Page 1 of 8

ORGANIZACIJA RADA NA PSIHIJATRIJSKOM ODELENJU

Organizacioni modeli u psihijatriji:
I Stacionarne psihijatrijske ustanove
-psihijatrijska odelenja optih bolnica
-psihijatrijske klinike i instituti
-psihijatrijske bolnice
II Ustanove za parcijalnu hospitalizaciju-dnevne
bolnice (none, vikend,..)
III Ambulantne poliklinike organizacione jedinice
-savetovalita i dispanzeri za prevenciju,
dijagnostiku, leenje i praenje leenih
bolesnika
Na poetku brige o duevnim bolesnicima, oni su se smetali u tzv. azile u kojima su bili osueni na izolaciju,
otuenje, odbaenost.
Danas se duevni bolesnici u zatvorena, otvorena odelenja i ustanove za parcijalnu hospitalizaciju.
PRIJEM bolesnika na odelenje uglavnom protie bez problema, sem kod onih u agitiranom stanju, te onih koji su
pod uticajem zastraujuih halucinacija i sumanutosti, te se opiru prijemu.
Nekad sud trai kao meru leenje neuviavnih, nekritinih i po okolinu opasnih bolesnika.
Nekad prisilnu hospizalizaciju trai psihijatrijski tim.
Hospitalizaciju odbijaju uplaeni i oni koji imaju sumanuti doivljaj ivotne ugroenosti.
Zatvoreno psihijatrijsko odelenje
-je namenjeno agitiranim, homocidnim i suicidalnim bolesnicima kojima su izreene sudske mere(uz njih deura
policajac)
-maksimalno titi bolesnika i njegovu okolinu
-inventar odelenja je takav da ne moe posluiti kao oruje
-ne sme se uneti oruje, no, pribor za brijanje
-dragocenosti se primaju zapisniki
-separati, ludake koulje, stezulje- prevaziena prolost
-nekad je neophodno prisilno aplikovati terapiju
-pod kontrolom MST ---24 h-- a pogotovo suicidalni bolesnici
-sva zapaanja se upisuju u knjigu raporta
-medicinska dokumentacija se uva zakljuana
-priruna apoteka zakljuana -pogotovo narkotici
-kontrola uzimanja lekova
-sem medikamentozne terapije koriste se i drugi oblici leenja psihijatrijskih bol.(psihoterapija, socioterapija,
radna, okupaciona terapija)
-posete odobrava lekar i to najbliih roaka
-kontrolie se sve to se donese u posetu
-pre prelaska na otvoreno odelenje bol. ide na probni vikend o emu odluku donosi lekar (mora se znati kad
ide i kad se vraa, a po povratku se trae informacije o ponaanju)
-osoba koja vodi bolesnika preuzima obavezu kontrole nad tim bolesnikom
Otvoreno psihijatrijsko odelenje
-bolesnici ih doivljavaju na manje traumatski nain, jer imaju vie slobode
-dozvoljeno je kretanje u linoj odei
-smetaju se bolesnici koji su svesni bolesti i koji su motivisani za leenje, koji nisu homicidni ,suicidni, i
destruktivni
-prijem-bolesnika doekuje MST i domain odelenja(oporavljeni bol. -autoritativan i ljubazan)
-oni trebaju novog bolesnika da oslobode i razbiju strah
-daju mu najnunija obavetenja
-vreme organizovano tako da bol. to manje vremena ostaje sam sa svojim strahovima i iekivanjima, pogotovo u
veernjim asovima
-vizita je vie mentalno-higijenskog karaktera i prua uvid u eventualnu potrebu za korekcijom terapije

Page 2 of 8
Obaveza svih zdravstvenih radnika je -uvanje profesionalne tajne.
MEDICINSKA TAJNA
Znaaj medicinske tajne lei u tome to na njoj poiva poverenje bolesnika u zdravstvenog radnika.Uvek mora bito
obezbeena najvea diskrecija, da bi bolesnika mogao da nam saopti najintimnije podatke koji su ponekad
znaajni za tretman.Bolesnik ne treba posebno da napominje potrebu poverljivost -sa tom injenicom on ve treba
unapred da rauna.
Profesionalna tajna- proistie iz radnog odnosa, i najintimnije je povezana sa samim procesom rada i direktno
proizlazi iz naina obavljanja posla (tajna advokata, lekara, svetenika).
Medicinska tajna--su svi podaci koji bi pogodili bolesnika, kada bi bili saopteni nemedicinskim licima.Zdravstveni
radnik je duan da proceni koji su podaci vredni medicinske tajne.
Ime i prezime bolesnika koji se lei u nekoj ustanovi ,njegovu dijagnozu , nain leenja, dijagnostike procedure,
treba smatrati tajnom.
Tajna je sve to zdravstveni radnik vidi i uoi u vezi sa bolesnikom za vreme vrenja svog poziva.
Zdravstveni radnik nije duan da uva kao tajnu podatke do kojih je doao izvan vrenja svoje profesije,tj koje je
doznao od nemedicinskih lica( ali, to je ogovaranje -loa moralna osobina).
U strunim radovima nije dozvoljeno pisati o licima na nain na koji bi se odmah pogodilo o kojoj je osobi re.
Podeljena tajna- se odnosi na ekipni rad i tie se svih lanova ekipe.
ifrirane dijagnoze - umesto dijagnoze koristimo ifru.
Uslune dijagnoze- u istoriji se pie prava dijagnoza i naznai da je na otpusnici napisana usluna dijagnoza
(slina pravoj).
Tajna se moe odati: kad nas bolesnik oslobodi obaveze uvanja tajne, po nalogu suda,kad je interes zdravlja drugih
lica prei od interesa uvanja tajne(npr. polna bolest), i ako bi uvanje tajne moglo dovesti do tekih posledica
(krivino delo).
Ne smemo dozvoliti da nam pacijenti postanu rtve utanja iz straha od nae indiskrecije, jer na kraju krajeva mi
smo tu ba zbog njih.
DNEVNE BOLNICE
Dnevna bolnica predstavlja ustanovu za parcijalnu hospitalizaciju bolesnika.
Ona ima isti tim strunjaka kao i psihijatrijsko odelenje.Pacijentu se pri prijemu otvara istorija bolesti i
temperaturna lista. Dobija ordiniranu medicinsku terapiju.Pored toga se primenjuju i druge tehnike u leenju:
individualna i grupna psihoterapija, socioterapija, radna, okupaciona i rekreativna terapija.
Indikacije za prijem: bolesnici koji nisu izgubili kontakt sa porodicom i svojom socijalnom sredinom.
Kontraindikacije za prijem: Agitirani i agresivni bolesnici, delirantni, teki depresivni i suicidalni bolesnici, stare
osobe.
Prednosti dnevne bolnice( u odnosu na stacionarno leenje):
-atmosfera u dnevnoj bolnici je demokratinija
-oslobaa zavisnosti, prevenira socijalnu izolaciju
-omoguava aktivan terapijski tretman
-manja je anksioznost bolesnika
-umanjuje strah od duevnih bolesti i duevnih bolnica
-stimulie na aktivnost
-razvija odgovornost za sopstveno leenje
-ne oteuje se samopotovanje bolesnika
-primenjive su sve dijagnostike i terapijske metode
-finansijski jeftinije leenje
Nedostaci dnevne bolnice( u odnosu na stacionarno leenje):
-vei je rizik od suicida
-vee su mogunosti da bolesnik sam prekine leenje
-pacijenti koji imaju veu potrebu za individualnim tretmanom mogu biti frustrirani
-eventualno tetno dejstvo bolesnika na lanove porodice
U sluaju pogoranja u dnevnoj bolnici bolesnik se premeta na stacionarno leenje.

Page 3 of 8
ULOGA MEDICINSKE SESTRE U PSIHIJATRIJSKOM TIMU
TIM je multiprofesionalna ekipa strunjaka sa multidimenzionalnim i interdisciplinarnim pristupom u
shvatanju patogeneze mentalnih poremeaja.
Psihijatrijski tim ine: neuropsihijatar, kliniki psiholog, sociolog, socijalni radnik, medicinska sestra --tehniar,
pedagog, radni terapeut i drugi strunjaci.
Vrste tima po mestu delovanja:
-bolniki i ambulantno -dispanzerski.
Vrste tima po aktivnosti tima:
-dijagnostiki, terapijski i rehabilitacioni
-postoje i timovi za pojedine kategorije bolesti(npr.
psihoze, neuroze)
Timom rukovodi voa tima( struna , moralna i autoritativna linost).
Tim ima odreeno vreme i mesto rada.
Uloga Mst u psihijatrijskom timu je uz rutinske dunosti i negu, i terapijski program i rehabilitacija.
Dunosti sestre:
Opservacija bolesnika: da li je pruao otpor pri prijemu, odnos prema drugima i osoblju, ponaanje, verbalnu i
neverbalnu komunikaciju, svesnost i orjentisanost,dranje, odelo, nakit,da li se smeje ili ljuti, obraa nepostojeim
osobama, da li halucinira, ima li bizarne poze, poslunost, apetit, nastranost, suicidalnost, nemir, konfuznost.
-opservacija somatskih simptoma(pritisak, puls, temperatura), reakcija na lekove, epileptini napad,...
-opservacija kontrole sfinktera
-ponaanje u grupi, kad dobije posetu, sklonost bekstvu, depresivnost, izolaciju
Terapijska uloga u timu:
-Mst moe biti i terapeutski orjentisana (to znai da prihvaa aktuelno bolesnikovo ponaanje i razume njegove
potrebe)
-ohrabruje pacijenta i daje zadatke prema njegovoj trenutnoj sposobnosti
USPOSTAVLJANJE PRAVILNOG KONTAKTA S BOLESNIKOM
- ne dozvoliti si bezlian i indiferentan odnos, ne favorizovati i ne vezati se za pojedine bolesnike
-ne sme se misliti da bolesnik moe da kontrolie svoje ponaanje
-mora biti dobronamerna, dozvoliti bolesniku da se izjada i poveri ( to moe sluiti i kao ventiliranje)
Medicinska sestra- tehniar je vaan, jednakopravan i nezamenjiv lan psihijatrijskog tima kako u
dijagnostokovanju, leenju tako i u rehabilitaciji i socijalnoj reintegraciji psihiki poremeenih osoba.
TERAPIJA PSIHIJATRIJSKOG BOLESNIKA
Kompleksna je i moe biti:
medikamentozna (psihofarmaci)
I psiholeptici -narkotici
-neuroleptici
-sedativi
-antidepresivi
II psihoanaleptici-psihotonici
III psihodisleptici
psihoterapija-individualna
-grupna
bioloka-elektrokonvulzivna
o -insulin
socioterapija-terapijska zajednica
-dnevna bolnica
okupaciona, radna i rekreativna terapija

Page 4 of 8

SOCIOTERAPIJA
Socioterapija je rehabilitaciona metoda kojom se uporedo s medicinskim leenjem nastoji osposobiti duevno
obolela osoba da se ponovo ukljui u drutvenu zajednicu.
Priprema se i sredina da prihvati obolelog lana i da mu pomogne u resocijalizaciji (porodica, radna organizacija).
Posebno mesto u socioterapijskim tehnikama ima terapijska zajednica.
Terapijska zajednica
Terapijska zajednica je terapija sredinom, a podrazumeva aktivnosti koje treba da omogue socijalizaciju i
sazrevanje sigurnosti pacijenta, uz pomo radne i okupacione terapije, rekreativnih aktivnosti,...
Ukljuuju se i zdravi lanovi zajednice,u cilju mobilisanja preostalih, zdravih delova linosti.
Terapijska zajednica je zajednica bolesnika i medicinskog osoblja.
Razgovara se o prethodnom danu, o interpersonalnim odnosima, planira se radna,okupacina i rekreativna terapija,
daju se ideje kako da se pobolja boravak na odelenju, daju se zaduenja.
Terapijska zajednica i alkoholicar
Pacijenti se upoznaju s boleu, posledicama i nainom leenja.
Svaki pacijent se predstavlja na poetku i na kraju leenja.
On govori o svojoj istoriji alkoholizma, ivotnoj biografiji, priznaje da je alkoholiar i da mu je potrebno leenje.
U zavrnoj fazi se predstavlja, kako bi napravio uvid u svoju bolest i izloio to realnije planove za budunost-koji
podrazumevaju strogu doivotnu apstinenciju.
Porodina terapija-svrha je korekcija porodinih odnosa i spreavanje ponaanja koje je vodilo u alkoholizam.ovde
su obuhvaeni lanovi porodice(suprunici, deca , roditelji)
PSIHOFARMACI
Psihofarmaci su lekovi koji na ovekov psihiki ivot deluju umirujue, razdraujue, stimulirajue,
deprimirajue,hipnotiki ili
remetilaki.
Dele se u tri grupe:
I Psiholeptici- smanjuju anksioznost, psihomotorni nemir i emocionalnu napetost.
a) narkotici- imaju narkotiko tj.hipnotiko dejstvo i sposobnost da ublae bolove. Dovode do zavisnosti.
(Opijum,Heroin,Kodein,Metadon, Morfin, Dolantin)
b) neuroleptici- su snani psihofarmaci i upotrebljavaju se za leenje tekih stanja straha, panike i raznih forma
duevnih bolesti.Navika na ove lekove ne postoji (Largaktil,Nozinan,Meleril,Haloperidol, Haldol).
c) sedativi i trankvilizeri-deluju umirujue, a u velikim dozama i hipnotiki. Pri velikim prekoraenjima doze
izazivaju komu i smrt.Ovi lekovi se koriste u leenju neurotinih simptoma:napetost, zebnja, neprijatne senzacije
unutranjih organa, neurotine glavobolje.
Najpoznatiji su:Bensedin,Apaurin,Librium,
Valijum, Adumbran,Meprobamat.
d)antidepresivi - suzbijaju depresivne fenomene
kod neurotinih i psihotinih bolesnika
(Devidon, Ladiomil)
II
Psihoanaleptici(psihotonici)
su
stimulatori
nervnog
sistema,
a
najpoznatiji
su
Encefabol,Kalikor,Revibol,Oikamid. esto ih upotrebljavaju osobe koje ele da budu dugo budne i koje opisuju
poboljanje svojih kreativnih moi. Blai stimulatori su aj, kola, kafa.
III Psihodisleptici- remete psihiku aktivnost oveka izazivajui razne halucinacije.Naruavaju psihiki i misaoni
integritet linosti.U ovu grupu spadaju razne halucinogene droge-LSD-25, hai,marihuana.

Page 5 of 8
Lekovi se uvaju u prirunoj apoteci pod kljuem.
Podela medikamentozne terapije:
-obavlja se u sobi za intervencije, najee posle obroka
-uestvuju dve sestre-tehniara. Obavezno kontrolisati da li je bolesnik popio lek
-lek pripremiti na adekvatan nain,davati samo propisane lekove, u terapijskoj dozi, u tano odreeno vreme, na
odgovarajui nain, drati se higijenskih principa i principa asepse
-spreiti eventualno sakrivanje lekova
-uvanje lekova u prirunoj apoteci , pod kljuem
-obavezno kompletirana anti-ok terapija
NEUROLOKI SIMPTOMI IZAZVANI PRIMENOM PSIHOFARMAKA
Pojava neuroleptika predstavlja revolucionarnu etapu u leenju duevnih bolesti.Ali, ovi lekovi izazivaju pojavu
tzv. neuroleptinog sindroma koji se moe
manifestovati:
1)
Paroksizmalne diskinezije-iznenadne nevoljne motorne reakcije pojedinih miia
2)
Tortikolis- prolazni spazam vratnih miia u jednoj polovini vrata
3)
Protruzija jezika-nastaje zbog kontrakcija jezika i faringsa, te dolazi do povremenog ispruanja jezika i
smetnji u govoru
4)
Fenomen iroko otvorenih usta-je praen strahom
5)
Devijacija mandibule-nevoljno povlaenje na jednu stranu
6)
Okulogirne krize-skretanje i fiksiranje onih jabuica u stranu ili ka plafonu
7)
Retrokolis-zabacivanje glave unazad
8)
Neuroleptiki parkinsonizam-bolesnik je ukoen, polusavijenih ruku, hoda sitnim nesigurnim
korakom, nespretan je i sa vegetativnim smetnjama- votani izgled lica, znojenje, luenje pljuvake
Svi ovi fenomeni mogu se javiti pojedinano ili udrueni.
Na ove efekte neuroleptika treba upozoriti bolesnika i rodbinu bolesnika kako ne bi svojevoljno prekinuli
terapiju.
Neuroleptiki sindrom se moe ublaiti ili spreiti ako se istovremeno sa neurolepticima peroralno
daju preventivne doze antiparkinsonika-Artane, Akineton,Ponalid.
Manifestni neuroleptini sindrom se prekida parenteralnim davanjem antiparkinsonika.
IZOFRENIJA
izofrenija je najee duevno obolenje.
Potie od grke rei schizein = cepati i phrenos =dua (u slobodnom prevodu- rascep duevne linosti)
smatra se da je 1/2- 1/4 svih duevnih bolesnika u psihijatrijskim bolnicama obolela od ove bolesti.
Etiologija:
1. Hereditarni faktor (ako je jedan od roditelja oboleo od sch. 10% potomaka e naslediti bolest. Ako su oba
roditelja obolela- 52% potomaka e naslediti bolest)
2.
Socijalni
i
kulturni
faktor,
stresne
situacije
u
adolescenciji
3. Faktori individualnog ivotnog iskustva - neadekvatno materinstvo, obrnuta roditeljska uloga, patogena
porodica(haotina, rigidna), ponavljanje duplih poruka
Klinika slika
Opaanje
Halucinacije prisutne kod 1/2 - 1/3 bolesnika
Akustine halucinacije-(najee i obino drugi komentariu
ponaanje bolesnika i raspravljaju o njemu)
Cenestetike halucinacije-na unutranjim organima
Optike halucinacije
Halucinacije ula okusa i mirisa
Emocije-gaenje emocija, nesposobnost emocionalnog ispoljavanja, afektivna neadekvatnost,
Raspoloenje-povrno, neskladno, kapriciozno
Miljenje- poremecaj miljenja po formi
Poremeaj ili gubitak asocijacija (nelogino miljenje, misli se javljaju skokovito, gubi se smisao za bitno)

Page 6 of 8
Blok misli
Raspad pojmova i misli
Poremecaj miljenja po sadraju
Emitovanje misli-eho misli
Ubacivanje misli iz okoline
Gubitak misli
Sumanute misli(vlastite misli i postupci su pod uticajem spoljne sile)
Sumanuti odnosi- (sve to se oko njega deava, odnosi se ba na njega)
Sumanute ideje veliine, porekla, religiozne, nihilistike
Volja
Slabljenje i gubljenje volje
Ambivalencija(postojanje dve suprotne emocije, hou-neu)
Katatoni poremeaji u smislu poremeaja motorike
Nagoni
Oslabljeni ili izgubljeni
Slabljenje nagona za ivljenjem-vodi u nemarnost, neurednost, sklonost ka suicidu
Slabljenje nagona za ishranom
Slabljenje ili devijacija seksualnog nagona
Svest
Kvalitativni poremeaji svesti
Depersonalizacija
(doivljaj sebe kao izmenjene linosti)
Derealizacija-(okolinu doivljava udno, izmenjeno)
Dezintegracija linosti(prestanak koordinacije izmeu pojedinih
psihikih funkcija)
Pamenje-nije oteeno
Panja- labava karakteristina je izofrena rasejanost(primete sve nevano
Kritinost- nekritini u odnosu na okolinu
Nega bolesnika obolelog od izofrenije
Potovanje svih naela opte nege
Lina higijena i higijena posteljnog rublja briga o ishrani (nekad i sondom ili parenteralno)
Kontrola vitalnih funkcija
Stimulisati za bavljenje radnom terapijom (skloni odbijanju)
Kod bolesnika sa paranoidnom sch. Biti strpljiv, tolerantan i obazriv.sumanute ideje ne negirati, niti potvrivati, ve
sasluati i skrenuti razgovor u drugom pravcu.pratiti sve promene(porast anksioznosti i ideja proganjanja) i o njima
odmah obavestiti lekara.
Bolesnik moe i mst ukljuiti u svoj paranoidni sistem i zato treba paziti kako se ophodi s ovim bolesnicima.
Ako se bolesnik povue u svoj sopstveni svet (autistini bolesnik)-nastojati ga ukljuiti u realan ivot i stvarnostuz visok stepen strpljivosti i tolerancije prema eventualnom neprijateljstvu ili agresivnosti.
Ovi bolesnici su lako ranjivi pa mst mora biti oprezna, ne sme se obazirati na provokacije, i ne sme ga zbog
nedostatka razumevanja dovesti u stanje nemira.
Kod agresivnih, nemirnih i homicidalnih boolesnika sve mere usmeriti na spreavanje samopovreivanja ili
ugroavanja ivota drugih osoba.
DEPRESIVNE PSIHOZE
Glavni simptomi su sledei:
-hipohorminost (vitalni dinamizmi snieni)
-hipotiminost (bezrazlona tuga i alost, uz strah)-najupadljiviji simptom
-hipoaktivnost (motorika oslabljena i usporena)
-vegetativna i vitalna hipohorminost (umanjenje svih ivotnih funkcija)
Bolesnik se povlai iz drutva,postaje bezvoljan, bez interesa, pasivan.
Izraz lica je alostan,pokreti usporeni i tromi, govor tih i monoton. Na elu se javljaju nabori u vidu znaka
omega.Apetit je slab, odbija hranu.Misaoni tok je jako usporen.Javljaju se sumanute ideje depresivnog

Page 7 of 8
karaktera(umree, kao i njegova porodica, nastupie glad, sve im je oteto,..)Oni su krivi za sve nedae na ovom
svetu. Ne primeuju svoju okolinu,Moe nastupiti i stupor u kome prestaje svaka aktivnost bolesnika.Poremeene
su i vegetativne funkcije: puls je usporen, javlja se nesanica, opstipacija.Postoji rizik od samoubistva, naroito na
poetku i kraju bolesti.Depresija je najizraenija ujutro, zato se i suicidi obino izvravaju ujutro(jer poinje novi
dan , a sa njim i nove patnje)
Nega bolesnika obolelog od depresije
- prema ovom bolesniku treba biti izuzetno paljiv, ljubazan i blagonaklon.
- treba ih nastojati ukljuiti u neku aktivnost na odelenju
- voditi rauna o ishrani , tj. da li uzimaju hranu
-treba da bolesnik stekne oseanje sigurnosti, bezbednosti, brige i zatite na odelenju
DELIRIJUM TREMENS
Najtea i najea komplikacija alkoholizma.
Nastaje posle 6-10 god. alkoholiarskog staa.
Faktori nastanka delirijum tremensa:
1. Dugotrajna alkoholna intoksikacija
2. Konstitucionalna predispozicija
3. Nokse( infekcije, stres, traume)
4. Prestanak ili redukcija u uzimanju alkohola posle perioda hronine i kontinuirane intoksikacije alkoholom
Klinika slika
Poremeaji svesti-konfuznost,dezorjentisanost u prostoru i vremenu, prema drugim osobama,
prema stanju i situaciji u kojoj se bolesnik nalazi
Psihomotorni nemirstrah pomean s euforijom,napetost, razdraljivost,nepredvieno ponaanje , necelishodni
pokreti,poremeen hod
Somatski, vegetativni poremeajiznojenje, tremor ekstremiteta i celog tela, koji se pojaava u pokretu, crvenilo, febrilnost,
zaarenost lica i konjuktiva, podbulo lice, tahikardija, aritmija, hipertenzija, ubrzano disanje,
upadljiva dehidratacija.Mogu je i smrtni ishod usled poputanja kvs-a
Poremeaji ponaanja- iluzije i halucinacije
vizuelne i taktilne halucinacije su najee, a slune ree.Ove halucinacije su jasne , slikovite.Uvek
su praene izuzetnim strahom.
Amnezija ili delimino seanje navedenih halucinacija i psihotinih dogaanja
Najvei broj delirantnih pacijenata nakon izlaska iz delirijuma shvata da su to bila privienja.
PRVA POMO I TERAPIJA
Obavezna hospitalizacija u jedinici intenzivne nege.
Potrebno je ublaiti uznemirenost i spreiti nastanak somatskih poremeaja.
INFUZIJA ZA DELIRIJUM- podeljena u 2 doze
1000 mll nacl 0,9%
1000 mll glucosalina
500 mll hepasteril b
1 amp.lanitopa ili lanikora(kardiotonika)
20-40 mg. Urbasona
2 amp. Bedoxina
2 amp. C-vitamina
Sedativi i trankvilizeri u velikim dozama,3-4 x na dan i esto sve dok bolesnik ne zaspi
Kod epi napada-diazepam amp.
Opta nega i nadzor

Page 8 of 8
Nemir se suzbija anksioliticima-heminevrin
Antabus terapija(Disulfram, Tetidis)
Terapija koja pomae u obezbeenju apstinencije.
Antabus je supstanca koja u kontaktu s alkoholom izaziva poremeaje u organizmu
Kontraindikacije za antabus terapiju:
teka oteenja srca, jetre i mozga, hipotenzija,epilepsija, trudnoa.
Antabus predstavlja straara u elucu.
Ako osoba koja uzima antabus preparate uzme alkohol nastaje akutno trovanje praeno crvenilom lica,
glavoboljom, lupanjem srca, bolom u predelu srca,hipotenzijom,
dispnejom,vrtoglavicom, strahom, muninom,
gaenjem, povraanjem, do kolapsa ak i smrti
Ovaj preparat se nikad ne daje bez saglasnosti
bolesnika.
Ako se ustanovi da je bolesnik stabilna linost mogu se
implantirati tablete Disulframa pod kou.Dejstvo im je 2 god., a u kontaktu s alkoholom daju reakciju kao da su
unesene peroralno.
U toku apstinencije mogu se ispoljiti razne tegobe: glavobolja, nesanica, pad koncentracije,seksualne moi,
razdraljivosti, odnosno izbijaju u prvi plan neurotine tegobe koje su postojale pre alkoholizma .