitekti (Gropijus) odluno
odbijaju u svojoj "tenji za oblikom" (individualnost oblika, kreativnost); ovi sukobi su bili u
suprotnosti zahtevima industrijalaca i politiara u Werkbund-u, koji su traili jedinstven
disciplinovan i afirmativan nastup na inostranom tritu; u ovakvoj oscilujuoj atmosferi ipak
je pokrenut asopis "Godinjak", i osnovane su Werkbund organizacije u Austriji i
vajcarskoj, a i nastup na inostranom tritu je uspeo u izvesnoj meri (izloba 1908. u
Minhenu; izloba 1912. u Beu)
1. Izloba Werkbund-a u Kelnu, 1914. -> paviljon Valtera Gropijusa i Adolfa Majera
- sintaksa reinterpretiranog neoklasicizma: Mutezijus, Berens, Hofman
- sintaksa ekspresivnosti / misticizma: van de Velde i Bruno Taut
- izloba definitivno skree panju na novu generaciju, posebno na Gropijusa i Majera
(prisutnih sa modelom fabrike cipela Fagus)
- Godinjak Werkbund-a:
- 1913. -> "Umetnost u industriji i trgovini"
- 1914. -> "Transport"
- bave se oblikovanjem i organizovanjem prostora industrijskih objekata, dizajnom
eleznikog voznog parka, brodova, aviona, ...
- 1915. -> "Nemako oblikovanje u ratnoj godini"
- o izlobi iz 1914.
- 1916./17. -> ratni grobovi koje su lanovi Werkbund-a radili po narudbi
- Werkbund posle rata:
- 1919. Pelcig je odrao predavanje u tudgartu u kom je osudio orjentaciju ka biznisu koju su
zastupali Nojman i Mutezijus, i kao cilj Werkbund-a proklamuje okretanje zanatstvu (lisko
ideologiji Vilijema Morisa); zato se deo naklonjen industrijskoj proizvodnji postepeno
okuplja oko Bauhausa kog iste godine u Vajmaru osniva Gropijus
- Stambena naselja Werkbund-a (tudgart, 1927.; Breslau, 1929.; Be, 1932.);
Weisenhof Siedlung u tudgartu - pod supervizijom Misa, projekte su radili najvaniji
evropski arhitekti epohe
- izloba Werkbund-a 1930. u Parizu - organizovao je Gropijus, bila je vie izloba Bauhausa nego Werkbund-a (Gropijus, Brojer, Moholji-Na)
- 1934. -> III Rajh - prekid aktivnosti
- 1947. -> obnavljanje
- budunost Werkbund-a se pretopila u Novu objektivnost
- Nemaka / Austrija
- XVIII v. -> Vinkelman
- XIX v. -> Zemper, tiglic
- XIX v. - XX v. -> secesija (Oto Vagner)
- beki Ring
- Wekbund (1914. izloba)
- ekspresionizam
- Bauhaus - Gropijus
- Nova objektivnost
- Mis

V
E
Z
E

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

142

- Peter Berens (Peter Behrens), 1868. - 1940. -> najfascinantnija linost koja je stasala
unutar Werkbund pokreta
- roen je 1868. u Hamburgu, od roditelja austrijskog porekla
- u periodu 1886.-91. ui slikarstvo i bavi se primenjenom umetnou (Karlsrue, Dizeldorf,
Minhen) -> karijeru je poeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionistikog
pokreta; preko primenjenih umetnosti -> arhitektura
- 1892. postaje jedan od osnivaa minhenskog Jugendstil-a, radi pod uticajem van de Veldea
- 1896. -> put u Italiju
- po povratku iz Italije, sve se vie bavi industrijskim dizajnom; tako, kasnije, potpuno
naputa slikarstvo i preorjentie se na arhitekturu (na kojoj nije vidan uticaj slikarstva); nije se
povinovao pravcima ili grupama, ve je razvio arhitekturu sa linim peatom, obeleenu i
logikom, objektivnou, racionalnou (kroz Berensov biro proli su: Mis, Le Korbizje,
Gropijus)
- Darmtat: -> 1899. - 1903. - lan i profesor umetnike kolonije u Darmtatu; 1903.-07. kola za primenjene umetnosti u Dizeldorfu
- na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, Berens 1899. odlazi u Darmtat gde se
prikljuuje "Grupi 7"
- saradnja sa pozorinim reformatorom Georgom Fuksom u vezi mistinog ceremonijala
"Znak" (kojom je osnovana umetnika kolonija u Darmtatu), kojim je otvorena izloba
Habitata: oblikovanje "Znaka", kristala (empatiki, Zaratrustra stil) koji je bio simbol
Novog duha koji se raa u ovom drutvu odabrane, uradio je Berens (ceremonijal (kao ritual)
-> kristal kao svetlost novog duha raa se iz utrobe zemlje -> prizivanje nove umetnike sile
koja objedinjuje lepotu i dunost - pokuaj da se predstavi Nieova volja forme)
1. Vlastita vila u Darmtatu, 1901. -> prvi arhitektonski projekat Berensa, ve se vidi tenja
za linim stilom; u muzikoj sobi ponovo se pojavljuje "Znak" (amblem)
2. Izloba u Torinu, 1902., Nemaki paviljon (Vorhalle) -> stvorio je jednu nadrealistiku
peinu -> sa prozora iznad hola bogato ukraenog profilacijom u stilu Olbriha, setlost bi
preplavila enterijer u kome je bila izloena industrijska mo II Rajha (citat "Zaratrustra" se
kree ka svetlosti); opet izraz Nieovske "tenje za oblikovanjem" - ekspresivni oblici, efekti
svetla; poistoveivanje nove spiritualnosti i nemakog industrijskog kapitala (vidimo opet
simboliku kristala, kao geometrizovanog organizovanog univerzuma, simbola razuma ->
nastojanje da se da duhovni izraz industrijskoj moi
- delatnost, 1903.-07.:
- u periodu, 1903-07., direktor je kole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu
- 1903. susree se sa holandskim arhitektom Lauvernksom (koji se pridruio Berensu u
Dizeldorfu 1903., kada je on postao direktor tamonje kole) koji je bio predstavnik
"beuronske kole" (uticaj na Berlagea) geometrijskih proporcija; ovaj susret bio je od
sutinskog znaaja - Berens u geometriji otkriva sistem znakova pogodan da da izraz
industrijskoj umetnosti
3. Izlobeni paviljon, Oldenburg, 1905.
4. Krematorijum, Hagen, 1906.
- ovim projektima Berens naputa vezu sa Jugendstil-om i ekspresionizmom, kombinacija
beuronske geometrije i toskanske romanike; razrada simbolike "Znaka" u zaguljivom
uproenom plasticizmu; prisutna je atektoninost linearne are koja ritmizira povrine
- vile, 1905.-12.:
5. Kua Kuno, Hagen, 1910.
6. Kua reder, Hagen, 1909.

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

143

- i niz drugih vila za pripadnike vie srednje klase; dosta, tvrd neoklasini koncept, skromna
dekoracija, masivnost
- industrijske i druge zgrade, 1907.-14.: (1907. - osnivanje Werkbund-a)
7. AEG - paviljon za izlobu brodogradnje u Berlinu, 1908.
- Berensa poziva kompanija AEG (za njihove potrebe radio je reklamne plakate, industrijske
predmete i propagandni materijal) koja dri monopol u oblasti elektrine energije za celu
Nemaku, da osmisli kompletan vizuelni identitet firme - dizajn elektrinih ureaja, reklamni
materijal i u oblasti arhitekture; Berens i direktor firme Valter Ratenau nali su se po pitanju
vere u mistinu snagu savremene tehnologije koja moe doprineti drutvenom oslobaanju,
ali i po pitanju straha od otuenja koje mogu izazvati iste te sile; Berens svoj rad doivljava
kao mogui spoj duha vremena (Zeit Geist) i duha nacije (Volks Geist); Berens je formirao
atelje kroz koji, su proli i Mis, Gropijus i Le Korbizje -> veoma vano
7. Fabrika turbina AEG, Hutentrase, Berlin, 1909. -> sinteza grkog hrama i savremene
fabrike; umetnosti i rada
- prema ulici - istaknuti nosei pilastri, velike staklene povrine izmeu; prema dvoritu pridodato dvospratno krilo; proelje - velika zastakljena povrina, uvueni uglovi, poligonalni
zabat; ni u kom sluaju prosta konstrukcija, eve arhitektonski promiljena materijalizacija
(kao izraz modernog ivota) industrije; simbolika hrama, tenja za stvaranjem "tipskog"
izgleda, za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi (itava urbana struktura bi
trebalo da se oblikuje prema ovom objektu - idealno gledano)
8. Fabriki kompleks, AEG, Berlin, 1909.-13.
- Ziteovska osnova nalik seoskom dvoritu; u kompleks ulazi vie zgrada
- Fabrika visokog napona - dvobrodna hala za motau trostrano uokvirena estospratnim
krilima (lii na Ledua ili Piranezija - po malo htonska tektoninost)
- Fabrika velikih maina - slina kao fabrika turbina
9. Izlobeni paviljon na Svetskoj izlobi u Briselu 1910.
10. Plinara u Frankfurtu, 1912. - kompleks u kom su najznaajniji vodovodna kula i
rezervoari derivata, gde Berens euklidovski koristi geometriju oblice (vodotoranj; stanovi za
zaposlene; zgrade za mainski aparat)
11. Stambena naselja oko Berlina za AEG, 1915. - strog izgled, gradnja u nizu; normirane i
tipizirane osnove - uticaj Mutezijusa
- Nacionalna galerija automobila, Dizeldorf, 1915; Prodavnica i veslaki klub
12. Upravna zgrada eliane Manesman, Dizeldorf, 1913. - Berens razvija tip upravne
zgrade - teatralna monumentalnost; svedena stroga forma; u saradnji sa direktorom normirane
kancelarije koordinirane sa konstruktivnim elementima; podela prostora montanim zidovima
- Kompanija za preradu armature Kontinental, Hanover, 1912. ; Plinara u Frankfurtu,
1912.
13. Nemaka ambasada u Petrogradu, 1912. - interpretacija inkela; ef gradilita Mis
(neoklasicistika graevina)
- Krematorijum -> hladan, proraunat pristup; Hangari aviona i Fabrike lokomotiva
14. Industrijski pogoni preduzea za proizvodnju boja u Hoehtu, 1920.-25.
- pokuaj reinterpretacije izgubljene sintakse srednjevekovne gradske arhitekture; delo je
blisko ekspresionizmu; glavni motiv u unutranjosti je veliki hol (jezgro zgrade) - orkestrirane
povrine viebojne opeke, mleno - stakleni krov, visina kroz 5 spratova - aluzivan, teatralni
prostor, mistika
15. Rudarski industrijski kompleks u Oberhauzenu, 1925.
- mona kompoziciona celina razvijena po horizontali, prostornost ija snaga nadire iznutra;
napredna konstrukcija (velika nosivost)
- 1922. direktor arhitektonskog odseka na Bekoj umetnikoj Akademiji

24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

144

16. Optinski stanovi u Beu, 1924.-25.; blok, izbegnuti svetlarnici i stanovi u suterenu,
normirana gradnja
17. Terasasto stanovanje za Be, neizvedeni projekat - pokrenutost masa u svim pravcima;
higijena i monumentalnost
18. Fabrika duvana u Lincu, 1930.-35. -> napredna koncepcija, "Internacionalni stil"
- 1936. -> ef katedre za arhitekturu Pruske Akademije umetnosti u Berlinu
- umire 1940. u Berlinu (64 godine)
- teorija:
- predavanja:
- "ta je monumentalna umetnost", 1908.
- "Umetnost i tehnika", 1911.
- "Industija kao odraz kulture", 1913.
- odlike Berensovog rada: -> nostalgija poljoprivrednih kompleksa; fasetiran krov sa zabatom;
lagana elina konstrukcija proelja sa vrsto ispunjenim ugaonim elemantima koji daju
utisak masivnosti; arhitektonska formula bonog uvrivanja lakih grednih konstrukcija sa
masivnim uglovima -> osnovna karakteristika je svih industrijskih objekata
- druga velika linost Werkbund-a je arhitekta Hans Pelcig -> njegove zgrade su primer
autentinog ekspresionizma -> to su mase projektovane radi podraavanja "negativnih ari"
velikog grada (konkursni rad "Kua prijateljstva", Istanbul; Vodotoranj, Hamburg;
Hemijska fabrika, Luban - Poljska; skupina kua i radnji u Breslau
- posleratna aktivnost: -> napustio klasicizam i simbolizam autoritete industrijske moi;
traga za umetnou graditeljstva koja bi izraavala duh njegovog naroda; vera u
"Kunstwollen"

25. Frank Lojd Rajt

145

25. Frank Lojd Rajt

- Frank Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) 1867. - 1959. -> 1400 projekata, priblino 700
izvedenih; voleo emotivno nestabilne ene -> poinje "Frempton"
- obrazovanje:
- roen 1867. u Rilendu (Viskonsin); kolu pohaa u Vejmutu, esto boravi na imanju svog
dede kod Spring Grima, gde je zavoleo prirodu (nije voleo grad; "grad je zlo koje stalno
narasta"; najstarije je dete, otac eksentrik, otiao od kue, majka ga usmeravala ka arhitekturi
(bila je ubeena da e postati veliki arhitekta))
- studirao inenjerstvo 1885.-87. na Viskonskinskom Univerzitetu u Medisonu; za vreme
studija, radio je u tri biroa, a u jednom od njih upoznao se sa "indra-stilom" (prvi posao kod
lokalnog preduzimaa, a paralelno zavrava dve godine graevine - jedino obrazovanje)
- 1888. stupa u biro Adlera i Salivena (u to vreme grade veliku Operu; tu boravi pet godina);
tu je odigrao vanu ulogu u projektovanju privatnih kua; uei kod Salivena ("lieber
meister"-a) usvojio je glavninu onih principa kojima e se rukovoditi u svom stvaralatvu
(kod Adlera i Salivena -> nova demokratska arhitektura; organski koncept; Art Nouveau
renik Salivena; Rajt im je bio prvi saradnik, dok su oni radili velike, on je radio male
projekte; dve take posmatranja objekta: 1. iz daljine (silueta); 2. iz blizine (bitni detalji)
- uticaji:
1. naivna filozofija "amerikih predaka"
2. ultraindividualizam (pisac Toro)
3. naturalizam (Tomas Deferson)
4. Raskin, Arts and Craft movement
5. Viole-le-Dik, gotika
6. H. H. Riardson -> dvostruki princip - asimetrini stil porodinih kua i neoromantiki
monumentalizam javnih graevina
7. arhitekti sa Istone Obale - autoritet klasicizma
8. japanska arhitektura; Svetska Kolumbijska izloba u ikagu 1893. u okviru Japanskog
paviljona (tamni crveni stubovi i grede, preputene strehe, povezivanje kue i prirode,
horizontalnost, bela fasada, vee i manje prostorije - kua Vinslou) - rekonstruisan Ho-oden hram (zgrada Arts and Craft -> na ikakoj izlobi (Transportejn bilding) ovom
zgradom i izlobom dolazi do pada ikake kole, tako i Arts and Craft movement, Saliven
pada u prosenost); fleksibilnost prostora; animistika svojstva arhitektonskih elemenata
9. indra-stil (otvoren plan, zanatstvo)
- posebno vano: ideal "organskog"
- analogija prirode i arhitekture provlai se kroz celu tradiciju ontolokog funkcionalizma
(na pr. francuski teoretiari XVIII v.); Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije;
polazei od toga, Rajt razvija ideju "organske arhitekture" koja podrazumeva harmonian
odnos i neodvojivost celine i delova i oponaanje prirodnih procesa u arhitekturi; naelu
"organskog" Rajt pridodaje simboliku amerike kulture nezavisnosti, ono je izraz antiklasicizma i anti-evropocentrizma; vezanost za topografiju i vegetaciju
- "prerijski stil", 1889. - 1914.: -> klijentela: bankari, poslovni ljudi - srednja i via klasa,
ljudi spremni na rizik; Rajt je imao standardnu ekipu majstora (kao i Plenik) i lino
nadgledao
- 1889. vlastita kua u Oak Parku, zelenoj oazi u predgrau ikaga
1. Kua arnli, ikago, Ilinois, 1892. -> orijentalni - italijanski stil; glatke povrine od
opeke; useeni otvori; simetrija

25. Frank Lojd Rajt

146

2. Kua Vinslou, River Forest, Ilinois, 1893. (elemenat klasinog stuba u konceptu: stopa +
telo + venac; pretea njegovog "prerijskog stila"; ovde e primeniti klizne i krilne prozore, da
bi ih kasnije napustio i zamenio samo krilnim); snaan uticaj Salivena vidan naroito na
reljefnoj dekoraciji gornje zone fasade (slino kao kod Salivenovih grobnica);
monumentalizacija uline fasade (simetrija; dva lica zgrade: ulina - gradska i dvorina fasada
- haotina i ornamentika, bela fasada), asimetrja dvorinog dela; prvi put prerijski preputen
etvorovodni krov; naglaen kamin, oko kog se organizuje ceo prostor - ceremonijalno jezgro
kue
3. Biblioteka, Milvoki, 1893. -> L'Ecole des Beaux Arts; Rajt jo nije jasno opredeljen
- 1893. naputa biro Adler / Saliven
4. Studio, Oak Park, 1895. -> proirenje vlastite kue u indra-stilu iz 1889.; studio kao da je
nastao pod uticajem geometrijskih froebel-igraaka ("froebel-stil") iz Rajtovog detinjstva
(egzotina ornamentika -> nauno - fantastina dekoracija u prostoru za razonodu ovog
ateljea; mural prikazuje Arapa koji lei ukoen pred nebeskom muzom nove civilizacije)
- 1895. - 1900. Rajt intenzivno traga za vlastitim stilom; javne zgrade su kombinacija
italijanskih uticaja i Riardsona; porodine kue - krovovi blagih nagiba, u raznim visinama,
preko asimetrinih osnova; veliki broj kua u ikagu i Oak Parku (kua Kunli; Glester
kua (na litici); 1901.-10. - najplodnije godine (apsolutno najpoznatiji, 1889. - 1909.))
- 1901. - predavanje "Umetnost i umee maine"; suprotstavlja se Igoovoj tezi
("Bogorodiina crkva u Parizu") da e maine unititi arhitekturu i izraava uverenje da se
maine mogu koristiti razumno i da je umetnost ta koja mainskom dobu treba da udahne duu
- 1901. objavljuje dva projekta "Prerijska kua" u "Lejdis houm urnal"-u - kristalizacija stila
- otvoren plan, horizontalno prostiranje, preputeni krovovi blagog nagiba, niski zidovi,
organizacija oko kamina, dimnjaka vertikala kao kontrapunkt poletnosti ("Prerija ima
vlastitu lepotu, a mi moramo uiti i isticati ba tu lepotu prirode, spokoj ravnice")
- "Prerijska kua" (koncept objasnio 1930.: otvoren (tekui) prostor, razaranje sobe - kutije;
horizontalnost, proporcionalnost otvora; kamin, vitra - prostori za okupljanje) -> nezavisni
tip porodine kue u zelenom ravniarskom okruenju; Rajt okuplja tim tehniara i zanatlija,
kako bi mogao da ostvari sopstvenu viziju "Gesamtkunstwerk"-a - "celokupnog umetnikog
dela"
5. Kua Vilits, Hajlend Park, 1902. -> krstata osnova; plan razvijen oko kamina, prostori se
slobodno prelivaju jedan u drugi; horizontalnom razvijenou kua se stapa sa okolinom
(naglaena drvena konstrukcija; beli paneli - ako je beton - obojeni)
6. Kua Martin, Bafalo, 1904. -> osnova u kvadratnom modulu, zrelost stila; horizontalne
trake krilnih prozora - sve se vie pretvaraju u oblikovnu dominantu (sve karakteristike
japanske kue; vitrai)
7. Zgrada kompanije Larkin, Bafalo, 1904.b -> dekomponovanje prostora - karakteristino;
centralni prostor osvetljen odozgo, okolo etvorospratne galerije sa ugaonim stepenitima;
bezornamentalne zidne povrine, fiksni prozori, izolovanost od spoljanjeg sveta - potupna
klimatizacija (jedna od prvih klimatiziranih poslovnih zgrada); dve i dve fasade; dizajn
nametaja (ceo enterijer sam nacrtao); ulaz - stepenasti vodopad
- 1905. -> avantura "Objekat Luksfer firme" (nije izveden) -> sa staklenom fasadom od
luksfer prizmi
- 1905., Jahora - veslaki klub (nije izvedeno) -> redukcija na osnovne elemente
8. Unitaristika crkva, Oak Park, Ilinois, 1904.-06. (po povratku iz Japana) -> dva
odvojena bloka - auditorijum i crkva; betonska konstrukcija obloena opekom; centralni
prostor (plastian), osvetljenje odozgo i sa strane, total - dizajn enterijera; galerije okolo, na
koje se penje stepenicama sa sva etri ugla

25. Frank Lojd Rajt

147

- stilsko jedinstvo kue Martin, zgrade Larkin i Unitaristike crkve ogleda se u reetkastoj
artikulaciji nosaa, kvadratnoj modulaciji, primeni nadsvetla, monumentalnoj (nalik
egipatskoj) ekspresivnosti
- kroz ova tri objekta, oseanje za sveto: poev od svetinje porodinog ognjita (moralno i
duhovno sredite), preko svetinje rada do kue za religiozne skupove
- 1905., prva poseta Japanu, u vezi gradnje hotela "Imperijal"
9. Kua Robi (proizvoa bicikla), ikago, 1908.-09. (ogromne strehe, nametaj sam
postavlja) -> remek-delo; finale serije "prerijskih" kua; kua u gradu - aksijalno
komponovanje volumena du ulice (peaci na trotoaru ne vide vlasnika na terasi, a on njih
vidi); kompaktnost, athitektoninost; horizontalni potezi naglaeni dimnjakim konzolnim
prepustima krova; ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova
- 1909. (bio je "zvezda"; u Firenci pravi portfolio) naputa enu i estoro dece i odlazi u
Firencu sa ljubavnicom (ena njegovog klijenta - gospoa eni) na put po Evropi - Engleska,
Nemaka, Austrija, Italija; u to vreme, u Evropi ga propagiraju Ernst Vasmut i H. P.
Berlage
- 1911. se vraa u SAD; naputa ikago i kod Spring Grina osniva atelje Talesin; meutim
1914. dolazi do poara u kom gine njegova ljubavnica (ludi sluga ubija gospou eni i njenu
decu i saradnike, pali imanje); Rajt nastoji da ponovo sagradi kuu, ali se suoava sa
finansijskim problemima (kasnije je upoznao skulptorku (psihiki optereenu); finansijski
bankrot -> prodaje budue projekte, daje ih u zakup i sa akcionarima deli dobit; nije trpeo
talentovane ljude (sujetan) - samo oni koji su otili od njega su uspeli)
10. Midvej vrtovi, ikago, 1914. (izgraeni za tri meseca) -> jedan od poslednjih Rajtovih
pokuaja da ostvari viziju jedinstvene umetnike celine; niz stepenastih terasa, usmerenih ka
orkestarskoj koljci; bono su arkade, u pozadini restoran sa galerijama i zimskim vrtom;
anticipacija Art Deco-a
11. Imperijal hotel, Tokio, 1915.-22. (njim se zavrava Rajtova prerijska "podkultura" ->
kompozicija slina Midvej vrtovima (dvorane i predvorje hotela kao restoran i zimski vrt iz
Midveja, a stambena krila hotela - kao arkade iz vrtova; unutra su murali sa Midvejskim
temama, a prilazi sa galerijama - kao terase Midveja); pribliio se lokalnoj graditeljskoj
tradiciji; napredna konstrukcija - izdrala razorni zemljotres iz 1922. (ali je hotel kasnije
poruen); Rajt je proveo sve vreme izgradnje sa prekidima u Japanu, gde je nastojao da
prevazie linu i finansijsku krizu
- Imperijal hotel je poslednje delo rane faze Frank Lojd Rajta, koje je Saliven veoma cenio
- delatnost u Kaliforniji: -> 1920., poinje novi stil (masivni, teki objekti)
- grupa kua masivnog izgleda; upotreba prefabrikovanih betonskih ploa esto sa reljefnom
dekoracijom; unutranjost komponovana na slian nain kao kod "prerijskih" kua; izgled
ovih kua esto se dovodi u vezu sa arhitekturom latinoamerikih indijanaca (ornamenti)
12. Kua Barnsdal, L.A., 1917.-20. (naruilac bogataica Barnsdal, Holivud) -> tvravski
izgled, zatvoreni grupisani volumeni oko unutranjeg dvorita (velike povrine, ravni krovovi)
13. Kua Milard, Pasadena, 1921.-23. -> slini principi; perforirani betonski blokovi
- delatnost izmeu dva rata:
14. Projekat zgrade Nacionalnog ivotnog osiguranja, ikago, 1924. (neizvedeno) ->
fasada od stakla i bakra; prenoenje teksture betonskih blokova iz kalifornijske faze u staklo;
nova arhitektura - nova ekonomska realnost (kriza, depresija) navode Rajta da uoi
ogranienja tradicionalnih materijala i naina gradnje; naputa "prerijsku" sintaksu i okree se
sintetskim elementima
- 1925.-27. -> poari u Telesinu

25. Frank Lojd Rajt

148

- 1928. Rajt je skovao izraz "Usonija" kojom oznaava moguu egalitaristiku kulturu u
SAD; ona podrazumeva raspren oblik civilizacije - izmeu grada i sela
15. Kua Kaufman (fallingwater, bear run), Pensilvanija, 1936. (letnjikovac za porodicu
Kaufman "kua na slapovima" - kljuni projekat; Kaufman - istoriar umetnosti; otelotvorenje
Rajtovog ideala o ivotnom prostoru stopljenim sa prirodom) -> projektovana u jednom danu;
izranja iz prirodne stene (Ledu - kua inspektora voda u o-u); dramatini konzolni prepusti;
kamen i beton, veza eksterijera i enterijera (kao peina); sinteza "organskog" principa i
kubistikih uticaja, usklaenost masa (terase kao da lebde nad poumljenom okolinom,
centralizovana - sa ognjitem), horizontala i vertikala; remek-delo koje se opire fotografskoj
zabeleci; izraz Rajtove opsednutosti ivotom u prirodi (zidovi od grubog kamena, a pod
poploan nepravilnim kamenim ploama; stepenice iz unutranjeg prostora -> ka vodopadu
(veza sa prirodom); beton od koga je kua i koji Rajt ne vrednuje naroito, hteo je prvo
obloiti zlatnim listiima, ali ga je od tog kia odvratila diskrecija vlasnika, pa je pristao da ga
oboji bojom marelice
16. Poslovna zgrada voskarske kompanije Donson Vaks, Rejsin, Viskonsin, 1936.-39. ->
koriena geometrija kruga; nema vizuelne veze sa eksterijerom, za osvetljenje se koristi
nadsvetlo i staklene pireks cevi (u zidovima); u glavnom prostoru - slobodni plan (sve je
mekano, zaobljeno, od opeke), peurkasti stubovi od 9 m; visoka cena izgradnje, dosta
negativnih reakcija; 1944.-50. dodata je laboratorijska kula; zaobljeni uglovi; spratovi se
suavaju na dole; materijali u kompleksu - opeka, beton, pear, pireks cevi (betonsko gljivasta konstrukcija); klimatizacija; nauno - fantastina atmosfera (Hikok kae: "Stvorena
je iluzija neba vienog sa dna akvarijuma"); poslovni deo + laboratorije; kombinacija
kvadratne i krune osnove
17. Talesin Vest, Arizona, 1937. -> zimska rezidencija; postepena izgradnja sa dosta izmena;
prirodni materijali; arhitektura u "stalnom nastajanju"
18. "Usonijanske" kue (za praktian, ekonomian i udoban ivot - doprinos porodinom
stanovanju) -> od sredine 30-tih godina; male porodine kue; slobodne osnove, zastakljena
krila, kuhinja (srce kue) u sklopu dnevnog boravka (tedi se vreme i kretanje; savremeni
enterijer (sedee garniture uz zidove)), prostor u kontinuitetu; stroga ortogonalnost; obino
ravni krovovi (najvanije: Santop kue, etiri porodice, Filad, 1939.)
- knjiga "Grad koji nestaje", 1932. -> Rajt smatra da e se grad budunosti nalaziti svugde i
nigde; taj grad, ije se nastajanje moda nee ni osetiti, Rajt naziva Brodejker siti; koncept
ovog grada, Rajt razvija do 1958.
19. Zgrada kapital urnal u Salemu, Oregon, 1931.
- delatnost posle drugog svetskog rata:
20. Muzej Gugenhajm, Nju Jork, 1943.-46.; 1956.-59. (muzej je vie nalik hramu nego
poslovnom objektu; vrhunac Rajtove kasnije karijere) -> motiv spirale (5 spirala); skica iz
1925. za Planetarijum u obliku zigurata (nauno-fantastinom), ovde je preokrenuta;
dinamina pokrenutost plastinih tela bez "greva", irokopotezno reavanje (mrzeo je
kolekciju Pegi Gugenhajm (ena Maksa Ernsta) iz Firence i eleo je da njegov objekat bude
dominantan)
21. Prajs Tauer, Bartlesvil, pored San Franciska, Oklahoma, 1953.-56.; ukrtanje pravaca
u osnovi -> skulptoralnost u ukupnom izgledu; ornamentacija u betonu
- u poznoj fazi, Rajt je sklon ki - reenjima (Marin Civic Center, i sl.) -> zgrada u
formalizmu
22. Brodejker siti, projekat, 1932.-58. (Kropotkinove ideje; kontraindikacija u njegovoj
tvrdnji: s jedne strane govori o svesnom, a s druge o spontanom nastanku ovakvih gradova)
- idej grada u prirodi (kao grad budunosti, idealan grad); osnovu ini individualna kua
(topla, ekonomina, mala, praktina, udobna; "Usonijske kue" kao stambeni fond Brodejker

25. Frank Lojd Rajt

149

sitija) sa pripadajuim placem (sopstvena poljoprivredna proizvodnja); oblakoder je takoe

deo ovog grada; prostor ralanjen u kvadratnom rasteru
- Rajt vidi ove poljoprivrednike kako se Fordovim iznajmljenim automobilima voze u seoske
fabrike -> pokretna radna snaga je nuna za ekonomiju Brodejker sitija
- grad e obeleiti i: auto, radio, telefon, TV i industrijska proizvodnja
- parnu mainu i eleznicu je potisnuo, a veliao je elektrinu struju i automobil
- po njemu su u osnovi zapadne civilizacije: 1. elektrifikacija -> komunikacijsko
ponitavanje udaljenosti i osvetljavanje ljudskih boravita; 2. mehanika mobilizacija ->
prostiranje ljudskih kontakata kao posledica pronalaska automobila i aviona; 3. organska
arhitektura (u skladu sa naelima prirode)
- jedinstveni porezni sistem i drutvena pomo -> popularne mere u doba depresije
- ogledna farma "Walter Davidson", 1932.
- kritike projekta:
1. kvazi - agrarna ekonomija ne garantuje industrijskom drutvu masovnu proizvodnju ni
njegovo odranje, jer proizvodnja (masovna), uprkos automatizaciji, zahteva koncentraciju
rada i sredstava
2. nije reio pitanje ekonomije
3. zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan ivot - predvia
siromatvo, izbegava probleme klasa i vlasti - ravnoduan je prema vlasnikim odnosima u
drutvu
23. Robna kua "Moris", San Francisko -> rekonstrukcija enterijera
24. Projekat za "Mile High" -> oblakoder
25. Projekti iz "1001 noi", Bagdad -> utopijski projekti, tone u imaginaciju
- nije voleo modernu umetnost i nastojao je da naglasi objekat
- kasni projekti (jo neki):
26. Vaingtonov slavoluk, Nju Jork
27. Vatikanski muzej, Rim -> slino Gugenhajm muzeju
28. Projekat garae

26. Futurizam i Antonio Sant'Elia

150

26. Futurizam i Sant'Elia

- Futurizam (imao je povratan uticaj na: kubizam, nemaki ekspresionizam, holandski De
Stijl, ruski konstruktivizam; specifian pogled na civilizaciju; urbani karakter; najradikalniji
pokret 10-20-tih godina, kratak; brza propaganda ideja; odbacivanje prolosti, tradicionalnih
vrednosti; jaz rei i stvaralatva; posete futurista Parizu - znaajna (primio ih Severini, a preko
njega veza sa Pikasom i Brakom)
- pojam futurizma:
- "futurum" - budunost; "futurizam" - umetniki pokret u Italiji, 1909.-15. okrenut viziji
nove civilizacije budunosti; zaetnik i voa knjievnik Filipo Tomazo Marineti (pesnik
problematinog talenta, ali dobar menader); pokret je inio malobrojno (ali temperamentno)
jezgro pisaca, slikara, vajara, arhitekata, muziara, pozorinih umetnika
- futurizam je bio vie impuls nego jasna umetnika strategija; buna, buntovna retorika
futurizma bila je usmerena protiv celokupnog koncepta savremenog drutva, kao
dekadentnog, okotalog, statinog, materijalistikog; naroito je otro napadana
tradicionalistika kultura i umetnost i njihove institucije; futuristi prizivaju rat kao sredstvo
proienja, posle ega je mogu novi poetak (mnogi e se pridruiti Musoliniju i otii u rat,
a iz njega se vratiti razoarani, ali probuene svesti o besmislu istog)
- futuristiki manifesti:
- proglas Filipo Tomazo Marinetija (manifest) u "Figaro"-u, 1909. (a napisan jeseni 1908.)
pod nazivom "Futurizam" oznaava obelodanjivanje ovog pokreta; u okviru ekstatiki
napisanog teksta je i "Futuristiki manifest" u 11 taaka; u prve 4, proslavljaju se vrline
hrabrosti, snage, dinamizma (mehanika brzina, zvuk - buka, elektrika; "trkaki automobil
lepi je od Nike iz Samotrake"); od 5 do 9 take izlae se da je smisao ljudskog postojanja i
umetnosti samo u krajnjem iskuenju, hvatanju u kotac sa silama vremena; 10 taka poziva
na ruenje Akademskih institucija; 11 taka nagovetava zahuktali kontekst futuristikog
grada; manifest je, u sutini, proglas u slavu kulturne dominacije i trijumfa industrijalizacije,
elektrifikacije i novih prevoznih sredstava (propagira se i patriotizam i glorifikuje rat;
profaistiki pokret - mnogi e otii sa Musolinijem u rat iz kog e se vratiti razoarani i sa
sveu da krvoprolie ne moe promeniti svet)
- iz istorije umetnosti: oblaenje - crna odela, performansi veere, ... profaizam, odbacivanje
prolosti, pokretne slike kao izraz dinamizma (maine, buka, ...)
- ekstravagantna i agresivna ekonomija je glavna karakteristika; estina u skladu sa nervozom
u Italiji - agresivna retorika
- "antikulturnu" polemiku futurizma na oblast umetnosti proirio je naroito slikar, vajar i
glavni teoretiar pokreta Umberto Booni (znaajan i akomo Bala); 1910., napisao je dva
futuristika manifesta o slikarstvu (zagovara da se sve kree, stvari ne stoje (konj u trku
ima vie od 4 noge), 1912. i o vajarstvu (kinetika umetnost, materijali, elektro-motore
ugrauje) u njegovom nainu razmiljanja primetan je jak arhitektonski senzibilitet; to se
nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga prve izlobe futuristikog vajarstva iz 1913.;
tu Booni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglaava arhitekturu, no za njega
je ideal arhitekture (ideal je za njega spiralna arhitektura (dinamina), a ne piramidalna
(statina)) ona arhitektura koja istrauje ritam, akciju tela, dinamina stanja; on poziva na
upotrebu sintetikih materijala
- Marineti 1914. objavljuje manifest "Rasko geometrije i mehanike" u kom jo jednom
proslavlja mehanicistiku rasko, sintezu snage, volje, brzine, svetlosti, pokreta

26. Futurizam i Antonio Sant'Elia

151

- Antonio Sant'Elia -> italijanski arhitekta; ideje prezentira grafiki (samo perspektivni
crtei, zamiljene nekropole, ...; utie na: rusku avangardu, namaki ekspresionizam,
holandski De Stijl, kubizam, ...)
- roen je 1888. u Komu (jedini arhitekta italijanskog futurizma), gde je uio i Tehniku
kolu; sa 17 godina zapoljava se u Milanu na izgradnji kanalizacije; 1911. se upisuje na
arhitekturu na Akademiji Brera (te iste godine projektuje malu vilu iznad Koma za
industrijalca)
- studirao arhitekturu u Milanu, diplomirao sa 24 godine u Bolonji; radio za razne arhitekte, a
projektovao i za sebe (Beka kola Ota Vagnera); zanesenjak, matovit, impresioniran
severnoamerikom kulturom; pasionirani ita; itao je tekstove oko 100 radova studenata
Vagnerove kole
- do 1912. projekti Sant'Elie su u duhu italijansek secesije ("stile floreale"), naroito pod
uticajem milanske grupe arhitekata (uzepe Somaruga) u ijem radu su primetni motivi
Vagnerove kole; slike G. Klimta -> uticale na Sant'Eliu -> video ih na bijenalu u Veneciji
- 1912. Sant'Elia osniva grupu Nouve Tendenze (grupa studenata Akademije Brera) sa
grupom istomiljenika (najvaniji - Mario atone i Ugo Nebio)
- 1914. grupa u Milanu prireuje Izlobu novog grada ("Citta Nuova") - "izloba
lombardijskih umetnika"; 12 crtea Sant'Elie nadmauje 80-tak ostalih, i dalje povezanih sa
secesijom; ne zna se tano kada je Sant'Elia stupio u vezu sa futuristikim krugom, ali je ova
veza sasvim jasna iz njegovog predgovora izlobi ("Messaggio") - gde govori o strogim
oblicima arhitekture budunosti, ne spominjui re futurizam; ovaj tekst je jo jednom
preraen, i 11 jula 1914. izlazi kao "Manifest futuristike arhitekture" (negiranje prolosti,
stvaranje nove arhitekture; pridruio se Marinetijevom futuristikom pokretu bez
oduevljenja; bio je socijalista, a Marineti je zastupao izraziti nacionalizam, koji je prerastao u
faizam)
- "Manifest futuristike arhitekture" -> u prvom delu Sant'Elia odbacuje nazovi avangardnu i klasinu arhitekturu, rekonstruisanje antikih spomenika, statine (horizontalne,
vertikalne, kubine i piramidalne) forme i upotrebu skupih dugo traenih materijala; u drugom
delu, pledira za jednostavnost, upotrebu betona, gvoa, stakla i sintetikih materijala, za oblu
i elipsastu dinaminu liniju, za izraavanje dekorativnosti iskljuivo samim materijalom, za
nadahnjivanje novim mehanizovanim svetom, za to da arhitektura bude odraz tog sveta, za
promenljivost i obnavljanje arhitekture ("kue e trajati manje od nas" - svaka generacija e
graditi svoje)
- Projekat futuristikog grada -> uticaji: ameriki oblakoderi (ikaka kola); eline
konstrukcije (Ajfelov toranj), Vagnerova eleznica u Beu; vizuelizacije Nju Jorka u
budunosti - ulice u vie nivoa; iroke viespratne saobraajnice, pokretni hodnici i stepenita
izmeu terasasto postrojenih zgrada, liftovi spolja - grad lii na mehanizam - dinamina
fantazija; u okviru projekta: elaznika stanica, aerodrom, mostovi i td.; pada u oi
neverovatna mo uobrazilje; ne bavi se analizama privrednih, statistikih i slinih aspekata
grada, tehnicizam koji je predlae "necelishodan" - utoliko je ova koncepcija neobinija (skice
za nadgrobne spomenike; skice za glavnu elezniku stanicu)
- rat:
- 1915. vea grupa futurista (meu njima i Sant'Elia, Marineti, Booni, ...) potpisuju
futuristiki profaistiki manifest "Ponos Italije", i upisuju se u dobrovoljce (dobrovoljaki
lombardijski biciklistiki bataljon)
- 1916. Sant'Elija gine na frontu na Soi u 28 godini; 2 meseca pre njega poginuo je i Booni,
a Marineti je preiveo; time je prekinuta iva aktivnost futuristikog pokreta
- posle rata, futuristiki pokret (ili ono to je od njega ostalo) postepeno se uklapa u tokove
faistike umetnosti Musolinijeve drave

26. Futurizam i Antonio Sant'Elia

152

- znaaj futurizma:
- militantni modernizam Marinetija, Boonija i Sant'Elie preuzimaju ruski konstruktivisti
- italijanski racionalizam u nekim aspektima se takoe naslanja na futurizam - pripajajui
savremene vrednosti klasinoj tradiciji italijanske arhitekture
- futurizam je ukazao na izivelost mnogih kulturnih oblika ivota, na to da institucije drutva
i kulture treba da deluju u korist savremenog oveka, na neuravnoteenost tehnikog napretka
i umetnikog izraavanja, na znaaj tehnikog aspekta u arhitekturi i gradu budunosti
- Marko Moraco -> znaajna linost futurizma -> pretea, koga Marineti nikada nije
spomenuo; 1907. naglaava znaaj automobila i njihov porast - matrica podreena
automobilima; predvideo budunost tehnikom interpolacije; ulica budunosti - glavno mesto u
gradu, nije vie tradicionalna
- mainska estetika
- uzepe Pagano -> italijanski racionalistiki arhitekta; negativno kritikuje Sant'Eliu i
futurizam; smatra da su futuristi zaslepljeni dinamizmom
- ulio Fargo Argan -> smatra Sant'Eliu glasnikom neeg novog, koji je sagledao potrebe
budueg drutva; pozitivna kritika
- Sant'Elia -> za njega nova urbanistika realnost i okretanje ka fantaziji su glavni pokretai i
inspiracija
- ostavio je stotine projekata; vrednost je i u grafici
- jedan je posle njegove smrti izveden u Komu (ali deformisan)
- tema koja se ponavlja: "Arhitektura velikog grada koji nastaje iz industrijske
civilizacije":
- visoke zgrade sa spoljnim liftovima

vizionarski spomenici grada budunosti

- ulice na vie nivoa

= simboli
- ogromne eleznike stanice

- imaginarne fabrike

- ulio Arata -> kritiar koji je pisao o Sant'Elii pozitivno

- Kenet Frampton -> dananji kritiar

27. Kubizam

153

27. Kubizam
- kubizam kao slikarski pokret, 1906.-14.: -> znaajan pokret u periodu do prvog svetskog
rata; ostvario je estetiku intelekta i vizuelno izrazio racionalnu svest; odbacuje podraavanje
stvarnosti; traga za sutinom; Pikaso: "slikam predmete onako kako ih zamiljam, a ne onako
kako ih vidim"
- podstaknuti Sezanom i primitivnom umetnou (crnaka, ritualna maska), kubistiki
slikari (Brak, Pikaso, ...) nastoje da realnost predstave na potpuniji nain nego to je to bilo u
stanju, tradicionalno slikarstvo; njihov postupak se sastoji u analizi, rastavljanju i ponovnom
sastavljanju posmatranog; predmet se istrauje u totalitetu, prikazuje se iz svih uglova
istovremeno; u formalnom smislu, kompozicije se sastoje od stereometrijskih i ravanskih
elemenata (predstaviti 3D kroz 2D), sa tendencijom sve veeg razlaganja do apstrakcije; u
svakom sluaju, sazreva svest o novom prostoru koji nije euklidovski, uvodi se vreme etvrta dimenzija
- implikacije kubizma znaajne za arhitekturu:
1. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena
2. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture
3. ukidanje one take -> kao posledica sloenog oblikovanja, objekat postaje nesaglediv iz
jedne take
- vano: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike - koncipiranje forme
(kubizam u arhitekturi tei isticanju matinih oblika, koji su pod teretom dekoracije bili
izgubili svoj kompozicioni znaaj i izraajnu mo; kubizam - ne naruava i ne obuhvata
problematiku arhitekture u celini, ve samo njen deo - arhitektoniku)
- neposresni uticaji:
- eka kubistika grupa
- francuski purizam (Le Korbizje, Ozonfan)
- holandski neoplasticizam (De Stijl)
- ruski suprematizam i konstruktivizam
- maarski aktivizam (Moholj-Na)
- nemaki Bauhaus
- funkcionalizam
- Villa Cubiste, Pariz, 1912. -> proelje jedne inae konvencionalne kue koje u maniru
kubistiog slikarstva oblikuje Rejmon Dian
- eka kubistika grupa: -> uglavnom iz Vagnerove kole
- okupljeni oko asopisa "Umeleky Mesinik" ("Umetniki mesenik"), 1911.; arhitektura
ove grupe predstavlja bizarnu meavinu Art Nouveau, ekspresionizma i kubizma (koji ima
uglavnom dekorativnu ulogu)
- vaniji lanovi: Jozef apek, Jozef Goar, Vlastislav Hofman, Pavel Janak, Otokar Novotni,
Joe Plenik, Jan Kotjera, Jozef Hohol
- Jan Kotjera:
1. Zgrada Peterka, Prag, 1899.
2. Paviljon jubilarne izlobe u Pragu, 1908.
3. Zgrada Lehter, Prag, 1908.
4. Sopstvena vila, Prag, 1909.
5. Palata Penzijskog osiguranja, na obali Vltave, 1912.
6. Banka "Slavija", na obali Miljacke, Sarajevo, 1911.
7. Vila Lemberger, Be, 1914.
8. Kua izdavaa Urbanka, 1911.

27. Kubizam
- Joe Plenik:
1. Projekat fabrike Stolverk, 1910. (neizvedeno)
2. Crkva Sv. Duha, Be, 1910.
3. Kua Zaherl, Be, 1903.-05.
- Pavel Janak:
1. Kreditna banka za Bardovice, 1911.-12.
2. Rekonstrukcija gradske kue, Havlikov grad
3. Kua doktora Fore - rekonstrukcija fasade, 1913.
4. Skica za spomenik Janu iki, 1913.
5. Spomeniki kompleksi (posle rata)
6. Spomenik palima, 1917.
7. Nametaj, Prag, 1923.-25.
8. Enterijer Legiobank u Pragu
9. Osiguravajui zavod, Prag, 1923.-25.
- Jozef Goar:
1. Robna kua u Pragu, 1909.-10.
2.Skuptina optine u Pragu (neizvedeno)
3. Studija pozorita
4. Dvojna porodina kua, Prag, 1912.-13.
5. Projekat srednje kole u Koterburu
6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. (slino bioskopu "Jadran")
7. Zgrada "Crna Bogorodica", 1911.-12.
8. Batenski paviljon
9. Skica paviljona za jubilarnu izlobu (glavni projektant Janak, a uestvuje i Goar)
10. Projekat za Masarikov trg, 1924.
- Jozef Hohol:
1. Fasada zgrade
2. Skica za fabriku
3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici, Prag, 1912.-13.
4. Libina vila u Pragu (u Viegradu kod Praga)
- Vlastislav Hofman:
1. Nametaj i enterijer
2. Ulaz u groblje, 1912.
3. Vrtni paviljon
4. Palaski trg, 1913.
5. Stambene zgrade, 1914.
- Otokar Novotni:
1. Kraljevska palata u Sofiji - konkurs
2. Zgrada zadubina uitelja, Prag, 1919.
- Matej Bleha:
1. Poslovne i stambene zgrade - dijamant
- Peter Kropaek:
1. tedionica
- Jozef tepanek:
1. Crkva za grad "X"
- Jurih Kroha:
1. Noni klub Monmartr
2 Crkva
- Jozef apek
- Jan Kisela

154

27. Kubizam

155

- Joef Joe Josip Plenik, Ljubljana, 1872. - 1957.

- Slovenac, Austrijanac -> zatitnik postmodernizma; klasik, eklektiar, ... van svog vremena
nasuprot trendovima; neuklapa se ni u jedan pravac; 50 godina -> naputa vode modernizma;
prihvata da je arhitektura umetnost
- obeleja njegovog rada: 1. obeleavanje prostora kamenim kuglama; 2. stub, kapitel ->
slobodni; 3. zid se zavrava paviljonom
- umro je kao profesor fakulteta u Ljubljani
- poreenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji, kao i Plenik stvorio neponovljiva
dela, aktivan do smrti, neenja, bez uenika)
- Plenik je imao tekoa sa kolom; u Gracu je postao dizajner nametaja, 1888.-92.
- 1894. -> odluio da postane arhitekta (izloba Oto Vagnera, koji je tada bio profesor
Univerziteta - kole sa rigoroznim prijemnim ispitom)
- 1895.-98. - pohaa Vagnerovu kolu; bio je odlian crta (kao i svi Vagnerovi uenici)
1. Kua Zaherl, Be, 1903.-04. -> kljuno delo u Beu, remek-delo Beke moderne, kua za
izdavanje, skupi materijali, savreni detalji i izvoenje; lampe koje podseaju na insekte
(Zaherl - industrijalac - pesticidi)
2. Fontana za Karla Barnemea, Be
3. Crkva Sv. Duha, Be, 1910. -> jo jedno remek-delo Beke moderne; netur-beton sa
tucanom opekom; iste forme; oblik grkog hrama - redukovani klasicizam, kubistiki
kapiteli
- Praki trenutak:
- Oto Vagner je eleo Plenika za naslednika, ali ga zbog navodnog nacionalizma car nije
imenovao
- razoaran, odlazi u Prag, na poziv Jana Kotjere, gde postaje profesor srednje kole, 1912.
- po zavretku prvog svetskog rata u ekoj, predsednik mu poverava rekonstrukciju
Hramona -> zid se zavrava paviljonom; stub u sred prolaza; fontana i skulptura Sv. ora;
karakteristino stepenite; karakteristini ulazi, metalni oblici; dvorana Matije Korvina (ili
Plenikov dvor); sveana dvorana
4. Crkva Sv. Srca Isusovog -> reduciran izraz (Majkl Grajvs e preuzeti elemente sa ove
crkve u svom delu)
- 1920. - poziv da se vrati u Ljubljanu, da radi na obnovi Arhitektonskog fakulteta
- delovao je na nekoliko nivoa -> kao profesor fakulteta, sve svoje projekte je radio besplatno,
pored projektantskog rada, bio je i urbanista (period do 1895. - dosta razruena Ljubljana;
1926.-28. -> Plenik radi skice za ...
- Tri glavna uticaja na Plenika:
1. funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija
2. umetniki izraz
3. Vrtni gradovi, engleski pejzani vrtovi
- Ljubljana:
5. Crkva Vnebohoda (Uspenja) u Bogojini (Ljubljana), 1924.-26.
6. Crkva Sv. Franje Asikog u iki (Ljubljana), 1925.-27. -> zvonik 10 godina kasnije;
gigantski stubovi, opeka u unutanjosti; plemeniti materijali, vrhunsko zanatsko izvoenje
(imao je svoju standardnu ekipu izvoaa kao F. L. Rajt)
7. Crkva Sv. Mihajla u Gariju -> sa dosta slovakih i maarskih elemenata
8. Crkva Sv. Antuna u Beogradu (Crveni Krst), 1932. -> crkva je bez kupole
9. Potanska tedionica u Ljubljani

27. Kubizam

156

10. Narodna Univerzitetska biblioteka -> ogromno stepenite, atrijum, ogroman prozor sa
stubom, kombinacija kamen - beton; slobodna interpretacija jonskog stuba - savren detalj
- arls Mur -> na njega je uticao Plenik (slobodna interpretacija stubova)
11. Trgovinska komora Slovenije -> enterijer je sam radio
- minimalistiko intervenisanje u prostoru:
12. Crkva Sv. Florijana, Ljubljana -> ograivanje stepenita
13. Trg ispred crkve Sv. Jakova, Ljubljana -> obeleava prostor kamenim kuglama
14. Plenikova staza (put) -> ureenje obale reke Ljubljanice na dva nivoa (Tromosovlje,
Ljubljana, 1929.-32.)
15. Obuarski most (jedan koji je uradio Plenik) -> sa krajnje personalizovanim
stubovima; Terberovo stepenite
- sve se zavrava u Trivoliju:
16. Ustava na Grdinici
17. Optinsi krov, 1944. -> megastruktura; Plenik predlae stubove na krov, a onda svako
da gradi svoju kuu
18. Muzika sala, koncertna dvorana
19. Projekat za Slovenaki Parlament (nije izvedeno)
20. Kua zvana "Peglica" u Ljubljani -> peta avenija u Nju Jorku, slino
21. Groblje ale (Vrt Vseh Svetih) -> sa propilejima, dorskim stubovima, glavna kapela sa
stubovima (desetine raznih stubova); sve je radio: stubove, klupe, kapele, skulpture na kapeli
22. Paviljon za Tita, Brioni
- "Vena arhitektura" (Graevinska knjiga)
- eki kubizam
- reakcija protiv akademizma, klasicizma; mali pravac, malo izvedeno, uglavnom dekorativni
-> specifini katalozi, knjige
- dekorativni stil -> nastaje pre prvog svetskog rata; talentovane grupacije izdaju publikacije;
kubizam nastaje 1907. godine Pikasovom slikom "Devojke iz Avinjona"
- nema: 1. kasine lepote ljuskog tela; proporcije drugaije; 2. perspektivne iluzije
prostora; kubizam nastaje pod uticajem Pol Sezanovih kupaica i crnake umetnosti tj.
crnake ritualne maske
- nekoliko faza kubizma: analitika do 1911.; sintezna, 1911.-14.
- analitika faza:
a) rani formativni period - Sezan; uticaj crnake umetnosti, 1907.-11.
b) teko oitavanje predmeta - hermetiki period -> vidi "violina sa cveem"
(dekomponovanje)
- cilj analitike faze: ispitivanje sutine - razlaganje sadraja na elementarne oblike; slika
treba da ima sopstveno postojenje; razlaganje forme na fasete - povrine kao kod kristala, zato
se jo naziva fasetni kubizam; gubi se potreba za dubokim prostorima, oblik se razvija kao
povrina u prvom planu, kao reljef; predmet nema volumen, teinu; sabiraju se sve take
posmatranja; dekompozicija, bespredmetnost, uklanjanje one take
- sintezna faza:
- u sinteznoj fazi nema razlaganja; kolani kubizam; umesto ekspresije istrauje realnost; Le
Korbizje e takoe dekomponovati grad i ponovo ga sintetizovati (likovni kubistiki postupak
u urbanizmu)
- osnovna snaga kubizma u eksperimentu - nova vrsta realnosti, novi pogled na svet

27. Kubizam

157

- kubizam u ekoj (I)

- eka, 1910. - raste nacionalizam; odvajanje od Austrougarske (fiziko) i tenja da se i
duhovno odvoji od Bea
- 1890. generacija mladih arhitekata iz Vagnerove kole - secesija, Art Nouveau, dekorativan
stil -> zadrava klasinu osnovu, a menja dekoraciju, nema dovoljno snage da se odrekne
tradicije (ornament secesije zamenjen stereometrijskim motivima)
- tri teorije Ota Vagnera: 1. osnova zgrade funkcionalna -> u skladu sa potrebama socijalne
strukture koja je koristi; 2. razvijena tehnologija; 3. opti progres
- eki arhitekti uglavnom iz Vagnerove kole:
- Jan Kotjera, 1871. - 1923. -> u poetku je radio secesionistiki; rodonaelnik eke
moderne arhitekture; 1899. - 1900. zgrada "Peterna" u Pragu - uvia nedostatke stila,
naputa antiku tradiciju pod uticajem Art Nouveau-a; 1908. paviljon - tenja za stvaranjem
funkcionalne arhitekture, tenja ka socijalizmu; 1908.-09. zgrada "Lehter" i projekat
sopstvene vile u Pragu -> isti oblici bez dekoracija, snaan ispad za to doba, jednostavnost,
veliki uticaj na nove generacije ekih arhitekata
- kubizam u Francuskoj
- beei od Bea, eki arhitekti se okreu zapadu, prvenstveno Francuskoj (u potrazi za
nacionalnim izrazom)
- irenje kubizma na druge umetnike: u Pitou (mesto u Francuskoj) deluje grupa: slikari kubisti pod imenom "Zlatni piesak", lanovi Diamp - Vilon i dr. -> oni uspostavljaju vezu
izmeu epske tradicije i kubizma
- Pikaso i Brak su samo za stilske elemente "kakav je likovni izraz potreban modernom
dobu", a grupa "Zlatni piesak" sa Diampom koristi epske teme
- 1912. godine "Zlatni piesak" izdaje Katalog jesenjeg salona i daju nacrt "Kubistike
kue", za koji je napravljena i maketa 1:1, odlikuje je ista dekoracija; ne uspevaju da prodru
u sutinu; ispred postojee zgrade postavljena je maketa 1:1; dekoracija fasade - kubistiki
elementi; inspiracija: zraci sunca, energija, zlatni presek (1:1,618)
- Zgrada pozorita Champselyse (anzelize - Jelisejska polja) uticala na V. Diampa
(nemo da se pobegne od postojeeg); projekat van de Veldea, a nastavio Pere
- rad kubistikih arhitekata se uglavnom svodi na projekte, publikacije i slino
- ujedinjujui elemnat je zlatni presek
- 1914. godine naruena maketa za jedan neogotiki koled u Americi (skulpturalna
dekoracija - ponuda odbijena); kubistiki elemenat moe da se unese u sve prie neogotike,
klasicizma i sl.
- kubizam u ekoj (II)
- nastao pod uticajem Pariza; Prag -> velike veze sa svetom; delovanje kroz publikacije i
asopise; traganje za nacionalnim identitetom
- Joe Plenik -> Slovenac iz Vagnerove kole
- 1910., Projekat fabrike u ekom asopisu (neizveden)
- Crkva Sv. Duha u Beu sa donjom kriptom, 1910.
- trebalo je da nasledi profesorsko mesto Ota Vagnera, ali car nije hteo da potpie njegovo
neimenovanje zbog navodnog slovenakog nacionalizma, pa Plenik ide u eku na poziv
Jana Kotjere za profesora na vie kole u Pragu
- Jozef Goar
- Pavel Janak
- obojca Kotjerini saradnici na projektu jubilarnog paviljona 1908.; preko Kotjere stupaju u
vezu sa Plenikom (kritikuju Vagnera)

27. Kubizam

158

- 1908. osnivanje asopisa "Stil" -> prvi u ekoj i Moravskoj koji se bavi arhitekturom i
umetnou; veza sa nemakim ekspresionistikim grupama (Most i Nova secesija)
- bavi se teoretskim problemima; uticaj pariskog kubizma; transformacija u trodimenzionalni
projekat
- Plenik: -> kontakti sa Nemakom i Belgijom, odlazi na poziv Jana Kotjere u kolu za
industrijski dizajn u Pragu (vrlo kvalitetan kadar); dva uticaja: 1. domai eki uticaj
(dijamantski svodovi - ksno gotiki) u Junoj Bohemiji; 2. crkva Sv. Jovana - barokna sa
monim gotikim elementima
- Janekova kritika Ota Vagnera u asopisu "Stil" - funkcija treba da je zamenjena
dekoracijom - arhitektura je umetnost, a ne funkcija (funkciju treba zameniti kreacijom)
- odvajanje od Vagnera - arhitektura iste umetnosti
- Janek - teoretiar; napisao esej o modernoj arhitekturi
- 1911. godine dolazi do raspada unutar kubistikog pokreta - mladi arhitekti se odvajaju od
Kotjere i nastavljaju delovanje kroz asopis "Umetniki mesenik" (oko Janeka)
- po Janeku Pavelu - lanak Prizma i piramida: glavni teoretiar, napisao esej "Od moderne
arhitekture ka arhitekturi"; ono to je osmislio Janek realizuje Goar; dve dimenzije slue
za umetniko sagledavanje, a tri za prostorno
- Jozef Goar, 18.. - 1945. -> realizuje ideje Janeka
1. Robna kua u Pragu, 1909.-10.
2. Skuptina optine u Pragu (neizvedeno) -> kubistika stepenasta palata
3. Studija pozorita, 1911. -> igra svetla; kose ravni u gornjem delu - akustika
4. Dvojan porodina zgrada, 1912.-13.
5. Projekat za srednju kolu u Koteburgzu, 1912.
6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1911.-12. -> funkcionalistika osnova; kubistiki enterijer
7. Zgrada Crna Bogorodica (slino bioskopu Jadran kod nas) -> vrlo senzitivno delo
8. Batenski paviljon
9. Skica paviljona za jubilarnu izlobu, glavni projektant Janek, a uestvuje i Goar
- Pavel Janek:
1. Kreditna banka u Bardovicama
2. Gradska kua - rekonstrukcija (za neki mali eki grad - Havlikov grad)
3. Kua doktora Fore; rekonstrukcija, 1913.
4. Skice za spomenik Janu iki, 1913.
- studija fasade
- skice iz posleratnog perioda 1916.
- spomeniki kompleksi
- spomenik palima iz 1917.
- spomenik Janu iki, 1913.
- Jozef Hohol, 1880. - 1960. -> Kotjerin uenik takoe
1. Fasada zgrade, Viszgrad kod Praga, 1913. -> najradikalniji primer; kubistika dekoracija
- stajl
2. Skica za fabriku -> uticaj Plenika
3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici u Pragu, 1912.-13.
4. Vila u Viegradu kod Praga -> ograda kubistika - studija fasade
5. Crkva Sv. Petra i Pavla
- karakteristika kubizma -> tradicionalna funkcionalistika osnova zamaskirana kubistikim
detaljima - CIGLA

27. Kubizam

159

- Vastislav Hofman, 1874. - 1964. -> impulsivan crta; linorezi, projekti za zgrade,
nametaji, enterijeri, ...
1. Nametaj i enterijer
2. Ulaz u groblje, 1912.
3. Vrtni paviljon, 1913.
4. Palaski trg, 1913.
5. Stambena zgrada, 1914.
- Ministarstvo graevine u Vaingtonu - Marsel Brojer -> projektant iz Bauhaus-a - uticaj
ekog kubizma
- asopis "Ljubav prema umetnosti" - Otokar Novotni, 1923. -> dominiraju senke i
plastinost fasade; grupa arhitekata okupljena oko asopisa:
- Otokar Novotni -> formalna interpretacija; spomenik iki
- Kraljevska palata u Sofiji - konkurs
izlomljeni parapeti
- Zgrada zadubina uitelja, Prag, 1919.
- Vladislav i Oreje
- Matej Bleha
- Poslovne i stambene zgrade -> dijamant
- Jozef apek - slikar; slika iz 1914.
- Vladimir Fultner -> studija vile
- Peter Kropaek
- tedionica
- Jozef tepanek
- Crkva za grad "X"
- Studija fasada, 1919.
- Jirih Kroha -> jedini nastavlja kubizam posle rata
- Noni klub Monmartr -> kubistiki enterijer
- Crkva -> serija rtea za sakralne objekte - katolike crkve; vie se crtalo nego gradilo
- raslojavanje grupe posle rata po nacionalnim kolama; 1914.-18. Goar i Janak -> arhitekti
monumentalnog nacionalnog stila
- Plenik -> crkva
- Goar -> projekat za Masarikov trg, 1924. sa nacionalnim elementima
- Goar ili Janak ? -> enterijer Legobank, Prag, 1922.-23. -> ozbiljno naruavanje kubizma
- Janak -> Nametaj u Pragu, 1923.-25.; Osiguravajui zavod, Prag, 1923.-25.
- time eka kola dri korak sa ostalim evropskim arhitektama
- Goar, Janak i Kisela - Praka umetnika radionica -> primenjena umetnost

27. Kubizam

160

- faze dekorativnih primenjenih elemenata ekog kubizma: (dizajn nametaja)

I. 1910.-11. analitiki kubizam -> dizajn nametaja, kose ravni, izlomljene, crna i braon boja
II. 1912.-13. skulptoralni predmeti -> nefunkcionalni
III. izvedeni enterijeri - restajling nametaja sa puno kosih ravni i iljaka, redizajn trouglova
-> ravnotea povrina i volumena; formalizam; nova harmonija
- uticaj na nae "prake ake"
- Momir Korunovi -> srpsko neimarstvo + eki kubizam
1. Pota 2; eleznika stanica
2. "Sokolski dom" = Zgrada DIF-a, 1929.
3. Ministarstvo pota, Palmotieva, 1927.
- Svetomir Lazi -> srpski modrnizam + eki kubizam
1. Vila Olge Mos, Tolstojeva (Dedinje)
- uticaj na nastanak ekog kubizma:
* Pariz (braa Diamp - Vilon -> "zlatni presek", Pikso, Brak)
* Plenik (crkva Sv. Duha; fabrika Stolverk)
* gotika (nebo, planete, Mesec, zvezde)
* domai uticaj: kasnogotski dijamantski svodovi + barokna crkva Sv. Jovana
* Nemci (Most, Nova secesija) - nemaki filozofi
- kubizam se na polju arhitekture pojavljuje ili pojedinano u radu ponekih umetnika
(Francuska) ili u vidu pokreta (eka pre prvog svetskog rata, Holandija pre i tokom rata)
- iz holandskog kubizma -> neoplasticizam i purizam
- danas, kada je zabluda ekog kubizma, oigledna, moe se istai kao pozitivna borba protiv
izivelog akademizma i izvesna originalnost - stereometrijsko dekorisanje fasada
- pored mnotva utopijskih projekata zgrada i nespretnog nametaja, ostvareno je i nekoliko
nadprosenih objekata (Goar - "Crna Bogorodica")
- kubizam u ekoj (III)
- krajem prve dekade XX v. novi trendovi u umetnosti, naroito iz slikarstva, doli su u eku
uglavnom iz Francuske - ekspresionizam, kubizam. Podseajui se na integraciju
umetnosti i arhitekture u periodu Art Nouveau, eke arhitekte su eleli da nastave tu
tradiciju i u novoj situaciji. Na takav izazov odgovorili su stvarajui neobine fasade sa
sistemima prelomljenih povrina u velikom broju planova stvarajui upadljive ivice izmeu
povrina svetla i senke. Kao rezultat tog procesa proizila je specifina faza ekog kubizma
- Jozef Goar - Crna Bogorodica, 1911.-12. -> na prvom spratu se nalazio kafe koji su
poseivali umetnici - posebno slikari i vajari, a gornji spratovi su imali kancelarije, potpuno
otvorenog tipa - bez pregrada; fasada od armiranog-betona je potpuno otvorena, sa velikim
prozorima - ispupenim; etri sprata - poslednja dva - mansardni krov
- Plenik
- Kua Zaherl, Be, 1903.-05.
- Crkva Heilig Geist (Sv. Duha), Be -> direktan protivudarac Vagnerovoj am Steinhof mnogo dosledniji razvoj racionalizacije i unifikacije unutranjeg prostora
- Goar
- Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. -> unutranje prostore oblikuje u kubistikom stilu, a ne
samo fasade

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

161

28a. Ekspresionizam
- ekspresionizam - pojam i znaenje, 1910.-23. - Nemaka (Stakleni lanac) -> doprinos
ekspresionizmu: arhitektura - socijalna nota; traganje za slobodom izraza, oblika; oslobaanje
od istoricizma i tradicije; sloboda u korienju novih materijala; proimanje enterijera i
eksterijera (staklo); "svaka zgrada je umetniko delo"
- ekspresija je umetniko izraavanje koje svoje polazite ima u dubini stvaraoeve
oseajnost, a ova u moi njegove mate; drugim reima, ekspresija je ispoljavanje unutranjeg
doivljaja realnosti (ekspresionistiko stvaralatvo suprotno je, klasino zatvorenim i
ralanjenim masama i racionalnom stvaralakom postupku; potencira dramatine odnose
svetlo - tamno i napetost forme i izraza; blizak utopiji; materijal = staklo)
- ekspresionistika arhitektura nema formalni program ili manifest; veina ekspresionistikih
arhitekata je ekspresionistiki izraz zadrala samo u jednom periodu svog razvoja (revolt protiv tradicije (bura pred prvi svetski rat))
- ekspresionizam je, u principu, nemaki fenomen (za Nemaku je karakteristino postojanje
vie relativno nezavisnih kulturnih centara sa svojim kolama arhitekture; karakteristina je i
sklonost nacionalnoj arhitekturi, a protiv eklekticizma)
- uticaji:
- O. Fridrih Nie (osnova grke umetnosti -> u religiji - dionizijevski stav -> apolonovski
nasuprot propagira red, disciplinu; pred prvi svetski rat Nemaka je emotivno uzburkana:
radikalizam, socijalisti dolaze, tako da lako prihvata Nieove ideje)
1. nemaki Art Nouveau (Jugendstil) derivati -> odbacivanje istoricizma, razvijanje ukusa za
organsku formu; naroito aktivnost u Darmtatu (Olbrih, Endel i drugi)
2. ekspresionistike slikarske grupe -> "Die Brucke" ("Most", Drezden, osnovan 1905.;
eleli su da okupe sve one koji "neposredno i iskreno izraavaju ono to ih nagoni na
stvaranje"; najznaajniji - Kirhner, Nolde, Kokoka, Munk; nezavisno od njih, pesnik Pol
erbert 1907. oblikovao je science fiction iluziju utopijske budunosti, usmerenu protiv
buroaskog raformizma i kulture industrijske drave; brutalniji, figuralne predstave, oseanje
usamljenosti oveka u modernom drutvu)
- "Der blaue Reiter" ("Plavi konjanik (jaha)", Minhen, osnovan 1909. (po slici V.
Kandinskog); najznaajniji - Vasilij Kandinski i Pol Kle) - suptilniji, nema figuralnih
predstava
3. berlinski asopisi za kulturu "Der Sturm" i "Die Aktion", 1910. - anarhistikog
usmerenja, propovedaju koncept kulture koji je u opoziciji dravnom, olienom u Werkbundu
4. neki od arhitekata okupljenih u Werkbund-u: Anri van de Velde, Rihard Rimermid,
Peter Berens, ...
- razvoj ekspresionistike arhitekture:
- pre prvog svetskog rata: Hans Pelcig i Maks Berg; posle prvog svetskog rata -> dve
ekspresionistike struje u Nemakoj:
- izloba Werkbund-a u Kelnu iz 1914.: kulminacija rascepa na pristalice Typisierung-a
(kolektivnog usvajanja normativnog oblika) i Kunstwollen-a (individualne "volje za
oblikom"), rascep je zahvatio sve generacije stvaralaca u Werkbund-u; (na jednoj strani su
normatvne forme arhitekata - tradicionalistika struja kao to su Hans Lukhart, Fric Huger
(ile haus, Hamburg -> administracija i skladita - Hamburg = luka; grandiozno, od tamne
opeke), Peter Berens (Festhalle) i Valter Gropijus i Adolf Majer (Model fabrike), a na
drugoj organske (idealisti) i fantazmagorine (vizionarska utopijska struja, papirna
arhitektura) van de Veldea (Pozorite) ili Tauta (Stakleni paviljon)

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

162

- posle prvog svetskog rata politiki uticaj na nemaku kulturu sve su jai; ekspresionizam
postaje forma protesta sa socijalistikim predznakom (protest, bunu protiv svega to je
Nemaku gurnulo u haos); izraz tih tendencija su i grupe "Arbeitsrat fur Kunst" i
"Novembergruppe": (nastaju istovremeno)
* Arbeitsrat fur Kunst (Radniki savet za umetnost), osnovan 1918., okuplja arhitekte,
slikare i pokrovitelje; arhitekti iz Berlina i okoline: Bruno i Maks Taut, Adolf Bene, Valter
Gropijus, Oto Bartning, Erih Mendelson i drugi; grupa je nastojala da vri politiki uticaj:
"umetnost i narod moraju biti jedno" (totalno umetniko delo uz aktivno uee naroda) umetnost ne sme biti privilegija, ve u njoj moraju uestvovati iroke narodne mase; grupa je
1919. organizovala tzv. "izlobu nepoznatih arhitekata" na kojoj su izloili svoje
vizionarske radove; Gropijusov predgovor izlobi, ustvari prva skica Bauhaus-a, obuhvata
poziv da arhitekti slikari i vajari napregnu svoje stvaralake snage i stvore novu kultnu zgradu
- katedralu budunosti (tj. socijalizma), koja je krajnji cilj umetnosti (ekvivalent
srednjevekovnog sjedinjevanja svih snaga drutva oko gradnje katedrale); grupa posle gaenja
spartakovskog ustanka, 1919, poinje da se osipa, sve do konanog rasputanja 1921.; duh
grupe pretoen je u "utopijsku korespodenciju" Bruna Tauta i Bauhaus-a pod vostvom
Gropijusa (energija grupe pretae se u niz pisama pod nazivom "Stakleni lanac"
(cirkularno pismo) - zapoeo lanac 24.11.1919.; Tautova zamisao je bila da u kratkim
razmacima svako crta ili zapisuje, neformalno, ideje koje eli izloiti krugu; uestvovalo ih je
14, samo jedna polovina uspela ostvariti dela od trajnog znaaja; esto koristili pseudonime
(Taut = Glas) i traje do 24.12.1920.
* Novembergrupe, osnovana 1918. -> okuplja brojne umetnike razliitih profila; arhitekti
(radikalni umetnici leve orjentacije): Valter Gropijus, Hugo Hering, Erih Mendelson,
Bruno i Maks Taut, Mis van der Roe, Ludvig Hilbercajmer i drugi; grupa nije gajila
politike ambicije, ve se radikalizam lanova odnosio uglavnom na umetnike teme; u
ikagu 1919. se izjanjavaju za odbacivanje prethodnih ekspresionistikih formi, a za
upotrebu novih ekspresivnih tehnika; grupu su zabranili nacisti 1933.
- ekspresionistiki arhitekti i njihova dela:
- Hans Pelcig (Hans Poelzig), 1869. - 1936. -> rani radovi: razliiti arhitektonski pristup,
izraava trajnost, kvalitet, solidnost, jo se ne osea ekspresionizam (prikazuje ih u Drezdenu
na izlobi jednog veka)
- Crkva u Malu
- Gradska venica u Lovenbergu
- Porodina kua u Bratislavi
- Kula Karla lezija sa izlobenim prostorom
- druga velika linost Werkbund-a (posle P. Berensa) -> inventivan
- studirao na Tehnikoj koli, 1888.-93. u Berlinu (gde je i roen)
- imao biro u Breslau (bio direktor umetnike Akademije u Breslau) do 1916., potom bio
gradski arhitekta i profesor u Drezdenu (1911. afirmisan u Bratislavi i potom radi svoja dva
velika dela (1 i 2) u kojima anticipira Tauta i Mendelsona)
- 1923. postao profesor Tehnike kole u Berlinu
- dela:
1. Fabriki kompleks (hemijska fabrika), Luban kod Plzena, Poljska, 1911.-12.;
asimetrini blokovi od opeke, snana artikulacija, organsko jedinstvo - radikalna alternativa
"klasinom" stilu Berensovih fabrikih objekata
2. Vodotoranj Poznanj, Hamburg, 1911. -> stepenasto suavanje i irenje u vis pokrenute
mase; opeka u metalnoj reetki
- Toranj za gas, Drezden, 1917. (neizveden - maketa)

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

163

3. Veliko pozorite, Belin, 1919. (kljuno delo) -> pozorite sa 5000 mesta (realno 3500) za
Maisa Rajnharta - adaptacija cirkuske zgrade (stare trnice, kasnije cirkus); spolja ogromne mase u zrnastom malteru (blizak kontakt kolosalne pozornice i auditorijuma),
povrine oivljene u uskim slepim lukovima u unutranjosti - "stalaktitski" enterijer sale (kao
peina) - izveden iz akustike i osvetljenja, foaje sa neobinim peurkastim stubovima
- 1919. - pozdravni govor povodom proglaenja za predsednika Werkbund-a - zalaganje za
principe "Kunstwollen" (volje za oblikom)
4. Projekat sveanog festivalskog pozorita (muziki centar), Salzburg (roen Mocart),
1920. (nije izgraeno, najambicioznije; uticao na Tauta) -> iskazana velika vetina u
postizanju sklada, ritma i pokrenutosti oblika, kao i senzibilitet blizak sa umetnicima
"Staklenog lanca"; mona prostorna energija, irok potez (kao spiralna piramida, stalaktiti
spolja i unutra)
5. Projekat "Kue prijateljstva" (konkursni rad), Carigrad, 1917. -> testerasto smaknute
mase (kaskadni objekat sa vrtovima), ogromne dimenzije, slepi lukovi i uski prozori (izgled
kao upljina ispunjena stalaktitima)
- kasnija dela Hansa Pelciga su u kripto - klasinom maniru -> bioskop "Kapitol", Berlin,
1925.
6. Uradio je scenografiju za jedan ekspresionistiki film -> poslednje to je uradio u
ekspresionistikom duhu
7. Poslovna zgrada, Bratislava, 1921.
8. Kapela, Drezden (neizvedeno), 1921.
- dodatak:
- interesantno je da je on, a ne Taut, gotovo ostvario "Krunu grada", i bio blii erbartovoj
ideji svetla
1. Hemijska fabrika, Luban kod Plzenja, 1912. -> sazidan od opeke, ozbiljno je
konkurisala industrijskom stilu koji je Berens upravo bio stvorio za AEG - po zavretku rata,
Pelcig se u svom pozdravnom predsednikom govoru Werkbund-u, 1919., vratio raspravi o
"Typisierung" i zalagao za principe pojma "Kunstwollen"
2. Vodotoranj u Plzenju (otelotvorenje "Krune grada")
3. Pozorite, za Maksa Rajnharta, Berlin, 1919. -> svetlucavo, iluminozno rastapanje
oblika i prostora; 5000 sedita; unutar velike kupole smeteni su svojevrsni privesci kojima
upljina kupole daje kruno kretanje, tako da se pri reflektovanju svetlosti od njih stvara
utisak rastapanja i beskonanosti; 1911. afirmisan u Bratislavi, stvara svoja dva velika dela u
kojima spoaja Tauta i Mendelsona
4. "Festpielhaus", Salzburg (sveano festivlasko pozorite) -> slinost sa kuom
prijateljstva; njegovi tek stvoreni motivi stalaktita, ovde su prerasli u simbol "Krune grada"
ogromnih dimenzija; oblici lukova tako su povezani da oblikuju zigurat, ija unutranjost
deluje kao prizmatina upljina ispunjena stalaktitima; ovo je i poslednje Pelcigovo sasvim
ekspresionistiko delo (uz scenografiju za film); bioskop "Kapitol" u Berlinu, 1925. ->
povratak kripto klasinom
- Maks Berg - Hala u Breslau, 1912.-13. -> izuzetan tretman armirano-betonskih rebara
kupole prenika 65 m; stepenasto postavljeni prozori preko rebara kupole; konvenc. spolj.
- Bruno Taut (Bruno Taut), 1880. - 1938. -> staklo, beton, elik
- roen i kolovao se u Koligsbergu (studirao kod Teodora Fiera, kao i Mendelson)
- radio uglavnom u Berlinu, tutgartu, Magdeburgu, ...
- 1914.-31. radi sa bratom Maksom
- dela:
1. 1913.-14. projektovao vrtna predgraa za Magdeburg i Berlin

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

164

2. 1913. na "Meunarodnoj graevinskoj izlobi" u Lajpcigu gradi "Spomenik gvou"

(elini paviljon, Lajpcig - sa Francom Hofmanom), ime skree panju na sebe
3. Stakleni paviljon (sve od stakla - luksfer prizme), izloba Werkbund u Kelnu, 1914. ->
stepenast unutranji prostos sa vodopadom; jedan od pristalica principa "volje za oblikom",
nasuprot "normativnim formama"; pesnik Paul erbart (u isto vreme publikuje knjigu
"Arhitektura stakla" posveena Tautu) - autor aforizama na staklenom paviljonu ("svetlost
trai kristal", "staklo donosi novo doba", "staklo ubija mrnju", ...); Tautov paviljon
(vieugaona osnova; fontane sa kaskadama; osvetljeno raznobojnim reflektorima) ima neto
od duha gotske katedrale; posveen je svetlu, piramidalnog oblika, predstavlja tenju
ostvarenja paradigme svih kulturnih zgrada i urbanog elementa za preobraaj drutva (svetlo u
Paviljonu prosire kroz fasetiranu kupolu i zidove od staklenih blokova i osvetljava aksijalnu
prostoriju sa 7 slojeva oplate, optoenu staklenim mozaikom)
- dela 2 i 3 su najznaajnija dela pre prvog svetskog rata
- "Die tadtkrone" ("kruna grada") -> polemiki esej koji je pacifista Taut napisao tokom
rata, i u kom sublimira ova svoja shvatanja (veza sa Gropijusovom "Katedrom
budunosti"); posle rata Taut istrauje: 1. transformaciju cele planete u bolje drutvo politii, socijalni prizvuk; 2. vizionarske kvalitete arhitekture - neizvodljivo
- 1918. uestvuje u osnivanju "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; Taut se zalae
za stvaranje umetnike korporacije za uzajamnu saradnju i pomo
- Tautu je jedini cilj da kua "bude lepa" -> kua od stakla, sano postament od armiranogbetona i nosea konstrukcija od metala
- "Alpska arhitektura" -> knjiga - arhitektura na planinama, vrhovima; koncept: kupola
pokriva vrhovr, u centru je energetsko postrojenje koje na vrhu ima "svetlee" kupole
- 1919. uestvuje na "Izlobi nepoznatih arhitekata"
- 1919. pokree asopis "Praskozorje" (iznosi kontroverzne stavove arhitekata i umetnika
"Staklenog lanca") i utopijsku korespodenciju zvanu "Stakleni lanac" ("Die glasserne
Kette") u kojoj uestvuje 14 kolega; cilj "Staklenog lanca" - emancipacija kreativne uloge
nesvesnog (svako je trebalo da napie ili nacrta neto neformalno, po sopstvenom nahoenju,
to bi eleo da podeli sa celim krugom); pseudonimi (Taut = Glas); "Stakleni lanac": trajanje
od 24.11.1919. do 24.12.1920. (priblino 13 meseci)
- uesnici "Staklenog lanca" posebno su se zalagali za stvaranje srednjevekovnog modela
graditeljskog tima, predlau "Staklene spomenike koji e zraiti svetlou"
- 1920. poinje raspad "Staklenog lanca" zbog toga to neki od uesnika uviaju nesklad
izmeu "slobodene nesvesne forme" i savremene gradske, koja tei racionalnim montanim,
industrijskim procesima - obnavlja se tema sukoba u Werkbund-u (do momenta kad su se
bavili papirnom arhitekturom i idejama, bili su dosledni duhu staklene arhitekture i
ekspresionizma; kada su dobili stvarne narudbine, nita od toga nisu ispotovali, ve se
prilagodili krajnje racionalnom pristupu)
- 1920., knjiga "Raspadanje grada" u kojoj Taut predlae rasputanje gradova; stvara
model radijalnog poljoprivrednog naselja, fokusiranog ka kristalnoj "Nebeskoj kui" zgradi uprave zajednice; paradoks Tautovog anarho - socijalizma je bliskost sa
totalitaristikim idejama toga vremena (ak faistikim - tako je zamiljao autoritativne
drutvene institucije)
- 1921., gradski savetnik za arhitekturu Magdeburga; pokuao da ostvari ideju "Krune
grada" projektom gradske izlobene dvorane; ipak, uskoro naputa te ideje uviajui
praktine, socijalne potrebe u haotinoj stvarnosti Vajmarske republike
4. "Potkoviasto naselje", Berlin, 1925.-30. -> u Internacionalnom stilu; jeftini radniki
stanovi - rezultat uvianja znaaja masovnog stanovanja
- 1930.-32. profesor Tehnike kole u Berlinu, lan Pruske Akademije umetnosti (boravio je:
1932. u Moskvi, 1933. u japanu, 1936. u Istanbulu)

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

165

- 1933. emigrira, 1938. umire u Turskoj (Istanbul)

- Erih Mendelson (Erich Mendelsohn), 1887. - 1953. -> dve faze: 1. do emigracije 1933.
(nemaki jevrejin, moan ovek) - kreativan, uspean iz bogate porodice; 2. posle 1933. beznaajna dela (emigrira)
- studira ekonomiju, pa je naputa; elitno obrazovanje (a trebao biti trgovac - otac trgovac)
- studirao u Berlinu i Minhenu - kulturni centar, likovni umetnici ("Plavi jaha") - u delima
apstraktnih umetnika nalazio inspiraciju
- rani crtei lie na van de Veldea i Berensa
- 1912. osniva biro - poetak
- 1912.-14. bavi se slikarstvom, scenografijom, projektima; 1914.-18. -> vojnik Nemake na
istonom i zapadnom frontu
- 1918. postaje lan "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe" (rat -> razmilja u rovovima;
skice veliine kutije ibica; fantastini crtei, ekspresija)
- 1919. uestvuje na "Izlobi nepoznatih arhitekata"
- dela: (originalna i jasna primena materijala: elik, beton, staklo; namenu naznaava oblikom
zgrade; vrhunac njegove ekspresije - njegova vizija "Krune grada" - nazivaju je "Sarkofag
ekspresionizma")
1. Opservatorija Alberta Ajntajna, Potsdam kraj Berlina, 1917.-21.; plasticitet koji lii
na beton, ali u pitanju je malterisana opeka (zbog oplate i novca); veza sa skulptoralnim
formama van de Veldeovog Werkbund pozorita, Tautovog Staklenog paviljona, ali i sa
holandskim ekspresionizmom (stil "Slamnatih krovova"); oble forma, nisu mogli napraviti
oplatu (pozivaju majstore oplate za svodove); crtei kao serija mainskih elemenata
- poseta Holandiji - upoznaje se sa radom arhitekata "Amsterdamske kole" i sa
Roterdamskim racionalistiki orjentisanim arhitektima; smatra da "Analitiki Roterdam
odbacuje viziju, a Vizionarski Amsterdam ne razume objektivnost"; on svoj senzibilitet
smet anegde izmeu (i to objanjava u pismu svojoj eni)
2. Fabrika eira, Likenvalde, 1921.-23.; okree se izraajnosti konstrukcije i materijala;
kontrastira kose krovove hala sa ravnim krovom administrativne zgrade (taj kontrast e
kasnije koristiti u projektu Tekstilne fabrike u Lenjingradu, 1925.
- 1923.-27. izvodi vie fabrikih i administrativnih zgrada, dolazi do tipskog "trakastog"
reenja fasade upravnog bloka; konstruktivne celine se sastoje od jednostavnih geometrijskih
jedinica uredne profilacije: Sindikat metalaca, Berlin, 1925., bioskop "Univerzum", Berlin
i niz drugih objekata
3. Voga - kompleks, Berlin, 1926.-31. -> kulturni centar koji ukljuuje i bioskop
"Univerzum" za 1800 osoba, iji enterijer dobija paradigmatski znaaj za ovu vrstu objekata:
Robna kua u tutgartu, kua Kolumbija, Berlin, 1931.
4. Robna kua Petersdorf, Breslau, Poljska, 1927. -> remek-delo ove faze, smena staklenih
prozorskih traka i profilisanih parapeta, jednostavna, a dinamizirana geometrija
5. Zgrada "Berliner-Tagblatt", 1931. -> predloka joj bila Pelcigova poslovna zgrada u
Bratislavi
- 1933. emigrira -> Engleska, London -> Izrael, Palestina -> SAD; u Americi gradi Singoge i
dri predavanja; umire 1958. u San Francisku
- ostali vaniji ekspresionisti: Hugo Hering, Oto Bartning, Fric Hoeger, Rudolf tajner,
Hans arun, ...
- dela van zemlje:
- De la warr pavillon, Engleska, 1934.
- bolnice, banka, stambena zgrada, koled, biblioteka, Palestina
- bolnica, sinagoge, optinske zgrade, SAD

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

166

28b. Amsterdamska kola

- Amsterdamska kola -> Holandija, 1910. - dijametralno suprotan pokret
- grupa amsterdamskih arhitekata okupljenih oko asopisa "Zaokreti" ("Wendigen"), 1918.36. kog je izdavao Hendrik Teodorus Vijdeveld, glavni teoretiar grupe
- uzori: Berlage, rani Rajt, Sajpers
- izraz "kola" potie od duboke privrenosti ovih arhitekata istim principima u oblikovanju i
konstruisanju; ti principi bliski su paralelnom nemakom ekspresionizmu, a u suprotnosti su
sa roterdamskom "analitikom" arhitekturom: najvaniji radovi ove grupe vezani su za
realizaciju stambenih etvrti Junog Amsterdama (regulacioni plan Berlagea) tokom
1917.-24. (uglovi od profilisane opeke i sa krovovima od crepa)
- opte odlike arhitekture Amsterdamske kole:
1. projektovanje u saglasnosti sa planom Berlagea (princip zatvorenog bloka,
kontekstualizam, duh mesta, ...)
2. istovremena jednostavnost i skromnost na jednoj strani (opeka, beton, tradicionalni
arhitektonski elementi - tornjevi, dimnjaci, erkeri, jednostavni prozori) i sloenost i
strukturalnost na drugoj (neobine forme, talasasti i slobodno oblikovani zidovi, dinamine
siluete)
3. romantizam, fantazija, ekspresivnost
4. humanost - raznovrsnost tipova kua, izlaz iz skoro svakog stana direktno na ulicu
(stepenite), razrada detalja, ...
- najvaniji arhitekti: H. T. Vijdeveld, J. F. Stal, J. M. van der Mej, P. L. Kramer, M. de
Klerk, ...
- kolski primer Amsterdamske kole je: Brodarska zgrada u Amsterdamu, 1914.
- ovaj pravac je u principu bio uperen protiv Berlagea
- individualno umetniko uobliavanje smatralo se za cilj
- 1912.-26. razvila se neka vrsta ekspresionizma slina onom u Nemakoj - romantina kola
de Klerka
- Herman Finsterlin -> samo crtao, nita nije izveo; karika "Staklenog lanca"; neobian,
filozofski pogled na arhitekturu; roen 1887. u Minhenu; nije bio arhitekta; studirao: hemiju,
fiziku, medicinu, astronomiju; mnogo izlagao; izlae Valtera Gropijusa na "Izlobi nepoznatih
arhitekata"; crtei = organski deo prirode; zgrada = ivi organizam; nemogui, neizvodljivi
oblici, bez konstruktivnih elemenata, bez uglova; povezuje enterijer i eksterijer u jedinstvenu
celinu; skulptoralno obrauje; 1962. u galeriji u Berlinu izloeni su ti njegovi crtei (posle 40
godina) - uveni intervju tim povodom
- samo crtei
- Hans Lukhart -> prvi shvata da su slobodni, nesvesni oblici i zahtevi racionalne, montane
gradnje (proizvodnje) uglavnom nespojivi; obojca e, sa Misom i drugim na Izlobi secesije
1923. da se okrenu ka funkcionalnijem i objektivnijem graenju
- Vasil Lukhart (Hansov brat) -> ekspresionistiki crtei; arhitektura na papiru; aktivan i
posle drugog svetskog rata
1. Objekat Doma kulture
2. Projekat Narodnog pozorita
3. Kristalna sfera
4. Stambeno naselje, Berlin -> preciznost uglova

28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola

167

5. Projekti za novo ureenje Aleksander-platza, Berlin -> dinamino ralanjeni blokovi,

izvijeni blokovi i prozorske trake
- Rudolf tajner, Be -> svoje ideje je razvio pre berlinskog ekspresionistikog kruga - iao
ispred; studirao u Beu: matematiku, filozofiju (1891. doktor filozofskih nauka); cenio Getea
(i studirao ga); pristupa teozofskom pokretu posle jednog predavanja 1900. godine; od 1922. brojna predavanja u okviru teozofskog kruga, objavljuje ogromne knjige; izuzetno irok
duhom; kao arhitekta nije imao predznanje; ideje je prenosio verbalno, ili pravio makete od
glinamola (da bi se izvelo); naglaava odnos forme i funkcije; umro 1925.
1. Geteanum br. 1 -> 90 m puta 80 m, h=40 m; "Hram mudrosti" (Teozofski hram),
izveden 1913.; objekat od drveta, pokriven indrom; ogroman; 14 stubova - svaki od drugog
drveta; kapitel - urezan; dva kruna oblika - dva valjka sa kupolom; ponavljanje oblika,
gradacija; izgoreo uoi Nove Godine 1922./23. kada je poeo:
2. Geteanum br. 2 -> zavren 1928. (tri godine posle njegove smrti), u Dornahu, kraj
Bazela; u armiranom-betonu, poto je prvi izgoreo; ne ponavlja ni jedan prozor
- glavne karakteristike tajnerovog rada:
1. pokret (izveden iz linije)
2. skulptoralne forme (progaudijevske)
3. metamorfoza oblika
3. Toplana sa dimnjakom, Dornau, 1913.
4. Transformatorska stanica, 1921.
5. Kua Durdek, 1915.-16.
- Hugo Hering -> radio sa Misom (uticaj) -> staklo + organski oblici, imitacija biolokih
1. Poljoprivredni kompleks, Gagkau kod Libeka -> kos krov
2. Zgrada izlobe ..., Bratislava
3. Stambeni objekat Prinz Albreht Garten
- C.I.A.M.
- Sidnejska opera -> izvedena iz tajnera

29. De Stijl

168

29. De Stijl
- nastanak i nestanak neoplasticizma od 1917. do 1931. god. Posle De Stijl-a nita vie nije
bilo kao pre (jedno vreme do 1945. arhitektura De Stijl-a je bila zaboravljena).
- grupa nastala u Lajdenu (Holandija)
- 3 faze:
- 1917.-1920. - formativna (skoncentrisana na Holandiju)
- 1921.-1925. - sazrevanje i irenje
- 1925.-1931. - transformacija i raspad
- osnivanje, lanovi, uticaj:
- De Stijl je "holandski umetniki pokret", osnovan je u Lajdenu 1917. oko istoimenog
asopisa koji izlazi do 1932; to je prva saradnja slikarstva i arhitekture - bojenje eksterijera i
enterijera
- 1917. godine, van Duisburg i Oud ureuju hol u njegovoj vili kod Lajdena - naglaavanje
arhitekture sredstvima slikarstva, podovi od ploica, geometrijske olovne trake na prozorskim
oknima
- grupu su inili arhitekti, slikari, vajari, dizajneri, filmadije, pesnici, sa relativno istim
personalnim promenama (ukupno ih je 10)
- kljune linosti De Stijl-a:
1. Teo van Duizburg (Theo van Doesburg), slikar i arhitekta
2. Pit Mondrijan (Piet Mondrian), slikar -do 1925. - nikad preterano ne utie, usamljenik,
veza sa enmekersom i uticaj Franka Lojda Rajta
3. Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld), arhitekta i dizajner -od 1919.
- sporedne linosti: slikar Van der Lek (periferna linost, utie na 1. i 2.) i vajar
Vantongerlo (estetika masa u pokretu)
- uticaji: - sinteza dve struje:
1. neoplatonska filozofija enmekersa
2. Frank Lojd Rajt i Hendrik Petrus Berlage
* matematiki kosmiki poredak:
- horizontala (linija sile) -> kretanje Zemlje oko Sunca
- sunevi zraci, gibanje vazduha
* uta -> siva; plava -> bela; crvena -> crna
uta - gibanje vazduha (vertikala); plava - nebeski svod (horizontala); crvena - spoj ute i
plave
1. kubizam
2. holandski kalvinizam - univerzalistiki ideali: istina, objektivnost, red, jednostavnost; ovi
principi ne shvataju se tradicionalistiki ve obiluju razumevanjem socijalne realnosti
(odbacuje se individualistiki, za raun objektivno - univerzalistikog pogleda na svet
3. matematiki neoplatonizam (neoplasticizam) enmekersa - u delima iz 1915.-16.,
enmekers (knjiga "Novi lik sveta"; knjiga "Principi matematike plastinosti") postavlja
osnove neoplastinog izraza izvodei zakljuke iz sloene "kosmoloke" filozofije: redukcija
koloristike skale na osnovne boje (uto, lavo, crveno) i redukcija pravaca prostiranja
elemenata kompozicije na ortogonalnost; tvorac pojma "neoplasticizam"
4. Berlage i Rajt
- Berlage: proporcije; mo geometrije; socio-kulturni kriticizam;
- Rajt: "prerijska" faza - upoznali se preko Berlagea, Vazmutovih izdanja iz 1910.-11. i
pojedinanih putovanja u Ameriku
- ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razraivao Zemlerove teorijske
postavke o stilu); aforizam grupe: "Svrha prirode je ovek, svrha oveka je stil"

29. De Stijl

169

- pojam "neoplasticizam":
- uveo ga je enmekers; oznaava teoriju geometrijsko-konstruktivnog sistema formi koju od
1914. razvija Mondrijan (esej "Neoplasticizam u slikarstvu"), a zatim i Van der Lek,
Vantongerlo, van Duizburg; elementi neoplasticistike estetike: elemantarne proporcije,
ortogonalna geometrija, elementarni kolorit (i ahromatinost), red (zakonomernost,
konstruktivnost, funkcionalnost - iskljuena individualna samovolja);
- Mondrijan je svoju teoriju iste, funkcionalne apstrakcije shvatao kao logini nastavak
kubizma, koji kao strukturalni princip treba proiriti na sva podruja ivota; ovo je mogue
ostvariti, pre svega, kroz arhitekturu i dizajn; (arhitektura De Stijl-a -> prav ugao + ravan zid;
autonomna i besprekorna povrina -> iskljuuje opeku; polazna taka ist kubus, kompozicije
od bojenih (tri osnovne boje, horizontala i vertikala, a van Duizburg uvodi i dijagonalu)
- I faza "De Stijl-a" (1917.-20.): nema ba puno radova iz oblasti arhitekture
- Robert van't Hof
1. I arh. delo - kua Hejde, predgrae Utrehta (1916.) - van't Hof koji je poznavao Rajtova
dela pri poseti Americi, ostvario je prvu kuu u skladu sa principima neoplasticizma - isti
kubusi, dinamino dekomponovani, horizontalnost, nadstrenice, dnevna soba kroz dva sprata
-> uticaj Rajta
- 1917. prvi broj lista "De Stijl"
- 1918. drugi broj izlazi "I manifest De Stijl-a" u 8 taaka; sadri sve sutinske postavke
neoplasticizma
- Gerit Ritveld
1. Crveno plava stolica, 1918. - sastavljena od drvenih ravnih letvi i ploa, obojena
osnovnim bojama; sa crnim okvirom; forma "ligetula"; predstavlja prvu nedvosmislenu
trodimenzionalnu projekciju estetike neoplasticizma; radi nametaj runo od neobraenog
prirodnog drveta
2. 1918.-20. izrauje niz komada nametaja (deija stolica, berlinska stolica, izlog
juvelirnice) to kulminira 1920. totalnim ureenjem radne sobe dr Hartoga; pristupa De
Stijl-u 1919.
- J. J. P. Oud - glavni projektant u Roterdamu, nikada nije bio potpuno u ovom pokretu,
inovnik, urbanista, odbija koloristiku intervenciju van Duizburga i oni se svaaju:
1. Fabrika Purmereid, projekat 1919. - Oud je teio samosvojnosti (odbio da potpie
manifest 1918.), ovo je jedini njegov projekat u okvirima neoplastinih principa (ipak
neubedljiv); bezornamentalna, proiena arhitektura
2. Zgrade u nizu -> bezornamentalna, proiena arhitektura, tri osnovne boje
- II faza "De Stijl-a" (1921.-25.) (Husar je radio znak za De Stijl, a posle El Lisicki)
- II faza protie u znaku susreta El Lisickog i van Duizburga, El Lisicki: "pria o dva
kvadrata"
- 1921. lanstvo pokreta se radikalno menja; odlaze Van der Lek, Vantongerlo, van't Hof,
Oud i drugi; Mondrijan se vraa u Pariz (gde je boravio do 1914.); van Duizburg zbog toga
poinje da propagira pokret u inostranstvu jer mu se inilo da se ovaj u Holandiji gasi to
potvruje njegovu meunarodnu orjentaciju i rezultira pristupanjem Nemca Hansa Rihtera,
reisera Sineaste, i ruskog arhitekte, grafiara i slikara El Lisickog; i Holaanina
Kornelijusa van Esterena
- na Rihterov poziv, van Duizburg boravi prvi put u Nemakoj 1920.-21.; kratko vreme
provodi u vajmarskom Bauhaus-u na poziv Gropijusa, vrei snani uticaj na studente i

29. De Stijl

170

profesore (i samog Gropijusa); van Duizburg ne uspeva da postane profesor na Bauhaus-u, pa

osniva svoj atelje za slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, rivalstvo i skandal; van Duizburg utie
i na Brojera -> stolica
- El Lisicki dolazi posle bliske saradnje sa Kazimirom Maljeviem te unosi uticaj
suprematizma; pod uticajem njegovih "prounskih kompozicija" ("nova umetnost" izmeu
slikarstva i arhitekture), menja se stvaralatvo van Duizburga -> neoplasticizam +
suprematizam
- maarski aktivizam - levo orjentisan (veza sa Dobroviem; kontakt dve leve orjentacije
(evropske i ruske)), nikada nije bio uspean
- van Duizburg i Kornelije van Esteren projektuju
1. Niz hipotetikih arhitektonskih kompozicija u vidu disonometrijskih crtea aksonometrija, asimetrino artikulisana grupa ravanskih elemenata -> slino
dekonstruktivizmu (Ajzenman), koji su visili u prostoru, u listu se tad pojavila i apstraktno tipografska deija bajka: "pria o dva kvadrata"
- 1922. menja se format i slog naslovne strane asopisa De Stijl
- 1923. van Duizburg i van Esteren izlau u Parizu u galeriji Rozenberg i postiu veliki
uspeh; jasno je da je arhitektonski neoplasticizam iskristalisan
- pored pomenutih aksonometrija izloili su i
2. Projekat kue za Rozenberga, studiju enterijera Univerzitetske dvorane i projekat
kue umetnika
- sublimacija: van Duizburgov lanak "16 taaka plastine arhitekture"; iznosi sutinu
neoplastine teorije arhitekture - "organski elementarizam" -> konstrukcija treba da se razvija
iz funkcije, volumena, povrine, vremena, prostora, svetlosti, boje, materijala uz organsko
prilagoavanje datostima; on pledira i za ekonominost, nemonumentalnost, dinamizam,
antidekorativnost (po boji) i antikubizam (po obliku) - olien "centrifugalnim"
kompozicionim principom
- u isto vreme Gerit Ritveld:
3. kua reder-reder, Utreht (1924.), nema uklapanja u ambijant - potpuno kompatibilan
sa van Duizburgovim postavkama; otvorena transformabilna osnova, dinamina ravanska
igra... - arhitektura osloboena noseih zidova i ogranienja koje nameu probijeni otvori;
panelni pomini zidovi; ne postoji ugao; na kraju niza kua iz XIX v., bez uklapanja; u
projektovanju uestvovala i gospoa vlasnica; otelotvorenje 16 taaka van Duizburgove
plastine arhitekture (objavljene po zavretku kue): antikubistika (po obliku),
antidekorativna (po stilu), poseduje: elementarnost, ekonominost, funkcionalnost,
dinaminost
4. Stambena zgrada u Hagu (poreenje sa Mondrijanom)
- Ritveld i Husar:
* enterijer + nametaj male prostorije za izlobu 1923. u Berlinu (+ berlinska stolica)
- J. J. P. Oud
3. Kafe de Unie, 1924.-25. -> uniteno pri bombardovanju Roterdama
- III faza "De Stijl-a" (1925.-31.) - obeleena je estokim sukobom i raskolom izmeu
Mondrijana i van Duizburga
- Ritveld vie nema gotovo nikakve veze sa pokretom, ali se njegovo stvaralatvo ipak
razvijalo u slinom pravcu

29. De Stijl

171

- Mondrijan naputa pokret zbog principijalnog sukoba sa van Duizburgom koji u svoje
slikarstvo uvodi radi dinamiziranja dijagonalu
- pod uticajem El Lisickog, van Duizburg se okree sve vie socijalnim i tehnolokim
aspektima forme; on smatra da status objekta odreuje do koje mere je mogue njegovo
podvoenje pod apstraktnu koncepciju
- Gerit Ritveld
5. oferova kua sa garaom
- zato prihvata "konfekcijske elemente kulture" - nametaj i slino, a ambijent posveuje
ciljevima vieg reda - objedinjavanju dejstva arhitekture i slikarstva
- ovi stavovi sadrani su u manifestu (esej van Duizburga i van Esterena) "Ka kolektivnoj
konstrukciji" (1924.) i u projektu kafea L'Obet (1929. dovren) u Strazburu, u kom se na
ortogonalni prostor amplicira dijagonalna elementaristika kompozicija (nametaj je, nasuprot
tome, sasvim obian)
- van Duzburgov kafe L'Obet: dve velike prostorije za goste i niz pomonih - smetene su u
ljusku XVIII v., murali, plitki zidni reljefi u dijagonalitetu; stolice od furnira, ograde i
rukohvati od cevi, rasveta od golih sijalica umetnutih izmeu dve metalne cevi koje su
obeene o plafon; ovakvim dizajnom hteo je izazvati simultano, istovremeno dejstvo
slikarstva i arhitekture; ovaj kafe je poslednje bitno delo neoplastine arhitekture; ak ni van
Duizburgova vlastita kua u Meudonu, 1929. ne udovoljava ni jednoj od 16 postavki
njegovog manifesta iz 1924.
- ideal se vraa svojim korenima u apstraktnom slikarstvu
- umetnici "De Stijl-a" sve vie potpadaju pod uticaj "Nove Objektivnosti", naputajui
neoplastiku verziju ideala sinteze umetnosti; preranom smru van Duizburga (u 48. godini),
gasi se i pokretaka snaga pokreta; samo jo Mondrijan ostaje veran u svojim principima
(ortogonalnost i osnovne boje); i Ritveld menja dizajn sedala i naslone svojih stolica koristei
sakrivljene povrine, ne zbog udobnosti koliko zbog izdrljivosti
- pokret je snano uticao na moderni pokret; to vidimo od Misa pa do naih savremenih
arhitekata (na pr. Ajzenman)
- duhovni i intelektualni potencijal - obeleio XX v.; crtei, jedna do dve zgrade i nekoliko
enterijera, ali veliki uticaj

30. Purizam

172

30. Purizam
- Purizam - umetniki pravac, 1918.-30.
- osnivai: Amede Ozenfan - Sonije (Saugnier - pseudonim) i . E. anere - Le Korbizje
- izvori purizma: neoplatonizam, kubizam i neoplasticizam, tehnika dostignua u
arhitekturi (u ivotu uopte)
- cilj purizma: "proistiti" umetniku (pa i ope civilizacijsku) problematiku u svojoj
celovitosti; purizam je usmeren protiv istoricizma, ali i protiv "deformacija" u modernoj
umetnosti (na pr. kasnija faza kubizma); puristi su zaokupljeni traenjem savrenog
(prirodnog, mehanikog i umetnikog) oblika
- u arhitekturi: ne propagira se isto konstruktivni oblik, ve se zgrada modeluje na vajarski
nain; zidno platno - glavno sredstvo izraavanja; poziva se na estetiku maina
- "posle kubizma", manifest purizma, 1918.
- "purizam", esej, 1920. (objavljen u asopisu "L'Esprit Nouveau") -> prva potpuna
formulacija puristike estetike
- "L'Esprit Nouveau" (knjievna i umetnika revija) -> asopis pokrenut 1920.; pokretai
Le Korbizje, Ozenfan i pesnik Pol Derme (Le Korbizje i Pol Derme su ga zajedno ureivali
do 1925.); izalo je do 1925. godine 28 brojeva, u kojima se razmatraju pitanja od
umetnikog, ali i ireg kulturnog znaaja, sa stanovita puristikih postavki
- "Ka pravoj arhitekturi" ("Vers une architecture"), 1923. -> manifest Moderne; zbirka
lanaka (kasnije knjiga) Le Korbizjea u reviji 1920.-23.; u I delu knjige "Estetika i arhitektura
inenjera" objanjava koncepcijsku dvostrukost prema kojoj e se kreirati njegovi radovi: s
jedne strane govori o neophodnosti zadovoljenja funkcionalnih zahteva empirijski, a sa druge
o porivu za upotrebom apstraktnih elemenata da bi se delovalo na ula; I deo - "Estetika i
arhitektura inenjera", II deo - "Oi koje ne vide" (industrijski dizajn, brodovi, avioni,
automobili), III deo - "Arhitektura, ista kreacija duha" (poezija klasine arhitekture);
sutina knjige je u sledeem: novo doba je poelo, sa svojim socijalnim, ekonomskim i
tehnikim uslovima, to od arhitekture zahteva odgovarajui odnos

31. Funkcionalizam

173

31. Funkcionalizam
- Funkcionalizam -> star koliko i graevinarstvo, a kao pojam vezuje se iskljuivo za
modernu arhitekturu; herojski period moderne: funkcionalizam i konstruktivizam; "oblik prati
funkciju"; prethodnici: Viole-le-Dik => Kore i Rajt (preporuivao arhitektima Vile-le-Dika
kao obaveznu lektiru)
- jedan od glavnih problema arhitekture je odnos forme i funkcije; u najirem smislu princip
funkcionalnosti podrazumeva ostvarenje razliitih funkcionalnih zahteva; ovi zahtevi mogu
biti racionalne i iracionalne prirode, a neki od nivoa na kojima se iskazuju su sledei:
1. organizacija unutranjeg prostornog sklopa zgrade -> ostvarivanje "programskih"
zahteva, tj. omoguavanje nesmetanog odvijanja onih "tehnolokih" procesa koji su
karakteristini za datu namenu
2. konstrukcija i materijali -> ostvarivanje sklopova koji su logini sa upotrebnog ili
estetskog stanovita
3. oblikovanje -> ostvarenje forme zasnovane na racionalnosti, intuiciji, funkciji ili nekom
drugom principu u okviru celovitog arhitektonskog koncepta
4. organizacija rada -> planiranje, pripremne mere, realizacija, ...
- funkcionalizam je integralni deo razliitih teorija arhitekture:
* inkel -> ideal u arhitekturi moe samo onda biti ispunjen u potpunosti, ako jedna
graevina kako u celini, tako i u svojim delovima, i sa duhovnog i sa fizikog stanovita
odgovara svojoj svrsi
* Zemper -> umetnost priznaje samo jednog gospodara: potrebu
* Labrust -> arhitektonska forma mora biti podreena funkciji
* Saliven -> forma prati funkciju
* Vagner -> krajnje tano poimanje i ispunjavanje svrhe do najmanjeg detalja
* van de Velde -> oblik i konstrukcija su odraz elementarne logike - opravdanosti postojanja
* Berlage -> doi do istine u arhitekturi - prioriteta u pogledu svrhovitosti, materijala i
izvoenja
* Gropijus -> elimo arhitekturu ija se funkcija jasno prepoznaje kroz njenu formu
* Le Korbizje -> funkcionalna sadrina racionalnog miljenja
* Los -> moderni duh zahteva od predmeta pre svega praktinost
- funkcionalizam se javlja i kao dogmatski "pravac" u modernoj arhitekturi, pri emu se
pojam funkcije usko svodi na svrhovitost, dok se subjektivni aspekti arhitektonskog
projektovanja negiraju; ovaj vis funkcionalizma prati deavanja 20-tih i 30-tih godina,
Internacionalni stil, a naroito je vulgrizovan 50-tih godina kada se ispoljava stereotipnou,
formalizmom, sterilnou, bezizraajnou
- o tome, Luis Mamford -> "funkcionalizam, estetsko verovanje na koje se arhitekt mogao
osloniti u vremenu izmeu dva svetska rata, sada od istih ljudi koji su bile njegove najslavnije
pristalice stavljen u najmanju ruku pod znak pitanja"
- funkcionalizam ("enciklopedija")
- pravila:
1. oblik mora da izraava funkciju
- na pr. stubovi i nosai jasno vidljivi i spolja i iznutra i razliiti od zidnih povrina i
pregradnih zidova, oni su ti koji nose meuspratne tavanice i krov
- razliiti elementi zgrade treba da nau prikladan arhitektonski izraz
2. oduevljenje tehnikim formama

31. Funkcionalizam

174

- "intelektualni funkcionalisti" -> Le Korbizje, 1920.: "ameriki inenjeri svojim proraunima

ubrzae izumiranje nae arhitekture"; "lepi oblici, najlepi oblici - kocka, kupa, kugla, oblica,
piramida, ..."
- "funkcionalisti" -> u pravom smislu rei - graevinari, trgovci od zanata, inenjeri ->
jeftinija, praktinija ili prikladnija arhitektura -> spoljni oblik je odreen graevinskim
propisima; oblaganje uzorcima iz kataloga, zid zavese; raspored unutranjih zidova
(prostorija) - eksperti za rentabilnost; saobraajno jezgro - toperice specijalista za dizalice;
oblik krova - strunjaci za klimatizaciju... => haos

32. Bauhaus i Valter Gropijus

175

32. Bauhaus i Valter Gropijus

- Valter Gropijus (Walter Gropius), 1883. - 1969. -> arhitektonski opus: u 50 godina rada
nema promena u izrazu; apsolutna zrelost od poetka; projektant, vaspita, predava; studirao
u Berlinu i Minhenu; tri godine radio kod Berensa (od projekta do izvoenja); 1910. pojavio
se u svetu arhitekture - osniva svoj biro; 1919.-28. - Bauhaus predavanja; direktor; 1928.-34. praksa u Berlinu; 1934. - London, Engleska; 1937.-52., SAD, penzionisan na Harvardu
(saradnici, mladi arhitekte (zajednica mladih arhitekata - TAC)); 1952.-69. - penzioner, ali
radi u privatnoj praksi
- obrazovanje i rad do osnivanja Bauhaus-a 1919.:
- roen 1883. u Berlinu, u porodici bogate graditeljske tradicije
- arhitekturu uio u Minhenu i Berlinu
- 1907. dolazi u Berensov atelje (kao i Mis i Le Korbizje)
- 1910. otpoinje samostalni rad kao industrijski dizajner i arhitekta
1. Fabrika Fagus, Alfeld na Lajni, 1911. sa Adolfom Majerom (i danas originalna; prvi put
staklena opna (zid zavesa) i to ispred stubova - Amerikanci su to radili, ali ne esto); razrada
Berensove sintakse (Fabrika turbina AEG), ali otvorenija estetika; uglovi i ovde uvruju
kompoziciju, ali sada su od stakla; vizuelno je podrana podela na nosive i noene delove
(materijal - "noeno" je uvek staklo, i drugo, staklene povrine su blago preputene u polje,
ispred ravni nosivih stubaca, pa se stie utisak lebdenja - polistrukturalnost); kompleks, inae,
obuhvata 6 zgrada; sve je strogo ortogonalno organizovano (stubovi od opeke, ostalo - od
betona (tavanica), elini nosai, staklene opne)
- 1913. -> objavljuje lanak o industrijskim objektima u godinjaku Werkbund-a: "Znaaj
industrijskih objekata za oblikovanje stila"; Gropijus pledira za stvaranje novog stila
svrsishodnosti i konstruktivnosti; smatra da je podudarnost tehnike i umetnike forme
najvee dostignue - analitika saznanja treba da doprinesu sintezi organskog oblika
- iste godine: dizajn dizel lokomotive i enterijera vagona spavaih kola
2. Model fabrike, Werkbund izloba u Kelnu, 1914., sa A. Majerom -> kompleks koji
obuhvata, aksijalnu, upravnu zgradu, otvoreno dvorite i mainsku halu; upravno je mali
paviljon za motore; upravna zgrada - kombinacija ozidanih masivnih delova i staklene opne;
spolja - monumentalizovan izgled, "konstruktivistike" staklene stepenine kule; iz dvorita
moderniji izgled u staklu; hala - forma izvedena iz Berensovih, ali modernija; zaobljena zona
strehe - objedinjenost, deluje kao profil (tri razliita dela: administracija, garaa, fabriki deo;
razliiti materijali u skladu sa funkcijom i sponzorima)
- 1914.-18. Gropijus je bio u ratu
- 1915. van de Velde naputa mesto direktora Umetnike kole u Vajmaru, a kao jednog od
moguih naslednika pominje Gropijusa
- 1919. dolazi do objedinjavanja Akademije likovnih umetnosti i Umetnike kole u
jedinstvenu ustanovu iji direktor postaje Gropijus; to je bio Bauhaus
- kao direktor Bauhaus-a, Gropijus provodi period 1919.-25. u Vajmaru i 1925.-28. u Desau
. od 1918. bio je aktivan lan grupa "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; na
"Izlobi nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" iznosi, kao
predgovor izlobi, prvu skicu programa Bauhaus-a
- delatnost 1919.-34.: -> tri znaajna dela izmeu dva rata: Chicago tribune, 1922.; Bauhaus,
Desau, 1926.; Totalno pozorite, 1927.
3. Spomenik martovskim rtvama, Vajmar, 1921. -> nalomljena, ekspresivna piramidalna
masa od betona; ovaj "kristal" ilustruje snano prisutno dvojstvo u Gropijusovoj linosti, koje

32. Bauhaus i Valter Gropijus

176

ini kako "objektivizam", tako i "ekspresionizam"; lii na "katedru budunosti" o kojoj

Gropijus govori na izlobi "Arbeitsrat fur Kunst"
4. Kua Zomerfeld, Berlin, 1922., sa A. Majerom -> stambena kua - brvnara na osnovi od
lomljenog kamena; i ovo delo je, u sutini ekspresionistiko
5. Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune", 1922. sa A. Majerom (nije dobio
prvu nagradu); asimetrino komponovana kula od stakla i gvoa; primetan je uticaj De Stijla (bezornamentalni, apstraktni oblici)
6. Optinsko pozorite, Jena, 1923., sa A. Majerom -> rekonstrukcija
7. Meunarodna Akademija za filozofiju, Erlangen, 1924., sa A. Majerom ->
horizontalne i asimetrine mase; primetno je snano prisustvo "objektivistikog" duha u ovom
otvorenom planu (ovaj objekat je "predigra" za Bauhaus u Desau (objekat))
8. 4 kue za predavaa Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. -> sagraene su od betonskih blokova;
niz kubinih formi; "saasta" unutranja podela - izraz interesovanja Gropijusa za
standardizaciju
9. Kompleks Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. (u duhu nove objektivnosti; izazvala senzaciju)
-> artikulacija velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom razliitih boja i plitkom
modelacijom fasade; nema glavnu fasadu - igra providnih delova i mostova - nemogue
pogledom obuhvatiti celu zgradu; obuhvata: kolu (uionice + auditorijum), administraciju i
studentski dom (spavaonice); "centrifugalna" osnova kompleksa (lii na planiranje u De Stijl
maniru); kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovita - komunikacije su minimalne;
svaka zgrada ve svojim izgedom nagovetava namenu - radionice su sasvim ostakljene,
studentski blok ima terase, i dr....; naela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju
radijatora, prozora, ograda, rasvete; amfiteatar - Brojerove stolice od savijenih cevi i platna
(svi umetnici sarauju, na pr. u enterijeru radionica)
10. Totalno pozorite Ervina Piskatora, Berlin - projekat, 1927. -> Piskator je bio jedan od
vodeih zagovornika levog "politikog pozorita", koje je trebalo da ima, iznad svega,
edukativnu ulogu; ukljuivalo je naela Mejerholjdove biomehanike, retoriku i izraajne
metode ekspresionistikog teatra (za takvo pozorite bio je idealan glumac - akrobata), trailo
je spektakulanrnost da bi bilo ubedljivo (prostorni i svetlosni efekti); to Gropijus pokuava da
elegantnim i fleksibilnim reenjem podri ultra - tehniciziranim projektom koji omoguava
razliite (zapravo, sve tri mogue) "klasine" dispozicije gledalita i pozornice (gledaoci su
potpuno obuhvaeni u tom 3D prostoru igre), kao i upotrebu raznovrsne scenske opreme (celo
zdanje se moe potpuno promeniti rotiranjem pozornice i dela orkestra za 180 - to se moe
urediti ak i tokom predstave i taj "prepad" na gledaoce tera ih da uestvuju u akciji;
auditorijum: prozirna kutija, kroz koju se videla reetkasta konstrukcija jajolikog krova, nad
elpsastom osnovom; Gropijus je imao kontakte sa pozorinim svetom; pozornica se mogla i
zatvoriti cikloramom za prikazivanje filma, kao dopune predstavi, a iznad sredinje arene bile
su akrobatske sprave
11. Naselje Toerten, Desau, 1928. -> opet izraz "objektivizma"; Gropijus istrauje
mogunosti masovne prefabrikovane gradnje, kako u dizajnu same prefabrikacije, tako i u
pogledu mehanizovane gradnje (formalna linearna kompozicija, pogodna za montau pomou
tekog transporta); ove teme Gropijus razrauje sve do 1931. na svojim projektima
stambenih zgrada; nakon ostavke na Bauhaus-u 1927. Gropijus se sve vie bavi
problematikom stanova i zalae za poboljanje stambenog standarda i pretvaranje
stambenog bloka u besklasni sistem zajednikog stanovanja
* Zavod za zapoljavanje, Desau, 1927. -> prefabrikovan, montani sklop - prvi put u svetu;
analiza spratnosti, razmaka zgrada, osunanja
* Naselje kraj Karlsrue
* Naselje za fabriku Simens -> funkcionalizam
- 1930. -> izloba Werkbund-a u Parizu

32. Bauhaus i Valter Gropijus

177

- 1934. Gropijus upuuje apel Gebelsu, pravdajui modernu arhitekturu kao nemaku, ali
odmah potom emigrira
- delatnost posle 1934.: -> 1948. - Kongres CIAM-a u Berlinu
- Engleska, 1934.-37. -> radi sa Maksvelom Frajem - stambene zgrade, lokale, kolske i
druge zgrade, ...
- Amerika: partnerstvo sa Brojerom, 1937.-41. -> postaje profesor na Harvardu 1937. (dekan
arhitektonskog odseka na Harvardu pozvao ga u SAD, gde on potiskuje uticaj L'Ecole des
Beaux Arts
12. Vlastita kua, Linkoln, 1938. -> modenizam u Bauhaus stilu; postaje uzor i izvor zarade
kao model za vei broj vila u narednom periodu
13. Radniko naselje, Nju Kensington, 1941.-43. -> slino kao radovi na tu temu u
Nemakoj; vrlo nespretno urbanistiko reenje (na pokrenutom terenu)
- partnerstvo "The architects colaborative" (TAC), 1945.
14. Univerzitetsko naselje, Harvard, 1949.-50. -> projekat je podrazumevao provlaenje
novih graevina kroz postojeu strukturu; svuda - dela moderne umetnosti (1952. penzionisan na Harvardu)
15. Zgrada PAN-AM, Nju Jork, 1958. -> "spljoteni" crni oktagon od 60 spratova
16. opnig centar Bostona, 1953. -> veliki kompleks, prilino stenjen: glavni motiv je
poslovna zgrada (oktagon) od 40 spratova
17. Projekat Univerzitetskog grada u Bagdadu, 1957. -> veoma formalistiko delo
* Projekta za ameriku ambasadu u Atini, 1957.
* Sinagoga u Baltimoru, 1957.
- Gropijus: nije uspevao kroz crte da izradi ideju -> timski rad; karakter projekta menja sa
partnerima
- Majer: prvi partner na kulturnim zgradama; po odvajanju od Gropijusa vie nije bio znaajan
arhitekta
- Denks osuuje Gropijusa zbog toga to se uvek, lomei se izmeu principa i pragmatizma,
opredeljivao za ovo drugo; plod pragmatinih kompromisa su aroliki rezultati; Denks
kae da je Gropijus morao da prihvati ove kompromise, jer je iznad svega verovao u timski
rad, saradnju i relativnost istine
- Bauhaus, 1919.-33. -> likovna kola trajala 14 godina; pedagoka metodologija - revolucija
(danas radimo po njoj); Gropijus je uveo: pruavanje matematike, boja, revolucija u dizajnu
nametaja (stolica) - oblici i standard dananjeg industrijskog oblikovanja; vie puta je menjao
pravac, ali uvek ostao pri tri cilja: 1. svet umetnosti izvui iz anonimnosti; odanost istini; 2.
umetnici i zanatlije - da rade zajedno kao u prolosti (Mikelanelo); 3. stalni kontakt sa
industrijalcima i menaderima (naruiocima); u znaku broja 3: 4 perioda (Vajmar, 1919.-25.;
Desau, 1925.-28.; Majer, 1928.-30.; Mis, 1930.-33.); 3 direktora; 3 sedita; 3 cilja
- osnivanje:
- I faza, 1919.-25., Vajmar: ekspresionisti; 1921. van Duizburg i De Stijl
- Bauhaus je plod dugogodinjih nastojnja da se u Nemakoj reformie obuka u oblasti
primenjenih umetnosti (pogledati ranije kole: Werkbund, ...)
- osnovana je "kola umetnosti i zanata" velikog vojvodstva u Vajmaru 1906., pod
upravom van de Veldea (slikar impresionista, dizajner i arhitekta) - Bauhaus je nastavlja
njegovih ideja; van de Velde je prinuen da ode 1915., kada kao jednog od naslednika
predlae Gropijusa (Vajmar - velika kuturna tradicija)
- tokom rata traje polemika o pedagokom statusu (reforme) likovnih i primenjenih umetnosti;
upravnik Velikovojvodske Akademije likovnih umetnosti Fric Makenzen zastupa gledite da

32. Bauhaus i Valter Gropijus

178

se ak i umetnike zanatlije moraju kolovati na Akademiji, dok Gropijus tei organizovanju

obuke za dizajnere i zanatlije kroz radionice; taj sukob razreen je 1919. kompromisom ujedinjenjem Akademije i kole u jednu instituciju - Bauhaus (ta koncepcijska podvojenost
trajae kroz celo njegovo postojanje)
- Gropijus za "Izlobu nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur
Kunst" pie pamflet koji e, preraen, postati proklamacija Bauhaus-a; sutina tog
dokumenta je "gradnja (metaforike) katedrale budunosti" - objedinjavanje umetnosti i
zanata u arhitekturi (poziva umetnika da odbace salonsku umetnost i vrate se zanatima, da
zgrade obogate matom, bez obzira na tehnike potekoe), po ugledu na srednjevekovne
zidarske gilde; odatle i ime (koje je Gropijus predloio dravnoj upravi) - srednjevekovna
masonska loa: Bauhutte ili Bauhaus - re moe biti i inverzija od Haus bau = kua za
graenje; s vremenom je ideja socijalistike katedrale potisnuta, pa i neki, u poetku vani,
umetniki principi; no, sutinski znaaj Bauhaus-a je u tome to je, pored toga to je bio vana
kola umetnosti, dizajna i arhitekture, bio organizacija kroz koju su se prelamale i menjale
mnoge ideje umetnosti moderne epohe; stvaralaki impulsi koji su potekli iz Bauhaus-a bili su
izvanredni i ostavili su gotovo nesaglediv trag, pa, izvesno, deluju sve do danas
- majstori = profesori; kalfe i egrti = studenti; radionice = uionice; sa studentima rade
umetnici (majstori oblika) i zanatlije (majstori radionica)
- "Dravni Bauhaus u Vajmaru", 1919.-24. -> teka godina za Nemce; prostorije bez
vetakog osvetljenja, grejanja, nedostatak pribora i materijala; kantina - jedini drutveni
prostor studenata
- 1919.-21. u Bauhaus-u je snaan uticaj slikara proizalih iz ekspresionistikog kruga (grupe
"Most" i "Plavi jaha"); naroito je vana uloga harizmatskog predavaa i vaspitaa
Johanesa Itena (najznaajnije ime I faze), vajcarskog slikara i teoretiara; pored njega, tu
je ameriki slikar Lajonel Fajninger (tamparska radionica) i vajar Gerhard Marks
- radionice - uenje iz 3 dela: 1. prouavanje prirodnih oblika i materijala; 2. prouavanje
starih majstora i shvatanje slike; 3. crtanje po modelu
- 1920. na Itenovu inicijativu dolaze Oskar lemer, Paul Kle i Georg Muhe
- Iten, pristalica jednog pseudo - religioznog "istonjakog" kulta, nastoji da primenom
razliitih obrazovnih sistema tokom pripremnog kursa (prijemni kurs + 4 godine -> cilj
pripremnog kursa = skraivanje studija) studente osposobi za oslobaanje individualne
kreativnosti i ocenjivanje vlastitih sposobnosti; smatrao je da je za kreativnost veoma vano
fiziko i duhovno zdravlje (a to je odravao vebama disanja i oputanja; cilj je bio
usmeravanje ka unutra; Iten propagira kult osavremenjene Persijske vere, to je zahtevalo
asketizam, povremeni post, vegetarijanstvo)
- rad postaje zadovoljstvo, zabava; krajnji cilj: perfekcija; Gropijus insistira na drutvenom
ivotu: 4 festivala, putanje zmajeva, boina zabava, ... pod fenjerima za njegov roendan;
nestaica novca: pa se radionice sporo razvijaju, a on je hteo da one finansiraju kolu; kraj I
godine Bauhaus-a bio je katastrofa (samo grnarska radionica opstala)
- tokom godina raste podvojenost izmeu Itena i Gropijusa, zbog Ienove okrenutosti "ka
unutra"
- 1921.-22. -> eskalira kriza u Bauhaus-u; dolazi Vasilij Kandinski (ruski slikar, ui studente
analitikom crtanju, odnosu boja i oblika), na inicijativu Itena; on je pristalica emotivno mistinog pristupa umetnosti; na drugoj strani, u Bauhaus stie Teo van Duizburg (nije
postao profesor) na poziv Gropijusa; on zastupa racionalistiku i antiindividualistiku De Stijl
estetiku; van Duizburg (dopadao se studentima, ali ga Gropijus zabranio i on naputa Bauhaus
- osniva konkurentsku kolu) se estoko obruava na ekspresionistiki duh prisutan u
Bauhaus-u (napao je i Itena osuujui njegovo monako odbacivanje svetovnog ivota); ubrzo

32. Bauhaus i Valter Gropijus

179

napada ak i Gropijusa zbog njegovog sinkretikog idealizma i jedan od temelja Bauhaus-a zantstvo, pozivajui na savremena sredstva
- u isto vreme snaan je i uticaj El Lisickog (koji boravi tad u Nemakoj spremajui rusku
izlobu) - suprematistike forme, nova tipografija, inenjerska "objektivnost"; naroito uticaj
konstruktivizma snai posle izlobe 1922. godine
- jedan od najvanijih uticaja na promenu klime u Bauhaus-u potie od Le Korbizjea i
asopisa "L'Esprit Nouveau", jer postaje oigledna superiornost koncepta "maine za
stanovanje" nad konceptom "katedrale budunosti" - novo vreme trai "objektivne
predmete koji slue specifinij svrsi"
- tako Gropijus menja izvornu zanatsku organizaciju programa; 1923., povodom I izlobe
Bauhaus-a u Vajmaru, on objavljuje tekst "Ideja i ostvarenje Dravnog Bauhaus-a u
Vajmaru", u kom obrazlae da je svrha zanatskog kolovanja, ustvari obuka za dizajn
masovne proizvodnje; on proklamuje "novo jedinstvo umetnosti i tehnologije", traei
podrku industrijskih preduzea
- nasuprot ovoj kompromisnoj orjentaciji, istupa grupa oko Itena, koja naputa Bauhaus; toj
koncepciji, meutim, protivi se i "objektivistika" frakcija oko Hanesa Majera
- mesto Itena zauzima maarski umetnik Laslo Moholj-Na (na poziv Gropijusa, da vodi
pripremni teaj i radionicu metala i organizaciju prostora), pristalica konstruktivizma i
suprematizma (kao i jo jedan profesor Albers - korienje materijala); pod njegovim
vostvom, u koli jaa konstruktivistiki elementarizam; on se u to vreme nadopunjava De
Stijl-ovskom estetikom i postkubistikom estetikom lemera; to je vreme kada se uvodi i
san-serifna (bezserfna) tipografija Bajera i mita
- od 1923. Bauhaus-om dominira "objektivan" pristup arhitekturi; on se ogleda i u
nastojanjima da se stvori model tipske prefabrikovane kue, minimalne cirkulacije sa
standardnom opremom (elementi su runi proizvod Bauhaus-a; rezultira, konano,
gradnjama u Desau - 1926. godine, a sluili su kao stanovi arhitekata)
- 1924. u Vajmaru na lokalnim izborima pobeuje nacionalistika desnica, koja uskrauje
finansiranje Bauhaus-u; zbog toga se Bauhaus prinudno seli u socijal - demokratski Desau, sa
veinom studenata i nastavnika; manji broj ostaje u Vajmaru oko Ota Bartninga u "Vioj
koli za arhitekturu i zanate"
- Bauhaus, Desau, 1925.-33.
- u selidbi, velika je bila pomo gradonaelnika Frica Hesea, koji omoguava gradnju
nastavnih i stambenih objekata (stvara se postepeno prepoznatljiv Bauhaus-ov pristup u kom
je naglasak na izvoenju oblika iz proizvodnog postupka, iz zahteva materijala i funkcije)
- 1926. poinje snana proizvodnja Brojerovog nametaja od savijenih elinih cevi
(ekonomian, praktian, udoban), zatim tkanina, svetiljke, metalne robe, pokustva, sazreva
Bajerova tipografija (eliminie velika slova); mnotvo projekata montanih kua
- fundamentalna promena -> Majer se okree socionalnom, racionalnom; svako je mogao biti
primljen, ali da plati (za razliku od ranijih rigoroznih prijemnih ispita); Majerova
reorganizacija: 1. drutveni cilj; 2. standard; 3. masovna proizvodnja (politiki radikalizam
Majera)
- 1927. vodee mesto arhitektonske sekcije zauzima vajcarac Hanes Majer ("boljevik" imao zapaen rad na konkursu za Ligu naroda), koji dovodi jo jednog lana bazelske grupe
"ABC" - Hansa Vitvera
- poetkom 1928. godine Gropijus podnosi ostavku gradonaelniku Desaua, zamoren
zaglaivanjem razlika i nastojanjem da se stvori sinteza raznorodnih struja; sem toga, studenti
sve vie trae nauno - racionalistiku pedagoku orjentaciju (prvi put nauni elementi ulaze u
Bauhaus - anatiki sitem, dijagrami, ...), koju zastupa Majer, nasuprot "sinkretizmu"

32. Bauhaus i Valter Gropijus

180

Gropijusa, Moholj-Naa, Brojera, ... (svi oni sledei primer Gropijusa, podnose ostavke);
zato Gropijus predlae Majera za svog naslednika
- Majer usmerava Bauhaus-ovo delovanje ka "socijalnom" umesto ka "estetskom" (u prvom
planu je jednostavno, sklopivo i jeftino pokustvo od per ploe i razni zidni tapeti);
ambiciozno reorganizuje kolu u 4 sekcije: "graditeljstvo" (iz polemikih razloga se ne zove
arhitektura nego graditeljstvo), propaganda, proizvodnja metala i drveta, tekstil; ove 4
sekcije dopunjene su teajevima kao na pr.: industrijska organizacija i psihologija,
proraunavanje rasvete, dnevnog svetla, toplotnih gubitaka, akustike; proizvodi se vie nego
ikad (Majer spaja teoriju i praksu; Majer prima sve koji se prijave (i netalentovane), dolazi do
sukoba); u rad kole ukljuen je i planer Hilberzajmer, Stam i drugi; Majer je nastojao da
sprei da Bauhaus postane orue levih partija (komunistikih), ali razapet u politikim
trzavicama ipak biva prinuen da napusti mesto 1930.
- na mesto direktora postavljen je Mis van der Roe (svakoga ko mu se suprotstavi otputa;
sarauje sa Rotenbergom (politiar - vlast); pravi Arhitektonski fakultet), koji dalje nastoji da
u uzavreloj politikoj klimi sauva kolu (gradske vlasti i desnica trae da se zatvori Bauhaus
i njegova fasada natkrije arijevskim kosim krovom; trae, izmeu ostalog da se jevreji izbace
iz kole, na ta Mis ne pristaje i sam zatvara kolu); 1932. u Desau na izborima pobeuje
nacionalistika desnica, koja opet obustavlja finansiranje Bauhaus-a; oko 6 (9) meseci Mis
je pokuavao da u Berlinu (ostaci Bauhaus-a preseljeni su iz Desaua u skladita na periferiji
Berlina) odri delatnost Bauhaus-a kao privatnog instituta, na tada ga konano ukidaju nacisti;
vie od 1250 studenata; mnogi su emigrirali i proirili uenje dalje

33. Le Korbizje

181

33. Le Korbizje
- Le Korbizje (Charles-Edouard Jeanneret; Le Corbusier), 1887. - 1965. -> "Arhitektura
je znalaka i dobra kompozicija masa na svetlosti"
- vano: putovanja; uticaji; povezivanje
- 1887. - 1916.:
- roen 1887. u La o-de-Fons (La Chaux-de-Fonds) (industrijski grad u vajcarskoj
obnovljen nakon poara 20-tak godina pre njegovog roenja) u vajcarskom kantonu Nojatel
(Neuchatel), planinski venac Jura, nekoliko km od francuske granice
- poreklo porodice -> kalvinisti iz Jugozapadne Francuske, izbegli u vajcarsku zbog verskih
ratova
- Le Korbije pohaao umetniku kolu u rodnom gradu, ije je teite bilo na primenjenim
umetnostima (Le Korbije je uio za gravera asovnika); vana linost -> profesor arl
L'Eplantenije - mlad ovek, eks - student L'Ecole des Beaux Arts, nastojao da zasnuje
lokalnu kolu primenjenih umetnosti i graditeljstva, poduavajui ake da izvode ornament
neposredno iz prirodne okoline (Le Korbizje se ukljuio u poslednje faze pokreta Arts and
Craft, dok se kolovao u ovoj koli
1. Vila Falet, 1905. -> prva kua (sa 18 godina) - lokalni tradicionalni stil (varijacija majur),
kamen + drvo, naturalna ornamentacija (flora i fauna tih krajeva), uticaj Arts and Craft; kua
je graena za upravnika kole (oblik kue je zapravo varijacija zgrada majura, graenih od
drveta i kamena na podruju Jura)
- 1907. odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca, Ravena, Bolonja, Verona, Venecija);
u Toskani je posetio kartuzijanski manastir Ema, gde se zainteresovao za ideju "komune"
koja e se kasnije provlaiti kroz njegova dela; o samostanu Ema Le Korbizje e kasnije pisati
kao o instituciji koja ostvaruje ljudske tenje: tiinu, samou, ali u isto vreme i svakodnevni
meuljudski kontakt; Ema se urezala kao trajna slika u glavi Le Korbizjea, koju e uvek
nanovo, beskonano puta interpretirati
- potom odlazi u Budimpetu, pa u Be (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu;
upoznao je Jozefa Hofmana (bio je dobro primljen, ali je odbio posao koji mu je ponuen, a
time i Jugendstil) - no, to nije ostavilo nekog traga; potom putuje u Minhen, Strazbur, Nansi i
Pariz; u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave novim materijalima i uopte novim
nainom miljenja u arhitekturi; na kratkom putu u Lion, 1907. upoznaje Toni Garnijea (tada
odbojnost Le Korbizjea prema Jugendstil-u postaje jo vea), ija vizija "Industrijskog
grada", ostavila snaan utisak (Le Korbizje je simpatisao socijalistiki utopizam - uticaj
L'Eplatenijea i Garnijea) kako u smislu arhitektonske tipologije, kao i u smislu saznanja o
povezanosti nove arhitekture i drutvenih fenomena (1907. godina oznaila je prekretnicu u
ivotu Le Korbizjea; tada je sreo Garnijea i posetio kartuzijanski manastir Ema u Toskani, to
je presudno uticalo na njegov razvoj; u Emi je prvi put doiveo "komunu" - koja e mu
kasnije postati socio - fiziki model njegovih interpretacija socijal - utopistike ideje)
- 1908. zapoljava se honorarno u Parizu kod brae Pere, gde se upoznaje sa armiranimbetonom i njegovim skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima; tu provodi 14 meseci;
boravak u Parizu iskoristio je i za ire upoznavanje sa teorijom arhitekture, poseujui
biblioteke, predavanja, muzeje; proiruje svoje znanje francuske klasine kulture; na veliko
L'Eplantenijeovo nezadovoljstvo, Le Korbizje je shvatio da je armirani-beton materijal
budunosti (prilagodljiva monolitna priroda, trajnost i ekonominost, a po Pereu jo i sredstvo
za razreenje dugogodinje protivrenosti konstruktivne autentinosti gotike i humanistikih
vrednosti klasine forme)
2. 1909. vraa se u rodno mesto; tu gradi dve vile u pitoresknom maniru (planovi su
verovatno nastali jo na proputovanju po Italiji i Austriji); pored toga, uradio je i projekat za

33. Le Korbizje

182

novu zgradu Umetnike kole od armiranog-betona, na kom se primeuje opsesija

kartuzijanskim manastirom i idejama socijal - utopista (tri stepenasto rasporeena kruga
umetnikih studija koji imaju zasebne vrtove, smeteni oko centralnog, piramidalnim staklom
natkrivenog prostora; slobodno interpretiranje manastirskih elija u Emi)
- 1910. kola ga alje u Nemaku (a on sam je hteo u Nemakoj da proiri svoja znanja o
armiranom-betonu) da bi napravio izvataj o novom nemakom obuavanju u oblasti
primenjanih umetnosti (izvetaj je publikovan 1912.; upoznaje se sa vodeim umetnicima der
deutsche Werkbud-a, gde upoznaje i dostignua modernog inenjerstva: brodove, avione,
automobile, o emu e pisati); tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu (kroz koji su
proli Gropijus i Mis - upoznao ih je); preko Vazmutovih izdanja upoznaje se sa delom ranog
Rajta
- 1911. obilazi Balkan i Malu Aziju; upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom,
arhitekturom manastira i turskih damija (od tada se u njegovom radu osea priguen uticaj
otomanske arhitekture o emu takoe pie); posebno briljivo studira antike spomenike u
Grkoj (Partenon - "najistija kreacija ljudske misli"); na kraju puta, opet prolazi Italiju, i
vaa se u o-de-Fons (da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplantenije i tih 5
godina, do 1916. bie presudne za orjentaciju njegove budue pariske karijere
- 1913. osniva vlastiti biro u o-de-Fonsu; naputa ideje L'Eplatenijea i Rajta; projektuje u
armiranom-betonu; otvara saradnju sa inenjerom de Boas-om (de Boas)
- projekti 1911.-16.
3. Vila Fazr - anot, 1912. -> "neoklasini" uticaj Berensa i Perea, mesiteranska inspiracija
4. Kua anere, 1912. -> za roditelje; jednostavna forma, horizontalne prozorske trake, na
spratu beli tuko
5. Vila vob, 1916. - prva armirano-betonska graevina (kulminacija njegove rane
karijere - sinteza svega nauenog do tad); nju prati i tekst u asopisu "L'Esprit Nouveau";
paladijanski duh (simetrina organizacija osnove, sa uskim i irokim krilima), ali su primetni i
uticaji Perea, Hofmana i dr.; klasino proporcionisanje; projekta ve nagovetava njegov
nain miljenja o graanskoj vili (koristi klasine proporcijske sisteme prvi put, to se vidi i
po rasporedu prozora po sistemu zlatnog preseka), kao i o stambenoj zgradi tokom kasnijih
godina (tema kue - palate; prisutna je i odreena erotska evokacija harema, pa je zato ova
zgrada dobila naziv "Villa Turque")
6. Sistem Dom-ino, 1915. -> od "domus" + "inovation", asocira na igru u kojoj se
slaganjem jednakih elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kua koje su
standardizovane poput domina); smisao ovog projekta: uvi za ratna razaranja, on projektuje
sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montau sa mogunou fleksibilnog araniranja
prostora (prema nahoenju korisnika); sistem se sastoji, pre svega, od stubova i horizontalnih
ploa (ove ideje e se dalje razvijati od 1922.)
7. Villes Pilotis, 1915. -> poinje da razvija ideju grada na stubovima
- 1917.-27.:
- iako je u rodnom kraju zapoeo uspenu karijeru, Le Korbizje trai izazov i odlazi u Pariz intelektualni centar epohe
- po dolasku, upoznaje slikara Amede Ozenfana (Amedee Ozenfant) - Sonije (Saugnier pseudonim) sa kojm razvija tzv. "puristiku" estetiku
* Le Korbizje (Le Corbusier) - pseudonim koji upotrebljava od 1920. za potpisivanje
tekstova, od 1922. - arhitekture i od 1928. - slika; nastao kombinovanjem prezimena
majinog roenja Lecorbesier i rei "corbeau" (gavran); umesto potpisa ponekad koristi

33. Le Korbizje

183

stilizovan kroki gavrana (korb => kako prii akropolju -> on kae "na kolenima"
(oduevljen Akropoljem))
- u periodu 1917.-22. Le Korbizje se izraavao kao upravnik u fabrici opeke i graevinskog
materijala (a istovremeno intenzivno pisao i slikao)
- 1922. otvara biro u partnerstvu sa sinovcem Pierom enereom, sa kojim sarauje sve do
poetka drugog svetskog rata; na "jesenjem salonu" u Parizu 1922. oni izlau dva znaajna
projekta: "kuu Sitroan" i "Savremeni grad" -> kao usavravanje sistema Dom-ino i vile
Pilotis
8. Kua Sitroan (Citrohan), 1922. -> projekat ekstremno jeftine, jednostavne i racionalne
prefabrikovane stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme); nosei sistem ine boni nosivi
zidovi (kasnije je razraena verzija na "pilotisima"); izvori za ovaj projekat: 1. megaronski
oblici sredozemlja, tj. grka lokalna arhitektura; 2. radnika kafana u Parizu gde je
svakodnevno obedovao sa neakom; u preseku, prvi put je primenjen dvoetani dnevni
boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i deijim sobama na krovu - dupleks); oblik kutijast; ravan krov; ime - aluzija na marku automobila, tj. na mogunost masovne produkcije
9. Stambeni blok sa luksuznim stanovima u okviru "Savremenog grada", Pesak ->
kombinovanje privatnih prostora i zajdnikih sadraja (uticaj kartuzijanskog manastira kombinacija graevinskog stambenog bloka i socijalistikog kolektivnog stanovanja); svaki
stan ima dvoetani dnevni boravak i batu terasu (zapravo je kua Sitroan bazina jedinica
ove zgrade); ideja je anticipacija Unite d'Habitation u Marselju
10. Savremeni grad za tri miliona stanovnika, 1922. (zamiljen kao elitistiki kapitalistiki
grad uprave i kontrole sa vrtnim gradovima za radnike) -> uticaj - amerikih, gradovi u
rasteru, Stadtkrone ("Kruna grada") Bruna Tauta (P=4 x Menhetn, ornamentalan poput
istonjakog tepiha); saobraajnice su ortogonalne i dijagonalne; u sreditu su "kartezijanski"
oblakoderi krstate osnove (to su 4 poslovna tornja - 60 spratova, u sreditu, kao svetovni
centri moi (zamena za sakralne objekta tradicionalnog grada); o znaaju ovih centara moi
govori i to da su smeteni u zlatnom preseku povrine grada), sa poslovnom namenom;
stambeni blokovi su okolo (perimetralni i uvueni tip), visine 10-12 spratova; tlo se koristi
kao zajednika rekreativna povrina; iza zatitne zelene zone smetena je industrija i radniki
vrtni gradovi (zbog toga komunisti plan nazivaju reakcionarnim - na drugoj strani, optuen je
kao kriptokomunista zbog ideja o zajednikim prostorima)
11. Plan Voazon (Voisin) za Pariz, 1925. -> dalja prerada "Savremenog grada" - "otvoren"
plan (bez zatvorenih blokova); izraz tendencije ka postizanju osunanih, zelenih povrina u
gradu, smanjenja gustina u centru, vee pokretljivosti, ... (aforizam Le Korbizjea: "Grad
stvoren na brzinu je grad stvoren za uspeh")
12. Paviljon L'Esprit Nouveau na pariskoj izlobi dekorativnih umetnosti, 1925. ->
paviljon je ustvari, stambena jedinica ("mezonet" - tip Sitroan) koju Le Korbizje uporno
bezuspeno pokuava da plasira na tritu kao stan u sklopu zgrade ili zasebnu kuu za
predgrae; taj deo bio je opremljen tipski (na pr. "tonet" (pokustvo "tonet") - skup folklornih,
zanatskih i industrijskih elemenata; tumaen je kao protiv Art Deco-a) nametajem,
orjentalnim tepisima, slikama i skulpturama purista i sl.; drugi deo paviljona posveen je
urbanom planiranju
- u periodu 1920.-30. uradio je i 20-tak projekata graanskih vila (sve u puristikom
duhu), od kojih je 16 izvedeno; sve su prilino velike i u svim su koriene inovativne
vrednosti armiranog-betona (skeletni sistem sa masivnim bonim zidovima, prepustima,
potezima prozora); mnoge od ovih vila nalikuju principima "mezoneta"; izraajnost ovih kua
se uglavnom zasniva na "5 taaka nove arhitekture" koje Le Korbizje formulie 1926.
godine (arhitektura parobroda):
1. pilotisi (koji glavnu masu izdiu iznad tla)

33. Le Korbizje

184

2. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova)

3. slobodna fasada (posledica slobodnog plana)
4. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor)
5. krovni vrt (kojim se nadoknauje deo tla koji pokriva kua)
13. Vila Monzi, Gare, 1927. (za par tajner) -> paladijanski koncept proporcije osnove (vila
Malkontenta, 1560.), ali nasuprot Paladijevskoj centralizaciji, ovde je koren "centrifugalni"
princip (periferijska rasprenost doivljaja) u organizaciji prostora; ovde je, konano, reen
problem kojim se bavio i Los - spajanje geometrizovanog "neoklasinog" oblika sa
neformalnou iz tradicije "Arts and Craft" (kako pomiriti privatni komfor sa javnom fasadom
- odvajanje unutranjosti od fasade)
14. Vila Savoj, Poazi, 1929.-31. -> opet paladijanska inspiracija (vila Rotonda) - unutar
kvadrata prostor se razvija po "spiralnom" toku (skoro kvadratni plan, eliptino prizemlje; dok
Paladio tei centralizaciji), koristi se periferna rasprenost, pogled na krajolik, ...
- u istom periodu:
15. Radnika naselja "Lee" i "Pesak", 1926. -> za industrijalca Anri Fruea (kod
Bordoa); opet prerada "mezoneta"; Pesak - 53 kue, standardizovane stambene jedinice; neke
kue su obojene u skladu sa puristikim naelima o optikim svojstvima boje
16. Dve kue za Vajzenhof zidlung, tutgart, 1927. (naselje pod supervizijom Misa) ->
ostvarenje tipa "Sitroan"
17. Konkursni rad za sedite Lige naroda u enevi, 1927. (projekat je imao podrku
mladih, bez obzira na ideoloku pripadnost; oni su bili oduevljeni slobodnom simetrijom,
tehnikim inovacijama, mehanizmom za odravanje istoe, klimatizacijom i akustikom
skuptine; radi sa neakom -> prvi projekat velikog javnog zdanja, vrhunac puristike faze;
bile su predviene dve zgrade - sekretarijat i skuptina; koriena je armirano-betonska
povuena konstrukcija (monumentalnost - u oblozi od kamena i hijerarhijskom sistemu ulaza
sa 7 vrata (kroz koja ulaze odreene kategorije u auditorijum)), horizontalni prozori, krovna
bata; sala je projektovana u objektivistikom maniru (oblik proizilazi iz akustike); rad je uao
u najui izbor (iri: Berlage, Hofman, Orta, Mozer) meu 377 radova, ali je diplomatskom
inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajuem grafikom mediju, navodno;
tako je ovaj projekat bio taka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog sopstvenog rada
nego i u odnosima sa meunarodnim modernim pokretom), da bi proao krajnje
konvencionalan projekat
- u to vreme Le Korbizje dolazi u sukob sa nemakim arhitektima iz pokreta "nova
objektivnost" (nemaka arhitektonska levica), oko nekih formalnih aspekata Le Korbizjeove
arhitekture koji imaju smisao izvan funkcionalne ravni; naime njegovi projekti javnih zgada
sve vie su monumentalizovani (u tenji da povee inenjersku estetiku i arhitekturu,
utilitarnost i hijerarhiju, na pr. projekti za enevu, 1929. "Grad Mondijal" i u okviru njega
zigurat "Muzej Mondijal"), povezani sa jednom, u sutini, klasicistikom izraajnom
logikom (brani se esejem "Odbrana arhitekture" na ije zaglavlje stavlja jedan citat u kome
se izmeu ostalog kae da je "nova objektivnost" unitila dve rei: arhitektura i umetnost,
zamenivi ih raima: graditi i iveti)
- 1928.-39.:
- urbanistika delatnost:
18. "Ozareni grad" (Ville Radieuse), 1930. (nikad nije ostvaren, ali je od znatnog uticaja
kao model u posleratnoj Evropi; pre nego ga je zavrio, putujui avionom u Junu Ameriku,
gledajui iz te perspektive - dopao mu se Rio de aneiro kao prirodni linearni grad) ->
prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse; model nije
centralizovan, ve (teorijski) neogranien - po ugledu na Minjutinov linearni grad; grad je
zoniran tako da plan odraava izvesnu antropomorfnost - humanizam (glava - krstasti

33. Le Korbizje

185

oblakoderi, srce - kulturna zona, plua - stambena zona, ... - u metaforinom crteu grada);
sve strukture su izdignute nad tlom (ak i garae i prilazni putevi; tlo - kontinualni park);
ostvarena su "osnovna zadovoljstva" - Sunce, prostor, zelenilo (ne samo kroz park, ve i
krovnim vrtovima); tip bloka (kontinualan niz kua) je kontinuirani "redent" model
(razbijena tradicionalna perimetralna struktura); Ville Radieuse stan je strogo
funkcionalistiki projektovan (rukovodi se kvantitativnim, umesto "Sitroan" kvalitativnim
standardima); fleksibilni apartmani su u jednom nivou, razliitih povrina, pregradni zidovi su
pomini (pa se stan moe koristiti i danju i nou), sve je klimatizovano iza zid-zavese, ... (ove
stambene jedinice ekonominije su od preenjih dupleksa - optimalno iskorien prostor)
- zone: 1. satelitska naselja namenjena obrazovanju; 2. poslovna zona; 3. zona transporta sa
eleznikim i avio prometom; 4. zona hotele i ambasada; 5. stambena zona; 6. zeleni pojas; 7.
zona lake industrije; 8. skladita i teretni saobraaj; 9. zona teke industrije; ovaj plan je bio
Le Korbizjeova osnova za planove andigara i Brazilije
19. "Plan Obus" za Alir, 1930.-33. (konkavno zatvaranje zaliva od strane Le Korbizjea
nalik je na putanju granate; posmatrajui Rio de aneiro rodila mu se ideja o gradu vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga je zatim dovelo do planova za Alir; erotinost i
ekspresija u tim crteima za Rio i Alir (poput Delakroa)) -> koristei argument o
iskorienju tla, Le Korbizje smeta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata 18ospratne zgrade, vijadukta; spratovi su organizovani kao parcele na meusobnom razmaku od
5 m za izgradnju u proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom ele za privatne vlasnike)
- posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki), Le Korbizje se okree pragmatinijim
urbanim razmatranjima; umesto krstastih, usvaja "Y" oblik za oblakodere, a "redent" blok iz
Ville Radieuse zamenjuje slobodnostojeom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom)
- na pr. plan Zlina (kao rodonaelnik "linearnog industrijskog grada) u ekoj, za Batu
(proizvoaa cipela) -> u tom planu povezuje stari grad i fabrko sredite Zlina na dnu doline
sa aerodromom na visoravni; put i eleznica idu dolinom tako da je s jedne strane fabriki, a s
druge stambeni deo
- 1944. -> razvija regionalni linearni model -> kombinacija linearnog modela i triangulacije u
prostoru
- od 1933.-47. Le Korbizje dominira CIAM-om
- javne i stambene zgrade i projekti:
20. Hostel Armije spasa, Pariz, 1929.-33.
21. vajcarski paviljon, Univerzitetski grad u Parizu, 1930.-32.
22. Molitor blok, predgrae Pariza, 1930. -> tu je Le Korbizje imao apartman (na krovu)
sve do smrti
23. Konkursni rad za Palatu Sovjeta, 1931. -> slino kao u projektu sedita Lige naroda, Le
Korbizje eksperimentie sa meusobnim odnosom elemenata kompleksa, da bi se na kraju
odluio za aksijalno naspramno postavljena dva auditorijuma (za 15000, odnosno 6500 ljudi);
ovaj "konstruktivistiki" projekat odbijen je zbog "industrijske" ikonografije u atmosferi
trijumfa socrealizma (naglaena konstrukcija koja je napolju; objekat izdeljen u vie
sklopova)
24. Zgrada Centrosojuza, Moskva, 1929.-31. (pokuaj primene dvostrukog staklenog zida,
koji je bio standardna tehnika u vajcarskim Jurama, ali nije mogao odoleti otroj ruskoj zimi
- kue:
- prekid sa estetikom purizma krajem 20-tih godina rezultat je relativizacije pogleda na
rezultate industrijske civilizacije; Le Korbizje se okree jednom izrazu poviene regionalne topografske senzibilnosti; izraajnost sa apstrakcije prelazi na konstrukciju (s jedne strane

33. Le Korbizje

186

vraa se regionalnom izrazu kod porodinih kua, a sa druge (kao u Site Mondijale)
monumentalnosti i klasinoj uzvienosti)
25. Kua Mandro, kod Tulona, 1931. -> neobraeni kamen, "bavasti" svod
26. Kua Erazuris, ile, 1930. -> kamen + drvo, nagnuti krovovi (povratak prirodnim
materijalima i primitivnim konstrukcijama)
- blisko ovome: paviljon "Novo doba", meunarodna izloba u Parizu, 1937.; platneni
krov - kao nomadski ator - "aeronautiki" izraajnost eline uadi (visea konstrukcija sa
elinim kablovima)
- 1945.-65.:
- Modulor, 1947. -> posle rata Le Korbizje uobliava svoj proporcijski sistem zasnovan na
antropolokim merama i nizu harmonijskih brojeva (proizilom iz zlatnog preseka)
matematiara Fibonaija (XVIII v.) prvi modulor operie sa ljdskom visinom od 1,75 m, a
drugi od 1,83 m (taj modulor se zasniva na brojevima u zlatnom preseku 16 i 27)
27. Unite d'Habitation, Maselj, 1947.-52. (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na
posleratnom vladinom programu javnog stanovanja; tako Le Korbizje preduzima
etvorostruki eksperiment u pogledu: 1. koncepcije dupleksa (ranije je taj presek stanova sa
koridorima istraivala grupa OSA u SSSR-u), 2. tehnike gradnje, 3. socijalnih efekata, 4.
urbane interpretacije bloka; konstrukcija - skelet od armiranog-betona; podovi i zidovi nezavisni od skeleta, dobra zvuna izolacija; visina 18 spratova; izgled - "saast" (megaronska
elijasta struktura), sanduast, beton brit (vidni tragovi daane oplate na betonu - brutalistiki
metod); stanovi imaju balkone sa brisolejima (zatita od Sunca - vodoravno isturene ploe
koje tre izvan zgrade), boni zidovi su bojeni; u prizemlju - pilotisi (profilisani stubovi na
kojima poiva zgrada); koridori na svakoj treoj etai; u sredini visine je javna zona (trgovina
i slino - integracija komunalnih usluga), kao i na krovu (gimnastika, deiji vrti, bazen, ...);
najvei uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova,
tehnikim reenjima, estetskim dostignuima; neuspeh kao "socijalni kondenzator" - javni
servisi su propali ili su privatizovani, stanovi su otkupljeni u privatno vlasnitvo...; tokom 50tih Le Korbizje je podigao jo tri slina bloka (Nant, Bri, Firmini) i jedan u Nemakoj
(Berlin)
- 337 stanova sjedinjeno je trgovakom ulicom, hotelom sa krovnom terasom, tranje, plitkim
bazenom, deijim vrtiem i vebaonicom
28. Kapela u Ronanu (Notre Dame-du-Nant), 1950.-55. -> Le Korbizje uvodi termin
"vizuelna akustika" (ljuskast krov sa ogromnim prepustima, bone kapelice i oltar; regionalni
izgled je simuliran) da bi opisao snagu slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost,
ali humanistika, ne mistina ili nametnuta - misa spolja); ekspresivna arhitektura (otvori
razliite veliine i dubine), plastinost (izuzetni detalji) u slubi duhovnosti (akustika,
atmosfera); krovnu koljku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira, inspirisana je
hebrejskim hramom; kao asocijacija na brod + pravilo krenog mleka -> uticaj Mediterana) masivni zid ima samo estetski smisao (bone kapelice su polucilindrine, osvetljene odozgo
kroz otvore; svoj krivuljasti krov Le Korbizje je nastojao da uvrsti kao 20-ovekovni
ekvivalent renesansne kupole tj. savremeni znak za posveeno (taj profil e koristiti i kod
kapitola u andigaru))
29. Kua aul, 1955. -> opet suprotnost racionalistikoj tradiciji modernizma monumentalna reinterpretacija mediteranskog graditeljstva (posle drugog svetskog rata
opsednut je sredozemnom arhitekturom); brutalistika upotreba materijala - beton, opeka, per
ploa (arhaini elementi, jedini sintetiki materijal je staklo; izgradili je alirski radnici samo
uz pomo "merdevina, ekia i eksera"
30. Manastir La Turet, blizu Liona, 1950.-55. (potencira paradigmu osamljenosti i
zajednitva iz Eme) -> dominikanski manastir - kontrastira tvrdu, kubinu strukturu zgrade sa

33. Le Korbizje

187

pokrenutim terenom; na tri strane klaustera je manastir (privatni ambijent), a na etvrtoj crkva
(javni prostor); interpretacija kartuzijanskog manastira Eme (problem instalacija - sve ide kroz
prostor; strog izraz, male elije (Le Korbizjeov modulor 2,36 m puta 2,36 m); uzdignut iznad
tla tako da ne deluje terasasto ugraen u tlo nagnutog terena; etalite na vrhu manastira - vidi
se samo nebo
31. andigar, Pendab, Indija, 1951. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske
drave, osnovana 1951.; sr je sainjavalo 5 javnih graevina (kao administrativni centar kapitol), a sagraene su tri: Parlament, Palata pravde i Sekretarijat; plan je u celini
prilino apstraktan (u odgovarajuem rasteru), dehumanizovanih razmera ("grad automobila")
- to ukazuje na simboline pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna Gandijevoj); Le
Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim peatom (kao prezentiranje
savremenog indijskog entiteta, osloboenog kolonijalne prolosti); koristi opet brisoleje,
ljuskasti profil, beton brit, ... (proiziao iz pejzaa kraja, ljuskasti oblik suncobrana koristi na
razliite naine: kao ulazni trem Skuptine, svod u dvoritu Suda ili kao centralni suncobran
na guvernerovoj Palati
- otra klima ovog podneblja diktirala je oblike graevina (tapiserija u enterijeru); Le Korbizje
se poziva na ora de Kirika u metafizikom poimanju; meutim, andigar, grad automobila
(kako je bio zamiljen) nije mogao pratiti tehnike inovacije Zapada i ekonomski rast; tako je
sve to sabrano u traginoj sudbini andigara, grada predvienog za automobile, u zemlji gde
mnogi danas nemaju ni bicikle
- andigar: zelene povrine - primarne i sekundarne (ortogonalna mrea), navodnjavanje ->
Le Korbizje je podigao dve brane na okruujuim rekama (levo i desno), umu (inae je to
bila pustinja) + sistem kanala
- poslednji projekti: Evropa, Amerika, Azija, ...
32. Filipsov paviljon, izloba u Briselu, 1958.
33. Muzej zapadne umetnosti, Tokio, Japan, 1959.
34. Brazilski paviljon, univerzitetski grad, Pariz, 1959.
35. Karpenter centar vizuelnih umetnosti, Kembrid, Masausets, 1962. (jedina zgrada u
SAD)
36. Kulturni centar, Firmini, 1955.
37. Le Korbizje - Hajdi Veber centar, Cirih, 1963.-67.
38. Ahmedabad: 4 zgrade, 1954.-56.

34. Mis van der Roe

188

34. Mis van der Roe

- Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe), 1886. (Ahen) - 1969. (ikago) ->
savremenik Le Korbizjea, ali za razliku od njega nije bio odgojen na zanatsko - umetnikom
etosu Jugendstil-a; Ludvig Mis, kasnije uzima majino prezime van der Roe
- 1886. - 1919.:
- roen 1886. u Ahenu u porodici oca klesara; sa 14 godina je poeo da radi u oevoj
radionici, zatim je dve godine pohaao zanatsku kolu; crtanje je nauio radei detalje tuko obrade (kao dizajner tukature) fasada kod jednog lokalnog graditelja
- 1905. odlazi u Berlin, gde se zapoljava u birou za drvene konstrukcije, a zatim prelazi kod
dizajnera nametaja Bruna Paula
1. Kua Rajhl, 1907. - prvi objekat (samostalni, u "ohlaenom" (disciplinovanom)
engleskom stilu (lii na Mutezijusa (Werkbund)))
- 1908.-11. provodi u Berensovom ateljeu; naroito ga inspirie inkelovski duh prisutan u
Berensovom radu; 1911. bio je rukovodilac gradilita nemake ambasade u Sant
Petersburgu (tj. glavni arhitekt Berensove nemake ambasade), a potom naputa Berensa i
otvara vlastiti studio
2. do 1921. - nekoliko kua u inkelovom stilu (kao to je Berens radio):
- Kua Perls, Berlin, 1911.
- Kua Verner, Berlin, 1913. (Gebels potpisao)
- Kua Urbir, Potsdam, Berlin, 1914.
- Kua Kempner, 1919.
- Kua Ajtat, 1921.
- od inkela usvaja: 1. postament; 2. ritam, proporcija, razmera; 3. istoa oblika
3. Kua i galerija Kreler-Miler, Vaterlo kod Haga, 1912. (za gospou Helenu Kreler-Miler
koja je tu htela smestiti uvenu zbirku Kreler-Miler - porodica Kreler-Miler - velika, bogata,
bankari) -> horizontalne mase, kompaktnost, neoklasicizam; izgraen je model 1:1 od platna i
drveta, ali se od gradnje odustalo (ovaj projekat je radio Berens, Misov je razraeniji, ali
takoe inkelovski)
- poseta Holandiji (zbog porodice Kreler-Miler) - upoznaje se sa Berlageom i njegovom
teorijom ekspresivnosti konstrukcije i materijala
4. Konkursni rad za spomenik Bizmarku (poslednje znaajno delo njegovog predratnog
perioda); opet inkelovski neoklasicizam
- 1914.-18. bio u ratu; posle rata (i sloma nemake vojno - industrijske imperije), nastupaju
znaajne promene u njegovom radu (teio je, kao i drugi arhitekti uesnici rata, arhitekturi
koja e vie biti organska nego inkelovska), podstaknute dinaminim dogaajima u
arhitekturi koji se naroito prelamaju u Berlinu (Nemaka je nakon rata bila u politikom i
ekonomskom rasulu)
- 1919.-25.:
- uticaji: ekspresionizam, De Stijl, konstruktivizam, suprematizam, purizam, Fank Lojd
Rajt, ...
- od 1918. lan, a od 1919. ef arhitektonskog odseka "Novembergruppe" ("Novembarska
grupa" - ime je dobila po mesecu izbijanja republikanske revolucije; cilj: oivljavanje
umetnosti u Nemakoj); preko ovog udruenja dolazi u vezu sa ljudima iz kruga oko Tauta "Arbeitsrat fur Kunst" i "Stakleni lanac"; od 1921.-25. Mis prireuje 4 izlobe grupe
- od 1920. predsednik Werkbund-a
5. Projekat oblakodera, 1920. -> utopijska zamisao elinog skeleta i staklenog ameboidnog
omotaa (kao odgovor na staklenu arhitekturu) - potvrda bliskosti sa ekspresionizmom; Mis

34. Mis van der Roe

189

utvruje da je kod staklene zgrade presudan efekat odraza (svetlosne promene), a ne svetla i
senke kao kod konvencionalnih zgrada (koristi makete za prouavanje efekta odraza)
6. Konkursni projekat poslovne zgrade za Fridrihtrase, 1921. (prizmatina; staklene
povrine su u blagom nagibu jedna ka drugoj da bi se izbegla monotonija prevelike staklene
povrine) -> opet ideja "kostiju i koe" - ekspresivno reenje trougaone parcele; slinost sa
projektom Huga Haringa to se objanjava zajdniim radom u ateljeu tokom 20-tih godina
7. Projekat poslovne zgrade od 7 spratova (ovde je ve izraajni materijal beton, a ne
staklo) -> kubina forma, betonske i staklene trake na fasadi (konstrukcija: betonski
"posluavnik" sa konzolama koje izlaze iz armirano-betonskog skeleta) - okretanje od
formalizma i estetskih spekulacija ka objektivnijem shvatanju (naroito istie higijensku
komponentu ("poslovna zgrada je kua rada"))
- u ovom projektu poslednji put aludira na klasicistike inkelove principe, pojaavajui
uglove zgrade izboenjima
- 1923. jedan je od pokretaa lista "G" (Gestaltung - oblikovanje); u prvom broju prikazana
je sedmospratnica; asopis je posveen savremenoj estetici (ovim poinje tzv. "G" razdoblje
u Misovoj karijeri "G" senzibilitet povezuje konstruktivnu objektivnost sa dadaistikim
oseajem za sluajnost)
8. Projekat kue za odmor, 1923. -> opeka, "De Stijl" principi - osnova kao "krila
vetrenjae"
- od 1923. tri uticaja: Berlageova tradicija opeke, Frank Lojd Rajt u De Stil-u i suprematizam
K. Maljevia
- 1926.-37.:
- prvi izvedeni projekti u duhu moderne arhitekture:
9. Spomenik Karlu Libknehtu i Rozi Luksemburg, 1926. -> dinamino pokrenute kubine
mase, blisko ekspresionizmu

- Kua Volf, Guben, 1926. -> besprekorni zanatski radovi, opeka sve u opeci
- Kua Esters, 1927.
najbolji graditelj - zidar
- Kua Lange, Krefeld, 1928.

- na ovim projektima naroito su snani uticaji Berlageove kulture, opeke, ranog Rajta i De
Stijl-a (forma osnove) i suprematizma (kombinovanje fasade i podsticaj za razvijanje
slobodnog plana)
10. Weissenhofsiedlung, tutgart, 1927. (naselje Vajsenhof)
- prva velika izloba savremenog stanovanja - izloba Werkbund-a "stan", u okviru koje je
izvedena kolonija Vajsenhof
- inicijativa i urbanistiki plan - Mis; cilj: izgraditi objekte modernim materijalom,
industrijalizovanim postupcima -> objektivizam
I - prvi Misov plan: aluzija na "Stadtkrone" (Tautova "kruna grada") - kontinualni urbani
oblik
II - drugi plan: pravougaone parcele; (na kojima su podignuti "izloci" kua, po nacrtima
arhitekata Werkbund-a)
- autori objekta: 33 kue, 17 arhitekata (12 Nemaca); prisutni: Mis, Oud, Le Korbizje,
Gropijus, Hilberzajmer, braa Taut, Pelcig, Berens, arun, ...
- zgrade: bele, prizmatine, ravni krovovi -> osnova Internacionalnog stila (koji je dobio
naziv 1932.)
- Misov doprinos: etvorna trospratnica za 24 stana (5-ospratnica); fiksno: metalni skelet,
stepenita, instalaciona jezgra sa kuhinjama i kupatilima; pomino: stubovi (pomou
pregradnih zidova, jer je smatrao da ekonomski faktori trae standardizaciju i racionalizaciju
najamnih stanova, a sloenost ljudskih potreba zahteva fleksibilnost)

34. Mis van der Roe

190

- vrhunac rane karijere - tri remek-dela: -> u sva tri prisutan je horizontalan centrifugalni
raspored podeljen slobodnostojeim nosaima
11. Nemaki dravni paviljon, Svetska izloba u Barseloni, 1929. (sam objekat je
eksponat)
- klasine asocijacije + suprematistiki elementarizam (pravilni raster od 8 stubova i primena
tradicionalnih materijala)
- osnova: 8 hromiranih krstastih elinih stubova; slobodni plan - ostvaren uzdunim
pregradnim zidovima (od zelenog stakla); prelivanje enterijera i eksterijera; bazeni - spolja i
unutra (na glavnoj terasi i unutranjem dvoritu (zatvoreno crnim staklom), iluzionistiki
prizor: volumeni, boje, odbljesci, kontrasti)
- unutranji prostor paviljona artikulisan nosaima i stupcima, prelazi u zatvoreni prostor
unutranjeg dvorita sa bazenom ograenog crnim staklom
- materijali:
- plemeniti kamen, staklo (zeleno, sivo, crno ogledalo), hromiran metal, voda, ..., mermer
(zeleni, uglaani)
- stolica "barselona" (izloena ovom prilikom (ostala etri komada: stolica "barselona" bez
naslona i sto, naslonja i kau)): hromirani savijeni elik, tapacirani telei boks (jedan od 5
komada nametaja nadahnutih inkelom, koje je Mis projektovao 1929.-30.
12. Kua Tugendhat, Brno, ehoslovaka, 1930. -> na stmom terenu s pogledom na Brno primenjena koncepcija nemakog dravnog paviljona (vidi gore) (ima slinosti i sa osnovom
Rajtove kue Robi (pomone prostorije iza bloka stambenih) i inkelovim italijanizovanim
vilama (oblik loe))
- slobodan plan - ogranien na stambene prostorije; modulacija krstastim hromiranim
stubovima
- uz kuu - staklenik -> posrednik prirode i enterijera
- prostori prizemlja postepeno prelaze jedan u drugi (kao da imaju posrednike) dok su
spavaonice na spratu hermetizovane
- fotelja "Tugendhat"
- Mis: "manje je vie"
13. "Uzorna kua" ("kua za samca") na Berlinskoj izlobi graditeljstva, 1931. ->
slobodni plan proiren i na spavaonice
- Misov idealizam i sklonost ka nemakom romantinom klasicizmu udaljuju ga od pristalica
pokreta "nova objektivnost", koji se zalau za masovnu proizvodnju
- 1930. Mis je imenovan za upravnika Bauhaus-a (posle H. Majera); tom prilikom, napisao
je esej "Novo doba", u kom se polemiki osvre na "objektiviste" - on tvrdi da je novo doba
realnost (injenica), koja nema vrednosni sadraj; duhovno vanim pitanjem u arhitekturi ne
smatra "ta" nego "kako", pledirajui za stvaranjem novog vrdnosnog sistema (moraju se
postaviti nove vrednosti, definisati krajnji ciljevi, da bi se mogli stvoriti standardi)
14. Konkursni rad Reichsbank, 1933. (neizvedeno) -> oznaio je Misov preobraaj: od
neformalne asimetrije do simetrine monumentalnosti; "akademski" sklop (to je vie od
vraanja inkelu), simetrija, monumentalno - neubedljiv spoljni izgled (krto, neutralno
oblikovanje; svrha je samo idealizacija birokratije; i u ovom projektu, kao i u projektu
objavljenom u asopisu "G", naglasak je na tehnici graenja koju je diktirala epoha;
tehnologija je za njega manifestacija modernog oveka)
- 1937. emigrira u SAD (zbog nacista) -> gde e oiveti svoj potisnut suprematistiki
senzibilitet, ve u prvim skicama za Univerzitetski kompleks "I I T" u ikagu
- od 1933.-50. - Misov rad oscilira izmeu asimetrije i simetrije, izmeu same tehnike i
monumentalizacije tehnike kao oblika

34. Mis van der Roe

191

- 1938.-69.:
- 1938. pozvan je da vodi Institut arhitekture (imao je potpunu slobodu da razvije kolu
arhitekture na principima jednostavne, logine gradnje i primene industrijske tehnologije) pri
Institutu za tehnologiju drave Ilinois, ikago ("I I T")
15. Projekat kompleksa I I T, 1939.-40. (Tehnoloki institut drave Ilinois) -> duh
suprematizma
- urbanizam: osnova oko jedne ose simetrije; zgrade - iste prizme niske spratnosti
(etvorospratne) sa fasadom poput milimetarskog papira - podela stakla, sa odrazima neba;
odnos stub - zid (stakleni) dobija na znaaju (stubovi (u prvoj veziji stubovi su bili ispred
staklenog platna) su u sklopu zidnog platna (pojaani uglovi ispunom od opeke), to je
omoguio "I" profil - usmeren); raznovrsni sadraji
- Zgrada za istraivanje minerala i metala, 1942. -> usavravanje vertikalnih nosaa, tj.
stubova "I" profila, da bi kod Velike studentske dvorane primenio kvadratne eline stubove u
betonu
- Biblioteka, 1942. -> prva od graevina ija se monumentalnost zasniva na divovskim
dimenzijama, to e postati opsesija ikakih arhitekata; knjinica je prototip Misovog
kasnijeg tipa jednoetanog raspona (inae ima tri etae, a prostor je ralanjen samo
spremitem za knjige, zatvorenim dvoritem i viseim mezaninom - galerija)
- Velika studentska dvorana, 1952.-56. (primer za kasnije vieetane Misove konstrukcije)
- Arhitektonski fakultet (Crown hall), 1952.-56.:
- povratak inkelovoj tradiciji (Altes museum); razlika - kod Misa, struktura prostora je
periferno, a ne centralno usmerena
- "gotski princip" - jedan raspon (prizma 67 m puta 37 m - simetrina)
- zgrada je mnogo osporavana (Denks -> buka)
- ostvarenje zamisli o "praktinom i ekonominom prostoru kom e se funkcija prilagoditi"
16. Kua Fornsvort (za dr Fornsvort), Foks River, Ilinois, 1946.-50. (kua u jednom
volumenu) -> na postamentu (od spoljnih stubova), 1,5 m iznad tla; raspon 6,7 m, unutra bez
stubova; stakleni omota, u skladu sa Misovom izrekom "skoro nita" (otvorena elina
konstrukcija je bela, terasa, pod i stepenite obloeni traventinom); uticaj - suprematizam i
inkel; utisak monumentalnosti (iako je porodina kua, visoka cena - 73000 dolara);
ogromni problem - odravanje (vlasnica je tuila Misa, ali je izgubila spor; danas je vlasnik
neki milioner, i to mu je vikendica u kojoj niko ne boravi)
- primenjuje prototip biblioteke u konstruktivnom smislu u porodinoj kui; ulazna terasa u
vidu tanke ploe poiva na 6 stubova od opeke, preklapa se sa prizmatinim volumenom na 8
stubova; asimetrija (suprematistika) proizilazi iz preklapanja dva simetrina elementa
17. Lake Shore Drive oblakoderi, ikago, 1948.-51. -> stanovanje u dva ista tornja po 25
spratova; u osnovi: modulacija stubovima 6,7 m puta 6,7 m, slinost sa zgradom u
Weissenhofsiedlung (Vajsenhof naselju) u pogledu grupisanja instalacija (kuhinja, kupatilo) u
sredini (zbijeni oko dva lifta u sredini), a periferno su dnevni sadraji; fasada - stubovi dolaze
do izraaja na fasadi - modulacija prozora A-B-B-A (stub - uski prozor - iroki prozor - iroki
prozor - uski prozor - stub); "Zemperovsko" tkanje (fasade tj. stana) - sekundarni stubii su
spolja
- konstrukcija koju je zapoeo velikom studentskom dvoranom koriena je u Lake Shore
Drive oblakoderima
- posle ovih oblakodera Mis sve vie gradi objekte za drutvene institucije i trgovce
nekretninama, a najvei uspeh je:
18. Sigram building, Menhetn, Nju Jork, 1958. sa Filipom Donsonom -> prvi i jedini
Misov projekat na Menhetnu; poslovni toranj od 39 spratova, opet "Zemper" fasada u bronzi i
braon staklu; ostvarena investitorova elja za publicitetom i predstavom moi i uticaja
(Sigram = kompanija viskija); u projektu uestvovao i Filip Donson

34. Mis van der Roe

192

- zgrada je 27 m uvuena od regulacione linije u znak potovanja prema zgradi Raket Kluba
koja se nalazi sa druge strane Park Avenije
19. "Paviljonski" projekti:
- Kongresna hala, ikago, 1953. (poslednji suprematistiki iskaz Misa; neizvedena
graevina; trebala je biti visoka 18 m, obloena mermerom, izdignuta 6 m od tla) -> prostorna
reetka
- Gradsko pozorite, Majnhajm, 1953. (konstrukcija koju je zapoeo knjinicom bibliotekom) -> ravan krov, ramovi, reetkasti prostorni nosai
- Nacionalna galerija, Berlin, 1962.-68. (izvedeno) -> saasta konstrukcija krova
- pita: 5 neizvedenih projekata:
1. Rajhsbank, Berlin, 1933.
2. Kua i galerija Kreler-Miler, Hag, 1912. (neizvedeni: 5,6,7)
3. Kongresna hala, ikago, 1953.
4. Pozorite, Manhajm
- Vila u Vajomingu
- Konkurs za Aleksanderplac
5. Kula za kontrolu saobraaja - Fridrihtrase i Lajpcigertrase

?
?

35. Nova objektivnost

193

35. Nova objektivnost

- nova objektivnost ("neue Sachlichkeit"), 1923.-33. -> Nemaka, Holandija, vajcarska
1. funkcionalistiki stav prema projektovanju
2. sutina grube drutvene realnosti
3. nesentimentalan pristup
4. neideoloki pristup - izrazit socijalistiki stav
- pojam "neue Sachlichkeit":
- izraz "objektivnost" ("Sachlichkeit") se u Nemakoj (nemakim kulturnim krugovima), u
kontekstu arhitekture, koristi se jo od otprilike 1900. i Hermana Mutezijusa, koji ga
koristi kako bi njime oznaio funkcionalistiko projektovanje (tipa engleskih pokreta free
architecture i garden city)
- izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"), 1925., uvodi likovni kritiar Hartlaub,
kako bi njime oznaio grupu slikara koje od posle rata 1918. karakterie jedna veristika,
anti-apstraktna i anti-ekspresionistika tendencija (Gros, Diks, ad i drugi); oni tragau za
otkrivanjem slojevitosti stvarnosti satirikim, socijalno angaovanim, karikaturalnim likovnim
jezikom, koji ujedinjuje humanost i gorku agresivnost; redukovanom figuralnou, ovi slikari
tee da prikau bezlinost sveta koji izjednaava ljude i maine
- pod "novom objektivnou", Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva, ve neto
to ini njegov sutinski sadraj - opti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o
drutvenoj stvarnosti; tako se 30-tih godina ovaj izraz iroko upotrebljava
- u arhitekturi "nova objektivnost" podrazumeva izrazito levo krilo avangarde, pogotovo
u Nemakoj; jasnih "stilskih" veza sa veristikim slikarima nema, ve se mogu nai u
slinom odnosu prema stvarnosti
- ruski izvori objektivistike arhitekture: unose socio-politiku konotaciju -> uvod: nakon
Oktobarske revolucije 1917. i sloma Nemake 1918., i Rusija i Nemaka suoavaju se sa
neprijateljstvom zapadnih sila
- 1921. u Berlin stiu El Lisicki i Ilja Erenburg (obnovljeni rusko - nemaki odnosi) kao
neformalni kulturni ateei SSSR-a; tu se bave propagiranjem ruske avangardne umetnosti
(imali su zadatak da organizuju slubenu izlobu ruske avangardne umetnosti) konstruktivizma i suprematizma (oni pokreu asopis "Ve" na ijoj je naslovnoj strani bila
lokomotiva za razgrtanje snega (konstruktivistika aluzija) i ikone suprematizma, crni kvadrat
i crni krug)
- 1923. se u Berlinu susreu El Lisicki (pokree asopis "G" (Gestaltung = oblikovanje)) i
holandski arhitekta Mart Stam, ovek radikalno leve orjentacije; krajem godine oni odlaze
u vajcarsku
- vajcarska:
- 1924. osniva se (uglavnom na podsticaj El Lisickog) leviarska grupa "ABC" sa seditem u
Bazelu
- lanovi: El Lisicki, Mart Stam, Emil Rot, Hans mit, Hanes Majer, Hans Vitver (i
drugi vajcarci)
- cilj grupe: projektovanje drutvenih graevina u skladu sa naunim naelima; grupa svoje
stavove propagira u istoimenom asopisu; I broj - Stamov tekst o "kolektivnom oblikovanju"
i tekst El Lisickog o dualizmu funkcionalne konstrukcije i apstraktnih elemenata; II broj iznete su preokupacije grupe normativnim standardima, esej o amiranom-betonu u projektima
Le Korbizjea, Misa i Stama; grupa se izrazito protivi masivnoj arhitekturi (to je grupa saela
jednainom: zgrada x tehnika = monumentalnost

35. Nova objektivnost

194

1. Projekat za kolu u Bazelu - Hanes Majer i Hans Vitver, 1926. -> razjanjenje
funkcionalizma i antimonumentalizma grupe; kola je odignuta od tla (radi Sunca, sveeg
vazduha, parkinga; u prizemlju su samo bazen i vebaonica u zatvorenom prostoru), krovovi
su ravni (tereni za rekreaciju); masa zgrade koristi se za pridravanje dveju viseih platformi
(za igralita) pomou kablova; oprema - metalni prozori i vrata, gumeni podovi, oplata od
azbest - cementa
2. Projekat za zgradu Lige naroda u enevi - Majer i Vitver, 1926.-27. -> u projektovanju
je korien modul pogodan za montanu gradnju; zgrada je podignuta na stubove (parking);
auditorijum je profilisan na osnovu strogih akustinih prorauna; "objektivnost" kojom se
autori die (i nezainteresovanost za simbolina svojstva graevine) dovodi se u pitanje
optom slikovitou kompozicije i reenjima kao to su ostakljene kule liftova ili ostakljene
kancelarije
- grupa "ABC" privrena je objektivnom pristupu i gradnji i ivotu, kao i opredeljenju da se
slii iskljuivo zajednikim potrebama; o tome govori i Majerov esej "Novi svet", 1926. standardizacija, tehnologizacija, korporativizacija i prevladavanje zajednice nad pojedincem
glavne su odlike tog novog sveta
- Holandija:
- objektivistika arhitektura razvija se u Holandiji odmah posle prvog svetskog rata,
naroito u Roterdamu
- Jacobus Johannes Pieter Oud (J. J. P. Oud)
- oko 1916. dolazi u kontakt sa van Duizburgom, to rezultira njegovim prisustvom u "De
Stijl"-u (nije nikad zaista pripadao, ni manifest nije potpisao) sve do 1921.; iz te faze
najznaajniji njegov projekat je Fabrika Purmerend, 1919.
- 1918.-33. bio je gradski arhitekta Roterdama; na toj dunosti izgradio je veliki broj
radnikih naselja i stambenih zgrada u funkcionalistikom maniru
1. vano: u njegovom radu je vidan snaan uticaj Berlageovog urbanizma - Oud kue grupie
u zatvoreni blok; najvanije u ranoj fazi je Naselje Tusendijken, Roterdam, 1920.-21. izdueni trospratni blokovi, ematski organizovani; posebna panja je posveena unutranjem
dvoritu bloka (staze, travnjaci, igralita)
- po razlazu sa van Duizburgom, dolazi do punog izraaja njegova tranzicija ka "novoj
objektivnosti"
2. Naselje Oud Matence, Roterdam, 1922.-24. -> trougaono naselje sa koncentrinim
nizovima kua (niske porodine kue sa duanima); materijal - dvro i malter, predviena
trajnost 25 godina
3. Naselje Huk van Holand, Roterdam, 1924.-27. -> opet jednospratni nizovi radnikih
stanova; opekom ograene predbate; tanja da se postigne velika izraajna snaga ovih
skromnih stambenih jedinica ogleda se naroito u sigurnom voenju linija i u primeni
plemenitog maltera; naglaen zaobljen ugao, nadstrenica za predbate
4. Stambeni blokovi u naselju Kifhuk, Roterdam, 1925.-27. -> minimalne stambene
jedinice organizovane u nizove; opet uravnoteena arhitektura sa ravnim krovovima; trakasti
prozori
5. slino ovim reenjima -> Stambeni niz u koloniji Vajsenhof u tutgartu iz 1929.
- posle 1933. Oudov rad postaje veoma formalizovan (neto kao kod Rajta)
- grupa "De Opbouw" i Mart Stam, Roterdam:
- grupa OPBOUW, progresivistiko - funkcionalistikih arhitekata iz Roterdama: Briniman,
van der Vlugt (stanovi Bergpolder, Roterdam), Mart Stam; deluje od 1920.

35. Nova objektivnost

195

- 1925. vraa se u Holandiju Mart Stam; pokree polemiku o objedinjenosti, naroito sa

Oudovim podravanjem tradicije zatvorenog bloka
- u urbanistikoj delatnosti Stam pokuava da preokrene tradicionalan Berlageov urbanistiki
obrazac koji ulicu tretira kao zatvoren spoljni prostor; to se vidi u njegovom projektu za
etvrt Ronkin u Amsterdamu, 1926.; gde on kontinuitet ulice naruava prolaznim
poslovnim blokom; projekat je otelotvorenje Stamove koncepcije "otvorenog grada"
1. Fabrika van Nele (za preradu aja, kafe i duvana) - Stam i van der Vlugt, Roterdam,
1927.-29. -> ostvarenje slinih estetski i tehnikih premisa kao u projektu Majera i Vitvera za
Ligu naroda u enevi; konstrukcija i transportni sistem su otkriveni; fasada je u staklu i
metalu (armirano-betonski stubovi u obliku peurke; osmospratna zgrada)
- Stam se u svom ekstremnom materijalizmu udaljava od ostatka grupe, koja oko 1930. nastoji
da prevlada "objektivnost" "optim duhovnim vrednostima", to manifestuju ueem u
teozofskom pokretu
- Stam 1927. projektuje u Vajsenhofu (tutgart), a 1928. ponovo odlazi u Nemaku
(Frankfurt); 1928.-29. bio je, na inicijativu Hanesa Majera pozvan da predaje u Bauhaus-u
(Desau); u Frankfurtu radi pod upravom Ernsta Maja
- 1928., sa Berlageom i Ritveldom - holandski predstavnik prilikom osnivanja CIAM-a
(Helerhof naselje, Frankfurt)
- grupa "De 8" i Johanes Dujker, Amsterdam
- 1927. grupa amsterdamskih progresivistikih arhitekata osniva grupu "De 8"
(funkcionalistiki krug); zalau se za neestetsku, nedramatinu i neromantinu arhitekturu;
najznaajniji lanovi grupe su A. Stal i Dujker
- Dujker:
1. Zonenstral sanatorijum, Hilveroum, 1926.-28.
2. kola na otvorenom, Amsterdam, 1928.-30.
3. Kua sa drvenim oplatama
4. Bioskop CINEAC, Amsterdam
- dva dela (1. i 2.) su od amiranog-betona i stakla; iskazuju snane konstruktivistike
karakteristike (vidan skelet i sl.; i Dujkerovu sklonost ka simetrinoj organizaciji; kasnije
naputa svoj stil "leptira" i postaje aformalan)
- 1932. dolazi do fuzije "De Opbouw" i "De 8"; ta fuzionisana grupa bila je, ustvari,
holandski ogranak CIAM-a do 1943.
- Nemaka:
- "nova objektivnost" (stambena izgradnja Vajmara) u Nemakoj povezana je sa privrednom
stabilizacijom Vajmarske republike krajem 1923., na osnovu inostranih (amerikih) kredita,
tj. sa urgentnom stambenom izgradnjom koju sprovode socijal - demokratske optine
- Oto Hesler (Otto Haesler) -> pionir izgradnje kua u nizu
1. Kue u nizu u naselju Georgsgarten u Celeu, Hanover, 1924. (nazubljen, kontinualan
izgled naselja), utvruje opti sistem njihovog grupisanja - redovi su razmaknuti najmanje za
svoju dvostruku visinu (optimalna udaljenost zbog upada sunevog zraenja), dnevne sobe su
orjentisane na jug ili na zapad i gledaju na zajednike zelene povrine; to je modernistika
formula sa ravnim krovovima i viebojnim fasadama po kojoj do 1933. niu mnoga naselja u
Nemakoj (tu formulu koristie i Ernst Maj za stambene jedinice u Frankfurtu); u ovom
naselju (slino Losovim idejama iz Bea) svakom stanu se pridruuje terasa na jugu i mala
parcela za gajenje povra; tip (koji e varirati tokom karijere) stana - troetana organizacija sa
dva stepenita, dnevnom sobom, malom kuhinjom, kupatilom i tri spavae sobe; zajedniki

35. Nova objektivnost

196

objekti (perionice, biblioteke, prostorije za sastanke, sportski tereni, deiji vrti, kafana,
berbernica) - vrlo oskudna oprema (standardna - na pr. "tonet" ili gola sijalica), vidni
instalacioni vodovi, elini prozori, ... (enterijer tipian za "novu objektivnost": hladan i
ogoljen, ali fascinantan)
2. jo Jedno naselje u Celeu, Hanover
3. Rotenberg naselje, Kasel
- Ernst Maj (Ernst May)
- 1925. postaje Gradski savetnik za arhitekturu u Frankfurtu; za vreme njegove uprave
(poinje neviena gradnja radnikih stanova) sagraeno je 15000 stanova; Maj priprema
Generalni urbanistiki plan, koji sprovodi na sledeim nivoima (Maj insistira na efikasnoj i
ekonominoj gradnji - objektivan pristup uslovljen realnim graevinskim trokovima, vodio
je formulisanju standarda "ivotnog minimuma" to e biti sporna tema na sastanku
CIAM-a u Frnkfurtu 1929. godine, a kao suprotnost Le Korbizjeovom zahtevu ivotnog
maksimuma; Majevi standardi minimuma zasnivali su se na veto ugraenim ormanima,
sklopljenim krevetima, praktinom kuhinjom nalik na laboratoriju):
- kupovina terena
- razrada plana - planovi naselja - zidlungen ("Siedlungen"), u domenu timova optinskih i
nezavisnih arhitekata
- arhitektura - gradske tehnike slube razrauju sisteme teke prefabrikacije i zavrnih
radova (kuhinje, ugraeni nametaj, ...); ponekad su tu angaovni i nezavisni arhitekti
- izgradnja - optina osniva fabrike; novi materijali
- finansiranje - optinska zadruna drutva, pozajmice privatnim zadrunim drutvima (tj.
sindikalnim zadrunim drutvima), dravni zajmovi, i sl.
- upravljanje realizacijom - direktno za optinske zadruge, pomo i kontrola za privatne
(sindikalne zadruge)
- informisanje - Maj osniva reviju "Novi Frankfurt" koja prati aktivnosti u Frankfurtu, ali i
ire, i to ne samo u graditeljskoj sferi, ve uopte u kulturi
1. Naselja "Siedlungen":
- Naselje Bruhveldtrase, 1925. -> prostrano dvorite oivieno zgradama u cik - cak
rasporedu
- Kompleks doline Nide, 1925.-30. -> javni park okruen naseljima (u nekima je koristio
montane, panelne konstrukcije, tzv. "sistem Maj") - delimino realizovani
- Naselje Remertat -> ivopisna organizacija po uzoru na Anvina i tradicionalno nemako
selo; zgrade i niske kue u nizovima; tei se raznovrsnosti
- Naselje Vesthauzen -> sistematska, racionalistika organizacija koja najavljuje Atinsku
povelju; zgrade i jednospratni nizovi, bez mnogo veze sa tradicionalnim blokom;
raznovrsnost ne postoji
2. Naselje Helerhof, 1929. -> gradi ga Mart Stam -> radikalna promerna odnosa zgrada teren; ukida se razliitost zgrada, zgrada postaje nezavisna od terena, centalni prostor bloka
vie ne postoji
- Valter Gropijus -> vidi posebno
1. Kompleks Bauhaus-a u Desau, 1926. -> Bauhaus kompleks: asimetrini elementi
2. Naselje Toerten, 1928. -> standardizovani montani elementi i montana linearna gradnja
pomou dizalice
- ilustruju prihvatanje naela "nove objektivnosti"; najdoslednije delo u ovom maniru je ipak
3. Projekat za Totalno pozorite Ervina Piskatora, 1927.
- krajem 20-tih Gropijus je sve vie zaokupljen stambenom gradnjom i poboljanjem
stambenog standarda; levo orjentisan

35. Nova objektivnost

197

- 1929. dolazi do ekonomske krize i drava je opet krenula u haos; jaanjem nacizma,
arhitekti koji se rukovode naelima "nove objektivnosti" prinueni su na emigraciju; 1930.
Maj i Stam odlaze u SSSR (sa grupom kolega) gde grade grad Magnitogorski na Uralu;
Majer odlazi u Moskvu kao predava; 1933. Gropijus i Brojer (Marsel Brojer) odlaze u
Englesku, a zatim u Ameriku

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

198

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

- izvori modernog pokreta u ruskoj likovnoj umetnosti:
- I period 1860.-90. obeleen je snanom delatnou narodnjako - slovenofilskog pokreta u
umetnosti, koji nastoji da reafirmie vrednosti ruskog tradicionalnog ivota, suprotstavljajui
se akademskoj tradiciji; pokret su inili kako umetnici, tako i njihovi bogati pokrovitelji iz
redova graanstva; najznamenitije delovanje "kruga Mamontova" (okupljao je: slikare
narodnjake koji su sami sebe zvali lutalice, koloniju za kunu radinost sa ciljem oivljavanja
narodnih zanata, ..., do pozorine umetnosti), koje se odvija na imanju Abramcevo kod
Moskve i obuhvata praktino sve grupe umetnosti, a naroito pozorinu delatnost ("privatna
opera" - pozorini in se shvata kao integralno umetniko delo - sinteza umetnosti)
- II period 1890. - 1905. obeleen je delovanjem pokreta "Svet umetnosti" (paralelnog Art
Nouveau), iji lanovi nastoje da Rusiju transformiu u meunarodno znaajan umetniki
centar; protivei se narodnjatvu, oni jaaju veze sa Evropom; delujui u raznim grupama
umetnosti, kreu se u okvirima simbolizma i Art Nouveau (naroito je vana pozorina
delatnost - balet - ostvareni ideal "usavrenog postojanja", kao i izlobe iz istorije ruske
umetnosti)
- III period 1905.-09. obeleen je delovanjem grupe "Plava rua", u kojoj je okupljena
druga generacija simbolistikih slikara, kao i njihovim listom "Zlatno runo"; u organizaciji
ovog asopisa organizovane su vane izlobe na kojima se ruska javnost upoznaje sa delima
francuskih postimpresionista i fovista
- IV period -> zahvaljujui ovim ivim kontaktima, Rusija 1909.-11. postaje stecite
najavangardnijih evropskih umetnika i pokreta (pariski kubizam, lanovi budueg
minhenskog "Plavog jahaa", futurizam); sem ovih uticaja, na ruske umetnike snano utie i
tradicija narodnog stvaralatva (naroito seljaki drvorez), kao i ruski ikonopis, koji sa
svojom itotom boja i linija ponovo izlazi na videlo; najvanija linost ruskog "kubofuturizma", koji se diferencira u to vreme kao pokret koje objedinjuje sve ove uticaje, je
Mihail Larionov; pored njega, tu je i Natalija Gonarova (sa Larionovim bila lan "Plave
rue"), kao i, od 1911. Kazimir Maljevi i Vladimir Tatljin; u isto vreme, veliki broj ruskih
umetnika ivi i radi u evropskim centrima, posebno u Minhenu (Kandinski)
- moderni pokret u ruskoj likovnoj umetnosti, 1912.-17.:
- prva manifestacija samostalnosti moderne ruske umetnosti (i raskida sa Minhenom i
Parizom) je izloba novoosnovane grupe "Magarei rep", 1912. u Moskvi; izloba po prvi
put okuplja Larionova, Gonarovu, Maljevia i Tatljina (na izlobi su od znaajnih prisutni
jo atal i Pirosmanavili
- Kazimir Maljevi, 1878. - 1935. -> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u
Kijevu); razvoj zapoinje slikama u stilu Larionova i Gonarove; ubrzo slike postaju mnogo
apstraktnije u smislu boja i oblika - zrela faza kubo-futurizma; pod uticajem Pikasa i Braka,
Maljevi 1913. naputa kubo-futurizam uvodei u svoje slike niz realistikih, naoko
nepovezanih elemenata, tiporafiju i slino - ovo je faza "zaumnog realizma" - likovno
tumaenje savremenih ideja na polju poezije; konano, Maljevi stie i do suprematizma
-radei dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na
scenskoj zavesi uradio crni kvadrat koji e postati motiv, ikona suprematizma) neke od
scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom duhu - sadre samo crni ili beli kvadrat;
"supremacijom iste senzacije u umetnosti" Maljevi je poeo da se bavi 1913. (crni krug,
crni kvadrat, crni krst); tokom godina, Maljevi razvija raznovrsne apstrakne suprematine
kompozicije, uvodei druge forme, boje, meusobne poloaje; 1915. Maljevi konano
poinje da eksperimentie sa idealizovanim arhitektonskim crteima u aksonometriji, koje

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

199

naziva "planiti" (kasnije "arhitektoni"); tokom i posle revolucije Maljevi sasvim naputa
slikarstvo i posveuje se istraivanju prostora, pravei modele "arhitektona"
- Vladimir Tatljin, 1885. - 1953. -> istrzano se obrazovao, radei paralelno (esto kao
mornar); prve slike i pozorine scenografije odlikuju se korienjem zakrivljenih povrina,
upotrebom boje nalik ikonopisu; Tatljin se veoma interesovao (i pored otrog suparnitva) za
stvaralatvo Maljevia, no on od smog poetka pokazuje jednu prostorniju orjentaciju; .
Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin, a potom u Pariz, upoznavii se tom prilikom sa delom
Pikasa; odmah po povratku prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija", gde on istrauje
prostornu koordinaciju apstraktnih elemenata, odnose boja i materijala u prostoru; mnogi od
tih "reljefa" su ugaoni, kako bi se izbegao "okvir" ili "pozadina", koji su za Tatljina simbol
odvajanja umetnosti od realnog ivota; ovim radovima, gde ukrta ravni, koristi prodore,
obuhvatanja, geometrijski dinamizam, on uspostavlja temelj svog sistema oblikovanja "umetnost je rad na oblikovanju materijala"
- 1913. kubo-futuristiki krug se polako raspada; ipak, dolazei rat doprinosi okupljanju
umetnika u Rusiji - u zemlju se vraaju Ljubov Popova, agal, El Lisicki (sa Arhitektonskog
fakulteta u Darmtatu), Kandinski; u likovnim postavkama Kamernog teatra Takrova
opaa se postepen pomak od futurizma ka konstruktivizmu (20-tih godina ovo pozorite je
jedno od arita konstruktivistike estetike); Maljezin posle izlobe 1915. stie dosta
sledbenika, suprematizam poinje snano da se iri (i van granica slikarstva, na pr. na oblast
primenjene grafike); na Tatljinovoj izlobi "duan" iz 1916. pojavljuje se jedna od
najvanijih figura konstruktivizma - Aleksandar Rodenko; Rodenko usvaja i od Maljevia
i od Tatljina, prelazei od povrinskih sve vie na prostorne kompozicije
- Kafe Pitoresk, Moskva, 1917. -> ureuju Tatljin, Rodenko i drugi umetnici; prostor je
ispunjen njihovim dinaminim kompozicijama od drveta, metala i kartona ("nomadski"
pomian i demontani nametaj lakih konstrukcija), koje sasvim izukrtanim povrima,
kulama, ipkama, potpuno razbijaju prostor (ovi komadi nametaja (na pr. stolice) bili su
slini kreacijama Mis van der Roea, Le Korbizjea, M. Stama, Hanesa Majera
- dogaaji u umetnosti tokom revolucije i graanskog rata:
- revolucija proklamuje kolektivni nain ivota i industrijalizaciju; avangardni umetnici tu
sebe, konano, vide kao integrisane lanove drutva koji mogu uticati na izgradnju novog
sveta; tako oni u svoje ruke uzimaju reorganizaciju kulturnog ivota zemlje, i naputajui
tafelaje kreu u propagandnu aktivnost po ulicama, tramvajuma, fabrikama, ...
- veoma vanu ulogu u organizovanju te umetnike propagandne aktivnosti imala je
organizacija Proletkult, koju je vodio Aleksandar Malinovski-Bogdanov; on je zastupao
tezu da se revolucionarni, preobraaj moe ostvariti ekonomskim, politikim i
revolucionarnim putem (zbog ega kasnije dolazi u sukob sa Lenjinom); cilj pokreta je bio
oivljavanje kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti; izrazito nomadski duh pokreta
reflektuje se ak i na oblikovanje laganog sklopivog nametaja (produktivistikog) Tatljina i
Rodenka (kasnije su tu temu razraivali skoro svi moderni arhitekti - na pr. Brojer)
- u to vreme pokree se inicijativa za stvaranjem novog sistema obrazovanja u umetnosti,
arhitekturi i dizajnu; tako je u Moskvi osnovan VHUTEMAS (vie umetniko - tehnike
radionice), obrazovna institucija u kojoj su klase imali skoro svi znaajniji umetnici; program
rada je, i pored relativne autonomije, diktirao INHUK (Institut umetnike kulture, osnovan
1920.), dravni organ koji se bavio teorijom komunistike umetnosti; ove institucije postale
su platforma sukoba dve osnovne pozicije: idealistike (koju predvode Maljevi i
Kandinski) i utilitaristike (koju predvode Tatljin i Rodenko); prvi program INHUK-a
sainio je Kandinski, obuhvativi Maljeviev suprematizam, Tatljinovu "kulturu materijala" i
teorije samog Kandinskog; no upravo su ideje Kandinskog o umetnosti kao intuitivnom,

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

200

psihikom procesu (koje e on plasirati i u Bauhaus-u) bile neprihvatljive za racionalistiki

orjentisanu veinu; Kandinski zbog toga odstupa, a ostali se dele u dve grupe; jednu ine
"laboratorijski umetnici", a drugu "produktivistiki umetnici"; ta podela je kulminirala
1921.
- Maljevi 1919. osniva Unozis (kolu nove umetnosti), Vitebsk na kojoj proklamuje naela
suprematizma; tu El Lisicki prvi put dolazi u kontakt sa Maljeviem, postepeno usvajajui
njegov suprematizam (Maljeviev pedagoki sitem sabran je 1927. u Bauhaus-ovom izdanju u
knjizi "Nepredmetni svet")
- u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti", pod vostvom Tatljina (grafika
umetnost odigrala je presudnu ulogu u irenju poruka revolucije); iz tog perioda, najvaniji je
njegov projekat za "Spomenik treoj internacionali" - dvostruka reetkasta spirala od
gvoa visine 300 m, unutar koje se okreu platonistika tela; radi i na projektu
ultraekonomine pei (maksimalna toplota uz minimum goriva)
- sr razlike: "idealisti" zastupaju stanovite da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna,
iznad funkcionalnog, tako da im postane korisna - ona prestaje da postoji; "produktivisti"
smatraju da umetnik mora biti tehniar, kako bi umeo da upotrebljava orua i materijale
moderne proizvodnje - energiju usmerava na korist proletarijata
- znaajan pokuaj sinteze ovih tokova je rad El Lisickog na tzv. "Prounima" od 1919.,
kojima on nastoji da slikarstvo pretopi u arhitekturu; njegova linost je i najvanija u pogledu
upoznavanja Zapada sa zbivanjima u Rusiji (od 1921. - Nemaka, Holandija, vajcarska, ...)
- konstruktivizam -> uopte o modernoj arhitekturi: 1900. - 1940. -> trei znaajan datum =
"herojski period" moderne; novi pokreti: konstruktivizam, kubizam, funkcionalizam;
slobodna osnova i slobodna fasada - zahvaljujui betonu i novim materijalima; u modernoj
arhitekturi - socijalni faktor je vrlo bitan; stambeni problemi
- konstruktivizam kao umetnika strategija predstavlja nastavak produktivizma - on je
zaokupljen uspostavljanjem praktinog mosta izmeu umetnosti i industrije; kao pojam
provlai se od 1921.; 1922./23. pojavljuju se manifesti konstruktivizma; od 1921./22.
delatnost konstruktivista tesno je povezana sa Proletkult-om, koji im je vezama u industriji
(stabilizovanoj usled NEP-a (nova ekonomska politika)) obezbeivao redovan posao
- sovjetski konstruktivizam - avangardni period; prihvaen jezik moderne u Rusiji (Le
Korbizje je polagao nade u ruski konstruktivizam)
- konstruktivizam, maine, funkcija -> osnov arhitekture - ruski dogmatizam; zanos vremena
- najvei broj arhitektoninih konstruktivistikih kompozicija ostvaren je u pozoritu (braa
Vesnini, Ljubov Popova i drugi); kako su ideje konstruktivista u svojoj sveobuhvatnosti
prirodno vodile arhitekturi, vrlo malo toga je sa hartije prelo u realnost, zbog tekih prilika u
zemlji
- 1923. osnovana je grupa ASNOVA (asocijacija novih arhitekata, osniva Ladovski,
propagira ritmini foramlizam i perceptivnu estetiku), to su bili arhitekti oko VHUTEMAS-a;
udruenje ima snaan uticaj, pa mu se 1925. pridruuju El Lisicki i Konstantin Meljnikov
(njegovi produktivistiki rani radovi su podignuti u doba relativne ekonomske stabilnosti
(NEP - nova ekonomska politika), Lenjinova politika iz 1921. koja je trebala privui strani
kapital, i koja se gasi 1924. Lenjinovom smru)
- grupa ASNOVA, teila je ne samo naunoj estetici, ve i pronalaenju novih graevinskih
oblika koji bi zadovoljavali i izraavali status nove socijalistike drave
1. Kiosci: Meljnikov, Lavinski, Golosov, Ekseter i drugi
2. Paviljon SSSR-a, Izloba dekorativnih umetnosti u Parizu, 1925., Meljnikov;
pravougaona osnova dijagonalno podeljena stepenitem na dva jednaka trugla (otvorena
drvena konstrukcija - dinamina, ispresecan krov)

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

201

3. grupa je zaokupljena i radnikim klubovima i objektima za rekreaciju koji su shvatani

kao "drutveni kondenzatori"; projekte klubova naroito uspeno rade Meljnikov, Golosov
i Rodenko (u enterijeru radnikog kluba smeta dijalektiku crveno - crnu garnituru za
ah koja se sastojala od stola i dve stolice)
4. El Lisicki (pokuava stvoriti socijalistiki oblik amerikog nebodera): projekat
oblakodera izdignutog na propileje (tzv. "Vealica za oblake") koji se otvaraju ka
bulevaru koji okruuje centar Moskve; ovaj rad, bio je zamiljen kao kritika antiteza
kapitalistikom neboderu, a ujedno i kao klasina Vrata grada
- Tatljin: Projekat spomenika visokog vie od 400 m posveenog treoj internacionali u
obliku dve isprepletane reetkaste spirale, unutar kojih su trebale lebdeti etiri velika providna
volumena koji su rotirali pojedinano sve veom brzinom - jednom u godini, mesecu, danu i
satu (namenjeni: zakonodavstvu, upravi, informacijama i filmskim projekcijama) s jedne
strane spomenik toranj je bio spomenik ustrojstvu drave, a sa druge predstavljao primer
produktivistiko - konstruktivistikog programa; Tatljinov toranj je pretea dve tendencije
ruske avangardne arhitekture: 1. kole ASNOVA i 2. kole OSA
- odlaskom (smru) Lenjinove harizmatske linosti, zavreno je herojsko doba revolucije, i
sve je ukazivalo na nove sukobe, a ne na reavanje problema - borba za vlast unutar Partije,
modernizacija privrede, borba protiv nepismenosti, svakodnevna borba za opstanak, tenja za
elektrifikacijom, uspostavljanje vrste veze izmeu urbanog proletarijata i feudalnog
seljatva; partija je bila u nezgodnom poloaju i kada je trebala pronai odgovor, stil za
Lenjinov mauzolej, a koji bi odgovarao i njegovoj linosti i reprezentovao Sovjetski Savez
(produktivizam je zadovoljavao samo ovo drugo, a klasicizam je bio nezgodan zbog
ideolokih konotacija)
- 1926. osnovana je grupa OSA (organizacija savremenih arhitekata) pod vostvom
Mojseja Ginzburga (pragmatinija od grupe ASNOVA); grupa se interesuje najvie za
socijoloke aspekte arhitekture (jer partija kae da je stanovanje "najvaniji problem
materijalen egzistencije radnika") - izgradnju stanova i tome slino; grupi se pridruuju i
lanovi iz oblasti sociolokih i tehnikih disciplina; pokree se asopis "Savremena
arhitektura" posveen uvoenju naunih metoda u arhitektonsku praksu (OSA nije
prihvatila ni produktivizam Proletkult-a, niti peceptivnu estetiku Ladovskog)
- 1927. OSA sprovodi konkurs iji je cilj bio usavravanje stambenog prototipa u
kolektivnom stanovanju ("Domkomuna"); mnogi radovi operiu sa dupleks stanovima i
koridorima (Le Korbizje - Ville Radieuse); ove aktivnosti rezultiraju time da Ginzburg
dobija zadatak da radi na standardizaciji stanova
- 1928. OSA poinje da se bavi radnikim kulubovima (kao vid "drutvenog
kondenzatora"); Leonidov izrauje seriju projekata bitno drugaijih od ASNOVA-inih,
orjentisanih vie na sportsko - obrazovnu delatnost nego na pozorite; svoje ideje vezane za
klubove on razvija do ekstrema u utopijskom projektu "Palate kulture" iz 1930. megastruktura (ostakljene dvorane, planetarijum, laoboratorije, zimski vrtovi), tehnicizam,
prostorna nosea struktura - anticipacija Fulerovih kupola (pro-staljinisti negativno reaguju
na projekat zbog ispraznog idealizma i utopije)
- planer Okitovi na osnovu predviene elektrifikacije predlae "dezurbanizaciju" kao lek
protiv gubitka ivotnog prostora u radnikim komunama; sline predloge iznosi i Miljutin;
ipak bilo je teko stvoriti prihvatljiv ekonomski program za ovakvu ideju
- Ginzburg i Bar predlau plan za zeleno proirenje Moskve -> trakasto naselje sa
stambenom "kimom" (na ijim su krajevima komunalni objekti) i prateim sadrajima
(sportski tereni, bazeni) u zelenom okruenju

36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

202

- Linearni grad - Miljutin, 1930. (najapstraktiniji i teoretski najdosledniji projekat) u 6 traka

- zona (eleznica, industrija + obrazovanje, zelena zona sa autoputem, stanovanje +
komunalije, park + sport, poljoprivredna zona); ema je u osnovi biologistika (na pr. kretanje
materijala), pa Miljutin dri do ba ovakvog rasporeda zona
- slini predlozi OSA-e za grad Magnitogorsk na Uralu su odbijeni kao suvie apstraktni (pa
vlada angauje iskusnije i pragmatinije levo orjentisane arhitekte Nemake; posao dobija
Ernest Maj)
- projekat Leonidova za Magnitogorsk; put dug 32 km povezuje industrijske pogone sa
poljoprivrednom komunom u unutranjosti
- 1932. staljinisti prekidaju (paranoidna cenzura) dalji razvoj avangardne umetnosti i
arhitekture, jer narod nije mogao u tim okolnostima prihvatiti to mu nudi inteligencija,
promoviui dravni stil - socrealizam
- ruski konstruktivizam = eksperiment - visoki ideali modernizma, ali se oni ne postiu
- "arhitektura na papiru"; veza: sovjetska arhitektura - Bauhaus
- sovjetski konstruktivizam: znaaj konstrukcije; sloeni sklopovi od jednostavnih elemenata;
materijali: beton + staklo; estetika dodatnih elemenata (dimnjaci, antene, instalacije)
- projekti konstruktivista:
* Stadion za Spartakijadu - Korev, Moskvi, 1926.
* Zgrada Pravde - Vesnin, Moskva, 1923.
* Pijaca (trnica) Suharev - Meljnikov, Moskva, 1924.
* Visei restoran - Simbirev, 1922.-23.

37. Internacionalni stil

203

37. Internacionalni stil

- Internacionalni stil -> nije postao univerzalan, ali se odlikovao univerzalnou pristupa,
koji je pretpostavljao tehniku lakih materijala i standardne modularne elemente i montanu
gradnju; teio je fleksibilnosti, pa je zato koristio prvenstveno skeletnu konstrukciju, to je
nelad bilo informalistiki - tamo gde klimatski, ekonomski, kulturni uslovi nisu omoguavali
primenu lakih konstrukcija (pretea su su vile Le Korbizjea s kraja 20-tih godina; ovaj stil se
nije bitno razlikovao od kubistikog pravca u arhitekturi)
- termin i znaenje:
- prvi put se pojavljuje u tekstovima Henri-Rasel Hikoka, 1928./29., da bi oznaio
urbanisiku i neoplastiku evropsku arhitekturu posle 1920.
- 1932. otvorena je "Meunarodna izloba moderne arhitekture" u njujorkom Muzeju
moderne umetnosti, koju je pratila knjiga H. R. Hikoka i Filipa Donsona
"Internacionalni stil: arhitektura posle 1922."
- zemlje: ehoslovaka, Engleska, Finska, Francuska, Holandija, Italija, vedska, Japan,
Juna Afrika, Brazil
- odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hikoka i Donsona:
- I princip: arhitektura kao volumen, a ne kao masa
- proistie iz skletne konstrukcije; zidovi imaju ulogu pregradne "opne", zgrada se pravi
"kao brod ili kao kiobran"; prostor obavijaju ravne i tanke povrine; povrina se nigde ne
prekida, pa ni na mestu otvora - prozori se smetaju u spoljnu ravan zida; materijal za
povrinsku obradu - malter ili kamena obloga (koja slogom istie da ima oblauu funkciju);
prozorski okvir - tanki, lagani, metalni
- II princip: pravilnost, a ne simetrija
- proistie is pravilnosti ritma skeletne konstrukcije; prirodni izraz funkcije u veini zgrada
ne rezultira simetrijom, tako da je cilj na racionalan nain prilagoditi funkciju pravilnosti
konstrukcije; oblikovanje - analogna skrivenom konstruktivnom skeletu je ema proporcija, i
u osnovi i u izgledu
- III princip: tehnika perfekcija, a ne dekoracija
- posle 20 godina, Hikok ovaj princip zamenjuje principom jasno izraene konstrukcije,
budui da je ornament stvar ukusa, a ne principa; takoe odbacuje skoro principijelno
zalaganje za ravan krov kao "pseudofunkcionalistiki"
- geometrijske projekcije:
- osnova: slobodan plan, koji proistie iz skeletne konstrukcije, omoguava optimalno
zadovoljenje funkcija
- izgled: sutina osnove, dakle izraz funkcije, mora se shvatiti iz spoljnjeg izgleda zgrade
- naselje:
- princip pravilnosti namee opti red, dok zadovoljenje funkcionalnih zahteva obezbeuje
raznovrsnost i karakter; kulminativna taka kompozicije su drutvene zgrade, koje imaju
simbolinu vrednost
- arhitekti:
- Le Korbizje, Gropijus, Mis van der Roe, Oud i mnogi drugi
- ostala vana "imena i dela":
- Riard Nojtra (emigrant, Austrijanac)
1. Sanatorijum Lovel, Los Aneles, 1927. -> skeletna elina konstrukcija, obavijena
sintetskom opnom; poloaj - na samoj uzvisini, s pogledom na poludivlji pejza parka;

37. Internacionalni stil

204

asimetrina kompozicija, slobodan plan ukazuju i na njegov sportski nain ivota; polazite u
koncipiranju - Rajt
2. kola na otvorenom, Los Aneles, 1934. -> divna konstrukcija - skeletna, drvena i elina
3. Pustinjska kua Kaufman, Palm Springs, 1946.-47. -> ambijentalni hedonizam, remekdelo
- Rudolf indler (emigrant, vajcarac) -> kao i Nojtra; polazite je Rajt, ali ne samo u
oblikovnom, ve i u ambijentalnom pogledu
1. Lovelova kua, Njuport Bi, SAD, 1925.-26.
- Riard Nojtra i Rudolf indler su stekla formalno obrazovanje u Evropi, a usavravali se kod
Rajta kao i Antonin Rejmond (eho-Amerikanac)
- Ludvik Kisela (eh)
1. Zgrada "Bata", Prag, 1929. -> robna kua obue, osmospratna, fasada od stakla
- Bertold Lubetkin (ruski emigrant) i njegova grupa "Tekton"
1. Stambeni blok Hajpoint 1, London, 1935. -> logika organizacija koju engleska
arhitektura nije do tada imala; funkcionalni i oblikovni sklad
2. Stambeni blok Hajpoint 2, London -> ve deluje maniristiki: "Hajpoint 1 kao da stoji na
prstima i iri krila, dok Hajpoint 2 kao da sedi na zadnjici kao Buda"; vidi se da poinje
prihvatati sovjetski soc-realizam
- Hoze Luis Sert (panac, levo orjentisan) -> lan panskog ogranka CIAM-a (GATERAS)
1. panski paviljon na Svetskoj izlobi u Parizu, 1937. -> prvi put izloena Pikasova
Gernika
- Oskar Nimajer (Brazilac)
1. Neobina organska kua (za sebe), Gaveji (iznad Rija), 1953.-54.
2. Brazilski paviljon na Svetskoj izlobi u Nju Jorku, 1939. -> koncept Le Korbizjeovog
slobodnog plana ovde je izdignut na vii nivo fluidnosti i proimanja, oko egzotinog vrta mikrokosmos Amazona
3. Kazino, Pampula, 1942. -> uravnoteenost i ivost kompozicije; promenada prostora od
ulaznog dvoetanog predvorja do rampi koje vode igraicama, od eliptinog hodnika ka
restoranu do plesnog prostora; logino kretanje svih: gostiju, posluge, igraa; strogost, ali
teatralna atmosfera; kontrast izmeu fasade u gravertinu i kamenu i egzotinog enterijera; po
zabrani hazardnih igara, zgrada je pretvorena u muzej
4. Brazilija, sa Lusio Kostom, 1956.-63. -> odmah po osnivanju podeljena na: 1. birokratsko
- poslovni i 2. "grad sirotinje"; ortogonalna mrea, oblik krsta u osnovi; podeljen grad,
zoniran u etvrti prema klasnoj strukturi; na Trgu su zgrade triju vlasti: sekretarijat, senat i
sud
- kasnije raskida sa svojim neformalnim funkcionalizom i fluidnim oblicima, stvara iste
oblike, tj. pribliava se neoklasinoj tradiciji
- Filip Donson
1. Glas haus, Nju Kanan, 1949.
- Francuska:
- Beudoin i Lods
1. Novi tip kole na otvorenom, Suresnes kod Pariza

37. Internacionalni stil

205

- Le Korbizje
1. Kua, protobrutalistika, Mates, 1935. -> zidovi od lomljenog kamena i drveni krov
- Holandija:
- grupa OPBOW (holandski ogranak CIAM-a) -> radovi
- ehoslovaka:
- Oto Esler
1. Dvojna kua, Brno, 1926.
- Bohuslav Huks
1. Izlobeni paviljon, Brno, 1929.
- Ludvik Kisela (napisano)
- SAD: -> Internacionalni stil prvi primenjuju austrijski i vajcarski iseljenici (emigranti)
- Riard Nojtra (napisano)
- Rudolf indler (napisano)
- Engleska: -> Internacionalni stil zapoinju stranci kao i u SAD
- Oven Vilijams
1. Kompleks farmaceutske industrije Buts, Beston, 1932.; on nije bio arhitekta niti lan
CIAM-a, ve inenjer; armirano-betonska skeletna konstrukcija od peurkastih stubova i
staklo; skulptoralni oblik etvorospratnog zdanja
- Peter Berens
1. Kua Nju Vejs, Nortampton, 1926.
- Amijas Konel (sa Novog Zelanda)
1. Kua "high and over", Ameram, 1930. -> za arheologa
- Bertold Lubetkin (iz Rusije) -> najznaajniji i njegova grupa "Tekton" (napisano)
- grupa MARS (grupa za istraivanje u modernoj arhitekturi), engleski ogranak CIAM-a,
osnovana 1932.; svojim entuzijazmom grupa je privukla, u poetku, avangardne britanske
arhitekte (meu njima i Lubetkina), ali je jedino njeno vee ostvarenje, osim Izlobe "Nova
arhitektura", 1933., bio izrazito Utopijski plan razvoja Londona, ali nije razvila
metodologiju potrebnu za realizaciju te budunosti u koju je verovala; zato e Lubetkin
napustiti MARS i pristupiti levo orjentisanoj organizaciji ATO (organizacija arhitekata i
tehniara) koja e se baviti problemom radnikih naselja
- panija:
- grupa GATERAS - panski ogranak CIAM-a (grupa arhitekata i tehniara panije za
unapreenje savremene arhitekture), levo orjentisana, pod vostvom arhitekte Hoze Luis
Serta i Garsija Merkadala; osnovana 1929. (prvo kao katalonski kulturni pokret);
najznaajnije zdanje:
1. Casa Bloc -> kolektivno stambeno zdanje, koje sadri duplekse za stanovanje, biblioteku,
jaslice, vrti, bazen (koncept Le Korbizjea)
- Hoze Luis Sert (napisano)
- Juna Afrika:
- transilvanijska grupa (kasnije e postati ogranak CIAM-a) - prisnost sa Le Korbizjeom
najbolje se vidi po kuama u Johanesburgu u post-korbizjeovskom stilu
- Brazil:
- Lusio Kosta -> radi zajedno sa Le Korbizjeom

37. Internacionalni stil

206

1. Zgrada ministarstva obrazovanja, Rio de aneiro -> montani estospratni objekat,

podignut na pilotisima sa brojnim elementima Le Korbizjea; kasnije se uticaj Le Korbizjea
pretvorio u lokalni senzibilitet, koje je svojom plastinom raskou podseao na brazilski
barok XVIII v.; vodei predstavnik ovog stila
- Oskar Nimajer (napisano)
- Japan:
- Antonin Rejmond (eho-Amerikanac) -> uticaj Rajta
1. Sopstvena kua, Tokio, 1923. -> prva kua od armiranog-betona u Tokiu; pokuaj
asociranja na tradicionalnu japansku arhitekturu u drvetu; konzolni nametaj od elinih cevi
2. Poslovna zgrada petrolejske kompanije "Izlazee Sunce" -> koristi armirani-beton
3. Golf klub, Tokio, 1930. -> kitnjast i maniristiki; uticaj Perea
4. Kue za porodice Akaboi i Fukui, 1933.-35. -> kue skorojevia industrijalaca; radi sa
suprugom i enterijer, nametaj, tkanine; evroazijski, gaje bogat stil; ovde se gubi Rajtov i
Pereov uticaj
- Kunio Majekava (radio za Rejmonda i kolovao se u inostranstvu)
1. Stambeni blok Harumi, Tokio, 1957. -> proizaao iz Le Korbizjeovog Unite d'Habitation;
kombinuje pola - pola zapadnjaki i japanski stil ivota
- Junzo Sakakura (kao i Majekava, radio je za Le Korbizjea)
1. Japanski paviljon, Svetska izloba u Parizu, 1937. -> tradicionalno + Le Korbizjeovsko;
slobodan prostor, povezanost spoljanjeg i unutranjeg prostora pomou rampi
2. Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951. -> neoklasicistiki pristup
- Majekava e u svom lanku "Razmiljanja o civilizaciji i arhitekturi" govori o
paradoksalnom opstanku tradicionalne japanske kulture u njenoj sutini, kao one snage koja
e osloboditi Zapad njegove tehnokratske neumerenosti; time se konano zavrava period
Internacionalnog stila, ne samo u Japanu nego i u celom svetu
- Kenzo Tange (bio Majekavin asistent)
- smelost posleratnog stvaralatva ogleda se u njegovom delu; poeo je nizom radova koje je
naruila drava, poev od prilino ematskih objekata gradskih venica za imicu i Tokio,
pa do vrhunskih zdanja zgrade Prefekture u Kagavi, i zatim Olimpijskih stadiona u Tokiu
1. Gradska venica, Tokio, 1952.-54. -> betonska parodija tehnike u drvetu
2. Zgrada Prefekture, Kagava, 1955.-58. -> stanje skoro klasine ravnotee; lucidna
organizacija prostora; elementi Internacionalnog stila; odlike istoricizma, aluzije na budizam i
intoizam
3. Dva Olimpijska stadiona, za igre u Tokiu, 1964. -> Tange nije vodio rauna o
kretanjima, pa eliptini i kruni volumeni ovih stadiona, pokriveni su lananim elinim
krovovima obeenim o rogove eliptinih armirano-betonskih konzola koje nose istovremeno i
gornje redove koso postavljenih sedita
4. Spomenik miru, Hiroima, 1955. (centar mira) -> Tange je verovao da e energija,
osloboena intenzivnim razvojem Japana, pomoi da se japanska tradicija preobrati u neto
novo i kreativno; o tome govori u svojoj pronicljivoj analizi u vreme zavretka Prefekture:
"Japan je do nedavno bio neprekidno pod apsolutnom vlau drave, dok je kulturna energija
naroda - energija kojom bi se moglo stvarati novo, bila ograniena i potisnuta; ta se energija
uspela osloboditi tek u ovom vremenu, ali treba jo mnogo uiniti da bi se pravilno
artikulisala"
5. Konkurs za "Kinseko - japanski kulturni centar", 1942. -> eklektian rad
6. Hram Dem su, Osaka
7. TV stanica u Kofu -> konstrukcija, instalacije, stepenite (jezgro)
8. Muzej savremene umetnosti, Jokohama -> operie sa evropskim elementima arhitekture

37. Internacionalni stil

207

9. Katedrala St. Meri - za Olimpijske igre -> asocijacija na srednjevekovni grad; osnova u
vidu krsta
10. Metropolitenska gradska kua
- Kenzo Tange - radio tokom rata; vodea figura 60 - 80-tih godina u japanskoj arhitekturi;
okuplja mlade arhitekte (koji e takoe kasnije postati poznati) i teoretiare arhitekture koji u
modernoj arhitekturi Japana pronalaze i istiu tradicionalne osnove; bio je pod uticajem Le
Korbizjea

38. Art Deco

208

38. Art Deco

- pojam:
- oznaka "Art Deco" poinje da se koristi posle "Meunarodne izlobe dekorativnih
umetnosti" u Parizu, 1925., za modu sintetike stilizacije izmeu avangarde (kubizma,
futurizma, ekspresionizma) i tradicionalizma
- Art Deco u poetku je francuski fenomen, ali se ubrzo iri po celom svetu, u oblasti dizajna,
enterijera i arhitekture
- uspeh Art Deco-a moe se objasniti na sledei nain: avangardni pokreti nastojali su da sve
oblike svedu na apstrakciju, to se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa
reprezentativnom (dravnom, ideolokom, finansijskom) funkcijom; tako se javlja jedna
tendencija za stvaranjem umetnikih formi sa odreenim ikonografskim sadrajem; to je
kontekst u kom dolazi do pojave Art Deco-a, ali i specifine ikonografske arhitekture
evropskih totalitarnih reima (gde se vlast i mo ele prikazati u pozitivnom i naprednom
svetlu)
- Art Deco u Francuskoj:
1. Paviljon turizma, "M. I. D. U.", Pariz, 1925. - arh. Robert Mallet-Stevens -> snana je
ilustracija tradicije za integrisanjem doktrinarnog modernizma, dekorativnog kubistikog stila
i futuristikih vizija
- grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okupila se u "Uniji modernih umetnika", U.
A. M., 1930. -> Franc urdain, Robert Mallet-Stevens, Rejmon Templije, an Foke, Pjer
aro, ...; njihov stil (naroito u ureenju enterijera) karakterie upotreba luksuznih materijala
(metali, staklo, kamen, skupoceno drvo i sl.), geometrijska ornamentacija, svedene forme
nametaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti; pored toga, stil je polihroman, dosta se
istrauje uloga svetla i td.
- Art Deco ("modernistiki stil") u Americi:
- osnove modernizma u SAD -> izvori: velika izloba u Parizu 1925., kubizam Frank Lojd
Rajta, etika maina, civilizacija Maja, obrasci Pueblo - Indijanaca, Beka secesija, Nemaki
ekspresionizam
- Art Deco doivljava procvat u Americi, gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih
zgrada; ameriki Art Deco oslanja se L'Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je "slubeni stil"
u Americi od "Kolumbijske izlobe" u ikagu 1893., pa sve do prvog svetskog rata), na
dekorativizam ikake kole, na "gotski" stil nebodera (koji u Nju Jorku ustanovljava Kas
Dilbert zgradom Vulvort iz 1913.), kao i na razliite avangardne izvore
- presudnu ulogu u formiranju vodeeg stila imao je konkurs za zgradu ikago Tribjuna iz
1922., kada je pobedio rad Rejmonda Huda i Dona Mida Hauelsa u pseudogotskom stilu
- do drugog svetskog rata, u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada i
stambenih blokova u gradskim jezgrima; to je, ujedno, u skladu sa opte prihvaenim
shvatanjem stilske prikladnosti za pojedine namene (u isto vreme, porodine kue u
ekskluzivnim etvrtima bliske su engleskom "free architecture" stilu (uz dodatak ponekog
trema u kolonijalnom stilu), univerziteti u "srednjevekovnom", i td.)
- najpozanatije zgrade:
1. Krajsler bilding, Nju Jork, 1928.-30. - arh. Vilijem van Alen; moda najpoznatiji primer
amerikog Art Deco-a; dekorativni sistem ove zgrade treba da podsea na Krajslerove
automobile
2. Rokfeler centar, Nju Jork, 1931.-39. - arh. Rejmond Hud i Don Mild Hauels i dr.
("grad u gradu" - ovo delo je nudilo science fiction viziju grada nebodera - tornjeva);

38. Art Deco

209

kompleks na prostoru od 8 blokova, sadri 14 zgrada; glavni deo izgraen je za 18 meseci;

kompleksom dominira skulptoralni bezornamentalni oblakoder RCA (u jezgru kompleksa)
od 70 spratova; sva umetnika dela izloena ili kao deo centra obraivala su tematiku
svetlosti, zvuka, radija, TV, uopte napretka, da bi kulminirala sa dva glavna objekta (dela) na
srednjoj osi kompleksa: 1. Prometej - pozlaen, okruen zodijakom (skulptura), koji se izdie
iznad trga; 2. "ovek na raskru" - zlosretna zidna slika - mural, delo Dijega Rivere, u
predvorju RCA, sa i ideolokom ikonografijom (ukljuujui ak i sliku Lenjina) zbog ega su
ga morali ukloniti; 3. Amerikan radijator bilding, Nju Jork - Rejmond Hud i Don Mild
Hauels
3. Radio city music hall (velika koncertno - bioskopska dvorana (6200 mesta)) -> krovni
vrtovi na vrhovima dve nie zgrade i etalite sa vodoskokom levo i desno od njih
4. Veliki broj drugih njujorkih oblakodera na Menhetnu takoe je izgraen u ovom stilu
5. Zgrada Donson Vaks i dr., "indijanski" stil u Kaliforniji -> radovi Rajta izmeu dva
rata, takoe pokazuju slinost sa Art Deco-om
6. "el bilding", Hag (Evropa) - Oud

39. Arhitektura totalitarnih reima

210

39. Arhitektura totalitarnih reima

- arhitektura totalitarnih raima -> Italija, Nemaka, SSSR
* Italija: -> razvoj faistike ideologije posle prvog svetskog rata proizaao je iz dva aspekta
futuristikog pokreta: kulta rata i velianja maina; rat je destruktivno delovao, meutim, i na
sam futurizam; na pojam "industrijske kulture" tj. "kulture maina" poelo se gledati sa
podozrenjem, ne samo od strane narodnih masa, ve i inteligencije; otpor protiv futurizma
javio se u delu ora de Kirika (italijanski slikar i likovni kritiar) "Zagonetka sata", koje
prikazuje peristil sa lukovima u sumraku (zastrauju metafiziki prizor koji slikovito
predoava formu italijanske Nove tradicije)
- u periodu faistike vlasti 1922.-43. italijansku arhitekturu karakterie latentni (ali prefinjen)
sukob modernista i novotradicionalista; specifinost tog sukoba je u tome to su i jedni i
drugi bili zagovornici novog tumaenja klasine tradicije, kao to su i jedni i drugi, na
odreen nain, izvorite imali u predratnoj italijanskoj modernistikoj tradiciji
1. pod uticajem ora de Kirika i metafizikih slikara, u italijanskim vizuelnim
umetnostima nastaje pokret "Novecento Italiano"; de Kiriko pokuava da svojim, najee
arhitektoninim kompozicijama pronikne u metafiziko prisustvo klasine prolosti u
sadanjosti; voena tom idejom, milanska arhitektonska avangarda, okupljena oko
ovanija Mucija, nastoji da da svoje vienje klasinih oblika Mediterana, suprotstavljajui
se futuristikom kultu maine; prva manifestacija arhitektonskog pokreta "Novecento
Italiano" je upravo Mucijeva stambena zgrada Ka'Bruta, Milano, 1923. (Mucijo pie o
pokretu "Novecento Italiano" kao antifuturistikom, tvrdi da e klasine eme prolosti uvek
biti upotrebljive)
2. drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7", koju predvodi uzepe Teragni
(Giuseppe Terragni 1904.-41.) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u i
ruskim konstruktivistima); grupa tei novoj, racionalnoj sintezi nacionalne klasine tradicije i
strukturne logike mainskog doba; stvarnu afirmacijau racionalistika arhitektura poinje da
stie izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu, Italija, 1928. (ova zgrada,
na pr. u tretmanu uglova gde se umesto klasinih ojaanja nalaze ostakljeni valjkovi, ukazuje
na izvesnu naklonost racionalista prema konstruktivizmu); 1930. racionalisti stvaraju
udruenje MIAR (italijanski pokret za racionalnu arhitekturu); iste godine, Musolini
lino otvara izlobu pokreta; no, i pored toga, provladino Nacionalno udruenje arhitekata
(tradicionalistiki orjentisano) neprijateljski se postavlja prema MIAR-u zbog njegovog
krajnje intelektualistikog strogog asketskog pristupa, koji je odbacivao ikonografska svojstva
arhitekture
- tada Marelo Pjaentini, najuticajniji lan Nacionalnog udruenja arhitekata, odluuje
da napravi kombinaciju pokreta "Novecento Italiano" i racionalizma, stvarajui tako
eklektiki tzv. "Liktorski stil" i zalaui se da to postane slubeni stil; formulacija te
orjentacije je njegova zgrada Palate pravde u Milanu, 1932.; Pijaentini formira
profaistiku grupu RAM, iju arhitekturu karakterie masivnost, modulacija pravougaonih
otvora, rudimentarni klasicizam stubova i venaca; najznaajni poduhvat ove grupe je zgrada
Univerziteta u Rimu, 1932. (ponavljanje jednostavnih osnovnih elemenata)
- 1932. uzepe Pagano (arhitekta) i Edoardo Perziko (likovni kritiar) pokreu list
"Casabella", organ italijanskog racionalizma
- iste godine: u Milanu je osnovana racionalistika grupa "BBPR" (4 arhitekte), koja u ve
pregrejani arhitektonski diskurs unosi izvesni kriticizam
- iste godine: Casa del Fascio, Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom
arhitekturom - futuristiki program o uvoenju ulice u kuu) - ovo delo Teragnija je
najvanija zgrada italijanskog racionalizma; polukocka sa strogom prednjom konstrukcijom,

39. Arhitektura totalitarnih reima

211

"palaco" plan (sa velikom dvoranom umesto atrijuma u sredini - politike konotacije:
nesmetani ulazak masovnih demonstracija sa ulice u unutranji prostor zgrade); eksterijer
zgrade, tj. fasade ukazuju na enterijer
- u periodu 1932.-36. podignute su najvanije zgrade racionalizma, meu kojima posebno
mesto zauzimaju graevine koje za Olivetija podiu Figini (doprinos moderne arhitekture u
humanizaciji industrije) i Polini u Ivrei, zatim "Dvorana zlatnih medalja" Perzika i
Nicolija na aeronautikoj izlobi u Milanu 1934. (visea konstrukcija - lavirint belih
drvenih reetkastih konstrukcija izdignutih iznad poda, u kojima su bile grafike i fotografije), i
druge
- posle 1936. atmosfera se pogorava, napadi tradicionalista postaju sve ei; veina
racionalista ulazi u manji ili vei kompromis sa tim, sve jaim shvatanjima (na pr. Pagano
sarauje sa Pijaentinijem na pripremi izlobe EUR, 1942., ije bi trajne graevine, po
Musolinijevoj elji, postale jezgro Novog Rima; glavna graevina kompleksa - Palata
italijanske civilizacije - krajnja je vulgarizacija pokreta "Novecento Italiano"; urbanistiki,
plan pokazuje istu morbidnost kao i Musolinijeva "osmanizacija" Rima iz 1931.
- u toku rata, mogi racionalisti su stradali - neki umiru pod nerazjanjenim okolnostima, neki
zavravaju u nemakim koncentracionim logorima; posle rata, pokret je obnovljen, a naroito
snano je uticao na arhitekte oko Rosija i Grasija
* Nemaka:
- 1933., po dolasku nacista na vlast, moderna umetnost je zabranjena kao "degenerisana",
"kosmopolitsko - jevrejska" i sl.; u formalnom smislu, zadrala se samo u funkcionalistikoj
industrijskoj gradnji
- problem sa pronalaenjem odgovarajueg arhitektonskog stila, nacisti reavaju oslanjanjem
na snanu 1. antizapanjaku narodnjaku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2.
arhitektonsku tradiciju nemakog klasicizma u radovima inkela, Gilija, Langhansa i
drugih (u pogledu reprezentativne gradnje); meutim, vano je rei da je bilo i drugih
pseudo-istoricistikih pojava u nacistikoj arhitekturi, to nedvosmisleno odslikava njenu
"izofreninu" prirodu
1. izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla, prvi put
izloena u knjizi Valtera Darea "Seljatvo kao izvor ivota nordijskih rasa", 1929., u
kojoj se uno protestvuje protiv urbanizacije, a selo se predstavlja kao tvrava patriotizma;
glavni pobornici, jo od 20-tih godina, bili su Hajnrih Tesenau i Paul ulce-Naumburg; u
svojoj knjizi "Borba za umetnost", 1932., ulce-Naumburg (okrenut ka pokretu Arts and
Craft, jednostavnim, organskim oblicima) napada "nomadski", apatridni stil gradskog ivota,
funkcionalistiku arhitekturu, arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slino
(oni zajedno rade belo okreena zdanja sa kosim krovovima - kao deo tradicije, korena,
pripadnosti)
2. glavni protagonisti reprezentativnog dravnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert
per; obojca rade u pseudoklasinom maniru (spartanski klasicizam; sterilisana,
megalomanska prerada inkela); glavni perovi projekti (su grandiozni objekti za potrebe
nacistike drave): stadion (za politiki skup) Cepelinfild, Nirnberg, 1937., sedite
Kancelara, Berlin, 1938. (per: "Ledena katedrala" - stub od zastava i reflektora, izveden
za veliki politiki zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935.); nacistiki neotradiconalizam odlikuje
se, iznad svega, podizanjem javnih graevina u svrhu masovne histerije - to dobro ilustruju
bizarne graevine (koje e sluiti kao scenografija) kao to su otvorene arene (kao goleme
"kulise" za pseudo-kultne nacistike rituale ili tokom rata podizani spomenici poginulima u
ratu - "Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu); izuzetci od ovoga su:
Olimpijski stadion Vernera Mara i Bonacovi mostovi iz 1936.

39. Arhitektura totalitarnih reima

212

* SSSR:
- na konkursu za Palatu Sovjeta, 1931. (na mestu sruene, a danas, Bogu hvala, obnovljene
crkve Hrista Spasa; kao ruski odgovor na zdanje Lige naroda), pojavili su se radovi iz celog
sveta (Le Korbizje, Pere, Gropijus, Pelcig) i Rusije (ASNOVA, OSA, VOPRA) - i ovde
dolazi do sukoba izmeu modernistikog pokreta i nove tradicije; odluka irija da, kao
pobedniki, izabere rad B. M. Jofana, prva je manifestacija soc-realizma u Rusiji
(konstruktivistike dvorane kao polukrune, ivine, oko etvorougaonog otvorenog, klasinog
dvorita u ijem je centru klasian stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa
bakljom ustanka neslobode); projekat e kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na
vrhu; ironija ovog konkursa bila je u tome to se nijedna levo orjentisana grupacija arhitekata
nije predstavila radovima na liniji monumentalnog socijalistikog realizma
- 1932. CK partije proglaava socijalistiki realizam slubenim stilom; arhitekturu
socijalizma karakterie megalomanija, pseudoklasicizam, primena skulptura u istom stilu
- slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je, u sklopu optih kretanja, jaanje
ekstremno demagoke, staljinistike asocijacije arhitekata "VOPRA", koja tvrdi da "samo
proleteri mogu stvarati proletersku kulturu"; u stvaranju ovog stila vanu ulogu odigrali su
neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti (Gelfreih, uk, usev, ...)
- 1933. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture, a 1935. njena planerska sekcija
- 1935. uraen je Generalni plan Moskve, iji najvaniji deo ini sistem podzemne gradske
eleznice; stanice moskovskog metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma
- 1937. odran je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje
projektovanje u vernakularnom i klasinom duhu na celoj teritoriji zemlje
- 1938. usev podie Lenjinovu dravnu biblioteku - besmisleni, ogoljeni klasicizam
- 1943. doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova, koja je generalno propisivala
restauratorske radove
- 1947. projektovano je 8 oblakodera u soc-realistikom stilu za Moskvu, od kojih je 7
podignuto (morbidno)
- 1954.-55. socijalistiki stil se ukida, a ruska arhitektura se ponovo polako vraa u okvire
modernog pokreta

40. Alvar Alto

213

40. Alvar Alto

- Alvar Aalto, 1898. - 1976., Finska -> zanima se za narodno izvorno graditeljstvo; njegova
dela imaju elemente dva stila nordijske tradicije: 1. nacionalni romantizam (izvor je u pokretu
gotic revival), datira iz 1895.; 2. strog dorski senzibilitet (izvor je u inkelovom romantinom
klasicizmu) iz 1910.; nijdenom od ovih stilova nije se potpuno priklonio; tokom celog ivota
tragao je za postizanjem ambijenta (toplota, svetlost, zvuk) -> u njegovim prvim remekdelima:
1. Sanatorijum, Paimio -> paljiv raspored bolesnikih soba, izvori svetla i toplote su
podalje od postelja, plafoni su tamno obojeni da bi umanjili odbljesak, umivaonici su
bezumni
2. Gradska biblioteka, Vipuri -> danonona indirektna rasveta, akustika izolacija itaonica
- poslednje delo: Koncertna dvorana Filandija, Helsinki zavrena 1976.
- roen je 1898. u mestu Kourtane, Finska; studirao 1916.-21. na Politehnici u Helsinkiju;
studijsko putovanje - Skandinavija, Centralna Evropa, Italija
- 1922. - 4 izlobena objekta na industrijskoj izlobi u Tampereu (suprotnosti, koje
pokazuju razliite uticaje i stepene kulturnog razvoja Alta: 1. "klasini" industrijski paviljon
(od modularnih drvenih oplata); 2. kiosk sa slamnatim krovom (domorodaki stil; tu su bile
izloene Finske rukotvorine))
- 1923. otvara biro u Jivaskili (uticaj Vagnera)
- 1925. eni se sa Aino Marsio, koja mu je najblii saradnik do svoje smrti 1949.
- projekti u Jivaskili 1923.-27.:
- Radniki stanovi
uticaj Asplunda -> slabo izraen neoklasicizam
- Radniki klub
(dorski stil); lokalno graditeljstvo (u drvetu);
- Nove i rekonstruisane crkve
Hofman (strogost);
- Dva doma civilne zatite
inkel - italijaniziran stil
- I faza, 1927.-34.: -> poetna faza zrelog stvaralatva - funkcionalizam (skree ka
romantinom klasicizmu)
1. Gradska biblioteka, Vipuri, 1927. (izvedeno 1930.-35.) -> u prvobitnoj verziji snaan
uticaj Asplunda i vedskog neoklasicizma (fasade, friz, ogromna egiptoidna vrata), kasnije
izmenjena; dva aksijalna trakta sa ravnim krovovima; armirano-betonska konstrukcija
2. Sanatorijum, Paimio, 1928.-32. (prva nagrada na konkursu, konstruktivistiki pristup) ->
razvedena krila, sobe racionalistiki opremljene, okrenut na jug i jugoistok; konzolna
konstrukcija - armirano-betonska
3. Zgrada jugozapadne poljoprivredne zadruge, 1928. -> Asplundov uticaj, izgraena u
Turkuu: kolorizam pozorita u zgradi - tamno plavo gledalite sa stolicama od ruiastog
baruna
- 1928. prisustvovao konferenciji o armiranom-betonu u Parizu, pada pod uticaj holandske
(Dujker) i ruske (ASNOVA) avangarde (holandskog i ruskog konstruktivizma)
- izloba 700-togodinjice Turkua, 1929.
4. Poslovna zgrada izdavake novinske kue "Turun Salomat", u Turkuu, 1928. -> uticaj
pomalo konstruktivistiki
- 1929. prisustvovao kongresu CIAM-a u Frankfurtu, gde staje uz pristalice "nove
objektivnosti" po pitanju stanovanja
5. Stambeno naselje za finsko Udruenje za umetnost i zanate, 1930., i predlog prototipa
minimalne kue, 1932.

40. Alvar Alto

214

- II faza, 30-te godine (1934.-39.):

- sredinom 30-tih godina upoznaje industrijalce Gulien, vlasnike koncerna za proizvodnju
drveta, papira i celuloze
- 1935. osniva se preduzee "ARTEK" za proizvodnju i plasman Altovog drvenog
nametaja, koje vodi Aino Alto (Alto je dizajnirao i stolice; zahvaljujui divotnom
pokroviteljstvu finske drvne industrije, Alto ponovo uvia prednost drveta nad betonom u
konstrukciji)
6. Fabrika papira i radniki stanovi Sunila, Katua, 1936.-37. -> mona konstruktivistika
arhitektura fabrike; stambeno naselje - raznovrsni tipovi stanova; niz infrastrukturnih
pogodnosti
7. Vlastita kua, Munkiniemi, Helsinki, 1936. (poeci udaljavanja od meunarodnog
konstruktivizma) -> "L" osnova, asimetrija, zidovi od opeke, drveta, grubog maltera - kao
kola
8. Finski paviljon na Svetskoj izlobi u Parizu, 1937. (I nagrada) -> drvena zgrada ("uma
koja hoda" - raznovrsni konstruktivni sklopovi, drvena oplata zidova; naelo prostorne
distribucije (prisutno u Altovoj zreloj karijeri) - podela graevine u dva dela, sa "atrijumskim"
meuprostorom (ovaj koncept potie od tradicionalnog kompleksa seoske kue)
9. Vila Mairea (za Gulienove), Normark, 1938.-39. -> remek-delo predratne karijere - "L"
osnova, opet kombinacija opeke, grubog maltera i drveta; spoj racionalistiko konstruktivistike estetike i tradicije nacionalnog romantizma (kontrast, dvojnost, prisutna u
celom projektu, metaforiki: "geoloki slojevita" masa kue (nepravilan oblik bazena - saune;
drvena oplata dnevne sobe), beli zidovi intimnih prostora); izdvojena sauna (sauna ima
slamnati krov - tradicionalan) sa kuom, ograeno malo dvorite sa ameboidnim bazenom;
skulptorski kamin i stepenasto poviena dnevna prostorija koja vodi do stepeninog mezanina;
unutranjost dosta simbolizuje pejza; suptilne promene atmosfere unutranjeg prostora
- III faza, 1939.-49.:
- Alto traga za novim izrazom (retoriki pokrenuti zidovi Finskog paviljona Svetskoj izlobi
u Nju Jorku, 1939. ili Studentskog doma u Masausetsu, 1947.-48.); neko vreme proveo je
i u ratu
- 1949. umire Aino Alto
- IV faza, druga stvaralaka faza od 1949.: -> u svom tekstu 1947. "Pastva i planinski
potok" objanjava vezu arhitekture i biologije; arhitektonski oblici su nalik ribi: ne raaju se
potpuno razvijeni, niti u vodama gde inae ive, ve stotine kilometara daleko od prebivalita;
otuda u njegovim delima aluzije na razvoj ribe od ikre, duhovnog i svetovnog, raanje i
obnavljanje
10. Gradska skuptina, Sajnatsalo, 1949.-52. -> atrijum oko kog su smeteni razliiti
sadraji; zidovi od opeke (smenjuje se pod od opeke i kamena), ritmizacija otvorima; drvena
vidna konstrukcija krova
- 1952. eni se sa Elizom Makiniemi, koja mu je u ovoj fazi i glavni saradnik
11. Nacionalni penzioni zavod, Helsinki, 1952.-56. (izraena Altova elja da bude koristan
malim ljudima) -> kubine mase, "U" osnova (opet poluatrijum); prostori su razliitih boja,
oznaavajui promenu statusa; snano izraen humanizam - briljivo detaljisanje (stolice,
rasvetna tela, grejanje, ...) - najuoljiviji je u paljivo projektovanom nizu kabina za razgovore
smetenih ispred dvorane sa prirodnim svetlom; ta dvorana, poploana crnim i belim
mermerom, je "klju" graevine
12. Stambeni blok u etvrti Hansa za izlobu "Hanzafirtel interbau", Berlin, 1955.
(Altova tenja da zadovolji psiho - socioloke kriterijume) -> jedno od najvanijih reenja
stana, mnogo prihvatljivije od Le Korbizjeovih; stan (stan - apartman) ima sve atribute kue -

40. Alvar Alto

215

osnova ima "U" formu oko terase, koja igra ulogu atrijuma; stanovi su takoe grupisani oko
vertikalnih vorita sa dnevnim svetlom
13. Koncertna dvorana Filandrija u Helsinkiju -> poslednje Altovo delo je zavreno 4
godine nakon smrti
- najvanije u Altovom delu: stvaranje ambijenta u kome e se ljudi dobro oseati zadovoljenje socijalnih i psiholokih kriterijuma; odatle proistie i nedogmatian odnos prema
ortogonalnosti; Altova reenja su nenametljiva, ali izraena i nastavljaju nordijsku tradiciju
spajajui osobenost i klasinost, matovitost i normativnost

41. CIAM i Grupa 10

216

41. CIAM i Grupa 10

- CIAM (Congres Internationaux d'Architecture Moderne) (meunarodni kongres
moderne arhitekture) -> cilj odravanja internacionalnih kongresa za novo graenje je borba
za prava savremene arhitekture, a koja je u tom periodu vodila bitku sa jakim antagonistikim
snagama akademizma; "obrauju probleme koje pojedinac ne moe da savlada" (Le
Korbizjeova definicija) - 3 razloga:
1. CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena politikim i ekonomskim prilikama, te da e se za
postizanje veeg nivoa kvaliteta morati osloniti na univerzalno prihvatanje raconaliziranih
metoda proizvodnje, a da se pri tome ne udalji od stvarnosti industrijalizovanog sveta
2. CIAM istie potrebu planske privrede i industrijalizacije
3. CIAM zagovara uvoenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje, kao prvi korak
prema racionalizaciji graevinske industrije
- internacionalni kongresi slue za novo graenje i formiranje dananje arhitekture
- osnivanje CIAM-a 1928. oznaava poetak "akademske" faze moderne arhitekture, tj.
ustoliavanje onoga to je simbolino predstavljala izloba Weisenhofsiedlung, 1927.
(naselje Vajzenhof) za "novu tradiciju" sa internacionalnim predznakom
- CIAM je osnovan na inicijativu pokroviteljke umetnosti Elen de Mandro (ona je pozvala
kreativne duhove u svoj zamak u La Sarazu, i posle konsultacija sa Gidionom i Le
Korbizjeom dolo je do odravanja sastanka)
- u periodu 1928.-59. CIAM je proao kroz 3 faze:
- prva (CIAM I - III), 1928.-33. bila je najdogmatinija, gde su najuticajniji bili nemaki
arhitekti, pripadnici "nove objektivnosti"
- druga (CIAM IV - V), 1933.-47. obeleena je dominacijom Le Korbizjea, koji je akcenat
pomerio na urbanizam
- trea (CIAM VI - X), 1947.-59. obeleena je predominacijom liberal - idealistikih
tendencija nad materijalistikim iz vremena osnivanja
- prva faza:
- CIAM I (kongres u zamku Elen de Mandro, La Saraz, vajcarska, 1928.)
- osnivaki kongres; predsednik Karl Mozer, sekretar Z. Gidion
- teme: uticaj tehnike na arhitekturu (voditelj Le Korbizje), standardizacija (voditelj Ernst
Maj, ekonomija i arhitektura (voditelj Hans mit), urbanizam (voditelj Andre Lirsa),
kultura stanovanja (voditelj Ernst Maj), drava i arhitektura (voditelj H. P. Berlage) (odnos
arhitekture i tehnike, ekonomije, drave, standardizacija, urbanizam; zemljina politika za
reavanje haotine podele zemljita (usled kupoprodaje i nasleivanja); oslobaanje od
sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelih formula)
- rezultat: "deklaracija iz La Saraza" (potpisalo je 24 arhitekte iz: Francuske, vajcarske,
Nemake, Holandije, Italije, panije, Austrije i Belgije) -> istie graevinarstvo, a ne
arhitekturu kao elementarnu delatnost oveka (tesno povezanu sa evolucijom ljudskog
ivota); arhitektura je uslovljena politikim i ekonomskim prilikama, te se mora osloniti, u
cilju postizanja kvaliteta na univerzalno prihvaene racionalne metode proizvodnje; sutina
urbanizacije je u funkcionalnom redu
- CIAM II (kongres u Frankfurtu, Nemaka, 1929.) -> bio je u Frankfurtu zbog aktuelne
stambene izgradnje (Ernst Maj - najvei evropski ekspert na podruju socijalne stambene
izgradnje)
- organizator: Ernst Maj
- formulisani su ciljevi: utvrditi probleme arhitekture - formulisati ideju moderne arhitekture proiriti ovu ideju u svim oblastima ivota - pratiti reavanje arhitektonskih problema

41. CIAM i Grupa 10

217

- teme: stan za ivotni minimum (voditelj Ernst Maj), zadatak i ostvarenje minimalnog stana
(voditelj Hans mit), program minimalnog stana (voditelj Viktor Buroaz), socioloki
aspekti minimalnog stana (voditelj Valter Gropijus), analiza temeljnih elemenata (voditelj
Le Korbizje), graevinski propisi i minimalni stan (voditelj Hans mit) (stan za ivotni
minimum (mini stan) - funkcionalni socioloki i normativni aspekti)
- rezultat: vaan referat "Stan za minimum egzistencije"
- izloba: 100 projekata minimalnih stanova (crtei u istoj razmeri)
- ustanovljeni su organi CIAM-a: kongres, CIRPAS (meunarodni komitet za reavanje
problema savremene arhitekture), radne grupe (arhitekti i strunjaci, nacionalne sekcije (prvi
put uestvuju: Alvar Alto, Valter Gropijus)
- CIAM III (kongres u Briselu, Belgija, 1930.)
- organizator Viktor Buroaz, predsednik Kornelijus van Esteren (profesor K. Mozer
ustupio mesto mlaem i to urbanisti, a ne arhitekti -> promena tendencija; rukovodilac biroa
za planiranje Amsterdama - urbanista)
- tema: racionalni sistemi izgradnje (visina i razmak blokova u cilju efikasnog korienja
zemljita i materijala)
- izlobe: racionalna gradnja i "Ozareni grad" Le Korbizjea
- druga faza:
- CIAM IV (kongres na brodu Marsej-Atina-Marsej, 1933.) -> bio je vie dogmatski nego
praktian; daleko od zategnute politike situacije i realnosti industrijske Evrope
- kongres je odran na brodu (na predlog Brojera), jer prilike nisu dozvolile da se odri u
Moskvi, kao to je planirano (15-todnevno mediteransko krstarenje, neformalna atmosfera na
brodu grke brodarske kompanije); dominira Le Korbizje i Francuzi, a ne Nemci
- tema: funkcionalni grad (planiran i shvaen bez poznavanja specifinih funkcija grada);
prezentovane su komparativne analize 34 evropska grada (Amsterdam, ...)
- rezultat: "Atinska povelja", objavljena tek 1943. (izmeu ostalog sadri 111 predloga delom izvetaji o postojeem stanju gradova, a delom predlozi za njihovo poboljanje, prema
5 oblasti: 1. funkcionalno zoniranje sa zelenim pojasevima izmeu zona (5 funkcija zoniranja:
stanovanje, rad, rekreacija, saobraaj, ouvanje istorijskog naslea); 2. visok, prostran
stambeni blok - kao jedini tip gradskih stambenih objekata - za smetaj velikog broja ljudi
tamo gde treba, premada je prihvatanje Atinske povelje moda i znailo sputavanje daljih
istraivanja alternativnih modela stambene izgradnje, no ipak je dolo do promene ovakvog
stava
- CIAM V (kongres u Parizu, Francuska, 1937.)
- odran je za vreme Svetske izlobe
- tema: stanovanje i rekreacija (slobodno vreme; uzima se u obzir uloga okoline)
- izvetaji: objanjenje principa (Le Korbizje), gradovi (Hoze Luis Sert)
- izloba: radovi Le Korbizjea u "Paviljonu novog vremena"
- predvieno je bilo na V kongresu da VI bude odran u SAD (Gropijus, Miholji-Na,
Gidion); doao je rat, pa su se grupe CIAM-a razdvojile, ali je svaka nastavila svoj rad: Nju
Jork, Holandija (tajno se sakupljali i pripremali obnovu Roterdama, to je kasnije i uraeno po
njihovim predlozima); Engleska - istupa MARS sa predlozima za gradove i novo
zakonodavstvo
- trea faza:
- CIAM VI (kongres u Bridvoteru, Juna Engleska, 1947.) -> trebalo je ponovo
uspostaviti meunarodne kontakte
- organizator: grupa MARS (osnovana 1932.)
- prvi put uestvuje generacija mlaih arhitekata

41. CIAM i Grupa 10

218

- prvi put je dotaknut problem gradskog centra

- zakljuak: raditi na ostvarenju ovekove fizike okoline koja ostvaruje njegove emocionalne
potrebe i stimulie duhovni razvoj
- CIAM VII (kongres u Bergamu, Italija, 1949.) -> italijanska grupa; neslaganja istoka i
zapada; pitanje estetike izaziva vatrene diskusije
- tema: planovi, obnova i rekonstrukcija gradova (Tange - Hiroima)
- hladnorajtovska atmosfera: poljska delegacija insistira na ugradnji nekih Staljinovih
"teoretskih postavki" u program CIAM-a
- CIAM VIII (kongres u Hedstonu, blizu Londona, Engleska, 1951.)
- organizator: grupa MARS ("ljudi ele da zgrade koje reprezentuju njihov drutveni i
kolektivni ivot pruaju vee funkcionalno savrenstvo; tee monumentalnosti, radosti,
ponosu - javne zgrade, ...")
- tema: "Srce grada" -> centar se i dalje tretira kao funkcionalna zona koja privlai svojom
spontanou (andigar u skicama - prvi put)
- javno priznanje nekih manjkavosti Atinske povelje
- mlaa generacija negoduje na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, van Esterena, Serta, Rota,
Majekave
- CIAM IX (Eks-an-Provans, Francuska, 1953.) -> presudni rascep
- tema: Habitat (ljudsko obitavalite)
- nova generacija (Smitsonovi (brani par), Aldo van Ajk, Bakema (postavljen za
rukovodioca), Kandilis) osporava funkcionalistike kategorije "Atinske povelje" (stanovanje,
rad, odmor, ...); umesto novog sistema apstrakcija, oni nastoje da pronau graditeljske
principe urbanog razvoja i utvrde sledeu jedinicu iznad porodine elije; oni istiu "identitet"
kao vanu urbanu kategoriju; negoduju na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, Rota i
Majekave, ...
- oni osnivaju Grupu 10 ("Team X") sa zadatkom pripreme narodnog kongresa CIAM-a;
time raskidaju sa sentimentalnou stare garde i sa racionalizmom "funkcionalnog grada"
- CIAM X (Dubrovnik, Jugoslavija, 1956.) -> istupa Grupa 10
- tema: Habitat
- cilj: utvrditi osnovne postavke sinteze svih problema vezanih za ivot i stanovanje (uzajamni
odnosi izmeu fizikog oblika i ivotnih potreba)
- sastanak u Oterlou, 1959.
- odran u van de Veldeovom muzeju, uz njegovo prisustvo
- rasputanje CIAM-a
- Le Korbizje u pismu upuenom Kongresu u Dubrovniku priznaje i potvruje da nova
generacija, generacija tog vremena najbolje moe osetiti aktuelne probleme, ciljeve kojima
treba teiti, naine na koji se mogu ostvariti. Oni su upueni u sve to, dok njihovi prethodnici
to vie nisu, oni su izvan toga i ne mogu vie reagovati na novonastalu situaciju
- Grupa 10 (Team X) -> na predstavnik: Aljoa Josi, sa timom saradnika (meu kojima
su bili i njegovi netalentovani sinovi); radovi: Studentski dom, Stambeni blokovi; pobedio
na tri konkursa
- CIAM IX, Eks-an-Provans, 1953.
- nova generacija arhitekata (brani par Smitson, Aldo van Ajk i drugi), osporava 4
funkcionalistike kategorije Atinske povelje: stanovanje, rad, rekreacija, saobraaj; umesto
toga, oni predlau daleko kompleksniju urbanu strukturu, koja bi trebalo uspenije da
odgovori potrebi za identitetom - nastoje da utvrde preciznije odnose fizikog oblika i
drutveno - psiholokih potreba; ovo postaje tema sledeeg CIAM-a

41. CIAM i Grupa 10

219

- CIAM X, Dubrovnik, 1956.

- grupacija Smitsonovi, van Ajk, Bakema, Kandilis, Vuds, Velker, Hauelovi i Luis Kan
istupa kao "Team X", to oznaava slubeno rasputanje CIAM-a (potvreno 1959. u
Oterlou)
- razvoj Grupe 10:
- sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podlona je uticaju pariskog
egzistencijalizma, to presudno utie na polemiki ton Grupe 10, kao i na stvaranje
brutalistikog pokreta (fotografije ulinog londonskog ivota fotografa Hendersona, njegova
mo zapaanja presudno su uticali na brani par Smitson (oni su izloili te fotografije u Eksan-Provansu)); umesto urbanih funkcija CIAM-a, Smitsonovi predlau fenomenoloke
kategorije kue, ulice, optine i grada
1. Projekat stambenog kompleksa Golden Lejn - Alison i Piter Smitson (primenjen i na
centar Koventrija) -> "kua" - porodina jedinica; "ulica" - sistem galerija; "optina" i "grad"
uzeti su realistiki, ali bez jasne fizike odreenosti
- protivurenost (Smitsonovi je nisu svesni): autori emom "Goldejn Lejn" samo zamenjuju
koncept "Ozarenog grada" - nesimetrinom, granatom strukturom neuspeno nastoje da
ostvare oseaj ivotnog ambijenta
- "kue u vazduhu" ne mogu imati dvorita vezana za ulicu, niti ulica odignuta od tla moe
biti centar kolektivnog ivota; nesimetrinost i jednostranost tih ulica naglaavala je linearnost
koja ne moe stvoriti oseaj ivotnog ambijenta
2. Naselje Park Hil - Dek Lin i Ajvor Smit, efild, 1961. -> ostvarenje koncepcije
"Goldejn Lejn" -> svi nedostatci koncepta postaju jasni
- svesni ogranienja koncepta, Smitsonovi zakljuuju da se na visinama iznad estog sprata
gubi svaki kontakt sa tlom, pa se okreu niskoetanoj megastrukturi velike gustine
naseljenosti, kao najprikladnijoj formi porodinog stanovanja (tu kritiku svest Smitsonovi su
jo vie utvrdili projektima kua seoskog tipa ("zbijene" i "proreene" kue) i ekolokom
argumentacijom da Habitat treba uklopiti u krajolik, a ne izdvajati iz njega)
3. Megastruktura - Bakema i van den Bruk, Tel Aviv, 1963. -> Jakob Bakema nije bio
protivnik planiranja u tradiciji "nove objektivnosti" (kue u nizu, slobodnostojei blokovi
jednake visine, optimalni razmaci, ...); ugledao se na plan Junog Amsterdama i holandske
funkcionaliste (oko Stama); meutim, ipak eksperimentie sa izrazitijim modulisanjem
osnove, grupisanjem u "susedstva" oko javnih objekata, i slino; na njegov rad naroito u
njegovom projektu za Tel Aviv, 1963. snano je uticao Le Korbizjeov projekat
megastrukturnog bloka Obus za Alir iz 1931., kao sredstvo za unoenje sklada u ratrkani
oblik grada
4. Projekat deijeg doma - Aldo van Ajk, Amsterdam, 1957.-60. -> razvija "ambijentalni
oblik" na osnovama sopstvenih antropolokih zapaanja o univerzalnosti ljudske duhovnosti
(ovek je uvek i svuda isti; isti duhovni inventar on razliito koristi u skladu sa uslovima
ivota); on postavlja temelje "strukturalizma" stvarajui grad u malom i demonstrirajui svoj
pojam "lavirintske jasnoe" meusobnim odnosom jedinica pod istim krovom; on je jedan od
prvih arhitekata koji uoava modernistiko unitenje stila i ambijenta, okrivljujui za to
bezoblinost samog drutva, koje je nastalo gubitkom tradicionalnog i duhovnog izraza (dok
se Grupa 10 odlikuje poletnim naivnim optimizmom, van Ajk je kritian sa dozom
pesimizma, moda zato to je jedino on imao antropoloko iskustvo - bavio se primitivnim
kulturama i bezvremenskim aspektom graevina tih kultura)
- do 1962.-63. zavrava se faza kreativne kritike CIAM-a, a pojavljuju se nova imena:
5. Konkurski rad za Frankfurt i Remerberg - Dejms Vuds, 1963. -> ameriki arhitekta, u
prvoj fazi "Grupe 10" bio je po strani; ovaj njegov rad predstavlja odgovor na van Ajkov
poziv za "lavirintsku jasnou" - zamrena konfiguracija stanovanja, trgovine, poslovnog i

41. CIAM i Grupa 10

220

javnog prostora (sa dvoetanim suterenom u kome su uslune delatnosti i garae); projekat se
bitno razlikuje od ideja Smitsonovih ili Bakeme, pre svega po tome to uspostavlja loginu
vezu sa postojeim urbanim kontekstom i nastavlja tradiciju urbane kulture (odbacuje modele
"funkcionalnog" i "otvorenog" grada; ovaj projekat je radio sa Grkom Kandilisom i naim
Aljoom Josiem; njih trojca su inae smislili panelni sistem stambene gradnje
6. Plan Urbina - de Karlo, 1964. -> italijanski arhitekta nadopunjuje Vudsovu emu; plan je
vie posveen zatiti i obnovi postojeeg nego novim gradnjama, nastoji da pronae nove
mogunosti korienja postojeeg fonda zgrada; time je "Grupa 10" dostigla potpunu antitezu
kartezijanskih principa Le Korbijeovog Ozarenog grada
- znaaj "Grupe 10" -> pre svega sugestivna snaga kulturne kritike vie nego njihove
arhitektonske vizije
- Grupa 10 je izbegavala meanje u oblast politike, ali se to ipak desilo na milanskom
trijenalu 1968., kada je Vuds, solidariui se sa radikalnim stavom studenata pomogao
odbacivanju ak vlastitog rada; on govori o odnosu izmeu tehnike kojom civilizacija
raspolae (oruje, radio, TV, ...) i sve rudimentarnijih nastambi: "Naa su oruja sve
savrenija, a nae nastambe sve neovenije"; slinom temom se bavi i de Karlo: "Zato svim
silama nastojimo svesti stambene prostore na minimalnu povrinu, debljinu, potronju
materijala, ... umesto da preduzmemo sve kako bi smo gradili prostrane nastambe, dobro
zatiene, raznovrsne, udobne i dobro opremljene, koje bi pruale maksimalne uslove za
privatan i drutveni ivot; opravdanje u smislu nedostatka finansijskih sredstava je
neprihvatljivo, kada se zna koliko novca se troi na ratove, proizvodnju oruja, projekte za
istraivanje Meseca, hemijskih sredstava, ...
- prema de Karlu, studentska pobuna 1968. nije samo nuna kulminacija krize u
arhitektonskom obrazovanju, nego i odraz mnogo dubljeg i ozbiljnijeg neskada izmeu
arhitektonske teorije i prakse
- Aljoa Josi
1. Konkursni rad za Frankfurt i Rememberg - zajedno sa Vudsom i Kandilisom, 1963.
2. Stambena naselja, Maroko
3. Stambeno naselje, Tuluz le Miral, 1961. -> lamela u vidu dugake linije se lomi razgranava kao stablo na grane (ovaj sistem projektovanja inae se zove "stablo"); na mestima
preloma, sueljavanja, ... grana su "udubljenja" za zajednike sadraje (kulturni centri, tereni i
sl.); naselje je inae na platou gde nema saobraaja, a okrueno je sa dva do tri magistralna
puta
4. Stambena zgrada, Trg Nikole Paia br. 8 (ili 10), 1978. -> nju projektuje po povratku iz
Francuske u koju je izbegao 1948. i prvi put se vratio nakon 30 godina
5. Studentski dom
- dodatak - ogranci CIAM-a u svetu (videti Internacionalni stil)

42. Novi brutalizam

221

42. Novi brutalizam

- novi brutalizam (Engleska, 1949.-59.) -> nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je
proivljavala poslednje trenutke svog imperijalistikog identiteta; nezavisnost Indije 1945.
oznaio je poetak raspada Imperije, a kasni sukob koji se zbog ekonomske krize mogao
pojaviti, ublaen je radikalnim socijalnim merama laburistike vlade (levica)
- stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistika vlada, nedostatak finansija i
kulturne podrke za monumentalno izraavanje; zakoni: o kolstvu (kojim se obavezno
kolovanje produava na 15 godina) i o novim gradovima (koji su trebali izgledati kao Vrtni
(Garden City)) -> izgradnja montanih kola; njihova arhitektura jednostavnog, redukovanog
stila u opeci sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na slian vedski uzmak od
ortodoksne moderne - tzv. "novi empirizam", a u Engleskoj dobija naziv "novi
humanizam"
- mlaa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograanski, i postepeno formira jedan
novi estetski sistem, kome daju ironini naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku
tendenciju)
- izloba "Poreenje ivota i umetnosti", organizator Institut savremene umetnosti u
Londonu, 1953. (izloba fotografija u zrnastoj strukturi, sa scenama nasilja, izoblienog
ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen izvorni senzibilitet pokreta, serijom fotografija
kojima se insistira na vienju sveta opustoenog ratom, propadanjem i boleu (fotograf
Henderson koji e biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov ivot)); na seriji
narednih izlobi, oni osciliraju izmeu zainteresovanosti za ivot radnike klase i
zainteresovanosti za potroako drutvo
- elementi neobrutalistike arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor, Mis kao
direktni uzor, vernost materijalu (koja se najpre manifestuje u mehanicistikom i
konstruktivistikom, a potom u "taktilnom" smislu - oduevljenje Misom ("Mis je velik, ali
Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog manira "beton brut");
krajem 50-tih dolazi do konane integracije britanske brutalistike estetike - spajanja
formalistikih i populistikih aspekata u arhitekturu opeke i stakla, blisku industrijskim
objektima XIX v.; u to vreme pokret je ve iroko meunarodno rasprostranjen
- Alison i Piter Smitson
1. Srednja kola, Hanstenton, Norfolk, 1949.-54. -> prva zgrada novog brutalizma; jasno
prezentirana struktura i materijal (u Misovskom maniru); instalacije izloene pogledu; detalji
tako briljivo tretirani kao kod Misa
2. Projekat proirenja Univerziteta u efildu, 1953. -> jedan u seriji neizvedenih
konkursnih projekata, kojima se sa paladijanske postavke prelazi u vode konstruktivizma
3. Kua u Sohou, 1952. -> mala, u opeci, sa golim betonskim nadvratnicima - nalik na
etvorospratnu kutiju slinu britanskim trgaovakim kuama s kraja XIX v.
4. Kua budunosti, 1956. -> porodina brutalistika senzibilnost kao da je projektovana za
Hendersonovog debeljka (fotograf) -> prikazana na izlobi "Idealan dom"
5. Stambeni kompleks "Golden Lejn" (projekat) -> visee kue, ulice - galerije -> nije
odgovor na ljudske potrebe
- Dejms Stirling -> roen u Liverpulu; najzanajniji radovi iz serije opeka + staklo: Selvin
koled, Lester koled, Istorijski fakultet u Kembridu i Paviljon Florej -> kao tipovi
izgradnje za moderne arhitekte
- nikada nije priznavao pripadnost brutalizmu, ali njegova faza 50-tih godina nesumljivo
pripada ovom pokretu

42. Novi brutalizam

222

1. Stambeni kompleks Hem Komon - sa Gauenom, Rimond, 1955.-58. -> sintaksa Le

Korbizjeove kue aul (Stirling je prvo bio okiran kuom aul, a zatim oduevljen); zid od
opeke, otkriveni betonski elementi
2. Tehniki fakultet, Univerzitet u Lesteru - sa Gauenom, 1959. -> uticaj Edvarda
Rejnoldsa (robna kua); razvija celovit sistem: aksonometrijska tehnika projektovanja, jasno
izraavanje funkcionalnih partija -> asimetrini volumeni, kombinovanje stakla i opeke
(laboratorijski armirano-betonski blok sa krovom od kristalnog stakla; uticaj Le Korbizjea,
samostojei vertikalni blok sa dvoranama za predavanja, laboratorijama, administracijom
- objekti fakulteta objedinjuju sve protivrenosti brutalizma: elementi moderne + elementi
industrijskog i trgovakog graditeljstva Liverpula; pomorski detalji: palubne preke i
stepenita, ventilacione kape dimnjaka
3. Istorijski fakultet, Univerzitet u Kembridu, 1964.-68. -> kompleksnije prostorno
povezivanje - zbijene funkcionalne celine sa zajednikom opnom; staklo i opeka; dvostruki
toranj sa liftovima i stepenitem nije samo u slubi artikulisanja ulaznog pristupa, ve i
tipoloko reenje koje karakterie Stirlingov rad -> to je sluaj i sa njegovim poslednjim
objektom (najmanje uspeni) iz ove serije objekata od stakla i opeke: Paviljon Florej za
koled u Oksfordu
4. Selvin koled - sa Gauenom -> prvi put su predstavili temu "proelja" nasuprot
"pozadine" koja e postati njihovo kasnije obeleje (pun zid / ostakljen zid)
- Luis I. Kan
- u velikoj meri blizak engleskim neobrutalistima - interesovanje za sirovu prirodu materijala i
izraajnost "slueih" elemenata sklopa
- Hovel, Karter, Kilik - grade niz lekorbizjeovskih stambenih naselja, a vrhunac je Alton
Ist Estejt -> parodija "Ozarenog grada", sagraenog u Roehamptonu 1958.
- Edvard Rejnolds -> njegovi studentski projekti, koji su konstruktivistiki vrlo ekspresivni
presudno su uticali na razvoj brutalizma, prvo na konkursni rad Hovela i Kilika za ril
koled u Kembridu, 1958., a zatim i na Stirlingov Univerzitet u Lesteru, 1959.
1. Robna kua, 1958.
2. Skladite, Bristol, 1958.

43. Metabolizam

223

43. Metabolizam
- metabolizam -> japanski metabolizam bio je vrlo slian delatnosti Arhigrama - engleskoj
grupi osnovanoj 60-tih godina, a koja se bavila projektovanjem neofuturistikih vizija; njen
stav je blisko povezan sa tehnokratskom ideologijom amerikanca Bakminstera Fulera i
njegovih britanskih sledbenika Mekhalea i Bankama; Arhigram e se posvetiti
"visokotehnolokim" - "high tech" infrastrukturama od laganih materijala, koje su bile oblika
naune fantastike i teko ostvarljive; Arhigram je bio zainteresovan za zavodniku privlanost
svemirskog doba i po ugledu na Fulera, armagedonske ugradnje tehnologije, nego za istinsku
izvodljivost i potrebe; projekti Arhigrama su oito bili namenjeni periodu posle nuklearnog
rata i kataklizme - to su razna megastrukturna reenja
- pokret je nastao u Japanu, tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna, 1958.-60.;
tokom 60-tih godina, u vreme ekonomskog buma, pokret jaa (i reaguje na problem japanske
prenaseljenosti), da bi kulminaciju dostigao na Svetskoj izlobi u Osaki 1970.
- I deklaracija iz 1960.: "metabolizam 1960. - predlog za novi urbanizam" (Kikutake Kurokava - Maki - Otaka - Avazu); deklaracija odraava stav da se ljudsko drutvo mora
posmatrati kao deo prirodne celine i izraava uverenje da je tehnologija proirenje (a ne
ogranienje) oveanstva
- metabolisti ne plediraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom), ve nastoje da
svoju arhitekturu zasnuju na filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom
drutvu:
1. Pokretljivost, fluidnost
obnavljanje, rast, transformacija
2. Homogenost, autoritarnost

3. Uticaj tehnologije na drutvo

4. Kultura drveta kao graevinski materijal

5. Budistika tradicija

- glavni protagonisti i njihova dela:

- Kionori Kikutake -> meanje tradicije i moderne
1. Projekti gradova na vodi, 1958.-63. -> "plutajui gradovi"; sa montanim elijama za
stanovanje koje su se privrivale za cilindre na ili ispod mora i sa ploveim bueim
opremama za proizvodnju energije; najpoetinije vizije metabolikog pokreta, jo
nedokuivije i neupotrebljivije za ivot od Arhigramskih megastruktura
2. Vlastita Nebeska kua, Tokio, 1959. (izvedena)
3. Pacifik hotel, igasaki, 1966.
4. Gradska skuptina, Mijakonojo, 1966.
5. Akvapolis, Okinava, 1975. (delimino realizovano)
- Kio Kurokava -> od tetraedra pravi kuu
1. Vie utopijskih projekata gradova, prefabrikacija i sl., 1960.-62.
2. Fabrika Nito-Sukuin, Sage, 1964.
3. Vie izlobenih zgrada za Expo 1970., Osaka, 1970.
4. Nagakin kapsule (samaki neboder), stambeni toranj, Tokio, 1972. (izvedeno)
5. Soni toranj, Osaka, 1976.
6. Muzej u Jokohami -> linearna etanj kroz objekat
7. Poslovni centar, Melburn
8. Zgrada u Tokiu

43. Metabolizam

224

- japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlaui krajem 50-tih

"prikljune" megastrukture koje se mogu poveavati i prilagoavati; njihove elije za
stanovanje su kao montane ljuske (kapsule), koje su privrene o velike spiralne nebodere
(kao na pr. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle privrstiti kao prilepci na zidove
velikih cilindara, koji su plutali po povrini ili ispod mora (plutajui gradovi Kionorija
Kikutake)
- sa izuzetkom nebeske kue Kikutakea i samakog nebodera Nagakin, Kio Kurokave,
realizovano je vrlo malo metabolistikih projekata
- nakon izlobe u Osaki 1970., vostvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije
metabolista prelo na lanove tzv. japanskog novog talasa, iji su se radovi proslavili
zahvaljujui prvenstveno podrci arhitekata srednje generacije: Isozakija i inoharea (nisu
metabolisti)
- Arata Isozaki
1. Kritika izloba "Elektrini lavirint" na 14 trijenalu, Milano, 1968. -> multimedijalna
prezentacija apokaliptikog znaenja hiroimske tragedije; to mu je omoguilo da stane rame
uz rame sa svetskom avangardom i uspostavi kontakt sa Arhigramom (od kog e preuzeti
"high - tech" (visoku tehnologiju) i Hansom Holajnom od kog e poticati njegova sklonost
ka meovitim materijalima i vrhunski obraenim predmetima)
2. Robot, dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970. -> uticaj "high - tech" i
Arhigrama
3. Sredite Fukuoka Sogobanke, Kitakiu, 1968.-71. -> utijac H. Holajna (i niz banaka
poetkom 70-tih)
4. Gunma muzej - kulminacija -> pokuava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni
"skrovit ugao" mutno osvetljenim, zasenenim enterijerima, kao moderni ekvivalent tom
tradicionalnom iluzionistikom prostoru to e kulminirati u delu:
5. Home bank, Nagamsami, 1971. -> zgrada kao da nema oblik, to je siva pojavnost;
viespratna; pogled je voen, ali se ne zaustavlja na jednoj taki
- od poetka 70-tih Isozaki oscilira izmeu ortogonalnih sklopova podreenih supremaciji
kubnih oblika (Gunma muzej i zgrada Sukoa u gradu Fukuoka, 1972.-75.) i niza bavasto
zasvoenih tektonskih struktura
6. Centar u Cukubu, 1984.
7. Hotel
*
*
*
- slojevitost japanske kulture, razvoja, uspeha, ...
- Tokio, Osaka, Nagoja i Kabe - "gradovi" sa 30 miliona stanovnika
- 80 % ekonomije zasnovano je na maloj privredi
- red - bitan termin za Japance -> besprekorno funkcionisanje grada, a ne estetizacija
- zemljite - primarno; kua - nema veliku vrednost
- povezivanje modernog i tradicionalnog drutva - savreno vladanje materijalima (drvo,
papir, ali i nerajui elik); oseanje simbolike vrednosti arhitekture
- problem efemernosti (prolaznosti) - znaaj prolaznosti u ivotu, a ne venosti kao kod nas
- prolaznost -> daje arhitekturi neku vrstu vitalnosti i nostalgije
- 1868. godine zavrava se sve to je tradicionalno - pad feudalizma
- Meii Era -> alju delegaciju u Evropu i Evropljani dolaze u Japan -> eklektiko
preuzimanje evropskih modela sa slabim uticajem japanske nacionalne tradicije
- 1918. godine - iskljuivo japanska nacionalna arhitektura
- imperijalni duh:

43. Metabolizam

225

- izmeu dva rata Sakakura i Majekava su radili kod Le Korbizjea - moderna arhitektura
- Kenzo Tange radi za vreme rata
- do 70-tih godina traje obnova Japana, posle ega on postaje jedna od vodeih sila
- Kenzo Tange -> vodea figura 60-80-tih godina; okuplja mlade arhitekte (kasnije e i oni
postati poznati) i teoretiare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i istiu
tradicionalne osnove
- grupa metabolista -> uvodi u arhitekturu umesto funkcionalizma metabolizam (razmena);
oni su u vezi sa Arhigramom; metabolistiki sklopovi - ostavljeni zglobovi za proirenje kue
- tehnoloka revolucija -> Japan postaje i svetska arhitektonska sila (izloba u Osaki 1970.)
- japanska arhitektura se organizovala paralelno oko nacionalne i tehnoloke osnove
- arhitektura je raena u laboratorijama (artistiko - tehniko) -> arhitektura se osmiljava kao
tehnoloki proces
- Kio Kurokava: "Arhitektura simbioze"
- interkulturalna veza
- publicistika i propaganda arhitekture
- Japanci pridaju veliki znaaj kui
- vitalitet urbanistike scene; "lepota haosa" -> raznolikost urbanistikih elemenata; ne postoje
regulacije
- kapitalistiki duh
- na nivou terena (prizemlja) ne postoji taj dinamizam; urbanistiki nivo peaka (nivo oka)
- skeletni sistem, prefabrikacija (laka), elik, drvo
- sekundarni prostori u gradu
- na Hokaidu -> pravoslavna crkva
- savremeni japanski arhitekti:
- Seio Otani -> tei da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna
transformacija tradicionalne arhitekture)
1. Kongresni centar, Kjoto -> snane mase; horizontalne grede na fasadi; slino brutalizmu
cela forma je svedena na krovnu ravan; iako glomazan, objekat je dobro uklopljen u prirodu i
vetako jezero
- Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil)
- Micuzumi -> objekat na minimalnoj povrini
- Joinobu Akhara:
1. Kompanija SONY
2. Izloba u Montrealu
3. Sportski objekat
4. Kulturni centar u Tokiu
- Icuko Hosegava -> "enstvena", meka arhitektura; aluminijum je primarni materijal; stvara
utisak transparentnosti; diskretan izraz
1. Muzej
2. Kua od raznih vrsta metala -> diskretan izraz
3. Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor; centar za zabavu i kulturu; veseo i
ivahan izraz; aluminijum, drvo, potok
4. Muzej biljaka

43. Metabolizam

226

- Takefumi Aida
1. "Kue igrake" -> devet kua, kue od "lego" kockica; oluk kao motiv
2. Univerzitetski objekat u Tokiu, 1991. -> dinamizam vertikala
- Kikutake
- Fumihimo Maki
1. Objekat u cukubi
2. "Spirala" (izlobena galerija u Tokiu)
3. Sajam u ibi
- Kio Kurokava -> metabolista
- Hiroi Hara
1. Srednja kola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor
2. Stambena celina, sever Japana -> kua kao brod
3. Dinovski toranj, Osaka
- inta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta
1. Painio - objekat za igre sa kuglama
2. Poslovni objekat, Kjoto
- Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje)
- Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritiki regionalizam) i zato je radije u Osaki
nego u Tokiu; esej "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" iznosi svoja razmiljanja o napetostima izmeu opte modernizacije i osobenosti postojee
regionalne kulture; nakon drugog svetskog rata Japan je krenuo putem breg ekonomskog
razvoja -> promena vrednosti; stari, feudalni sistem se raspao; prenaseljenost gradova i
predgraa onemoguila su da se sauva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca - uska
povezanost sa prirodom; on tei "restauraciji" jedinstva kue i prirode (koje su japanske kue
izgubile u procesu modernizacije)
1. Male kue sa dvoritima -> u gustom urbanistikom tkivu; koristi beton kao najpodesniji
za realizaciju povrina "stvorenih zracima Sunca", gde zidovi postaju apstraktni limit prostora
2. Kua Koiko, Osaka, 1981. -> svetlost menja izraz; detalj - za njega bitan jer se njim
postie fizika kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture
3. Muzej literature u Fimeiju -> koristi vodu i neobraeni beton u arhitekturi
4. Raine u Osaki - izloben prostor
5. Toko - stambeni kompleks - terasast kompleks, neobraen beton
6. Paviljon Japana za izlobu u Sevilji -> od drveta
7. Crkva na vodi

44. Luis I. Kan

227

44. Luis I. Kan

- Luis I. Kan (Louis Isidore Kahn), 1901. - 1974. -> estonski jevrejin, sprio lice, vrlo rano
- crtaki talenat; stil -> istoricizam transponovan u moderne arhitektonske stilove; vana,
interesantna biografija i prvi objekat (koji je uradio sa 50 godina); sa 50 godina postao je
slavan, a sa 25 poeo rad
- roen u Estoniji (otac emigrira u SAD), studirao na Univerzitetu Pensilvanije (50-60-tih
postao profesor) - Filadelfija u L'Ecole des Beaux Arts tradiciji; radio u vie biroa (jedan je
biro Pola Krega), boravio je u Evropi; zavrio (umro) slino Gaudiju (specifian ivot - sa 50
godina - transformacija; neprilagoen; pasionirani crta - hvatao atmosferu; stil - brze skice;
dosta pisao i objavljivao - alegorijske storije, poetino o svojoj arhitekturi)
- 1937. otvara vlastiti biro u Filadelfiji
- 40-tih godina partnerstvo sa Houvom (George Howe) i Stonorovim (Oscar Stonorov) ->
lekcije u koli mu nisu mnogo vredele, jer kada se pojavio, jedna druga arhitektura je bila
aktuelna (Internacionalni stil -> lakoa oblika, tanki elementi) - nije se mogao prilagoditi; 20
godina ivota izgubio prilagoavajui se, a onda izgradio svoj stil
- uticaji:
1. Piranezijevi bakropisi i antika arhitektura
2. oazijeva istorija arhitekture
1. Karver Kourt Hausing, Koutsvil, Pensilvanija, 1941-43.
- saraivao sa Jejl Univerzitetom, Institutom za tehnologiju drave Masausets, Univerzitetom
Pensilvanije (bio profesor (mamac za studente)); bio lan "Grupe 10"
- deo je Ruzveltovog programa New Deal (koji je privukao mnoge izbeglice - intelektualce), a
koji je podrazumevao niz socijalnih reformi
- kasnijih 40-tih godina dolazi pod uticaj radikalizma Kislera i Fulera; nakon New Deal-a i
poetkom 50-tih sve se vie bavi oivljavanjem iskustva prolosti
2. Projekat gradskog tornja (venice) - sa En Tingom (vatreni sledbenik Fulera),
Filadelfija, 1952.-57.
- 1952. struno usavravanje u Rimu na amerikoj akademiji (jedna i po do dve godine);
projekat gradskog tornja je pod najveim uticajem Fulera: geodetski neboder, stabilizovan
vertikalnim tetraedarskim betonskim uvrenjima protiv vetra
- najvaniji projekti:
3. Utopijski projekat "Racionalnog grada", inspirisan Le Korbizjeovim "Ozarenim
gradom"
4. Yale Art Galery (umetnika galerija Univerziteta Jejl) - sa Daglesom Orom, Jejl, Nju
Hevn, Konektikat, 1952.-53. -> prvo znaajno izvedeno delo - postaje poznat, ali ne i slavan;
slinost sa Donsonovom "kuom od stakla", postmisovski stil - arhitektura gotovo niega,
koja ne zavisi o manifestaciji konstrukcije, ve o obradi povrine; jedna od najvanijih zgrada
"novog brutalizma" (antiki: odnos masa - staklo, jak - masivan zid - opeka (antika): lakoa
stakla); interesovanje za elementarno i arhetipsko: strog geometrijski plan (simetriju prikriva
prikrivanjem konstrukcije), prosti prizmatini volumeni, vidna (sa unutranje strane) okvirna
konstrukcija (pravilan raspored pravougaonih stubova deli unutranji volumen na 4 osnovna
dela), tavanica od betonskih tetraedara; dominiraju antiki i egipatski elementi; spoj: istorija +
savremena tehnologija
- glavni ortogonalni volumen oivljen je cilindrinim oblikom (kao i kod Donsona) u kom su
primarni elementi usluga: stepenice, kamin i sanitarne prostorije
5. Centar jevrejske zajednice, Trenton, Nju Dersi, 1955.-58. -> radi dve godine po
povratku sa strunog usavravanja u Rimu na Amerikoj akademiji; realizovano je samo

44. Luis I. Kan

228

kupatilo; dalja razrada elementaristie sintakse: krstata osnova, iznad krakova se uzdiu
piramidalni krovovi; ilustracija oslonjenosti na klasinu tipologiju
6. Centar za medicinska istraivanja, Riards Univerzitet Pensilvanije, Filadelfija,
1957.-60. -> remek-delo tri laboratorijska bloka (vidi se tradicionalan ameriki poriv
idealizacije radnog prostora - monumentalizacija) - kojima su 1961.-64. pridruena jo dva,
kao "slueni prostor" okruena su "slueim prostorom" - kulama sa stepenitem (po uzoru na
toskanske gradove); laboratorija "Riards" - prva faza, dosta nedoreena kao i kod svih
eksperimentisanja, problemi sa ventilacijom i grejanjem - u poetku je to bio problem to je
nedopustivo u Americi kao problem; Denks mu zamera neusklaenost simbolike forme sa
programom; zgrada, meutim, ilustruje najvanije principe budueg Kanovog stvaralatva,
koji e snano uticati na nove generacije arhitekata: elementarizam funkcije, forme i
konstrukcije, hijerarhijsko dramatino tretiranje razlike izmeu "slueeg" (manji) i
"sluenog" (vei) prostora (po ugledu na toskanske gradove); (razrada Rajta - zgrada Larkin),
monumentalizacija sekundarnih elemenata, interesovanje za svetlo, za arhitektonsko
naslee, ... (sinteza: Mis + Rajt + Le Korbizje + sopstvena filozofija)
7. Kimbel Art Museum, Fort Worth, Texas, 1966.-72.
- u to vreme u modi monumentalne zgrade za muzeje, gotovo neprijatne
- Riard Braun - direktor muzeja - smatrao da muzej treba da podsea na vilu - kuu
- ameriki muzeji - kompleksni (restorani, prodavnice umetnikih odlivaka, knjiga, ...) - takav
je i Kimbel, ali u humanijoj razmeri
- pokazalo se da je muzej mali; raen projekat za dogradnju, ali udovica zabranila (gubljenje
arma)
- difuzno svetlo
- fantastini detalji
8. Yale Centre for British Art, Jejl, Nju Hevn, Konektikat, 1969.-74. -> opet prekoraenje
finansija
- Pol Melon poklonio Univerzitetu skupu kolekciju knjiga
- beton, metalne ploe (grubo rezane) i staklo
- humani prostor, rezidencijalni enterijer za muzejski prostor
- radnje u prizemlju -> da bi prostor bio iv i da bi muzej zaraivao
9. Salk institut (centar humanitarnih nauka), La Holja (La Joulla), Kalifornija, 1959.-65. ->
(po ugledu na Hadrijanovu vilu u Rimu - veliki broj osovina koje se presecaju pod razliitim
uglom) za doktor Salka - pronaao vakcinu protiv deije paralize, lan Delos tima, ekspert;
jezgro - istraivaki deo; novost je "sluei" (nus prostorije) mezanin smeten ispod svake
laboratorije (novost karakterie velika spratna visina - meuspratna konstrukcija visoka da
ovek proe; drvo - tikovina; tretiranje natur betona - velika preciznost; pod od rimskog
traventina - po savetu Baragana (Meksikanac) kog je cenio); kombinovanje betona i drveta
- po dr Salkovoj elji - podelio je kompleks u: radno, skupno i boravino podruje; meutim,
deo za skupove kojim je hteo ostvariti "zgradu u zgradi", nije realizovan; izgraene su samo
laboratorije - danas se trai proirenje; tema: "zgrade u zgradi" e se jo ponavljati
10. Unitaristika crkva, Roester, Nju Jork, 1964. -> uglovi kompozicije naglaeni su
lanternama (zanimljiv konstruktivni sklop - enterijer (visee ljuske)); oni ograniavaju prostor
svetlita, oko kog su svud unaokolo uionice; fasadom dominiraju snani pilastri - zasuni;
snana povezanost prostora, forme i osvetljenja
- itava decenija je trebala da se pone izvoenje; centralizovan objekat, visoka cena (oko 20
puta vea od planirane) -> to ga prati itav ivot: nerealna nota, probijanje rokova
11. Upravni centar (i ovde tema "zgrada u zgradi") sa Narodnom skuptinom u Daki,
Banglade, Istoni Pakistan, 1962.-76. -> "tvravska" forma, geometrijski dekorativizam
otvora - apstraktni istoricizam
- izgradnja krenula bez projekta jer su ga pritisli politiari

44. Luis I. Kan

229

- kompleks nacionalnih objekata (skuptina, diplomatska etvrt, sud, ...), kole, bolnice
- problem vreme; Kan je bio studiozan, dugo razmiljao (fantastine prie priao
investitorima) nekoliko godina da od skica naini plan; radio makete u gipsu i snimao ih
filmom sa krupnim zrnom
- centralni deo -> skuptina (elementi skinuti sa Piranezijevog plana Rima)
- voda - prisutna -> tradicionalni muslimanski element (elementi mikroklimata, elementi
arhitekture)
- sve izvedeno u opeci i prednapregnutom betonu
- uticaj Piranezijeve grafike
- podzemlje -> garae, parkinzi - elementi od kojih je poeo
- impresivan enterijer
12. Kanovi predlozi za sredinji deo Filadelfije, 1956. -> pokuaj da utisne Piranezijev Rim
iz 1762. ("urbani filozof" ne razlikuje kuu i grad) u slubu modernom gradu; reenje
saobraaja - nedoreeno; nije uspeo reiti odnos izmeu ljudske mere i mere automobila;
"organizacija kretanja u gradu znaie siguran spas od unitenja koje donosi automobil";
saobraaj u vie nivoa; pokuao garaama da sauva staro jezgro Filadelfije od automobila;
kvadratna matrica; jezgro istorijsko projektovao Vilijam Rem
13. Indian Institute of Management, Ahmedabad, 1962.-74. -> oteana komunikacija;
projeakt zavrio indijski arhitekta; klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu; uticaj na
lokalne arhitekte; osmislio je sistem zatite od pregrevanja
- Kanov razvoj ilustruje tranziciju od "Internacionalnog stila", preko "novog brutalizma", do
postmodernog formalizma, kojim on pokuava da nane pitanja kojima e se 70-tih i 80-tih
intenzivno i sa uspehom baviti autori kao Rosi ili Stirling
- Kan je dosta klasian po stabilnosti i simetriji oblika, romantian je po nostalgiji za
Srednjim vekom; on ozbiljno primenjuje najnapredniju tehnologiju, ali ga to ne spreava da u
kui Adler upotrebi kamenu noseu konstrukciju; za Kana je graenje duhovni in, pa nije
sluajno da su njegova najbolja dela religiozne zgrade ili zgrade za sveanosti
- kljuni periodi u arhitekturi: 1. da li dominira stub ili staklena struktura; 2. tekui ili
odreeni prostor
- pomo Indiji
- projekat zavrio Balkina Dai - veliki indijski arhitekta (cenio Kana) - zavrio tako to je iz
asopisa komponovao kanovske elemente
- sistem amfiteatara, uionica i spavaonica
- projekat tekao vrlo teko (oteana komunikacija)
- klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu -> ogromne partije od opeke (Kan - jako
uticao na indijski svet oblika)
- ovaj projekat je uticao na lokalnu arhitekturu
14. Projekat za Islamabad (prestonica Zapadnog Pakistana) -> zbog nepotovanja roka posao mu oduzet
15. Biblioteka u dravi Hamirabad, 1965.-72.
- prva zgrada njegovog finalnog stvaralatva
- vrlo jednostavan plan
- biblioteka = svetilite, hram knjiga, manastirski kompleks -> posveivanje knjigama
(Osama)
- sredinji prostor - kroz vie etaa
- spoj natur betona i plemenitog drveta
- Buleova biblioteka (koncept) -> uzor
- slina koncepcija - biblioteka Filipa Donsona
16. Projekat za Veneciju - kongresni centar
- jedna lokacija - endini (venecijanski bijenale); serija paviljona

44. Luis I. Kan

- cilj: vratiti ivot depresivnom delu Venecije
- ceo kompleks = kao most (lananica); visea konstrukcija
- fundiranje u Veneciji - teko; zato je primenjena visea konstrukcija
- Kanovski renik -> prednapregnuti beton, drvo, kvalitetni materijali

230

45. Kasni modernizam

231

45. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kasni modernizam

- arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu - ne samo u tom smislu to sebe
priznaje kao dealatnost u sferi javnog interesa, ve i zato to nekritiki doprinosi unapreenju
tehnologije i to veina inteligentnih arhitekata naputa tradicionalnu praksu i pristupa ili
neposrednoj drutvenoj akciji ili se zatvara u projektovanje arhitekture kao oblika umetnosti
(povratak potisnutoj kreativnosti)
- "Arhigram" ("Archigram")
- engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturistikih vizija, okupljena oko
istoimenog asopisa iji je prvi broj izaao 1961.
- stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlanosti
svemirskog doba i armagedonske ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih
sledbenika Mekhejla i Benema (projekat naduvanog mehura sa stereo ureajima i
celokupnom komfornom opremom)
- projekti "Arhigrama" - uglavnom nisu bili drutveno prihvatljivi i neostvarljivi; retki su oni
drugi, na pr.:
- Kedrik Prajs: "Fan palas", 1961. i "Poterijes Tinkbeg", 1964. -> ostvarljivo
- Majkl Veb: "Sin center", 1962. -> bioloka funkcionalistika parodija
- Ron Heron: "Walking city", 1964. -> grad na ruevinama sveta nakon propasti usled
nuklearnog rata
- Hauard Hudis: "Glomar explorer" -> kao vrsta komarnog izbavljenja
- projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala, ironinih science
fiction oblika, koje predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruevinama
sveta (posledice nuklearnog rata, kataklizme)
- "Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim reenjima drutvenim i ekolokim
posledicama svojih reenja (kao na pr. P. Kuk: "Plug-in city", 1964.; ko bi, naime, eleo da
ivi u tom "kapluliranom" svetu (skupom, hardverski opremljenom i skuenom)); prezlozi
"Arhigrama" su jo korak dalje u reduktivizmu u odnosu na egzistencijalni minimum
funkcionalizma (Bertold Lubetkin napadajui reduktivizam sovjetskih konstruktivista (OSA)
kae da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti insekata", a stambene elije "Arhigrama" su
zaista takve; te elije, jedinice, po ugledu na Fulerovu kuu "Dimekson", 1972. nastale oko
1982. predstavljale su "autonomne pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima)
- Krampton, Veb, Grin, ...: opsednuti su viseim kapsulama i uopte nemaju potrebu da
objasne zato bi neko iveo u takvom svetu
- formalno - blisko sa japanskim "metabolizmom"
- Fuler: Predlog, 1962. o izgradnji gigantske kupole iznad sredita Menhetna -> kao
uredna plua, geodezijska zatita od smoga i zaklon u sluaju eventualnog nuklearnog rata
- Riard Bakminster Fuler
- jedinstvena i osporavana linost amerike arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a
- slobodnostojea kua Dimaksion -> prva verzija 1927. gde su oiti njegovi
konstruktivistiki stavovi; ime je neologizam, nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost;
kue je inae projektovao kao da su prototipovi serijske proizvodnje; heksagonalni plan kue
izmeu dve uplje ploe, podeljen na trouglove, bio je okaen o centralni jarbol (slino
Fulerovom jo ekscentrinijem Dimaksion automobilu iz 1933.) laka metalna kua; sinteza
amerikog nebodera i istonjake pagode (tako je opisuje on sam u svom asopisu "elter"); u
heksagonalnom jarbolu su nus prostorije
-bilo je ovo prvo u seriji njegovih centrinih reenja, koja kulminiraju jednostavnijom
geodezijskom kupolom, prvi put prilagoeno porodinim potrebama i izvedeno o vlastitom
troku u Karbondelu, Ilinois, 1959.

45. Kasni modernizam

232

- gostujui kao predava na Jejlu sredinom 50-tih, komponovao je pesmu "Kua u ravnici",
na iju se melodiju trebalo pevati parodian tekst
- 1932. predlae pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled
depresije) u nuni stambeni smetaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez,
hrana, ...)
- Superstudio: italijanska grupa, jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila
drutvenu odgovornost i koja je imala kritiki stav prema naprednoj tehnologiji; 1966. pod
vostvom Adolfa Natalinija stvara niz dela: od spomenika kao urbanistikog znaka do
vinjeta sa prikazima nepotroakog sveta: od projekata ogromnih megalita obloenih
staklenim ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom
- kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima
- forma ne sledi funkciju, ali je funkcija i dalje oslonac
- primena maina, visokotehnolokih materijala (aluminijum, emajl, ...)
- "srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom
- kasnomoderna odraava herojske godine moderne tradicije
- objekti su neutralni, oprema kao ornament
- nosioci: M. Grejvs i R. Mejer (obojca u poetku bili lanovi "Grupe 5")
- Piano i Roders -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne)
- H. Jan -> arhitektura na pola puta: as je post, as kasnomoderna
- Cezar Peli -> "Dizajn centar"
- K. Kurokava i td.

46. Postmodernizam

233

46. Razvoj arhitekture posle 1960. - Postmodernizam

- drugi modernizam - postmodernizam -> postavangardizam; postmodernistike stavove
prihvatie i: Dejms Stirling, Filip Donson, Hans Holajn, Kevin Ro, ... naravno u
razliitoj meri
- "postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) ->
nedovoljno jasno definisan termin kojim se u teoriji umetnosti oznaavaju tendencije koje su
u izvesnom smislu reakcija na tradiciju "modernizma" (Le Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" =
manifest moderne), a zajedniko im je eklektiko korienje razliitih pogodnih (pa tako i
modernih) izvora u pokuaju stvaranja neposredno komunikativne umetnike forme (problemi
postmodernizma: znaenje u arhitekturi, citati, kliei) "adekvatne" kulturnom i civilizacijskom
trenutku (Gaudi - prvi postmoderni arhitekta, sluio se sa 5 razliitih jezika; poslednji "gotski
arhitekta")
- u arhitekturi, taj termin prvi je upotrebio arls Denks u svojoj knjizi "Jezik
postmoderne arhitekture", pozivajui na stvaranje "radikalno eklektike" arhitekture
(postmoderna je "izofrenik arhitekture"; postmoderna -> radikalni eklekticizam), koja bi
svojom neposrednom komunikativnou mogla da prevazie socio - antropoloke promaaje
moderne arhitekture i urbanizma
- u tom smislu, reafirmiu se odreeni populistiki aspekti arhitekture (pre svega na polju
semantike (znaenje) - uzimaju se ikoniki znaci iz pop - kulture, koristi se renik klasicizma
ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i kontekstualizam u urbanom pristupu, i tradicionalni
elementi grada (ulica, blok i trg)
- postmodernistika arhitektura se u odreenom smislu tretira kao scenografija, razvijajui
tako unutranji sadraj i spoljanji oblik
- u isto vreme, neki arhitekti pokuavaju da reafirmiu neke od vrednosti moderne, koristei
"postmoderni" metodoloki aparat: poigravaju se sa sintaksom, eksperimentiu sa likovnou
(koriste esto kubistike forme), tehnikama projektovanja, i td.; veoma je teko postaviti jasne
granice izmeu svih tih tendencija, ali se moe uoiti da je najbolja dela veoma teko
klasifikovati
- postmodernistike arhitekte esto koriste privatne kue da bi se odali svojim matovitim
opsesijama: Stenli Tigerman: kue Hot Dog i Dejzi, polovinom 1970-tih; Venturi: kua Brant,
Grini, 1971.; Stern: kua Ehrman, Armok, 1971.
- Frampton karakterie postmodernizam kao svesno unitavanje arhitektonskih oblika i
unitavanje stila; arhitektu gleda kao ambalaera, tj. arhitektura kao ambalaa velikih
dimanzija u svetu monopolistike ekonomije, a jedino je Helmut Jan priznao da u tome vidi
svoju ulogu ("popularni mainizam"): kristalni neboder sa oveanom fasadom u obliku
dinovskih orgulja
- neki od predstavnika postmodernizma:
- Majkl Grejvs
- simptomatina linost ovog postmodernistikog razdoblja
- postupci i materijali njegovih postkubistikih kolaa (bili oni slikani ili graeni), bitno se
menjaju nakon 1975. kada je potpao pod uticaj klasicistikih razmiljanja Leona Krera, pa je
kao i on poeo uklanjati sve tragove moderne iz svog rada
1. Kua Kruks, 1976. -> modernistika
2. Kulturni centar Fargo, Madrid, za gradove - blizance sa obe strane granice Minesote
(Severna Dakota), 1977. -> paviljon u ovom reenju je klasicistiki
- od tog trenutka u njegovom radu e se nai uticaj Ledua, Krera, inkela, Kubizma i Art
Deco-a

46. Postmodernizam

234

3. Zgrada Portland, Portland, Oregon, 1979.-82. -> karakteristina svojevoljna

konfiguracija fasade; mali kvadratni prozori (zbog kojih su se naruioci estili, jer je u
Oregonu esto oblano, pa su ti prozori naknadno malo poveani); zgrada je izazvala brojne
kritike, tj. njena fasada prvenstveno ("lani izgled" velikih prozora, od kojih su mnogi bili
samo intenzivno toniranje staklene ploe preko betonskih zidova), ali i zbog neosetljivog
odnosa prema okolini
- nakon ovoga Grejvs e dobijati manje porudbine
4. Javna biblioteka, San Huan Kapistrano, 1983. -> sa krovovima u panskom
kolonijalnom stilu
- Grejvs nastupa vie kao dizajner umetnikih predmeta nego kao arhitekt "kuu ne shvata
vie kao kuu ili kao predmet (sam po sebi), ve kao sliku predmeta"
- Dejms Stirling -> zrela faza, postmodernistika
1. tras galerija, tutgart, 1980.-83. -> najznaajnija javna graevina njegove zrele karijere;
nastala je iz tri "klasicistika" projekta za nemake muzeje tokom 70-tih; neobina meavina,
komfliktni projekat: armirano-betonska konstrukcija briljivo je detaljisana i zavrena
obradom od klesanog kamena; ovo nije bilo nikakvo scenografsko reenje, ali ni
konstruktivistiko - kom je Stirling na poetku karijere teio
- muzejima koje je radio pristupa sa uverenjem da dananji muzej nije samo obrazovna
institucija, nego i mesto zabave i razonode; zato postojeu monumentalnost tras galerije
dopunjava odreenim konstruktivistikim elemantima -> snano talasatom veanom fasadom,
predimenzioniranim cevastim rukohvatima, simbolinim kulama od lakih elinih cevi, tj.
obiljem jako obojenih elemenata slinih igrakama, dizajniranih tako da privuku panju
prolaznika
2. Muzej Fog na Harvardu - Stirlingov projekat za proirenje -> slian pristup
3. Galerija Tate - takoe projekat za proirenje
- Hans Holajn (Hans Holein)
1. Muzej u Menhengladbahu, 1983.
2. Putnike agencije Izraela i Austrije u Beu, 1976.-78. -> njegov izrazit metaforian stil
3. Izloba keramike u Teheranu, 1977. -> duhovit i visoko kvalitetan nain obrade
- moda su njegovi najuspeniji radovi - projekti enterijera -> oslanja se na beku umetniku
tradiciju (secesija)
- principijelno gledano, kritika moderne arhitekture u Evropi bila je razliite prirode od one u
Americi, ve zbog razliite prirode evropskog i amerikog grada
- populizam
- u Americi se javlja "populistiki" pokret ije temelje udara Robert Venturi knjigama
"Sloenosti i protivurenosti u arhitekturi" i "Uiti od Las Vegasa", 1972. (pouke, autori:
Venturi, Skot-Braun), u kojima promovie adhokcistiku pop - komunikaciju (reklame),
neuoavajui pri tome njen manipulativni karakter; najznaajniji sledbenici ovog naina
miljenja: Grejvs, Mur, Stern, Tajgerman, Frenk Geri: sopstvena "antikua", Santa
Monika, 1979. - slinost sa "anti-slikom" M. Diampa - koji su zapoeli karijere u okvirima
modernistike estetike, sve se vie, tokom 70-tih i 80-tih godina bave atektonsko scenografskim aspektima arhitekture (u drutvu koje je motivisano jedino ekonomskom
dobiti, gde je arhitektonski projekat suvian u odnosu na neonske reklame; obojeno parodijom
i cinizmom); ovaj "populistiki" pristup primenjen je i u radovima nekih evropskih
postavangardnih arhitekata: Holajna, Portogezija, Bofilja, ... (na Bijenalu u Veneciji, 1980.
koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prolosti" i "Kraj prohibicije")

46. Postmodernizam

235

- racionalizam
- na drugoj strani, u Evropi se javlja neoracionalistiki pokret (potpuno razliit od
populistikog), poev od italijanske grupe "Tendenza" iji su glavni protagonisti Aldo Rosi i
oro Grasi, koji tei zatiti arhitekture i grada od potroakog trenda; Rosi u knjizi
"Arhitektura grada" naglaava ulogu postojee tipologije (i njen vremenski razvoj), a Grasi
u "Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formulie kompoziciona i kombinatorna
pravila; obojca se oslanjaju na tradiciju racionalistikog klasicizma XVIII v. u teorijskom
smislu
- Aldo Rosi -> opsednut programima: zatvora, grobalja i spomenika
1. Stambeni blok - kompleks Galarates, Milano, 1969.-73. -> ulice - hodnici inspirisani
tradicijom, koje odraavaju ivotni stil
2. Groblje, Modena, 1971. -> aluzija na tradicionalne kosturnice, asocira i na fabriku, a
forma je tradicionalna lombardijska
3. Spomenik otpora (kao bunker), Kuneo, 1962.
- Aldo Rosi i oro Grasi tee zadovoljenju svakodnevnih potreba, odbacuju da oblik
proizilazi iz funkcije i zalau se za autonomiju arhitektonskog stila
- "Tendenza" je, paradoksalno, ostavila vrlo malo projekata u Italiji (ali je znatno uticala na
urbanistiko planiranje i ouvanje urbanistikih jezgara), a najvie van nje, u vajcarskoj
pokrajni Ticijano, gde je poetkom 1960-tih delovala racionalistika kola: 1. kola Ticijano;
2. Madridska kola
- slinim putem razvijali su se i braa Krir (Ungersovi saradnici), vajcarci Rajhlin,
Rajnhart i Bota (dosledno su sledili Rosija (njihov projekat kue Tonini, Torieli, 1974.)),
arhitekti Madridske kole predvoeni Rafaelom Moneom, Nemac Matijas Ungers
("Muzej arhitekture", Frankfurt, 1984.; Hotel Berlin - "grad u malom", 1976.) i drugi
- obe neoracionalistike kole bile su povlaene, jer su imale racionalistiku tradiciju na
svom tlu; uticaj se iri i u Nemakoj, Francuskoj
- "Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije
uvrstila, jer ameriki grad je tipoloki i morfoloki drugaiji od evropskog) se od druge
polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da se stvori teorijska osnova ravna onoj predratne
evropske avangarde; ova nastojanja naroito su vidna u delovanju "njujorke petorke"
(grupa "Beliks"; nastavlja se na Le Korbizjea), neslubene grupe arhitekata kojoj je
zajedniko priklanjanje ideji autonomne arhitekture, koja raskida sa vulgarnim
funkcionalizmom pokreta "nova objektivnost"; grupu su inili Piter Ajzenman (voa grupe,
njegova "kua VI" (Frank house), Kornvel, 1972.), Don Hejduk ("Diamond house",
1963.-67.; "Wall house", 1981.), Majkl Grejvs, arls Guetmi i Riard Mejer (najznaajni
arhitekta javnih graevina svoje generacije) ("High Museum", Atlanta, 1980.-83.); prva
dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga, a druga trojca na puristiku fazu Le
Korbizjea; njihovi razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze, a najverniji korenima ostao je
Mejer
- Riard Mejer
- pripada kasnomodernoj ili postmodernoj
- ostati isti - imati model duhovnosti
- njegovi kako savreno precizni objekti - nisu hladni, dosadni
- tema beline kao svetlosti; belo je veiti znak prolaznog kretanja; belo nikada nije isto
- koncept prostornog rastera - razvio do maksimuma
- tema broda (stepenice, ograde, ...)
- blistava koordinacija razliitih geometrija - krug, kvadrat, ...

46. Postmodernizam

236

- rampa kroz kuu

1. Muzej etnografije u Frankfurtu -> dvostruko ukrtene rampe i izmeteni kvadrati 17,6 m
puta 17,6 m; znaaj svetlosti za arhitekturu
2. Kua Smit
3. Kua Daglas
4. Kompleks za hendikepiranu decu u Bronksu
5. Kua Gota -> izbacivanje konstrukcije izvan ravni objekta -> njegova osobenost
(distanciranje od strukture)
6. Muzej u Rimu -> pored katedrale
7. Kanal + u Parizu
8. Ateneum -> arls Denks smatra ovo istorijskim objektom kasnomoderne
- u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao batinik
estetskih i ideolokih premisa rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan
Architecture), u kom je glavnu re vodio Rem Kolhas; u svojim radovima, oni se ugledaju
na suprematizam Leonidova i nadrealistikih slikara; poetkom 80-tih, OMA je izgradila
najznaajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (meu kojima je, na pr.
Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983.))
- reduktivni aspekt funkcionalizma nastojali su da nadvladaju i sledbenici van Ajka,
razraujui strukturalistiki koncept "lavirintske jasnoe"; u prvom redu, tu je Holananin
Herman Hercbergner (oslanja se na principe brae Krir: da funkcija sledi oblik,
antitehnokratski stav, insistiranje na kulturnom znaenju), iji Projekat zgrade
osiguravajueg drutva "Central Beher" u Apeldornu, 1974. predstavlja ostvarenje grada
u gradu; ipak, zgrada je prilino neosetljiva prema spoljanjem urbanom kontekstu; armiranobetonska konstrukcija - betonski blokovi postavljeni oko nepravilnog "grozda" raznih
platformi, unutar pravilnog ortogonalnog kvadratnog rastera; galerije razliitih visina sa
plafonskim dnevnim svetlom, omoguuju pristup svetla u donje javne prostore; "lavirint"
slian Rajtovoj zgradi Larkin - namerno je ostao nedovren kako bi podstakao spontano
ureenje prostora od strane njegovih korisnika

47. High-tech / slick-tech arhitektura

237

47. Razvoj arhitekture posle 1960. - High-tech / slick-tech arhitektura

- "high-tech" arhitektura
- posle metabolista, kritiko vostvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvoen
Aratom Isozakijem (videti metabilizam)
- Arata Isozaki
- stie meunarodni ugled postavkom izlobe "Elekrini lavirint" na 14 milanskom
trijenalu 1968., gde se susree sa lanovima "Arhigrama" i Holajnom
- od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju", od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi
materijala, a od Kana i Ledua interesovanje za neoplatonsku geometriju
- dela koja Isozaki izvodi osciluju izmeu kubnih oblika i bavasto zasvoenih struktura;
glavno - Gunma muzej, 1974., Muzej savremene umetnosti, Los Aneles, 1984.,
banke, ...
- produktivizam
- u Engleskoj i SAD, liniju Fulera nastavljaju arhitekti iju orjentaciju Frampton naziva
"produktivizmom" (Norman Foster, Riard Roders, Kevin Ro, Sizar Peli i drugi)
- Riard Roders i Renzo Piano
1. Centar "Pompidu", Pariz, 1977. -> veliki uspeh zahvaljujui prvenstveno senzibilnosti
zgrade, koja je to "tour de force" napredne tehnologije; oponaa i lii na rafineriju nafte;
funkcija je oito bila u drugom planu (umetniki i knjievni sadraji); maksimalna
neodreenost i maksimalna fleksibilnost; skeletni sistem kom je bilo potrebno dodati jo
zidova zbog zatvaranja prostora izlobi; van urbanog konteksta, ali se iz staklenih liftova na
fasadi prua panoramski pogled na grad (nekim posetiocima je ak samo to motiv dolaska, a
ne izlobe)
- estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro nita") u smislu
korienja zid-zavese, esto dovedene do nivoa istog ogledala (promenljivost tokom dana i u
razliitim vremenskim (atmosferskim) uslovima) - to je i jedini nivo kontekstualizma u ovoj
arhitekturi, ili hipertrofiranja mehanicistikih i strukturnih svojstava konstrukcije; arhitektura
se, u sutini, ispoljava kao usluno elegantno inenjersko reenje - proizvod industrijskog
dizajna enormnih razmera
- jedna struja produktivizma, doslovno se pridravala Misovog "skoro nita" i usredsredila na
balonske vazduhom napunjene strukture (kao na pr. Paviljon Fujija Jutake Murate na
izlobi Ekspo 1970. u Osaki ili atoraste konstrukcije obeene o eline kablove nemakog
arhitekte i inenjera Ota Freia - na pr. za Olimpijske igre u Minhenu 1972.
- ovu tendenciju arls Denks oznaava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna
arhitektura je pragmatina i tehnokratska po svojoj drutvenoj ideologiji, a mnoge od
stilistikih ideja modernizma prenaglaava kako bi oivela svoj dosadan (ili umirui) jezik";
umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnoloka), on uz ovu arhitekturu predlae oznaku
"slick-tech" (uglaeno-tehnoloka) jer se tehnologija graenja nije toliko razvila, koliko se
razvio njen likovni izraz
- osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu:
1. oblikovati zgradu kao nedekorisano skladite ili hangar
2. nepregraena, otvorena, fleksibilna struktura
3. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnou (struja, rasveta, grejanje,
ventilacija)
4. odvajanje "slueeg" od "sluenog" prostora -> Kanov pristup (najvanije)
- minimalisti ovo pravilo ne potuju

47. High-tech / slick-tech arhitektura

238

5. neometano manifestovanje "proizvodnje" - izraavanje svih sastavnih delova, ovo ne

proizilazi iz "iskrenosti", ve iz "primerenosti" takvog naina izraavanja materijalnom svetu
- industrijskoj proizvodnji i potroakom / konzumentskom drutvu
- Foster naglaava ovojnicu, a Roders strukturu, da bi i Foster vremenom sve vie panje
posveivao spoljanjem izraavanju konstrukcije
- produktivisti:
- Norman Foster i udruenje:
1. Administrativna zgrada osiguravajueg drutva "Willis-Faber-Dumas", Ipsvi, 1974.75. -> trospratna zgrada; otvoren plan, vrst princip reda i kontrole, centralni prostor komfora
(restoran, bazen, ...); talasasto oveana fasada - ogledalo bez vidnih prosni, sa spojnicama od
neoprena, u amorfno-zmijolikoj formi; centralno predvorje sa liftovima; fasada: neprozirna i
svetlucava kada je tmurno, refleksija kada je sunano, providna nou
2. Sedite bankarskog udruenja Hong Kong i angaj, Hong Kong, 1979.-84. -> od
prizemlja ka vrhu - grupisane etae oveane o ogromne eline otvorene cevaste reetke (broj
etaa 7 - 6 - 5 - 4); spoljanja konstrukcija - slojevito reenje, futuristiki izgled (neboder sa
svoja tri krila visine 28,35 m i 41 sprat - lii (vie od "Arhigrama" i Fulera) na raketne
lansirne sisteme)
3. Centar za vizuelne umetnosti, u okviru Univerziteta Ist Anglia, kod Norvia, 1978. ->
diskretno primenjuje Kanov princip "odvajanja" slueeg i sluenog prostora, gde je ovaj prvi
smeten unutar eline cevaste reetke koja podupire konstrukciju
- Riard Roders
1. Nacionalni centar umetnosti i kulture "or Pompidu" - sa Renzom Pianom, Pariz,
1971.-77. -> realizacija tehnoloko - strukturne retorike "Arhigrama"; karakteristino: fasada "egzoskelet", sa panoramskim liftovima; nedostatak odnosa prema nameni - rezultat
nedeterminisanosti i fleksibilnosti dovedene do ekstrema; zgrada je indiferentna prema
urbanom okruenju (koristi princip odvajanja "slueeg" od "sluenog" prostora)
2. Sedite osiguravajueg drutva Lojd, London, 1979.-84. -> (koristi princip odvajanja
"slueeg" od "sluenog" prostora)
- poreenje sa amerikim minimalistima iz kole Era Sarinena, koji se afirmiu 70-tih
godina, kao na pr. Kevin Ro
1. Zgrada Ford fondacije, Nju Jork, 1968.
2. Zgrada hotela Plaza, Nju Jork, 1973.
ili Sizar Peli
1. Pacifik dizajn centar, Los Aneles, 1971.
2. Gradska venica, San Bernardina, 1972.

48. Dekonstruktivizam

239

48. Razvoj arhitekture posle 1960. - Dekonstruktivizam

- dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih, koji se poziva na
delo francuskog filozofa ana Deride, na ruski konstruktivizam, Diana i druge pokrete i
linosti rane moderne umetnosti kao na formalne izvore
- "dekonstruktivistiku" arhitekturu karakterie fragmentacija, disperzivnost, diskontinuitet,
iskrivljene povrine, vankontekstualno upotrebljeni elementi, indiferentnost prema okruenju,
shvatanje uloge arhitekte kao "stvaraoca forme" i "interpretatora drutva" (filozofija sumnje =
filozofija dekonstrukcije)
- teorija haosa (u dinaminom) smislu; arhitektura talasa i pokreta; binarna strana arhitekture:
1. duh - telo; 2. teorija - praksa; 3. forma - funkcija; 4. miljenje - percepcija; 5. promiljeno sluajno; 6. lik objekta (potrebno je ispitivati ono izmeu (mesto - nemesto)) - osnova
- glavni akteri: Frenk Geri, Zaha Hadid (opera u Kardifu - dobila konkurs, ali nije
izvedena), beka grupa Kop Himelblau, a u formalnom smislu, bliski su i neki radovi
Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa; jo neki: Tajgerman, Beni, Bernard umi (vie
neokonstruktivista), arun (u okviru moderne prouava ono to e docnije biti tema
dekonstrukcije), grupa Arhitektonika
- postoje dva tipa arhitekata: maioniar i lekar
- slojevitost -> vaan termin (i ljudsko bie je slojevito)
- zid - vaan elemenat dekonstrukcije (saseen, zaseen, zakrivljen, ..., kao i drugi elementi)
- segmenti - u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) fragmentacija
- arhitektura - umetnost meuodnosa
- izmetanje - iz prirodnog poloaja i svoenje na nivo simbola
- prisutni i neprisutni zidovi - osnovno
- disperzija -> razraen program
- distorzija
- fragmentacija
- ljudsko telo kao arhitektura
- tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatina percepcija
- dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora)
- dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog
- dovodi se u pitanje samo fiziko bie arhitekture; arhitektura deluje istovremeno prisutnou
i odsutnou)

49. Kritiki regionalizam

240

49. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kritiki regionalizam

- "kritiki regionalizam" je pojam Keneta Framptona, kojim on oznaava regionalne
kole koje odraavaju anti - centristiko raspoloenje (aspiraciju za kulturnom, ekonomskom i
politikom nezavisnou), ali i napredak u globalnom smislu; tj. regionalno se manifestuje
kao lokalni oblik "svetske kulture" (injenica je da ne moe svaka kultura podneti i
apsorbovati ok savremene civilizacije; to je paradoks: kako postati savremen, a vratiti se
izvorima, kako oiveti staru civilizaciju i uestvovati u optoj, ...)
- ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona, grupe R u Barseloni,
Portugalca Size Vieire, Meksikanca Luisa Barahana, Italijana Marija Bote, Japanca
Tadao Anda i td.; ameriki arhitekti Antoan Predok i Marimak takoe stvaraju u
ovakvim okvirima
- nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prolosti, kovati kulturni identitet, ali
da bi mogla uestvovati u savremenoj civilizaciji, nuno je da istovremeno uestvuje u
naunoj, tehnikoj i politikoj stvarnosti - to je paradoks
- regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao neto dato i nepromenljivo, nego neto to
treba danas svesno kultivisati i bogatiti
- snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetniki i kritiki potencijal
regije i istovremeno asimilira i reinterpretira strane uticaje
- predstavnici i dela:
- Jorn Utzon, Danac -> opera (kasnomodernizam)
1. Crkva Bagsverd, predgrae Kopenhagena, 1976. -> montani betonski elementi
postavljeni su u armirano-betonskom skeletu, kombinovanje sa slobodno zatalasanim
armirano-betonski svodovima ljuske razapetim izmeu elemenata skeleta; prikladan sklop
betonskih tehnika - modularnih montanih i livenih, sugerie da se ovde afirmiu norme
univerzalne civilizacije i vrednosti specifine kulture: ova vrsta zasvoenja, neekonomina u
odnosu na pr. na eline nosae, namerno je odabrana zbog simbolike - svod oznaava sveto u
zapadnoj kulturi (ali teko da se ta krivulja krova u preseku moe smatrati zapadnjakom;
blia je, u kontekstu svetosti, istonjakoj pagodi - i sam Utzon to naziva reinterpretacijom
orjentalne konstrukcije u zapadnjakoj betonskoj tehnologiji); zapadnjako - istonjaka
proimanja: oblik svoda i svodno osvetljenje, drveni okviri prozora i drveni pregradni zidovi
(kao da evociraju nordijski stil gradnje crkava i tradicionalnu drvenu konstrukciju u Kini i
Japanu)
- "Grupa R", Barselona, osnovana 1951.
- Grupa R (Katalonski nacionalistiki pokret) predvoena Sostresom i Bohigasom, bila je
ve na poetku u sloenom kulturnom poloaju: trebala je s jedne strane obnoviti
racionalistie i antifaistike vrednosti GATEPAK-a (predratni panski ogranak CIAM-a), a
sa druge strane je bila svesna svoje politike odgovornosti da treba oiveti realistiki
regionalizam dostupan irokim masama; hibridni karakter savremene regionalne kulture
posledica je razliitih kulturnih impulsa, pomou kojih je stvoren: katalonska tradicija opeke,
Nojtra i neoplasticizam, neorealizam italijanskog arhitekte Gardele (koristio je tradicionalne
kapke, uske prozore i duge isturene strehe) i britanski novi brutalizam
- arh. Koderh -> lan grupe, osciluje izmeu moderniziranog stila opeke, koji je prvi put
formulisao u svom osmospratnom stambenom bloku ICM, Barselona, 1951. -> sa kapcima
celom duinom prozora i tankim isturenim vencima, i avangardistike neoplastino Misovske kompozicije u Kasa Katasus, Sitges, 1956.
- Riard Bofil i Talger (katalonski regionalizam u slabljenju)
1. Kompleks Ksanadu, Kalpe, 1967. -> kiasti romantizam

49. Kritiki regionalizam

241

2. Kompleks Valden 7, Santdesvern, Barselona, 1970.-75. -> razmetljiv fotogenian

kompleks, sa slabo osvetljenim dnevnim sobama, malim balkonima i oblogom od keramikih
ploica; to je arhitektura narcisoidnosti, koja se poziva na Bofilovu baroknu sposobnost
pomodnosti i mistike
- Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih
- polazite mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifine
topografije i zrnastoj strukturi lokalnog tkiva; njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u
savrenom skladu sa ruralnim primorskim krajolicima Porta; lokalni materijali, zanatstvo i
svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi iskljuila racionalne oblike i
savremenu tehniku
1. Kua Baries, Povoa de Varzim, 1973.-76.
2. Zgrada stambenog udruenja "Bouca", Port, 1973.-77.
3. Filijala banke Pinto, Oliviera de Azemeis, 1974.
- Rejmond Abraham (Austrijanac u Nju Jorku)
- slino Vieireu, naglaava kreiranje lokacije i topografiju oblika
1. Kua sa tri zida, Nju Jork, 1972.
2. Kua sa cvetnim zidovima, Nju Jork, 1973.
3. Projekat junog dela Fridrihtadta, Berlin, 1981.
- Luis Barahan (Meksikanac)
- i on je bio "dizajner krajolika" i teio je senzualnoj arhitekturi povezanoj sa tlom, arhitekturi
ograenih prostora, fontana, vodotoka, arhitekturi smetenoj u vulkansku stenu i bujnu
vegetaciju; oseaj za mitske i uroene poetke; snaan uticaj seanja iz detinjstva sa
porodinog rana, gde je zemlja bila crvena, kue sa ogromnim strehama i krovovima od
crepa, sistem vodovoda vrlo domiljat, domae ivotinje -> bajkovit izgled; ta seanja su bila
povezana sa njegovim doivotnim bavljenjem islamskom arhitekturom
1. Kua i atelje oko zatvorenog dvorita, Takubai, 1947.
2. Vrtovi za stambenu etvrt Las Arboleadas, 1958.-61. i Las Klubes, 1961.-64. ->
sklonost ka velikim, skoro nepreglednim povrinama, apstraktnim postavljenim u krajolik
3. Tornjevi satelitskog grada - sa Geritsom, Meksiko siti, 1957. -> kruna grada
- Armansi Vilijams (Argentinac)
1. Kua - most, Mar der Plata, 1943.-45.
2. Londonska i junoamerika banka, Buenos Aires, 1959.
- Endrju Batej i Mark Mak (SAD)
1. Kue u Kaliforniji
- Heri Volf (SAD)
- njegova delatnost je strogo ograniena na Severnu Karolinu
1. Riverfront Plaza, Fort Lauderdale, 1982. -> konkursni rad, namera mu je bila, kako sam
kae, da se u prostorno reenje upie istorija grada, i to pomou efekta svetla (oboavanje
Sunca i merenje vremena pomou njegove svetlosti seu u najraniju istoriju oveanstva; Fort
Lauderdale je na 26 stepeni Severne geografske irine kao i Teba - predstonica egipatskog
boga Sunca, i kao Jaipuru, Indija gde je napravljen najvei sunani sat na svetu 110 godina
pre osnivanja Fort Lauderdalea); zato je sunani sat u ovom projektu useen u prostor Plaze, a
njegov gnomon deli prostor po osi sever - jug; svi bitni datumi iz istorije ovog grada
zabeleeni su na seivu sata
- ino Vale (Italijan)
- delatnost vezana za grad Udine ukljuujui reinterpretaciju seoskog lombardijskog izraza
1. Sopstvena kua Kaza Kuaglija, Sutrij, 1954.-56.
- Alberto Sartoris (Italijan u vajcarskoj)
1. Crkva u Lourtijeru, 1932.
2. Dve male kue sa betonskim skeletom i vinogradima, 1934.-39.

49. Kritiki regionalizam

242

- Mario Bota (Italijan) tj. vajcarac

- formalno kolovanje obogatio je kratkotrajnim radom sa Luis Kanom i Le Korbizjeom, dok
su radili graanske kue u Veneciji; tako je poeo usvajati italijansku neoracionalistiku
metodologiju, ali je i zadrao nesvakidanju sposobnost da zanatski obogauje oblike
(najegzotiniji primer toga je primena poliranog gipsa u oblaganju kamina u preureenoj
seoskoj kui u Ligriganu, 1979.; Bota se interesuje za "graenje lokacije", a takoe smatra da
se gubitak istorijskog grada moe nadoknaditi "malim gradovima"; Botine kue
reinterpretiraju kulturu kraja, postajui istovremeno njegovo obeleje
1. Kua Riva, San Vitale, 1972.-73. -> asocira na tradicionalne letnjikovce "rokolije" kojim
je nekada obilovao kraj
2. Kua u Ligornetu -> oznaava kraj sela i poetak agrarnog podruja (njen najvei otvor
odvraa od polja i okree ka selu)
- Botine kue su esto u vidu bunkera - belvedera, a prozori gledaju na odabrane delove
krajolika, skrivajui bezobzirni razvoj predgraa, koji je u Ticinu bio aktuelan; njegova
usklaenost sa delimino poljoprivrednim krajem proizilazi iz njihove analogne forme i
spoljanje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i koljke u obliku silosa ili ambara
- pored oseaja za domai senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan, Bota je i kritizer, a
najkritiniji u javnim projektima: naroito u kui u Ligornetu (u saradnji sa ozijem)
"vijaduktalna"
3. Centar Direzionale, Perua -> "grad u gradu", neizveden projekat, ali da je bio ostvaren
mogao bi se shvatiti kao "vijaduktalna megastruktura" u urbanom okruenju bez povreivanja
istorijskog dela grada
4. eleznika stanica, Cirih, 1978. -> prelaz u vidu mosta na vie nivoa, koji bi sadravao
duane, urede i restorane, parkiralita, a bio i glavna "zgrada"
- Tadao Ando (Japanac)
- visoka svest o regionalnom i zato je radije u Osaki nego u Tokiu; svoja razmiljanja o
napetostima izmeu opte modernizacije i osobenosti postojee regionalne kulture, iznosi u
eseju "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" (nakon drugog
svetskog rata, Japan je krenuo putem breg ekonomskog razvoja, to je povlailo i promenu
vrednosti; stari, u osnovi feudalni porodini sistem se raspao; prenaseljenost gradova i
predgraa, onemoguila je da se sauva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca - uska
povezanost sa prirodom; ono emu on tei jeste restauracija jedinstva kue i prirode, koju su
japanske kue izgubile u procesu modernizacije)
1. Male kue sa dvoritima, esto su u gustom urbanom tkivu -> koristi beton jer je
najpodesniji za realizaciju povrina koje su stvorene zracima Sunca, gde zidovi postaju
apstraktni "limit prostora"
2. Kua Koiko, Osaka, 1981. -> vremenom svetlost menja izraz, pie Ando; detalj je za
njega element kojim se postie fizika kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture
- Dimitris i Suzan Antonakis (Grci)
- Grka - od nacionalnog neoklasicizma XIX v., preko lokalnog istoricizma 1920-tih, do
privrenosti modernizmu 1930-tih -> varijacije
1. Stambena zgrada, Atina, 1975. -> slojevito zdanje sa lavirintom prolaza; izvor je grki
ostrvski stil umetnut u pravilan raster armirano-betonskog skeleta
- Aris Konstantidis (Grk)
1. Kua Eleuzis, 1938.
2. Vrtna izloba Kifisija, 1940.
3. Jeftini stambeni projekti i hoteli za turistiku organizaciju Ksenija, 1956.-66.
- u svim njegovim radovima prisutna je napetost izmeu univerzalne racionalnosti armiranobetonskih konstrukcija i autohtonog senzibiliteta domaeg kamena i blokova kao ispune

49. Kritiki regionalizam

243

- Dimitris Pikionis (Grk) -> konkurs za prilaze Akropolju

1. Park i etalite na breuljku Filopapus, 1957. -> na strani okrenutoj ka atinskom
Akropolju; arhaian krajolik, lien tehnolokog egzibicionizma i fantazije; prostor za
meditaciju u osami, za intimne rasprave, male i vee skupove, ...; taj niz nia i prolaza satkao
je od odgovarajuih delova ivotnog prostora narodne arhitekture; reio je pristupne puteve
Akropolju kao da su iz vremena gradnje (uklopio ih)