Vrednost publikovanih informacija

Primarna uloga naunih publikacija u bilo kom

formatu je prenos pouzdanih rezultata naunih
istraivanja to irem krugu korisnika.
Publikacije imaju veoma znaajnu ulogu i u proceni
rezultata rada naunika, od kojih direktno zavisi
njihov poloaj i napredovanje u akademskoj sredini.
Deo procesa publikovanja je recenziranje radova i od
kvaliteta rada recenzenata zavisi uspenost procesa
kontrole kvaliteta objavljenih radova.
Recenzente biraju izdavai odnosno glavni urednici
publikacija i njihova uloga je da procene da li radovi
predloeni za objavljivanje zadovoljavaju unapred
zadate kriterijume o originalnosti i kvalitetu teksta i
da pomognu autorima da svoje rezultate predstave
na najbolji nain.

Vrednost publikovanih informacija

Razluivanje kvalitetnih rezultata od manje kvalitetnih ili
nekvalitetnih, originalnih od plagijata i sl. postalo je ozbiljan
problem a tehnike procene vrednosti informacija veoma
znaajne za dalji razvoj nauke.
Izdavai vie nemaju monopol na internetu, sada je mogue
da autori sami postave materijale koje ele bez ikakve
recenzije.
Poto evidentno postoji eksplozija publikovanja, koja je
uslovljena kako brojnou naune zajednice tako i uslovima
koji se postavljaju pred naunike da u odreenom periodu
moraju da objave odreeni broj radova, a proces analize
vrednosti objavljenih radova je spor i skup, svi kojima je
potrebno da vre vrednovanje naunog rada i istraivaa
okreu se sve vie kvantitativnim pokazateljima

Bibliometrija
Deo nauke o nauci koji prouava nauku preko
kvantitativnih indikatora naziva se naukometrija, a
njen deo je bibliometrija.
Bibliometrija se najkrae moe definisati kao
kvantitativno prouavanje pisanog outputa nauke.
Nosioci informacija koji se prouavaju su
publikacije, citati, sami naunici, sekundarni izvori
informacija o publikacijama (bibliografije, baze
podataka) itd.
Cilj bibliometrije je da osvetli procese pisane
komunikacije i razvoj naunih disciplina statistikom
analizom naune literature.

Bibliometrijski zakoni
Prvi definisan bibliometrijski zakon je Lotkin zakon
definisan 1926. i od onda potvren mnogo puta na
veoma razliitim uzorcima autora iz razliitih nauka i
razliitih delova sveta. Zakon glasi:
BROJ NAUNIKA KOJI SU NAPISALI DATI BROJ
LANAKA JE OBRNUTO PROPORCIONALAN
KVADRATU TOG BROJA LANAKA.
Raspodela naune produktivnosti se opisuje
pomou tri parametra udelom naunika sa
minimalnom produktivnou od samo jednog lanka,
koji u idealnom sluaju iznosi 60%, maksimalnom
produktivnou naunika, tj. maksimalnim brojem
lanaka koji je objavio neki autor, i karakteristinim
pokazateljem , koji je u idealnom sluaju jednak
jedinici.

Bibliometrijski zakoni

Samuel Bradford je 1934. sredio asopise po opadajuoj

produktivnosti i svakom dodelio mesto na rang listi. Utvrdio je da je
mogue u svakoj naunoj oblasti izvriti rangiranje asopisa tako da
se izdvaja jezgro, koje sadri veinu lanaka iz date oblasti, i zone
asopisa sa opadajuom produktivnou. Zakon glasi:
NIZ ASOPISA SREDJENIH PO OPADAJUEM BROJU LANAKA NA
DATU TEMU MOE SE PODELITI NA ZONE SA JEDNAKIM BROJEM
LANAKA U SVAKOJ, PRI EMU BROJ ASOPISA U NIZU TIH ZONA
INI GEOMETRIJSKU PROGRESIJU SA PARAMETROM q VEIM OD
JEDINICE.
Krajem osamdesetih godina dokazano je da su ovi zakoni
matematiki ekvivalentni i da pripadaju tipu ne-gausovske statistike
raspodele, koja je karakteristina za drutvene pojave. Ova raspodela
javlja se i kod citata i kod veb stranica na internetu.

Bibliometrijski indikatori
Najjednostavniji bibliometrijski indikator je
broj publikacija koje je objavio neki naunik,
grupa ili institucija.
Samo brojanje je jednostavno, ali problemi
nastaju kada treba ove publikacije rangirati
po kvalitetu.
Citati se u nauci smatraju indikatorom
kvaliteta, te su broj citata i indikatori
zasnovani na citiranosti danas u irokoj
upotrebi.

Pretpostavke pri korienju

bibliometrijskih indikatora
Produkt naunog istraivanja je dosledno
prikazan u publikacijama
Broj citata koji se odnosi na ove publikacije
je legitimni indikator njihovog kvaliteta
Postoje tani potpuni podaci o ovim
aktivnostima.
Nijedan od ovih uslova nije idealno ispunjen,
ali situacija je sve bolja.

Vrednovanje naunog rada u svetu

Sve vie se forsiraju metode koje se
zasnivaju na dostupnim kvantitativnim
podacima o naunim publikacijama i
njihovom citiranju kao odrazu njihovog
uticaja na razvoj nauke, zato to se do
rezultata dolazi bre i jeftinije, a oni su
proverljivi i svima dostupni.
To je posebno vano za male naune
zajednice gde nema dovoljno adekvatnih
recenzenata.

Uticaj kriterijuma vrednovanja

na ponaanje naunika
Kada je osnovni kriterijum vrednovanja bio broj
publikacija, javila se krilatica Publish or perish a
broj radova je poeo da raste.
Kada su za vrednovanje poeli da se koriste citati,
pojavila se krilatica Be cyted or die i prosean broj
citata po radu je porastao. Urednitva asopisa trae
od autora da citiraju radove objavljene u njemu, kako
bi asopisu porastao Impact Factor.
Nauna zajednica je svuda u svetu sainjena od
veoma inteligentnih ljudi koji su u stanju da se
prilagode svim kriterijumima koje propie nauna
politika.

Citiranost
U naunom radu je standardna praksa
pozivanje na rezultate prethodnika i
navoenje tanih podataka o tome kada su i
gde ti rezultati objavljeni.
Polazna ideja za stvaranje prvog citatnog
indeksa bila je da se stvori baza podataka u
kojoj e biti mogue pratiti razvoj ideja u
nauci i prevazii krutu podelu radova prema
do tada korienim klasifikacionim
sistemima.

Citatni indeksi
Primena citatnih indeksa u naukometrijskim
istraivanjima je legitimna i korisna, ali se uvek
mora voditi rauna o ogranienjima:
Razliitoj motivaciji citiranja naunika,
Pokrivenosti naune literature citatnim
indeksima,
Razliitoj praksi citiranja u razliitim naunim
oblastima.

Prednosti citatnih indeksa

Danas postoji dovoljno relevantnih izvora
podataka o citiranosti naune literature, iz
kojih se mogu dobiti konzistenti i proverljivi
podaci.
Ali nedostaje svest da su to sirovi
podaci, koje treba normalizovati pre
izvoenja zakljuaka.

Podaci o citiranosti
Broj citata predstavlja zgodno merilo jer nije
neophodno ukljuiti ni autore ni recenzente u
proces vrednovanja
Podaci su javno dostupni
Podaci su proverljivi i objektivni
Prikupljanje je brzo
Recenzent je celokupna svetska nauna
zajednica.

Uobiajena distribucija radova i citata

Ako posmatramo grupu naunika iz iste naune
oblasti, onih koji imaju bar jedan rad ima 60% od
ukupnog broja posmatranih naunika, 15% ima
dva rada, 12% od tri do pet radova, 5% od pet
do deset radova i samo 7% vie od 10 radova.
To se pokazalo tanim za sve naune oblasti, a
distribucija citiranosti radova ponaa se po istom
bibliometrijskom zakonu.

Distribucija radova po citiranosti u

SCI 1900-2006
Broj radova sa
odreenim brojem
citata :
Vie od 10.000 citata

Broj radova

% od ukupnog broja
radova u bazi
61

0%

2000-10.000 citata

1.115 0,003%

1000-2000 citata

3.887 0,01%

500-1000 citata

16.322 0,04%

100-500 citata

456.910 1,2%

50-100 citata

953.064 2,5%

10-50 citata

6.340.127 16,6%

2-9 citata

8.823.494 23,1%

1 citat

3.343.789

8,8%

0 citata

18.224.550

47,8%

Ukupno radova

38.163.319

100%

ansa da rad bude citiran

Na ansu da rad bude citiran utie:
Broj publikacija i broj aktivnih naunika u toj oblasti
Impact factor asopisa u kojem je rad objavljen
(asopisi sa viim Impact Factor-m su
meunarodno vidljiviji)
Tip rada
Broj koautora
Broj referenci u radu i
Duina rada.

Visokocitirani radovi
ESSENTIAL SCIENCE INDICATORS (ESI)
obuhvata sve lanke koji imaju najmanje 1%
od ukupnog broja citata u oblasti kojoj
pripadaju.
Ako naunu oblast u kojoj visokocitirani radovi
imaju najmanje citata (raunarske nauke)
posmatramo kao jedininu vrednost, vidimo da
je odnos broja citata u raunarskim naukama u
odnosu na molekularnu biologiju i genetiku
jednak 1 : 11.

Broj citata u razliitim oblastima u SAD

Impact Factor - IF
Impact Factor IF asopisa za posmatranu
godinu je brojna vrednost koja se dobija tako to
se broj citata koje su u toj godini dobili radovi
objavljeni u poslednje dve godine podeli sa
brojem objavljenih radova u te dve godine.
Predstavlja prosenu oekivanu citiranost svakog
lanka objavljenog u tom asopisu u datoj godini.
Izraunava se na osnovu citiranosti asopisa
u WoS-u i koristi se za rangiranje asopisa u
okviru naunih disciplina.

Impact Factor - IF
Procena vrednosti objavljenih radova prema
IF asopisa u kojem su objavljeni nije pravi
pokazatelj vrednosti konkretnog rada on
moe biti citiran mnogo vie ili mnogo manje
nego to je prosek citiranosti radova iz tog
asopisa.
Stoga se poelo razmiljati o korienju
nekih drugih indikatora, koji bi se zasnivali
na stvarnoj citiranosti konkretnih radova.

Hirsch-ov ili h-indeks

Tako je uveden h-indeks iji je autor fiziar Jorge Hirsch.
On se zasniva na setu najcitiranijih radova posmatranog
naunika ili institucije i na broju citata koje su dobili.
Hirov indeks je broj koji kazuje da je posmatrani naunik
objavio h radova koji su svi bili citirani najmanje h puta.
Tako ovaj indeks zavisi od broja objavljenih radova i od
broja citata svakog od tih radova.
Mogue je poreenje naunika ili institucija samo iz iste
naune oblasti, jer ovaj indeks jako varira po
disciplinama. U obzir se uzimaju samo radovi koji su bili
znaajno citirani.
Ovaj indeks se moe lako izraunati iz baze Google
Scholar, a WoS i Scopus ga izraunavaju automatski.
h-indeks istih autora se razlikuje od baze do baze jer one
ne pokrivaju iste publikacije. Obino je vei za naunike
sa duom karijerom nego za mlade autore.

PRAVILNIK O POSTUPKU I NAINU VREDNOVANJA I

KVANTITATIVNOM ISKAZIVANJU NAUNOISTRAIVAKIH
REZULTATA ISTRAIVAA

Usvojen na sednici Nacionalnog saveta za nauni i

tehnoloki razvoj odranoj 21. marta 2008. godine
Radu ujednaavanja kriterijuma za procenu naune
kompetentnosti kandidata koji se bira u zvanje, nauke su
razvrstane u tri grupacije:
Prirodno-matematike i medicinske (1)
Tehniko-tehnoloke i biotehnike (2)
Drutvene i humanistike (3)

20: 21, 22,

21 asopis u prvih 30% sa liste SCI ili SSCI
(rad u vrhunskom meunarodnom asopisu), 8
bodova
22 asopis u sledeih 20% sa liste SCI ili
SSCI (rad u istaknutom meunarodnom
asopisu), 5 bodova

20: 23, 24
23 preostalih 50% asopisa sa liste SCI
ili SSCI (rad u meunarodnom asopisu),
3 boda
M24 Rad u asopisu meunarodnog znaaja
verifikovan posebnom odlukom matinih odbora

Vodei nacionalni asopis 51

Vodei asopis nacionalnog znaaja jeste nauni
asopis domaeg izdavaa koji je najuticajniji u svojoj
naunoj disciplini. U ovu kategoriju asopis moe biti
uvren na predlog nadlenog MNO, koji prihvata MN.
Osnov za uvrenje mogu biti zadovoljavajui rezultati
bibliometrijske analize i preliminarne kategorizacije koju
sprovodi MN. Minimalni uslov je redovnost izlaenja.
Nosi 2 boda

UTICAJNOST
Uticajnost se iskazuje ukupnim brojem citata i frakciono,
s obzirom na udeo autora u citiranom radu. Posebno
treba prikazati citate ostvarene u ISI citatnim indeksima i
nacionalnom citatnom indeksu.
Citiranost se dokumentuje navoenjem svih citiranih i
citirajuih radova.
Citiranost treba vrednovati u odnosu na standarde (tzv.
oekivanu citiranost) koji e se, na predlog MNO,
posebno utvrditi za sva zvanja i sve naune discipline.

CITATI, KOCITATI I SAMOCITATI

Univerzitetska biblioteka Svetozar
Markovi u Beogradu i Biblioteka Matice
srpske iz Novog Sada izdaju potvrde o
broju citata pronaenih u citatnim
indeksima obuhvaenih bazm Web of
Science (UBSM bez samocitata, Matica sa
samocitatima)
Ove potvrde trae se i pri izborima u
zvanja, za projekte itd.

AUTOCITATI
Primer 1 AUTOCITATI (SAMOCITATI) citati kod kojih
autori citiraju svoje prethodne radove
Authors: Nedeljkovic N, Horvat A
Title: One-step bioluminescence ATPase
Source: MONATSHEFTE FUR CHEMIE , 138 (3): 253260 MAR 2007
Cited References:
NEDELJKOVIC N, 2005, INT J DEV NEUROSCI, V22, P45.
NEDELJKOVIC N, 2006, CELL BIOL INT, V30, P541.

KOCITATI
KOCITATI - citati kod kojih autori citiraju druge autore sa kojima su
pisali neki raniji rad
Author(s): Vasic, V; Jovanovic, D; Horvat, A; Momic, T; Nizezic, G
Title: Effect of Cd2+ and Hg2+ on the activity of Na+/K+-ATPase and
Mg2+-ATPase adsorbed on polystyrene microtiter plates
Source: ANALYTICAL BIOCHEMISTRY, 300 (2): 113-120 JAN 15
2002
Cited References:
NEDELJKOVIC N, (HORVAT A), 1998, GEN PHYSIOL BIOPHYS,
V17, P3.

HETEROCITATI
HETEROCITATI (PRAVI CITATI) - citati kod kojih autori
citiraju duge autore
Author(s): Burnstock, G (Burnstock, Geoffrey)
Title: Physiology and pathophysiology of purinergic
neurotransmission
Source: PHYSIOLOGICAL REVIEWS, 87 (2): 659-797
APR 2007
Cited References:
NEDELJKOVIC N, 2005, INT J DEV NEUROSCI, V23, P45,

NEDELJKOVIC N, 2006, CELL BIOL INT, V30, P541,

Izvori podataka za citiranost radova

Komercijalne baze :
- Web of Science (ISI Thompson)
- Scopus (Elsevier)
Pretraiva:
- Google Scholar (Google)
Srpski citatni indeks SCIndeks

Web of Science
Science Citation Index Expanded s 6.650 asopisa
iz prirodnih nauka, medicine i tehnike, pokriva
period od 1900. do danas.
Social Science Citation Index sa 1.950 asopisa iz
drutvenih nauka, pokriva period od 1956. do danas.
Arts and Humanities Citation Index sa 1.160
asopisa, pokriva period od 1975.do danas.
Journal Citation Reports,jedina baza podataka o
citiranosti asopisa.

ISI Proceedings daje pregled radova sa meunarodnih konferencija,

simpozijuma i kongresa i radova koji su u njima citirani. Pristup
imamo od 2001. godine, a postoje dve serije : za prirodne i za
drutvene i humanistike nauke

Web of Science
WoS ukupno indeksira oko 8.700 asopisa sa najveim
uticajem u svetskoj nauci, a preko sajta Web of Knowledge
prua pristup do podataka o citiranosti asopisa koje
indeksira, liste od 250 najcitiranihih autora za 21 naunu
oblast za poslednjih 20 godina prolog veka, kao i bazi
podataka o osnovnim naukometrijskim indikatorima.
Sve baze podataka ukljuene u Web of Science su
selektivne pokrivaju izmeu 10 i 12% naunih asopisa,
sa osnovnim ciljem da pokriju onaj deo naune produkcije
koji se smatra svetskim vrhom, prema miljenju samih
naunika koji koriste i citiraju te asopise.
Pokrivenost je znatno bolja u prirodnim i tehnikim
naukama koje su po svom karakteru meunarodne, nego u
disciplinama koje su vezane za lokalnu sredinu.

Journal Citation Reports

Scopus
Elsevier-ova baza Scopus obuhvata oko 15 000
indeksiranih izvora, 27 miliona dokumenata, 245
miliona citiranih referenci, 13 miliona patenata i 250
miliona dokumenata na svetskoj mrei. Ova baza
podataka ima pretraive bibliografske reference i
saetke iz lanaka asopisa od 1966. godine i
citirane reference od 1996.
Sadri 4 500 asopisa iz oblasti hemije, fizike,
matematike i tehnikih nauka, 5 900 iz oblasti
medicine ( kao i sve asopise iz MEDLINE baze), 2
500 iz biolokih i biotehnikih nauka i 2 700 iz
drutvenih nauka. Ova baza podataka daje
mogunost autorima da vide svoju citiranost radova,
pomou opcije Citation tracker.

Scopus Citation tracker

Citation tracker je opcija koja omoguava korisnicima da
pronau sve lanke u bazi podataka koji su citirani u
selektovanoj bibliografskoj listi. Podaci o citiranju
odreenog lanka dati su i u EXCELL tabeli, koja pokazuje
broj citata za dati lanak za svaku godinu posebno,
poevi od 1996, kao i ukupan broj citata. Mogu se
odtampati ili poslati na odreene mejl liste citata za svaki
lanak posebno.
Kada dobijete listu citata traenog autora, dobijate i
mogunost da je suzite ograniavajui se na (limit to) ili
iskljuujui (exclude) pojedine naslove asopisa, autore,
godine izdanja, tipove radova ili naune oblasti. To je
veoma korisno kada u bazi ima vie autora sa istim
prezimenom i inicijalima.
Listu moete srediti kao bibliografiju po razliitim
standardima za bibliografski opis koji su u upotrebi u
raznim naunim oblastima, to je takoe veoma korisno.

Struktura po naunim oblastima WOS

Struktura po naunim oblastima Scopus

Scopus i Web of Science

Google Scholar
Google Scholar je pretraiva interneta koji
popisuje sve dostupne izvore na svetskoj
mrei i uspostavlja veze izmeu njih, izmeu
ostalog i preko citirane literature.
Nije objavljeno koje asopise i ostale
publikacije pokriva, zna se samo da pokriva
sve koje su u otvorenom pristupu bar do
nivoa apstrakta. Za pretraivanje i rangiranje
rezultata koristi Google-v softver.

Bibliometrijski indikatori
Bibliometrijske metode vrednovanja naunog rada
uglavnom se primenjuju na lanke u asopisima, poto
citiranost monografskih publikacija ne prati sistematski ni
jedna baza podataka, iako se neto podataka moe nai na
Google Scholar-u.
Meutim u drutvenim i humanistikim naukama jo uvek
se veina citirane literature odnosi na monografske
publikacije.
Opadanje univerzitetskog izdavatva i rast univerzitetskih
repozitorija e moda pomoi ponovno raanje naune
monografije, s tim da treba da se obrauju i budu
pretraiva pojedinana poglavlja u monografijama a ne
samo monografije u celini. Tako ve rade neki izdavai
elektronskih knjiga, kao npr. Springer.

Bibliometrija u Srbiji
Za malu naunu zajednicu kao to je Srbija, veliki uspeh
je objaviti lanke u asopisima koje pokriva WoS i biti
citiran u tim asopisima, ali apsolutni broj tih citata ne
treba preceniti i ne treba ga koristiti kao naukometrijski
indikator bez prethodne normalizacije podataka u skladu
sa vremenom od objavljivanja prvog naunog rada posle
doktorata i sa naunom oblau. I drugi izvori podataka o
citatima mogu takoe da se koriste u naukometrijskim
istraivanjima, posebno u naunim disciplinama koje su
regionalno specifine kao istorija, geografija itd, ali se ne
mogu kao indikatori u evaluaciji koristiti i porediti
meusobno podaci dobijeni iz razliitih izvora.
Veliki znaaj za korienje bibliometrijskih indikatora u
Srbiji ima razvoj Srpskog citatnog indeksa, koji je
besplatno dostupan od oktobra 2008.