UOPSTENO

LESKI

Obino se rod javlja u treoj godini a komercijalni (dakle iplativi rod u nasadu) je od 5 godine. U
osmoj godini dostie gornju granicu rodnosti i u narednim godinama je zadrava. Rodnost ovisi o
sorti i ostalim uslovima, a podaci govore da je rodnost po stablu 3-12 kilograma.
Bitan podatak da je vreme eksploatacije stabla ljenjaka 45 godina.
Na hektar ide cca 500 - 660 stabala.

Zimus smo zasadili pola jutra lenika, pa me zanima kako odravati zemljite oko leske. Da
li bi valjalo da se isprska nekim sredstvima protiv rasta trave ili se mora redovno kultivirati i
okopavati?

Zanima me gde mogu naci najpovoljnije sadnice zbunastog lesnika (istarski dugi, tonda
dzentile, haski dzin,...)???
Trebaju mi registrovani rasadnici zbog papira.
Trazim dvogodisnje biljke rada zasada u novembru.

S obzirom da si iz Novog Sada sadnice moe kupiti u rasadniku evar u Petrovaradinu, jesenas su
bile 200 din. komad. (11.05.2006)

Pozdrav svima. Rodom sam iz okoline Smedereva, a zivim u Italiji. Ovde postoje puno informacija
o proizvodnji lesnika. Recimo, bez znanja italijanskog mozete pogledati
www.noccioladigiffonii...cciolo.pdf na strani 13 je tabela vodecih zemalja proizvodjaca, regionima
gde proizvode i sorte koje proizvode, strana 15, 16 nekoliko sorti (treba da ima lepu aromu, srednju
velicinu 12,13,14 mm-ne valja ni krupan ni sitan, da se braon opna lako odvaja od jezgra, zatim na
strani 19 tabela sa prinosima prvih 7 god. na plantazi u Oregonu (USA). Najmanje prinose je imala
tonda gentile d.langhe, jer ima manu da se tesko adaptira van regiona Piemonte (severozapadni deo
Italije) gde je nastala i gde se najvise gaji. Inace to je najtrazeniji i najskuplji lesnik na svetu.
Otkupne cene od proizvodjaca mozete videti na www.assofrutti.com Na tom sajtu idite na
"quotazioni" za tondu romanu, ili na "notizie" pa na "merkato campania" za giffoni i mortarella, ili
na "mercato piemonte"za tonda gentile d.langhe, ili na "mercato turchia" za cene u Turskoj. Sve
cene su za lesnik bez ljuske. Prosecna otkupna cena lesnika sa ljuskom je oko 1.5euro. Masinu za
skupljanje lesnika koju ste ranije pominjali proizvodi it. firma facma (www.facma.it) Mikiju bih
preporucio da ne uzima kalemljeni, vec obican izdanak, da kada kupujes izdanak, gledas da je koren
razvijen, a ne prut. Prinosi i kvalitet je isti kao kalemljen, a mnogo lakse je za odrzavanje, i posle 3
god.imas svoje izdanke ako hoces da prosiris proizvodnju. Ja sam ove god.posadio 3 hektara, sorte
uvezene iz Italije: giffoni, romanu, mortarelu i tonda gen.d.langhe. Posto ne zivim u Srbiji kako se
snalazite sa prodajom, jel postoji organizovan otkup lesnika?

Pasulj ili neku drugu mahunarku poeljno je posejati izmeu leski zatu to oplemenjuju zemlju
azotom. Negde sam proitao da je za to najbolje posejati grahoricu koju kada bude mlada treba
zaorati i to je vrlo kvalitetno zelenino ubrivo izuzetno bogato azotom. Njenim truljenjem se
proizvodi humus i zemlju ini plodnijom i rastresitijom. No to sve ima smisla ukoliko je pad terena
na kome je posaena leska manji od 5 %, u protivnom moe doi do ispiranja hranljivih sastojaka iz
povrinskog dela zemlje.U svakom sluaju najbolje je posejati pasulj jer je ekonomski najisplativiji,
a ostatak posle kombajniranja pasulja rasporediti izmeu leski i zaorati jer i to ima slinu funkciju
kao grahorica. Znam ljude koji su sejali pasulj izmeu mladih ljiva i imaju pozitivna iskustva.
Ukoliko je pad terena vei od 5% prostor izmeu leski treba drati pod malem. Poto je lenik
izrazito azotljubiva biljka moda ne bi bilo loe posejati lucerku koju treba ee kositi ili sitniti
nekom specijalnom mainom.Treba imati u vidu da lucerka sabija zemlju, a ako zemlju treba uiniti
rastresitijom za mal moe da poslui i kravarica. Sve u svemu dok lenik ne
stane na rod moj ti je savet sej pasulj, a za dalje odlui sam.
Imam knjigu VOARSTVO koju su izdali ZAJEDNICA ZA VOE I POVRE DD i INSTITUT
ZA NAUNA ISTRAIVANJA, PKB, INI-AGROEKONOMIK 1996. godine. Evo nekoliko, po
meni bitnih, stvari koje proizvoa lenika treba da zna.
Leska ima plitak i razgranat koren. Najvei deo korena se nalazi na dubini od 20-40 cm. Prilikom
obrade treba voditi rauna da orua ne prelaze dubinu od 15 cm.
U naim klimatskim uslovima poinju da se diferenciraju rese leske tokom maja i u prvoj polovini
juna, a enski cvetovi leske u julu i avgustu.
Meu listopadnim vokama koje se gaje u Jugoslaviji, najranije cvetaju obina i meja leska (januar
- februar).
Jae orezana stabla voaka procvetaju kasnije nego blae orezana.
Kada se povea geografska irina za jedan stepen u uslovima umerene klime, voke poinju da
cvetaju kasnije za 4-6 dana.
Ako se povea nadmorska visina na kojoj se gaje voke za 33-34 m cvetanje zakanjava za jedan
dan.
Voke poinju kasnije da cvetaju, a cvetanje due traje, ako su temperature vazduha niske, koliina
padavina velika, relativna vlaga visoka, a vreme tiho. Pri suprotnim vremenskim prilikama cvetanje
voaka ranije poinje i krae traje.
Savremeni zasadi leske se ne podiu iznad 600m n/m.Leska moe da podnese niske temperature (do
-25C u fazi mirovanja), a ako se temperatura spusti ispod -6C u fazi cvetanja prinosi se znatno
smanjuju.
Ekoloka sterilnost je uslovljena nepovoljnim iniocima sredine kao to su:zemljite i poloaj,
nepovoljne vremenske prilike, oteenja koja izazivaju prouzrokovai bolesti, tetoine, grad,
fitotoksini pesticide i zraenja, loa agrotehnika, nedovoljna i neharmonina ishrana i odsustvo
neophodnih biokatalizatora.

Leski odgovaraju najvie pesovito-glinovita zemljita, a ne podnosi kisela i teka.

Poto veina sorata nije samooplodna, prilikom podizanja zasada treba voditi rauna o sortama
opraivaima.
Vodee sorte leske:
- Istarski dugi
- Tonda entile romana
- Tonda entile dele lange
- Enis
Pratee sorte:
- Halski din
- Rimski
- Negret
- Nokione
- Ludolf
Sorte koje se oprauju Sorte opraivai
1. Istarski dugi 5 8
2. Kocford 8
3. Negret 2 6
4. Nokione 2 7
5. Rimski 1 2 8
6. Tonda entile dele lange 2 3 4
7. Tonda entile romana 2 4 6
8. Halski din 1 2 5
Leska u prirodi obrazuje brojne izdanke od kojih postaje bun. Veina zasada leske u Evropi ima
bunastu krunu. Ona poinje da se obrazuje rezidbom sadnica leske (na 15 do 30 cm iznad zemlje)
posle sadnje na stalno mesto. bun se sastoji od 6 do 10 izdanaka koji izbijaju iz zemljita i stalno se
obnavljaju. Kod buna ne postoji deblo.
Leska ranije poinje da raa kad se gaji u obliku buna (na sopstvenom korenu) nego kao stablaica
(okalemljena na mejoj leski ). Leska, meutim, slabije raa po hektaru pri gajenju u obliku buna
nego kao stablaica. Stoga u savremenim zasadima u SAD i nekim Evropskim zemljama ( Italija,
Nemaka ), leska poinje sve vie da se gaji kao stablaica sa deblom visokim od 50 do 80 cm i
krunom u obliku vaze sa 3 do 4 osnovne (ramene) grane ili o obliku poboljane piramide.
Westwood (1978) istie da se tukasti (enski) cvetovi leske obrazuju iz pupoljaka na
prologodinjim letorastima. Potrebno je stoga redovno obavljati rezidbu leske da bi se svake godine
obrazovali mladari dugi 15 do 20 cm. Poto su plodovi leske (lenici ) sitni neophodna je velika
rodna povrina da bi se ostvario dobar rod.
Ako se jaa rezidba leske sprovede svake tree ili etvrte godine,umesto umerene rezidbe svake
godine, dolazi do vrlo bujnog porasta mladara i slabog roda u toku prve godine posle jae rezidbe.
Stabla leske starija od 10 godina mogu se podmladiti. To se koristi kad prinosi ponu da opadaju.
Tehnika podmlaivanja se sastoji u skraivanju ramenih grana leske na 50 cm od zemlje. Za godinudve obrazuje se nova bunasta kruna leske koja donosi dobar rod.

Da bi pravilno nadjubrio lesku moras znati kakva ti je zemlja. Idealan Ph je od 6 do 6,5. Sto je
zemlja kiselija sadrzaj fosfora je manji i teze se usvaja cak i onaj unet mineralnim djubrivima. Uradi
analizu plodnosti zemlje i od strucnjaka trazi da ti preporuce: koje djubrivo, kako i kada da
primenis. Ja sam do sada koristio obicno u rano prolece pre prvog okopavanja 11-52-0 ili 10-30-20 u
zavisnosti od toga sta sam nasao, ali sam bez obzira na to prihranjivao i preko lista Murtonikom 3-4
puta u toku maja i juna jer mi je Ph 5 i zbog mikroelemenata. Naravno isao je i KAN i to jednom u
aprilu i jednom u maju jer leska voli azot. Mnogo dobre rezultate sam postigao zalivanjem u prvoj
polovini jula vodom u kojoj sam rastvorio 11-52-0.
Stajnjak je vrlo pozeljan, ali onaj ugoreo jer se u onom svezem pojavljuju gliste, a njih opet jure
krtice tako da se moze desiti da ti podriju sadnice koje se jos nisu dobro ukorenile. Svez stajnjak
prilikom previranja razvija toplotu tako da malo dize temperaturu zemlje sto moze prouzrokovati
ranije kretanje vegetacije, a to opet moze biti problem ako se ranije otvore lisni pupoljci koje pozniji
mrazevi vrlo lako ostete. Iako nikada nisam djubrio svezim stajnjakom pre neku godinu sam bio
prinudjen da zamenim neke sadnice rane vegetacije jer mi je polozaj parcele takav da je osuncana
tokom celog dana sto je prouzrokovalo prerano listanje nekoliko godina za redom i izmrzavanje tek
razvijenih listica. Naravno stajnjak ide u jesen uz obavezno okopavanje.
Za ovih 7 godina od kada sam se poceo baviti leskom naucio sam jednu stvar veoma bitnu za
bavljenje poljoprivredom. Ukoliko nemas zemlju koja je bez ozbiljnije prethodne pripreme pogodna
za gajenje zeljene kulture bolje kupi parce zemlje jevtinije je i dobices brze i bolji rezultat nego da
bilo kakvu zemlju dovodis u red. To je dug, tezak, skup i neizvesan posao jer oplemenices zemlju do
odredjene dubine, popravices strukturu, a da je to moguce odrzati na duzi rok ne bi ti ni trebala
popravka zemlja bi vec bila dobra. Osnovne stvari na koje treba obratiti paznju prilikom
odredjivanja parcele za podizanje bilo koje kulture:
- dobar prilazni put
- mogucnost jednostavnog i jevtinog navodnjavanja
- mikroklima koju zahteva odredjena kultura (za orah i lesnik pored ostalog i udaljenost od sume
zbog veverica)
- kvalitet zemlje pogodan za zeljenu kulturu
- laka i jevtina obrada
- dobri uslovi za nadzor zastita od lopova, zlobnika i ostalih stetocina bilo koje vrste da su.
Ako zelis da od lesnika napravis posao budi spreman na ogromna ulaganja o cemu je Radisa ranije
pisao. Cena i plasman su kod nas relativna kategorija. Naravno veliki igraci kao i u svakom poslu
imaju mogucnost ta diktiraju cenu i da ogromnom kolicinom u trenutku pokriju trziste i obore cenu
bilo svojom robom ili robom iz uvoza, a ti se slikaj. O cenama prosle jeseni i zime sam pisao nesto
ranije. Jedino je sigurno da kod lesnika i kruske Viljemovke nece doci do hiperprodukcije jos dugi
niz godina. Nama bi za stabilan posao bila neophodna zastita domace proizvodnje kao i dobri
standardi kvaliteta i onda nema zime ni za plasman ni za cenu. To se jedino moze pokusati preko
jakog udruzenja. Siguran uspeh ce imati samo veliki proizvodjaci jer ce zbog velike kolicine i sa
nizom cenom imati zaradu, ne ekstra, ali ipak zaradu i oni mali koji iz ruke mogu lako prodati
svoj proizvod po ceni nesto nizoj od one u hipermarketima. Jos nesto miki. Nikad ti i niko i to ne
samo na ovom vec ni na bilo kom drugom forumu nece dati pravu, potpunu i pravovremenu
informaciju o plasmanu i o ceni. Puci neces samo ako budes dobro znao u sta se upustas (znoj,
vreme i pare), ako budes imao osecaj za meru i zivaca da sacekas pun rod kada pocne da ti se vraca

ulozeno, a kasnije i da zaradjujes. Koliko godina ce do tada proci to niko ne moze da ti sa

sigurnoscu kaze.
Ja ne razmisljam o lesniku kao o dobrom poslu vec se time bavim malo vise iz hobija i sluzi mi kao
razlog da malo cesce izadjem u selo na cist vazduh. Korist kolika je tolika je dobro je. Planiram da u
sledecih nekoliko godina prosirim plantazicu na celu povrsinu parcele. Dao sam zemlju na analizu i
rezultate ocekujem ovih dana pa da vidim sta mi je ciniti.

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

UOPSTENO O LESKI

Zivotni vek leske je od 70 100 godina

Plodonosna je od 50 70 godina
Pocinje da radja u 3.- 4. godini
Period pune rodnosti pocinje u 7.- 8. godini
U punom rodu jedno stablo daje 8 12 kg
Od ploda na ljusku otpada 40-60% (randman)

TRZISTE
Trenutna vrednost ljustenog lesnika (jezgra ) je 7,8 EUR/kg. U poslednjih deset godina cena je
jednom imala promenu i to 2005. godine kad je sa 5,5EUR/kg (najniza) zbog suse skocila na
11EUR/kg.(zbog mraza).
Svetska potraznja za lesnikom je u stalnom porastusto ga cini deficitarnom robom. Proizvodnja
zaostaje za potraznjom, kako u svetu tako i u Srbiji.
Srbija uvozi 95% lesnika. Najveci svetski proizvodjaci lesnika su:
Turska . 70 %
Italija 17 %
Spanija . 2,9 %
Grcka .. 2,2 %
SAD 2 %
Ostali ... 5,9 %
Italija je vodeca drzava po intezivnoj i savremenoj proizvodnji lesnika. Njihov sadni materijal i
nacin uzgoja je primer svim svetskim proizvodjacima.

ZEMLJISTE
Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala
Zemljiste je jedan od osnovnih cinilaca za uspesnu proizvodnju pa se moraju ipitati njegove fizicke i
hemiske osobine. Iako nije veliki probirac zemljista za lesku su najpogodnija rastresitija,
propustljiva i plodna zemljista. Nepogodna za gajenje su zemljista sa visokim nivoom podzemne
vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrzava povrsinska voda.
Zemljista koja sadrze manje od 3 % humusa, manje od 10mg lako pristupacnog fosfora i manje od
10mg lako pristupacnog kalijuma moraju se djubriti organskim i mineralnim djubrivima da bi se
obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka.
To agromeliorativno djubrenje obavlja se za samu pripremu zemljista, koja podrazumeva
ringlovanje ili podrivanje, oranje, tanjiranje, setvospremanje i kopanje jamica za sadnju.
Ringlovanje ili podrivanje treba obavljati kada je zemlja umereno vlazna. Obicno se obavlja 2 3
meseca pred sadnju da bi se zemljiste sleglo I imalo sitno mrvicastu strukturu. Ove operacije
obavljaju se jacim traktorima.
Ako je vrseno podrivanje, neophodno je zemljiste duboko poorati, istanjiratii setvospremati da bi se
obezbedili sto povoljniji uslovi za razvoj korenovog sistema.

ANALIZA ZEMLJISTA
Dobio sam rezultate ispitivanja zemljita:

Humus
pH u KCl-u (kiselost)
P2O5 (fosfor)
K2O

DOBIJENO
3,391%
4,9
1,8 mg/100g
35,2 mg/100g

OPTIMALNO
3-5%
6-7
> 10 mg
> 20 mg

Na osnovu ovih rezultata podneo sam zahtev za kalcifikaciju. Savet voara za zasnivanje novog
zasada je da je kalcifikacija jedina potrebna, ali ne i neophodna mera jer je za lenik ova kiselost
podnoljiva, kao i ovako nizak sadraj fosfora. Ja u ipak pored pristojne koliine krenjaka baciti i
stajnjak i dosta fosfora pa makar zemlju dovodio u red i 3 godine.

KALCIFIKACIJA KISELIH ZEMLJISTA

Osnovna ubriva pored toga to slue za ishranu bilja, slue i za izgradnju zemljita, za popravljanje
fizikih, hemijskih i biolokih osobina. Ako se osnovna ubriva po vrsti i koliini upotrebe sa ciljem
da se postignu znaajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti zemljita, trajnijeg delovanja,
tada ta ubriva dobijaju meliorativni karakter i govorimo o meliorativnom ubrenju. Meliorativno
ubrenje se izvodi na siromanim normalnim zemljitima i na anormalnim zemljitima. Na
siromanim normalnim zemljitima izvodi se u cilju obezbeenosti veeg fonda hraniva, a kod
anormalnih zemljita u cilju popravke fizikih, hemijskih i biolokih osobina.
Meu naim glavnim tipovima zemljita samo ernozem i njemu slina normalna zemljita imaju
osobinu kulturnih zemljita. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljita je zasien kalcijum jonom i
zato se ernozem odlikuje najboljim fizikim, hemijskim i biolokim osobinama. Kod zemljita iji
je adsorptivni kompleks zasien vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni
destruktivno deluju na zemljite. Zbog toga se na takvim zemljitima treba izvriti kalcifikaciju, da
bi se spreili destruktivni procesi, da bi se omoguilo normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje
visokih prinosa.
Pod kalcifikacijom zemljita podrazumevamo kulturnu meru kojoj je cilj da kiselo zemljite
preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postie unoenjem velike koliine krea u
zemljite. Da bi se Ca-jon mogao adsorbovati od strane zemljita, neophodno je da kalcijumovo
jedinjenje bude u rastvorljivom stanju. Veina kalcijumovih jedinjenja su teko rastvorljiva u vodi
(npr.: krenjak, kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, laporac, dolomit). Od kalcijumovih jedinjenja u
vodi je lako rastvorljiv kalcijum hidrokarbonat. Za prevoenje teko rastvorljivih kalcijumovih
jedinjenja u kalcijum-karbonat, potrebno je da u zemljitu ima to vie ugljen-dioksida. Stoga je
poeljno da se posle kalcifikacije izvodi i humizacija, pa se razlaganjem organske materije u
zemljitu oslobaa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijumhidrokarbonat. Da bi se kalcijum jon mogao adsorbovati od strane zemljita, potrebno je da
zemljite sadri u sebi dovoljno glinenih estica.
Pri odreivanju potrebne koliine krea treba uzeti u obzir mehaniki sastav zemljita, prisustvo
organske materije i podnoljivost kulturnih biljaka prema kreu. Uzima se da zemljite ispod 5,5 pH
i ipod 70% zasienosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasienosti bazama je velika
potreba za kalcifikacijom). Najee se za kalcifikaciju na naim zemljitima koristi 5-15000 kg
kalcijum-karbonata, ili 2-4000 kg kalcijum-oksida ili 7-17000 saturacionog mulja.
Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, peeni kre, gaeni kre,
saturacioni mulj i druga sredstva.
Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike. Ako se
kre zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov preobraaj, i za njegovo meanje sa
zemljitem, do prolea, kada e se obaviti setva. Kre treba da je dobro isitnjen i ravnomerno
rasporeen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.

Krecno djubrivo ili ti Kalk - oplemenjvac zemljista kupio sam u Palanci prosle godine 7 din sam
placao kilogram.
Posto kazes da si iz Smedereva onda ti je sigurno poznat Poljoprivredni zavod u Kolarima i ekipa
koja tamo radi (Sasa Avramovic, Vitic..) 026/771038, 026/711035. U skladu sa poljoprivrednim
informatorom odnosno uredba o utvrdjivanju programa izvodjenja radova na zastiti, koriscenju i
uredjenju poljoprivrednog zemljista za 2007 godine (Sluzbeni glasnik RS, . 67/07) koja se
odnosi na poboljsanju fizickih i hemiskih osobina zemljista.Trebao si, ukoliko je registrovano kao
poljoprivredno gazdinstvo ukljucujuci i parcele sa kojih uzimas zemlju za analizu, da predas zemlju
za analizu do 31 okotobra u navedeni zavod i ukoliko je zemlja kisela (tacno utvrdjene pH vrednosti
u zavisnosti od kulture) potpise se ugovor (taksa je oko 1000dinara) sa dobavljacem krecnog
djubriva sto je Granit Pescar Ljig (do kraja 16 novembra) u zavodu. Navedenim postupkom
obezbedio si sebi besplatno dobijanje krecnog djubriva. Novac drzava uplati na racun za djubrivo na
tekuci nosioca poljoprivrednog gazdinstva, a automatski se potom novac prebacuje dobavljacu
krecnog djubriva.

Neto vie o KALK-u moe se nai na: www.granit.co.yu/kalk.html

Registrovao sam gazdinstvo, odneo uzorak zemlje na analizu u Zavod za poloprivredu Valjevo i
na osnovu rezultata analize podneo zahtev za materijal za kalcifikaciju.Uredbe na osnovu kojih sam
ostvario to pravo sam naao na sajtu Ministarstva poljoprivrede. KALK mi je isporuen 10.
novembra i to pola kilometra od parcele ( nije moglo na samu parcelu zato to nile bilo mesta da se
okrene leper koji je dovezao materijal). Plam kada Ministarstvo uplati sredstva na moj tekui
raun. Mislim da je cena KALK-a negde oko 2800 dinara po toni i da je prevoz uraunat u cenu.
Odobreno mi je 3 tone po hektaru.
Savet za primenu KALK-a od vie ljudi koji se u poljoprivredu razumeju malo vie od mene je da
treba prvo rezbaciti dosta stajnjaka, potom 1/2 do 2/3 ukupne koliine KALK-a, odmah zaorati pa
preko oranja baciti ostatak materijala. im vreme dozvoli to bolje pofrezirati, a ne bi bilo loe i
nekoliko puta. Kalcifikaciju je najbolje izvriti krajem leta ili poetkom jeseni.

SADJENJE LESNIKA
Znaci leska se sadi od NOVEMBRA do MARTA. Bitno je da je biljka bila dobro urovljena, i
veoma bitno da nije koren stajao potopljen u vodi duze od 3 sata jer se korenove pore zatvaraju zbog
viska vode i leska se teze prima.
Dobro je kao sto kaze simonzec potopiti koren u tri jednaka dela vode, zemlje, balege.
Obavezno skratiti zile i kada se u rupu 40x40x40 vrati oranicni deo 1/3 pa stavi biljka pa opet
zatrpa jos 1/3 rupe-nagaziti zemlju nogama oko biljke i povici lagano stablo 2-3 santimetra navise
da di izasao vazduh koi je ostao oko korena,onda staviti malo stajnjaka oko oboda rupe i to je to.
A obavezno je uraditi analizu zemlje (isto tako ce vam i reci da uzmete uzorke kao sto je objasnio i
Pomo), a strucna lica ce vam reci koje djubre i koliko dodati za vasu zemlju za kulturu koju sadite

Ljudi IZBEGAVAJTE NASA DJUBRIVA jer su zastarela i zemlja je prezasicena njime jer se
tesko rastvaraju.
Odaberite neko strano!, dobra su Agrofoska, Haifa, Kemira izbor je veliki i mozete pronaci djubre
koje vam tacno treba po analizi zemljista.
Obavezno zaliti lesku posle sadnje vodom i nekim startnim djubrivom (11:44:11) 2% rastvorom-2kg
na 1000l vode.
Hormone sam narucio pa cu u prolece da probam da se malo igram sa Auksinom
Fatka. Najbolje iscupaj izdanke koi su vezani za korenov vrat-biraj tanje i duze izdanke manje
boluju i bolje se primaju nemoj se muciti oziljavanjem grancice uradi to sto pre jer leska se u
prolece prima 50% prema 50%.

1. Kako birati opraivae za sorte Tonda Djentile, Tonda Romana i Halski din? U razliitim
izvorima, uglavnom na sajtovima proizvoaa sadnog materijala stoje razliiti podaci,
primeujem da proizvoai preporuuju one sorte koje imaju. Mene interesuju iskustva vas
proizvoaa.
2.

Da li neko ima informacije o sortama Fiverder i Northempton, pominju se kao perspektivne

sorte, ali nisam naao nita konkretnije od toga.

3. Kako treba rasporediti opraivae u odnosu na sortu koju oprauju, da li opraivai treba da
budu sami u svakom, recimo 3. ili 4. redu, ili ih treba meati i u jednom redu sa opraivanom
sortom?
4. Konano, koje kombinacije sorti i u kom odnosu preporuujete za sadnju u istonoj Srbiji?

Tonda Gentile Romana

Tonda Gentile delle Langhe
Tonda di Giffoni su,
tri razlicite sorte lesnika, Talijanske, i dobre su kao i Halski dzin i Rimski i Istarski dugi. Kao
oprasivac obavezno moras koristiti Ludolfa i on je dovoljan mada neki ubacuju jos po neki , sto vise
razlicitih sorti to je bolje i sigurnije. Inace po iskustvu mog prijatelja iz Subotice on oprasivace
stavlja u poseban red iz prakticnog razloga a to je sakupljanje plodova jer je oprasivac sitniji od
ostalih ali nista manje cenjen. To mozes slobodno da uradis jer se polen lesnika krece petsto metara
u precniku i oplodnja je skopro sigurna , mada nije lose i da oprasivac rasiris ravnomerno mada ce ti
to malo iskomplikovati sakupljanje.
Oprasivac se stavlja 10 % mada moze 20 %.
I jos nesto na severu Vojvodine Tonda Gentile Romana zna da izmrzne , ne skroz ali delimicno pa je
ja necu saditi u nekom velikom broju, moj izbor sortije :
Halski dzin

Rimski
Istarski dugi
Tonda Gentile Romana
a sorta oprasivac:
Ludolf
Za Ludolfa sam znao da dobro oprasuje Istarski dugi, ali ne i da je dobar i za "tonde", za njih sam
mislio Cosford i Halski Dzin.
U svakom slucaju, prihvaticu preporuku da bude sto vise sorti.

Ovo sto mislis je dobro, odnosno sto planiras da uradis sto si napisao. Ja sam isto to uradio samo
sam ih odma posle sadnje zalio Haifa polu feed starterom 11-44-11 otprilike po 15.l po sadnici. I
rezultat posle godinu dana ne zalivanja je u poslednjem zasadu od 84 zasadjene stabljike, 4 se nisu
primile, 2.izmrzle tokom zime, 2 se osusile tokom leta.

Koliko sam video i zakljucio LESKA OBOZAVA SMONICU ne zato sto je tvrda vec dobro cuva
vodu jer se susi samo po prvrsini. Jedini manji problem su dugi periodi bez padavina jer zemlja
moze i dublje da ispuca i ugrozi koren. Zbog toga smonica treba uvek da bude dobro obradjena.

Veoma bitna razlika u odnosu na proslu godinu (2006tu) jeste kako se vrsi transport sadnice.
Kada sam ih kupovao prosle godine (Cigo jel ti ovo poznato) sadnice su ili u najlonski dzak
odlagane ili na najlon koji je rasprostranjen u gepeku (cak sta vise savet nam je dat da tako
uradimo). Svakako kad smo dosli u rasadnik za sadnice niko nas nije upozorio. Sad se spominje
skracivanje zila a prosle godine nediraj zile. U potrazi za profesionalnim pakovanjima prilikom
kupovine sadnice dosao sam do toga da svaka sadnica mora da ima deklaraciju i nevadi se iz trapa
(izvadis sadnicu pa se ponovo utrapljuje) vec kupite sa sve peskom ili suptratom (trapom) koji se
nalazi ili u najlonskom dzaku kome se otvara dno ili saksijama koje se razlazu u zemlji. Ocigledno
da ovakvim pristupom mnogo je lakse zasaditi a i sadnica je higijenski ispravnija.

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Posle pazljivo izvrsene pripreme zemljista obavljase sadnja. Pozeljno je ukoliko to vremenski uslovi
dozvoljavaju da se sadnja obavi u jesen jer je procenat prijema veci, biljke ranije u prolece krecu i
bolje se razvijajau u prvoj godini, a I izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje.
U prolece se vrsi prekracivanje sadnica na 20 30 cm visine.

10

SUBVENCIJA DRZAVE
Sto se tice posticaja za sadnju (ko je posadio u jesen 2006 i prolece 2007 imao je pravo na povracaj
sredstava (vidi na sajtu ministarstva-kada pod kojim uslovima se konkurisalo) .napomena za sve one
koji zele da podignu zasad leske jesen.2007 / prolece.2008, a da ostvare subvenciju.
Kupujte sadnice samo od onih rasadnika koji vam mogu obezbediti sledecu dokumentaciju!
DOKUMENTACIJA
1.sertifikat o proizvodnji sadnog materijala
2.deklaraciju o kvalitetu sadnog materijala
3.uverenje o zdrastvenom stanju posiljke bilja u promet
4.fiskalni racun
5.uverenje o zdrastvenom stanju poljoprivrednog useva za proizvodnju semena tokom
vegetacije,zdrastvenom stanju semena i objekata za proizvodnju sadnog materijala
visegodisnjih biljaka tokom vegetacije.
!!!!!!!(bez ovog uverenja necete moci ostvariti subvenciju)-------ja sam preko sto brojeva okrenuo u
ministarstvu (dok nisam dosao do nacelnika fitosanitarne inspekcije koja mi je objasnila-ko izdaje
taj dokument)svu dokumentaciju sam imao sem ovog uverenja koje nisam dobio od rasadnicara
(koji mi je duzan dati) vec od agroinstituta na cijoj teritoriji se nalazi rasadnik
Pre samog podnosenja zahteva vodite racuna o sledecem:
1. Sorte koje sadite moraju biti na sortnoj listi ministarstva poljoprivrede (neke novije nisu na
toj listi)
2. Vodite racuna o broju sadnica po hektaru. Konkretno za lesku:
izdanak 500sadnica /ha
kalemljen na mecju lesku 600/ha
Broj sadnica po hektaru inspektor koga posalje ministarstvo obracunava na slican nacin:
razmak sadanje npr. 4m (u redu) X 5 m (izmedju reda) = 20m (to vam je vegetacioni
prostor) X npr 500 broj sadnica koje ste posadili = 10000 m = 1ha
razmak sadnje npr. 3.70m (u redu) X 5.65m (izmedju reda) = 20.9m (vegetacioni
prostor) X npr 500 sadnica = 10 452 m = 1ha i 4ara ( za tu povrsinu vam je potrebno
522 sadnice da bi ste ostvarili subvenciju)
za kalameljenu lesku vegetacioni prostor je 16.66 m
Sto se tice sorti posadio sam:
Tonda djentile dela lange
Tonda djentile romana
Tonda di djifoni
Mortarela

RED
RED
RED
RED

1, 2, 5, 6, 11
3, 9, 10
4, 8
7
(ona nije na sortnoj lisi)
11

Ovo sigurno prolazim jer imam 2ha! A razmak izmedju redova mora biti veci od 4m a izmedju
sadnica mora biti valjda veci od 3 metra! U svakom slucaju ti moras ostvariti kvotu od npr. 600
sadnica po ha i to je glavni uslov za povracaj! I naravno, da u tu brojku ulaze primljene sadnice!

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podstice potstice proizvodnju refundacijom i to:
gorivo . 30 %
supstrata (djubriva) 30 %
sistema za navodnjavanje .. 40 %
srtifikovani sadni materijal 140 dinara po sadnici
postoje i druge subvencije (kalcifikacija i dr.)

PROIZVODNJA RASADA
Za ovaj posao treba nam stablo staro najmanje 4 godine koje cemo da isecemo iznad prve grane.
||
\\ //
----------\\ |
||
||
_______
Ako mozete da zamislite to bi trebalo da bude otprilike gde je isprekidana linija na ovoj mojoj slici.
Sledeci korak je otkopati zemlju oko stabla malo ispod povrsine oko korenovog vrata stabla.
\\ |
||
||
||
-\ | | /\| |/
//||\\

12

Nekim ostrim predmetom ili malom bastenskom moticicom ostrim krajevima bukvalno izudaramoostetimo korenov vrat. Na svakom mestu gde smo udarili korenov vrat stablo treba da pusti izdanak.
Posle ovog postupka zatrpamo odnosno vratimo zemlju nazad i jos plus dodamo ogrnemo stablo
recimo kao krompir.
\\ |
||
||
/| |\
-/ | | \---//||\\
Sta je poenta u svemu ovome! Da se drvetu ostavi samo jedna grana da bi moglo i dalje da zivi cak i
na njoj da se kontrolise rast. Kad se korenov vrat osteti na ovakav nacin iz svakog ostecenja izaci ce
po jedan izdanak.
Znaci stablo smo naterali da pusti nove izdanke jer vise nema dovoljno lisca da bi fotosintezom
pretvaralo hranu. A onu jednu granu smo namerno ostavili da bi drvo odrzavalo u zivotu. Ogrtanjem
stabla cuvamo novoizrasle idanke od izmrzavanja jer oni moraju da prezime sa "majkom". Sledecu
jesen ponavljamo postupak otkopavanja i lagano odvajamo izdanke od stabla. Odvajamo one
izdanke koi imaju samo korenje. Posle toga izdanke urovljvamo ili sadimo da prezime i oni tako
moraju da budu urovljeni godinu dana da bi se pravilno razvili kao samostalne biljke i samim tim i
vrsimo selekciju jer prezivljavaju samo najace stabljike. Posle toga ide sadnja u plantazu koju dobro
znamo!
Isto je bitno da "majka" stablo bude kvalitetno drvo odnosno stablo koje ima dobar i krupan rod i
koje nije bolesno. Ovakav maticnjak moze da se formira od razlicitih sorti stabala koja su kupljena u
nekom institutu i koja imaju sertifikat. Ovi izdanci zadrzavaju osobine"majke"znaci nista ne gube na
kvalitetu. Dok je kod sadnje iz ploda totalno drukcije. Novo izrasla biljka moze da bude totalno
drugacija od svoje sorte!

PRIHRANJIVANJE LESNIKA
(DJUBRENJE)
Dugo sam mucio muke kako prihranjivati,djubriti lesku, obisao sam mnogo leskara i razgovarao sa
mnogim vlasnicima i ni jedan nije imao pravi program!
Lutajuci po internetu i kopajuci po raznim knjigama, deleci informacije sa kolegama i uceci se na
sopstvenim leskama dosao sam do nekih rezultata koje cu da podelim sa vama da i vi nemate slicnih
problema!
Naravno! kao i svki novajlija hto sam da mi neko drugi zavrsi posao.Pa sam slao poruke raznim
preduzecima,firmama....,kao sto su: Kemira, Haifa, Moba, Delta agrohemija, Agrosava...,ali uzalud!
Kao prvo i osnovno potrebno je uraditi analizu zemljist u nekoj od poljoprivrednjih sluzbi!Ti ljudi
pored analize zemljista mogu najvise da vam pomognu!, tako sam se obratio Agrorazvoju-Nis.
Leska je biljka koja dobro reaguje na unosenje djubriva.
13

Lesnik se moze i djubriti na osnovu folijarnih analiza s time sto se norma djubriva odredjuje na
osnovu sadrzaja mineralnih elemenata.
Ova tabela vazi za zemljiste siromasno fosvorom a bogato azotom i kalijumom.
Uzrast

Azot

Fosfor

Kalijum

2
3
4
5
6
god.

30g po stab
80g po..
100 po..
120 po..
120 po..
120-250kg ha

l 40kg ha
40kg ha
40kg ha
40kg ha
50kg ha
50kg ha

200kg/ha
200kg/ha
200kg/ha
200kg/ha
200kg/ha
unosi se po potrebi na osnovu hem.an

(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)

<1.8%N u listudodaje se po stablu 1.3-1.8kgN

1.8-2.2.%N u listu- dodaje se po stablu 0.9-1.3kgN
2.2-2.5%N u listudodaje se po stablu 0.6-0.9kgN
<0.5%K u listudodaje se po stablu<3.6-4.5kgK2O
0.5-0.8%K u listudodaje se po stablu 1.8-2.7kgK2O
>1%K u listu-ne dodaje se K2O

Primer za mikro fertigaciju:

Na osnovu hemiskih analiza zemljista i lisca u jednom dobrom zasadu treba uneti po hektaru:
200kg N,
50kg P,
200kg K
U potrebnu kolicinu vode 75kg(18:4:25) i nakon toga jos 25kg(26:9:9)rastvoriti.
Da bise unela potrebna kolicina azota treba dodati jos 6kg AN-a
Djubrenje se moze i vrsiti (kako rade Australijanci)
Azot-N se dodaje biljci zbog rasta izdanackih grana na kojim se stvaraju cvetovi i kada se primeti da
su listovi bledje zeleni nego obicno.Dodati Ureu(ammonium nitrate),30g za drvo staro 2.godine,
120g za 5-ogodisnje drvo, a za starije biljke 240g po drvetu.
Kalijum se dodaje biljci da bi biljka imala vece listove i vece plodove i dodaje se u jesen:
10g Kalijuma po biljci starosti 2 godine,
12g Kalijuma po biljci starosti 5 godina i
15g Kalijuma za starija stabla.
Bor- se dodaje leski u prolece da bi se osnazili i sacuvali letorasti.Bor dati folijarno (prskanjem).
Jos jedna vazna stvar-Ako se leska zalije u prolece kad biljka pocinje da pravi plod rezultati ce biti
fantasticni jer time pomazemo diljci da napravi plod i napuni plod sto je i logicno veoma bitno!

Dabi se odredila potrebna koliina djubriva za prihranjivanje zasada lenika potrebno je pravilno
uzorkovati zemljite (oko 25 pojedinanih uzoraka) po slojevima od 0-30 i 30-60cm, a zatim
prvljenjem prosenog uzorka, po sloju oko 1 kg zemljita, predati uzorak da se izvri agrohemijska

14

analiza. Na bazi rezultata analiza odredjuje se nivo obezbedjenosti zemljita hranljivim elementima i
prorauna se potrebna koliina hranljivih elemeneta koje treba dodati u zemljite, dabi se ostvario
potencijalni prinos. Svaka poljoprivredna stanica ili ima laboratoriju za analizu, ili alje uzorke u
odgovarajuu laboratoriju za zemljite.

Apsolutno tacno!! djubrenje se vrsi pre sadnje i to po analizi zemljista i to samo materijama koje
nedostaju u tlu.. Ako je zemljiste djubreno u toku priprema u jamice ne dodavati hranivo. Stajnjak se
stavlja svake trece ili cetvrte godine. Za srednju Srbiju po iskustvu najbolje je kasnije dodavati
15:15:15 ! Najbolje se iskoristi ako se djubri u precniku krune u rano prolece.
Jos jedna stvar. Kad se sadi skracuje se koren. Radi boljeg prijema i dezinfekcije zile se obavezno
potope u smesu predhodne zemlje vode svinjske i govedje balege!

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

Sadrzaj hranljivih elemenata u zemljistu se mora stalno kontrolisati tokom godisnjeg ciklusa, a
narocito azota jer je vrlo pokretljiv i moze lako da se ispere iz zemljista. Azot je element od najvece
vaznosti za vegetativni rast. Fosfor deluje vrlo povoljno u procesu pocetnog rasta, a narocito u
procesu plodonosenja. Kalijum utice na kvalitet plodova jer pospesuje asimilaciju azota u listu i
povecanje mase ploda. Od nista manje znacaja nisu ni drugi makro i mikro elementi.
Najbolji rezultati, sa mogucim varijacijama u zavisnosti od uslova sredine, postizu se unosenjem u
zemljiste:
- 120 150 kg azota
- 60 80 kg fosfora i
- 100 120 kg kalijuma po hektaru

GLISTENJAK HUMUS
Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za
uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) govee, konjsko, svinjsko ubrivo kao i
ubre od koza, ovaca i zeeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lie, piljevina,
mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da
podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije.
Znaaj glista i njihovog prisustva u zemljitu poznat je od davnina. Jo u starom Egiptu postojao je
zakon koji je zabranjivao odnoenje glista s obradivih povrina, jer se plodnost tog regiona
15

pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grkoj Aristotel je isticao znaaj
glista i dejstvo na zemljite nazivajui ih "crevima zemljita". Jedan od najveih prirodnjaka i
naunika arls Darvin izuavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u
kojoj, izmedu ostalog, kae: "Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolazie
kroz utrobu glista".
Poetkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivai glista koji vie iz hobija poinju da
proizvodegliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i ivinu, ali i
za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bate. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u
veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley poinje selekcija i odabir
onih glista koje su najbre i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus. Kao
rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista". Danas, u svetu
proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostie preko dve milijarde
dolara godinje. Osim Amerike, kao najvei svetski proizvoai glista, istiu se Japan i Kanada, dok
su u Evropi to Italijani.
Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumai se na njihovoj velikoj kako
direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u,
pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja poveanje plodnosti zemljita, a
samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao
izvor mnogih supstanci), odnosno u ivinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od
glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brano. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao
jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.
Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a mogue ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom
polju (betonska, drvena ili iana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaa, terasa, podrum).
Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm
podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000
polno zrelih glista dok ostalo ine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih
100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.
Kada je o mestu re, odnosno podlozi gde e leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna
briga. Prirodno stanite glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na povrinu gde se podie leglo
postavi se iana mrea, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za
uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) govee, konjsko, svinjsko ubrivo kao i
ubre od koza, ovaca i zeeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lie, piljevina,
mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.
Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadri eterina ulja i druge
materije koje gliste ne podnose (iglice etinara, list oraha), ili materijal koji sadri ostatke pesticida
ili antibitika. Takoe, treba voditi rauna da u podlozi ne bude mnogo velikih i tekih grudvi
zemljita.
Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilita, kamenoloma, eleznikih
pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloeno direktnim
naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u nie slojeve zemljita i ini ih manje produktivnim.

16

Glisnjak zahteva malo svakodnevne angaovanosti, to esto dovodi do zanemarivanja i nebrige oko
glista. Da bi proizvodnja glista bila uspena potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i
razvie. Voda je vaan inilac u proizvodnji glista, jer one trae konstantno visoku vlanost
supstrata u toku razvoja. Meutim, preobilna, kao i premala vlanost, esto su uzrok to gliste
naputaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlanost trebalo bi da se odrava oko i
malo ispod 80% (kada se u aci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).
Uprkos tome to gliste trae vlaniju sredinu, za uspenu proizvodnju je potrebna i dobra
provetrenost. Poto gliste ne podnose protresanje, ne moe da se obavlja prevrtanje, ve samo
okretanje samo gornjeg sloja glistenjaka.
Optimalna temperatura za gliste je oko 20C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature.
Ako je temperatura ispod 5C potrebno je na leju naneti vei (deblji za oko 10 cm) sloj hrane
(organskog otpada). Temperature ispod 0C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja
(kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20C). Visoke temperature (30C i vie),
takoe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno sniavati temperaturu (prskanjem vodom ili
zaklanjanjem od direktnih sunevih zraka u toku letnjih vruina).
Gliste su naroito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje
glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 - 7,5). Ukoliko su ph vrednosti nie ili vie, potrebno je
dodavati, u sluaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i
treseta).
Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu
krtice, abe, mievi, ptice. Ipak, najvei neprijatelj glista je ovek, odnosno, nepanja prilikom
proizvodnje.
Jedan od indikatora plodnosti zemljita predstavljaju i gliste. One se sreu samo na plodnim i ne
zagadenim zemljitima. Gliste predstavljaju znaajne preradivae i razlagae organskih materija i
otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima
sve veu primenu u povrtarskoj, voarskoj, cvearskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Moe
da se koristi kao osnovno organsko ubrivo, ali i za spravljanje hranljive smee za proizvodnju
cvea i povra, odnosno rasada i oiljavanje reznica u voarskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat
humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim
znaajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvode), dok je siromaniji u mineralnom azotu
(1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobioloki naboj,
a to znai i bru razgradnju organske materije kao i bolje iskoriavanje hraniva.
Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u koliini od 0,2 - 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih
hranljivih smea, mea sa zemljom i to, sa siromanim zemljitima 1:6, dok sa plodnijim 1:10.
Ovakve smee mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povra kako na
otvorenom polju, tako i u svim tipovima zatienih objekata.

Da li se iko okushao u gajenju kalifornijskih glista i proizvodnji humusa ?

17

Na netu postoji dosta toga o gajenju ovih ljigavih zivotinja, a i legla nisu skupa (dele ih za dzabaka),
pitanje je isplativost, koja moze biti mnogostruka, u koliko se zaokruzi ceo proces.
Na zalost, sredina u kojoj imam zemlju, pa i njen vlasnik (moj deda) nije bash zahvalan za inovacije,
tako da ni pokushaje koje smo sproveli i koji se pokazao korisnim, nije promenio stav onog ko se
pita.
Neke 99-te smo imali vecu kolichinu ostatka od humusa (deo koji otpadne u procesu separacije), jer
smo prosejani deo vukli u Beograd i tu pokushali da njime trgujemo, bilo je mnogo interesenata, u
glavnom malih, ali po obichaju svi bi da probaju, pa i da uzmu, ali nikako i da plate, a oni mali
stvorovi su radili, i preradjivali pregoreli stajnjak u kvalitetan humus. Najveci problem je bio
ochuvati ne plasirane kolichine u ispravnom stanju, vlaznost i provetrenost.
Zbog nedostatka veshtachkog djubreta, u proletja 2000-te smo veliku kolichi razasuli po njivama sa
pshenicom, rezultat je bio zadovoljavajutji, pshenica je reagovala, te se u boji i bujnosti u opshte nije
razlikovala od one koja je bila tretirana veshtakom, na nekim parcelama, gde je tlo peskovito,
pokazalo se i boljim.
Probali smo da ga koristimo i u medjurednom kultivatoru za kukuruz, ali poshto nismo imali daske
za ogrtanje redova, sav utrosheni humus se sasushio pri povrshini, te nije bilo nekog vidljivog
uchinka, mozda samo placebo efekat na nashu psihu, zanimljivo je da se i mashinski moze
inplemetirati, jer mu je tekstura takva da se, uprkos vetjoj vlaznosti 60-70%, lako drobi i osipa, te ne
zagushuje
sistem
za
unoshenje
u
zemlju.
Teoretski, njegova iskoristivost ide i do 120%, jer oplemenjuje zemlju, i nema nikakvih shtetnih
efekata, prilikom redukovane upotrebe.
Potencijalna opasnost, koju nismo imali prilike da osetimo, bila bi eventualna pojava krtica i
krtichnjaka na parcelama, jer se njegovom upotrebom u zemlju unosi i izvestan broj kokona, tj.
jajashaca glisti, koja tje se razviti u gliste, a kojima se pak krtice hrane.

OREZIVANJE
Najdraza knjiga gde ima dosta o lesci u vezi rezanja mi je Rezanje voca i vinove loze (Porecje
Vucje)
i
sajt
www.agric.nsw.gov.au/reader/11246
,http://www.hazelnuts.org.au/
Australijanci tako gaje lesku a meni se to svidja!

Uzgojni oblik zavisi od mehanizacije koju posedujes i zelje kakav oblik stabla zelis da imas. Kod
zbunastog oblika ne kratis sadnice nego pustas da raste i samo rezes letoraste problem je u tome sto
se brze zatvaraju redovi jer drvo ima dosta bocnih grana. Kod stablastog oblika kratis sadnicu
razvijas bocne grane ali to je sve sporije, stablo je manje i kasnije se zatvaraju redovi ali je zgodno
za mehanizaciju i obradu. Ako imas malu povrsinu i mozes sve rucno i frezom pusti lesku da
prirodno raste, a to je zbunasto!

Posto imas svu mehanizaciju teraj lesku odnosno rezi za stablasti oblik. Sto se tice oranja ako mora
neka mora. Ori na razdel kako se vec to kaze ali da ti pad bude prema vockama, a ne da napravis
rupu u sredini. Ne ori blizu ako nije kalem, zbog korena koi je plitak. Freziraj na najmanju mogucu
18

dubinu pored stabala isto zbog plitkog korena. Rod, ah tu nema pravila jednostavno budu lose
godine, nagli prelaz-mraz. Prasnicima treba odredjena temperatura konstantno ne secam se koliko
bese sati neprekidno da bi se otvorili i pustili polen i tu se desni najgore odmah su prinosi smanjeni.
Mislim da zbunasti pre prorodjeva i u pocetku da malo vece prinose ali se to kasnije izjednaci.

Da li trebam da orezujem visak prutova ili da ostavim sve. Neko mi rece da ostavim ne vise od 3 ili
da ostavim samo jedan...

Sa tim moras da zivis! Odnosno da moras stalno da seces sve izdanke koi izlaze iz korenovog
vrata.E sad kako ces zavisi od tebe dali ces makazama da ih seces po povrsini ili ces da otkopas
malo zemlju!Ali moras stalno to da radis! Ti izdanci trose hranu koju bi biljka iskoristila za rast i
itd.Znaci stalno seci i ne ostavljaj ni jedan izdanak!

Sta je praksa pokazala ostaviti vise prutova da prave zbun ili jedan da pravi stablo...
Sigurno da ima prednosti i mana. na kolicinu roda ili cega vec

Rezidba sadnice zbunastog lesnika (Mada opet sve zavisi od kog se rasadnika kupi i kako ce
prodavac savetovati da se reze):
1. Ukoliko se kupe jednogodisnje sadnice (prutevi duzine 50-70cm), a sadnja je u jesen. Reze
se tokom mirovanja vegetacije (ZIMA) pre proleca. Ukoliko je sadnja u prolece, a nije
obavljena rezidba u rasadniku (prutevi duzine 50-70cm). Sece se u toku sadnje na 15 20
cm. Isti postupak se ponavla i u drugoj godini.
2. Ukoliko se kupe dvogodisnje sadnice (orezane na 15-30cm), a sade se u jesen. Rezu se tek
prilikom formiranja zbuna u trecoj godini. Kolega koji prodaje sadnice preporucuje da se ne
rezu u drugoj godini, a ja rezem. (Verovatno prodavac ne preporucuje rezidbu zbog vremena
prilagodjavanja posle sadnje i vremena bolovanja po rezidbi da se ne preklope) Ukoliko je
sadnja u optimalnom roku, tj jesen, rezidba u januaru moze da se obavi nesmetano.
Rezidba kao deo odrzavanja sadnica svodi se na:
1. Uklanjanje izdanaka, u redu, uklanjanje izdanaka, a ne rezidba. Mada sam opet uzeo makaze
u ruke, svake godine ali nezaboravi na tacku 4.
2. Formiranje zbuna (Kao dobra tema, uskoro za mene aktuelna), izbor od 3-5 jakih izdanaka
za osnovne grane, zavisi od kupovine jednogodisnje ili dvogodisnje sadnice. U svakom
slucaju prema razvijenosti izdnka najbolje proceniti koje ostaviti.
3. Forsiranje izduzavanja letorasta (odnosi se na bolju rodnost, cetvrte godine ili godina posle
postavke formiranja zbuna).
19

4. Podmladjivanje (Zamena osnovne grane sa najacim izdankom koji je ostavljen u ranijem

periodu). Tu nema univerzalnog resenja u smislu desete godine vrsi se zamena osnovne
grane. Moze i kasnije, a moze i ranije, jer nije postigla zadovoljavajucu razvijenost ili joj je
opala plodnost. Moze da ostane sve dok zadovoljava rodnost.
Ocigledno sve je stvar prakse. Mislim da je znacajnije voditi racuna kako orezati odnosno sta
uslovljava de se vrsi rezidba ovako ili onako.
Toliko lepih tema.
Odgovori su kod ljudi koji imaju zasde starosti preko pet godina. Mozda je najbolje zasaditi
hibridnu sortu, nema izdanaka za maticni zasad ali nema ni rezidbe ili je ima znatno manje.

Dosta je bilo reci o rezidbi, a mozda bi bilo najbolje da se nadje knjiga Uticaj rezidbe na
vegetativni i generativni potencijal vanijih sorti leske - doktorska disertacija Cedo Oparnice.
Rezidbom se skracuju izdanci, kao i prvog puta (suprotno od pupoljka) i to upravo izdanci koji su
ostavljeni za formiranje zbuna. Iseceni su na visinu kao i prvi put centralno stablo.
Mislim da takvim pristupom mora da se sadi sa vecim razmakom izmedju sadnica npr 4x4 jer se
ovakvim pristupom forsira razgranavanje bocnih strana.

Pitanje od prosle nedelje u vezi skracivanja sadnica, sam postavio 30 decembra i na jednom od
italijanskih foruma o lesnicima. www.forum-macchine.it/...300&page=9
Napisao sam da sam iz Yugoslavije, da se na ovim prostorima 90% lesnika uvozi, a sorte koje se
gaje su: istarski okrugli, istarski dugi,ili kako ih ovde zovu "tonda istriana" i"lunga istriana", zatim
sorta Romisce Zellernuss ili Rimski kako ga zovu na prostorima bivse Yu.,zatim Tonda
Romana...Rekao sam da imam 1600 sadnica starih 2 godine na 3 ha. i pitao:
PITANJE: Posto hocu da gajim lesku u vidu zbuna, da li sada na prolece da ih skracujem na par
cm. od zemlje da stimulisem rast novih izdanaka, i da li ce se razviti 6-7 novih u toku godine gde
bih ja na prolece 2009 odabrao 3-4 za osnovne grane buduceg zbuna?
ODGOVOR: Prvi koji mi je odgovorio napisao je: Da na prolece (trece godine) ne diram nista,
ako su vec skracene na 30-tak cm. da sacekam sledece prolece (cetvrtu godinu) i tada da ih
skratim skoro na nulu, pa onda dve godine (do seste) da ne diram nista.

Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala

U nizu operacija negovanja krune vocaka, koje imaju za cilj regulisanje i uskladjivanje vegetativnog
rasta i generativnog razvitka najveci znacaj ima rezidba kojom se neposredno utice na oblik I
produktivnost. Ovom pomotehnickom merom se vrlo mnogo doprinosi pocetku rodnosti, velicini

20

prinosa, kvalitetu plodova, ujednacenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovecnosti vocaka. I

pored izuzetnog znacaja koji ima, rezidba nije svemoguca i nemoze resiti sve probleme, vec se mora
kombinovati sa drugim merama, ukoliko se zeli pun uspeh u proizvodnji.
Osnovni principi rezidbe kod vecine vocnih vrsta danas su poznate, ali se isto ne bi moglo reci i za
lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske kojese uglavnom baziraju na
proredjivanju zbunova u cilju sprecavanja zasenjivanja i to ne svake vec svake trece ili cetvrte
godine.
Niski prinosi i neredovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravolno
izvodjenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne moze se ni zamisliti bez detaljnog
poznavanja osnovnih morfoloskih svojstava rodnih grancica. Utvrdjenop je da postoji zona duz
grancica izmedju 15 i 40 cm na kojoj se srece najveci broj glomerula, pa treba teziti da se dobiju
toliko prirasti, a ne duzi jer ce izazvati suprotne efekte. Duzina grancica od 5 10 cm je nepovoljna
za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na sto manju meru. Takvi prirasti
se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.
Leska koja spontano raste formira izuzetno gust zbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju
postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog
izduzivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu zbuna postaju smetnja za obradu
zemljista i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je
najpriblizniji prirodnom obliku uz istovremeno uskladjivanje rezidbe sa bioloskim zakonitostima,
kako bi one dosle do punog izrazaja.
Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnickih mera kojom se utice na opsti razvoj i velicinu lisne
povrsine, odnosno regulise formiranje i odrzavanje najprikladnijeg oblika krune za sto bolju
osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regilise ukupna lisna povrsina i uskladjuje sa
ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu
lisnu povrsinu, a time i mogucnost za vece koriscenje sunceve energije, dok ostavljanje vece lisne
povrsine dovodi do njenog loseg funkcionisanja i manjeg ukupnog ucinka fotosinteze. Kada je
jednaka duzina rodnih grancica, bolje osvetljenje, donose 2-3 puta veci rod od onih koje su
zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisan masa trosi vise akumuliranih organskih
materija za odrzavanje osnovnih zivotnih procesa nego sto moze da stvori. Regulisanjem povoljnog
odnosa izmedju korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces
reprodukcije. Rezidbom se uskladjuje uskladjuje broj potrosaca vode i mineralnih materija sa
sposobnoscu korenovog sistema da obezbedi iste. Ogranicavanjem broja novih prirasta, odnosno
lisne mase na neophodnu meru, svodjenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skracivanjem
puteva za razmenu materija, mogu se ustedeti znacajne kolicine energije i usmeriti u izgradnju
plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledecu godinu.
Polazeci od navedenih cinjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet
plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i
izrodjenog, jer bez rasta sveke godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postize rezidbom.
Na osnovu nasih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski
dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrdjeno je da je prosecna duzina rodnih grancica kod

21

orezivanja zbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je 3 puta veci kod
rodnih grancica orezivanih zbunova, kao i broj resa, sto je vrlo znacajno za produkciju polena. U
zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10-20 % kod orezanih zbunova u odnosu na
neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veci za 430 555 kg kod zbunova kod
kojih se primenjuje rezidba. Analizom i drugih fizickih i hemiskih parametara doslo se do slicnih
rezultata i zakljucaka.

ODRZAVANJE LESKARA
Podaci firme Hazelnut & Lesnik iz reklamnog materijala
Odrzavanje zemljista u zasadima leske je obavezna agrotehnicka mera, da bi se sprecio razvoj
korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljsala aeracija i odrzala potrebna vlaznost zemljista. U
podrucijima sa dovoljnom kolicinom padavina obradjuje se samo jedan uski pojas u redu uz
kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljiste izmedju redova najcesce odrzava u vidu ledine. U
Spaniji i Italiji uobicajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljista, posto se na taj nacin
olaksava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljiste. U zasadima podignutim na
strmom terenima zemljiste se odrzava u vidu ledine da bi se na taj nacin sprecilo negativno dejstvo
erozije.

ZASTITA
GLODARI
Ono sto bih zanimljivo istakao je da preko zime nisam imao problema sa stetocinama i ostalim
problemima, ali sad se pojavio jedan zanimljiv problem. Prosle nedelje su mi zecevi napali lesnik i
slomoli 30 sadnica. Da li je neko imao slicnih problema sa glodarima van zimskog perioda i kako je
reagovao. Dobio sam predlog da koristim KUNILENT R12 za zastitu od glodara, ali takodje imam
i informacije da je mahanicka zastita (mrezice) najbolja i najefikasnija zastita. Dajte predloge pa da
razmotrimo sta je najbolje ciniti.

INSEKTI
Surlas leske
22

Ima jednu generaciju, prezimi u zemlji. Odrasli se javljaju u maju. Hrane se liscem i mladim
plodovima koji opadaju. Zenka progrize omotac ploda i polozi jaje u plod. Larva se hrani jezgrom
ploda i zavrsi razvoj krajem avgusta, kada progrize otvor na plodu i ide u zemlju na prezimljavanje.
Suzbijanje: Obradjivati zemljiste ispod leske jer se tako unistavaju larve I lutke u zemlji.
PREPARATI: Lebajcid, Pirinex, Tionex, Kothion, Gusation.
Grinja leske
Prezimljava u nabubrelim pupoljcima. U maju naseljava nove pupoljke. Napadnuti pupoljci su
nenormalno veliki, ne otvaraju se i suse se. Moze da ima sest generacija u toku godisnje.
PREPARATI: Tionex, Tiodan, Kumulus, Ortusom i dr.
Najcesci uzrocnik nerodnosti lesnika je pojava grinja u zasadu. Grinje se uvlace u cvetove i pojedu
plodnik. Kontrolu na njih treba vrsiti cele godine zato sto imaju 2-6 generacija i po potrebi isprskati,
recimo kumulusom ili ortusom. Pogotovo treba voditi racuna krajem avgusta, jer se tada one uvlace
u pupoljke kako bi prezimele i sledeceg proleca napravile stete.

BOLESTI
Pepelnica leske
Napada list, najpre se uoce mrke pege sa lica lista, a onda zahvata ceo list koji se susi.
Suzbijanje se izvodi unistavanjem obolelog lisca u jesen, zaoravanjem ili okopavanjem.
Hemiska zastita se izvodi kada se uoce prvi simptomi, po potrebi ponoviti hemisko tretiranje.
PREPARATI: Saparol, Bajleton, Karatan, Kumulus.
Bakterioza leske (xantomonas corilina)
Napada mlade letoraste I stvara rak rane, moze da napadne pupoljke, omotac ploda I sam plod.
Bakterija ulazi u biljku kroz mahanicka ostecenja ili rezidbom.
Suzbijanje u prolece i u jesen jednim od bakarnih preparata.

br

VREME
TRETIRANJA

BOLEST
STETOCINA

23

PREPARAT

KONC.
%

Kuproksat
ili
Kuprozin
ili
Kuprablau
ili
Funguran

Bakterije
1

pre cvetanja

Monilija
Botritis

sredina aprila

sredina maja

sredina juna

sredina jula

Monilija
Botritis
Pegavost
Vocna pipa
Grinja

Silit
+
Tionex

Pepelnica
Surlas leske
Strizibuba
Grinja

Kumulus
+
Cimogal
---------------------ili
Kotnion

0,3
0,35
0,4
0,3
0,2
0,15
0,3
0,15
-------0,2

Surlas leske
Biljna vas
Stenica
Grinja

Aktara
+
Tionex

0,02

Surlas leske
Stenica
Grinja

Kotnion
+
Gusation

0,2

0,15

0,2

Za prskanje u Hrvatskoj kazu ovako, ako si radio zimsko prskanje crvenim uljem nediraj nista do
pred kraj aprila a onda prskaj protiv monilije pupoljaka nekim preparatom, u apotekama znaju
kojim, ja koristim one pa neznam,ali zapamti ime KONKER, to je nase i ima ga u apoteci u
Beogradu u Kamenickoj ulici neces pogresiti. To je druga apoteka kada podjes odozdo jer je ulica
strma i nalazi se kod pijace Zeleni Venac, a prodavac je strucnjak i sve ce ti objasniti. Konkerom se
prska zimi cim pocne da cveta to jest kad pocnu rese da se otvaraju i da prase, to je protiv monilije
rodnih grana, a vidis Hrvati to ne rade. Kad budes prskao u aprilu, obavezno stavi i neki insekticid
protiv onih buba sto jedu list i ne zaboravi VUKSAL to je za prihranu preko lista. U apoteci ce ti
reci sta smes da mesas. To uradi i ne brini rodice i za kafanu, a bogami i za ono drugo, zaboravio
sam sta bese, a da zene sad sam se setio. Ako hoces das unistis travu izmedju stabala uzmi
GLIFOSAT ali pazi da ne poprskas lesnike, znaci spusti prskalicu i ne prilazi blizu stablima
mladjim od 3 godine jer on preko zelene mase ubija koren i trava vise ne raste.
24

Prskanje je izuzetno bitno a narocito za zasade koji su blizi sume (uticaj insekata u sumi koji u jesen
polazu jaja). Svakako tu je i dezinfekcija narocito mesta na kome je opao list. Kisa ne prestaje, tu je
i jak vetar a i temperatura nesme da bude ispod 5 stepeni.
Za prskanje sam se odlucio za KUPROZIN (moze da se pomesa sa GALMINOM).
U Hrvatskoj prskaju sa Crvenim uljem sto je preparat koji obuhvata mesavinu bakarnog preparata sa
mineralnim ili ti belim uljem.
Cesto mi se desava da mi kazu u poljoprivredno apoteci istu kolicinu preparata kako za mlad zasad
tako i za star i ako ja posle toga nagovestim u kojoj je godini. Mislim da je bolje reci koliko ide tog
preparata po stablu kada se pomesa sa vodom. Narocito je to bitno jer postoje razliciti sistemi
rasporeda sadnice npr po hektaru.

Pre neki dan sam prskao lesnik protiv monilije i jes nekim insekticidom i vedeo neke grancice da se
suse. Kad sam ih odsekao vidim das su suplje i u svakoj supljini ima crv. Odsekao sasm sve sto sam
primetio i bacio. Da li neko zna o cemu se radi jer ja to prvi put vidim i sta da radim. Inace vidim da
je rod solidan, ali o tom potom.

To ti je striibuba leske. Mora da je bilo dosta osuenih granica i prole godine, ali nisi primetio ili
dovoljno obratio panju. Jedini lek je odsecanje zaraenih granica i njihovo spaljivanje u cilju
sigurnog unitenja crva. Granice se seku do u zdravo. Granice si prepoznao po tome tu ili kasne
sa listanjem ili ne listaju uopte. Ja sam prole godine sve to sam primetio unitio, ali ipak sam pre
neki dan pronaao nekoliko napadnutih granica. Crvi u njima su bili mrtvi i u takvom stanju da sam
ih jedva pronaao pa pretpostavljam da je neko od ptskanja od jula prole godine pa do sada
pokazalo rezultate.
to se tie zatite tu je najbitnije pogoditi vreme tretiranja i preparat. Prole godine nisam
preventivno prskao insekticidom pa mi je striibuba napravila haos. Ranijih godina sam koristio:
sistemin ,decis ili dimetogal i to samo jedno prskanje u prvoj polovini maja i nisam znao ni da
striibuba postoji, a kamo li kako izgleda njen napad.

Da li zna neko zasto se javlja rupicavost na listu leske? Ako zna sta je u pitanj bilo bi dobro ako zna
i kako se stiti leska u tom slucaju.

I kod mene se pojavilo nekoliko izbuenih listova, kao i listova sa rastim flekama. Listove sam
odneo u poljoprivrednu apoteku i savet strunjaka je fungicid "Antracol WP-70" i insekticid
"Gusathion 25 WP". Poto ve uzimam prskalicu u ruke dodao sam i "Murtonik". Prskanje sam
zavrio danas oko 14h i sada molim boga da ne padne kia bar do veeras. Inae moda je trebalo
prskati i neto ranije, ali nije dozvolila kia.

25

Kod mene se ta rupicavost lista pojavljuje jako slabo, ali posto imam problem sa strizibubom
raspitao sam se i strucnjaci preporucuju sistemin. To je insekticid koji i ma sistemicno delovanje
(znaci da traje dugo i prodire u biljku i ubija sve sto ima) a ne kontaktno delovanje ( znaci ubija sve
sto se tu nalazi, ali ne i ono sto dolazi). Tako kazu, a da li je stvarno tako, videcemo. Rupicavost
listas nije opasna, ako ne uzme maha, ali ipak treba drzati pod kontrolom. Nije mi samo jasno kako
one lesnike u dvoristu nista ne napada, niko ih ne zaliva i ne prska, a radjaju ko ludi i to svake
godine.

Svitac ili svetnjak je po reima mog zatitara takoe striibuba i moe napraviti tetu isto kao i
striibuba leske.

Orjentacioni program zastite leske:

Prvo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja, a to je krajem aprila. Ovo je preventivno prskanje
radi zastite od bakterioze, monilije i botritisa. Koristi se jedan od preparata: Bakarni oksihlorid 50,
Bakrocid 50, Bakarni krec 50, Bordovska corba S-20 i dr.
Drugo prskanjese izvodi pocetkom maja kada su vec formirani plodovi radi suzbijanja leskovih
grinja, vocnih pipa i stenica, koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Tiocid
E-35, a za preventivnu zastitu od<monilije, botritisa, pegavosti koristiti jedan od preparata:Delan SC
750, Baykor WP-25, Antrakol, Melprex S 65, ZupinebS-70.
Trece prskanje treba obaviti krajem maja radi suzbijanja leskovog surlasa, leskinih grinja, leskove
strizibube koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Tiocid E-35, Gisathion
WP-25%, a radi zastite od pepelnice koristiti jedan od preparata: Saprol, Afugan, Bayleton WP-25,
Kumullus, Karathane FN-57, Poljogan.
Cetvrto prskanje treba obaviti u toku juna radi suzbijanja: leskovog surlasa, grinje, stenice, biljnih
vasiju. Koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Gusathion WP-25%, Tiocid
E-35, Azinfos-metil WP-25.
Peto prskanjese obavlja u julu, ukoliko je i dalje problem od napada: leskovog surlasa, stenica,
grinja i dr. Prskanje se obavlja sa jednim od napred navedenih preparata.

NAVODNJAVANJE

26

Analizirajuci kriticne momente u pogledu potreba leske za vodom, vegetacioni period podeljen je u
tri jasno izrazene faze: vegetativni rast (april, maj, jun), punjenje ploda (jul, avgust) i akumuliranje
rezervi (septembar oktobar).
Tokom prve faze dolazi do najveceg vegetativnog rasta, sto utice na razvoj cvetnih pupoljaka, a
samim tim i na rodnost u narednoj godini. Od velike je vaznosti da leska u ovom periodu ima
dovoljnu kolicinu vode, s obzirom da je rast veoma osetljiv na nedostatak vode i u tom periodu se
formira ljuska lesnika.
U drugoj fazi dolazi do punjenja ploda i ovaj proces zahteva jednu seriju proizvoda dobijenih u
procesu fotosinteze. Nedostatak vode u tom periodu smanjuje masu ploda za 15% i vise, a samim
tim i randman.
Poslednja faza, posle berbe sluzi za akumuliranje rezervnih hranljivih materija, pa je u toj fazi voda
od izuzetne vaznosti, da bi se obezbedila obilana rodnost i naredne godine.
Leski je u umereno toplim podrucijima potrebno oko 850mm vodenog taloga. Za ovu vocku
povoljne su lokacije sa vrednostima letnjeg hidrotermickog koeficijenta iznad 1,25.
Sve napred izneto odnosi se na zasade u punoj rodnosti. Prilikom zasnivanja novih zasada treba
obratiti narocitu paznju kod izbora sorti jer je leska monoicna biljka, sa odvojenim jednopolnim
cvetovima na istoj grani. Neophodno je izvrsiti pravilan izbor pogodnih kompatibilnih kombinacija
osnovnih sorti i sorti oprasivaca da bi se obezbedila obilana i redovna rodnost.

LITERATURA
Sto se tice knjiga imas Orah i leska koju je napisao dr Miladin Soskic izdanje 2006.god a izdao ga je
beogradski Partenon. Medjutim imas na trafikama specijalno izdanje Moc prirode Jezgrasto voce
koje je lepo uradjeno i nije skupo. Cuo sam da je prof. Korac preminuo neznam dali je istina tako
sam cuo.

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 1 (Radisa rem75)

27

Pre nego sto sam uopste kreno na put odlucio sam da potrazim tri strucnjaka iz oblasti vocarstva i
ukoliko se njihove informacije poklope TO JE NAJVALIDNIJA INFORMACIJA.
1) Prvo sam na Sajmu Poljoprivrede upoznao ekipu AGROCONSULT (011/31331308) i vodeceg
konsultanta Slavisu Sestic.
2) Potom sam upoznao iz VICTORIA GROUP (021/453191) direktora sektora za proizvodnju Gdin. Acimovica koji mi je dao broj telefona od G-din Jockovica iz zavoda za poljoprivredu Sabac
3) Nakon kontakta sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede (011/3631878) upoznajem prof. Todora
Vulica sa poljoprivrednog fakulteta 011/2645315 lok 312
INFORMACIJA KOJA SE POKLOPILA SA SVA TRI NAVEDENA EKSPERTA (DIREKTNO
ILI INDIREKTNO) JESTE DA JEDINO STO MOGU DA GARANTUJU U SRBIJI JESTE
RASADNIK BOSKOVIC. (015/211478)
Pomenuti rasadnik nadgleda najpoznatiji profesor Radovan Boskovic koji predaje na Engleskom
Univerzitetu.Nalazi se u selu Mrdjenovci kod Sabca. Njihov zasad ima preko 25 god na prostoru od
2 hektara, pored tog zasada ima i novo formirani zasad od 2ha.Veoma je bitno napomenuti potpunu
podrsku kada je u pitanju odrzavanje zasada (djubrenje,zastita, rezidba).Takodje kod njih se moze
videti krckalica (izgleda kao masina za cedjenje grozdja, stime sto ima mogucnost da se pritisni
valjci pomeraju) i duvaljka (sluzi za razdvajanje ljuske od ploda nakon krckanja).Prilikom posete
upoznao sam i G-din Lukica koji ima zasad u 10 godini.Nakon upoznavanja i svega vidjenog covek
se definitivno odluci za saradnju.
Potom dajem zemlju na analizu Institut za zemljiste, Teodora Drajzera 7, 011/2667123.Tada se
trenutno nalazio na parceli kukuruz, a kao sto se zna kukuruz nije bas najbolji preduslov za voce iz
razloga sto se kasno bere a zemlja treba da je vec pripremljena..Analizom je utvrdjeno manjak
fosfora tako da sam morao da nabavim kompaktno djubrivo MAP (NPK 12:52:0)FERTIL kupljeno
u AGRODISKONTU iz Sabca 015/341796 (HVALA NA LJUBAZNOSTI SVIMA IZ
AGRODISKONTA).Takodje ulazim u investiciju kupovine sipova visine i zice 1.2m duzine 25m.
kao i bodljikave zice 026/651548.Mali nesporazu. pH zemlje 5.5 Institut za zemljite nije preporuio
bacanje krenog ubriva a Agroservis 021/4895433 preporuuje. Odluujem se da ga bacim samo
po redovima gde e lenik da se sadi.
Potom preokret je emisija Znanje na poklon i prilogom o najvecim zasadu na jednom mestu u
EVROPI u mestu DEC opstina Pecinci. od 50h sa planiranim prosirenjem.Nakon toga 10/09/2006
odrava se predavanje o leniku od strane ede Oparnice ukljuujui i razgledanje zasada.
Ukratko o navedenom poljoprivrednom gazdinstvu:
Poljoprivredno gazdinstvo Hazelnut & Leska d.o.o.
Krajikih brigada br: 2 , Beograd
Fax: 011/516-601
e-mail: hazelnut-leska @ eunet.yu
www.hazelnut-leska.com
www.lesnik.info
Hazelnut & Leska d.o.o. je firma ija je osnovna delatnost proizvodnja lenika, sadnica leske kao i
pruanje strune i tehnike pomoi pojedincima i firmama koje se bave ili bi elele da se bave

28

gajenjem lenika. Na plantai "Hazelnut & Leska" koristi se najsavremenija tehnologija, prvoklasni
italijanski sertifikovani sadni materijal, a sve se radi uz nadzor vrhunskih strunjaka iz oblasti
voarstva.
Izvinjavam se svima moram da prekinem , pa neka ovo bude kraj I dela.Ovo je samo min minimma
ta se sve izdogaalo.Moje iskustvo predajem Vama.
AKTIVNOST TROAK
Sajam poljoprivrede 1000 din.
Rasadnik Bokovi 1000 din. + 1000 din.
Analiza zemlje 3000 din.
12 kotura ice + 2 kotura bodljikave 300
ipovi 2m. 110 komada 200
Bitulit (9 litra) 950 din.
ubrivo MAP 5980 din.
Transport 3000 din.
Kreno ubrivo 1 tona 7000 din

Pre nego sto nastavim, pozivam sve zainteresovane za formiranje udruzenja LESNIK, kako bi:
1. Uvezli maticni zasad ili ugovorili saradnju samo sa jednim rasadnikom ili formiranje sopstvenog
RASADNIKA
2. Agrokonsalting za sve clanove udruzenja,
3. Predavanja, seminari,
4. Posete plantaza u inostranstvu,
5. Prodaja (vrsi se pritisak na uvoznike (najvise na drzavu, da definise uredbu kojom bi se definisalo
da se vrsi uvoz tek kada se odkupe sve zalihe) ili zajednicko nastupanje na trzistu,
6. Izrada masina (krckalica) ili mesta gde ce se vrsiti krcanje lesnika,
7. Centar za skladiste,
8. Kupovina djubriva i zastitnih preparata,
SUSTINA JE DA CLANOVI IMAJU SIGURNOST KAKO U ODRZAVANJU TAKO I U
PRODAJI.
Za sada :
Radisa iz S.Palanke
Nevenko iz Rume
Predrag iz Arandzelovca
Dragan iz Subotica
Sasa iz Svilajnca
JAVI TE SE!

29

Delovi literature ili poglavlja koja se odnose na lesnik:

Prof. Dr. Miladin M Soskic; Orax i Leska (Partenon)
Dr inz. Vojin Bugarcic; Orah Leska i badem (Nolit)
Prof. Dr Borivoje Pejkic; Rodnost i nerodnost vocki
Prof. Dr. Spasoje Bulatovic; Orah Lesnik i Badem (na citanje sa poljoprivrednog fakulteta, najvise
napisano o lesniku)
Prof. Korac M; Leska Novi Sad (neuspela nabavka)
Napominjem da je cena plana izrade plantaze lesnika 100. Agrokunsultantski sat je do 12 ili po
danu 50 plus 10 za putne troskove. Ukupan broj posete po godini pet puta.
Na sajtu ministarstva poljoprivrede www.minpolj.sr.gov.yu imate poljoprivredni informator (oko 2
mega) koji Vas upoznaje sa merama za podsticaj podizanju visegodisnjih zasada , stime da je
registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
RB BILJNA VRSTA MIN. BROJ SADNICA PO hektaru Podsticajna sredstva po sadnici za
standardni materijal Podsticajna sredstva po sadnici za sertifikovan materijal
12 LESKA-KALEMLJENA 600 kom 250 din. 500 din.
13 LESKA-IZDANAK 500 kom 70 din. 140 din.
To je itekako znacajan podatak pri formiranju kalkulacije za formiranje zasada.
Ovde sa provlaci nova tema razlika izmedju standardnog zasada i sertifikovanog.
Da li je standardna sadnica ona koja je uvezena pa potom od njenih izdanaka formirana sadnica.
Udruzenje vocara mora de se bori da podsticajna sredstva treba da se odnosi i na ogradjivanje
zasada jer je veliki finansiski izdatak.
NAPOMENA:
ZA KVALITET SADNICE NIJE TOLIKO BITAN SERTIFIKAT VEC BRADA
KORENOVOG SISTEMA.
GLEDAJ U BRADU A NE U VELICINU PRUTA.
KALKULACIJA PLACENIH NADNICA:
Ljuscenje kore na sipu i to dela koji ide u zemlju i premazivanje (gornji deo sece se pod kosinom),
Ciscenje obe strane njive od panjeva , korova ...,
Bacanje djubriva Map i krec,
Kopanje rupa za sadnicu,
Sadnja
Ukupno 13 nadnica, ili ti 13 * 1000 din je 13000 dinara.
Svakako ne uzima se u obzir pomoc rodjaka, cija se nadnica vraca nadnicom.

30

Na osnovu predavanja o lesniku i razgledanje plantaze u Decu a i garancije da su sadnice

SERTIFIKOVANE odlucujem se za kupovinu 370 sadnica (2.5evra + 8% pdv ili 2.7 evra =999
evra) od firme poljoprivrednog gazdinstva Hazelnut & Leska d.o.o. Aleksandar Petrovi
064/640-26-91
Plantaa: selo De , optina Peinci.
Deo iz publikacije:
- Sadni materijal
Sadni materijal koji je korien za podizanje plantae je dobijen iz matinog zasada podignutog sa
sertifikovanim sadnicama iz Italije. U kvalitete sadnica moete se uveriti obilaskom plantae,
utvrivanjem prijema i stanja leske kao i pregledom oiljenosti korenovog sistema.
Posle branja kukuruza nasli smo se u neudumici jer je potrebno da sve sto se unese u zemlju u
skladu sa njenom pripremom mora da slegne (odredjeno vreme odlezi). Iako je bili suvise suva
zemlja za oranje zbog vremena koje je bilo sve manje (neznajuci da cemo imati lepu jesen) pristupili
smo dubokom oranju.Pre toga smo bacili stajnjak Posle toga po redovima gde bi trebalo da se zasadi
lesnik a pred kisu bacilli smo djubrivo MAP (NPK 12:52:00) i krecno djubrivo.
Posle toga je sledilo ogradjivanje , sto je muka velika a i prica za sebe.
Zbog suve zemlje nismo mogli da izvrsimo tanjiranje cele povrsine tako da smo potanjrali samo
redove gde se sadi (izmedju ostaje oranice) prvo velikim traktorom pa potom manjim
traktorom.Mislio sam i frezom ali mnogo je suvo!
Dan pre sadnje izvrseno je postavljanje pravca za redove u skladu sa cime je izvrseno kopanje rupa
(praceno planom rasporeda sadnica).
Pre nego sto smo definisali ukupan broj sadnica izvrseno je planiranje rasporeda sadnica:
Premeri se njiva (72x76m)
Oduzima se po 3 m od ograde kako bi traktor prolazio (pri tome se uzima u obzir da u prvom i
poslednjem redu, prva i poslednja sadnica se izbacuje kako bi traktor mogao da ne udari sadnicu
prilikom okretanja traktora)
Znaci sadi se na 69x72m
Definise se razmak sadnje :5x2.5m
U zavisnosti od slucaja do slucaja definise se razmak sadnica:4x4;5x3;4,5x4,5....
Gusta sadnja znaci da ce se veci prinos ostvariti (pre se vrati ulozeno) ali u periodu posle 10 godine
mora da se izvrsi secenje zbunova jer posto lesnik voli sunce a pocinju jednom drugom da smetaju
(tokom zime vrsi se secenje svakog drugog). Pitam se da li ovo neko radi, jer u prici sa vlasnicima
teskog srca na tako nesto pristaju tako da u redu iseku ono sto bas smeta oko 2-3 zbuna po redu.
RASPORED SADNICA
RED
1. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =26
2. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =26
3. TONDA GENTILE ROMANA =27
4. MORTARELA (oprasivac nije na nasoj sortnoj listi) =26
5. TONDA GENTILE ROMANA =27
6. TONDA DI GIFFONI =26
7. TONDA GENTILE ROMANA =27
8. TONDA GENTILE ROMANA =26

31

9. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =27

10. MORTARELA =26
11. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =27
12. TONDA GENTILE DELLE LANGHE =26
13. TONDA GENTILE ROMANA =27
14. TONDA GENTILE ROMANA =26
ili
TONDA GENTILE DELLE LANGHE =158 kom
TONDA GENTILE ROMANA =134
TONDA DI GIFFONI =26
MORTARELA =52
Znaci 14 redova (zaboravih njiva je od polovine malo pod nagibom )
Tako da kada se uzima zemlja za analizu najvise uzorka se uzima u tom delu jer zemlja se brzo
isposti zbog nagiba.
Krecemo sa jugicem za sadnice, poneli smo najlonske djakove kako nebi mesali sorte.
Dosli smo na plantazu a potom idemo do rasadnika gde shvatam da neuzimamo sadnice od
spomenute firme Hazelnut & Leska vec od firme NCT2000 Petrovcic
(KRUNSKA85;011/453458;011/455431).
Kako mi je receno celokupni zasad od NCT2000 kupio je Hazelnut & Leska a njihov maticni zasad
tek u cetvrtoj godini moze da da sadnice.
Kako
odvaja utrapljene sadnice
tako
ih ubacujemo
u
djakove po
sorti.
Mislili smo , najverovatnije zbog para gde ce to sve stati a ono bez guranja stade sve u gepek.
Necu da vas opterecujem sa svojim komentarima vec hocu sto prakticnije i konkretnije da Vam
priblizim temu.
Jutro 06.00h krecemo da iz obliznje sume nastruzemo zemlju.Neznam kako kod Vas ali ovde
domacice zemlju iz sume koriste za cvece jer je iteko bogata HUMUSOM.
Oko 10.00h uspeli smo da napunimo traktorsku prikolicu sa zemljom iz sume.
Pakuje mo se za sadnju i pri tome stavljamo i CELUFLORU.

TO JE IZUZETNA STVAR KOJU MNOGI ZNAJU KAO ZEMLJA ZA CVECE ALI

ITEKAKO JE DOBRA PRILIKOM SADNJE.
Organsko ubrivo-oplemenjiva zemljita celuflora -100% mineralizovana drvena vlakna (bukova),
se primenjuje kao gotov i idealan supstrat sa izbalansiranim sadrajem biljnih hraniva i visokim
sadrajem organske materije, dobrim odnosom ugljenika i azota i povoljnom Ph vrednou, ime se
obezbeuju idealne vodno-fizike, hemijske i mikrobioloke osobine za direktnu setvu rasada,
povra i cvea, kao i za gajenje cvea u saksijama i humizaciju zemljita sa niskim sadrajem
organske materije, namenjenog za gajenje razliitih biljnih vrsta, a pre svega povra, cvea i
travnjaka.
Koliina hraniva:

32

- Azot (N): 2%
- Fosfor (P2O5): 30-50 mg/100g
- Kalijum (K2O): 130-220mg/100g
- Ph vrednost (KCL): 6,7-7,2
CELUFLORA mozete nabaviti Humus Co d.o.o.(preduzece za preradu i promet) uz fabriku
Celuloze Loznica.
15300 Loznica
Jovana Cvijica 6
015/878680 i 015/878681 humusco @ verat.net
Cena supstrata:
I. Rinfuza (m)........................ 2.150,00
II. Vree tampane 80L............ 310,00
III. Vree bezbojne 80L............. 290,00
IV. Mala pakovanja:
- 10 litara:........................... 49,00
- 5 litara:........................... 25,50
- U cenu je uraunat PDV od 8%,
- Cene su na paritetu FCCO Loznica,
- Rok plaanja: 60 dana,
- Avansna uplata: rabat 5%,
- Plaanje do 30 dana: rabat 3%,
Loznica, 01.01.2006 godine.
Veoma je bitno napomenuti da ljudi koji rade u toj firmi su izuzetni za saradnj jer se desava da
transport do njih dosta kosta pa tako kada negde prevoze robu usput dovezu do Vas.
SVAKA CAST.
Firma HEMIKS Velikoj Plani prodaje suptrat (po ceni 5 litara 34.5 din) 026841330;026/521039).
Mislim da se prodaja vrsi i u Paracinu. raspitajte se.
Dolazimo na ogradjenu njivu. Na pocetku svakog reda u skladu sa rasporedom ostavljam
odgovarajuce sadnice u skladu sa definisanom kolicinom pa potom pored svake okopane rupe
odlazemo 5 litara suptrata.
Napuni se kolica sa zemljom iz sume i krecemo.
Suptrat na dnu rupe, sadnica se pridrzava polako se sipa zemlja iz kolica , utapka se dobro pa potom
iskopana zemlja za rupu se utaba.
Od 10.00h pa do 15.00h traje sadnja nakon cega vrsimo zalivanje svake sadnice.Zbog zalivanja a
mrak se blizio ostavili smo deo sadnica nepokrivene sa zemljom koja je izvadjena prilikom kopanja
rupa.
Sutra dan ostalo je nesto malo da se sa zemljom iz rupe da se se pokriju sadnice.
Cisterna od 3200 litara kostala je 25evra.
Deda je ispeko prasence EXTRA. Pa ako planirate sadnju tu sam.

33

U nizu operacija negovanja krune voaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklaivanje vegetativnog
rasta i generativnog razvitka najvei znaaj ima rezidba kojom se neposredno utie na oblik i
produktivnost. Ovom pomotehnikom merom se vrlo mnogo doprinosi poetku rodnosti, veliini
prinosa, kvalitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voaka. I
pored izuzetnog znaaja koji ima, rezidba nije svemogua i ne moe reiti sve probleme, ve se
mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se eli pun uspeh u proizvodnji. Osnivni principi
rezidbe kod veine vonih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo rei i za lesku. Mnogi
autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proreivanju bunova u
cilju spreavanja zasenjivanja i to ne svake ve svake tree ili etvrte godine.
Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni
izvoenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne moe se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja
osnovnih morfolokih svojstava rodnih granica.
Utvreno je da postoji zona du granica izmeu 15 i 40 cm na kojoj se sree najvei broj
glomerula, pa treba teiti da se dobiju toliki prirasti a ne dui jer e izazvati suprotne efekte. Duina
granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj
svede na to manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.
Leska koja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju
postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog
izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu buna postaju smetnja za obradu
zemljita i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je
najpribliniji prirodnom obliku uz istovremeno usklaivanje rezidbe sa biolokim zakonitostima,
kako bi one dole do punog izraaja.
Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnikih mera kojom se utie na opti razvoj i veliinu lisne
povrine, odnosno regulie formiranje i odravanje najprikladnijeg oblika krune za to bolju
osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regulie ukupna lisna povrina i usklauje sa
ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu
lisnu povrinu, a time i mogunost za vee koritenje suneve energije, dok ostavljanje vee lisne
povrine dovodi do njenog loeg funkcionisanja i manjeg ukupnog uinka fotosinteze. Kada je
jednaka duina rodnih granica, bolje osvetljene, donose 2 3 puta vei rod od onih koje su
zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troi vie akumuliranih organskih
materija za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori. Regulisanjem povoljnog
odnosa izmeu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces
reprodukcije. Rezidbom se usklauje broj potroaa vode i mineralnih materija sa sposobnou
korenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na
neophodnu meru, svoenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraivanjem puteva za
razmenu materija, mogu se utedeti znaajne koliine energije i usmeriti u izgradnju plodova,
formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeu godinu.
Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet
plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i
izroenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom.
Na osnovu naih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski
dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvreno je da je prosena duina rodnih granica kod
orezivanih bunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta vei
kod rodnih granica orezivanih bunova, kao i broj resa, to je vrlo znaajno za produkciju polena.
U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgre je vea za 10 20% kod orezivanih bunova u odnosu na
neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je vei za 430 555 kg kod bunova kod

34

kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizikih i hemijskih parametara dolo se do slinih
rezultata i zakljuaka.

Da se razumemo ja nisam poljoprivrednik vec neko ko ulaze u poljuprivredu a za sve operativne

stvari vodi racuna surak.
Svi oni koji me budu pozvali pomocicu u sadnji ili, posto ja neznam kako i sta raditi kako godine
prolaze a zasad raste, uputicu Vas na kompetentnije.
Svakako na forumu ima kompetentnih
verdoso
kalimali
simonzec
uka
lesnikovac
dragan320
Mnoge me stvari cekaju tako da cu najverovatnije pisati do kraja februara a potom konkretno da
pristupim realizaciji planova.
Ima jos dosta konkretnih stvari tako da je najbolje e-mail ili telefonom da me pozovete.
Takodje tu je i ideja o formiranju udruzenja tako da cu u skladu sa time poprilicno angazovati.
Prilikom posete zasada u DEC-u veoma je bitno napomenuti da se djubrenje vrsi djubrivom
kaliforniskih glista. Razlog zato sto je citav zasad sertifikovan kao organski proizvod.
Savetodavne usluge sprovodi udruzenje
Udruenje za organsku hranu TERRAS
Trg cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica
www.terras.org.yu
a sertifikaciju je obavila
Organic Control System d.o.o.
Trg Cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica, Srbija i Crna Gora
tel: +381 24 521 130
tel: +381 24 554 600
email: info @ organica.co.yu
www.organica.co.yu

fax: +381 24 553 116

Tada vec pocinjem da se interesujem za Kaliforniske Gliste i to je jos jedan put kojim sam
krenuo.Najbolje leglo Kaliforniske Glista u Srbiji moze se kupiti od Milana Jaksica 063/370214 po
ceni od 50 po leglu.
Posetio sam i uzgajaliste glista u Selevcu (S.Palanci).Kupovinom legla dobijate i mnogo poznatu
knjigu Gajanje Glista Milutin Mitrovic a tu je i potpuna savetodavna podrska. Za mene je

35

interesantno posto kuci imam dosta trinje i suske da je upotrebim kao hranu za gliste.
Ima i lep sajt na internetu:
farmaluka.awardspace.c...enjaka.htm
www.ersek.hr/
Razmak izmedju sadnica iskoristio sam za sadnu pasulja.Najverovatnije BISER , jer kako je
krenulo ocekuje nas susna godina a za krupnije sorte potrebno je navodnjavanje.
Zahvaljujem se udruzenju agronoma www.udruzenje-agronoma...in.org.yu/ konkretno dr Milanu
Zdravkovi-u sto me je uputio u sadnju pasulja (Institut za povrtarstvo Palanka).Prilikom sadnje
veoma je bitan AZOTOFIKSIN www.soilinst.co.yu.
REZIME SADNJE NJIVE OD 55 ARI SADNICAMA LESNIKA:
1. ANALIZA ZEMLJISTA 3000din
2. ZICA VISINA 1.2m (12 KOTURA UKUPNO 300m) + 2 KOTURA BODLJIKAVE ZICE
(300m) ;300evra
3. BENZIN 3000din
4. MAP 200Kg (NPK 12:52:00) ;5980din
5. TRANSPORT ;5000din
6. KRECNO DJUBRIVO 1tona ;7000din
7. SUPTRAT-CELUFLORA ;13800din
8. EKSERI U,BITULIT,CEMENT, SODER ;4000din
9. DUBOKO ORANJE ;100
10. TANJIRANJE ;3500din
11. BUSENJE RUPA (za sipove) ;5000din
12. NADNICE ;13000din
13. SADNICE 370kom po 2.7 ;1000
14. SIPOVI ;200
15. CISTERNA :25
----------------------------------------------------------------------------- 63280 DINARA (NPR KURS 80 din) 791 + 1625 = 2416

Obavio sam i prvu rezidbu:

Rezidba u prvoj i drugoj godini obavlja se zbog jaanja korenovog sistema.
to se nie see (maksimalno 15cm pusta se od zemlje) to je bolje.
Znai sve zavisi od procene dali ima dobro razvijenih pupoljaka, od kojih e kasnije krenuti
grancice pa e se upotrebiti prilikom formiranja zbuna (uparuje se sa izdancima) ili ne.
Razliito pristupi u rezidbi odnosno ukoliko vei broj ljudi reze, automatski utice na lou postavku
formiranja buna.
Znai sam mora da proceni.
Ponoviu bun se formira poev od 3 godine samo od izdanaka ili pak izdanci uparuju se sa
granicama nastali od pupoljaka koji su ostali ispod rezidbe.

36

Uzima se maksimalno od tri do pet u taj broj ulazi ili samo izdanak ili njihova kombinacija sa
grancicama.
See se pod blagim uglom (kosinom) ni 45 niti 90.
Strana gde je pupoljak prilikom rezidbe ima pic ili ti se see suprotno od pupoljka.
Razlog zato to sokovi od biljke (naroito kada je kia) mogu da se slivaju do pupoljka i tako ih
spre.
U aprilu baca se UREA oko sadnice potom u maju prska se sa Tionexom i u Novembru baca se
Jabukan.
Znaci u prolece Azot a u jesen kalijum.
Kada je u pitanju zastita sadnica i ja sam u svom zasadu doziveo (iako je ogradjen) da je neko
nasumicno kratio sadnice.Nije tu pitanje stete jer odmah smo nakon toga pristupili i prvoj rezidi
(covek nam je u tome i pomogao) vec covekovo razmisljanje da ce time naneti stete sadnicama i da
nece moci da rodi.
Najverovatnije je bio iznenadjen kada je video da se sadnice nakon rezide uopste i nevide!
Sa mnogima sam razgovarao i mnoge hvata "blaga jeza" da se lesnik prve dve godine uopste i nevidi
u njivi nakon rezidbe vec pustaju centralnu granu da nekontrolisano raste.
Svako ko sadi mora da se pomiri sa time TO JE TAKO i da se jednostavno ISTRAJE.
Kod zasada u Decu imali su problem jer prilikom ogradjivanja jer su zatvorili dosta i zeceva.Sada
imaju cuvarea tu su i psi.
Prelepo je videti: Udje se u zasad a nevidi se kraj plantaze sa lesnicima jednostavno lesnici nestaju u
spoju zemlje i neba.

Cesto me ljudi pitaju kako cemo da plasiramo lesnike, kako cemo da ih prodajemo, kome! Kao da
nemamo vere u ono usta ulazemo. Medjusobno spustanje cene na pijaci cini da svi proizvodjaci
gube. I tako to se nastavlja.
NOVAC , da uvek potreban ali najgora moguca varijanta plasmana proizvoda je pijaca.
Potrebno je sto pre prodati, vratiti se kuci zbog velikog broja obaveza cine dodatne stvari za
konkurenciju. Niko ne zeli da presece. Svakako tu su nakupci, pa dobro gde je tu u svemu profit.
Kako pomiriti zaradu i konkurenciju.
SAMO UDRUZIVANJEM.
Stvaranjem brenda sa zajednickim kolicinama. Svakako sa unificiranim procesom proizvodnje.
Uspeh je zagarantovan.
KUPUJMO DOMACE!
KAKO TO RADE DRUGI POGLEDAJTE REKLAMU:
www.oregonhazelnuts.or...add_em.php

Itekako nedostatak kise uticao je da do sada vec dva puta zalijem lesnik. Prvo smo zalili sadnice
koje su slabije krenule pa potom bacili smo djubrivo (lesnik uspeva na zemljistu sa pH iznad 6)

37

tako da zavisno od analize zemljista baca se KAN ili UREA. Mada mnogi i predlazu da se baci
KAN jer kako kazu poljoprivrednici UREA utice da zemlja bude kiselija.
Nakon bacanja djubreta i njegovog zakopavanja oko sadnice, posle dva dana, drugi put zalijo.
Ocigledno slaba zima uticala je da vegetacija krene a sanjime i insekti, bakterije te sam ga isprskao
sa TIONEX-om. Uskoro cu jos jednom (za sada samo ga pratimo) da ga isprskam.
Takodje trava je cupana oko sadnice pa potom smo okopavali.
Pasulj Biser su odkupile velike firme , sto je i ocigledno jer dobro trpi susu pa sam se opredelio za
Galeb. Razmak od sadnice je pola metra tako da izmedju sadnica zasejano 6 redova. Pretoga prosli
smo tanjiracom i setvospremacem kao priprema za sejanje pasulja pa potom ispartali smo sejalicom
kao bi sejali u tkz. odzake (kucice).Svakako primenili i AZOTOFIKSIN. Ukoliko nekrene kise
bice zalivanja pasulja jer ocigledno da susna godina utice na smanjenu ponudu domacih
poljoprivrednih proizvoda i njihovu vecu cenu.
Svakako posto imamo problem sa muharima izabrite ukoliko je muhar krenuo isprskajte pre sejanja
sa GRAMAXONOM ili od sejanja do nicanja DUAL GOLDOM (nakon prskanja potrebna kisa
maxmalno 5 dana) ili nakon njegovog kretanja sa nicanjem pasulja FUZILIDOM.
Razmisljam o kupovini pumpe za vodu koja koristi kardanski pogon preko traktora a dosta lepih
poljoprivrednih masima mozete videti na: www.uzelagri.com/oprema.htm
Nasao sam mnogo lepih clanaka o lesniku koji su jos pre 3 i vise godne izasli u casopisima Moc
prirode i Dobro Jutro pa ukoliko neko zeli da ih procita poslacu skenirane clanke. To su clanci o
zasadima Radovana Boskovica u Sabcu, o doktorskoj disertaciji Cede Oparnice Uticaj rezidbe na
neka svojstva rodnih grancica leske, potom prica o Pirocancu Draganu Stankovicu iz Velikog
Jovanovca i zadruge Nova Brazda a tu su i clanci inicirani od strane citalaca. Uspeo sam da dodjm i
do monografije LESKA od Koraca.
U razgovoru sa rasadnickim kucama mnogi su prodali sadnice za sadnju jesen 2007 tako da pored
lesnika tesko naci i krusku Viljamovku i tresnju Sambarst.
Sta reci rasadnicima bas ide dobro!

Nepoznavanje stvari dovelo je do toga da se briga jos vise uveca!

Prvo na listovima smo uocili crvenila, sta sad!
Konsultujem se sa ljudima iz Instituta koji predlazu da prvo provere prisustvo grinja pa potom
folijarnu analizu.
Posto se ta pojava dogodila u vreme kada je trajao Sajam poljoprivrede odlucio sam zajedno sa
kolegom koji ima zasad u Arandjelovcu a isti problem da se konsultujemo sa ljudima koji su
predstavnici raznih firmi za zastitu.
Razna razmisljanja od agrokonsultanata : prodali su sadnice Crvenog Lamberta, grinje, nedostatak
fosfora, bakterije...

38

Svaki put sam se dobro preznojio kako zbog razlicititih misljenja tako i zbog njihove zabrinutosti sto
kosta po izlasku od 50 do 100 evra.
Nakon 10 dana analiza je uradjena pri cemu je ustanovljeno da biljka nije bolesna i da je poprilicno
snabdevena elementima:
N = 3.2 ;
P2O5 = 0.24 ;
K = 0.92
i dobijo objasnjenje da veliki procenat azota utice na smanjenu otpornost biljke narocito na
klimatske promene.
Potom dobijo sam odgovor:
Da nije u pitanju patoloski proces ili nedostatak nekog elementa vec da u ranim fazama vegetacije
mnoge sorte imaju crvenkaste mlade listove.
Od vlasnika plantaze:
Kisele kise i izmenjena klima , narocito njena zagadjenost utice da mladi listovi pocrvene (ili u
odredjenim delovima lista budu crveni).
Nije proslo ni nedelju dana svi listovi dobili su zelenu boju , kao da nista nije bilo.
Potom oko 20 maja primetili smo susenje listova, odmah smo odreagovali odneli list do
poljoprivredne apoteke koja ima diplomiranog zastitara i ustanovili da velika isparavanja od jakih
kisa uticu na list i da daje mogucnost da se pojavi plemenjaca i botritis (ovde je narocito znacajno
blizina mladog lista zemlje koja ima velika isparavanja).
Vrsimo prskanje sa Antracol WP-70 i STROBY DF tako da posle 2 dana listovi koji su poceli da
se suse (oko 5 sadnica) odpali su a ostali zasad nije imao ostecenja.
Veoma bitno tih 5 sadnica su zdrave i vidi se njihov oporavak.
Moj kolega je odneo celu sadnicu na poljoprivredni fakultet zbog susenja lista gde mu je receno da
treba da isprska sa: Tonus ili Actara ili Regent.
Sto se tice pasulja isprskali smo Fuzilidom, bacili KAN, prehrana Murtonik (19:9:27) i zastitili se od
biljnih vasi DECISOM.
Zamislite da date nekome 100evra a on zna i pre nego sto dodje (npr moj slucaj sa susenjem lista) da
nije upitanju napad insekta vec je u pitanju klimatsko pomeranja (jako sunce posle kise), a posto
mora da zaradi (da izgleda kao se poprilicno pomuci za davanje saveta) sigurno ce vam reci sa cime
da prskate upravo sto moze da vam kaze i bolje snabdevene poljoprivredne apoteke u kojima rade
diplomirani zastitari.
Svakako ima stvari koje nemogu bez mikroskopa i analize ali ponavljam ima dosta stvari koje mogu
da se uocem i vizualnim pregledom.
Napomenucu da u razgovoru sa kolegom (koga interesuje sadnja lesnika) kaze da poredjenjem
sadnica iz firme NCT i sadnica iz drugih rasadnika je velika razlika a ono sto je naociglednije jeste
razvijenost same sadnice (kako kaze kako su im moglii uopste dati sertifikat jer cesto na sadnicama
nije dobro razvijen koren).

39

Moram jos nesto da spomen iz proslosti kako bi se bolje stvar razumela:

U skladu sa dogovorom sa vlasnikom plantaze iz Deca trebao sam da kupim od njih sadnice ali taj
dan kada sam dosao u plantazu covek koji me je docekao kaze da cemo da idemo do rasadnika.
I sta se ispostavlja da ne kupujem sadnice po dogovoru od firme cija je plantaza iz Deca vec od
firme NCT2000.
Opet prebrzo:
Dolazimo u rasadnik upoznajemo se sa cuvarima i blagajnikom koji ispisuje racun ali na kome pise
NCT2000 pitam za papire prilikom cega ustanovljavam da uopste nema reci o sadnicama o kojima
smo pricali a sa druge strane koja je to firma NCT2000.Dajem novac posle rasprave gde shvatam da
sam prevaren ali mnogo je toga uradjeno za korak unazad odnosno za jesenju sadnju 2007.
Odlazimo do sadnica koje su utrapljene i za koje verujte dobrih 50 % u odnosu na one sto prodaju
po buvljacima blago receno katastrofa.
Iskreno kad covek da novac za koji se poprilicno namucio tesko priznaje greske.
Sustina je da sadnice nisu lose vec su manje razvijene, one ce doci do svog razvoja ali taj put
uzimanjem sadnica koje su vise razvijene (u pogledu korenovog sistema) smanjuje se put do dolaska
rezultata (ploda).
Ovako sigurno sam izgubio 1 godinu uzimajuci jednogodisnje sadnice umesto dvogodisnji i
VEOMA BITNO GLEDAJTE STA KUPUJETE (PRVO SADNICE NA UVID PA NOVAC).!!!!
U Radmilovcu je ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta gde se nalazi lesnik na oko 50 ari.
Bilo bi dobro da se poseti iz razloga poredjenja rezultata formiranja zbuna sto je dovelo usled
odredjene filozofije u pristupu rezidbe.
Poredjenjem sa ostalim zasadima uocava se da zasad u Radmilovcu ima dosta sitnih grancica koje se
sire pocev od zemlje dok kod ostalih u vecini slucajeva grancice ne krecu od zemlje vec sirenje
pocinje na vecoj visini (svakako zavisno od generacije zasada).
Znaci sirenje zbun se formira ili pocev od zemlje ili pak kako godine najverovatnije idu forsira se
sirenje grana na vecoj visini.
Neko bi rekako da sve to zavisi od rasporeda sadnica ali obe filozofije se slazu da se rezidbom
omogucava izduzavanja letorasta i bolje osvetljenje grana odnosno smanjuje medjusobno ometanje
grana.
Razlika postoji u filozofiji rezidbe ali ima mnoga pitanja na koje nemam pojma da odgovorim.
Ono sto je najbitnije plod jer koliko sam ja uocio plod se nalazi na vrhu odnosno krajevima u oba
slucaja.
Problem je npr sto je zbun krenuo sa formiranjem od zemlje (veliki broj sitnih grancica) tako i ostali
zbunovi sto automatski utice da nemozete proci izmedju lesnika pa cak ponekad morate i da puzite.
Forsiranjem izduzavanjem letorasta ali ka visini uticace kasnije da leska nesmeta jedna drugome.

40

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 2
Prve lesnike sam posadio 2000. godine ukupno 64. Posto je te godide bilo izrazito toplo leto sa
temperaturom vazduha i preko 400C, a izmerio sam u jednom momentu u vecernjim satima
temperature zemlje 520C prezivelo je svega 11 sadnica.Od toga su na jesen komsijske ovce unistile
jos 4. Malo sam se demoralisao, pa sam sledece sadnice posadio tek u jesen 2002. i prolece 2003.
Poslusao sam savet komsije koji se vocem bavi skoro 60 godina i za to vreme je podigao 4 mini
plantaze lesnika za svoje potrebe (u svakom mestu u kom je za radnog veka ziveo po 1).
Cika Obrad, koji je inace poljoprivradni fakultet zavrsio odmah po zavrsetku 2. svetakog rata, kaze:
- prirodno staniste lesnika su senovita mesta obicno sume u blizini potoka i to na severoistocnim do
severozapadnim padinama
- hoce plodnu,blagu i rastresitu zemlju sa dosta krecnjaka
- hoce vlaznu zemlju,ali ne i vodu
- sve ostalo otezava podizanje zasada i biljke kasnije stizu na rod,a kasnije i nesto slabije radjaju.
- kora leske je prilicno osetljiva na jako sunce.
Moja parcela je padina orjentisana u pravcu jugoistoka tako da je osuncana od izlaska pa do dva sata
do zalaska sunca. Kiselost je 5, humus nesto vise od 3, fosfora ima 6 puta manje, a kalijuma 50%
vise od idealnih vrednosti za lesnik. Nadmorska visina je izmedju 400 i 450 metara.
SAVETI CIKA OBRADA:
- nikako ne sadi kalemljeni lesnik. Ko ce ti ga orezivati i brati kad budes imao 60 godina?
-nemoj bacati pare za sadnice jer ces tesko naci kvalitet, a pitanje kako ce se primiti, a kasnije i
radjati na tvom terenu.
- nabavi sadnice od izdanaka lesnika koji dobru radjaju, a uspevaju na terenu slicnom tvom.
- sadi i formiraj zbunove po sistemu jednakostranicnog trougla od 3 metra, a kasnije ne dozvoli da
se previse razgranaju I da idu u vis vise od 3.5metara.Zbunovi na manjm razmaku ce se lakes stititi
od jakog sunca.
- redovno obnavljaj rodno drvo jer lesnik plodonosi na jednogodisnjim granama koje su porasle na
dvogodisnjim.
- zalivaj samo u krajnjoj nuzdi jer ako odmah krenes sa zalivanjem formirace plitak koren i kasnije
ce stalno biti osetljiv na nedostatak vode.
- prostor izmedju sadnica drzi pod malcom, a pokosenu travu nabacaj oko sadnica da se stvara
humus, ali ne previse blizu same sadnice da se u kisnom periodu ne pojave gljivice koje mogu
ostetiti sadnicu.
- redovno obilazi zasad i ako primetis suvu grancicu proveri da je nije napao crv koji se hrani
srcikom jer ako ne reagujes na vreme moze da unisti celu biljku. Taj crv je otporan na vecinu
hemijskih preparata pa ga moras ubiti rucno.
- ne stedi stajnjak, fosfor mozes uneti cistim pepelom od drveta, a kiselost ces regulisati KAN-om
koji ces bacati dva puta od pocetka vegetacije pa do kraja juna. Mozes pokusati da razbacis obican
pesak i to 1 kubni metar na najvise 5 ari jer postoji mogucnust da je fosfor blokiran u zemlji zbog
kiselosti od strane alumosilikata.(ovo zadnje mi nije bas najjasnije kako to funkcionise, ali boze moj
ne mora mi bas sve ni biti jasno niti se sve po svaku cenu mora primenjivati pogotovo ako je savetprobaj).

41

Nadam se da nesto bitno nisam preskocio.

Ogradio sam parcelu, nabavio od drugova, poznanika i komsija sadnice, cika Obrad mi ih je obradio
i pripremio za sadnju uz preporuku da one sa losijim korenom ne sadim vec da ih skolujem
(posebno posadim u rastilo i bolje degujem da razviju korenov system do sledece godine ,pa onda na
stalno mesto).
Poorao sam parcelu u jesen 2002 i jednu kolicinu sadnica koju sam do tada nabavio posado, a nesto
sam nabavio i posadio sledeceg proleca. Sadio sam tako sto sam na dno jamica stavio nesto
stajnjaka, prekrio sa malo zemlje, posadio sadnicu prethodno umocenu u rastvor sveze govedje
balege i zemlje, zagrnuo zemljom do korenovog vrata, nagazio zemlju, jos malo sitne zemlje i preko
toga jos stajnjaka.
Nabavio sam 7 razlicitih sorti, ali se pokazalo da dve na tom terenu ne mogu da opstanu i to zbog
toga sto su ranije od ostalih kretale sa vegetacijom tako da su im prolecni mrazevi svake godine
unistavali nadzemni deo pa se onda iz koreda ponovo razviju mladari koji sledeceg proleca ponovo
stradaju. To mi se desilo sa 29 sadnica. To sam 2005.u jesen popunio sadnicama koje opstaju. Sada
imam oko 150 zbunova od kojih sam bas zadovoljan sa nekih stotinjak komada. Napominjem da ni
za jednu sadnicu sa sigurnoscu ne mogu reci koje je sorte. Za podizanje ovog zasada sam potrosio
preko 250 sadnica.
S obzirom da sam sadio na jednom od najnenormalnijih mesta za lesnik za sad sam zadovoljan.
ODRZAVANJE:
- djubrenje stajnjakom u jesen
- u rano prolece, pred pocetak vegetacije, ide 11-52-0 ili 10-30-20 i okopavanje, ali vrlo plitko
- krajem aprila i krajem maja KAN
i posle do polovine jula 2-3 puta prihrana preko lista
Murtunikom
- muku mi zadaje lisni smotavac i njega prskam 3-4 puta.
- kosenje trave izmedju redova i pakovanje oko sadnica
- zalivanje ne mnogo i ne stalno sistemom kap po kap
U 2006.ukupan prinos lesnika u ljusci je bio 5.8kg.
Ove godine je po prvi put uresao i procvetao kako valja, cak mnoooogo bolje nego neki kalemljeni
koji su posadjeni 2003 u prolece i koje covek izuzetn neguje.
E sada dragi moji posto planiram da u dogledno vrema prosirim plantazu za jos nekih 250 komada
trebaju bi sadnice. Jedino provereno uspevaju one koje su kod mene na placu. Ne zelim da ih
ostecujem vadeci po nekoliko izdanaka svake godine i svake godine da sadim po par desetina
komada vec nameravam da pokusam da proizvedem sadnice od reznica i da posadim sve odjednom.

42

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 3
Podigao sam zasad leske na povrsini od 1,2h 550 sadnica.- dvogodisnji izdanak 10 decembra
2006god.
Samo podiazanje zasada je proslo u velikim problemima pocev: od 1. agrohemijske analize koja je
pokazala da mi je sadrzaj fosfora P2O5 nizak 7.8mg na 100g suvog zemljista (dubina do 30cm) i
5.1mg na 100g (dubina 30-60cn), a (ph 7,2. ,sadrzaj humusa 2.5%,kalijma srednji 15mg ).
OBAVEZNO ZNATI:
1. Optimalan sadrzaj fosfora i kalijuma je 15-25mg u100g suvog zemljista. Za povecanje 1mg
fosfora ili kalijuma na dubini 0-40 cm treba uneti 60 kg/ha P205 ili K20 (u 100kg NPK np.
formulacije 10:20:30 ima 20kg cistog to znaci da je potrebno 300kg/ha. pa sad to
pomnozimo sa 10 kako bi povecali sadrzaj fosfora za 10 mg(konkretno u mom primeru)
,medjutim unosenjem ove formulacije 10:20:30 u kolicini od 3000kg/ha uneli bi smo 900kg
kalijuma sto je previse, sadrzaj kalijuma mi bi bio 30mg (suvisak jednog elementa izaziva
nedostatak drugog) zbog toga sam bio primoran da unesem pojedinacno djubrivo 450kg/ha(MAP-monoamonijumfosfata ono u 100kg ima 48 kg fosfora koje je u lako pristupacnom
obliku ) ostatak sam uneo sa NPK 10:20:30.Nisam bio u mogucnosti da nabavim stanjak (u
slucaju da se on unosi treba znati da u 1t stanjaka ima 2-2,5kg P205 ,6kg K2O i oko 5kg N )
onda se sadrzaj min djubriva smanjuje, za povecanje humusa za 1% na dubini 40cm
potrebno je uneti 50.000 kg stanjaka (jako je tesko obezbediti tu kolicinu) zato je bolje pre
sadnje zaorati neku od leguminoza koja je gajena za zelenisno djubrivo (ja nisam ni to uradio
zbog nedostatka novca).Vodite racuna da ako vam je zemljiste kiselo treba izbegavati min
djubriva koja su kiselija i obrnuto.Treba znati da ako je zemljiste siromasno kalijumom
koristiti min djubrivo sa kalijum sulfatom a ne ona koja sadrze kalijumovu so zbog toksicnog
delovanja hlora u vecoj kolicini).zato pitajte za savet (strucna lica). Moja preporuka je da
kontaktorate ljude iz Fertila Backa palanka (sto sam i uradio) oni ce vam na osnovu
analize napraviti najbolju kombinaciju.
2. Drugu. parcelu sam uzorao na dubini od 35cm u septembru (nisam nigde u okolini nasao
podrivac kao mi je preporuceno sa fakulteta) 3. veliki problem mi je bio obezbediti sadnice
(sadnice sam bio rezervisao na dogovor, bez kapare). U novembru me je rasadnicar
obavestio da ne moze da mi isporuci sadnice zbog bla,bla bla.....sobzirom da su sve rupe bile
iskopane i sve spremno za sadnju dao sam se u potragu za sadnicama.Kontaktirao sam veliki
broj rasadnicara (malo je bilo onih koji su imali sadni materijal-u toj kolicini i sa potrebnim
papirima!!!!!!. (Nasao sam u rasadniku NCT preko firme Hazelnut&leska d.o.o ) , sadnice
sam uplatio, posle deset dana sam ih i preuzeo-trebalo je da budu dvogodinje dobro
oziljene-sto su mi i garantovali.
3. Preuzimanje sadnica (zbog loseg vremena i kvara na vozilu) nisam se mogao dugo
zadrzavati u rasadniku, sadnice su bile upakovane u snopove (nasumice sam uzeo tri snopapogledao sadnice da li su dobro oziljene,da li su zile zdrave, i da li imam nekih vidljivih
bolesti na njima) sve je bilo u redu i rasadnicar me je ubedjivao da su i ostale sadnice takve-

43

nakon taranspotra koji je trajao tri sata sadnice sam potopio u vodu i cekao sutra dan kako bi
ih posadio.
4. Sadnja- rupe su vec bile rucno iskopane 50x50x40. pre sadnje vrsio sam prekracivanje zila i
potapanje u rastvor treseta, govedje balege i blauvit. (postoji vise raloga za to). prilikom
sadnje ustanovio sam da oko 40 sadnica nisu za sadnju (slabo ili nikako oziljene-tacno se zna
kakve sadnice moraju biti kada se pustaju u promet) Moja krivica sto nisam sve sadnice
pregledao. Sobzirom da se radi o novcu jer sam te sadnice platio 200din po kom . odmah
sam zvao i direktora i rasadnicara (dobio sam izvinjenje i nove sadnice) ali sam opet platio iz
svog dzepa put 400km.
5. Sama sadnja je vrsena sa mojim prijateljima (imam malih zamerki-a posto se neki od njih
prvi put susrecu sa sadnicama necu im zameriti) dubina sadnje mora biti do one visine do
koje su i bile u rastilu!!!!. Prilikom sadnje nisam koristio stanjak (samo min djubrivo oko
30g po rupi NPK 10:20:30). Ali sam zato vrsio zalivanje sa oko 20 litara po sadnici ali ne od
jednom (bio mi je veliki problem obezbediti toliko litara vode nisam iskopao bunar). Nakon
sadnje napravio sam levak oko svake sadnice kako bi se sto vise vlagae zadrzalo.
Zima je bila blaga sa jako malo padavina. U prolece 2007 tacnije-aprili iskopao sam bunar i
postavio rucnu pumpu i dodao oko 50g ureje, prijem sadnica mi je bio 100%, pocetkom
maja sam vrsio zalivanje rucno (kantom od 10 litara po sadnici), pocetkom juna oko 5 litara
po sadnici. Zaboravio sam napomenuti da sam vodio racuna i o zastiti leske (pred kretanje
vegetacije i u toku same vegetacije, najveci problem su bile vasi (imao sam 2 pskanja
talstar deluje kontakno i digestivno) U julu su mi se javili odredjeni problemi na listu (nisam
znao sta je u pitanju dok nisam nasao pravog-iskisnog coveka koji mi je savetovao samo
dobro zalivanje-nazalost osusilo mi se 6 sadnica (moglo je biti i gore), u toku godine sam
vrsio tri frezovanja i dva okopavanja rucno motikama (imao sam dosta problema sa sledecim
korovima na pocetku godine sa slacicom ,sirkom i u avgustu sa popancem).
Srediniom septembra uspeo sam da uberem oko 200gr lesnika (otprilike svaki 10 zbun je dao po par
plodova)

44

REZIME
NISTA NE MOZE DA SE POPRAVI KAO STO SAM START MOZE DA POKVARI.
Sada kada pogledam unazad uocavam kljucna pitanja koja buduci uzgajivaci lesnika moraju da
razmotre. Razlog je sto u zadnje vreme svi zele da sade i kalkulisu sa velikim prinosima a nimalo
nemaju dodira sa poljoprivredom.
Bolje receno trebaju znati u sta se upustaju ili ukoliko imate novca kao jedan poznanik koji planira
da kupi njivu i dogovori se sa nekim ko ce da odrzava zasad (npr nadnica 1000din).
1. Da li ste registrovani poljoprivredni proizvodjaci?
2. Da li imate parcelu za sadnju i da li je uknjizena?
3. Da li sami ulazete i radite na podizanju zasade leske ili ortacki?
4. Da li podizete zasad sa sortama za konditorsku industriju ili pak u pitanju su trgovacke sorte?
5. Da li sadite eksperimentalno ili veci zasad?
6. Da li imate iskustva sa sadnjom voca, uopste o poljoprivredi?
7. Da li znate koliko ce Vas kostati: priprema zemlje (analiza, djubrenje, tanjiranje) sadnja (kopanje
rupa, raspored sadnica), ogradjivanje (betonske zice) i nadnice.
8. Da li predhodna kultura utice na sadnju?
9. Da li postoji mogucnost za navodnjavanje, postojeci kanal, kopanje bunara, cisterna..)?
10. Sta imate od mehanizacije koju mozete da koristite (freza, prskalica, cizel, atomizer, traktor . . )?
Ne zavaravajte se i nedajte se da Vas drugi zavaravaju oko lesnika ima posla svakako manje u
odnosu na druge vocke ali ima.
Cesto cu se vracati na sadnice i sadnju, a razloga ima vise nego ocekivano.Upoznati ste da sam
sadnice za zamenu kupio od NCT (1) i rasadnika Boskovic (2) i to su sadnice istog kvaliteta ili ti
prema fakturi i fitosanitarnom uverenu dvogodisnja sertifikovana sadnica leske (1 kat.- standard SA), a da li vidite razlike.
Isti nivo kvaliteta a razlika?
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu organizovao je savetovanje o proizvodnji sadnog materijala
vocaka i vinove loze 21/12/2007. Na tom savetovanju . . . .jednostavno sam pocetak je govorio SVE,
ljudi koji su trebali napokon da odbrane zakon o sadnim materijalu su spreceni (Proizvodnja,
certifikacija i kontrola sadnog materijala u Srbiji dr. Mirjana Milosevic pomocnik ministra za
poljoprivredu).Umesto toga slusali smo o uspehu ministarstva poljorivrede i njihovim planovima.
Tu sam saznao da ce novom uredbom gustina sadnje lesnika smanjiti i da ce podsticajna sredstva sa
standardni sadni materijal za Lesnik povecati a za sertifikovani smanjiti. Drago mi je jer tokom
savetovanja najvise se o Lesniku govorilo.
Vrh savetovanja jeste upoznavanje sa proizvodnjom, certifikacijom i kontrolom sadnog materijala
vocaka u Holandiji od strane John van Ruiten (www.naktunbouw.com). Samo predavanje je otvorilo
mnoge teme a pojam norme kvaliteta za sadnicu (visina sadnice , obim korena, razvijenost pupoljka,
grancica) i postupci kontrole kako bi se ustanovio bezvirusni materijal, bile su najinteresantnije
teme.Pod time podrazumevam i interne razgovore.

45

Kratak rezime, barem za mene:

nepostoji kontrola razvijenosti uvoznog sadnog materijala (ne odnosi se na ispitivanje zarazenost
sadnica)
sve sto se uveze iako iz uvezene zemlje nije sertifikovano kod nas dobija sertifikat samo zato sto je
uvezeno. (npr izdanci oko 1 evra u Italiji su kod nas sertifikovane sadnice)
formiranje maticnih zasada u Srbiji nedozvoljava jak uvozni lobi.
ukoliko zelite da sadite vocku u okviru Evropske unije iz druge zemlje odnosno ne nalazi se na
sortnoj listi zemlje dovoljan je opis sorte iz zemlje odakle potice i priznaju se iz zemlje odakle
dolazi fitosanitarna uverenja.
Sta je to mene zapravo zavelo da kupim sadnice od NCT-a i sta je to sto bi mi pomoglo u
razumevanju a da nekupim, predstavlja ustvari zakon o sadnom materijalu i to sledeci text:
Sertifikovan sadni materijal jeste reprodukcioni materijal koji je nastao od osnovnog sadnog
materijala namenjen za proizvodnju sertifikovanih sadnica ili za proizvodnju standardnog sadnog
materijala. U prometu je oznacen sertifikatom plave boje.
Standardni sadni materijal jeste reprodukcioni sadni materijal koji je nastao umnozavanjem
materijala od sertifikovanih sadnica, a namenjen je za proizvodnju standardnih sadnica. U prometu
je oznacen sertifikatom narandjaste boje.
Standardni sadni materijal koji je nastao umnozavanjem materijala od standardnih sadnica u
prometu je oznacen sertifikatom narandjaste boje i posebnom oznakom S-A.
Na osnovu uvida u sertifikat ili sertifikat o proizvodnji sadnog materijla proizvodjaca ocigledno je
da je u pitanju standard S-A.
Rasadnicar tvrdi da sertifikovana sadnica (plava boja) nema razlike u odnosu na sertifikat standard
S-A (narandjasta boja) dati mnogo para a pitanje je da li je isplativo jer sadnica leske kostala bi
1evro vise a nema razlike u kvalitetu.
Prema nasem zakonu jedino moze od maticnjaka da se proizvede sertifikovan materijal a to bi
znacilo da se nakon uvezenih sertifikovanih sadnica stave sadnice u izolaciju odnosno da se napravi
maticnjak pa potom da se umnozava kao sertifikovan materijal.
Sertifikovan sadni materijal u inostranstvu se deli na:
certified (bela nalepnica)
certified virus free (narandjasta nalepnica)
Razlika u osnovi izmedju ova dva sertifikata u osnovi je sto drugi sertifikat obezbedjuje 100%
sadnicu bez virusa.
Norme razvijenosti same sadnice u Srbiji ne postoji to je i ocigledno jer se pod istim fitosanitarnim
uverenjem javljaju razlicite razvijene/ nerazvijene sadnice ( visina sadnice, korenov sistem, broj
pupoljaka, grancica ...).
U internom razgovoru sam saznao da inspektori dozvoljavaju 5% zarazenosti sadnice za standardni
sadni materijal.
Koliko je Uprava za zastitu bilja nefleksibilna institucija a i Ministarstvo poljoprivrede dacu kroz
primer:
Dopis za Upravu za zastitu biljaka
1. Koji certifikovan sadni materijal se moze kupiti u Srbiji.
2. Kupio sam sadnice leske od rasadnika NCT jesen 2006 godine. U fakturi pise da su to
certifikovane sadnice leske 1. kategorije.

46

Posto cu da konkurisem za podsticajna sredstva za visegodisnje zasade, da li konkurisem za

standardni ili sertifikovan sadni materijal?
KOMENTAR:
Prema informacija koje sam dobijo od rasadnicara sadnice su nastale od baznog materijala koji je
uvezen iz Italije.
Prema navedenom meni treba Vasa potvrda da su sadnice sertifikovane.
Pre nego sto sam dopis izradio telefonom sam postavio pitanje broj 2 na koje sam dobijo odgovor da
su sadnice sertifikovane, a ne standardne.
Posto mi je bilo sumljivo izradio sam Dopis 14/01/2008 gde mi je receno na pisarnici da trazim
tumacenje zakona i da u skladu sa administrativnim taksama treba da platim 750 dinara. Ocigledno
nekvalifikovana osoba trazi da uplatite neku taxu, okrenem se i nadjem poljoprivrednog inspektora i
posaljem ga da odnese dopis. Nezelim da objasnjavam situaciju u kojoj se nasla zena
(nekvalifikovana osoba) sa pisarnice ali jedno je sigurno uplatio sam 150 dinara za postavljeno
pitanje, a dobicu od osobe koja je uzela predmet u razmatranje koliko ce kostati prema taksi
odgovor.
Takodje decembra postavio sam pitanje Ministarsvu poljoprivrede 14/12/2008 i to:
Parcela na kojoj planiram sadnju usled nerazjasnjenih imovinsko-pravnih odnosa nije obuhvacena u
obnovi registraciji do 31 marta 2007 godine.
Da li imam prava na podsticajna sredstva za visegodisnje zasade bezobzira kada sadio, da li je to
jesen 2007 ili prolece 2008, a parcelu (posto su imovinsko pravni odnosi reseni) unesemo u obnovu
registracije do 31 marta 2008 godine.
U svakom slucaju nisam dobijo odgovor od obe institucije a vi sami izracunajte koliko je vremena
proslo.
Sto se tice uprave jednostavno konsultovao sam se sa NCT-om sadnice su standardne S-A ali taj
podatak nije dosao do uprave.
Certification scheme for hazelnut
archives.eppo.org/EPPO...-31(1).pdf
Sto se tice Ministarstva a narocito onih koji izradjuju uredbe uocio sam razliku u razmisljaju npr
profesora na Poljoprivrednom fakultetu kada savetuje sadnju lesnika sadi 5x2.5m, a uredbom se
smanjuje gustina sadnje tako da i sama uredba moze da Vas dovede u nepovoljan polozaj jer se
desavalo da se odbijiu ljudi za dobijanje podsticajnih sredstava zbog gustine sadnje. Interesuje me
bas skime se konsultuju oni koji izradjuju uredbe. Tu mi nesto ne funkcionise, profesori nas upute a
ovamo sa druge strane ti isti profesori ih drugacije obavestavaju.
Sto se tice EXPO ili ti sajma vocarstva, povrtarstva i cvecara od 19-21 oktobra 2008 god. na osnovu
iskustvao od prosle godine organizator je smanjio prostor za predavanja, a kad ono neverovatna
posecenost.
Necu da se bavim svim interesantnim stvarcicama negde uz kaficu pa da se ispricamo, a ko zna
mozda ce mi administator sajta naplacivati po recenici. Izdvojicu da je na predavanju bio profesor iz
Italije Carlo Nardin koji me je u internom razgovoru upoznao sa skladistenjem lesnika. Nakon
skupljanja lesnika desava se da sa lesnikom skupe i razne stetocine, insekti, grinje , bakterije . . .
tako da se prvo na visoj temperaturi ili ti pari tretira lesnik pa potom se sprovodi skladistenje u

47

kontrolisanoj atmosferi. Vrsi se priprema za hladjenje , cak se i hodnici hlade i imaju veci procenat
vlage kako se nebi vlaga crpela iz voca. U cilju kontrolisane atmosfere normalno disanje voca svodi
se na minimum i to na osnovu aparata koji odredjuje nedostatak kiseonika ili ne, pomocu refleksije
svetlosti voca.
Cuvanje plodova je cak i za tog profesora skup proces jer se cuva u vakumu a izmedju svakog reda
ploda nalazi se najlon.
Firma za koju radi imaju hladnjace za lesnik i to samo za Italijanske fabrike cokolada i , sto je
neverovatno, proizvodi nisu registrovani.
Zamena osusenih sadnica pocela je 21/01/2008 kada smo prvo iscupali sadnice pa prosirili rupe.
Tasta nemoze da preboli pa ih onako osusene odnela na skolovanje. Izuzetno lep dan 16 stepeni kao
i 22/01/2008 kada je poorano izmedju sadnica. Prilikom oranja je bitno da neko napred stoji zbog
orjentira, preventivno. Prvo smo razvezli supstrat, pa dok se sadnice odlazu drugi sadi. Zemlja je
izuzetno rastresita. Ostupanje u broju sadnica jer je rasadnicar pogresio umesto da bude 22
LANGHE i 18 ROMANA dato je po 20 komada.obe sorte.
Za kraj samo da Vam ispricam jedan dogadjaj sa posla:
Posto smo se sa jednim nasim covekom u Svedskoj dogovorili o izradi uzorka (rec je o proizvodu
firme u kojoj radim) slucajno dolazim do informacije da je kupac i direktor fabrike cokolade.
Ukratko zeli da kupi kontejner (20 tona) oljustenog lesnika, dimenzije od 11-13mm u jutanim
djakovima. Uvoze iz Turske po 5.2 EUR-a po kilogramu, a isto bi toliko platio i za lesnik iz Srbije.
Transport on placa. Rekao mi je da lesnika nikad dosta i da mu se dostavi kilogram za uzorak. Ono
sto je bitno da i ukoliko se i sada ne otvori saradnja da je rasplolozen da se ona ostvari i za 2-3
godine odnosno uvek...
Dosta ljudi se raspituju o prinosu, pomeni najpriblizniji merilo za jedan hektar (700 sadnica) je tona
ociscenog lesnika. Izvor ove informacije jesu plantaze po Srbiji starije od 10 godina.

Trougao 3x3 metra, bun, orezivanje obavezno i to tako da ne dozvoli da pree 3,5m visine da bi
sve mogao da uradi sa zemlje, najvie 7 izdanaka po bunu i to raunajui i one u punom rodu i one
koje tek priprema za rod (Ovde je mislio na to da kada na jednom izdanku rod pone da opada
see ga do korena, a na njegovo mesto dolazi mlad letorast tako da po bunu u svakom momentu
ima 3-4 izdanka u punom rodu.), stajnjak, okopavanje, ne prskanje herbicidima jer dugotrajnom
upotrebom zakieljavaju zemlju i kvare njenu strukturu ve izmeu redova ostavi travu koju e
kositi i koristiti za zastiranje, zatita samo onoliko koliko je neophodno (on to zna, a ja moram jo
mnogo da uim o tetnim i korisnim insektima i njihovom odnosu u vonjaku itd), KAN
obavezno, UREA nikako, jer KAN popravlja zemlju dok UREA zakieljava i kvari strukturu,
prihrana fosfornim ubrivima jer fosfora je 6 puta manje od potrebnog, dok je kalijuma 50% vie od
idealnog, prihrana preko lista Murtonikom vie zbog mikroelemenata:

RASADNICI

48

Miomir u Mrenovcu kod apca-rasadnik "BOSKOVIC" . tel.015 295-010

Rasadnik REVA-DVA

Krnjaca - ,,Pancevacki put br. 91A

Jajinci Banjica - ,,Bulevar JNA br.162 (kod RK-MAXIMA)

NCT 2000 Hazelnut & Leska d.o.o. ul.Krajiskih brigada 2, Beograd Zarkovo 011/ 516-601
(Aleksandar Petrovic 064/ 640-2691)

Sadnice KALEMLJENE leske, zainteresovani se mogu javiti na 063 533 953

Rasadnik AGROKOM Subotica - Telefoni su 024/555870 ili 064/1182352

INSTITUT ZA VOCARSTVO CACAK, Kralja Petra I br.9, Tel: 032 221 413; 221-375

Rasadnik EVAR Petrovaradin - Novi Sad

MEHANIZACIJA
Masine za razbijanje plodova (oraha ,lesnika)- patent Dusan Petrovic dipl. inz.masinstva
Sabac, Jovana Cvijica 23/5 tel. 015 322-321, 323-391 faks 015 321-819

KORISNI TELEFONI
1. rem75 - RADISA -

Smederevska Palanka

2. Dr. edo Oparica 063/ 331-578

49

062/ 8031689