Posveta

oveanstvu
I nadi da se rat protiv gluposti
moe jednog dana, ipak, dobiti.

Napomena

Pria poinje estim odeljkom. To
nije greka, imao sam svoje komplikovane
razloge za to. Vi samo itajte; nadam se
da ete uivati.

protiv gluposti...
6.

"Ne vredi!" ree Lamont otro. "Nita nisam postigao." Izraz njegovog lica bio je nekako
sumoran; to se dobro slagalo sa njegovim duboko usaenim oima i sa njegovom dugom, pomalo
asimetrinom vilicom. I kad su bila najbolja vremena, na njegovom licu je bio sumoran izraz, a sad
nisu bila najbolja vremena. Njegov drugi formalni razgovor sa Halamom bio je gori fijasko nego
prvi.
"Ne drami", ree Majron Bronovski smireno. "Nisi ni oekivao da neto postigne. Sam si mi
tako rekao." Bacao je zrna kikirikija u vazduh i hvatao ih, kad su padala nazad, svojim ustima debelih
usana. Nikad nije promaivao. Nije bio ba visok; nije bio ba mrav.
"to ipak ne znai da je bilo prijatno, Ali u pravu si, nije vano. Postoje druge stvari koje mogu i
hou da sprovedem, a sem toga, zavisim od tebe. Kad bi ti samo mogao da otkrije..
"Nemoj to zavriti, Pit. Sve sam to ve uo. Treba samo da odgonetnem funkcionisanje jedne
neljudske inteligencije, nita vie."
"Jedne inteligencije bolje nego to je ljudska. Ta stvorenja iz para--univerzuma se trude da budu
shvaena."
"Moe biti", uzdahnu Bronovski, "ali oni to pokuavaju da sprovedu kroz moju inteligenciju, za
koju ponekad mislim da je bolja od ljudske ali ne mnogo bolja. Ponekad, nou, u mraku, leim
budan i pitam se mogu li razliite inteligencije da komuniciraju, mogu ti one to uopte izvesti; a ako
sam imao posebno rav dan, pitam se da li fraza 'razliite inteligencije' ima ikakvo znaenje."
"Ima", ree Lamont ogoreno. Jasno se moglo videti da se njegove ake, zabijene u depove
njegovog laboratorijskog radnog mantila, steu u pesnice. "A to znaenje je: Halam i ja. Taj tupakslavljenik Dr Frederik Halam i ja. Mi smo razliite inteligencije, jer kad mu govorim, ne razume.
Njegovo idiotsko lice postane crvenije, oi izbuljenije, a ui mu se zapue. Kazao bih i da mu um
stane, ali nemam dokaza da se taj um ikad nalazi u nekom drugom stanju, kojemu bi zaustavljanje
bilo suprotnost."
Bronovski promrmlja: "Koji je to nain da se govori o Ocu elektron--pumpe..
"O tome je re. On je navodno Otac elektron-pumpe. Ako je ikad bilo kopiladi, onda je ta pumpa
jedno od njih. Halamov istinski doprinos bio je minimalan. To znam."
"Znam i ja. esto si mi priao", ree Bronovski i baci sledee zrno kikirikija u vazduh. Nije
promaio.

1
Stvar se dogodila trideset godina ranije. Frederik Halam je bio radio-hemiar. Slova na njegovoj
doktorskoj disertaciji jo se nisu bila ni osuila. Nije bilo ni najmanjeg znaka da e Halam uzdrmati
svet.
Svet je poeo da se drma zato to je na Halamovom stolu stajala pranjava reagens-boca sa
etiketom "tungsten metal". Boca nije bila njegova. On nju nikad nije upotrebio. Ostala je tu kao
nasledstvo iz nekih mutnih vremena kad je neko od bivih korisnika te radne prostorije zaeleo, iz
neko) davno zaboravljenog razloga, da ima tungsten. To ak vie i nije bio stvarno tungsten.
Sastojao se od grudvica pokrivenih debelim slojem oksida; siv, pranjav, nikom vie nije mogao biti
koristan.
A onda je jednog dana Halam uao u laboratoriju (ako treba da budemo precizni, bilo je to 3.
oktobra 2070. godine), poeo da radi, neto pre deset sati prepodne stao i zurio u tu bocu kao
hipnotisan. Podigao ju je. Bila je pranjava kao i uvek, a etiketa na njoj bila je podjednako izbledela,
ali on je ipak vrlo prodornim glasom rekao: "Ubio ga bog; ko je kog vraga dirao ovo?"
Tako je bar izvestio Denison, koji je te rei uo i prepriao ih Lamontu, generaciju kasnije.
Slubena pria o tom otkriu izostavlja te fraze; itaocu slubene verzije ostaje slika otrookog
hemiara koji je primetio promenu i istog asa izvukao dubokomudre zakljuke.
to se nije desilo. Halamu je taj tungsten bio sasvim nepotreban; nije mu mogao biti ni od kakve
koristi. Ako je neko neovlaeno koristio taj tungsten, to Halamu zaista nije ni na koji nain moglo
biti vano. Meutim, on nije podnosio da mu ma ko pretura po radnom stolu (mnogi to ne podnose) i
podozrevao je da ljudi ivo ele upravo to da ine, iz iste zlobe prema njemu.
Nije se tada naao niko ko bi priznao da ma ta zna o toj stvari. Bendamin Alan Denison, koji je
uo navedene rei, imao je radnu prostoriju sa suprotne strane hodnika, tano naspram Halamove
sobe; vrata obeju prostorija bejahu otvorena. Digao je pogled i suoio se sa Halamovim optuujuim
zurenjem.
On Halama nije naroito voleo (voleo ga naroito nije niko), a sem tog je, protekle noi je loe
spavao. I tako se dogodilo, a on se toga kasnije prisetio, da je u tom asu Denison jedva ekao priliku
da se na nekome iskali, a Halam se pojavio kao perfektan kandidat.
Kad mu je Halam podneo bocu pod nos, Denison se izmakao ne krijui gaenje. "to bih se ja
kog vraga interesovao za tvoj tungsten?" ree on "I zato bi iko? Ako samo pogleda tu flaetinu,
videe da je dvadeset godina niko otvorio nije; a da nisi spustio ape na nju, video bi i to da je niko
nije ni dotakao."
Halama je polako oblilo crvenilo besa. Napetim glasom rekao je:
"Sluaj, Denisone, neko je promenio sadrinu. Ovo nije onaj tungsten."
Denison je dopustio sebi jedno malo, ali vrlo razgovetno prezrivo mrktanje. "Na koji nain bi ti
to mogao da zna?"
Od takvih stvari, od siunih dodijavanja i besciljnih uboda, sainjena je istorija.
Ta primedba bila je, u svakom sluaju, zlosrena. Denisonov akademski uspeh, mada
podjednako sve kao Halamov, bio je daleko impresivniji, Denison je u toj ustanovi zauzeo poziciju
Briljantnog Mladog oveka. Halam je to znao, ali, to je jo gore, to je znao i Denison, i nije krio da
zna. Denisonovo "Na koji nain bi ti to mogao da zna?" sa jasnim i nepogreivo ujnim naglaskom
na ti, bilo je dovoljna i vie nego dovoljna motivacija za ono to je usledilo. Da nije bilo toga, Halam
nikad ne bi postao najvei i najcenjeniji naunik u istoriji; ba tim reima opisao ga je Denison

kasnije, u razgovoru sa Lamontom.

Slubeno, Halam je tog sudbonosnog jutra uao, primetio je da su pranjave sive grudvice
nestale nije se zadrala ak ni praina na unutranjoj povrini i da se na njihovom mestu
pojavio isti gvozdeno-sivi metal. Prirodno, ispitao je stvar...
Ali, ostavimo slubenu verziju po strani. Denison je bio uzrok. Da se Denison ograniio na
jednostavno negiranje, ili na sleganje ramenima, Halam bi po svoj prilici pitao i druge, onda bi se,
pre ili kasnije, zamorio od tog neobjanjenog dogaaja, ostavio bi bocu postrani, i time bi prepustio
da budunost bude odreena tragedijom koja bi se dogodila i koja bi bila (zavisno od toga koliko bi
se sa konanim otkriem zakasnilo) moda malih razmera, a moda drastina. U svakom sluaju, ne
bi Halam bio taj koji jae tornado i odlazi u visine.
Ovako, saseen tom reenicom "Na koji nain bi ti to mogao da zna?" Halam je samo mogao
da odvrati, ludo besan: "Pokazau ti da znam."
I posle toga, nita ga nije moglo spreiti da ne zadre u krajnosti. Analiza metala u staroj boci
postala je njegov prvi prioritet, a njegov glavni cilj bio je da zbrie tu nadmenost sa Denisonovog
uskonosog lica i taj veni trag podsmeha sa Denisonovih bledih usana.
Denison nikad nije zaboravio taj momenat, jer njegova reenica je odvela Halama do Nobelove
nagrade a njega samog bacila u zaborav.
Nikako nije Denison mogao znati (a i da je znao, u tom asu ne bi mario) da u Halamu postoji
preovlaujua, silna tvrdoglavost, prestravljena potreba jednog mediokrita da brani svoj ponos, i da
e to u datom trenutku biti presudnije nego to bi sva Denisonova uroena briljantnost mogla hiti.
Halam je stupio u akciju odmah i direktno. Odneo je svoj metal u odeljenje za masenu
spektrografiju. Za jednog radijacionog hemiara, bio je to prirodan potez. Poznavao je tehniare
tamo, sa njima je radio, a bio je energian. Bio je, zapravo, toliko energian da je taj posao stavljen
ispred projekata mnogo znaajnijih i zamanijih.
Maseni spektrografista je posle izvesnog vremena rekao: "Dakle, ovo nije tungsten."
Halamovo iroko, neveselo lice zbrkalo se u grubi osmeh. "U redu. To emo kazati
Pametnjakoviu Denisonu. elim izvetaj i..."
"Ali, ekajte malo, Dr. Halam. Rekao sam vam da to nije tungsten, ali to ne znai da znam ta je."
"ta hoete da kaete s tim da ne znate ta je?"
"To, da su rezultati smeni." Tehniar je malo razmislio. "Zapravo, nemogui su. Odnos masanaelektrisanje je skroz pogrean."
"Skroz pogrean na koji nain?"
"Previsok. Tako neto, jednostavno, ne moe postojati."
"E, pa onda", ree Halam, stupajui svojom sledeom primedbom, bez obzira koji ga je motiv
pokretao, na stazu koja e ga odvesti do Nobelove nagrade, i to, moglo bi se ak kazati, moda i
zasluene, "utvrdite frekvenciju njegovog karakteristinog X-zraenja i izraunajte naelektrisanje.
Nemojte samo sedeti i priati o tome da je neto nemogue."
Nekoliko dana kasnije jedan zabrinuti tehniar uao je u Halamovu radnu prostoriju.
Halam je ignorisao zabrinutost na tehniarevom licu nikad Halamu osetljivost nije bila
svojstvena i poeo: "Jeste li utvrdili..." Onda je on sam bacio zabrinuti pogled na Denisona, koji je
sedeo za stolom u svojoj laboratoriji; zatvorio je vrata. "Jeste li utvrdili naelektrisanje nukleusa?"
"Jesam, ali pogreno je."
"Pa dobro, Trejsi. Uradite ponovo."
"Radio sam dvanaestak i vie puta. Pogreno je."

"Ako ste merenjem dobili rezultat, onda tu nema ta da se pria. Ne moemo ratovati protiv
injenica."
Trejsi je protrljao svoje uvo i r^kao: "Moram da ratujem, gos'n doktore. Ako rezultate merenja
shvatim ozbiljno, onda je to to ste mi dali plutonijum 186."
"Plutonijum 186? Plutonijum-186?"
"Naelektrisanje je +94. Masa je 186."
"Ali to je nemogue. Ne postoji takav izotop. Ne moe postojati."
"Pa to vam i govorim. Ali to su rezultati."
"Ali u takvoj situaciji nukleus ostaje u manjku od preko pedeset neutrona. Ne moete imati
plutonijum 186. Ne biste mogli zgurati devedeset i etiri protona u jedno jezgro i uz njih samo
devedeset dva neutrona i oekivati da se to dri na okupu makar i bilioniti deo bilionitog dela
sekunde."
"Pa to vam i govorim, gos'n doktore", ree Trejsi strpljivo.
Onda je Halam zastao da razmisli. Njemu je nestao tungsten; jedan od tungstenovih izotopa,
tungsten 186, je stabilan. Tungsten 186 ima u svom nukleusu 74 protona i 112 neutrona. Da li je
mogue da je neto pretvorilo dvadeset neutrona u dvadeset protona? To nikako nije bilo mogue.
"Ima li ikakvih znakova radioaktivnosti?" upita Halam pokuavajui da napipa neki izlaz iz
lavirinta.
"Pomislio sam na to", ree tehniar. "Ovo je stabilno. Apsolutno stabilno."
"Onda to ne moe biti plutonijum 186."
"To vam i govorim, doktore."
Halam beznadno ree: "Pa dobro, dajte mi to."
Kad je opet ostao sam, seo je i zurio u tu bocu zapanjeno. Od svih izotopa plutonijuma,
najstabilniji je bio plutonijum 240, kod koga je bilo potrebno 146 neutrona da bi se 94 protona dralo
na okupu sa bar kakvom-takvom deliminom stabilnou.
ta sad moe da uini? Stvar mu se izmakla iz ruku; zaalio je to je poeo. Najzad, njegov pravi
posao je ekao i prosto molio da se uradi, a ova stvar ova misterija sa Halamom nije imala
nikakve veze. Trejsi je napravio neku glupu greku, ili je maseni spektrometar ratimovan, ili...
Ma, ta mari? Zaboravi sve to skupa!
Sem to zaboraviti nije mogao. Pre ili kasnije, neizbeno, Denison e vratiti i pitati o tungstenu,
uz onaj svoj iritirajui osmeh. I ta bi tad Halam mogao da kae? Da li bi mogao da kae: "Kao to
sam ti rekao, to nije tungsten"
Sumnje nema: Denison e tad zapitati: "Je I', a ta je?" Ne moe se ni zamisliti nita to bi
nateralo Halama da se izloi onoj vrsti podsmeha Koja bi usledila ako bi pokuao da tvrdi da je to
plutonijum 186. Morao je, dakle, da utvrdi ta je u boci, i morao je to da uradi lino. Bilo je evidentno
u druge nije mogao da se pouzda.
I tako je nekih etrnaest dana kasnije uao u Trejsijevu laboratoriju noen prvoklasnom
razbenjenou.
"Ej, zar mi ne rekoste da ovo ovde nije radioaktivno?"
"ta?" ree Trejsi automatski. Onda se setio.
"Ovo to ste nazvali plutonijumom 186", ree Halam.
"A. Pa, bilo je stabilno."
"Stabilno otprilike koliko i vae mentalno stanje. Ako vi ovo zovete neradioaktivnim, mesto vam
je u vodoinstalaterskoj radnji."

Trejsi se namrtio. "U redu, gos'n doktore. Dodajte mi to, pa da probamo." Uskoro je rekao: "Ne
kapiram! Jeste radioaktivno. Ne mnogo, ali jeste. Ne vidim kako sam to mogao da propustim."
"l u kojoj meri sad ja mogu da se pouzdam u ono tupljenje o plutonijumu 186?"
Ova tema je sad Halama vrsto drala za grlo. Misterija je postala tako zapanjujua da je
poprimala dimenzije line uvrede. Ko god da je zamenio boce, ili zamenio sadraj boce, sigurno je
nainio jo jednu promenu ili je izmislio novi metal samo da bi od Halama napravio budalu. U
svakom sluaju, Halam je bio spreman, samo da bi ovu misteriju razreio, da razmontira itav svet
ako to bude potrebno (i ako to bude mogao).
Raspolagao je svojom tvrdoglavou i intenzitetom koji nije bio za potcenjivanje. Otiao je
pravo kod G. C. Kantrovia, koji je tad bio u zavrnoj godini svoje itekako ugledne karijere. Nije bilo
lako pridobiti Kantrovia da vam pomogne, ali kad ga jednom pridobijete, on je naglo poinjao da se
pali.
Svega dva dana kasnije Kantrovi je uleteo u Halamovu laboratoriju kao tornado, plamtei od
uzbuenja. "Drali ste ovo golim rukama?"
"Ne mnogo", ree Halam.
"Onda i nemojte. Ako imate jo toga, nemojte. Emituje pozitrone."
"Da?"
"Energetski najsnanije pozitrone koje sam ikada video... A to se tie vaih cifara o
radioaktivnosti, one su preniske."
"Preniske?"
"Ba tako. Zabrinjava me sledee: svakim sledeim merenjem dobijam rezultate za trun vee od
dotadanjih."

6 (nastavak)
U prostranom depu svog mantila Bronosvki je pronaao jednu jabuku. Zagrizao je u nju.
"Dobro, iao si da vidi Halama i on te je izbacio napolje, to si i oekivao. ta sad?"
"Nisam jo odluio tano ta u dalje initi. Ali ta god da uinim, bie to neto od ega e on
pasti na tu svoju debelu zadnjicu. Video sam ja njega i ranije, zna; bilo je to jednom prilikom pre
vie godina, kad sam doao ovde. Tad sam mislio da je on veliki ovek. Veliki ovek ... on je najvei
podlac u istoriji nauke. Falsifikovao je istoriju Pumpe, razume, napisao je novu verziju ovde. .."
Lamont se kucnuo prstom po slepoonici. "Veruje u svoju sopstvenu fantaziju i bori se za nju
bolesnom besomunou. To je pigmej sa jednim jedinim talentom, naime talentom da uveri ljude da
je din."
Lamont je digao pogled ka irokom, smirenom licu Bronovskog, na kom se, po nainu kako se
zguvalo, videlo da ga ovo zabavlja, i usiljeno se nasmejao. "Ma, dobro, od ovog nema nikakve
koristi, a uostalom celu stvar sam ti ve ranije ispriao."
"Mnogo puta", sloio se Bronovski.
"Ali mui me pomisao da itav svet..."

2
Piteru Lamontu bilo je samo dve godine kad je Halam po prvi put podigao svoju bocu sa
izmenjenim tungstenom. A u dvadeset prvoj godini svog ivota, Piter Lamont se zaposlio u Pumpnoj
stanici "Jedan". Istovremeno je na univerzitetu postavljen na jedno radno mesto na Fakultetu za fiziku.
Slova na njegovoj doktorskoj disertaciji jo se nisu bila osuila.
Za tog mladog oveka, bilo je to izvrsno postignue. Pumpna stanica "Jedan" nije bila onako
blistava kao kasnije stanice, ali je zato bila pradeda svih stanica, celog lanca koji je sad opasivao
planetu Zemlju, to je postignuto iako je tehnologija Pumpe bila tek dve decenije stara. Nijedan
krupan tehnoloki proboj nije ovladao svetom tako rapidno i tako totalno, a zato i ne bi? Uvoenje
Pumpi donelo je besplatnu energiju u neogranienim koliinama i bez ikakvih problema. Ono je
odigralo ulogu Deda Mraza i Aladinove lampe za itav svet.
Lamont se zaposlio u stanici "Jedan" sa namerom da se bavi problemima iste teorije, krajnje
apstraktnim; meutim, zainteresovala ga je zapanjujua pria o razvoju elektron-pumpe. Tu istoriju
nikad nije u celosti napisao niko ko bi istinski razumeo teorijske principe Pumpe (u onoj meri u
kojoj su se oni uopte mogli razumeti) a ko bi ujedno bio u stanju da kompleksne stvari prevede na
jezik pristupaan obinoj publici. Naravno, sam Halam je napisao izvestan broj lanaka za javna
glasila, ali ti lanci nisu predstavljali povezanu i obrazloenu istoriju a ba je takvu Lamont eleo
da napie.
Za poetak, upotrebio je Halamove lanke, zatim druga objavljena priseanja stvari koje bi se
mogle nazvati slubenim dokumentima stiui konano do Halamove planetotresne primedbe koju
ponekad nazivaju Velikim Zapaanjem (to uvek piu velikim slovima).
Kasnije, kad se oslobodio svojih iluzija, Lamont je, naravno, poeo da kopa dublje, i tad se u
njegovom umu pojavilo pitanje da li je Halamova slavna primedba doista bila Halamova. Primedba je
bila izgovorena na seminaru koji je oznaio pravi poetak elektron-pumpe. Pokazalo se da je
izuzetno teko saznati detalje tog seminara, a potpuno nemogue dobiti magnetofonske snimke onog
to je tamo reeno.
Posle nekog vremena Lamont je poeo da podozreva da nejasnoa otisaka stopala ostavljenih u
pescima vremena hodom tog seminara nije sasvim sluajna. Ingeniozno sastavljajui nekoliko
podataka Lamont je naslutio da je Don F. X. Mak Farland rekao neto veoma slino presudnoj
Halamovoj opasci pre Halama.
Lamont je otiao na razgovor sa Mak Farlandom, koji se u zvaninoj istoriji ni jednom jedinom
reju nije pominjao i koji se sad bavio istraivanjem gornjih slojeva atmosfere, sa posebnim
naglaskom na Sunevom vetru. Nije to bio posao prve klase, ali ipak je donosio lepe rezultate, a imao
je itekakve veze sa efektima Pumpe. Mak Farland je oito izbegao da ga, kao Denisona, poklopi tama
zaborava.
Sa Lamontom je razgovarao ljubazno i ispoljio je spremnost da pria o svakoj temi sem o
dogaajima na onom seminaru. Tih dogaaja se jednostavno nije seao.
Lamont je insistirao, citirajui dokaze koje je ve prikupio.
Mak Farland je izvukao lulu. Napunio ju je. Temeljito je osmotrio njen sadraj. udno napetim
glasom, rekao je: "Ne elim da se setim, jer nije vano; zaista nije. Pretpostavimo da ja sad ustvrdim
da sam tad neto rekao. Niko mi ne bi poverovao. Ispao bih idiot i megaloman."
"A Halam bi se postarao da vas penzioniu?"

"To ne kaem, ali kaem da od toga nikakva dobra ne bih video. Uostalom, zato je to vano?"
"Pitanje istorijske istine!" ree Lamont.
"Ma, vraga. Istorijska je istina da Halam nikako nije poputao. Gonio je sve oko sebe da
istrauju i one koji su to hteli, i one koji nisu. Da nije bilo njega, taj tungsten bi pre ili kasnije
eksplodirao, pri emu bi nastradalo ko-zna-koliko ljudi. Moglo je da se desi da nikad ne stigne
sledei uzorak i da nikad ne steknemo Pumpu. Halam je za to zasluan, ak i ako nije zasluan, pa sad
ako to nije logino, ja tu nita ne mogu, jer istorija nije logina."
Lamont time nije bio zadovoljan, ali je time morao da se zadovolji, zato to Mak Farland prostonaprosto nije hteo nita vie da kae.
Istorijska istina!
Jedan deli istorijske istine, deli koji se ukazao tako jasno da se u njega nije moglo sumnjati
bio je u sledeem: radioaktivnost je izvukla "Halamov tungsten" (tokom istorije uvrstio se obiaj da
se ta supstanca tako naziva) do slave. Nije bilo bitno da li je to tungsten ili nije tungsten; da li je neko
uticao na njega ili ne; ak nije bilo bitno ni pitanje da li to jeste ili nije nemogu izotop. Sve je to
ostalo u senci zaprepaenja pred injenicom da se pojavilo neto to ispoljava radioaktivnost, i to
sve veu, u uslovima koji iskljuuju ma kakvo radioaktivno raspadanje, u ma kom broju koraka do
tada poznato.
Doao je as kad je Kantrovi promrmljao: "Bolje je da mi to malo razmestimo. Ako ostane u
velikim grudvama, pretvorie se u paru, ili e eksplodirati, ili oba, pa e kontaminirati pola grada."
Zato su tu supstancu samleli u prah i uvali na vie odvojenih mesta; prvo su je meali sa
obinim tungstenom, a onda, kad je i taj obini tungsten postao radioaktivan, sa grafitom, koji je
omoguio nii radijacijski popreni presek.
Ni dva meseca od dana kad je Halam primetio promenu u sadrini boce, Kantrovi je, u tekstu
upuenom uredniku asopisa Nuklearna revija, potpisujui uz sebe i Halama kao koautora, objavio
postojanje plutonijuma 186. Time je potvrena ispravnost Trejsijevog prvobitnog zakljuka, ali
Trejsijevo ime nije pomenuto, ni tada ni kasnije. Objavljivanjem tog lanka Halamov tungsten je
poeo da dobija epske razmere, a Denison je poeo da primeuje promene koje su se zavrile tako ta
je on postao niko i nita.
Bilo je dovoljno to uopte postoji plutonijum 186. Ali to to je on u poetku bio stabilan, a
zatim poeo da ispoljava sve jau radioaktivnost, bilo je istinski ravo.
Organizovan je seminar sa zadatkom da uini neto sa tim problemom. Predsedavao je
Kantrovi, to je interesantan istorijski podatak, zato to je to bio poslednji sluaj u istoriji elektronpumpe da znaajnom sastanku o njoj predsedava iko drugi sem Halama lino. Kantrovi je, uistinu,
umro pet meseci kasnije, ime je uklonjena poslednja linost koja je imala presti dovoljan da dri
Halama u senci.
Taj skup je bio jalov kao retko koji, sve do asa kad je Halam saoptio svoje Veliko Zapaanje;
meutim, u verziji koju je Lamont sklopio na osnovu svojih rekonstrukcija, istinska prekretnica
dogodila se za vreme pauze za ruak. Tokom te pauze, Mak Farland, kome se u slubenim
dokumentima ne pripisuje nikakva primedba, mada je spomenut kao uesnik, rekao je: "Znate, ovde
nam treba malice fantazije. ta ako..."
To je govorio Dideriku van Klemensu, a van Klemens je o tome ostavio saetu napomenu u
svojim belekama pisanim jednom posebnom, Klemensovom linom, vrstom stenografije. Van
Klemens je umro mnogo godina pre nego to je Lamont uspeo da otkrije tu napomenu; iako je
napomena ubedila Lamonta, ona bez dodatnih dokaza ne bi bila dovoljan osnov za ubedljivu priu; to
je i sam Lamont morao priznati. tavie, nije bilo naina da se dokae da je Halam uo te Mak

Farlandove rei. Lamont bi bio spreman da se kladi u itavo bogatstvo da je Halam bio u radijusu
ujnosti, ali ni ta Lamontova spremnost jo uvek ne bi bila dovoljan dokaz.
ak i kad bi Lamont mogao da dokae da je Halam uo Mak Farlanda, to bi moda ugrozilo
Halamov grdno nabujali ponos ali ne bi moglo stvarno da uzdrma njegov poloaj. Neki bi tvrdili da
je ta primedba Mak Farlandu bila samo fantazija. Halam ju je prihvatio kao neto vie od fantazije.
Halam je bio voljan da stane pred taj skup i da to slubeno kae, rizi-kujui da bude ismejan. Mak
Farland svakako ni u snu ne bi pristao da ue u zapisnik sa "malice fantazije".
Lamont bi na to mogao odgovoriti da je Mak Farland bio poznati nuklearni fiziar ija bi
reputacija time bila ugroena, dok je Halam bio mladi radio-hemiar koji je, kao lice dovedeno
spolja, mogao o nuklearnoj fizici da tresne ta god mu volja i da se onda izvue bez posledica.
U svakom sluaju, evo ta je Halam, prema zvaninim transkriptima, rekao:
"Gospodo, nikud ovako neemo stii. Zato u dati jednu sugestiju, ne zato to je ona naroito
uverljiva, nego zato to predstavlja manju glupost nego bilo ta drugo to sam ovde uo... Suoeni
smo sa jednom supstancom, plutonijumom 186, koja uopte ne moe postojati, a ponajmanje kao
makar i za tren stabilna, ako prirodni zakoni univerzuma ita vrede. Iz toga, onda, sledi, poto ta
supstanca nesumnjivo egzistira i poto je u poetku bila stabilna, da je ranije egzistirala, makar samo
dok se nije oformila, na nekom mestu, u nekom vremenu ili pod nekim okolnostima gde su prirodni
zakoni univerzuma bili drukiji. Grubo reeno, supstanca koju prouavamo uopte nije potekla iz
ovog univerzuma, nego iz nekog drugog iz nekog alternativnog univerzuma iz paralelnog
univerzuma. Nazovite ga kako hoete."
"Dospevi ovde neu se pretvarati da znam kako ta je supstanca bila stabilna; sugeriem da
je to bilo zato to je sa sobom nosila zakone svoje vasione. injenica da je plutonijum 186 onda
postao radioaktivan, zatim jo radioaktivniji, mogla bi da znai da je poeo, polako, da upija u sebe
zakone naeg univerzuma, ako shvatate ta hou da kaem."
"Istiem sledee: u isto vreme kad se pojavio plutonijum 186, jedan uzorak tungstena, nainjen
od nekoliko stabilnih izotopa meu kojima je bio i tungsten 186, iezao je. Moda je skliznuo u
paralelni univerzum. Najzad, logino je pretpostaviti da e se lake izvesti razmena mase nego
jednosmerni prenos mase. U paralelnom univerzumu, tungsten 186. moe biti isto tako krupna
anomalija kao to je plutonijum 186 ovde. Tamo tungsten moe poeti kao stabilna supstanca i polako
postati radioaktivan i sve radioaktivniji. On tamo moe sluiti kao izvor energije ba kao to bi
plutonijum 186 mogao sluiti ovde."
Sluaoci su to verovatno sluali sa znatnim zaprepaenjem, jer nije zabeleeno da su pokuali
da prekinu Halama, bar ne do kraja gornje reenice; izgleda da je tad Halam zastao da uhvati dah i
moda da se zaudi sopstvenoj neustraivosti.
Neko je iz publike (smatra se da je to bio Antoan erom Lapen, mada zabeleke to ne kau
jasno) zapitao da li profesor Halam sugerie da je neko inteligentno bie iz para-univerzuma
namerno izvelo tu razmenu da bi sebi obezbedilo izvor energije. Tako je u jezik ula re "parauniverzum", skovana oito kao skraenica od "paralelni univerzum". Prva ikad zabeleena upotreba
te rei bila je u tom pitanju.
Usledilo je utanje, a onda je Halam, odvaniji nego ikad, rekao i tu je vorite Velikog
Zapaanja sledee: "Da, tako mislim, i smatram da se taj izvor energije ne moe praktino
iskoristiti ako univerzum i para-univerzum ne budu saraivali, ako ne bude svako radio na svojoj
polovini pumpe, gurajui energiju od njih nama i od nas njima, koristei pritom razliitost prirodnih
zakona dva univerzuma."
Halam je u tom trenutku ve usvojio i prisvojio termin "para-univerzum". tavie, ve je postao i

prvi koji je u vezi sa ovom temom upotrebio re "pumpa". Sada se ta re redovno, ako je u ovom
znaenju upotrebljenu, pie velikim slovom.
U zvaninim izvetajima postoji tendencija da se prikae kako je
Halamova ideja odmah zapalila svaiji duh; to, meutim, nije bilo tako. Oni, koji su uopte
pristajali da razgovaraju o njoj, ograniavali su se na miljenje da je to zabavna spekulacija; nisu
hteli da se zaleu dalje od toga. Naroito je vano bilo to to Kantrovi nije rekao ni jednu re. To je
bilo presudno za Halamovu karijeru.
Halam nikako nije mogao sam da prosledi sve teorijske i praktine implikacije svoje sopstvene
sugestije. Za to je bila potrebna ekipa; sastavili su jednu ekipu. Ali nijedan njen lan, sve dok nije bilo
prekasno, nije pristajao da se otvoreno vee za tu hipotezu. A kad je uspeh postao sasvim oigledan,
pokazalo se da je javnost ve navikla da o toj hipotezi razmilja kao o Halamovoj i iskljuivo
Halamovoj. itav svet je smatrao da je Halam, i to Halam sam, prvi otkrio tu supstancu, zatim zaeo i
rodio Veliko Zapaanje; Halam je, po tome, bio otac elektron-pumpe.
I tako, u mnogim laboratorijama izloie, izazovno, parie tungsten-metala. U svakoj desetoj
dogodio se transfer; tako su dobijene nove koliine ,plutonijuma 186. Drugi elementi su nueni kao
mamac, ali uzalud... Ali, gde god da se plutonijum 186 pojavio, ko god da ga je doneo u centralnu
istraivaku organizaciju koja se ovim problemom bavila, za javnost je to uvek bila samo dodatna
koliina "Halamovog tungstena".
I opet, Halam je bio taj koji je javnosti najuspenije prezentirao neke aspekte svoje teorije. Na
njegovo sopstveno iznenaenje (to je rekao kasnije) pokazalo se da je vet pisac i da uiva u
popularizovanju nauke. Sem toga, uspeh ima svoju inerciju; publika nije htela da prima informacije o
tom projektu od drugih nego ba od Halama.
U lanku napisanom za "Severnoameriki nedeljni televizijski Tajmsov magazin", lanku koji je
od tada postao slavan, Halam je napisao: "Ne moemo rei na koliko se raznih naina zakoni parauniverzuma razlikuju od naih sopstvenih, ali moemo sa prilinom pouzdanou da nagaamo da je
jaka nuklearna interakcija, koja je u naem univerzumu najjaa poznata sila, u para-univerzumu jo
jaa; moda stotinu puta jaa. To znai da se protoni lake mogu drati na okupu uprkos njihovom
meusobnom elektrostatikom odbijanju. Nukleus, to jest atomsko jezgro, bie stabilan i sa manjim
brojem neutrona.
Plutonijum 186, stabilan u njihovom univerzumu, sadri daleko prevelik broj protona, odnosno
daleko premalen broj neutrona, da bi mogao biti stabilan u naoj vasioni koja ima manje efektnu jaku
nuklearnu interakciju. Kad se nae u naem univerzumu, plutonijum 186 poinje da zrai pozitrone,
oslobaajui pritom energiju. Emitovanjem svakog pojedinog pozitrona, u jezgru se po jedan proton
pretvara u neutron. Konano, u svakom nukleusu po dvadeset protona bude konvertovano u neutrone,
ime je plutonijum 186 postao tungsten 186, koji je po zakonima naeg univerzuma stabilan. U tom
procesu, iz svakog jezgra eliminisano je po dvadeset pozitrona. Ti pozitroni susreu se sa dvadeset
elektrona; spajaju se s njima i meusobno pritom anihiliraju, oslobaajui opet energiju, tako da
zbog svakog jezgra plutonijuma 186 koje ovamo stigne, na univerzum ostaje siromaniji za
dvadeset elektrona.
A dotle, u para-univerzumu se pokazuje da je na tungsten 186 tamo nestabilan iz suprotnog
razloga. Po zakonima para-univerzuma, on ima suvie neutrona, to jest nedovoljan broj protona. Zato
nukleusi tungstena 186 poinju da emituju elektrone, pritom postojano oslobaajui energiju Sa
svakim emitovanim elektronom po jedan neutron pretvara se u pro ton sve dok, na kraju, ne nastane
opet plutonijum 186. Zbog svakog jezgra tungstena 186 poslatog tamo, para-univerzum postaje
bogatiji za dvadeset elektrona.
Taj plutonijum-tungsten moe beskonano da krui izmeu univerzuma i para-univerzuma,

dajui energiju prvo jednome, pa drugome. Neto efekat sastoji se u tome to je iz naeg u njihov
univerzum transferisano po dvadeset elektrona sa svakim nukleusom koji naini jedno takvo
kruenje. Obe strane mogu izvlaiti energiju iz ovog sistema koji je, zapravo, jedna meuuniverzumska elektron-pumpa."
Pretvaranje ove ideje u stvarnost i pravljenje elektron-pumpi sposobnih da stvarno slue kao
izvori energije odvijalo se zapanjujuom brzinom. Svaka sledea faza uspeha elektron-pumpe
poveavala je Halamov presti.

3
Lamont nije imao razloga da sumnja u utemeljenost tog prestia. Kad je prvi put zamolio da mu
se omogui da se Halamom opirno porazgovara u vezi sa istorijom koju je hteo da napie, u
njegovom stavu prema Halamu bilo je izvesnih elemenata "oboavanja heroja" (kasnije mu je
uspomena na takav stav bila neprijatna, pa se potrudio ne bez izvesnog uspeha da tu uspomenu
izbrie iz svoje svesti).
inilo se da je Halamov stav povoljan, pristupaan. Za trideset godina, Halam se u oima
javnosti popeo tako visoko da se ovek mogao uditi zato mu nos ne poinje da krvari. U fizikom
pogledu, starenje je Halamu donelo impresivnost, ali ne i lepotu. Masivnost njegovog tela davala mu
je izgled nekakve dostojanstvene teine; crte lica bile su mu, moda, grube, ali on je bio u stanju da
im pridoda neku vrstu intelektualne smirenosti.
I sad je crveneo brzo, a njegova sklonost da se uvredi, ako mu se uini da ga neko ne potuje
dovoljno, bila je legendarna.
Pre nego to je Lamont uao, Halam je na brzinu pogledao pripremljene informacije. Rekao je:
"Vi ste Dr Piter Lamont. Postigli ste, koliko ujem, lepe uspehe u para-teoriji. Seam se vaeg rada. O
para-fuziji, zar ne?"
"Da, gospodine."
"Pa, osveite moje pamenje. Ispriajte mi o tome. Neformalno, naravno, kao da priate laiku.
Najzad", ree, i tu se malo zaheheta, "na neki nain, ja i jesam laik. Ja sam samo radio hemiar, znate;
a nisam ni neki veliki teoretiar, ako izuzmemo pokoji koncept, s vremena na vreme."
Lamont je ovo tada prihvatio kao ozbiljnu izjavu; i zaista, moda je i bila ozbiljna, a ne izjava sa
pozicije umiljene veliine koja se "sputa" do obinog oveka; meutim, kasnije je Lamont tvrdio da
je ba ovo drugo po sredi i da je izjavu tako zapamtio. Kasnije je Lamont utvrdio, ili je bar govorio
da je utvrdio, da je ta izjava bila tipini primer kako Halam uspeva da ovlada sutinom tuih
dostignua. Posle je mogao ivo da raspravlja o takvom tuem dostignuu a da ne spomene ba
detaljno, ili da ne spomene uopte, o ijem dostignuu je re.
Ali mladi Lamont bio je, u ono vreme, polaskan, pa je odmah poeo da pria, i to sa onim
tenim oduevljenjem koje oveka ponese kad pria o sopstvenim otkriima, "Ne mogu da kaem da
sam postigao mnogo, Dr Halam. Dedukovanje zakona prirode u para-univerzumu para-zakona
je osetljiv posao, varljiv. Raspolaemo sa tako skromnim polaznim znanjem. Za oslonac sam uzeo to
malo to znamo; nisam inio nikakve krupne nove pretpostavke za koje nemamo dokaza. Ako je jaa
jaka nuklearna interakcija, ini se da je oigledno da e se fuzija malih nukleusa odigravati lake."
"Para-fuzija", ree Halam.
"Da, gospodine. Trik je samo u tome kako utvrditi mogune detalje. Matematika metodologija
kojom sam se morao sluiti bila je prilino delikatna, ali kad su izvesne transformacije bile jednom
izvedene, tekoe su poele nekako same da se smanjuju. Pokazuje se, na primer, da litijum hidrid
moe biti uveden u katastrofinu fuziju pri temperaturama za etiri reda veliine manjim nego ovde.
Ovde, da bismo izazvali eksploziju litijum hidrida, moramo ostvariti temperaturu atomske fisione
bombe, a tamo bi se isto moglo postii, ako smem tako da se izrazim, i sa nekoliko tapova dinamita.
Nije iskljueno da bi se litijum hidrid u para-univerzumu mogao potpaliti i ibicom, ali to ipak nije
verovatno. Nudili smo im litijum hidrid, znate, poto bi dobijanje energije iz fuzije moglo za njih biti
prirodna stvar, ali nisu hteli ni da ga taknu."
"Da, to mi je poznato."

"Oigledno je da bi to bilo suvie rizino za njih; kao kad bismo mi koristili tone i tone
nitroglicerina za pokretanje naih raketa. Tako, samo jo opasnije."
"Vrlo dobro. Takoe piete istoriju Pumpe?"
"Neformalnu, gospodine, Kad rukopis bude gotov, biu tako slobodan da vas zamolim da ga
proitate, tako da mogu da se okoristim vaim bliskim poznavanjem dogaaja. Zapravo, voleo bih da
jedan deo tog znanja iskoristim odmah sad, ako imate malo vremena."
"Malice vremena mogu da naem. ta elite da znate?" Halam se smeio. Bio je to njegov
poslednji osmeh ikada nainjen u Lamontovom prisustvu.
"Efektna i praktina Pumpa, profesore Halam, razvijena je neobino brzo", poe Lamont. "Kad
je jednom krenuo, Projekat Pumpa..."
"Meu-univerzumska elektron-pumpa tako je nazvan projekat", ispravio ga je Halam, i dalje
se smeei.
"Da, naravno", ree Lamont i proisti grlo. "Samo sam upotrebio popularni naziv. Kad je
jednom projekat krenuo, graevinski i inenjerski detalji razvijeni su rapidno, uz vrlo malo suvinog
petljanja."
"To je tano", ree Halam. U njegovom glasu osetilo se malo samozadovoljstva. "Neki ljudi su
mi govorili da je to moja zasluga, zato to sam imaginativno i energino vodio taj projekat;
meutim, ne bih eleo da to u svojoj knjizi preterano naglasite. injenica je da smo u tom projektu
koristili ogroman fond talenata; ne bih eleo da se briljantnost pojedinaca u ma kojoj meri zaseni
prenaglaavanjem moje uloge."
Lamont, kome je ovo malice zasmetalo, odmahnu glavom. inilo mu se da je ta primedba
beskorisna. Rekao je: "Uopte ne mislim na to. Mislim na ona inteligentna bia na drugom kraju, na
one, popularnim reni-kom kazano, para-ljude. Oni su ovo zapoeli. Mi smo za njih saznali tek kad
16 je prvi put izvrena zamena tungstena plutonijumom; ali oni su za nas saznali prvi, jer jedino tako
su transfer mogli obaviti. Radili su na bazi iste teorije. Njima nije, kao nama, dat nagovetaj spolja.
Postoji i onaj gvozdeni list koji su nam poslali.
Halamov osmeh je nestao, zauvek. Namrtio se i rekao pojaanim glasom: "Ti simboli nikad
nisu protumaeni. Nita u njima ..
"Geometrijske figure su shvaene, gospodine. Gledao sam ih, i sasvim je jasno da su davale
uputstva za geometriju Pumpe, Meni se ini da..."
Halamova stolica poe da ide unazad, uz ljutito grebanje po podu. Halam ree: "A, to neemo,
mladi ovee, nita takvo neemo. Mi smo obavili posao, a ne oni."
"Da ali nije li istina da su oni..
"Da su oni ta?"
Lamont je sad postao svestan kakvu je buru emocija izazvao, ali razlog nije mogao da shvati.
Nesigurno je nastavio: "Da su oni inteligentniji od nas da su oni obavili onaj pravi posao. Zar se u
to moe sumnjati, gospodine?"
Halam se, crven u licu, teko podigao na noge. "Jo kako se moe sumnjati", poeo je da se
dernja, "Ne dozvoljavam nikakav misticizam ovde. Toga ima i suvie. Sluajte vi, mladi ovee",
galamio je nadirui ka jo ustolienom i totalno zaprepaenom Lamontu i tresui debelim prstom ka
njemu, "ako e vaa i storija davati utisak da smo mi marionete u rukama para-ljudi, ova ustanova
nee tu istoriju objaviti; ili je, ako se ja pitam, nee objaviti niko, nigde. Neu dati da se omalovaava
oveanstvo i inteligencija oveanstva, i neu dati da se para-ljudi prikazuju kao nekakvi bogovi."
Lamont je jedino mogao da ode, zbunjen i silno uznemiren injenicom da je stvorio neugodna
oseanja tamo gde je eleo da stvori samo dobru volju.
1

Onda je uvideo da njegovi izvori istorijskih podataka iznenada poinju da presuuju, Oni koji su
pre nedelju dana priali koliko hoe, sad su izjavljivali da se ne seaju niega i da nemaju vremena
za dalje razgovore.
Lamontu je to u prvi mah samo smetalo, onda je u njemu poeo da se nakuplja spori gnev. Iz
novog ugla je osmotrio ono to je dotad skupio. Poeo je da navaljuje i insistira tamo gde je ranije
prosto pitao. Kad bi se na fakultetskim skupovima susreo sa Halamom, ovaj se mrtio i gledao kroz
njega; zato je Lamont poeo, sa svoje strane, da krivi lice u prezriv izraz.
isti rezultat bio je taj da je Lamont otkrio da njegova primarna karijera poinje da zamire a
sekundarna da jaa: sve manje je radio kao para-teoretiar a sve vie se okretao ulozi istoriara
nauke.

6 (nastavak)
"Ta prokleta budala", promrmlja Lamont, utonuo u uspomene. "Trebalo je da bude tamo, Majk,
pa da vidi kako poinje da panii pri prvom nagovetaju da je ona druga strana pokretaka snaga.
Razmiljam sada o tim danima i pitam se kako jer bilo mogue sresti ga, makar i na kratko, i ne
uvideti da e on tako reagovati Budi zahvalan to nikad ni*i morao da radi s njim."
"Zahvalan sam", ree Bronovski ravnoduno, "mada ima trenutaka kad ni ti nisi aneo."
"Ne buni se. Ti u tvojoj struci nema problema."
"Ali ni interesovanja. Ko mari za moj posao, sem mene samog i jo petoro ljudi na celom svetu?
Moda estoro ako se sea."
Lamont se seao. "E, pa sad", ree.

4
Smirena spoljanjost Bronovskoga nije mogla da zavara nikoga ko bi tog oveka jednom
upoznao, makar i povrno. Bronovski je bio ovek izotrenog uma, a kad bi dokopao neki problem,
cepao ga je i kidao sve dok ne bi iupao reenje ili dok problem ne bi ostao u takvim dronjcima da
bi Bronovski znao da reenje ne moe da se nae.
Razmotrimo etrurske natpise na kojima je Bronovski izgradio svoju reputaciju. Sve do prvog
veka nae ere etrurski je bio iv jezik, ali kulturni imperijalizam Rimljana unitio je sve pred sobom,
tako da je taj jezik skoro u celosti iezao. Oni natpisi koji su preiveli rimsku mrnju i jo gore
rimsku indiferentnost, bili su zapisani grkim slovima; zato je bilo mogue izgovoriti ih, ali nita
vie. inilo se da etrurski jezik nema nikakve veze sa ma kojim okolnim jezikom; inilo se da je
veoma arhaian; inilo se da ak nije ni indo-evropski.
Bronovski je zato preao na jedan drugi jezik koji kao da nije imao nikakve veze sa ma kojim
okolnim, za koji se inilo da je veoma arhaian i da ak nije indo-evropski ali itekako iv. Tim
jezikom se govori u jednom regionu ne mnogo daleko od regiona gde su nekad, davno, iveli
Etrurci.
ta emo sa jezikom Baska? zapitao se Bronovski. Upotrebio je baskijski jezik kao orijentir.
Drugi su to pre njega pokuavali, pa su odustali. Bronovski nije odustao.
Bio je to naporan rad, zato to je baskijski jezik, sam po sebi jako teak, mogao biti samo od
minimalne koristi. Bronovski je, radei, nalazio sve vie i vie razloga da pretpostavi da je postojala
neka kulturna veza izmeu stanovnika antike severne Italije i antike severne panije. ak je mogao
da izgradi jaku tezu o jednom irokom pojasu pred-Kelta koji su proneli po Zapadnoj Evropi jedan
jezik iza koga su kao daleki naslednici, jako izmenjeni, ostali etrurski i baskijski. Meutim, tokom
dve hiljade godina baskijski je evoluirao i primio poprilino elemenata panskog. Pokuati
razmiljanjem rekonstruisati strukturu baskijskog u rimsko doba, a onda to povezati sa etrurskim
bio je to izuzetno teak intelektualni poduhvat; Bronovski je zapanjio filologe sveta kad je
trijumfovao.
Sami prevodi sa etrurskog bili su udesno dosadni i savreno beznaajni; veinom su to bili
rutinski nadgrobni natpisi. Meutim, injenica da je etrurski shvaen bila je zaprepaujua; pokazalo
se da je za Lamonta izuzetno vana.
To se nije pokazalo odmah. Ako emo rei ba celu istinu, pet godina je proteklo od
objavljivanja tih prevoda do dana kad je Lamont po prvi put uo da su nekad postajali nekakvi
Etrurci. Kad je Bronovski doao na univerzitet da odri jedno od godinjih predavanja po principu
razmene izmeu univerziteta, Lamont, koji je obino izbegavao obavezu nastavnog osoblja da dolazi
na takva predavanja, ovog puta nije zabuavao: doao je na to jedno predavanje.
Prisustvovao je ne zbog toga to je shvatao znaaj predavanja, niti to je bio makar i minimalno
zainteresovan; imao je drugi razlog. Viao se sa jednom postdiplomkinjom sa odseka za romanske
jezike i zapao je u situaciju da mora ili da odsedi na tom predavanju, ili da ide na jedan muziki
festival koji je izrazito eleo da ne uje. Veza sa tom osobom bila je privremena, slaba, i sa
Lamontove take gledita nezadovoljavajua, ali dovela ga je na to predavanje.
Pokazalo se da je u predavanju uivao. Slabo poznata etrurska civilizacija ula je po prvi put u
njegovu svest i zainteresovala ga, ali na dalek nain; meutim, problem deifrovanja jednog sasvim
nepoznatog jezika fascinirao ga je* U mladosti je voleo da reava kriptograme; kasnije je ostavio i
njih i druge detinjarije i posvetio se reavanju mnogo velianstvenih kriptograma koje priroda nudi.

Zavrio je u para-teoriji. Predavanje Bronovskoga vratilo ga je mladalakoj radosti postepenog

otkrivanja znaenja u grupi simbola koji u prvi mah ostavljaju utisak da su nasumini, uz tekoe
tako velike da uspeh u reavanju donosi i znatnu ast. Bronovski je bio kriptogramist najuzvienije
vrste; dok je opisivao kako razum postepeno osvaja teritoriju nepoznatog, Lamont je, sluajui,
uivao.
Pa ipak, sve to ostalo bi uzaludno trostruka koincidencija dolaska Bronovskoga u
univerzitetski kampus , Lamontovog mladalakog kriptogramatskog entuzijazma, i socijalnog
pritiska izvrenog od strane jedne mlade dame da se nije odigrao, ve sledeeg dana, onaj susret
Lamonta i Halama, susret kojim je Lamont sebe bacio vrsto (i permanentno, to mu je kasnije
postalo jasno) u tenaru.
Od zavretka tog razgovora nije prolo ni sat vremena, a Lamont je odluio da ode na razgovor
kod Bronovskog. eleo je da s njim razgovara upravo o onoj stvari koja se njemu inila tako
oiglednom, a koja je tako uvredila Halama. Poto je zbog te stvari pretrpeo tako otru osudu,
Lamont je smatrao da obavezno mora da uzvrati udarac i to ba na istom polju. Para-ljudi su bili
zaista inteligentiji od ljudi. U to je Lamont ranije verovao na jedan uzgredan nain, podrazumevajui
da je to neto nebitno a oigledno. Sad je postalo bitno. Moralo se dokazati, a kad bude dokazano,
zabiti Halamu niz grlo; popreno, ako je mogue, i to tako da svi otri uglovi stre.
Lamont se ve udaljio od svog tako nedavnog "oboavanja heroja" u toj meri, da je uivao u
izgledima na takvu osvetu.
Bronovski se jo nalazio u kampusu. Lamont mu je uao u trag. Insistirao je da s njim razgovara.
Kad je konano uspeo da satera Bronovskog u oak, ovaj je ispoljio ispraznu ljubaznost.
Lamont je na ljubaznost odgovorio ljubaznou, ali urno, otro; predstavio se, ali takvim
nainom da se nestrpljenje jasno osealo. Onda je rekao: "Dr. Bronovski, presrean sam to sam vas
uhvatio pre nego to ste otili. Nadam se da u vas ubediti da ostanete i due."
"To moda nee biti teko", ree Bronovski. "Ponudili su mi zaposlenje na jednom fakultetu
ovde."
"Prihvatiete to mesto?"
"Razmiljam o tome. Mislim da bih mogao,"
"Morate. Prihvatiete, kad ujete ta imam da vam kaem. Doktore Bronovski, ta vam je
preostalo da radite sad kad ste reili etrurske natpise?"
"Oni nisu bili moj jedini zadatak, mladi ovee." (Bio je pet godina stariji od Lamonta.) "Ja sam
arheolog. Etrurska kultura se nije sastojala samo od tih natpisa, niti kultura pretklasine Italije samo
od Etruraca."
"Ali, sigurno, nieg nema tako uzbudljivog za vas, ni tako izazovnog, kao to su bili etrurski
natpisi?"
"Priznau vam da ste tu u pravu."
"Znai, dobro bi vam dolo neto jo uzbudljivije, jo izazovnije, a ujedno trilion puta znaajnije
od tih natpisa."
"ta imate na umu, doktore... Lamont?"
"Imamo natpise koji nisu deo neke mrtve kulture, niti deo ma ega zemaljskog; zovemo ih parasimbolima."
"uo sam za njih. to se toga tie, i video sam ih."
"Onda ste, naravno, osetili elju da se angaujete oko tog problema, Dr Bronovski? Osetili ste
enju da otkrijete ta para-simboli znae?"
"Ni najmanju, Dr Lamont, jer tu ne postoji problem."

Lamont je sumnjiavo zurio u njega. "Mislite, u stanju ste da ih proitate?"

Bronovski je odmahnuo glavom. "Ne, ne mislim to. Mislim da ih nikako ne mogu proitati, ni ja
ni ma ko drugi. Nema osnove. Kod zemaljskih jezika, ma koliko mrtvi oni bili, uvek postoji ansa da
naemo ivi jezik, ili mrtvi ali ve deifrovani jezik, koji stoji u nekom odnosu, makar i sasvim
bledom,sa onim jezikom koji nas zanima. Ako ak ni toga nema, ostaje uvek injenica da su svakim
zemaljskim jezikom pisala ljudska bia, koja razmiljaju na ljudski nain. To daje polaznu taku,
makar kako slabu. Nita od toga ne postoji kod para-simbola, pa su prema tome para-simboli
problem koji oigledno nema reenja. Kad smo suoeni sa jednom nereivou, ona nam nije
problem."
Lamont se jedva uzdravao da mu ne upadne u re, a sad je iz njega govor krenuo kao
osloboena bujica. "Niste u pravu, Dr Bronovski. Ne elim da ispadne da vas uim vaoj struci, ali
postoje neki fakti koje je moja profesija otkrila, a vi ih ne znate. Saraujemo sa para-ljudima, o
kojima ne znamo skoro nita. Ne znamo kako izgledaju, kako misle, u kakvom svetu ive; skoro
nita, ak ni prve i najosnovnije informacije. Do te take, vi ste u pravu."
"Ali radi se o tome da ne znate skoro nita, zar ne?" Nije se inilo da je Bronovski
impresioniran. Iz depa je izvadio paketi suenih smokava. Otvorio ga je i poeo da ih jede. Ponudio
ih je i Lamontu, koji je odmahnuo glavom.
"Tako je", ree Lamont. "Znamo jednu kljunu stvar. Oni su inteligentniji od nas. Taka prva: oni
mogu da vre razmene preko meu-univerzumske provalije, dok mi moemo da igramo samo
pasivnu ulogu."
Tu je samoga sebe prekinuo da bi pitao: "Znate li ita o meu-univerzumskoj elektron-pumpi?"
"Pomalo", ree Bronovski. "Dovoljno da vas pratim, doktore, ako ne zaete u tehnike detalje."
Lamont je urno nastavio: "Taka druga: poslali nam instrukcije za sklapanje naeg dela Pumpe.
Nismo razumeli, ali smo uspeli da protumaimo dijagrame, taman dovoljno dobro da iz njih
izvuemo potrebne nagovetaje. Taka trea: oni na neki nain mogu da nas osete. U najmanju ruku
mogu da postanu svesni da smo ostavili tungsten da bi ga oni uzeli. Znaju gde je, sposobni su da stupe
u akciju i uzmu ga. Mi ne moemo da izvedemo nita slino. Ima jo taaka, ali ovo je dovoljno da
pokae da su para-ljudi, nesumnjivo, inteligentniji od nas."
Bronovski ree: "Pretpostavio bih, meutim, da ste tu u manjini. Vae kolege, dabome, to ne
prihvataju."
"Ne prihvataju. Ali ta vas je navelo na takav zakljuak?"
"Navelo me je to to oigledno niste u pravu, bar koliko ja vidim."
"Iznosim injenice. Onda kako moe biti da nisam u pravu?"
"Dokazujete samo to da je tehnologija para-ljudi naprednija od nae. Kakve veze to ima sa
inteligencijom? Sluajte ovo." Ustao je, skinuo sako, onda seo u poluleei poloaj; inilo se da se
meka okruglina njegovog tela oputa i od silne udobnosti oblikuje u podvaljke, kao da e mu fiziko
oputanje pomoi da misli. "Pre priblino dva i po stolea, jedan od komandanata amerike
mornarice, Metju Peri, uveo je omanju flotu u tokijsku luku. Japanci, koji su do tad bili izolovani,
nali su se oi u oi sa tehnologijom daleko superiornom; zakljuili su da nije mudro pokuati
pruati otpor. itava jedna ratoborna nacija od mnogo miliona stanovnika bila je bespomona pred
nekolicinom brodova koji su doli preko mora. Da li je to dokazalo da su Amerikanci inteligentniji
od Japanaca, ili je to samo pokazalo da je zapadnjaka kultura na nekim raskrima pola drugaijim
putevima? Ovo drugo, dabome, jer pola stolea kasnije Japanci su ve uspeno imitirali zapadnjaku
tehnologiju, a jo pola veka kasnije postali su jedna od vodeih industrijskih sila, uprkos tome to su
ba u to vreme bili strano potueni u jednom od ratova."
;

Lamont je ovo sluao sumorno. "I ja sam o tome razmiljao, Dr. Bronovski, mada to o
Japancima nisam znao kamo sree da sam imao vremena da itam istoriju. Ipak, ta analogija je
pogrena. Ne radi se samo o tehnikoj superiornosti nego i o razliitim stupnjevima inteligencije."
"Na osnovu ega to kaete, sem na osnovu nagaanja?"
"Na osnovu jednostavne injenice da su nam poslali uputstva. eleli su da mi spremimo svoj deo
Pumpe; morali su da nas navedu da to uinimo. Nisu mogli fiziki da preu ovamo; ak i tanki
gvozdeni listovi na kojima su njihove poruke bile urezane (gvoe je supstanca najpriblinija
stabilnosti u oba sveta) postajala su posle nekog vremena suvie radioaktivni da bismo ih mogli
uvati u jednom komadu, mada smo, naravno, stigli da nainimo trajne kopije na svojim
materijalima." Zastao je da uhvati dah; osetio je da je previe eljan, previe oduevljen, da ne sme da
pretera sa navaljivanjem.
Bronovski ga je gledao radoznalo, "U redu, slali su nam poruke. ta pokuavate da deducirate iz
toga?"
"Da su oekivali da emo razumeti. Zar bi bili takve budale da nam alju zamrene poruke, u
nekim sluajevima ba duge, ako bi unapred znali da ih neemo razumeti?... Da nije bilo njihovih
dijagrama, nikud ne bismo stigli. E, sad, ako su oni oekivali da emo mi shvatiti, to je moglo biti
samo zato to su smatrali da bilo kakva bia nama slina, sa tehnologijom koja je po naprednosti
bliska njihovoj (a i to su sigurno na neki nain mogli da ocene to jo pojaava moju tezu) moraju
takoe imati inteligenciju bar grubo priblinu njihovoj i da e, zato, bez tekoa shvatiti njihove
simbole,"
"To bi se moglo tumaiti i kao njihova naivnost", ree Bronovski, nimalo impresioniran.
"Mislite li da oni misle da postoji samo jedan jezik, govorni i pisani, i da druga inteligencija u
drugom univerzumu pie i govori ba isto kao i oni? Ma, hajdete!"
"ak i kad bih priznao da ste u pravu", ree Bronovski, "ta biste oekivali da uinim? Pogledao
sam para-simbole; pretpostavljam da ih je pogledao svaki arheolog i filolog na svetu. Ne vidim ta
mogu da uinim; a ne vidi, u to sam siguran, ni ma ko drugi. Ve dvadeset godina je proteklo, a
dosadanji napredak jednak je nuli,"
Lamont napeto ree: "Istina je to da se ve dvadeset godina napredak ne eli. Sekretatijat za
Pumpu ne eli da deifruje te simbole."
"Zato bi oni zauzeli takav stav?"
"Zbog neprijatne mogunosti da e komunikacija sa para-ljudima pokazati da su oni zaista
ubedljivo inteligentniji. Zbog toga to bi se onda videlo da su ljudi, u vezi sa Pumpom, marionete pod
kontrolom para-ljudi, to bi povredilo samoljublje onih u Sekretarijatu. I, konkretno" (tu je Lamont
nastajao da se u njegovom glasu ne oseti otrov) "zbog toga to bi Halam izgubio reputaciju Oca
Pumpe."
"Pretpostavimo da Sekretarijat eli da napredak bude postignut. ta bi se moglo uiniti? eleti i
ostvariti nije isto, znate."
"Mogli bi navesti para-ljude na saradnju. Mogli bi slati poruke u para--univerzum. To nikad nije
uinjeno, ali bi moglo biti uinjeno. Na metalnu plou mogla bi biti urezana poruka; tu plou bismo
onda ostavili ispod komada tungstena."
"Je l' te? Zar oni ele nove komade tungstena, ak i sad, kad Pumpe ve rade?"
"Ne, ali primetie tungsten i pretpostavie da pokuavamo da privuemo njihovu panju. Mogli
bismo ak da ureemo poruku u plou napravljenu ba od tungstena. Ako prime tu poruku i ako
shvate ma koji njen deo, makar i najmanji, uzvratie nam svojom porukom, u koju e ukljuiti ono
to su shvatili. Mogli bi da naine tablicu ekvivalentnih rei naeg i njihovog jezika, ili da koriste

meavinu naih i njihovih rei. Bie to neka vrsta naizmeninog guranja, prvo gurnu oni, pa mi, pa
oni, pa mi, i tako dalje."
"S tim da oni", ree Bronovski, "obave glavninu posla."
"Da."
Bronovski je odmahnuo glavom. "Pa nije ba mnogo zabavno, a? Ne privlai me."
Lamont ga je pogledao sa rasplamtelim besom. "A zato? Moda mislite da vam nee pripasti
dovoljno priznanja? Dovoljne slave? ta ste vi, majstor za uivanje u slavi? Kakvu ste to slavu, do
vraga, izvukli iz etrurskih natpisa? Prestigli ste petoro drugih naunika u svetu Moda estoro. Oni
itekako znaju za vas, za va uspeh, ali vas mrze. I ta jo? Idete uokolo i drite predavanja o toj temi,
publika se retko sastoji od vie nego nekoliko desetina ljudi, a i oni sledeeg dana zaborave vae ime.
Zar je to ono to stvarno elite?"
"Nemojte praviti dramu."
"Dobro. Neu. Nai u nekog drugog. Potrajae due, ali, kao to kaete, para-ljudi e u svakom
sluaju obaviti glavninu posla. Ako bude potrebno, radiu sam."
"Jeste li rasporeeni na taj projekat?"
"Ne, nisam, i ta onda? Ili je to jo jedan razlog to neete da se umeate. Strah od kazne?
Nijedan zakon ne zabranjuje da se pokua prevoenje. Uvek mogu da stavim tungsten na svoj sto.
Neu biti voljan da prijavim da sam dobio neke poruke; tim neprijavljivanjem, kriu nauniki
kodeks. Kad jednom prevoenje uspe, ko e se buniti? Da li biste saraivali sa mnom ako vam
garantujem bezbednost i sauvam vae uee u tajnosti? Izgubili biste slavu, ali, bezbednost vam
moda vie znai. Ma, dobro", ree Lamont sleui ramenima. "Ako budem radio sam, imau tu
prednost to neu morati da se brinem za bezbednost nikog drugog."
Ustao je da poe. Obojica su bili ljuti. U dranju obojice primeivala se ona utivost ukruenih
nogu, tipina za razgovor sa nekim ko vam je protivnik ali se jo uvek ponaa utivo.
"Pretpostavljam", ree Lamont, "da ete ovaj razgovor bar zadrati u diskreciji."
Ustao je i Bronovski. "U to moete biti sigurni", ree on hladno. Rukovali su se kratko.
Lamont nije oekivao da ikad vie uje od Bronovskoga. Onda je poeo da se trudi da samog
sebe ubedi da e uspeh biti bolji ako prevodi sam.
Meutim, dva dana kasnije Bronovski se pojavio u Lamontovoj laboratoriji. Prilino prekim
tonom rekao je: "Sad idem iz grada, ali u septembru u se vratiti. Prihvatio sam poloaj ovde, pa, ako
ste jo zainteresovani, mogu da pogledam ta se da uiniti sa onim problemom prevoenja koji ste
spomenuli."
Lamont je jedva stigao da, onako iznenaen, izrazi zahvalnost; Bronovski je ve izlazio, krutim
koracima; izgledalo je da se vie ljuti to je popustio, nego to se uopte i protivio.
S vremenom, postali su prijatelji; jednog dana Lamont je saznao ta je navelo Bronovskog da
promeni stav. Na dan posle njihove diskusije, Bronovski je u fakultetskom klubu ruao sa jednom
grupom viih slubenika univerziteta, ukljuujui, naravno, i predsednika. Bronovski je tad saoptio
da prihvata poloaj i da e, u odgovarajuem roku, poslati formalno pismo u kome e to napisati. Svi
su izrazili zadovoljstvo.
Predsednik univerziteta je tad rekao: "Bie to ba perce u naoj kapi, to, da slavni prevodilac
etrurskih natpisa bude ovde na naem univerzitetu. To nam je ast."
Taj lapsus, dabome, niko nije ispravio. Osmeh Bronovskoga, iako usiljen, nije se uskolebao,
Kasnije je ef katedre za antiku istoriju objasnio da predsednik bolje poznaje svoju rodnu Minesotu
nego Golgotu, naime antika mu nije jaa strana; a poto slavna reka Misisipi izvire u Minesoti i to,
kao to svak zna, iz jezera Bretnerd, onda je onaj lapsus linguae bio prirodan.

Ali je Bronovski, koji je dobro zapamtio Lamontov podsmeh zbog malog dosega njegove slave,
osetio da ga predsednikova greka pee.
Lamonta je ova pria, kad ju je konano uo, zabavila.
"Ne treba nita vie da kaete", rekao je tada, "Iao sam i ja tom stazom. Rekli ste sebi: Tako mi
boga, uradiu neto to e ak i taj tupoglavac morati da zapamti tano'."
"Pa, tako nekako", odgovorio je Bronovski.


5

Posle godinu dana rada, meutim, u njihovoj mrei nalo se vrlo malo ribe. Poruke su konano
otile na drugu stranu; poruke su se vratile. Nita.
"Prosto nagaaj I" govorio je Lamont Bronovskom grozniavo. "Daj ma kakvo, makar i najlue
nagaanje. Oprobaj kako e oni reagovati."
"Pa upravo to i radim, Pit. to si toliko skakutljiv? Dvanaest godina sam ja radio na etrurskim
natpisima. Oekuje da ovaj posao potraje krae?"
"Za boga miloga, Majk. Ne mo' ekamo dvanaest godina."
"A zato ne moemo? uj, Pit , nije mi promaklo da se u tvom dranju neto promenilo.
Poslednjih mesec dana si nemogu. Mislio sam da smo na poetku jasno rekli da ovaj posao ne moe
da ide brzo, da moramo da budemo strpljivi. Mislio sam da si shvatio da ja na ovom univerzitetu
imam i neke redovne dunosti. uj, ve nekoliko puta sam te ovo pitao, i sad te pitam opet. Zato si
sad u takvoj urbi?"
"Zato to mi se uri", ree Lamont naglo. "Zato to hou da sa ovim krenemo."
"estitam", ree Bronovski suvo. "Hou i ja. uj, ne oekuje, moda, da umre mlad? Nije ti
doktor rekao da se u tebi krije neizleivi tumor?"
"Ne, ne", zastenjao je Lamont.
"Pa onda ta?"
"Nije vano", ree Lamont i udalji se urno.
Kad je, u onom prvom razgovoru, pokuavao da ubedi Bronovskog da njih dvojica treba da
udrue snage, Lamont je bio ogoren samo zbog Halamovog tvrdoglavog protivljenja ideji da su
para-ljudi inteligentniji. Lamont se trudio da postigne proboj samo i iskljuivo po tom pitanju. Nije
imao nikakvu drugu nameru u poetku.
Ali tokom nekoliko sledeih meseci, naiao je na beskonana maltretiranja. Njegovi zahtevi za
opremu, tehniku pomo i za kompjutersko vreme odlagani su za kasnije; njegovi zahtevi za putne
trokove odbijani; na fakultetskim sastancima, njegova gledita redovno su ignorisana.
Prelomna taka je nastala kad je Henri Garison, mlai od Lamonta po godinama slube i
ubedljivo inferioran po sposobnosti, naimenovan na jednu veoma uglednu savetodavnu funkciju koja
je, da je bilo iole pravde, morala pripasti Lamontu. Tad se Lamontovo ogorenje nagomilalo do
take kad vie nije bilo dovoljno samo da dokae da je u pravu. eznuo je da smrvi Halama, da ga
totalno atre.
To se u njemu pojaavalo iz dana u dan, maltene iz sata u sat, zbog jasno ispoljenog stava svih
kolega u pumpnoj stanici "Jedan". Lamontovo robusno ponaanje nije izazivalo mnogo simpatije, ali
je, ipak, kod nekih ljudi izvesna simpatija prema njemu postojala.
Samome Garisonu bilo je neprijatno Bio je to ljubazan, tih mlad ovek koji oito nije eleo
nikakve sukobe i koji je, doavi na vrata Lamontove laboratorije, izrazom lica odavao ne ba malu
zabrinutost.
"Ej, Pit", ree on. "Moemo li malo da popriamo?"
"Koliko god voli", ree Lamont mrtei se i izbegavajui da Garisona pogleda pravo u oi.
Garison je uao i seo. "Pit", ree on, "ne mogu da odbijem to naimenovanje, ali elim da zna da

nisam navaljivao da ga dobijem. Dolo je kao iznenaenje."

"Ko ti trai da odbije? Ba mene briga."
"Pit. Iza toga je Halam. Ako bih ja odbio, naimenovanje bi otilo nekom drugom, opet ne tebi.
ta si uradio starome?"
Lamont se okomio na Garisona. "A ta ti misli o Halamu? Kakav je on ovek, po tvom
miljenju?"
Garisona je ovo zateklo nespremnog. Skupio je usta, protrljao nos. "Paaa..." ree on, putajui da
taj zvuk zamre i pree u tiinu.
"Velikan? Briljantni naunik? Lider, sposoban da inspirie ljude?"
"Pa..."
"Ja da ti kaem. To je varalica! Prevaranti Ima tu reputaciju, ima poziciju na kojoj sedi i panino
se za nju dri. Zna da sam ga prozreo i eto, zato je protiv mene."
Garison se nasmejao kratko, sa nelagodnou. "Nisi mu valjda priao i rekao mu da je..
"Ne, nisam njemu lino rekao nita", ree Lamont pogrueno. "Jednog dana hou. Ali njemu je
jasno. Zna da mene, jedinog, ne uspeva da zavara. To zna, iako ja nita ne govorim."
"Ali, Pit, kakve koristi ima ako mu kae? Ne kaem da je po mom miljenju najvei na svetu, ali
oigledno nije pametno o tome galamiti. Poi mu malo niz dlaku. Tvoja karijera je u njegovim
akama."
"Zar je? Njegova reputacija je u mojim rukama. Razotkriu ga. Ogoliu ga."
"Kako?"
"To je moja stvari" promrmljao je Lamont, koji u tom momentu nije imao ni najmutnijeg pojma
kako.
"Ali to ti je smeno", ree Garison. "Ne moe pobediti. jedini rezultat e biti to da e te on
unititi. ak i ako nije, u stvarnosti, nikakav Ajntajn niti Openhajmer, za mase irom sveta on je i
vie od toga. On jeste Otac Pumpe; svih dve milijarde stanovnika ove planete takvim ga smatraju, i za
njih e on to i ostati, i nita, to ti moe da uini, nee delovati na njih dokle god elektron-pumpa
bude funkcionisala kao klju pomou koga su ljudi uli u raj. Dok je Pumpa toliko korisna, Halamu
niko nita ne moe, a ti ako misli da moe, lud si. Ma nema veze, Pit, kai mu da je najvei i malo
disciplinuj kimu. Ne budi novi Denison!"
"Zna ta, Garisone", ree Lamont obuzet iznenadnim besom. "to ti ne bi malo gledao svoja
posla?"
Garison je iznenada ustao. Izaao je bez ijedne rei. Lamont je sebi stvorio jo jednog
neprijatelja; ili je, bar, izgubio jo jednog prijatelja. Meutim, isplatilo se platiti toliku cenu,
zakljuio je konano, jer jedna od Garisonovih reenica zakotrljala je loptu u novom pravcu.
Garison je, esencijalno, rekao: "... dokle god je elektron-pumpa klju raja za oveanstvo...
Halamu niko nita ne moe."
Kad je to poelo da odzvanja njegovim umom, Lamont je svoju panju po prvi put preusmerio
sa Halama na samu Pumpu.
Da li je Pumpa stvarno klju raja za oveanstvo? Ili ipak postoji, za ime neba, i neka kukica?
U istoriji je sve, uvek, imalo i kukicu. Koja je kukica skrivena u elektron-pumpi?
Istorija para-teorije bila je Lamontu poznata dovoljno da zna da pitanje "kukice" nije ostalo
neistraeno. Kad je po prvi put saopteno da bazini isti rezultat dejstva Pumpe mora biti prenoenje
elektrona iz univerzuma u para-univerzum, zar se nije odmah nato mnogo onih koji su rekli: "Ali ta
e se desiti kad svi elektroni budu ispumpani?"

Na to je bilo lako odgovoriti. Pri najveem razumno mogunom obimu pumpanja, postojea
zaliha elektrona trajala bi najmanje trilion triliona triliona godina a itav univerzum, valjda i parauniverzum takoe, ne mogu potrajati ni majuni deli tog vremena.
Sledea primedba bila je finija. Ne postoji mogunost da se pumpanjem poalju svi elektroni. Ali
dok se izvesna koliina elektrona bude prebacivala, para-univerzum e stei viak negativnog
naelektrisanja, a univerzum viak pozitivnog naelektrisanja, Svake godine ova razlika u naboju e se
poveavati, pa e biti sve tee da se elektroni pumpaju nasuprot elektrinom odbijanju parauniverzuma. Naravno, u pumpanju se koriste atomi koji su u prvi mah neutralni, ali kasnije dolazi do
distorzije elektronskih orbitala i pojavljuje se napon, a kad ponu radioaktivni procesi koliina
energije se mnogostruko poveava.
Kad bi to dejstvo nakupljenih napona ostajalo koncentrisano u prostoru Pumpe same, proces bi
bio zaustavljen takorei istog asa, ali, naravno, morala se uzeti u obzir i difuzija. Pozitivni potencijal
difuzno se irio po celoj Zemlji; efekti pumpanja izraunati su uz uraunavanje tog procesa.
Poto je Zemlja kao celina sticala sve jai pozitivni potencijal, prinuivala je sunani vetar, koji
je takoe pozitivno naelektrisan, da zaobilazi Zemlju na veoj distanci. Zato se magnetosfera irila.
Zahvaljujui izuavanjima koja je obavio Mak Farland {po Lamontovom miljenju pravi zaetnik
Velikog Zapaanja), uvidelo se da dolazi do uspostavljanja ravnotee na novom nivou: pozitivne
estice, odbijene sa pozitivno naelektrisane planete, nagomilavale su se u viim slojevima egzosfere,
a odatle ih je sunani vetar odnosio. Svakim dodatnim intenziviranjem pumpanja izgradnjom svake
nove pumpne stanice, neto pozitivni potencijal Zemljine povrine malice se uveavao, a
magnetosfera irila milju-dve. To su, meutim, bile beznaajne promene; a sunani vetar je na kraju
ipak uspevao da poduhvati i odnese glavninu pozitivnih estica i da ih raseje po udaljenim regionima
Sunevog sistema.
Pa i tako, moralo je doi vreme kad e, ak i ako se difuzija neeljenog napona bude vrila
najveom moguom brzinom, doi do tako jake razlike u lokalnim elektrinim potencijalima da e
pumpanje morati da se obustavi, Vreme potrebno zato daleko je krae od onog koje bi bilo Potrebno
za ispumpavanje svih elektrona iz univerzuma naime mnogo triliona triliona puta je krae.
Zakljuilo se da e pumpanje moi da no vri samo bilion (hiljadu milijardi) godina, Samo
jedan jedini bilion godina, ali i to je dovoljno; posluie. Bilion godina to je mnogo due nego to
e se moi odrati
Sunev sistem i ljudski rod. A ako bi ovek nekako uspeo da se odri toliko dugo (ili ako tad
bude postojalo neko stvorenje koje e naslediti i zameniti oveka), van svake sumnje moi e se
nekako popraviti situacija. Za bilion godina mnogo toga se moe uiniti.
Sa ovim je ak i Lamont morao da se sloi.
Ali onda se setio neeg drugog, jednog drugog pravca razmiljanja; i sam Halam je u jednom
od svojih popularizatorskih lanaka o tome govorio. Iskopao je, ne bez gaenja, taj lanak. Bilo je
vano, pre nego to se poe dalje, videti ta je Halam rekao.
Jedan deo tog lanka glasio je ovako. "Zbog uvek prisutne sile gravitacije, navikli smo da
povezujemo izraz ,nizbrdo' sa jednom pojavom koja nam je korisna jer daje energiju koju posle
uspevamo da pretvorimo u mnogo raznih vrsta korisnog rada. Ve vekovima nae turbine okree
voda koja tee nizbrdo. Te turbine onda pokreu generatore, pumpe i druge maine. Ali ta kad sva
voda otee nizbrdo?
Nikakav dalji rad nee se moi dobiti sve dok se voda ne vrati uzbrdo, a za to je, opet, potreban
rad. Zapravo, treba vie rada utroiti da bi se voda vratila uzbrdo nego to se moe dobiti kad se voda
sliva nizbrdo. U tom poslu imamo isti gubitak energije. Sreom, sunce obavlja posao umesto nas.

Ono dovodi do isparavanja vode iz okeana; para se penje visoko u atmosferu, formira oblake, i pada,
pre ili kasnije, u vidu kie ili snega. Te padavine natapaju sve slojeve tla, pune izvore i potoke, i zato
voda veno tee nizbrdo.
Ali ne ba istinski veno. Sunce moe da die vodenu paru, ali samo zahvaljujui tome to, u
nuklearnom smislu, i samo Sunce ide nizbrdo. Njegovo slivanje nizbrdo je proces neuporedivo
zamaniji nego proticanje ma i najvee zemaljske reke; a kad Sunce bude, jednog dana, stiglo na kraj
svog puta, nee postojati ba nikakav nain da ga opet izvuemo na vrh brda; bar zasad ne znamo
nikakav nain da se to postigne.
Svi izvori energije u naem univerzumu postepeno se smanjuju, otiu nizbrdo. Sve ide u tom
istom pravcu, pa ako elimo da neto poteramo, privremeno, uzbrdo, to moemo samo ako
iskoristimo neko obimnije oblinje oticanje nizbrdo. Kad bismo ele I i da imamo veni izvor
energije, morali bismo nai neku putanju koja u oba svoja smera ide nizbrdo. To je u naem
univerzumu paradoks: razum nam govori da e ono to u jednom smeru ide nizbrdo, morati pri
povratku da se penje, da ide uzbrdo.
Ali, moramo li se ograniiti samo na na univerzum? Razmislite o para-univerzumu. I tamo
postoje putanje koje vode nizbrdo, a u suprotnom smeru uzbrdo. Te putanje, meutim, ne
poklapaju se sa putanjama u naem univerzumu. Moguno je poi putanjom iz para-univerzuma u na
univerzum nizbrdo, a onda se istom tom putanjom vratiti u para-univerzum i opet ii nizbrdo, zato
to se dva univerzuma ponaaju u skladu sa razliitim zakonima.
Elektron-pumpa koristi jednu takvu putanju koja u oba smera vodi nizbrdo. Ona koristi..."
Lamont je opet pogledao naslov lanka. Naslov je glasio: "Staza koja u oba svoja smera vodi
nizbrdo".
Poeo je da razmilja. Taj koncept bio mu je, dabome, dobro poznat kao i njegove konsekvence
u termodinamici. Ali zato ne ispitati polazne pretpostavke? One su slaba taka svake teorije. ta ako
polazne postavke, za koje se ve po definiciji smatra da su ispravne, ipak nisu ispravne? Do ega bi
se dolo ako bi se krenulo od drugih postavki? Od suprotnih?
Krenuo je slepo, ali ve kroz mesec dana imao je ono oseanje poznato svakom nauniku
ono beskrajno klik-klak sa kojim sve novi i novi komadii leu, neoekivano, svaki na svoje mesto,
pri emu se pokazuje da dotadanja neprijatna odstupanja uopte nisu odstupanja bilo je to
oseanje istine.
Od tog asa poeo je da vri dodatni pritisak na Bronovskog.
Najzad je jednog dana rekao: "Idem da opet razgovaram sa Halamom."
Bronovski je izvio obrve. "Radi ega?"
"Da bi me on odbio."
"Da, to je otprilike vonja tvojom brzinom, Pit. Kad vidi da su se tvoje nevolje malo primirile,
to ti smeta."
"Ne razume. Vano je da on odbije da me saslua. Ne mogu da dopustim da se posle kae da
sam iao mimo njega, da on nije znao ta se deava."
"A ta se deava? Govori o prevoenju para-simbola? Jo nita nije prevedeno. Ne tri ispred
rude, Pit."
"Ne, ne, nije to." Nita dalje nije hteo da kae.
Halam nije mladom oveku olakao posao; tek posle nekoliko nedelja naao je dovoljno
vremena da razgovara sa Lamontom. Ali ni Lamont nije nameravao da olaka posao Halamu. Uao je
krutim hodom; sve svoje nevidljive bodlje je naperio i maksimalno zaotrio. Halam ga je ekao
sleena lica, zlovoljna pogleda.

"O kakvoj to krizi vi priate?" ree Halam odjednom.

"Iskrslo je neto, gospodine", ree Lamont ravnim glasom. "Neto inspirisano jednim od vaih
lanaka."
"Da?" Odmah je dodao: "A kojim?"
"lankom 'Staza koja u oba svoja smera vodi nizbrdo. To ste objavili u magazinu 'ivot
tinejdera', gospodine."
"I ta ima u vezi s tim da se kae?"
"Smatram da elektron-pumpa ne vodi u oba smera nizbrdo, ako mogu da se izrazim tako,
koristei vau metaforu koja, zapravo, ne opisuje Drugi zakon termodinamike ba sasvim tano."
Halam se namrtio. "ta hoete da kaete?"
"To bih najbolje mogao da objasnim, gospodine, tako to u napisati jednaine polja za oba
univerzuma, gospodine, i onda demonstrirati jednu interakciju koja dosad nije bila uzimana u obzir
i to je, po mom miljenju, bila ozbiljna greka."
To rekavi, Lamont je priao thikso-tabli i prstom hitro ispisao jednaine, ne prestajui brzo da
govori.
Znao je da e takav postupak objanjavanja poniziti i nervirati Halama, zato to Halam nee biti
u stanju da prati matematiki dio izlaganja. Na to je Lamont i raunao.
Halam je zareao: "ujte, mladiu, nemam sada vremena da se uputam u detaljne diskusije o ma
kom aspektu para-teorije. Poaljite mi kompletan izvetaj; a sada, ako imate neko kratko saoptenje o
onom to vam je na umu, moete ga slobodno dati."
Sa nepogreivo jasnim izrazom prezira na licu, Lamont se udaljio od thikso-table. "Dobro", ree
on. "Drugi zakon termodinamike opisuje jedan proces koji neizbeno odseca ekstreme. Voda ne tee
nizbrdo; ono to se stvarno deava to je, da se ekstremi gravitacionog potencijala ekvaliziraju. Voda
e isto tako lako potei uzbrdo, ako je zarobljena ispod zemlje. Ako protivstavite dva razna
temperaturna nivoa, moete iz toga dobiti rad, ali konani rezultat bie taj da e temperatura da se
ujednai na nekom srednjem nivou; vrue telo e se ohladiti a hladno zagrejati. I hlaenje i
zagrevanje su, podjednako, aspekti Drugog zakona i, pod odgovarajuim okolnostima, nastupaju
podjednako spontano."
"Nemojte me uiti elementarnoj termodinamici, mladiu. ta vi zapravo elite? Imam veoma
malo vremena."
Ne menjajui izraz lica, ne doputajui da se stekne utisak da uri, Lamont ree: "Iz elektronpumpe rad dobijamo tako to ujednaujemo ekstreme. U ovom sluaju, ti ekstremi su fiziki zakoni
dvaju univerzuma. Oni uslovi koji ine te zakone moguim, svejedno koji su to uslovi, prelivaju se iz
jednog univerzuma u drugi. Konani rezultat celog procesa bie taj da emo imati dva univerzuma u
kojima e zakoni prirode biti identini i predstavljae sredinu u odnosu na dva ekstrema koji sad
egzistiraju. Poto e to izazvati jo nepoznate ali svakako veoma velike promene u naem
univerzumu, ini se da bi trebalo razmotriti mogunost zaustavljanja svih Pumpi i trajnog naputanja
itavog tog posla sa Pumpama."
Lamont je oekivao da e na toj taki Halam eksplodirati i tako onemoguiti svako dalje
objanjavanje. Halam ga u tom pogledu nije nimalo razoarao. Iskoio je iz svoje stolice; stolica sa
prevrnula i pala. Udarcem noge, Halam ju je poslao daleko; onda je preao ona dva koraka koji su
dotle razdvajali njega i Lamonta.
Lamont se drao oprezno; hitro je odgurnuo svoju stolicu unazad i ustao,
"Idiote jedan", urlao je Halam, koji od gneva zamalo to nije poeo da muca, "Zar vam nije

jasno da svi na ovoj stanici znaju to, za tu ekvalizaciju zakona? Je l' vi to traite moje vreme priajui
mi neto to sam ja znao kad ste vi jo uili da itate? Izlazite napolje, pa, kad budete voljni da mi
ponudite svoju ostavku, smatrajte da je prihvaena."
Lamont je otiao, postigavi tano ono to je eleo, ali ipak je oseao da ga obuzima bes zbog
naina kako je Halam prema njemu postupio.

6 (zavretak)
"Bilo kako bilo", ree Lamont, "time je teren raien. Pokuao sam da mu kaem. Nije hteo da
saslua. Zato preduzimam sledei korak."
"A to je?" ree Bronovski.
"Idem na razgovor kod senatora Barta."
"Misli kod onog koji predsedava senatskom komitetu za tehnologiju i ivotnu sredinu?"
"Upravo kod njega. Znai, i ti si uo za njega."
"Ko nije. Ali gde je poenta toga, Pit. ta ima to bi njega zainteresovalo? Prevod nije. Pit, jo
jednom te pitam, ta to ima na umu?"
"Ne mogu da objasnim. Ne zna para-teoriju."
"A zna li senator Bart?"
"Vie od tebe, rekao bih."
Bronovski je uperio prst. "Pit, da se ne zafrkavamo. Moda i ja znam poneto to ti ne zna. Ne
moemo da radimo zajedno ako radimo jedan protiv drugog. Ili jesam lan ove nae male dvolane
korporacije, ili nisam. Ti meni reci ta ima na umu, ja u tebi rei neto za uzvrat. Inae, da
prekinemo sa ovim, i to potpuno."
Lamont je slegnuo ramenima. "Vai. Ako eli, dobie. Sad kad sam stvar provukao mimo
Halama, moda i treba ovako. Poenta je u tome da elektron-pumpa transferie i prirodne zakone. U
para-univerzumu, jaka nuklearna interakcija je sto puta jaa nego ovde, to znai da je nuklearna
fisija mnogo verovatnija ovde nego tamo, a nuklearna fuzija mnogo verovatnija tamo nego ovde.
Ako Pumpa bude radila dovoljno dugo, nastae konano ravnotene stanje, ekvilibrijum, naime u oba
univerzuma e jaka nuklearna interakcija biti podjednako jaka. Bie otprilike deset puta jaa nego to
je ovde sada i deset puta slabija nego to je tamo sada."
"Zar to niko nije znao?"
"Ma sigurno da je to svako znao. To je bilo oigledno maltene od prvog dana. ak i Halamu je
to jasno. To je tako razbesnelo tog kopilana. Poeo sam da mu objanjavam detaljno, kao da mislim
da on to nikad ranije nije uo. Tad je eksplodirao."
"Dobro, i gde je tu poenta? Postoji li opasnost u tom izjednaavanju jake interakcije?"
"Naravno. ta si ti mislio?"
"Nisam mislio nita. Kad e se ujednaiti?"
"Ovim tempom, kroz oko 10 godina."
"Koliko je to vremena?"
"Dovoljno dugo da se trilion triliona ovakvih univerzuma rodi, ivi, ostari i ugasi, jedan po
jedan."
"Pakla mu, Pit. Pa koja je tu onda verovatnoa?"
"Zato to su", ree Lamont polako i paljivo, "izvesne polazne pretpostavke zvanino date, da bi
se onda na osnovu njih dolo do te cifre. A ja mislim da su te polazne pretpostavke date pogreno.
Ako se poe od izvesnih drugih pretpostavki, onih koje ja smatram tanim, onda smo u sosu sad." i
"U kojoj vrsti sosa?"
"Pretpostavimo da se planeta Zemlja pretvori u oblak gasa tokom sledeih pet minuta. Da li bi to
smatrao sosom?"
"Zbog Pumpe?"
30

"Zbog Pumpe!"
"A svet para-ljudi? Jesu li i oni u opasnosti?'
"Uveren sam da jesu. U drukijoj, ali u opasnosti
Bronovski je ustao i poeo da etka po prostoriji. Njegova smea, gusta, duga kosa bila je
oblikovana na nain koji su berberi nekad zvali "baster braun". Sad je Bronovski akom stezao kosu
kao da hoe da je iupa. "Ako su para-ljudi inteligentniji od nas" , ree on, zar bi pravili Pumpu?
Sigurno bi pre nas shvatili da je opasna."
"Razmiljao sam o tome'', ree Lamont. Evo ta pretpostavljam: po prvi put su preduzeli ovako
neto; aktivirali su Pumpe da bi se doepali koristi, kao i mi, reeni da se o posledicama brinu
kasnije."
"Ali rekao si da zna kakve e posledice nastati. Zar bi oni bili sporiji od tebe?"
"To zavisi od toga kad e i da li e poeti da tragaju za tim posledicama. Pumpa je odve
privlana a da bi je iko namerno pokuavao da diskredituje. Ne bih ni ja da nije ... Ali ta ti ima na
umu, Majk?"
Bronovski je u svom etkanju zastao, pogledao Lamonta pravo u oi i rekao: "Mislim da smo
neto dobili."
Lamont ga je pogledao izbezumljeno, zatim se bacio ka njemu i zgrabio ga za rukav. "U pogledu
para-simbola? Reci mi, Majki"
"Dogodilo se dok si bio kod Halama. Ba u onim trenucima kad si bio kod Halama. Nisam znao
ta tano da uinim s tim, jer nisam znao ta se deava. A sad..."
"A sad?"
"Ni sad nisam siguran. Jedna od njihovih folija je stigla. Na njoj su etiri simbola..."
"Da?"
"... latinicom. Moe se izgovoriti."
"ta?"
"Evo folije."
Gestom maioniara Bronovski je izvukao tanki list metala. Na foliji ovog puta nisu bili parasimboli, delikatne, komplikovane spirale koje se svojim raznim delovima presijavaju razliito. Na
foliji su bila samo etiri slova, napisana iroko, kao detinjom rukom: PAA.
"I ta misli, ta ovo znai?" upita Lamont prazno,
"Zasad sam se dosetio samo jedne mogunosti, a to je da su hteli da napisu re PLAI i napisali
je pogreno."
"I zato si me onako unakrsno ispitivao? Pomislio si da se neko na onoj strani plai?"
"To, i vie; naime pomislio sam da to moe imati neke veze sa tvojim oito poveanim
uzbuenjem proteklog meseca. Iskreno, Pit, nije mi se svidelo to si me drao u mraku."
"U redu. Nemojmo skakati na zakljuke, ti si taj koji ima iskustva sa fragmentarnim porukama.
Zar ne zakljuuje da para-ljudi poinju da se plae elektron-pumpe."
"To uopte ne mora biti sluaj", ree Bronovski. "Ne znam u kojoj meri uspevaju da osete ovaj
univerzum. Ako mogu da osete tungsten koji im ostavimo; ako mogu da osete nae prisustvo; moda
mogu da osete i nae psihiko stanje. Pokuavaju, moda, da nam uliju pouzdanje, da nam kau da
nemamo ega da se plaimo."
"Onda, zato ne kau NEPAA?"
"Zato to jo ne znaju na jezik toliko dobro."

"Hmmm. Onda mogu to da odnesem Bartu."

"Ja ne bih. Dvosmisleno je. U stvari, ja ne bih iao kod Barta sve dok ne dobijemo jo neto sa
one strane. Ko zna ta oni pokuavaju da kau."
"Ne, ne mogu da ekam, Majk. Znam da sam u pravu. Nemamo vremena."
"U redu, ali ako razgovara sa Bartom, spalie mostove iza sebe.
Kolege ti to nikad nee oprostiti. Jesi li pomislio na mogunost da razgovara sa drugim
fiziarima ovde? Ne uspeva sam da izvri pritisak na Halama, ali ako cela grupa vas..."
Lamont je energino odmahnuo glavom. "Nikako. U ovoj stanici ljudi opstaju tako to su mekani
kao meduze: mekuci. Nema ovde ni jednoga ko bi ustao protiv njega. Pokuati ovde nai pomagae
za sukob sa Halamom bilo bi isto kao narediti kuvanim pagetima da stanu u stav 'mirno'."
Mekano lice Bronovskoga dobilo je, i nehotice, sumoran izraz. "Moda si u pravu."
"Znam da sam u pravu , ree Lamont podjednako sumorno.

7
Senatora nije bilo mogue uhvatiti odmah; za to je bilo potrebno vremena. Lamontu je taj
gubitak vremena teko padao, utoliko pre to od para-ljudi nije stiglo nita novo, nita sa slovima
latinice, ba nikakva poruka, iako je Bronovski poslao pet-est poruka. Svaka poruka Bronovskog
sadravala je paljivo odabranu kombinaciju para-simbola i takoe slova latinice, ukljuujui uvek i
rei P-A-A- i P--LA--I.
Lamont nije bio ba ubeen da ima smisla slati takve kombinacije, ali Bronovski je, inilo se,
bio pun nade.
Ipak, nita se nije dogodilo. Doao je as da Lamont ode kod Barta,
Taj senator bio je postariji ovek istanjenog lica i otrog pogleda. Ve itavu jednu generaciju
predsedavao je senatskom komitetu za tehnologiju i ivotnu sredinu. Svoj posao shvatao je ozbiljno;
to je ve desetak puta i dokazao.
Sad je neto petljao oko svoje staromodne kravate (koju je uvek nosio i po kojoj je postao
poznat) a onda rekao: "Sinko, mogu da vam posvetim samo pola sata." Bacio je pogled na svoj runi
asovnik.
Lamont se zbog ovog nije zabrinuo, Pretpostavljao je da e senatora Barta zainteresovati u toj
meri da e ovaj zaboraviti na vremenska ogranienja. Nije ni pokuao da poinje od poetka; njegove
namere ovog puta su bile sasvim drukije nego u onom razgovoru sa Halamom.
"Neu vas gnjaviti matematikom, senatore", poeo je, "ali pretpostaviu da znate da se radom
elektron-pumpi prirodni zakoni dvaju univerzuma meaju."
"Kao kad neto meamo kaiicom", ree senator smireno, "s tim da e ravnotea nastupiti kroz
10 godina, ili priblino tako. Je li tana cifra?" Njegove obrve su, i kad mu je lice mirovalo,
opisivale prelomljeni luk, svaka je ila gore pa dole, dajui njegovom licu izraz veitog iznenaenja.
"Tana je", ree Lamont, "ali je dobijena ne bazi pretpostavke da se ti tui zakoni, uavi u na
univerzum, ire iz take ulaska na sve strane brzinom svetlosti. To je samo pretpostavku Mislim da je
pogrena"
"Zato?"
"Meanje zakona mereno je jedino u plutonijumu koji stie u ovu vasionu. Tempo meanja u
poetku je izuzetno spor, po pretpostavci zato to je plutonijum materija velike gustine: vremenom se
poveava, Ako se plutonijum pomea sa razreenijom supstancom, tempo meanja zakona se
poveava. Na osnovu nekoliko merenja te vrste izraunato je da e u vakuumu brzina proimanja
dostii brzinu svetlosti. Tim stranim zakonima tre-bae neko vreme da se probiju do nae atmosfere,
zatim e se oni mnogo bre probiti kroz atmosferu a onda se rairiti kroz svemir brzinom od 300.000
kilometara u sekundi, i za tren oka e se razrediti do pune bezopasnosti."
Lamont je zastao za trenutak da bi razmislio kako najbolje da nastavi, ali je senator nastavio
odmah. "Meutim..." ree senator podsticajno, nainom oveka koji nije voljan da trai vreme.
"To je zgodna pretpostavka, izgleda razumna, i ne zadaje nikakve glavobolje; ali ta ako otpor
prodiranju stranih zakona ne prua materija nego osnovno tkanje samog univerzuma?"
"ta je to 'osnovno tkanje?"
"To ne mogu da izrazim reima. Postoji matematiki iskaz kojim se to, po mom miljenju, moe
predstaviti, ali u rei to ne mogu da pretoim. Bazino tkanje univerzuma diktira zakone prirode u
tom univerzumu. Bazino tkanje naeg univerzuma je takvo da uvek vai ouvanje energije. Bazino
tkanje para-univerzuma sadri, da se tako izrazim, drugaiju aru, i zbog toga je kod njih jaka
30

nuklearna interakcija sto puta jaa."

"I onda?"
"Ako zakoni prodiru kroz to bazino tkanje, gospodine, onda je prisustvo materije, guste ili
retke, od sekundarnog znaaja. Brzina prodiranja bie u vakuumu vea nego u gustoj materiji, ali ne
mnogo vea. Brzina prodiranja kroz kosmiki prostor moda je, u zemaljskim razmerama, velika, pa
ipak vrlo mala u odnosu na brzinu svetlosti."
"to znai?"
"to znai da se strani zakoni ne razilaze onako brzo kao to smo mislili, nego se, da tako
kaem, nagomilavaju unutar Sunevog sistema, u koncentraciji daleko veoj nego to smo verovali."
"Vidim", ree senator klimajui glavom. koliko e proi dok ne nastupi stanje ekvilibrijuma u
Sunevom sistemu? Manje od 10 godina, pretpostavljam."
"Daleko manje, gospodine. Manje od 10 godina, rekao bih. Moda pedesetak milijardi godina,
plus-minus milijardu-dve."
"U poreenju sa prvom cifrom, nije mnogo, ali ipak je dovoljno, a? Nema razloga za
neposrednu uzbunu, a?"
"Ali bojim se da ima razloga za neposrednu uzbunu, gospodine. teta e se dogoditi mnogo pre
nego to se do ekvilibrijuma stigne. Zbog rada Pumpi, jaka nuklearna interakcija u naem
univerzumu jaa iz asa u as."
"l to jaanje moe se izmeriti?"
"Moda ne moe, gospodine."
"Ni posle dvadeset godina pumpanja?"
"Moda ni tad, gospodine."
"Onda emu zabrinutost?"
"Zato, gospodine, to od jaine jake nuklearne interakcije zavisi brzina kojom se obavlja fuzija
vodonika u helijum u jezgru Sunca. Ako interakcija ojaa makar i neprimetno, fuzija e poeti da se
odvija primetno bre. Sunce sa velikom delikatnou odrava ravnoteu, balansira gravitaciju i
radijaciju, pa ako se ta ravnotea poremeti u korist radijacije, a to je ono to mi sada izazivamo..."
"Da?"
"...dogodie se ogromna eksplozija. Po naim prirodnim zakonima, nemogue je da zvezda tako
mala kao to je Sunce postane supernova. Ali po izmenjenim zakonima to moda nee biti nemogue.
Sumnjam da bismo dobili ikakvo upozorenje. Sunce bi nakupilo snagu za jednu gigantsku eksploziju;
osam minuta kasnije vi i ja bismo bili mrtvi, a planeta Zemlja brzo bi se pretvorila u gas koji bi se
rairio i raziao."
"l nita se ne moe uiniti?"
"Ako je prekasno i ako se naruavanje ravnotee vie ne moe izbei, nita. A ako nije prekasno,
moramo obustaviti pumpanje elektrona."
Senator je proistio grlo. "Pre nego to sam pristao da vas primim na razgovor, mladi ovee,
raspitao sam se o vama, zato to vas ne poznajem lino. Pitao sam i Dr Halama. Vi ga,
pretpostavljam, znate?"
"Da, gospodine." Jedan ugao Lamontovih usana grevito se trgao, ali glas mu je ostao ravan,
"Znam ga dobro."
"On mi kae", ree senator, bacajui pogled na hartiju koja je leala na njegovom radnom stolu,
"da ste vi mutivoda, idiot koji stvara probleme, ovek u ije se mentalno zdravlje moe sumnjati;
zahteva da ja odbijem da razgovaram sa vama."
30

10

Lamont je rekao, borei se da mu glas ostane miran: "To su njegove rei, gospodine?"
"Od slova do slova, njegove."
"Onda zato ste pristali da razgovarate sa mnom, gospodine?"
"U normalnom sluaju, da sam neto ovako dobio od Halama, ne bih sa vama razgovarao. Moje
vreme je dragoceno, a sam bog zna da viam vie problemotvoreih idiota neizvesnog mentalnog
zdravlja nego to se podneti moe; ima ih i meu onima koji stiu do mene praeni najboljim
preporukama, Meutim, u ovom jednom sluaju, nije mi se dopala Halamova re 'zahtevam'. Od
jednog senatora ne moe 'zahtevati' nita, i Halam e to morati da shvati."
"Hoete li mi, onda, pomoi, gospodine?"
"Pomoi da uinite ta?"
"Pa da izdejstvujem da se Pumpe zaustave."
"To? Ni u kom sluaju. Sasvim nemogue."
"Zato ne?" insistirao je Lamont. "Vi ste predsedavajui komiteta za tehnologiju i ivotnu
sredinu; va je zadatak ba to, da zaustavite rad elektron-pumpi ili ma koji drugi tehnoloki proces
koji proti da naoj ivotnoj sredini nanese nepopravljivu tetu. Ne moe biti vee niti nepopravljivije
od one koja nam preti ako se pumpanje nastavi" "Svakako. Svakako. Ako ste vi u pravu Ali reklo bi se
da se vaa pria svodi na to da su vae polazne pretpostavke razliite od onih, opte prihvaenih. Ko
e rei koje su pretpostavke tane?'
"Gospodine, struktura koju sam izgradio objanjava nekoliko stvari koje su u prihvaenoj teoriji
ostale sumnjive."
"Pa dobro, onda vae kolegu treba da prihvate vae modifikacije, a u tom sluaju teko da biste
imali razloga da dolazite kod mene, rekao bih."
"Gospodine, moje kolege ne ele da poveruju. Ispreio se njihov lini interes."
"Ba kao to vama va lini interes moda oteava da uvidite da niste u pravu... Mladi ovee,
moja mo je, na hartiji, ogromna, ali ja mogu da uspem samo kad je javnost spremna da mi to
dopusti. Dozvolite da vam odrim jedno predavanje iz praktine politike."
Pogledao je na svoj runi asovnik, zavalio se u sedite i nasmeio se. Ponuda koju je uinio nije
bila karakteristina za njegov nain rada, ali upravo tog jutra u listu "Svetske novine" izaao je
redakcijski lanak u kome su za Barta rekli da je "izvanredno sposoban politiar, najvetiji u itavom
Svetskom kongresu"; sjaj koji se u Bartu zbog toga zaario jo se zadravao.
"Greka je", ree on, "pretpostaviti da javnost eli da ivotna sredina bude zatiena ili da ivoti
stanovnitva budu spaseni, i da e javnost biti zahvalna svakom idealisti koji se za takve ciljeve bori.
Ono to ljudi ele jeste individualni konfor to eli svako za sebe. To dobro znamo iz sopstvenog
iskustva sa krizom ivotne sredine u dvadesetom veku. Kad se jednom saznalo da cigarete poveavaju
verovatnou raka plua, oigledni izlaz sastojao se u tome da ljudi ostave puenje, ali eljeni izlaz
bio je da se nae cigareta koja nee izazivati rak. Kad se jasno pokazalo da motori sa unutranjim
sagorevanjem opasno zagauju atmosferu, oigledni izlaz sastojao se u tome da se prestane sa
njihovim korienjem, ali eljeni izlaz bio je da se razvije nezagaujui motor. E, vidite, mladi
ovee, ne traite od mene da zaustavim Pumpe. Privreda itave planete i konfor celog oveanstva
zavise od Pumpe. Bolje mi recite kako da postignemo da Pumpa ne izazove eksploziju Sunca."
Lamont ree: "Nikako, gospodine. Ovde se bavimo neim to je tako bazino da se time ne
moemo igrati. Pumpe moramo zaustaviti."
"Aha, i vi predlaete da se vratimo na ono stanje koje je postojalo pre Pumpe."
"Moramo."
"U tom sluaju trebae vam, brzo i u velikoj koliini, dokazi da ste u pravu."

"Najbolji dokaz", ree Lamont kruto, "sastojao bi se u tome da Sunce eksplodira. Pretpostavljam
da ne elite da idem tako daleko."
"To moda nije potrebno. Zato ne moete pridobiti Halama, pa da vas on podri?"
"Zato to je to siuan ovek koji se naao u poziciji Oca Pumpe. Kako moe on priznati da e
njegovo edo da uniti Zemlju?"
"Jasno je meni ta hoete da kaete, ali za itav svet on je i dalje Otac elektron-pumpe. Jedino
njegova re imala bi dovoljnu teinu u ovom pitanju."
Lamont je odmahnuo glavom. "On nikad ne bi popustio. Radije bi dao da Sunce eksplodira."
"Onda ga prisilite", ree senator. "Imate teoriju, ali teorija sama po sebi ne znai nita. Sigurno
postoji neki nain da se ona proveri. Brzina radioaktivnog raspadanja recimo, urana, zavisi od
interakcija u nukleusu Da li se ta brzina raspadanja promenila u skladu sa vaom teorijom a u
neskladu sa prihvaenom teorijom?"
Postoje li makar i najmanji izgledi da je taj Lamont rekao istinu?
Senator je sebi morao priznati da bi bilo zadovoljstvo saplesti Halama, gurnuti ga licem u blato i
sedeti na njemu dok se ne udavi ali to se nee desiti. Halam je nedodirljiv. Samo jednom se senator
Bart dokaio sa Halamom. Bilo je to pre skoro deset godina. Senator je bio u pravu, stoprocentno u
pravu, a Halam je zastupao neuvenu budalatinu, i dogaaji su kasnije dokazali da je upravo tako
bilo. Pa ipak je, u ono vreme, Bart bio izloen ponienju, i malo je trebalo pa da zbog tog sluaja
izgubi na izborima sledei put.
Opet je Lamont odmahnuo glavom. "Obina radioaktivnost zavisi od slabe nuklearne interakcije.
Sem toga, naalost, eksperimenti te vrste mogu dati samo nejasne rezultate. Pre nego to promene
postanu toliko oigledne da sumnje ne moe biti, bie za nas prekasno."
"Ima li, onda, neeg drugog?"
"Postoje pionske interakcije jedne odreene vrste, koje bi mogle dati nepogreiv rezultat odmah
sad. Jo bolje su kombinacije kvark-kvark koje u poslednje vreme daju zbunjujue rezultate koje ja,
siguran sam, mogu da objasnim..."
"Pa eto, vidite."
"Da, ali da bih te podatke pribavio, moram da upotrebim veliki protonski sinhrotron na Mesecu,
gospodine, a na njemu se vreme nee moi dobiti jo godinama proverio sam sem ako neko ne
bude povukao konce."
"Mislite na mene?"
"Mislim na vas, senatore."
"Ne dok Halam ovako govori o vama, sinko." vornovati prst senatora Barta kucnuo je po
hartiji koja je leala pred njim. "Ne mogu toliko tankom granom da krenem."
"Ali postojanje celog sveta..
"Dokaite."
"Zanemarite ta Halam kae i dokazau."
"Dokaite pa u moi da zanemarim ta Halam kae."
Lamont je duboko udahnuo. "Senatore! Pretpostavite da postoji samo minimalna ansa da sam u
pravu. Zar nije poeljno boriti se i kad su izgledi tako mali? Ovo je stvar od koje zavisi sve: celo
oveanstvo, cela planeta..."
elite da se borim za plemenitu stvar? Voleo bih ja to. Ima neke dramske efektnosti u tome: pasti
u borbi za neto plemenito. Teko da ete nai ijednog pristojnog politiara u kome nema dovoljno
mazohizma da sanja, ponekad, o tome kako pada u plamenu dok aneli pevaju. Ali, Dr Lamont, da bi

ovek to preduzeo, treba da ima kakve takve izglede za pobedu. ovek mora znati da se bori za neto
to bi moda moda moglo pobediti. Ako vas podrim, neu nita postii, jer u imati samo vau re,
protiv beskonane poeljnosti daljeg korienja Pumpe. Zar da zahtevam od svakog oveka da se
odrekne bogatstva i udobnosti na koje ve navikao, zahvaljujui Pumpi, samo zato to jedan ovek
vie "Bie propast sveta" a svi ostali naunici ustaju protiv njega, dok ga oboavani Halam naziva
idiotom? Ne, gospodine, ne elim da padnem u plamenu nizata"
"Onda mi bar pomozite da doem do dokaza, ree Lamont. "Ne morate istupiti otvoreno ako se
bojite da..."
"Ne bojim se ja", ree Bart naglo. "Samo sam praktian. Doktore Lamont, vaih pola sata, a i
vie od toga, istekli su."
Lamont je jo trenutak-dva frustrirano zurio, ali na Bartovom licu su sad jasno itala
nepopustljivost.
Otiao je.
Senator Bart nije odmah primio svog sledeeg posetioca. Minuti su prolazili, a on je sedeo i sa
nelagodnou zurio u zatvorena vrata, petljajui prstima oko svoje kravate. Da li je mogue da je
ovaj ipak bio u pravu?
Bart je odmahnuo glavom, prekorevajui samog sebe. Mogao bi, u borbi za neto dobro,
rizikovati i izborni poraz, ali da bude opet ponien, to rizikovati ne moe. Dao je signal da ue
sledei posetilac. Smirenog, bezizraajnog lica, ustao je da ga pozdravi.

8
Da je u tom trenutku smatrao da jo ima ta da izgubi, u profesionalnom smislu, Lamont bi
moda oklevao. Doua en bio je nepopularan na sve strane, i ko god bi uspostavio ma kakve veze
sa enom odmah je poinjao da smrdi takorei svim ograncima establimenta. en je bio
revolucionar ija se armija sastojala od jednog jedinog oveka, njega samog, ali on je uvek nekako
postizao da se njegov usamljeni glas uje; to je postizao zato to je u stvari za koje se zalagao unosio
neverovatan, savlaujui intenzitet, ali i zato to je stvorio jednu organizaciju vru od ma kog
politikog tima na svetu (ne mali broj politiara bio je spreman da se zakune u to).
en je znatno doprineo brzom irenju Pumpe po celoj Planeti.
Da nije bilo ena, ne bi Pumpa istom brzinom preuzela na sebe zadovoljavanje energetskih
potreba oveanstva. Prednosti Pumpe bile su jasne, oigledne, bilo je jasno da ne zagauje i
oigledno da e energija biti besplatna, pa ipak su zastupnici nuklearne energije mogli pruiti dui
otpor, ne zato to su nuklearne elektrane bolje nego zato to su one bile prijatelji njihovog detinjstva.
A kad je en zalupao u svoje bubnjeve, svet je oslunuo paljivije.
Sad je en sedeo pred Lamontom. enove iroke jagodine kosti i okruglo lice ukazivali su na
injenicu da je en poreklom bio tri etvrtine Kinez,
"ekajte, da ja ovo potpuno jasno shvatim", ree en. "Vi govorite iskljuivo u svoje lino
ime?"
"Da", ree Lamont stisnuta grla. "Halam me ne podrava. Zapravo, Halam tvrdi da sam ja lud.
Zar morate imati Halamovu dozvolu da biste neto preduzeli?"
"Ne treba meni niija dozvola", ree en svojom predvidljivom arogancijom. Onda je zautao,
razmislio. "Kaete da su para-ljudi tehnoloki odmakliji od nas?"
Lamont je ve daleko otiao u pravcu vetine pravljenja kompromisa tako daleko da je izbegao
da kae da su para-ljudi inteligentniji. "Tehnoloki odmakliji" je zvualo daleko manje uvredljivo, a
bilo je podjednako istinito.
"To je jasno", ree Lamont "Dovoljan dokaz je ve to to oni mogu da alju materijal preko
provalije izmeu dvaju univerzuma, a mi ne moemo."
"Pa onda zato su poeli ovo sa Pumpom, ako je opasno? Zato nastavljaju?"
Lamont je uio da pravi kompromise u raznim pravcima. Mogao je sad rei da en nije prvi
koji to pita, ali to bi zvualo omalovaavajue, moda i nestrpljivo, pa je zato odluio da to ipak ne
kae,
"Bilo im je veoma stalo", ree on, "da ponu korienje jednog tako privlanog izvora energije,
ba kao i nama. Imam razloga da verujem da su sad isto tako uznemireni zbog Pumpe kao i ja,"
"To je jo uvek samo vaa re. Nemate nijedan konkretni dokaz o njihovom psihikom stanju."
"Nijedan koji bih sad mogao prezentirati."
"Onda to nije dovoljno."
"Moemo li sebi dozvoliti da rizikujemo. .."
"Nije dovoljno, profesore. Nema dokaza. Ja svoju reputaciju nisam izgradio gaajui nasumice.
Moji projektili su svaki put pogodili cilj zato to sam znao ta radim."
"Ali kad pribavim dokaze..."
"Onda u vas podrati. Ako dokazi budu zadovoljili mene, garantujem vam da ni Halam ni
kongres nee biti u stanju da se odupru plimi. Zato, naite dokaze i doite da opet porazgovaramo."

"Ali, tad e biti prekasno."

Gen je slegnuo ramenima. "Moda. Mnogo je verovatnije da ete se vi uveriti da niste bili u
pravu i da se nikakvi dokazi ne mogu nai,"
"Ali ne greim", ree Lamont. Duboko je udahnuo i rekao poverljivim tonom: "Gospodine en.
Vrlo je verovatno da u univerzumu postoje bilioni i bilioni nastanjenih planeta, a meu njima bilioni
takvih koje su nastanjene inteligentnim biima sa visoko razvijenom tehnologijom. Isto verovatno
vai i za para-univerzum. Mora biti da je u istoriji dvaju univerzuma bilo mnogo parova svetova koji
su dospeli u meusobnu vezu i poeli da koriste Pumpu, Moda postoje desetine, moda stotine
Pumpi rasutih du spojnih taaka dvaju univerzuma."
"ista spekulacija. Ali, ako je tako?"
"Onda moe biti da je u desetinama ili stotinama sluajeva meanje zakona dospelo do stupnja
dovoljnog da izazove eksploziju tamonjeg sunca. Taj efekat se mogao iriti i dalje. Energija
supernove, u kombinaciji sa promenom prirodnih zakona, mogla je izazvati eksplozije meu
oblinjim zvezdama, a to je opet moglo dovesti do eksplozije sledeih. Moda vremenom dolazi do
eksplozije itavog jezgra neke galaksije, ili itavog galaktikog kraka."
"Ali to je samo u mati, naravno."
"Da li je? U univerzumu postoje na stotine kvazara, to su maleni objekti ne vei nego nekoliko
sunevih sistema zajedno, ali sijaju snagom stotinu normalnih galaksija, kompletnih."
"Vi to meni kaete da su kvazari ostaci planeta koju su koristile Pumpu."
"To sugeriem. Astronomi ve vek i po gledaju kvazare, ali ni sad ne znaju odakle kvazarima
tolika energija. Niim u ovom univerzumu tolika energija se ne moe objasniti; niim. Zar onda ne
sledi da..."
"A para-univerzum? Zar i on nije pun kvazara?"
"Ne bih rekao. Tamo su uslovi drugaiji, Para-teorija nas navodi na zakljuak koji se ini sasvim
konanim, naime da se fuzija tamo odigrava mnogo lake, to znai da zvezde, u proseku, moraju biti
mnogo manje nego ovde. Ako fuzija hidrogena poinje lake, onda je dovoljna i manje koliina da bi
se proizvela ista energija koju nae Sunce daje. Kad bi se nala na okupu koliina koja postoji u
naem Suncu, to bi tamo dovelo do spontane eksplozije. Ako nai zakoni promu para-univerzum,
hidrogen e se tamo fuzionisati malo tee; para-zvezde poee da se hlade."
"Pa, nije im to tako loe, ree en. "Potrebnu energiju oni e nabaviti korienjem Pumpe. Ako
su vae spekulacije tane, njima je tamo fino."
"Nije im ba fino", ree Lamont. Do tog trenutka nije bio domislio ono to iz para-situacije sledi.
"im se na naem kraju dogodi eksplozija, pumpanje prestaje. Bez nas oni nee moi da pumpaju, a
to znai da e se suoiti sa svojom sve hladnijom zvezdom lieni energije Pumpe. Moda im je i gore
nego nama; mi bismo iezli bezbolno, u jednom bljesku, dok bi njihova agonija trajala dugo."
"Imate dobru imaginaciju, profesore", ree en, "ali ja ovo ne kupujem. Ne vidim ni najmanje
razloge da odustanemo od Pumpe samo zbog vae imaginacije. Znate li vi ta Pumpa znai
oveanstvu? Nije to samo besplatna, ista i izobilna energija. Pogledajte i dalje od toga! Zahvaljujui
Pumpi oveanstvo vie ne mora radom da zarauje za ivot. Pumpa je donela mogunost, po prvi
put u istoriji, da oveanstvo posveti svoju ukupnu umnu snagu problemu razvijanja svog pravog
potencijala. Primer: poslednja dva i po veka donesoe toliki napredak u medicini, a ipak puni ivotni
vek nikako da znatno prebaci crtu od sto godina. Gerontolozi nam odavno uporno govore da ne
postoji, u teoriji, nita to bi spreilo da ostvarimo besmrtnost ljudi, ali dosad tome nije bilo
posveivano dovoljno panje."
"Besmrtnosti" ree Lamont ljutito. "To su prazne sanjarije!"

"Moda vi znate da procenite ta je prazno sanjarenje, profesore", ree en, "ali ja sam reio da
obezbedim da pone istraivaki rad po pitanju besmrtnosti. Ako Pumpe stanu, to nee poeti.
Vratiemo se u doba skupe energije, krte energije, prljave energije. Dve milijarde stanovnika Zemlje
morae da se vrate na posao da bi zaradili za ivot, a sanjarija o besmrtnosti ostae sanjarija."
"I hoe, u svakom sluaju. Niko nee postati besmrtan. Niko nee ak ni doiveti kraj svog
normalnog ivotnog veka."
"A, ali to je samo u vaoj teoriji."
Lamont je odmerio verovatnoe i odluio da se kocka. "Gospodine en, pre nekoliko minuta
rekao sam da ne elim da objanjavam ta znam o duhovnom stanju para-ljudi. Dopustite mi da ipak
pokuam. Poeli smo da primamo poruke."
"Da, ali moete li ih protumaiti?"
"Primili smo jednu englesku re."
en se malo namrtio. Iznenada je nabio ruke u depove, pruio svoje kratke noge ispred sebe i
zavalio se u svoje sedite. "A koja je to engleska re bila?"
"Plai!" Lamont nije naao za potrebno da spomene pogreku u pisanju.
"Plai", ponovio je en. "I ta to po vaem miljenju znai?"
"Zar nije jasno da se oni plae fenomena Pumpe?"
"Ni najmanje. Da se plae, prestali bi. Mislim da se plae, dabome, ali se plae mogunosti da
naa strana prestane da sarauje. Vi ste im preneli svoju intenciju, a ako mi prekinemo pumpanje, za
ta se vi zalaete, onda nee ni oni moi da nastave. Sami rekoste da bez nas ne mogu; u tom poslu
mora se saraivati na obe strane. Ne zameram im ako se plae." *
Lamont je sedeo i utao.
"Vidim", ree en, "da na to niste pomislili. E, dakle, kreemo na besmrtnost. Mislim da e to
biti popularnija tema."
"A, popularne teme", ree Lamont polako. "Nisam bio shvatio ta je vama vano. Koliko vam je
godina, gospodine en?"
en je brzo treptao, onda se okrenuo na drugu stranu. urno je izaao iz sobe. Njegove ruke bile
su stisnute u pesnice.
Lamont je kasnije potraio enovu biografiju. enu je tad bilo ezdeset, a otac mu je umro u
svojoj ezdeset drugoj. Ali to nije bilo vano.

9
"Po tvom izgledu se ne bi reklo da si bio iole srene ruke", ree Bronovski.
Lamont je sedeo u svojoj laboratoriji; zurio je u vrhove svojih cipela, onako iz dokonosti.
Upravo je primetio da izgledaju neuobiajeno iznoeno, pohabano. Odmahnuo je glavom. "I nisam",
ree,
"ak te je i veliki en izneverio?"
"Nije pristao nita da uini. I on trai dokaze. Svi oni ele dokaze, ali ta god da im ponudi, to
odbacuju. Ono to oni stvarno ele jeste njihova prokleta Pumpa, ili njihova reputacija, ili njihovo
mesto u istoriji. en eli besmrtnost."
"A ta ti eli, Pit?" upita Bronovski blago.
"Bezbednost za oveanstvo", ree Lamont. Suoio se sa ispitivakim pogledom Bronovskoga.
"Ne veruje mi?"
"A, ma verujem ti ja. Ali ta stvarno eli?"
"E dobro, onda, boga mu", ree Lamont i tresnu akom ravno po stolu, to je izazvalo jak
pljesak. "Hou da budem u pravu, a to i imam, jer jesam u pravu."
"Siguran si?"
"Siguran sam! I nita me ne brine, jer nameravam da pobedim. Zna, kad sam odlazio od ena,
nisam bio daleko od prezira prema samome sebi."
"Ti?".
"Da, ja. Zato ne? Razmiljao sam ovako; da na svakom zaokretu Halam me stopira, Dokle god
Halam osporava moje rei svako ima izgovor da mi ne veruje. Dokle god Halam stoji kao stena
protiv mene, moram trpeti neuspeh. Onda zato nisam radio s njegovom podrkom zato mu, zaista,
nisam iao niz dlaku; zato nisam manevrisao tako da ga navedem da me podri, umesto to sam ga
bockao da bih ga naveo da se bori protiv mene?"
"Misli li da si mogao?"
"Nikako nisam mogao. Ali, u oajanju, pomiljao sam na svata. Na-primer na mogunost da
odem na Mesec. Naravno, kad sam prvi put izazvao Halama protiv sebe, nije se jo postavljalo pitanje
unitenja Zemlje, a kad se to pitanje pojavilo, ja sam se potrudio da njegov stav uinim jo gorim.
Ali, kao to si i sam nagovestio, njega nita ne bi moglo okrenuti protiv Pumpe."
"A sad vie ne prezire sebe."
"Ne. Razgovor sa enom doneo mi je ist dobitak. Pokazao mi je da sam traio vreme."
"To jesi, reklo bi se."
"Da, ali nepotrebno. Reenje nije ovde na Zemlji. Rekao s^m enu da bi nae Sunce moglo
eksplodirati a para-Sunce ne, ali da to para-ljude ne bi spasio, jer bi eksplozijom naeg Sunca dolo
do zaustavljanja naeg dela Pumpe, pa prema tome i njihovog. Oni ne mogu bez nas da nastave,
vidi?"
"Dabome da vidim."
"Onda zato ne razmiljamo o suprotnom. Ne moemo mi bez njih. U tom sluaju, ko mari
hoemo li mi zaustavljati Pumpe ili neemo. Treba navesti para-ljude da ih zaustave."
"Aha, a hoe li oni to?"
"Rekli su PAA. To znai da se plae. en je rekao da se plae nas; plae se da bismo mi
mogli zaustaviti Pumpe; ali ja ni jednog momenta u to nisam poverovao. Oni se plae. Kad je en

nabacio tu svoju ideju, ja sam sedeo i utao. Mislio je da me je time oborio. Prevario se. Ja sam u tom
asu samo mislio da je neophodno navesti para-ljude da stanu. To moramo. Majk, naputam
sve, sem tebe. Ti si nada oveanstva. Probij se nekako do para-ljudi."
Bronovski se nasmejao sa skoro detinjskom radou. "Pit", ree on, "ti si genije."
"Aha. Dobro je to si to primetio."
"Ne, ja to ozbiljno. Pogaa ta hou da kaem pre nego to to kaem. Slao sam poruku za
porukom, koristei njihove simbole na nain za koji sam pretpostavljao da bi mogao oznaavati
Pumpu, koristei pritom i nau re 'Pumpa'. Takoe sam se trudio da iskoristim one mrvice
informacija koje sam tokom ovih meseci sakupio i da upotrebim njihove simbole na nain koji bi
znaio neodobravanje, upotrebljavajui ujedno i jednu englesku re. Pojma nisam imao da li
uspevam da se probijem ili promaujem za itave kilometre, a poto odgovor nije stizao, nisam bio
naroito pun nade."
"Nisi mi bio rekao da to pokuava."
"Taj deo posla }e moj. Tebe treba dugo i dugo moliti da bi mi objasnio neke stvari iz parateorije."
"I ta se desilo?"
"Jue sam, tako, poslao samo dve rei, na naem jeziku. Nakrabao sam: PUMPA LO
A."
"I?"
"I jutros sam konano dobio uzvratnu poruku. Jednostavna je jasna. Kae: DA PUMP
A LOA LOA LOA.
Evo, vidi."
Lamont je drhtavim rukama prihvatio foliju. "Ovo se ne moe pogreno shvatiti, je I' tako? Ovo
je dokaz, zar ne?"
"Rekao bih da jeste. Kome e ovo odneti?"
"Nikom", ree Lamont odluno. "Vie se neu raspravljati. Ljudi e mi rei da sam falsifikovao
poruku. Nema svrhe da mirno trpim tako neto.. Neka para-ljudi zaustave Pumpu, pa e proces stati i
na naoj strani, i nee vie poinjati ma ta mi jednostrano inili. Onda e itava stanica 'Jedan' goreti
od elje da dokae da sam bio u pravu i da je Pumpa opasna."
"Na osnovu ega to zamilja?"
"Zato to e jedino tako uspeti da se spasu rulje koja e zahtevati Pumpu i koja e u besu to
Pumpu ne dobija biti raspoloena da ih rastrgne... Slae se, zar ne?"
"Pa, moda. Ali jedna stvar me uznemirava."
"A ta to?"
"Ako su para-ljudi toliko uvereni da je Pumpa opasna, zato je ve nisu zaustavili? Pre nekog
vremena sam se potrudio da proverim: Pumpa i sad radi bajno."
Lamont se namrtio. "Moda oni ne ele da izvedu jednostrani potez. Smatraju da smo mi i oni u
ovome ortaci, i ele da do obustave doe po obostranom dogovoru. Zar ti se ne ini da bi moglo biti
to?"
Moglo bi. Ali moglo bi biti i neto drugo: moda je komunikacija nesavrena, ni$u shvatili ta
znai re LOA. Na osnovu onog to sam im ja preneo njihovim simbolima, koje sam vrlo
lako mogao totalno izvitoperiti, oni moda smatraju da LOA znai onu osobinu koju mi
opisujemo reju DOBRA."
"O, ne."
4

"Pa, ti se nada da nije tako, ali od nadanja vajde nema."

"Majk, ne prekidaj sa slanjem poruka. Upotrebi koliko vie moe onih rei koje oni koriste, i
ubacuj promene stalno. Pre ili kasnije oni e ovladati dovoljnim brojem rei da kau neto jasno i
nepogreivo, a onda emo im objasniti da elimo da Pumpa bude zaustavljena,"
"Nemamo ovlaenje da damo izjavu takve vrste."
"Nemamo, ali oni to nee znati, a kad sve bude gotovo, mi emo biti heroji oveanstva."
"ak i ako nas prvo streljaju?"
"ak i tako... . Stvari su u tvojim rukama, Majk. Siguran sam da nee jo dugo morati da se.
eka."

10
A ipak se moralo jo dugo ekati. Sledea dva meseca ne donesoe nijednu novu poruku.
Napetost se pogorala.
Na Bronovskom su se posledice primeivale. Ona kratkotrajna veselost je iezla.
U Lamontovu laboratoriju uao je utei pogrueno.
Zurili su jedan u drugog. Najzad Bronovski ree: "Ovde se iz svega jasno vidi da si dobio
konani dokaz nepravde."
Lepo se videlo da se Lamont tog jutra nije obrijao. Njegova laboratorija imala je neki izgled
naputenosti, neki teko odredljiv izgled zapoetog pakovanja radi odlaska. Lamont je slegnuo
ramenima. "Pa ta? Meni to ne smeta. Ba me briga to je Pregled fizike odbio moj lanak."
"Rekao si da to oekuje."
"Da, ali mislio sam da e mi oni dati i neko objanjenje, razloge. Mogli su ukazati na stvari koje
su po njihovom miljenju netanosti, greke, neosnovane pretpostavke; o tome bih onda mogao da se
raspravljam."
"To nisu uinili?"
"Ni re. Njihovi referenti ne smatraju taj lanak podesnim za publikovanje. To je sve. Nee ni da
ga pipnu... Ta sveopta stupidnost zaista obeshrabruje. Mislim da ne bih alio ako oveanstvo poini
samoubistvo zbog iste zloe svog srca, ili zbog obine bezobzirnosti. Ali ima neeg tako prokleto
nedostojanstvenog u samounitenju koje nastaje zbog iste nedotupavnosti, zbog stupidnosti. Kakvog
smisla ima biti ovek, ako mora tako da umre?"
"Glupost", promrmlja Bronovski.
"Kako drukije da to nazovemo? I jo zahtevaju da obrazloim zato da me ne otpuste; moj
zloin je to to sam u pravu."
"ini se da svako zna da si razgovarao sa enom."
"Dal" Lamont je prislonio prste na koren svog nosa i umorno pro* trljao oi. "Izgleda da sam ga
uznemirio dovoljno da ode kod Halama sa nekakvim priama, i sad optuba glasi da sam pokuao da
sabotiram projekat Pumpe taktikom zastraivanja, i to bez injeninih osnova, bez opravdanja i na
neprofesionalni nain, i da sam zato nepodoban za dalji rad na stanici Jedan."
"Tu optubu mogu da dokau veoma iako, Pit."
"Pretpostavljam da mogu. Nije vano."
"ta namerava?"
"Nita", ree Lamont indignirano. "Neka uine najgore to mogu. Osloniu se na birokratizam,
na 'crvene pantljike'. Svaki korak ovoga trajae nedeljama, mesecima, a dotle ti nastavi sa radom.
uemo mi ipak neto od para-ljudi."
Bronovski je izgledao jadno. "Pit, pretpostavi da ne ujemo. Moda je vreme da o ovome
ponovo razmisli."
Lamont ga otro pogleda. "O emu pria ti?"
"Reci im da nisi u pravu. Baci se u pokajanje. Posipaj se pepelom. Odustani."
"Nikad! Zaboga, Majk, igramo igru u kojoj moe biti izgubljen ceo svet i sva iva bia na
njemu."
"Da, ali ta se tebe tie sudbina tog sveta? Nisi oenjen. Nema dece. Znam da ti je otac mrtav,
Nikad ne spominje majku niti ikakvu brau i5i sestre. Sumnjam da na svetu postoji ijedno ljudsko

bie prema kome osea emotivnu vezanost. Zato idi svojim putem, i avo nek nosi sve to skupa."
"A ti?"
"Ja u isto. Razveden sam, dece nemam. Imam jednu mladu damu sa kojom sam blizak, i taj
odnos e trajati dok bude mogao. ivili! Uivaj!"
"A sutra!"
"Sutranjica e se pobrinuti za samu sebe, Smrt, kad doe, bie brza."
"Ne mogu da ivim sa takvom filozofijom... Majk. Majk! ta predstavlja sve ovo? Pokuava li
da mi kae da se neemo probiti? Odustaje li od truda oko para-ljudi?"
Bronovski je pogledao ustranu. Rekao je: "Pit, dobio sam odgovor. Prole noi. Mislio sam da
saekam dananji dan a onda da razmiljam o tom odgovoru, ali zato razmiljati? Evo ga." iz
Lamontovih oiju zurila su pitanja. Uzeo je foliju i pogledao tekst napisan bez znakova interpunkcije:
PUMPA NE STOP NE STOP Ml NE STOP PUMPU Ml NE UJEMO OPASNOST NE UJEMO
NE UJEMO VI STOP PUMPU MOLIMO VI STOP PUMPU PA I OVDE ONA STOP MOLIMO VI
STOPIRAJTE OPASNOST OPASNOST OPASNOST STOP STOP VI STOPIRAJTE PUMPU "Tako
mi boga", mrmljao je Bronovski, "zvue oajno."
Lamont je samo zurio, bez rei.
Bronovski ree: "Pretpostavljam da se negde na drugoj strani nalazi neko nalik na tebe paraLamont. Ali ni on nije u stanju da prinudi svoje para-Halame da zaustave Pumpu. I dok mi
preklinjemo njih da nas spasu, on preklinje nas da spasemo njih.
"Ali ako ovo pokaemo.. ree Lamont.
"Kazae da lae, da je to neto to sam podmee da bi opravdao svoj komar psihotinog
porekla."
"To moda mogu da kau za mene; ali ne za tebe. Podrae me, Majk. Svedoie da si ovo
primio, i kako."
Bronovski je pocrveneo. "Kakva e korist biti od toga? Oni e rei da negde u para-univerzumu
postoji budala kao to si ti i da su dvojica luckastih uspeli da se poveu. Rei e da ova poruka
dokazuje da su vladajue snage u para-univerzumu uverene da nema opasnosti."
"Majk, ostani uz mene u ovoj borbi."
"Ne vredi, Pit. Sam si rekao: stupidnost! Moda sir ti para-ljudi napredniji od nas, moda su, kao
to insistira, inteligentniji, ali jasno je da su podjednako glupi kao mi, i tu je svemu kraj. iler je na
to ukazao, i ja mu verujem."
"Ko?"
"iler. Jedan nemaki dramski pisac od pre tri stolea. U drami o Jovanki Orleanki, napisao je:
'Protiv gluposti, i bogovi sami bore se uzalud.' Nisam bog, i neu se dalje boriti, Pusti nek ide kako
ide, Pit, i gledaj svoja posla. Moda e svet potrajati kolikoj na ivotni vek, a ako ne potraje, nije
bitno, jer nita se ne moe uiniti, ao mi je, Pit. Dobro si se borio, ali si izgubio. Za mene je to
okonano."
Otiao je. Lamont ostade sam. Sedeo je u svojoj stolici. Njegovi prsti su besciljno bubnjali,
bubnjali. Negde u Suncu, protoni su se drali jedan uz drugog malo, malice jae nego pre, ta
sklonost rasla je svakog trenutka, u jednom asu delikatna ravnotea bie naruena...
"I na Zemlji nee ostati nikog ivog ko bi znao da sam ja bio u pravu", uzviknu Lamont.
mirkao je i mirkao, pokuavajui da suzbije suze.

...bogovi sami...
1a
Dua se odvojila od ostalih, i to je prolo bez neke ozbiljnije nevolje. Uvek je nevolju oekivala,
ali nevolja, nekim udom, nikad nije nastupala. Nikad ozbiljna nevolja.
A i zato bi? Odin je svoja prebacivanja izraavao na veoma dostojanstven nain. "Ostani gde
si", rekao bi. "Zna da si naljutila Trita." Nikad nije govorio o sopstvenoj ljutnji; Racionalci ne
dozvoljavaju da ih sitnice potresaju. Ipak, on se brinuo o Tritu sa skoro istom onom upornou sa
kojom je Trit brino lebdeo nad decom.
Ali, kad god je bila dovoljno uporna, Odin joj je doputao da istera svoju volju; ak se kod Trita
zalagao za njenu stvar. Ponekad je ak priznavao da je ponosan na njenu sposobnost, njenu
nezavisnost... Nije to lo levokrilac, pomisli ona sa rasejanom naklonou.
Sa Tritom je bilo tee izai na kraj; imao je obiaj da joj dobacuje neke posebne kisele poglede
kad je bila... pa, kad je bila u onakvom stanju u kakvom je elela da bude. Ali, takvi su desnokrilci. On
je njoj desnokrilac, ali deci je Parental, najroditeljskiji od svih troje roditelja; ova druga veza je
vanija, uvek... Sto je dobro, jer se Dua mogla pouzdati u to da e neko dete odvui Trita im stvari
postanu neugodne.
Pa ipak, Trit nije Dui ba mnogo smetao. Izuzimajui periode stapanja, uspevala je najee da
ga ignorie. Odin je bio neto drugo. U poetku, bejae joj uzbudljiv; od samog njegovog prisustva,
njena je forma poinjala da treperi i da izbleuje. injenica da je Racionalac nekako ga je inila jo
uzbudljivijim. Taj deo svoje reakcije na njega nije razumela; to je bilo neto u vezi sa njenom
neobinou. Navikla se ali ne sasvim na svoju neobinost.
Dua je uzdahnula.
Kad je bila dete, kad je o sebi jo mislila kao o individui, zasebnom biu, a ne komponenti
trijade, bila je mnogo izrazitija svesna te neobinosti. Drugi su je na tu neobinost mnogo upornije
podseali. ak i zbog sitnice kao to je izlazak na povrinu uvee. ..
Jo odavno je volela povrinu uvee. Ostale Emocionalke govorile su da je povrina tad hladna i
sumorna, i drhtale su i zgunjavale se sluajui Duin opis povrine uvee. Bile su vie nego spremne
da izau u toplotu podneva, da se proteu i hrane, ali upravo zato podne je bilo dosadno. Dua nije
volela da se nae u blizini razbrbljane rulje Emocionalki.
Morala je, naravno, i ona da jede, ali mnogo vie je volela da jede uvee, kad je hrane sasvim
malo, ali kad je sve u mutnoj, dubokoj crvenoj boji, i kad je sama. Kad je drugima priala o tome,
tada je, dabome, preuveliavala i hladnou i pusto, da bi mogla da gleda kako one, zamiljajui
hladnou, dobijaju tvrde ivice onoliko tvrde koliko je to kod mladih Emocionalki uopte mogue.
Posle nekog vremena one bi poele da apuu oko nje i da joj se smeju onda bi je ostavile na miru.
Sad je maleno sunce na horizontu, obliveno tajnim crvenilom koje nema ko da vidi, sem Due.
Dua se iri lateralno a zgunjava dorso-ventralno, apsorbuje razreene tragove toplote. vae ih
dokono, uivajui u pomalo kiselom, nematerijalnom ukusu dugih talasnih duina. (Jo nije srela
nijednu drugu Emocionalku koja bi priznala da voli taj ukus. Ali Dua nikad ne bi mogla objasniti da
taj ukus povezuje sa slobodom; slobodom od ostalih, slobodom da bude sama.)

Ova usamljenost, ova hladnoa, ovo duboko, duboko crvenilo, vraaju Duu, ak i sad, u one
davne dane pre trijade; vraaju, jo snanije, vrlo jasno zapamenu sliku njenog sopstvenog
Parentala, koji je imao obiaj da doe, onako nespretan i glomazan u kretanju, za njom, veno pun
straha da e se njoj neto ravo desiti.
On joj se bio brino posvetio, kao to to Parentali uvek ine; uvek se posveuju vie svojim
malim-srednjim nego preostalim dvoma. To joj je bilo neprijatno, i sanjala je o danu kad e je on
ostaviti. Parentali uvek, pre ili kasnije, odu; ali kako joj je nedostajao, kad je jednog dana konano
otiao.
Bio je doao da joj to saopti, to je paljivije mogao, uprkos injenici da je Parentalima teko
da svoja oseanja izraze reima. Ba tog dana mu je pobegla; ne iz neke zlobe, niti zato to je slutila
ta e joj on rei, nego iz istog veselja. Uspela je, u podne, da nae jedno specijalno mesto, pa se u
neoekivanoj izolaciji naderavala. Ispunjavao ju je neki udan svrab koji je zahtevao kretanje i
aktivnost. Skliznula je i pustila da se njene ivice stope sa ivicama stena. Znala je da se smatra krajnje
nepristojnim uiniti tako neto, i da se to prata samo bebama, a ipak, to ju je u isti mah uzbuivalo i
umirivalo.
A njen Parental ju je konano uhvatio, pa je stao pred nju i dugo ostao u utanju. Svoje oi je
smanjio i zgusnuo kao da eli da zaustavi svaku esticu svetlosti reflektovanu od nje; da vidi Duu to
je potpunije mogue; da je gleda to je due mogue.
U prvi mah samo mu je uzvraala zurenjem, pomiljajui zbunjeno da je video kako se ona trlja
kroz stene i da je se stidi. Ali nije uspevala da uhvati nikakvu auru krivice, i konano je rekla, vrlo
pokorno: "ta je, Tata?"
"Pa, Dua, vreme je. Oekivao sam ovo. I ti si, nesumnjivo."
"Kakvo vreme?" Sad kad je bilo tu, Dua tvrdoglavo nije doputala sebi da shvati. Ako odbije da
shvati, nee imati ta da shvati. (Te navike se nikad nije u celosti otresla. Odin je govorio da su sve
Emocionalke takve. To je govorio onim nadmenim glasom koji je koristio ponekad, kad bi ga
posebno impresionirala vanost Racionalaca)
"Moram da odem", ree tada njen Parental. "Vie neu biti s tobom." Onda je prosto stajao i
gledao u nju, a ona nije bila u stanju nita da kae.
On ree: "Ti e kazati ostalima."
"Zato?" Dua se buntovno okrenula na drugu stranu. Njene su konture ve postale nejasne i zatim
sve nejasnije: trudila se da se raspe po prostoru. elela je da se raspe sasvim, ali to, naravno, nije
mogla. Posle nekog vremena takvo stanje poelo je da joj zadaje bolove i greve, pa se opet ovrsla.
Njen Parental se ak nije ni potrudio da je izgrdi i da joj kae da bi bila sramota kad bi je drugi videli
tako rastegnutu.
Rekla je: "Njima e biti sasvim svejedno", i odmah osetila aljenje, jer je znala da e to njenog
Parentala povrediti. On ih je i sad nazivao izrazima "malecko levokrilno" i "malecko desnokrilno",
iako je malecko levokrilno ve uveliko bilo na studijama, a malecko desnokrilno uporno govorilo o
zasnivanju jedne trijade. Od njih troje, samo je Dua i tad jo oseala... pa, ona je najmlaa.
Emocionalka je uvek najmlae dete. Sa njom je uvek drukije.
Njen Parental je samo odgovorio: "Ti e im ipak rei." Stajali su, onda, i gledali se.
Nije elela da im kae. Vie nije bila bliska sa tom dvojicom. Drukije je bilo kad bejahu svi
maleni. Tad su jedva mogli i sami da razlikuju ko je ko od njih; ko je levi brat, ko je desni brat, a ko
je srednji lan, sestrica. Svi su vie liili na pramike magle. Dohvatili bi se, pa bi se zakotrljali jedno
kroz drugo, i posakrivali se u zidove.
Niko im zbog toga nije zamerao dok su bili mali; niko od odraslih. Ali onda braa dobie

gustinu i ozbiljnost i udaljie se. A kad se alila svom Parentalu, ovaj je samo odgovarao: "Suvie si
odrasla da se razreuje, Dua."
Pokuavala je da to ne slua, ali levi brat joj se izmicao pa bi rekao: "Ne gurkaj se uz mene;
nemam ja vremena za tebe." A desni brat je stekao naviku da itavo vreme ostaje sasvim tvrd; postao
je sumoran i utljiv. Nije to tada mogla u celosti da razume, a Tata nije bio u stanju da joj objasni, S
vremena na vreme samo bi rekao, kao da izgovara davno nauenu lekciju: "Levi su Racionalci, Dua.
Desni su Parentali. Oni odrastaju na svoj nain."
Taj njihov nain njoj se nije dopadao. Oni vie nisu bili deca, a ona je ostala dete; zato se druila
sa ruljom drugih Emocionalki. Sve one su se alile na iste stvari u vezi sa svojom braom. Sve su
priale o predstojeim trijadama. Sve su se irile po suncu i hranile. Sve su postajale sve vie jedna
drugoj nalik; njihove prie bile su svakog dana iste.
Tako se u njoj razvio prezir prema njima, pa se izdvajala i odlazila da bude sama kad god je
mogla, a one su se odvojile od nje i nadenule joj ime "Beulja". (Ve je mnogo vremena prolo od
kad je poslednji put ula taj povik, a ipak, kad god bi na njega pomislila, setila bi se do savrenstva
precizno i tona kojim su one to dobacivale, tankih promuklih glasova koji su tu re ponavljali skoro
maloumnom upornou zato to su znale da je to boli.)
Ali njen Parental nije prestao da se interesuje za nju ak ni kad mu se moralo initi da joj se
svako drugi smeje. Pokuavao je, na svoj nespretni nain, da je zakloni od ostalih. Ponekad ju je
pratio do povrine, iako sam povrinu nije podnosio, da bi se uverio da je bezbedna.
Zatekla ga je jednom kako razgovara sa jednim Tvrdim. Parentalu je teko da razgovara sa
Tvrdima; iako veoma mlada, to je znala. Tvrdi priaju samo sa Racionalcima.
Jako se uplaila i ustuknula je magleno-pramenasto unazad, ali je stigla da uje kako njen
Parental kae: "Ja se dobro brinem o njoj, Tvrdi gospodine."
Zar je mogue da se Tvrdi raspitivao o njoj? O njenoj neobinosti, moda. Ali u Parentalovom
tonu nije bilo izvinjavanja. ak i u suoenju sa Tvrdim, govorio je o svojoj brizi za nju. Dua je tada
osetila neki neodreen ponos.
Ali sada je njen Parental odlazio, i sva ona nezavisnost ijem se pribliavanju Dua toliko
radovala izgubila je svoj fini oblik, stvrdnuta se u iljasti greben usamljenosti. Ona ree: "Ali zato
mora da ode?"
"Moram, drago malecko srednje."
Mora. Znala je to i sama. Svako, pre ili kasnije, mora. Doi e dan kad e ona uzdahnuti i rei:
"Moram".
"Ali po emu zna da je doao as kad mora? Ako moe da odabere vreme, zato ne odabere
neko drugo vreme i ne ostane due?"
"Tvoj levi otac je odluio", ree on. "Trijada mora da potuje njegovu volju."
"Zato mora njega da slua?" Svog levog oca, i srednjeg lana svoje roditeljske trijade tj.
majku, Dua skoro nikad nije viala. Oni vie nisu bili vani. Vaan je bio jo samo njen desni otac,
njen Parental, njen tatica, koji je, onako zdepast i ogranien ravnim povrinama, stajao pred njom.
Nije bio sav u glatkim oblinama kao Racionalac niti uskomeanim neravninama kao Emocionalka.
Uvek je mogla da pogodi ta e joj on rei. Skoro uvek.
Sa sigurnou je predvidela da e on rei: "Ne mogu da objasnim jednoj maloj Emocionalki."
Rekao je upravo to.
alost je provalila iz Due i ona ree: "Nedostajae mi. Znam da misli da te zanemarujem, i da
te ne volim zato to mi uvek govori ta sve ne smem. Ali ja bih vie volela da te ne volim zato to mi
pria ta sve ne smem, nego da tebe ne bude tu i da ne moe da mi pria ta sve ne smem."

A Tatica je prosto stajao. Ni na koji nain nije mogao da reaguje na jedan takav izliv sem na
jedan nain: primakao joj se i istisnuo iz sebe jednu ruku. To ga je kotalo vidnog napora, ali je ruku
drao; drhtavo, dodue. Ivice te ruke pomalo su se rasplinjavale.
Dua ree: "O, Tata", i uputi svoju ruku, koja je potekla oko njegove tako da se, gledano kroz
Duinu supstancu, inilo da je Parentalova ruka sva dimna i svetlucava; meutim, dobro je pazila do
njegovu ruku ne dotakne jer bi njemu to bilo strano neprijatno.
Onda je on svoju ruku povukao, ostavljajui njenu da obuhvata prazninu, i rekao: "Seti se
Tvrdih, Dua. Oni e ti pomoi. Ja ja u sad poi."
Otiao je i vie ga nikad nije videla.
Sad sedi Dua u zalasku sunca, prisea se prolosti. Buntovno je svesna da e Trit uskoro postati
zlovoljan zbog njenog odsustva i da e poeti da dodijava Odinu.
Onda bi joj Odin mogao drati pridiku o njenim dunostima.
Ba nju briga.

1b
Odin je bio u umerenom stupnju svestan da je Dua na povrini. Mogao je da oceni, bez ikakvog
razmiljanja, pravac, a donekle i distancu mesta gde je ona. Da je zastao da razmisli o ovome, moda
bi osetio nezadovoljstvo, jer to ulo za meusobnu svesnost ve dugo se postepeno umrtvljavalo;
umesto toga je (ne znajui ba jasno zato) oseao neku vrstu rastueg ispunjenja. Tako stvari treba
da idu; to je znak da se telo, sa starenjem, razvija ispravno.
Tritova meulina svesnost nije se smanjivala, ali se pomicala; sve vie se usmeravala na decu.
To je bio, oigledno, pravac korisnog razvoja, ali, s druge strane, uloga Parentala je jednostavna, u
izvesnom znaenju,te rei, ma koliko vana bila. Racionalac je daleko kompleksniji; u toj pomisli je
Odin nalazio sumorno zadovoljstvo.
Naravno, prava zagonetka je Dua. Toliko se razlikuje od svih ostalih Emocionalki. Trita je to
zbunjivalo i frustriralo, oduzimajui mu i ono malo sposobnosti za govor. I Odina je to frustriralo i
zbunjivalo, ponekad, ali je on bio takoe svestan i Duine beskonane sposobnosti da prui sreu u
ivotu; nije mu se inilo verovatnim da te dve njene neobinosti postoje nezavisno jedna od druge.
Ponekad je dovodila svoju okolinu do gneva, ali to je bila mala cena s obzirom na intenzivnu sreu
koju je davala.
Opet, taj Duin udni nain ivota moda je bio deo opravdanog, ispravnog poretka stvari. Tvrdi
su, izgleda, bili zainteresovani za nju, a oni, po pravilu, obraaju panju samo na Racionalce. To ga
je ispunjavalo ponosom: ako ak i Emocionalka zasluuje panju, utoliko bolje za trijadu.
Da, stvari su onakve kakve treba da budu. To je kameni temelj svega; to je ono to je Odin eleo
da oseti najvie, sve do dna. Jednog dana, on e ak saznati kad je vreme da se ode; tada e eleti da
ode. U to su ga Tvrdi uveravali, kao i sve druge Racionalce, ali su mu takoe rekli da e njegova
unutranja svest odrediti to vreme, i to nepogreivo, a saveta sa strane nee biti.
"Kad ti bude sebi rekao", objasnio mu je Losten na onaj jasan, paljiv nain kako Tvrdi uvek
govori kad se obraa Mekanome, kao da se silno trudi da postigne da ga Mekani razume "da zna
zato mora otii, onda e otii, i tvoja trijada sa tobom."
Na to je Odin bio odgovorio: "Ne mogu rei da sada elim da odem, Tvrdi gospodine. Ima
toliko da se naui."
"Naravno, dragi levokrilni. Tako sad osea, zato to nisi jo spreman."
Odin je pomislio: kako u moi ikad da se osetim spremnim kad neu nikad smatrati da nema jo
mnogo da se naui?
Ali to nije rekao. Bio je sasvim siguran da e vreme doi i da e tad razumeti.
Spustio je pogled na sebe, i pritom umalo da se zaboravi i istisne jedno oko u okolni prostor da
bi mogao sebe videti; eto, i u najzrelijem i najracionalnijem Racionalcu zadri se uvek jo po neki
deji impuls. Njemu, dabome, nije bilo potrebno da isprui oko da bi sebe video. Mogao je sebe lepo
da vidi ne pomiui oko sa take gde je bilo solidno uglavljeno. Naao je da je njegov fiziki izgled
zadovoljavajue vrst: fine, otro ocrtane konture, glatke, zaobljene u izvestan broj ovoida graciozno
spojenih.
Njegovo telo nije imalo ono udno privlano svetlucanje, kao Duino, imati prijatnu, umirujuu
masivnost kao Tritovo. On voli oboje, ali ne bi ni jednim razmenio telo. Niti, dabome, um. Nikad on
to ne bi rekao, daka-ko, jer ne bi eleo da povredi njihova oseanja, ali u njemu nikad nije gasnula
zahvalnost to nema onako ogranieno shvatanje stvari kao Trit ili (jo vie) onako nestalan, lutanju
sklon um kao Dua. Pretpostavljao je da njima takvi umovi ne smetaju, zato to oni ni za ta drugo ne

znaju.
Opet je postao udaljeno svestan Due, ali je tu svesnost namerno suzbio. U ovom asu Dua mu
nije bila potrebna. Ne zato to ju je manje eleo
to nije nego zato to su ga neke druge elje sve jae zahvatale. Deo sazrevanja Racionalca
sastoji se u tome da veba um, to moe jedino sam ili u drutvu Tvrdih, i da u takvom vebanju
nalazi sve vie zadovoljstva.
Sve vie se navikavao na Tvrde; sve je vie bio vezan za njih. Smatrao je da je i to ispravno, da
je kako valja i treba, jer on je Racionalac a oni su na neki nain super Racionalci. (Jednom je tako
rekao Lostenu, koji je od svih Tvrdih bio najprijateljskije nastrojen i, po Odinovom nejasnom utisku,
nekako najmlai. Losten je tad poeo sav da zrai zabavljanjem, ali odgovorio nije. A to je, meutim,
znailo da nije ni porekao.)
Tvrdi su ispunjavali Odinove najranije uspomene. Odinov Parental je svoju panju sve vie
posveivao poslednjem detetu, bebi Emocionalki. To je bilo prirodno. I Trit e tako, kad doe
poslednje dete, ako ikad doe. (Tu poslednju ogradu Odin je preuzeo od Trita koji ju je konstantno
koristio zamerajui Dui.)
to pre, to bolje: poto je njegov Parental bio tako esto zauzet, Odin je mogao da zapone svoje
obrazovanje veoma rano. Svoje detinjske obiaje je izgubio, i mnogo nauio, jo pre nego to je sreo
Trita.
Taj sastanak, meutim, bio je neto to Odin sasvim sigurno nikad nee zaboraviti. Mogao je biti
jue, a ne pre pola ivotnog veka: tako jasno ga pamti. Naravno, Odin je i pre toga viao Parentale
sopstvene starosti, dakle mlade, koji u to vreme, znatno pre nego to e zapoeti inkubaciju dece koja
e od njih nainiti istinske Parentale, jo nisu bili ni priblino onako glupi. Kao dete, igrao se sa
svojim desnokrilnim bratom i nije bio svestan nikakve intelektualne razlike izmeu njih (mada,
gledajui sada na te dane, uvia da je razlika postojala i tada).
Shvatao je, mutno, ulogu Parentala u trijadi. Jo kao dete uo je da se apue o stapanju.
Kad se Trit prvi put pojavio, kad ga je Odin prvi put ugledao, sve se promenilo. Po prvi put u
svom ivotu Odin je osetio neku unutranju toplinu, i pomislio da postoji neto to on eli a to nema
nikakve veze sa razmiljanjem. ak i sad se jasno sea postienosti koja je uz to oseanje ila.
Trit, naravno, nije bio postien. Parentalima nikad nije neprijatno zbog aktivnosti trijade, a
Emocionalkama jedva da je ikad ita neprijatno. Sa tim problemom suoavaju se samo Racionalci
"Suvie razmiljanja", rekao je jedan Tvrdi kad je Odin sa njim o ovom problemu diskutovao.
To je Odina ostavilo nezadovoljnim. Na koji nain bi razmiljanja moglo biti "suvie"?
Naravno, kad su se prvi put sreli Trit bejae mlad. Odin je bio tako nesiguran u sebe, u svoje
protivljenje, da je njegova reakcija bila neprijatno providna: naime, postao je, svojim spoljanjim
povrinama, skoro providan.
Sa oklevanjem, Odin ree: "Nisam te ranije video, zar ne, desni drue?"
"Nikad nisam bio ovde", ree Trit. "Doveli su me ovamo."
Obojica su tano znali ta se s njima desilo. Ovaj susret je araniran zato to je neko (neki
Parental, mislio je tada Odin, a kasnije je znao da je to uinio neki Tvrdi) smatrao da e njih dvojica
jedan drugome odgovarati; pretpostavka se pokazala ispravnom.
Izmeu njih dvojice intelektualne komunikacije nije bilo. Kako bi je moglo biti, kad je Odin
eleo da ui, eleo intenzitetom koji je nadmaivao sve drugo sem potrebe da postoji trijada, dok Trit
nije posedovao ni koncept uenja? Ono to je Tritu bilo potrebno da zna, to je taj znao izvan svakog
uenja ili zaboravljanja.
Odin je, ponet silnim uzbuenjem zbog otkrivanja stvari o ovom svetu i o njegovom Suncu, o

istoriji i mehanizmu ivota, o svim "o" Univerzuma, ponekad ( u tim ranim danima njihovog
zblienja) poinjao i nehotice da pria Tritu.
Trit bi sluao mimo, oito ne razumevajui nita, ali zadovoljan ulogom sluaoca; Odin bi, ne
uspevajui da prenese nita, bio podjednako oito zadovoljan ulogom predavaa.
Trit je, gonjen svojim specijalnim potrebama, uinio prvi potez. Odin je avrljao o onome to je
tog dana nauio. Upravo su zavrili svoje kratko podnevno jelo. (Njihova gua supstanca
apsorbovala je hranu tako brzo da su bili siti ve posle obine etnje po suncu, dok su se
Emocionalke izlagale suncu satima bez prekida, uvijajui se u pramenove i istanjujui se kao da ba
ele da posao to due potraje.)
Odin, koji je oduvek ignorisao Emocionalke, nastavi sa prianjem, zadovoljan. Trit, koji je bez
rei zurio u njih, iz dana u dan, postade vidno nemiran.
Naglo je priao Odinu, formirao jedan privezak (urbom koja je ostavila krajnje neprijatan
utisak na estetsko oseanje drugoga) i poloio ga na jedno mesto na Odinovom gornjem ovoidu,
tamo gde je blago svetlucanje doputalo da jedan dobrodoli dah toplog vazduha ue kao desert posle
ruka. Vidnim naporom Trit je razredio svoj privesak koji poe da tone u povrinu Odinove koe.
Sledeeg trenutka Odin je, strahovito postien, odskoio i izmakao se.
Kao beba Odin je takve stvari, naravno, inio, ali otkad je sazreo, nikako. "Nemoj to da radi,
Trit", ree on otro.
Tritov privezak ostade istegnut; njime kao da je malo pipao tamo-amo kroz vazduh. "Meni se
'oe."
Odin se drao to je zbijenije mogao; borio se da stvrdne svoju povrinu da bi spreio
prodiranje. "Meni se nee."
"Zato ne?" ree Trit preduzimljivo. "Nema nieg loeg u tome."
Odin ree prvo to mu pade na pamet. "Zabolelo je." (Nije stvarno zabolelo; ne fiziki. Ali Tvrdi
su uvek izbegavali dodir Mekih. Nepaljivo prodiranje bolelo je Tvrde, ali oni su drugaije grae
nego Meki, sasvim drugaije.)
Trita ovo nije prevarilo. U ovom pitanju, njegov instinkt ga ni sluajno nije mogao prevariti.
"Nije zabolelo", ree on.
"Pa, nije ispravno ovako. Treba nam jedna Emocionalka."
Na to je Trit samo mogao uporno da ponavlja: "Meni se ipak 'oe"
Bilo je neizbeno da se ovo ponavlja, i neizbeno da Odin popusti. Uvek je na kraju poputao;
bilo je to neto to se dogaa i najsamosvesnijem Racionalcu. Kao to stara poslovica kae: ili
priznaje da radi onu stvar, ili lae.
Pri svakom sledeem susretu Trit ga je spopadao; ako ne izduetkom, onda trljanjem povrine
kroz povrinu. Najzad je Odin, zaveden zadovoljstvom, poeo da pomae, pa pokuao i da sija. To
mu je uspevalo bolje nego Tritu. Jadni Trit, ispunjen beskonano veom eljom, silno se naprezao,
sav je huktao, pa ipak je postizao jedva neto malo svetlucanja, tu i tamo, kao u kakvim dronjcima.
Odin je, meutim, uspevao da uini celu svoju povrinu providnom; savladao bi svoju postienost i
potekao ususret Tritu. Prodiranje je bilo do dubine koe. Oseao je pulsiranje Tritovog tvrdog tela
ispod koe. Uivanje je bilo proeto oseanjima krivice.
Trit je, kad bi se zavrilo, najee ostajao u stanju zamora i neke nejasne ljutnje.
Odin je rekao: "Pa, Trit, rekao sam ti da nam je potrebna Emocionalka da bismo ovo uradili
kako treba. Ne moe da se ljuti na neto to je prosto-naprosto tako."
A Trit e: "Da u'vatimo jednu Emocionalku."
Da uhvatimo Emocionalku! Tritovi jednostavni nagoni navodili su ga uvek samo na direktnu

akciju. Odin nije bio siguran da e moi objasniti kompleksnosti egzistencije svome drugu. "Nije to
tako lako, desnence", poe on blago.
Trit naglo ree: "Tvrdi to mogu. Ti si im prijatelj. Trai od njih."
Odin je bio uasnut. "Da traim, to ne mogu." Nesvesno prelazei na svoju predavaku
intonaciju, nastavio je: "Jo nije nastupilo pravo vreme, jer da jeste, ja bih to svakako znao. Dok to
vreme..."
Trit nije sluao. Ree: "Pitau ih ja."
"Ne", ree Odin uasnuto, "Ti se u to ne meaj. Kaem ti da nije vreme. Moram da se brinem za
svoje obrazovanje. Lako je to kad si Parental pa ne mora nita da zna, ali..."
Istog momenta kad je to rekao zaalio je, a sem toga znao je da je u svakom sluaju rekao neto
neistinito. Radilo se prosto o tome to nije eleo da uini nita, aposlutno nita to bi moglo uvrediti
Tvrde i naruiti njegov koristan odnos sa njima. Trit, meutim, nije pokazivao znake da mu je ita
zasmetalo; Odin poe da shvata da njegovome drugu no izgleda razumno ni potrebno da zna ita vie
od onog to ve zna i da se ne vrea ako mu neko kae istinu o tome.
Problem Emocionalke neprestano je iskakao pred njih, meutim. Ponekad su pokuavali da
jedan drugog potpuno promu. Zapravo, ta potreba vremenom je jaala. Zadovoljstvo su nalazili, ali
nikad potpuno, i svaki put je Trit zahtevao Emocionalku. Odin se svaki put bacao jo dublje u svoje
studije, maltene kao da se time brani od problema
Ipak, s vremena na vreme, bio je skoro na ivici odluke da popria sa Lostenom o tome.
Od svih Tvrdih, Lostena je znao najbolje; Losten se najvie lino interesovao za Odina. Neka
samrtna nepromenljivost lebdela je nad Tvrdima, jer oni su ostajali isti, uvek isti; njihova forma bila
je fiksirana. Njima su oi bile, naprimer, na jednom odreenom mestu, i uvek su ba tu ostajale i to
kod svih njih na istom mestu. Koa im nije bila ba tvrda, ali bila je uvek neprozirna, nikad
svetlucava, nikad neodreena, nikad u nju nije mogla prodreti druga koa istog tipa.
Nisu bili neto mnogo vei od Mekih, ali su bili tei. Njihova supstanca bila je mnogo gua;
morali su da paze da ne povrede popustljiva tkiva Mekih.
Jednom, jo kad je bio mali, stvarno mali, kad je njegovo telo teklo skoro isto onako slobodno
kao telo njegove sestrice, Odinu se pribliio jedan Tvrdi. Nikad nije saznao koji je to Tvrdi bio, ali je
u kasnijem ivotu saznao da bebe-Racionalci ispunjavaju svakog Tvrdog radoznalou. Odin je
posegao da dodirne tog Tvrdog, iz iste radoznalosti. Tvrdi je odskoio. Kasnije je Odina njegov
Parental izgrdio zbog tog pokuaja dodirivanja Tvrdog.
Grdnja je bila otra i Odin ju je zauvek zapamtio. Kao stariji, nauio je da gusto rasporeeni
atomi tkiva Tvrdih oseaju bol kad drugi atomi nasilno zadiru meu njih. Odin se zapitao da li Meki
takoe oseaju bol kad zadru u Tvrdog. Neki drugi mladi Racionalac rekao mu je jednom da se
sudario sa Tvrdim i da se taj Tvrdi sav presamitio, dok on sam, Racionalac, nije osetio nita ali
Odin nije bio siguran da li je ta tvrdnja istina ili samo melodramatino hvalisanje.
Bilo je i drugih stvari njemu nedostupnih. Voleo je da se trlja o zidove peine. Kad je doputao
sebi da prodre u stenu, doivljavao je toplo, prijatno oseanje. Bebe to uvek rade, ali odrastanjem to
postaje sve tee. Ipak, voleo je da zalazi do dubine koe i to mu je prijalo, ali njegov Parental ga je
uhvatio da to radi i izgrdio ga. Odin se usprotivio govorei da njegova sestra to isto neprestano radi:
video ju je.
"To je drugo", ree Parental. "Ona je Emocionalka."
Drugom prilikom, kad je apsorbovao sadraj jednog dugotrajnog snimka (tad je ve bio stariji)
iz dosade je formirao nekoliko telesnih izduenja i njihove vrhove tako razredio da su mogli
prolaziti jedan kroz drugi. Stekao je naviku da to radi dok slua. Nastajalo je neko prijatno bockanje

koje mu je pomagalo da slua i inilo ga prijatno pospanim posle.

Parental ga je uhvatio i u tome, i takve stvari mu rekao da je Odinu neprijatno da ih se seti.
U tim vremenima, niko mu nije stvarno otvoreno govorio o stapanju. Sipali su znanje u njega,
davali mu obrazovanje o svemu, ali ni rei nisu progovarali 6 onome radi ega se u trijadu stupa. Ni
Tritu niko nita nije rekao, ali Trit je Parental, on zna i ako mu se ne kae. Naravno, kad je Dua
konano dola, sve je bilo jasno, iako se inilo da ona o toj stvari zna manje ak i od Odina.
Ali nisu Duu dobili zbog ma kakve Odinove inicijative. Trit je poeo tu temu; Trit, koji se u
normalnim sluajevima bojao Tvrdih i nemo ih izbegavao; Trit, kome je nedostajalo Odinovo
samopouzdanje, u svakom pogledu sem u ovom jednom; Trit, koji se na ovu jednu stvar usmerio
manijaki uporno; Trit Trit Trit...
Odin uzdie. Trit se ubacuje u njegove misli zato to, evo, i fiziki dolazi. Moe da ga oseti: grub
je, zahteva, uvek zahteva. Odin tako malo vremena moe sebi da posveti ovih dana, ba kad vie no
ikad eli da razmilja, da dovede svaku misao na svoje mesto...
"Da, Trit", kae on.

1c
Trit je svestan da je tvrdoglavo glup. Ne smatra da je to runo. O tome uopte i ne razmilja. Kad
bi razmiljao, zakljuio bi da je to lepo. Njegovo telo je konstruisano da obavi jedan posao, i za taj
jedan konstruisano je dobro.
"Odin, gde je Dua?" ree on.
"Negde napolju", promrmlja Odin, maltene kao da ga je ba briga. Trita je nervirao takav
omalovaavajui stav prema trijadi, Dua je tako teka, a Odina ba briga.
"Zato je puta da ide?"
"Kako mogu da je zaustavim, Trit? I kakva je teta od toga to ide?"
"Zna ti kakva je teta. Imamo dve bebe. Treba nam trea. Tako je teko napraviti srednju bebu u
poslednje vreme. Da bismo u tome uspeli, Dua mora biti dobro nahranjena. Sad ona opet luta u vreme
zalaska sunca. Kako moe pristojno da se nahrani u vreme zalaska sunca?"
"Nije mnogo jena."
"A mi ostadosmo bez srednje bebe, Odin." Tritov glas je milovao, "Kako mogu dobro da te
volim bez Due?"
"Ma, dobro, sad", promumljao je Odin. Trita je, jo jednom, zbunila injenica da se Odin stidi
pri spominjanju jednostavnih istina.
"Seti se", ree Trit, "ja sam taj koji je nabavio Duu." Da li se Odin toga sea? Da li Odin ikad
misli o trijadi i o znaaju trijade? Ponekad Trita obuzme takva frustracija da bi mogao... ma mogao bi
da ... Zapravo, ne zna ta bi to uinio, ali zna da se osea frustriranim, prikraenim. Kao u onim
starim danima kad je eleo jednu Emocionalku a Odin odbijao da uini ma ta.
Trit je znao da mu nekako ne polaze od ruke one dugake, komplikovane reenice. Ali Parentali,
ako ne priaju, misle. Misle o vanim stvarima. Odin uvek pria p atomima i energiji. Koga je briga
za atome i energiju? Trit razmilja o trijadi i bebama.
Odin mu je jednom rekao da se broj Mekih polako smanjuje. Zar ga to nije zabrinulo ? Zar nije
zabrinulo Tvrde? Brine li to ikog sem Parentala?
Samo dve forme ivota na celom celcijatom svetu, Tvrdi i Meki. I hrana, koja sija dole na njih.
Odin mu je jednom rekao da je Sunce poelo da se hladi. Ima manje hrane, rekao je, pa se i
narod smanjuje. Trit u to ne veruje. Ne ini mu se da je sunce hladnije nego kad je bio beba. Problem
je prosto u tome to narod vie ne posveuje dovoljno brige trijadama. Suvie je zanetih Racionalaca,
suvie neozbiljnih Emocionalki.
Ono to Meki moraju da uine, to je da se koncentriu na vane stvari u ivotu. Kao Trit. On se
brine za poslove ove trijade. Dola je levokrilna beba, zatim stie i desnokrilna. Sad njih dvoje rastu i
napreduju. Ali mora se obezbediti i sestrica, srednja beba. Nju je najtee zapoeti, a bez nove male
Emocionalkice u budunosti nee moi da se stvori nova trijada.
ta je uinilo Duu ovakvom? Oduvek je bila teka, ali u poslednje vreme sve gora.
Trit je oseao neki mrani bes usmeren na Odina. Uvek Odin pria koristei sve one teke rei. A
Dua slua. Odin sa Duom pria do beskonanosti, dok se ne stekne utisak da to dva Racionalca
priaju. To je ravo za trijadu.
Odin bi trebalo malo da razmisli o svojim postupcima.
Uvek Trit za sve mora da se brine. Uvek Trit radi poslove koje neko mora uraditi, Odin je bio
prijatelj Tvrdih, pa ipak nije nita rekao. Trebala im je Emocionalka, a Odin je utao. Odin je sa

njima priao o energiji a ne o potrebama trijade.

Trit je preokrenuo tok dogaaja. Toga se sa ponosom sea. Video je Odina kako pria sa jednim
Tvrdim i priao. Bez ijednog drhtaja u glasu rekao je: "Treba nam jedna Emocionalka."
Tvrdi se okrenuo da ga pogleda. Trit nikad nije bio tako blizu ijednom Tvrdom. Taj Tvrdi je bio
sav iz jednog komada: svi njegovi delovi morali su se okrenuti ako se samo jedan deo okrene. Imao
je i neke izduetke koji su se mogli pokretati zasebno, ali ni ti izduetci nikad nisu menjali oblik.
Nikad nisu tekli. Bili su nepravilnog oblika i ne lepi. Ti produeci nisu voleli da budu dotaknuti.
Tvrdi ree: "Da li je to tano, Odin?" Nije se obraao Tritu.
Odin se spljeskao. Sravnio se sa zemljom; tako pljosnatog ga Trit nikad dotad nije video. Rekao
je: "Moj desnokrilni je preterano revnostan. Moj desnokrilni je... je..." Zamucnuo je, huktao, nije
mogao da nastavi.
Trit je mogao. "Ne mo' se stapamo bez nje", ree.
Trit je znao da je Odin zanemeo od stida, ali za to nije ni najmanje mario. Vreme je dolo.
"Pa, dragi levokrilni", ree Tvrdi Odinu, "da li su tvoja oseanja po ovom pitanju podudarna?"
Tvrdi govore isto kao Meki, ali grublje i sa manje prizvuka. Teko ih je sluati. Trit je, bar, tako
mislio, mada se inilo da se Odin navikao na razgovor sa njima.
"Da", ree Odin konano.
Tvrdi se najzad okrenuo Tritu. "Podseti me, mladi desnokrilni: koliko dugo ste ti i Odin
zajedno?"
"Dovoljno dugo", ree Trit, "da zasluimo Emocionalku." vrsto je odravao svoju formu
uglastom. Nije dozvoljavao sebi da bude uplaen. Ovo je bilo isuvie znaajno, Ree: "A ime mi je
Trit."
inilo se da ovo zabavlja Tvrdoga. "Da, izbor je bio dobar. Ti i Odin dobro odgovarate jedan
drugom, ali zato e izbor Emocionalke biti teak. Mi smo ve manje-vie odluili. U najmanju ruku,
ja sam odavno doao do svog uverenja, ali neophodno je uveriti i ostale. Budi strpljiv, Trit."
"Umoran sam od strpljenja,"
"Znam, ali ipak budi strpljiv." Opet se zabavljao.
Kad je Tvrdi u potpunosti otiao, Odin se pridigao i besno razredio. "Kako si mogao to da
uini, Trit?" upitao je. "Zna li ti ko je to bio?"
"Bio je jedan od Tvrdih."
"Bio je Losten. Moj posebni nastavnik. Ne elim da bude ljut na mene."
"Zato bi bio ljut? Bio sam utiv."
"Ma, nije vano." Odin se vraao u normalan oblik. To je znailo da vie nije ljut. (Trit je zbog
toga osetio olakanje, ali se trudio da to ne pokae.) "Veoma je neugodno kad moj glupi desni drug
prie i obrati se mom Tvrdom."
"Onda to mu nisi ti to rekao?"
"Postoji neto to se zove pravo vreme."
"Ali za tebe nikad nije pravo vreme."
Ali onda su protrljati povrine i prestali da se svaaju, a nedugo posle toga dola je Dua.
Losten ju je doveo. Trit to nije znao; Tvrdog koji ju je vodio uopte nije gledao. Samo Duu.
Kasnije mu je Odin rekao da je taj Tvrdi bio Losten.
"Vidi?" ree Trit. "Ja sam bio taj koji je razgovarao s njim. Zato ju je doveo."
"Ne", ree Odin, "bilo je pravo vreme. On bi je doveo i da mu se niko od nas dvojice nije
obratio."

Trit mu nije verovao. Bio je sasvim siguran da je Duino postojanje meu njima u celosti njegova
zasluga.
Na svetu sigurno nije bilo, nikad, nikog kao Dua. Trit je video mnogo Emocionalki. Sve su bile
privlane. Bilo koju od njih ori bi prihvatio radi propisnog stapanja. Ali kad je jednom video Duu,
shvatio je da nijedna druga ne bi odgovarala. Samo Dua. Samo Dua.
A Dua je znala tano ta da uini. Tano. Kasnije im je priznala da joj niko nikad nije pokazao
kako se to radi. Niko sa njom nije o tome priao. Nisu ak ni druge Emocionalke, zato to ih je ona
izbegavala.
Ipak, kad se naoe zajedno, svako od njih troje znao je tano ta treba da radi.
Dua se razredila. Razredila se vie nego to je iko ikad to pred Tritovim oima uinio. Razredila
se daleko vie nego to je Trit mislio da je mogue razrediti se. Pretvorila se u neku vrstu obojenog
dima koji je ispunjavao sobu i zasenjivao Trita. Pokrenuo se ne znajui da to ini. Utopio je sebe u
vazduh koji je bio Dua.
Nije bilo nikakvog oseaja penetracije. Trit nije osetio ni otpor, ni trenje. Osetio je samo neko
unutranje plovljenje i neto kao brzi puls. Osetio je kako se i njegovo telo odaziva, poinje da se
razreuje, ali to nije, kao uvek do tada, bilo praeno silnim naporom. Ispunjen Duom, bio je u stanju
da se bez napora razredi u neki svoj sopstveni gusti dim. Razreivao se kao da tee, u jednom
ogromnom glatkom toku.
Mutno je video Odina kako im se primie s druge strane, Dui s leva. I Odin se razreivao.
A onda ok kao da su okovi svih kontakata na svetu ujedinjeni: dosegao je Odina. Ali to uopte
nije bio ok. Trit je oseao bez oseanja, znao bez znanja. Skliznuo je u Odina a Odin u njega. Nije
mogao biti siguran da li obuhvata Odina, ili ovaj njega, ili oba, ili nijedno.
Sve je bilo zadovoljstvo.
Pojaavanjem tog zadovoljstva ula poee da se pomrauju, a u asu kad je mislio da ne moe
izdrati jo jae zadovoljstvo, ula se ugasie sasvim.
Dolo je i vreme kad su se odvojili i ostali da zure jedno u drugo.
Njihova stopljenost bila je potrajala nekoliko dana. Naravno, stapanje je uvek zahtevalo dosta
vremena. to bolje je bilo, due je trajalo, ali kad bi se zavrilo inilo se kao da je proao samo jedan
tren. Nisu zapamtili nita. U kasnijim vremenima, malo koje njihovo stapanje trajalo je due od toga
prvog.
Odin ree: "Ovo je bilo divno."
Trit je samo zurio u Duu koja je takvo stapanje omoguila.
Ona se zgunjavala, vrtloila, kretala drhtavo. inilo se da je na nju ovo uticalo jae nego na
njih.
"Radiemo mi ovo ponovo", ree ona urno, "ali kasnije, kasnije. Pustite me sad da idem."
Odjurila je. Nisu pokuali da je zaustave. Bili su isuvie savladani onim to se dogodilo da bi
pokuali da je zaustave. A i kasnije se uvek tako deavalo: posle stapanja, ona ode. Koliko god da je
uspeno bilo, ona ode. U njoj kao da je bilo neto to je zahtevalo samou.
To je Tritu smetalo. Taku po taku, u svemu od reda ona se razlikovala od drugih Emocionalki.
To ne bi trebalo da bude tako.
Odin je imao drugaije miljenje. Mnogo puta je rekao: "Zato je ne ostavi na miru, Trit? Ona
nije kao ostale, a to znai da je bolja od ostalih. Stapanje ne bi bilo tako dobro da je ona kao ostale. Je
I' ti hoe prednost; a da ne plati i cenu?"
Trit to nije ba jasno razumeo. Jedino je znao da ona treba da radi ono to treba da bude uraeno.

Rekao je: "Ja elim da ona radi ono to treba."

"Znam, Trit, znam. Ali ipak je pusti na miru."
Odin je esto sam grdio Duu zbog njenog neobinog ponaanja, ali nikad nije bio voljan da
pusti Trita da je grdi. "Nema ti takta, Trit", rekao bi ponekad. Trit nije znao ta je to tano takt.
A sad ... Ve je mnogo vremena prolo od onog prvog stapanja, a beba Emocionalka jo im se
nije rodila. Jo koliko ekanja? I ovo dosad bilo je daleko previe. A Dua kao da je sve due periode
provodila u usamIjenosti, a ne sve krae.
Trit ree: "Ona ne jede dovoljno."
"Kad doe pravo vreme..." poe Odin.
"Uvek ti pria da li je pravo vreme ili nije pravo vreme. Za tebe pre svega nikad nije bilo pravo
vreme da zatrai Duu. Sad ti nikad nije pravo vreme da dobijemo bebu Emocionalku. Dua bi
morala..."
Ali Odin se okrenuo. "Ona je tamo napolju, Trit", ree. "Ako hoe idi pa je dovedi, kao da si joj
Parental a ne njen desnokrilni. Uini to. Ali ja kaem, pusti je na miru."
Trit je uzmakao. Imao je on mnogo toga da kae, ali nije znao kako da kae.

2a
Dua je bila na neki mutan i dalek nain svesna uzbune izmeu levog i desnog, uzbune koja se nje
ticala. Njena buntovnost postade jo vea.
Ako bilo ko od njih dvojice, levi ili desni, doe po nju, to e se zavriti stapanje, a ona je na
samu tu pomisao besnela. Nita drugo Trit nije imao na umu, samo to i decu. Nita drugo nije eleo,
samo to, i da dobiju svoje tree, poslednje dete. Sve je bilo vezano za decu i za to jo nedostajue
dete. A kad Trit eli stapanje, stapanje i dobije.
Kad god zadre, Trit postigne dominaciju u trijadi. Zakai se za neku jednostavnu ideju, nikako ne
poputa, i na kraju Odin i Dua moraju da popuste. Ali sad ona nee popustiti; nee...
Na tu pomisao nije se oseala nelojalnom. Nije predviala da e ikad osetiti bilo prema Odinu,
bilo prema Tritu onu silnu enju koju oni oseaju jedan prema drugom. Ona moe da se stapa i
sama; oni to mogu samo njenim posredovanjem (onda zato ona nije najuglednija?). Pri stapanju
utroje oseala je intenzivno uivanje; to je oita istina, bilo bi glupo to poricati; ali to zadovoljstvo
bilo je srodno onom koje je sticala prolazei kroz zid, to je ponekad tajno inila. Za Trita i Odina,
stapanje je znailo zadovoljstvo kakvo nikad ranije nisu osetili i nikako drukije ne mogu osetiti.
Ne, ekaj, Odin ima i zadovoljstvo uenja, onoga to on naziva intelektualnim razvojem. Dua je
ponekad osetila neki deli toga, dovoljno da shvati ta bi te rei mogle znaiti; iako se to
zadovoljstvo razlikuje od stapanja, moe da poslui kao substitut, bar u toj meri da Odin ponekad
izdri bez stapanja.
Ali to za Trita ne vai. Za njega postoje samo stapanje i deca. Samo to. A kad se njegov majuni
um usmeri, Odin e popustiti, a potom e i Dua popustiti.
Jednom se pobunila. "Ali ta se dogaa kad se stopimo? Mi ostanemo tako stopljeni satima,
ponekad danima. Sta se deava za sve to vreme?"
Trit kao da je smatrao da je to skandalozno pitanje. "Uvek je tako. Tako treba.
"Ne volim nita to treba. Hou da znam zato treba."
Odin je izgledao kao da mu je neprijatno, da je postien. Taj provede pola ivota u postienosti.
"Pa, Dua", ree on, "to stvarno mora tako biti. Zbog dece." Izgovarajui tu re, kao da je poeo da
pulsira.
"Ama nemoj tu da mi pulsira", ree Dua otro. "Sada smo odrasli, stapali smo se ni sama ne
znam koliko puta, i sve to znamo to je da se pomou stapanja prave deca. Onda valjda sme to tako i
da kae. Zato stopljenost traje toliko dugo, samo to pitam?"
"Zato to je to jedan komplikovan proces", ree Odin, pulsirajui i dalje. "Zato to zahteva
energiju. Dua, dugo je vremena potrebno utroiti da bi se dete zaelo, a ak i kad se to vreme utroi,
dete se ne zane uvek. tavie, stvari se pogoravaju... Ne samo u naem sluaju", dodade urno.
"Pogoravaju?" ree Trit brino. Iz Odina nije uspeo nita vie da izvue.
Neko vreme posle toga imali su svoje prvo dete, bebu-Racionalca, dete koje je tako letelo i
istanjivalo se da su svo troje bili u zanosu divljenja; ak je i Odin pristajao da dri dete i da ga puta
da u njegovim rukama menja oblike, dokle god je to Trit doputao. Jer Trit je, naravno, bio taj koji je
posle dugog pred-formiranja sproveo inkubaciju deteta; Trit se od deteta odvojio u momentu kad je
ono zapoinjalo svoju nezavisnu egzistenciju; Trit se za dete u svakom trenu brinuo.
Posle toga Trit esto nije bio sa njima, to je Dui donosilo udnovato zadovoljstvo. Tritova
opsesija joj je smetala, ali Odinova joj je, zaudo, prijala.

Sve vie je uviala Odinov... znaaj. Kad je neko Racionalac, on poseduje neku osobinu koja mu
omoguuje da odgovara na pitanja, i Dua je nekako uvek Imala pitanja za Odina. Spremnije je
odgovarao kad Trit nije bio tu.
"Zato je potrebno toliko vremena, Odine? Ne volim da se stopim i da onda danima ne znam ta
se deava."
"Savreno smo bezbedni, Dua, ree Odin iskreno. "Ma hajde, pa nita nam se nikad nije desilo,
zar ne? Nikad nisi ula da se ita desilo ijednoj trijadi, zar ne? Sem toga, ti ne bi trebalo da postavlja
pitanja."
"Zato to sam Emocionalka? Zato to druge Emocionalke ne postavljaju pitanja? Ako ba hoe
da zna, ja ostale Emocionalke ne podnosim, a pitanja hou da postavljam."
Bila je savreno svesna da Odin zuri u nju kao da nikad nije video nikoga tako privlanog, i da
bi smesta dolo do stapanja, da je Trit prisutan. ak je sebi dopustila da se malo razredi; ne mnogo,
ali primetno, iz namerne koketerije.
Odin ree: "Ali, ti moda ne razume implikacije, Dua. Da bi se zaela nova iskra ivota,
potrebno je mnogo energije."
"esto spominje energiju. ta je ona? Tano ta?"
"Pa, ono to jedemo."
"Dobro, onda zato ne kae hrana?"
"Zato to hrana i energija nisu ba sasvim ista stvar. Naa hrana dolazi iz Sunca i predstavlja
jednu vrstu energije, ali postoje i druge vrste energije koje nisu hrana. Kad jedemo, moramo se
rairiti da bismo apsorbovali svetlost. To je Emocionalkama najtee jer su daleko providnije; to znai
da svetlost proe kroz njih umesto da bude apsorbovana..."
Divno je kad ti neko objasni, mislila je Dua. Kad joj neto kau, ona to stvarno zna; ali ne zna
prave rei, duge naune rei koje Odin zna. Utoliko je smisaonije i otrije ono to se desilo.
Sada, odrasla, osloboena straha od detinjeg zadirkivanja, ojaana ugledom koji je proisticao iz
injenice da pripada Odinovoj trijadi, pokuala je da se zbije uz ostale Emocionalke i da izdri guvu
i brbljanje. Najzad, i Dui je ponekad trebao obrok neto jai od uobiajenog, a posle boljeg jela
stapanje je bolje uspevalo. Bilo je neke radosti ponekad je zamalo uspevala da uhvati zadovoljstvo
koje su ostale izvlaile iz toga u klizavom puzanju i manevrisanju radi izlaganja suncu; u
raskonom skupljanju i zgunjavanju da bi se, uveanom debljinom, efikasnije uhvatila toplota.
Ipak, Dui kao da je i mala koliina toplote sluila dugo, a ostalima nikad dosta. Imale su one
neki stil alavog uvijanja koji ona nije mogla da imitira, a na kraju ni da podnosi.
Zato su Racionalci i Parentali tako retko bili na povrini. Njihova gustina omoguavala im je da
brzo jedu i da odu. Emocionalke su se uvijale na suncu satima, jer ne samo to su jele sporije, nego
im je vie energije i trebalo nego drugima, naroito za stapanje.
Emocionalka daje energiju, objasnio je Odin (pulsirajui toliko da je njegove signale bilo jedva
mogue razumeti), Racionalac daje seme a Parental slui kao inkubator.
Kad je Dua to shvatila, poela je sa izvesnim elementom razonode, ne vie samo neodobravanja,
da posmatra ostale Emocionalke kako praktino usrkuju u sebe crvenu svetlost sunca. Poto one
nikad nisu postavljale pitanja, bila je sigurna da ne znaju zbog ega to rade i da ne razumeju da
postoji i nepristojni aspekt tog njihovog drhtavog zgunjavanja i kikotavog zalaenja pod povrinu,
gde su ih ekala dobra stapanja, naravno, uz obilje energije.
Mogla je da razume i Tritovo nezadovoljstvo kad bi sila pod povrinu ne pokazujui onu
uskomeanu neprovidnost koja oznaava dobru naderanost. Ipak, kakvo pravo su oni imali da se
bune? Zadravala je vitkost iz koje proistie vetije stapanje. Neka druge trijade izvode svoja stapanja

na nain halapljivog obilja i nereda; Dua je sigurna da je eterinost glavna stvar. Uostalom, malo
levokrilo i malo desnokrilo su se konano ipak rodili, zar ne?
Naravno, bebeEmocionalka, maleno srednje, bila je klju. Za nju treba vie energije nego za
ostalo dvoje. Dua energije nijedanput nije imala dovoljno.
ak je i Odin poeo to da spominje. "Ne dobija dovoljno sunca, Dua."
"Dobijam", ree Dua sa hitnjom.
"Genijina trijada", ree Odin, "upravo je zaela jednu Emocionalku."
Dua nije volela tu Geniju. Nikad. ak i po normama koje vae meu prosenim Emocionalkama,
Genija je bila izuzetno praznoglava. Dua nadmeno ree: "Pretpostavljam da se hvalisala o tome.
Nema ta delikatnosti. Pretpostavljam da sad govori: 'Ne bi trebalo to da spominjem, draga moja, ali
nikad nee pogoditi ta su moj levokrildija i desnokrildija zapucali i uradili ...' Imitirala je
Genijino ustrepereno signaliziranje ubitanom preciznou. Odina je to zabavilo.
Ali onda je rekao: "Genija je moda tupaa, ali jeste zaela Emocionalku, i Trit je zbog toga
uznemiren. Mi se trudimo ve mnogo due nego to su se oni trudili..."
Dua se okrenula od njega. "Sunca uzimam najvie to mogu da podnesem. Naderem se toliko da
ne mogu da se pomaknem. Ne znam ta ti hoe od mene."
"Ne ljuti se", ree Odin. "Obeao sam Tritu da u priati s tobom. On misli da me ti slua..
"Ma, Trit samo misli da je udno to mi ti objanjava nauku. On ne razume. ... eli li srednju
lanicu poput ostalih?"
"Ne", ree Odin uozbiljeno. "Nisi poput drugih, i zbog toga sam srean. A ako te zanimaju
racionalske teme, dozvoli da ti neto objasnim. Sunce vie ne daje onoliko hrane koliko je davalo u
davna vremena. Svetlosna energija je oslabila; potrebna su dua izlaganja. Prirataj opada ve
vekovima. Stanovnitvo sveta je danas samo deli od onog to je nekad bilo, po brojnosti."
"Ja tu nita ne mogu", ree Dua buntovno.
"Moda Tvrdi mogu. I njihov brojni sastav se smanjuje..."
"Da li oni odlaze?" Dua je bila iznenada zainteresovana. Uvek je zamiljala da su Tvrdi na neki
nain besmrtni; da se ne raaju; da ne umiru. Ko je ikad video, na primer, bebu Tvrdih? Oni nemaju
bebe. Oni se ne stapaju. Oni ne jedu.
Odin zamiljeno ree: "Pretpostavljam da odlaze. Meni nikad ne priaju o sebi. Nisam ak
siguran ni kako jedu, ali naravno da moraju da jedu,
I moraju da se raaju. Eto, na primer, pojavio se jedan nov; nisam ga jo video... Ali ostavimo to.
Poenta je u tome da su poeli da razvijaju jedan vetaki izvor hrane..."
"Znam", ree Dua. "Probala sam je."
"Probala si! Nisam to znao!"
"Jedna grupica Emocionalki je priala o tome. Rekle su da Tvrdi trae dobrovoljce koji e to
probati; glupae su se sve uplaile. Rekle su da e od te hrane verovatno sve ostati trajno tvrde i da
nee vie moi da se stapaju."
"To su gluposti", ree Odin estoko.
"Znam. Zato sam se javila. To ih je uutkalo. Njih je tako teko podneti, Odin,"
"Kako je bilo?"
"Uasno", ree Dua isto onako estoko. "Otro i gorko. Naravno da to nisam rekla drugim
Emocionalkama."
Odin ree: "I ja sam je probao. Nova hrana nije ba tako loa."
"Racionalci i Roditelji ne mare za ukus hrane."

"Jo uvek je samo eksperimentalna", ree Odin. "Tvrdi svim silama rade na poboljavanju.
Naroito Estvald to je onaj koga maloas spomenuh, onaj novi koga jo nisam video naroito
se on angauje oko toga. Losten o njemu ponekad govori kao da je to neka specijalna linost; veoma
veliki naunik ."
"Kako to da ga nikad nisi video?"
"Ja sam samo Meki. Ne misli valjda da mi sve kazuju i pokazuju? Jednog dana u ga valjda
videti. On je razvio novi izvor energije koji nas moe, jo, sve spasti..."
"Ja vetaku hranu neu", ree Dua i iznenada napusti Odina.
Ovo se desilo nedavno, Od tada Odin nije spominajo tog Estvalda, ali ona je znala da e ga
spomenuti, o tome je natenane razmiljala, ovde gore, u zalasku sunca.
Samo tom jednom prilikom videla je vetaku hranu: uarena sfera svetlosti, kao majuno
Sunce, u peini koju su Tvrdi samo za to izdvojili. I sad se seala tog gorkog ukusa.
Hoe li oni to poboljati? Hoe li moi da postignu bolji ukus? ak izvrstan? Da li e ona tad
morati da se hrani vetakom energijom i da ispunjava sebe sve dok joj oseanje sitosti ne ulije
nezadrivu elju da se stapa?
Plaila se te elje koja samu sebe stvara. Drukije je kad elja nastupi zbog grozniavih
usklaenih podsticaja od strane desnokrilnog i levokrilnog. Samostvaranje elje znai da e Dua biti
zrela da zane treu bebu. A to nije voljna!
Dugo joj je trebalo da sebi prizna tu istinu. Ona ne eli da zane malu Emocionalku! Kad se rodi
i to tree dete, neodbranjivo nastupa as da se ode, a ona nee da ode. Pamtila je dan kad ju je njen
Parental napustio zauvek; za nju samu nikad nee nastupiti taj momenat. To je vatrenom estinom
odluila.
Ostalim Emocionalkama je svejedno, zato to su suvie glupe da o tome razmisle, ali ona je
drukija. Ona je neobina Dua, Dua Beulja; tako su je zvale; e pa i bie drukija. Dokle god ne zane
to tree dete, nee otii; ostae i dalje iva.
Zato nee dobiti to tree dete. Nikad. Nikad!
Ali kako da izbegne? I kako da udesi da Odin ne sazna? ta ako Odin sazna?

2b
Odin je ekao da Trit neto preduzme. Bio je razumno siguran da Trit nee ba bukvalno da ode
na povrinu po Duu. To bi znailo ostaviti decu, a to je Tritu uvek bilo teko. Trit je neko vreme
ekao i utao, a kad je krenuo, otiao je u pravcu udubine gde su deca bila smetena.
Odinu je laknulo kad Trit ode. Nije mu bilo ba prijatno, naravno, jer je Trit bio ljut i povuen u
sebe tako da je meulini kontakt oslabio a barijera nezadovoljstva se uzdigla. Odina je to neizbeno
moralo ispuniti tugom. Imao je oseaj da se ivotni puls usporava. .
Ponekad se pitao da Li i Trit to osea... Ne, nepoteno je tako misliti. Trit ima svoj specijalni
odnos sa decom.
A to se tie Due, ko bi mogao znati ta Dua osea? Ko zna ta ijedna Emocionalka osea? One
su toliko drukije da u odnosu na njih levokrilni i desnokrilni izgledaju jednaki u svemu sem u umu.
Ali ak i kad se ima u vidu nepouzdano postupanje Emocionalki, ko bi mogao znati ta Dua
izuzetno od svih, ba Dua misli?
Zato je Odin bio skoro zadovoljan kad je Trit izaao: pravo pitanje o kojem je eleo da misli
bila je Dua. Zakanjenje u zainjanju treeg deteta postajalo je uistinu predugo, a Dua je za ubeivanja
imala sve manje prijemivosti, a ne sve vie. I u Odinu je rastao neki nemir koga on nije mogao
sasvim da odredi; morae o tome da razgovara sa Lostenom.
Siao je u peine Tvrdih, urei toliko da su se njegovi pokreti stapali u neprekidni tok koji,
ipak, nije bio ni priblino onako nedostojanstven kao udno uzbuujua meavina kolebanja, jurcanja
i krivudanja karakteristina za kretanje Emocionalki, ali ni onako smean kao tupo premeanje teine
kojim su se sluili Parentali...
(Imao je jasnu misaonu sliku Trita kako bumba tamo-amo jurei bebu-Racionalca koja je,
dabome, u tom ivotnom dobu klizava skoro kao Emocionalka, tako da je Dua morala da zaprei
bebi put i dovede bebu nazad; onda Trit, dajui prekorne znake, premilja da li da prodrma to malo
ivo stvorenje ili da ga obujmi svojom supstancom. Od prvog dana Trit se efektnije razreivao radi
beba nego radi Odina. Kad se Odin pobunio zbog toga, Trit je odgovorio sasvim ozbiljno, jer on
naravno u takvim stvarima nije znao za humor: "Pa, deci je potrebnije.")
Odin je bio samoljubivo zadovoljan svojim nainom kretanja; smatrao je da tee graciozno i
Impresivno. To je jednom spomenuo Lostenu, kome je, kao svom Tvrdom uitelju, poveravao sve, a
Losten je rekao: "Ali zar ne misli da o svom maniru kretanja isto tako dobro miljenje imaju i
Emocionalke i Parentali? Ako svako od vas misli drukije i postupa drukije, zar ne treba i
zadovoljstva da vam budu drukija? Trijada ne iskljuuje individualnosti, zna."
Odin nije bio siguran da razume to o individualnosti. Da li to znai biti sam? Svaki Tvrdi je sam,
naravno. Meu njima nema trijada. Kako oni to izdravaju?
To pitanje se pojavilo jo u Odinovoj mladosti. Njegov odnos sa Tvrdima tek je poinjao, a
njemu je iznenada pala na pamet misao da ne zna sigurno postoje li ili ne postoje trijade meu njima.
Meu Mekima se uveliko priala legenda da ne postoje, ali koliko je istine u toj legendi? Odin je tad
o tome razmislio i zakljuio da treba pitati a ne verovati naprazno.
"Jeste li vi levokrilni ili desnokrilni, gospodine?" zapitao je Odin. (U kasnijim vremenima, kad
bi se setio tog pitanja poinjao je da pulsira. Kakva je to neverovatna naivnost bila! Slabu je utehu
nalazio u tome to svaki Racionalac postavi nekom Tvrdome to pitanje na neki nain, pre ili kasnije
obino pre.)
Losten je odgovorio sasvim mirno: "Ni jedno ni drugo, mali levi drue. Meu Tvrdima nema

levokrilnih ni desnokrilnih."
"Niti sred... Emocionalki?"
"Srednjih?" Tvrdi je tad promenio oblik svog permanentnog senzornog regiona na nain koji je
Odinu kasnije postao poznat kao znak zabavljanja ili zadovoljstva. "Ne. Nema ni srednjih. Postoje
samo Tvrdi, svi iste vrste."
Odin je morao da pita. Pitanje mu je izleteto sasvim neeljeno, protiv njegove volje. "Ali kako
izdrite?"
"Kod nas je drukije, mali levokrilni. Mi smo na to naviknuti."
Da li bi se Odin mogao naviknuti na tako neto? Do tad, njegov ivot je ispunjavala trijada u
kojoj je bio roen, a sigurno je znao da e jednog ne-suvie-dalekog dana sklopiti novu trijadu,
sopstvenu. ta je ivot bez toga? O ovome je povremeno razmiljao, i to temeljito. Pokazalo se da on
o svemu razmilja temeljito. Ponekad je uspevao da nasluti ta bi odsustvo trijada moglo znaiti.
Svaki Tvrdi ima samo sebe: nema levog brata, nema desnog brata, nema sestru, nema stapanje, nema
decu, ni Parentala. ima samo um, samo istraivanje univerzuma,
Moda je njima to dovoljno. Odrastajui, Odin je uspevao da uhvati poneku mrvicu uivanja
istraivake vrste. Bilo je to dovoljno zamalo dovoljno a onda bi se setio Trita i Due i zakljuio
da ipak ni ceo univerzum nije sasvim dovoljna zamena,
Sem ako... udno, ali s vremena na vreme je sticao utisak da bi mogao nastupiti jedan trenutak,
jedna situacija, jedno stanje, u kome... I tad bi izgubio to svoje nasluivanje, ili tanije reeno
nasluivanje nasluivanja, i propustio itavu stvar. Ipak, jednog dana to bi se vratilo, a u poslednje
vreme je, inilo mu se, jaalo, ostajalo maltene pa dovoljno dugo da bude uhvaeno.
Ali sad nita od toga nije smelo da ga zadrava. Sad mora da vidi ta e sa Duom. Kretao se
stazom dobro znanom, onom kojom ga je njegov Parental po prvi put vodio (tako e Trit uskoro
povesti njihovog mladog Racionalca, njihovu levokrilnu bebu).
Naravno, uspomena ga ve sledeeg trenutka opet ponesoe.
Bilo je to, tih davnih dana, zastraujue. Bili su prisutni i drugi mladi Racionalci; svi su pulsirali,
svetlucali i menjali oblike, uprkos parentalskim znacima upuivanim sa svih strana da treba ostati
vrst i gladak i ne obrukati svoju trijadu. Jedan mali levi drugar, Odinov poznanik iz igre, ak se
spljeskao, poravnao kao beba, i odbijao da se opet izdigne, uprkos svim nastojanjima njegovog
uasno postienog Parentala. (Kasnije je postao sasvim normalan student... iako ni blizu Odinu. Odin
svoju superiornost nije mogao a da ne uvidi, i to ga je ispunjavalo poprilinim zadovoljstvom.)
Prvog dana u koli imali su prilike da vide nekoliko Tvrdih. Kod svakog su zastajali. Zadatak je
bio: zabeleiti vibracione obrasce malih racionalaca i to na nekoliko zasebnih naina, da bi se mogla
doneti odluka ko da bude primljen na nastavu, a ko da prieka jo jedan interval; a od primljenih, ko
e na koju vrstu nastave,
Kad se Tvrdi pribliio mladome Odinu, ovaj se oajnikim naporom zagladio i drao u
neuskolebanom obliku.
Tvrdi ree (prvi zvuci tog udnog glasa zamalo da srue Odinovu odlunost da postane
odrastao): "Ovaj Racionalac se ba vrsto dri. Kojim imenom sebe oznaava, levi?"
To je bio prvi put da Odina neko nazove ozbiljnim "levi" umesto nekakvim deminutivom. Osetio
se vrim nego ikad. Uspeo je da kae: "Odin, Tvrdi gospodine", sluei se utivim obraanjem
kojem ga je njegov Parental paljivo nauio.
Odin je nejasno zapamtio da su ga vodili kroz peine Tvrdih, peine u kojima je video opremu,
maine, biblioteke, obilje nerazumljivih prizora i zvukova. Zapamtio je ne toliko konkretne ulne
utiske koliko svoje unutranje oseanje oajanja. ta e uraditi s njim?

Njegov mu je Parental rekao da ga eka uenje, ali Odin nije znao ta tano znai re "uenje", a
kad je o tome pitao svog Parentala, pokazalo se da ni Parental to ne zna tano.
Posle nekog vremena je saznao. Uenje mu je prijalo, itekako prijalo, ali nije bilo bez svojih
zabrinjavajuih aspekata.
Onaj Tvrdi koji ga je prvi nazvao "levim" postao mu je prvi uitelj. Taj ga je nauio
interpertiranju talasnih snimaka: posle nekog vremena ono to je izgledalo kao nerazumljivi kod
pretvorilo se u rei, rei isto tako jasne kao one to ih je Odin svojim vibracijama formirao.
Ali onda je taj prvi prestao da se pojavljuje. Njegov posao nastavio je sledei Tvrdi. Odin tu
promenu nije odmah primetio. U tim ranim danima bilo je teko razlikovati Tvrde meusobno, uoiti
razlike njihovih glasova. Ali onda je stekao, malo po malo, vrsto uverenje da su mu uitelja
zamenili. Drhtao je zbog toga. Nije shvatao znaaj te promene.
Skupljao je hrabrost i konano pitao: "Gde je moj uitelj, Tvrdi gospodine?"
"Gamaldan?... On nee vie biti s tobom, levi."
Odin je zanemeo. Onda ree: "Ali Tvrdi ne odlaze..." Nije zavrio tu reenicu; sama se uguila.
Novi Tvrdi je bio pasivan. Nita nije kazao, nita sam ponudio.
Odin je kasnije uvideo da je to svevaee pravilo. O sebi nikad ne priaju. O svakoj drugoj temi
govore slobodno, diskutuju, ali o sebi ni rei.
Na osnovu mnotva napabirenih dokaza, Odin je, hteo-ne hteo, morao zakljuiti da i Tvrdi ipak
odlaze, da nisu besmrtni (kao to su to mnogi Meki verovali i smatrali normalnim). A ipak, nijedan
Tvrdi nije nikad kazao da odlaze. Odin i drugi uenici Racionalci ponekad su o tome razgovarali, sa
oklevanjem i nelagodnou. Svaki od njih donosio je po neku sitnu injenicu koja je neumitno
ukazivala na smrtnost Tvrdih. udili su se, nisu eleli da izvedu oigledni zakljuak, pa su putali da
tako ostane
Tvrdima ti nagovetaji smrtnosti kao da nisu smetali. Nisu inili nita da ih prikriju. Ali, nisu
smrtnost nikad ni spominjali. A ako bi im neko postavio direktno pitanje (to se ponekad neminovno
moralo desiti) nisu odgovarali, ni potvrdno ni odreno.
A ako odlaze, onda se oni moraju i raati, pa ipak o tome nita nisu rekli, a Odin nikad nije
video mladog Tvrdog.
Odin je smatrao da Tvrdi izvlae energiju koja im je potrebna iz stena a ne iz sunca ili bar da
u sastav svog tela unose crnu stenu u prahu. Ovo je bilo miljenje jo nekih uenika. Drugi su
energino odbijali takva tumaenja. Do zakljuka nisu mogli doi zato to niko nikad nije video
Tvrdog da se hrani, a Tvrdi ni o svom hranjenju nisu govorili.
Na kraju je Odin njihovu povuenost prihvatio kao deo normalnog toka stvari, deo njih. Moda
je to zbog njihove individualnosti, mislio je, zbog toga to ne formiraju trijade. To stvara koljku
oko njih.
Onda je Odin saznao za pitanja tako ozbiljna, da su razmiljanja o privatnom ivotu Tvrdih
postala trivijalna. Saznao je, na primer, da se itav svet smeurava gasi...
To mu je rekao Losten, njegov novi uitelj.
Odin je postavio pitanje o nenaseljenim peinama koje se kroz utrobu sveta proteu do u
beskonanost. Losten kao da je zbog tog pitanja bio zadovoljan. "Boji se da pita o tome, Odin?"
(Sad je ve bio Odin, a ne vie neka od rei koje uopteno oznaavaju levokrilnost. Uvek je
osetio ponos kad bi uo da ga neki Tvrdi oslovljava linim imenom. Mnogi su to inili. Odin je
ispoljio fenomenalan talenat za shvatanje injenica; upotreba njegovog imena kao da je bila nagrada
za to. Losten je ne jednom izrazio zadovoljstvo to ima takvog uenika.)
Odin se zaista plaio, to je, posle izvesnog oklevanja, i priznao. Priznati neku svoju slabost

Tvrdome bilo je relativno lako; priznati nekom drugom Racionalcu, tee, priznati Tritu, mnogo tee,
nezamislivo.... Bili to dani pre Due.
"Onda zato pita?"
Opet je Odin oklevao. Onda je polako rekao: "Plae me prazne peine zato to su mi priali, kad
sam bio mali, da svakojake monstruozne stvari postoje u njima. Nikakvog direktnog znanja o tim
peinama nemam, samo sam sluao ta su priali drugi mladi, koji takoe nisu mogli imati nikakvog
znanja iz direktnog iskustva. elim da saznam istinu o tim peina ma. Ta elja je rasla sve dok
radoznalost u meni nije nadjaala strah."
inilo se da je Losten zadovoljan. "Dobro! Radoznalost je korisna strah beskoristan. Tvoj
unutranji razvoj odlino napreduje, Odin, a jedino tvoj unutranji razvoj, zapamti to, odluivae o
vanim stvarima. Pomo koju ti pruamo od marginalnog je znaaja. Poto eli da zna, lako je
kazati: nenastanjene peine su istinski nenastanjene. Prazne su. U njima nema nieg sem beznaajnih
sitnica preostalih iz prolih vremena."
"A ko je ostavio te sitnice, Tvrdi gospodine?" Odin je oseao neku nelagodnu prinuenost da
upotrebi to formalno poasno obraenje kad god se naao u poziciji da druga strana oigledno
poseduje neko znanje koje on ne poseduje.
"Oni koji su tamo stanovali u prolim vremenima. Bila su davno vremena, pre hiljada ciklusa,
kad je Tvrdih bilo na hiljade, a Mekih na milione. Sada nas ima manje nego u prolosti, Odin. Danas
ima neto manje od trista Tvrdih i neto manje od deset hiljada Mekih.
"Zato? rekao je Odin, okiran. (Preostalo je samo trista Tvrdih. To je sigurno otvoreno
priznanje da i Tvrdi odlaze, ali sad nije as da o tome misli.)
"Zato to energije ima sve manje. Sunce se hladi. U svakom ciklusu postaje sve tee i tee raati i
iveti.
(Pa zar to ne znai da i Tvrdi raaju? I da li to znai da i Tvrdi hranu dobijaju od sunca a ne iz
stena? Odin je tu misao arhivirao za kasniju upotrebu.)
"Hoe li se to nastaviti? zapita Odin.
"Sunce se mora smanjivati sve dok mu ne doe kraj, Odine. Jednog dana nee vie davati nimalo
hrane.
"Da li to znai da emo svi mi, i Tvrdi i Meki, otii?
"ta bi drugo moglo da znai?
"Ne moemo svi otii. Ako nam treba energija, a Sunce skonava, moramo nai druge izvore.
Druge zvezde.
"Ali, Odin, sve zvezde skonavaju. Univerzum se blii svome kraju. "Ako zvezde ugasnu, nema
li hrane negde drugde? Nema li drugog izvora energije?
"Ne, svi izvori energije u univerzumu blie se svome kraju.
Odin je buntovno razmislio o ovome a onda rekao: "Onda drugi univerzumi. Ne moemo da
kapituliramo samo zbog toga to je jedan univerzum kapitulirao. Pulsirao je dok je to izgovarao.
Poinio je neoprostivu neutivost: ekspandirao se tako da se prozrano naduo do obima ubedljivo
veeg od obima Tvrdoga.
Ali Losten je samo izrazio izuzetno zadovoljstvo, "Divno, dragi moj levokrilni, ree. "Ostali
moraju da uju o ovome.
Obuzet meavinom postienosti i zadovoljstva, Odin je kolapsirao do normalne veliine. Jo
nikad mu se niko sem Trita, naravno nije obratio sa "dragi moj levokrilni.
Nedugo posle toga Losten im je doveo Duu. Odin se dokono pitao da li je izmeu ta dva
dogaaja postojala neka veza, ali to njegovo interesovanje za eventualnu povezanost ubrzo je

pregorelo i nestalo. Trit je toliko puta ponovio da im je Dua stigla zahvaljujui njegovom, Tritovom,
obraanju Lostenu, da je Odin odustao od daljeg razmiljanja. Sve je to bilo suvie zbunjujue.
Ali sada, evo, opet ide kod Lostena. Dugo je vreme proteklo od onih dana kad je prvi put uo da
se univerzumu blii kraj i da Tvrdi (kao to se pokazalo) energino rade na tome da omogue da se
ivot ipak nastavi. Odin je postao majstor-znalac na mnogim poljima; Losten je priznavao da u fizici
vie nema toga to moe preneti Odinu a to Meki moe korisno da ui. Sem toga postojali su i drugi
mladi Racionalci koje je Losten morao vrsto da vodi, tako da se Odin i Losten vie nisu tako esto
sretali.
Naao je Lostena u radijacijskoj komori, u drutvu dvojice poluodraslih Racionalaca. Losten ga
je kroz staklo odmah video. Izaao je, zatvarajui vrata paljivo za sobom.
"Moj dragi levokrilni", ree, ispruajui svoje udove gestom prijateljstva (tako da je Odin, kao i
tako esto u prolosti, osetio perverznu elju da dotie, ali se uzdrao). "Kako si?
"Nisam nameravao da vas prekidam, Lostengospodine.
"Prekida? Ona dvojica e se sami savreno dobro snalaziti neko vreme. Verovatno su
zadovoljni to sam otiao, jer ja ih, siguran sam, zamaram prevelikom priom.
"Besmislica, ree Odin. "Mene ste uvek fascinirali. Siguran sam da fascinirate i njih.
"Dobro, dobro. Lepo je od tebe to to kae. Vidim te esto u biblioteci, i ujem od drugih da
dobro napreduje u svojim studijama vieg stupnja; kad to sluam, osetim da mi nedostaje moj
najbolji student. Kako je Trit? Da li je isto onako parentalski zadrt kao pre?
"Zadrtiji iz dana u dan. On trijadi daje snagu."
"A Dua?
"Dua? Doao sam da .... Ona je vrlo neobina, znate.
"Da, to znam, ree Losten klimnuvi. Imao je na sebi izraz koji je Odin nauio da povezuje sa
tunim raspoloenjem.
Odin je ekao jedan as, a onda odluio da pree pravo na stvar. Ree: "Lostengospodine, da li
je ona dovedena nama, Tritu i meni samo zato to je neobina?
Losten ree: "Zar bi te to iznenadilo? Ti si i sam vrlo neobian, Odin, a rekao si mi vie puta da
je i Trit neobian.
"Da, ree Odin sa vrstim ubeenjem. "Neobian je,
"Onda zar ne treba u vau trijadu da bude ukljuena i neobina Emocionalka?
"Ima mnogo naina da se bude neobian, ree Odin zamiljeno. "Neki aspekti Duinog udnog
ponaanja ljute Trita a mene zabrinjavaju. Mogu li se konsultovati sa vama?
"Uvek.
"Ona ne voli da se stapa.
Losten je sluao, sasvim uozbiljen; po svim znacima, totalno nepostien.
Odin je nastavio. "Tanije, kad se stapamo, voli stapanje, ali nije uvek lako ubediti je da doe na
stapanje.
Losten ree: "Kakva su Tritova oseanja po pitanju stapanja? Mislim, izuzimajui neposredno
zadovoljstvo tog ina? ta njemu stapanje znai, sem zadovoljstva?
"Znai decu, naravno, ree Odin. "Volimo ih i ja i Dua, ali Trit je Parental. Shvatate li to?
(Odinu se odjednom uinilo da Losten ni sluaj no ne moe shvatiti sve prefinjenosti trijade.)
"Pokuavam da shvatim, ree Losten. "Meni se, dakle, ini da Trit iz stapanja izvlai i neto
vie, a ne samo stapanje. A ti? ta ti iz toga izvlai sem zadovoljstva?
Odin je razmislio. "Mislim da to znate. Jednu vrstu mentalne stimulacije.

"Tako je, ja to znam, ali elim da obezbedim da i ti zna. Hou da budem siguran da nisi
zaboravio. esto si mi priao da, kad izae iz tog perioda stapanja, u kome vreme udno nestaje
(priznau da te tada zaista prilino dugo ne viam) uvidi da su ti iznenada jasne mnoge stvari koje
su ti ranije bile nejasne."
"Kao da je moj um tokom tog intervala ostao aktivan, ree Odin. "Kao da je u pitanju vreme
koje mi je potrebno, iako njegovog proticanja nisam svestan, kao ni svoje egzistencije, dok ono traje;
kao da ba tad mislim dublje i intenzivnije, bez onih smetnji koje potiu od manje intelektualnih
strana ivota.
"Da, sloio se Losten, "i vrati se sa kvantnim skokom u svom shvatanju stvari. esta je to
pojava meu vama Racionalcima, iako moram priznati da se niko nije poboljavao u tako velikim
skokovima kao ti. Iskreno smatram da nijedan Racionalac u istoriji nije napredovao tako brzo.
"Zaista? ree Odin, trudei se da ne pokae neprilinu meru radosti.
"S druge strane, moda i greim Lostena kao da je pomalo zabavio Odinov nagli gubitak
svetlucanja posle tih rei "ali, nije bitno. Poenta je u tome da i ti, kao i Trit, iz stapanja izvlai
neto vie od stapanja samog.
"Da. To je sasvim sigurno.
"A ta Dua izvlai iz stapanja, sem stapanja samog?
Usledila je duga pauza. "Ne znam, ree Odin.
"Jesi li je ikad pitao?
"Nikad.
"Ali ako ona iz stapanja dobija jedino stapanje, a ti i Trit dobijate stapanje plus neto zato bi
njoj bilo podjednako stalo do stapanja kao vama?
"Drugim Emocionalkama izgleda da nije potrebno... poe Odin odbrambeno.
"Druge Emocionalke nisu kao Dua. To si mi i sam esto govorio i to, rekao bih, sa
zadovoljstvom."
Odin se postide. "Tad sam mislio da je u pitanju moda neto drugo."
"A ta bi to drugo moglo biti?"
"Teko je to objasniti. Mi se u trijadi meusobno poznajemo; oseamo jedno drugo; u izvesnim
aspektima, sve troje smo deo iste individue. Jedne maglene individue koja dolazi i odlazi. Ovo je
preteno nesvesno. Ako sa prejakom koncentracijom razmiljamo o tome, pojava se gubi, tako da do
stvarnih detalja nikako ne moemo doi. Mi..." Odin zastade, maltene bespomono. "Teko je
objasniti trijadu nekome ko...
"Svejedno, ja se trudim da shvatim. Misli de si zahvatio deo Duinog unutranjeg uma; neto to
je ona pokuavala da zadri u tajnosti, zar ne? "Nisam siguran. To je samo najmutniji utisak;
steknem ga samo krajikom svog uma, samo ponekad.
"Naime?
"Ponekad pomislim da Dua ne eli da dobijemo bebu Emocionalku. Losten ga je gledao
sumorno "Koliko znam, zasad imate samo dvoje dece. Levokrilno i desnokrilno."
"Da, samo dvoje. Emocionalku je teko zaeti, znate."
"Znam."
"A Dua nee da se potrudi da apsorbuje potrebnu energiju. Nee ni da pokua. Ima izgovora
koliko god treba, ali ja ni u jedan ne mogu da poverujem. Meni se ini da ona iz nekog razloga
prosto ne eli Emocionalkicu. to se mene tie ako Dua stvarno eli da neko vreme budemo bez
Emocionalkice pa, ja bih je pustio da istera svoje. Ali Trit je Parental, on hoe bebu Emocionalku;

on je mora imati; a ja, nekako, ne mogu da razoaram Trita, ak ni radi Due."

"Ako bi se pokazalo da Dua ima neki racionalan razlog to ne eli da zane Emocionalku, da li
bi to uticalo na tvoj stav?"
"Na moj svakako, ali na Tritov ne. On takve stvari ne razume."
"Ali, da li bi ti uloio napor da Tritu ulije strpljenje?"
" To da, to bih due mogao."
Losten ree: "Da li ti je ikad palo na pamet da skoro niko od Mekih" tu je zastao kao da trai
pravu re, a onda je upotrebio uobiajenu frazu Mekih "ne odlazi dok im se ne rodi sve troje dece,
ukljuujui i srednju bebu, Emocionalku, na kraju?"
"Da, to znam." Odin se pitao kako Losten moe ma i pomisliti da neto tako elementarno njemu
nije poznato.
"Onda je roenje bebe-Emocionalke ekvivalent nastupanju vremena kad treba otii."
"Obino ne dok Emocionalka ne odraste dovoljno da..."
"Ali nije pitanje da li e onda vreme za odlazak nastupiti. Ne bi li se moglo pretpostaviti da Dua
ne eli da ode?"
"Kako bi to moglo biti, Losten? Kad doe vreme da se ode, to je kao kad doe vreme za stapanje.
Kako moe neko da ne eli?" (Tvrdi se ne stapaju; moda ne razumeju.)
"Pretpostavimo da Dua jednostavno ne eli nikad da ode? ta bi ti na to rekao?"
"ta, pa mi moramo pre ili kasnije otii. Ako Dua samo eli da odgaa tu poslednju bebu, ja bih
to mogao trpeti i ak, moda, ubeivati Trita da trpi. Ali ako misli da tu bebu nikad ne dobije to se
jednostavno ne moe dopustiti."
"Zbog ega?"
Odin je zastao da o tome razmisli. "Ne mogu kazati, Lostengospodine, ali znam da otii
moramo. Sa svakim ciklusom to jae oseam, jasnije znam, i ponekad mi se maltene uini da
razumem zato."
"Ponekad mi se uini, Odin, da si filozof", ree Losten suvo. "Razmotrimo. Kad trea beba doe
i odraste, Trit e znati da ima svu svoju decu i moi e da zadovoljno eka odlazak, znajui da mu je
ivotni cilj ispunjen. Ti e imati zadovoljenje da si mnogo nauio i moi e, poto e i tebi biti
ispunjen ivotni cilj, mirno da ode. Ali Dua?"
"Ne znam", ree Odin pokunjeno. "Druge emocionalke se celog ivota dre jedna uz drugu i
zadovoljstvo izvlae, reklo bi se, iz meusobnog brbljanja. Dua, meutim, nee to da radi."
"Pa, ona je neobina. Zar ne postoji nita to se njoj svia?"
"Voli da me slua kad priam o svom poslu", promrmlja Odin.
"Nemoj da te to postiuje, Odin. Svaki Racionalac pria svom desnom i svom srednjem lanu o
svom poslu. Svi se vi pravite da to ne radite, a svi to radite."
"Ali Dua slua, Lostengospodine."
"Nimalo ne sumnjam da slua. Za razliku od drugih Emocionalki. A da li ti se ikad uinilo da je
posle stapanja razumela bolje?"
"Da, to sam ponekad primeivao. Meutim, nisam neto obraao panju..
"Zato to si siguran da Emocionalke ne mogu stvarno da shvataju te stvari. Ali ini se da u Dui
postoji znatan racionalski element."
(Odin je, iznenada konsterniran, digao pogled ka Lostenu. Jednom mu je Dua priala kako je u
detinjstvu bila nesrena; samo jednom; o reskim dobacivanjima drugih Emocionalki; o ogavnom
nadimku koji su za nju izmislile Beulja. Nije li Losten nekako saznao za to?. .. Ali Losten ga je

samo mirno gledao.)

Odin ree: "Ponekad sam i ja na to pomiljao." Onda iz njega provalie rei: "Ja se na nju
ponosim to je takva."
"Nieg loeg nema u tome", ree Losten. "Zato joj to ne kazati? Ako ona voli da pothranjuje
racionalstvo u sebi, zato joj ne dopustiti? Predaj joj svoje znanje intenzivnije. Odgovaraj na njena
pitanja. Hoe li tvoj a trijada biti osramoena ako bude tako radio?"
"Ba me briga i ako bude ... A zato bi? Trit e smatrati da je to gubljenje vremena, ali ja u nai
naina s njim."
"Objasni mu da e Dua, ako iz ivota bude izvlaila vie i ako stekne istinskije oseanje
ispunjenja, moda izgubiti taj svoj strah od odlaenja koji sad ima i da e biti spremnija da zane
bebu-Emocionalku."
Odin se oseao kao da je neko ogromno oseanje neposredno predstojee katastrofe spalo s
njega. urno ree: "U pravu ste. Oseam da ste u pravu. Lostengospodine, vi toliko razumete. Ako
vi budete vodili Tvrde, kako moemo pretrpeti neuspeh u naem projektu oko drugog univerzuma?"
"Ja?" Lostena je ovo zabavilo. "Zaboravlja da nas sada vodi Estvald, On je pravi junak tog
projekta. Bez njega projekat ne bi nikud stigao."
"A, da", ree Odin, kome je za trenutak bilo neprijatno. Estvalda nikad jo nije video. Zapravo,
ak nije sreo nijednog Mekog koji je Estvalda ikad video, mada su neki javljali da su ga s vremena na
vreme viali iz daljine, Estvald je bio novi Tvrdi; novi bar u tom smislu to ga u doba Odinove
mladosti niko nijednom nije spomenuo. Da li je to znailo da je Estvald mladi Tvrdi, i da je bio dete
Tvrdi u vreme kad je Odin bio dete Meki?
Ali, nije to bitno. U ovom asu Odin samo eli da se vrati kui. Ne moe da izrazi svoju
zahvalnost Lostenu dodirom, ali moe da mu se opet zahvali reima, a onda da pouri kui, pun
radosti.
U njegovoj radosti postoji i sebina komponenta. Ne radi se samo o dalekoj perspektivi
dobijanja treeg deteta i Tritovog zadovoljstva. Ne radi se ak ni o pomisli na ispunjenje Duinih
ivotnih elja. U ovom momentu njemu je najvanije neto radosno to mu neposredno predstoji.
Moi e da dri nastavu. Nijedan drugi Racionalac ne moe osetiti to uivanje, u to je Odin siguran,
jer nijedan drugi Racionalac ni sluajno ne moe imati u svojoj trijadi Emocionalku kakva je Dua.
Bilo bi divno, samo kad bi se Tritu moglo objasniti da je potrebno.
Mora da porazgovara sa Tri tom, da ga nekako ubedi da bude strpljiv.

2c
Trit se nikad nije oseao manje strpljivim. Nije se pretvarao da razume zato se Dua ponaa tako
kako se ponaa. Ne eli ni da pokua da shvati. Ba ga briga. Nikad nije znao zato Emocionalke ine
to to ine. A Dua se ak ne ponaa ni kao ostale Emocionalke.
Nikad ta ne pomilja na ono vano. Pristaje da gleda sunce. Ali onda se istanji toliko da svetlost i
hrana jednostavno prolaze kroz nju. Posle kae da je bilo prekrasno. Nije to ono vano. Ono vano
je: jesti. Gega ima prekrasnog u jedenju? ta je to uopte "prekrasno"?
Uvek ona hoe da se stapa drugaije. Jednom je rekla: "Hajde da prvo priamo. Nikad ne
priamo o ovome. Nikad o ovome ne razmislimo."
Odin bi uvek rekao: "Pusti je da tera po svome, Trit. Onda bude bolje stapanje."
Odin je uvek strpljiv. On uvek misli da e stvari biti bolje ako se odlau. Ili eli da razmisli.
Trit nije siguran ta Odin hoe da kae tim reima "razmisliti". Tritu se ini da to prosto znai da
Odin nee initi nita.
Naprimer, kako su Duu uopte dobili. Odin bi jo razmiljao. Trit je priao, pravo, i tras,
zatraio. Tako treba.
Sad Odin ne bi nita preduzeo oko Due. A ta emo sa bebom-Emocionalkom, koja je ono
vano? E, ako Odin nee nita da preduzme po tom pitanju, Trit hoe.
Zapravo, ve je neto preduzeo. Dok su ove misli prolazile kroz njegov um, ve je klizio,
postrance, kroz dugi hodnik. Jedva je bio svestan da je tako daleko dospeo, Da li je ovo to
"razmiljanje"? E, nee dozvoliti sebi da se uplai. Nee ustuknuti.
Tupo se osvrnuo. Ovaj put vodi do peina Tvrdih. Trit zna da e uskoro ovim putem povesti
svoje desnokrilno dete. Odin mu je jednom pokazao put.
Ne zna ta e uraditi kad stigne, ovoga puta, na cilj. Ipak, ne osea ni najmanji strah. Hoe bebuEmocionalku. Njegovo je pravo da ima bebu-Emocionalku. Nita nije vanije od toga. Tvrdi e se
pobrinuti da on dobije to to hoe. Zar mu nisu doveli Duu kad je zatraio?
Ali kome da se obrati? Moe li se obratiti bilo kojem Tvrdom? Mutno donese odluku: ne bilo
kome Tvrdome. Postoji ime jednoga za koga e se raspitivati. Onda e sa njim razgovarati o ovome.
Pamtio je to ime. Zapamtio je ak i kad ga je prvi put uo. Bilo je to onda kad je njihova leva
beba odrasla dovoljno da pone voljno da menja oblik. (Koji je to veliki dan bio! "Hodi, Odine, brzo!
Anis je sav ovalan i tvrd. Sam samcit je to postigao, stvarno. Dua, gledaj!" Tad su oboje dojurili
unutra. Anis je tad bio njihovo jedino dete. Na drugo su morali da ekaju tako dugo. Zato su uleteli i
prosto ga pribili u ugao. Anis se uvijao u sebe i klizio iznad svog mesta za odmor kao mokra glina.
Odin je bio zauzet pa je otiao. Ali Dua je rekla: "Oh, ma radie on to ponovo, Trit." Satima su
gledali, ali Anis to nije ponovio.)
Trita je tada povredila injenica da Odin nije ekao. Mislio je da ukori Odina, ali ovaj je
izgledao tako umorno. Na njegovom ovoidu jasno su se mogle videti bore, Nije ak ni pokuavao da
ih izgladi.
"Neto nije u redu, Odin? rekao je Trit brino.
"Teak dan. Nisam siguran da u uspeti da ovladam diferencijalnim jednainama pre sledeeg
stapanja. (Tako nekako je rekao. Trit nije ba tano zapamtio one teke rei, Odin uvek koristi teke
rei.)
"Hoe da se stopimo sad?
"A, ne. Upravo sam video Duu kako ide gore, ka povrini, a ti zna kakva je ona kad pokuamo u

tome da je prekinemo. Ne, stvarno nema urbe. Inae, postoji novi Tvrdi.
"Novi Tvrdi? ree Trit, oito nezainteresovan. Odin se jako interesovao za to svoje druenje sa
Tvrdima, ali bi Trit bio zadovoljniji kad tog druenja ne bi bilo. Odinu je do toga to je nazivao
svojim obrazovanjem bilo stalo vie nego ijednom Racionalcu u ovom podruju, To nije fer. Suvie
to Odina vezuje. Dua se suvie posveuje usamljenom lutanju po povrini. Niko nije propisno
zainteresovan za trijadu, samo Trit.
"Zovu ga Estvald, ree Odin.
"Estvald? Tad je Trit ipak osetio neku minimalnu zainteresovanost, moda zato to je brino
pokuavao da uhvati Odinova raspoloenja.
"Nikad ga nisam video, ali svi o njemu priaju. Odinove oi su postale ravne, spljeskale su se,
kao i obino kad se preputao introspekciji. "On je autor te nove stvari koju imaju.
"Koje nove stvari?
"Pozitronska pum... ma, ne bi ti to razumeo, Trit. To je jedna nova stvar koju imaju. To e
revolucionisati svet.
"ta je 'revolucionisati'?
"Da sve bude drukije.
Tritu je to zazvualo alarmantno. "Ne smeju da uine da sve bude drukije.
"Uinie da sve bude bolje. Drukije ne znai uvek loije. U svakom sluaju, Estvald je autor
toga. On je veoma pametan. Imam takvo oseanje.
"Onda zato ga ne voli?
"Nisam rekao da ga ne volim.
"Daje oseanje kao da ga ne voli.
"Ma, nita slino, Trit. Radi se samo o tome da nekako... nekako... Odin se nasmejao.
"Ljubomoran sam. Tvrdi su toliko inteligentni da Meki nije nita u poreenju sa njima, ali na to sam
se navikao, zato to mi je Losten uvek govorio koliko sam pametan pametan, valjda, za jednog
Mekog, Ali sad je doao taj Estvald, i ak je i Losten izgubljen od divljenja, tako da ja stvarno nisam
nita.
Trit je naduvao svoju prednju povrinu da bi ostvario kontakt sa Odinom, koji je podigao
pogled i nasmeio se. "Ali to je samo glupost s moje strane. Ko mari koliko je pametan neki Tvrdi?
Nijedan od njih nema Trita.
Posle toga obojica su, ipak, poli da nau Duu. Za divno udo, ona je upravo bila zavrila svoja
smucanja i pola dole. Stapanje je bilo vrlo dobro, mada je potrajalo samo dan-dva. Trita su tada
stapanja zabrinjavala. Anis je bio tako mali da je ak i kratko odsustvovanje moglo biti rizino, mada
su uvek bili tu drugi Roditelji, voljni da pomognu.
I posle toga je Odin povremeno spominjao Estvalda, Uvek ga je nazivao "novim, ak i kad je
prolo dosta vremena. Nikako nije uspevao da ga vidi, "Mislim da ga izbegavam, rekao je jednom,
kad je Dua bila s njima, "zato to toliko zna o tom novom pronalasku. Neu da saznam prerano.
Isuvie je zabavno uiti malo po malo. ,
"Pozitronska pumpa? upitala je tad Dua.
Eto jo jedne udne stvari u vezi sa Duom, pomisli Trit. Neprijatne stvari. Dua ume da izgovara
teke rei skoro isto onako dobro kao Odin. Emocionalka ne treba da bude takva.
Tako se Trit odluio da se obrati Estvaldu, zato to je Odin rekao da je Estvald toliko pametan.
Sem toga, Odin ga nikad nije video; Estvald nee moi da kae: "Razgovarao sam sa Odinom o tome
Trit, ne treba ti da se brine.

Svi su smatrali da ako razgovara sa Racionalcem, razgovarao si sa trijadom. Niko na Parentale

ne obraa panju. Ali ovog puta morae da obrate panju.
Zaao je u peine Tvrdih, i sve kao da postade drukije. Nita ovde nije nalikovalo ni na ta Tritu
razumljivo. Sve je bilo kako ne treba, sve zastraujue. Ipak, njegova elja da vidi Estvalda bila je
tolika da nije dopustio sebi da se stvarno uplai. "Hou svoje malo srednje, ree sebi. To mu dade
dovoljno vrstine da nastavi kretanje napred.
Naposletku ugleda jednog Tvrdog, Taj je bio sam; neto je radio; naginjao se nad neto; opet
neto radio. Odin mu je jednom kazao da su Tvrdi stalno zauzeti oko svojih... neega, kako god se to
izgovaralo. Trit nije zapamtio i nije mario.
Glatko je pristupio Tvrdome i stao. "Tvrdi gospodine, ree.
Tvrdi die pogled i vazduh oko njega poe da vibrira, onako kako je Odin rekao da se ponekad
deava kad dvojica Tvrdih meusobno priaju. Tvrdi zatim kao da je stvarno ugledao Trita, pa ree:
"Gle, pa to je desnokrilni. Kakav posao ima ti ovde? Da li je tvoj levokrilni sa tobom? Poinje Li
danas semestar?
Trit je sve to ignorisao. Ree: "Gde mogu nai Estvalda, gospodine?
"Nai koga?
"Estvalda.
Tvrdi je jedan dugi trenutak utao. Onda ree: "Kakva posla ima ti sa Estvaldom, desnokrilni?
Trit je osetio u sebi tvrdoglavost. "Vano je da govorim s njim, Jeste li vi Estvald, Tvrdi
gospodine?
"Nisam... Kako se zove, desnokrilni?
"Trit, Tvrdi gospodine.
"Vidim. Ti si desni lan Odinove trijade, zar ne?
"Da.
Glas Tvrdoga kao da se ublaio. "Bojim se da u ovom trenutku ne moe videti Estvalda, Nije
ovde. Ako bi iko drugi mogao da ti pomogne..." Trit nije znao ta da kae. Prosto je stajao tu.
"Idi sad kui, ree Tvrdi. "Razgovaraj sa Odinom. On e ti pomoi. Razume? Idi kui,
desnokrilni,
Tvrdi se okrenuo. inilo se da ga veoma interesuju neke druge stvari, a ne Trit. I tad je Trit ostao
na mestu, neodluan. Onda je preao u drugu prostoriju, tiho, plovei bez zvuka. Tvrdi nije podigao
pogled.
U prvi mah Trit nije bio siguran zato je poao ba u tom pravcu. U poetku je samo imao
oseanje da je dobro uiniti ba to. Onda mu postade jasno. Uokolo se iri neka razreena toplina
hrane, koju je Trit ve poeo da gricka.
Nije bio svestan gladi, a evo sad jede i uiva.
Sunca nigde. Instinktivno je digao pogled, ali nalazio se u peini, dabome. A ipak je hrana bolja
nego to je na povrini za Trita ikad bila. Zaueno se osvre. Ponajvie ga udi sopstveno uenje.
Ponekad se ljutio na Odina zato to je Odin radoznao da sazna o tolikim nevanim stvarima. A
sad je on sam Trit! radoznao. Ali ovo to je izazvalo njegovo interesovanje jeste vano.
Iznenada je uvideo da jeste vano. Sa skoro zaslepljujuim bljeskom razumevanja uvia da ne bi bio
radoznao da mu neto u njemu samome nije reklo da je stvar vana.
Dejstvuje brzo, zapanjen sopstvenom hrabrou. Posle nekog vremena vraa se istim putem
nazad. Prolazi pored onog Tvrdog sa kojim je malopre razgovarao. "Idem kui, Tvrdi gospodine'',
kae.

Tvrdi odgovara neim nerazumljivim, promumlanim. I sad neto radi, nad neim je sagnut, radi
gluposti a ne vidi ono vano.
Ako su Tvrdi tako velianstveni, moni i pametni, misli Trit, kako mogu da budu tako glupi?

3a
Dua primeuje da lebdi ka peinama Tvrdih. Deo njenog motiva sastoji se u tome to na taj nain
bar neto moe da radi, sad kad je sunce zalo, moe da radi neto to e jo malo odloiti povratak
kui, gde je ekaju nasrtljivi Trit i Odin sa svojim polu-stidljivim, polu-rezigniranim predlozima. Ali
deo njenog motiva je i to to su je Tvrdi oduvek privlaili.
Odavno ona to osea, jo od detinjstva zapravo, Prestala je da se pretvara da nije tako.
Emocionalke ne bi trebalo da oseaju takva privlaenja. Malene Emocionalke su ih ponekad oseale
Dua je dovoljno stara i iskusna da to zna ali to je neto to brzo izbledi, a ako ne izbledi
dovoljno brzo, brzo se suzbije prekorima.
Meutim, kad je bila mala, ona je tvrdoglavo zadravala svoju radoznalost po pitanju sveta,
sunca, peina, svega, sve dok njen Parental nije poeo da govori: "Ti si neobina, draga Dua. Ti si
smeno, udno sredence. ta e s tobom biti?"
U prvi mah nije imala ni najmanju predstavu o tome ta je tako udno i tako smeno kad neko
eli da stekne znanje. Vrlo brzo je otkrila da njen Parental ne moe da odgovori na njena pitanja.
Jednom je probala da pita svog levog oca, ali nije naila na onakvo blago zbunjivanje kao kod svog
Parentala. Levi otac je otro odsekao: "Zato pita, Dua?" i to propratio otrim ispitivakim
pogledom.
Pobegla je, uplaena, i nije ga vie pitala.
Ali onda je jednog dana u razgovoru rekla neto ne sea se vie ta neto to joj se tad
inilo prirodnim, jednoj Emocionalki; a ova odjednom vrisnu: "Beulja!" Dua se zbog toga oseala
smeteno, iako nije znala zato, pa je zapitala svog mnogo starijeg levog brata ta je to "Beulja". On
se povukao; bilo mu je neprijatno; mumlao je "Ne znam" jako je bilo jasno da zna.
Posle izvesnog razmiljanja obratila se svom Parentalu i rekla: "Tata, da li sam ja Beulja?"
A on je odgovorio: "Ko ti je to rekao, Dua? Ne sme da ponavlja takve rei."
Nekoliko puta je protekla oko njegovog najblieg ugla, razmislila, i rekla: "Da li je to ravo?"
"Proi e te to" ree on. Onda je sebi dopustio da se sredinom malo rairi, prinuujui Duu da
poleti malo upolje i vibrira; tu igru je oduvek volela. Ali sad je nekako nije volela, jer bilo je jasno
da joj on nije stvarno odgovorio. Udaljila se zamiljeno. Rekao je "Proi e to to", to je znailo da
to sad nju dri, ali ta?
ak i tad je meu Emocionalkama imala malo ili nimalo pravih prijateljica. One su volele da se
okupe pa da apuu i kikou se, a ona je vie volela da klizi preko smrvljenih stena i uiva u oseaju
njihove grube povrine. Ipak je bilo nekoliko Emocionalki sa kojima je bila u prijateljskijim
odnosima nego sa drugima i koje su joj bile podnoljivije. U te je spadala Doral, koja je bila zapravo
tupoglava koliko i ostale, ali koja je ponekad umela da avrlja zabavno. (Doral je odrasla, stupila u
trijadu sa Duinim desnim bratom i sa Jednim mladim levim iz drugog kompleksa peina, levim koji
se Dui nije naroito svideo. Doral je onda uestvovala u zainjanju bebe-Racionalca, pa odmah
potom bebe-Parentala, i ne dugo potom bebe-Emocionalke. Takoe je stekla toliku gustinu da je
njihova trijada Izgledala kao da ima dvoje Parentala, i Dua se pitala da li oni jo uspevaju da se
stapaju... ipak, Trit joj je uvek naglaeno spominjao kako je dobra trijada nastala uz Doralinu pomo.)
Doral i Dua su jednog dana sedefe same, i Dua je proaputala: "Doral, zna li ti to je to
Beulja?"
Dora! se zakikotala i zgusnuta, kao da se trudi da izbegne neijem pogledu, i rekla: "Beulja,
belevuija tako se kae. To je ona koja bei levo, ponaa se kao levi lan, kao Racionalac. Be-

levo, razume? Otud skraeno beulja, razume?"

Naravno da je Dua to razumela. Bilo je to sasvim jednostavno, kad se jednom objasni. Dua je
mogla i sama to da shvati, da je samo mogla da predoi sebi takvo starije duha u kome je ravo biti
racionalan.
"Otkud zna?" ree Dua,
"Rekle su mi starije devojke," Doralina supstanca se uskovitlala. Dui se inilo da je takvo
kretanje runo. "To je nepristojno", ree Doral.
"Zato?" upita Dua. .
"Zato to je nepristojno. Emocionalke ne treba da se ponaaju kao Racionalci."
Dua nikad ranije nije razmiljala o takvoj mogunosti. Sad je razmislila. "A zato ne bi?"
"Zato! Hoe da uje jo neto nepristojno?"
Dua nije mogla da odoli radoznalosti. "ta?"
Doral je, umesto da ma ta kae, iznenada ekspandirala jedan svoj deo i protrljala se o
iznenaenu Duu pre nego to je ova mogla da se konkavizuje i tako izmakne. Dui se to nije dopalo.
Odmakla se i rekla: "Ne ini to."
"Hoe da zna jo neto nepristojno? Moe da ue u stenu."
"E, to ne moe", ree Dua. Bilo je glupo rei tako neto, jer Dua je esto prolazila kroz
povrinske delove stena i to joj se dopadalo. Ali sada, u kontekstu Doralinog bezobraznog
domigivanja, sve joj je postalo odvratno pa je pokuala da sve odrie, ak i sama sebi.
"Moe, moe. To se zove trljanje kroz kamen. Emocionalke to mogu, lako. Levi i desni to
mogu samo kao bebe, Kad porastu, to rade jedni sa drugima."
"Ne verujem ti, ti to izmilja."
"Stvarno to rade. Kad ti kaem. Zna Dimitku?"
"Ne."
"Ma sigurno da je zna. To je ona devojka sa jednim gustim uglom, ona iz peine C."
"Je l' to ona to tee onako smeno?"
"Da. To joj je zbog tog gustog ugla. To je ta. Ona je jednom cela ula u stenu sem tog gustog
ugla. Dopustila je svom levom bratu da to gleda, a on ispriao njihovom Parentalu, i tad je ba dobila
svoje. Nikad vie to nije uradila."
Dua je tad otila, veoma uznemirena. Dugo potom nije razgovarala sa Doral, i nikad vie nije
bila u stvarna prijateljskim odnosima s njom; ipak, njena radoznalost je bila podstaknuta.
Njena radoznalost? Zato ne rei njena sklonost racionalstvu?
Jednog dana, kad je bila sasvim sigurna da njen Parental nije u blizini, dopustila je sebi da se
stopi sa stenom, polako, samo malo. To joj je bio prvi takav pokuaj jo od dana kad je bila sasvim
mlada, i ujedno, po njenom utisku, najdublje takvo zalaenje. Stena joj je dala oseaj neke topline, ali
kad se iz stene izvukla imala je utisak da e svakome biti jasno, kao da je stena na njoj ostavila neku
mrlju.
S vremena na vreme je pokuavala istu stvar, ali hrabrije, doputajui sebi vie uivanja.
Naravno, nikad nije utonula stvarno duboko.
Jednog dana uhvatio ju je njen Parental, koji je potom dugo i nezadovoljno kokodakao o tome.
Posle toga bila je paljivija. Sad je bila starija i znala je sasvim sigurno da, bez obzira na Doralin
podrugivaki stav, prelaenje kroz stenu nije nimalo retko. Takorei svaka Emocionalka je to radila s
vremena na vreme, a neke su to i otvoreno priznavale.
Starei, to su radile sve ree. Dua je smatrala da od onih Emocionalki koje ona poznaje, nijedna

nije to nastavila da radi posle pristupanja trijadi i poetka pravih stapanja. Jedna od Duinih tajni
(nikad nikom nije rekla) sastojala se u tome to je to nastavila; ak je dvatri puta pokuala da se
stapa sa stenom i posle stupanja u trijadu. (Ali tad je mislila: ta ako Trit sazna?... inilo joj se, iz
nekog razloga, da bi strane posledice morale uslediti, a to joj je kvarilo zabavu.)
Zbunjena, nalazila je sama pred sobom opravdanje za tu svoju aktivnost: kao, drugi su je
svojim maltretiranjem na to nagonili, Povik "Beulja" poeo je svuda da se vue za njom, kao neka
vrsta javnog ponienja, U jednom periodu svog ivota, traila je spas u skoro pustinjakoj izolaciji.
Poela je sa naklonou ka samoi; ta se naklonost ovim samo ojaala. Sama sa sobom, nalazila
je utehu u trljanju kroz stene. Moda je u bilo sramotno, moda ne, ali to je mogla sama, a one su je
prisiljavale da bude sama.
Bar je tako sebi govorila.
Jednom je pokuala da uzvrati udarac. Povikala je: "Vi ste gomila desnulja, gomila odvratnih
desnulja.' To je uputila Emocionalkama koje su joj se rugale.
One su se samo nasmejale. Dua je pobegla, zbunjena i ojaena. Stvarno su bile gomila desnulja.
Kod skoro svake Emocionalke pojavljivalo se, u vreme neposredno pre formiranja trijade,
interesovanje za bebe; poinjale su da lepraju oko beba, imitirajui Parentale, na nain koji je Dui
bio odvratan. Ona nikad nije osetila neko slino interesovanje za decu. Bebe su za nju bile samo bebe,
naime neto o emu desna braa treba da brinu.
Dua je postajala starija. Dobacivanje je postepeno prestalo, Dui je pomoglo to to je zadrala
devojaki razreenu strukturu i to je bila u stanju da tee u dimnim uvojcima to nijednoj drugoj nije
uspevalo. A kad su levi i desni poeli sve vie da se interesuju za nju, ostalim Emocionalkama nije
bilo lako da se dalje podsmevaju.
Pa ipak ipak iako vie niko nije smeo na omalovaavajui nain da se obraa Dui (jer je
irom svih peina bilo poznato da je Odin najistaknutiji Racionalac ove generacije, a Dua je njegov
srednji lan trijade), Dua je u samoj sebi znala da je, beznadeno i bespovratno, beulja.
Nije smatrala da je to sramotno ne stvarno sramotno ali je ipak ponekad hvatala sebe u
elji da bude Racionalka, a tad bi se postidela, Pitala se da li ostale Emocionalke... ikad ... bar
delimino... i da li je to razlog, deo razloga, to ona ne eli bebu Emocionalku... ne ispunjava svoju
trijadnu ulogu kako valja i treba...
Odinu njeno racionalatvo nije smetalo. Nikad je nije nazvao beuljom niti be-levuljom. Prijalo
mu je njeno interesovanje za njegov ivot. Voleo je njena pitanja, objanjavao, svialo mu se to to
ona shvata. ak ju je i branio kad bi Trit postao ljubomoran ne, ne stvarno ljubomoran, vie
ispunjen oseanjem da je sve to nepodobno, gledano iz njegove tvrdoglave i limitirane perspektive.
Odin ju je ponekad vodio u peine Tvrdih, eljan da se pred Duom pravi vaan, otvoreno
zadovoljan injenicom da je ona impresionirana. A bila je itekako impresionirana, ne toliko
injenicama, sasvim oiglednim, da je Odin pun znanja i inteligencije, koliko injenicom da on bez
surevnjivosti deli to znanje sa njom. (Pamtila je grubi odgovor svog levog oca na ono jedno
jedincato pitanje koje mu je ikad postavila.) Nikad toliko nije volela Odina kao kad joj je on
omoguavao da uestvuje u njegovom ivotu a ipak je i to bilo deo njenog racionalstva.
Moda se svojom racionalstvenou (ta misao joj se mnogo puta javila) pribliila Odinu a
udaljila od Trita, i moda je to jo vie doprinosilo da joj Tritovi prekori budu tako odvratni. Odin o
takvoj posebnosti veze nikad ni najdaljim nagovetajem nije progovorio, ali moda je Trit mutno
oseao o emu se radi i bio nezadovoljan iako nije mogao da objasni zato
Kad je prvi put ula u peine Tvrdih, ula je dvojicu Tvrdih kako razgovaraju. Naravno, nije
znala da to ine. Vazduh je vibrirao, i ta je vibracija bila vrlo brza i veoma promenjiva; izazivala je

neko neprijatno zujanje duboko u Dui. Zato je Dua morala da se razredi i propusti vibraciju kroz
sebe.
Odin je rekao: "Oni razgovaraju." Onda je, anticipirajui primedbu, urno dodao: "To je njihov
nain da razgovaraju. Jedan drugoga razumeju."
Dua je uspela da shvati tu ideju. U sopstvenom brzom shvatanju uivala je utoliko vie to je ono
davalo toliko zadovoljstva i Odinu. (Jednom je rekao: "Jo nisam sreo Racionalca koji za partnerku
nema glupau. Ja sam imao sree." Na to je ona odgovorila: "Ali reklo bi se da ostali Racionalci ba
vole praznoglavke. Zato si ti drukiji od njih, Odin?" Odin nije poricao da ostali Racionalci vole
praznoglavke. Samo je rekao: "Nikad nisam to pitanje razmrsio, i ne vidim da je vano. Zadovoljan
sam tobom i zadovoljan sam to sam zadovoljan.")
Ona je tad rekla: "Moe li da razume taj govor Tvrdih?"
"Ne ba stvarno", ree Odin. "Promene mogu da registrujem dovoljno brzo. Ponekad steknem
neko oseanje za ono to oni kazuju, ak i bez razumevanja, naroito posle naeg stapanja. Ali to je
samo ponekad. Hvatati takva oseanja, to je zapravo emocionalski trik, ali ako Emocionalka u tome i
uspe, ne moe da razume sadrinu njihovog razgovora. Ti bi moda mogla razumeti."
Dua se ustezala da pokua. "Pa, plaila bih se. Moda se to njima ne bi dopalo."
"Ma, samo napred. Radoznao sam. Vidi moe li razumeti o emu priaju."
"Da pokuam? Stvarno?"
"Samo napred. Ako te uhvate i ako budu nezadovoljni, ja u rei da sam te ja naveo da to radi."
"Obeava?"
"Obeavam."
Sa oseanjem priline usplahirenosti Dua je dopustila sebi da posegne prema Tvrdima; prela je
u totalnu pasivnost koja omoguuje ulivanje emocija.
"Uzbuenje!" ree Dua. "Uzbueni su. Neko nov."
"Moda je to Estvald", ree Odin.
Tad je Dua po prvi put ula to ime. "udno", ree ona.
"ta je udno?"
"Imam oseanje velikog sunca. Stvarno velikog sunca."
Odin je izgledao zamiljeno. "Oni bi mogli razgovarati o tome."
"Ali kako to moe postojati?"
Upravo tad su ih Tvrdi primetili. Prioe im prijateljski i pozdravie ih govorom Mekih. Dui je
bilo silno neprijatno; pitala se da li znaju da ih je oseala. Ali oni, ako su i znali, nita nisu rekli.
(Odin joj je kasnije rekao da je veoma redak sluaj naii na dvojicu Tvrdih kako razgovaraju
svojim nainom. Oni uvek izlaze u susret Mekima i kao da prekidaju svaki svoj posao kad Meki dou.
"Oni nas toliko vole", rekao je Odin. "Veoma su ljubazni.")
Ponekad ju je vodio u peine Tvrdih obino onda kad je Trit bio potpuno zauzet decom. Odin
se nije ba silno trudio da Trita obavesti o takvim odlascima dole. Jer ako bi ga obavestio, dobio bi
neizbeno neki odgovor u smislu da takvo tetoenje samo pogoduje Duinom oklevanju da se suna i
da e zbog toga stapanje biti utoliko slabije... Teko je bilo sa Tritom razgovarati due od pet minuta
a da u razgovor ne ue stapanje.
Jednom ili dvaput je ak i sama silazila tamo. Takvi silasci su je plaili, iako su Tvrdi na koje je
nailazila bili uvek prijateljski nastrojeni, uvek, kako je Odin rekao, "veoma ljubazni". Ali oni kao da
nisu Duu shvatali ozbiljno. Kad im je postavljala pitanja, to im je bilo prijatno ali ujedno to je jasno
oseala smeno. Njihovi odgovori bili su jednostavni i nisu sadrali nikakve informacije. "To je

samo neka maina, Dua", rekli bi joj. "Moda bi Odin mogao o tome da ti pria."
Pitala se da li je srela i Estvalda. Nikad nije nala dovoljno smelosti da pita Tvrde kako se zovu
(sem Lostena, sa kojim ju je Odin upoznao, i o kome je dosta ula). Ponekad joj se inilo da ovaj ili
onaj Tvrdi mora biti Estvald. O Estvaldu je Odin govorio sa velikim divljenjem i pomalo odbojnosti.
Stekla je utisak da je Estvald suvie zauzet radom najveeg znaaja a da bi zalazio u peine
dostupne Mekima.
Uklapala je informacije koje je od Odina dobijala, malo pomalo, i najzad otkrila da na svetu
vlada gadna oskudica hrane. Odin hranu skoro nikad nije nazivao hranom po pravilu je
upotrebljavao re "energija", re Tvrdih za istu stvar.
Sunce je gasnulo i umiralo, ali je taj Estvald otkrio nain da se energija nae negde daleko,
daleko iza Sunca, daleko iza onih sedam zvezda koje sijaju na mranom nonom nebu. (Odin je rekao
da su tih sedam zvezda sedam veoma dalekih sunaca, i da ima jo mnogo drugih zvezda koje su jo
udaljenije i suvie slabe da bi se mogle videti, Trit je uo te njegove rei i zapitao kakva je korist od
postojanja zvezda ako ih ne moe videti, uz napomenu da on, Trit, ni re od toga ne veruje. "Dobro,
Trit", odgovorio je Odin glasom punim strpljenja. Dua je zapravo bila htela da postavi pitanje slino
Tritovom, ali se posle toga predomislila.)
Sad je, meutim, izgledalo da e biti energije u izobilju, zauvek; hrane u izobilju bar kad
Estvald i drugi Tvrdi naue da novoj energiji pridodaju dobar ukus,
Pre svega nekoliko dana Dua je rekla Odinu: "Pamti li onaj davni dan kad si me odveo u peine
Tvrdih, kad sam ih oseala i kad sam rekla da sam uhvatila oseanje velikog sunca?"
Odin je jedan tren izgledao zbunjeno. "Nisam siguran. Ali, kai, Dua. ta ima u vezi s tim
danom?"
"Razmiljala sam. Da li je to veliko sunce izvor nove energije?"
"Dobro je, Dua", ree Odin sreno. "Nisi kazala ba sasvim tano, ali ima, za jednu
Emocionalku, odlinu intuiciju."
I evo Due: pretura po glavi sve te uspomene, davne i ne tako davne, a itavo vreme polako se
kree. Nije zapravo primetila proticanje vremena i pomicanje kroz prostor, ali stigla je u peine
Tvrdih. Upravo je poela da se pita nije li zapravo odgaala najvie to se bezbedno moglo, nije li
vreme da se vrati kui i pretrpi neizbenog, dosadnog Trita, kad maltene kao da su misli dovele do
pojave, do ostvarenja ona oseti pred sobom Trita.
Oseanje je bilo tako jako da je samo u jednom trenu konfuzije pomislila da nekako hvata
njegova oseanja a da je on u njihovoj peini, njihovom domu. Ne! Ovde je Trit, ovde dole u
peinama Tvrdih, sa njom.
Ali ta bi on mogao ovde raditi? Da Li on to nju goni? ima li on nameru da se svaa sa njom
ovde? Da li je, budala, poao da moli Tvrde? Dua je mislila da tako neto ne bi podnela...
Onda ju je napustilo oseanje hladnog uasa; zamenilo ga je zaprepaenje. Trit uopte nije
mislio na nju. Bio je, evidentno, nesvestan njenog prisustva. Nije mogla sasvim da razazna njegove
misli, ali je osetila u njemu sitnu odlunost neke vrste, spojenu sa strahom i zaziranjem od neeg to
se spremao da uradi.
Mogla je Dua i dublje prodreti i saznati bar neto konkretno o onome to je uradio i o njegovim
motivima, ali nita u tom trenutku nije bilo dalje od njenih elja. Poto Trit ne zna da je ona u blizini,
onda neka nastavi da ne zna; to joj je bila jedina elja.
Tad je, skoro istim refleksom, za tren uinila neto za ta bi se minut ranije zakleta da nee
uraditi nikad i da nikad ni u snu nije pomislila da uradi, ni pod kojim okolnostima.
Moda se to desilo (razmiljala je kasnije) zato to joj je u dokonim uspomenama tog dana pala

na pamet ona devojaka konverzacija sa Doral; moda zato to je pamtila svoje eksperimente sa
trljanjem kroz stenu. (Postoji jedna komplikovana re odraslih za tu vrstu aktivnosti mladih, ali Dua
smatra da je ta re neizmerno neprijatnija, stidnija, od one rei koju su sva deca koristila.)
U svakom sluaju, ne znajui tano ta ini niti, u prvih nekoliko trenutaka, ta je uinila, Dua je
jednostavno urno potekla u najblii zid,
U zid! Cela, do poslednjeg delia!
Uas pred onim to je uinila bio je ublaen sveu o savrenom uspehu manevra. Trit je proao;
bio je tako blizu da ga je Dua lako mogla dodirnuti; ali ni naslutio nije da se ona tu nalazi i da bi
jednim istezanjem mogao doi u dodir sa srednjom lanicom svoje trijade.
A dotle, Dua vie nije imala volje da razmilja ta je to Trit radio u peinama Tvrdih s obzirom
da nije nju jurio.
Potpuno ga je zaboravila.
Ispunile su je nove misli, na prvom mestu zapanjenost sopstvenim poloajem. Ni u detinjstvu se
nikad nije kompletno stopila sa stenama niti srela ikog ko bi priznao da je to uinio (mada su uvek
postojale prie o nekom drugom, ko jeste). Sasvim je bilo sigurno da nijedna odrasla Emocionalka
nikako ne bi htela niti mogla. Dua je, i meu Emocionalkama, bila izuzetno razreene grae (Odin joj
je to rado govorio) to se pojaalo izbegavanjem hrane (Trit joj je to esto napominjao).
Ono to je upravo uinila dokazalo je, bolje nego ma kakve roditeljske grdnje, koliko je Dua
razreena; jedan momenat se oseala postieno, i bilo joj je ao Trita.
A onda ju je zahvatila oluja dubljeg stida. ta ako bude uhvaena? Ona, odrasla...
Ako neki Tvrdi proe i zadri se malo ... Ni sluajno ona ne bi mogla prisiliti sebe da izae pred
neijim pogledom, ali koliko dugo moe ostati u steni, i ta ako je otkriju u steni?
I dok je to mislila, osetila je Tvrde, ali je odmah na neki nain osetila i to da su veoma
udaljeni.
Zastala je, borei se da se smiri. Stena ju je proimala i okruivala; njenim percepcijama je
davala odreeno sivilo, ali ih nije zamuivala. Naprotiv: Dua je sad primala otrije ulne utiske.
Mogla je i dalje da osea Trita, koji je postojano odmicao, tako jasno kao da je kraj njega, ali mogla
je da oseti i Tvrde iako su bili u sasvim drugom kompleksu peina. Videla je te Tvrde, i to svakog
ponaosob, videla je na kom mestu se koji nalazi, hvatala je svaki detalj njihovog vibracionog govora,
ak je hvatala delie smisla njihovih rei.
Ovakvu mo ulnog oseanja nikad ranije nije imala i nikad nije ni sanjala da bi je mogla imati.
I zato, iako je mogla da izae iz stene, sigurna da je sama i da je niko ne gleda, nije to uinila;
delom iz zaprepaenja, delom iz udesne radosti saznanja i elje da sazna vie.
Njena je senzitivnost sad bila takva, da je Dua ak razumela zato je stekla tu senzitivnost. Odin
je esto spominjao da bolje shvata stvari posle perioda stapanja, ak i stvari koje pre stapanja uopte
nije mogao da razume. Iz nekog razloga stanje stopljenosti neverovatno je poveavalo duhovnu mo;
vie se moglo apsorbovati, vie iskoristiti. To je zbog vee atomske gustine pri stapanju, rekao je
Odin.
Iako Dua nije bila sigurna ta je to "vea atomska gustina", uvidela je da je to neto to se dogaa
za vreme stapanja, a nije li ova sadanja situacija u mnogome nalik na stapanje? Nije li se Dua stopila
sa stenom?
Kad se trijada stopi, sva duhovna mo ode u Odinovu korist. Racionalac je apsorbuje, stie
jasnije shvatanje i zadrava ga i posle stapanja i razdvajanja. Ali sad je Dua, u ovom stapanju, jedina
svest. Sama je sa stenom. Postoji "vea atomska gustina" (valjda?) ali jedini mogui korisnik je Dua.
(Da li se zato trljanje kroz stenu smatra perverzijom? Da li zato grde Emocionalke koje to rade?

ili Dua jedina ovo moe, zato to je toliko razreena? Ili zato to je beulja, sklona racionalskom?)
A onda je Dua obustavila sva nagaanja i prepustila se samo osmatranju fascinirana. Samo je
na neki mehaniki nain bila svesna da se Trit vraa, prolazi opet mimo nje, odlazi tamo odakle je
prvobitno doao. Samo je mehaniki bila svesna uz jedva primetan trag iznenaenja da se iz
dubina peina Tvrdih vraa, evo, i Odin. Tvrdima je posvetila svoje osmatranje; njih, samo njih je
elela da oseti, i to to bolje, uz to vei stupanj razumevanja.
Tek posle veoma dugog vremena odvojila se od tog posla i istekla iz stene. Ali kad je to vreme
prolo, izala je jedna Dua kojoj vie nije bilo mnogo vano hoe li biti viena. U svoju mo
opaanja imala je takvo poverenje da je bez uznemiravanja pouzdano znala da je nee videti niko.
Vratila se kui duboko zamiljena.

3b
Odin se vratio kui. Trit ga je tamo ve ekao, ali Due jo nije bilo. Trita to kao da nije
uznemiravalo. Zapravo, inilo se da je uznemiren ali ne zbog toga. Emocije su mu bile tako jake da je
Odin mogao jasno da ih oseti, ali Odin nije eleo da ih ispituje. Nervirao se zbog Duinog odsustva;
nervirao se toliko da mu je Trit svojim prisustvom smetao prosto zato to je Trit a ne Dua.
Takva sopstvena reakcija ga je iznenadila. Nije mogao porei, sam pred sobom, da mu je,
izmeu Trita i Due, Trit drai. U idealnom sluaju, svo troje lanova trijade su kao jedan, i svaki lan
postupa prema oba preostala lana kao prema savreno ravnopravnima meusobno
ravnopravnima i ravnopravnima sa njim (ili njom). Ipak, Odin jo nije video trijadu u kojoj bi to bilo
tako ostvareno; ponajmanje je bilo ostvareno kod onih koji su se glasno hvalisati da su njihove
trijade u tom pogledu idealne. Od troje, jedan je obino ostajao malice zanemaren, i to je najee
dobro znao.
Meutim, retko se deavalo da Emocionalka bude zanemarena. Emocionalke su jedna drugu
meu-trijadno podravale daleko vie nego to su to Racionalci i Parentali ikad meusobno inili.
Poslovica je glasila: Racionalac ima svog uitelja, Parental ima svoju decu, a Emocionalka ima sve
druge Emocionalke.
Emocionalke su uporeivale iskustva, pa ako bi jedna rekla da je zanemarena, ili ako bi je druge
mogle navesti da kae da je zanemarena, slale su je kui sa bezbroj uputstava da se postavi vrsto, da
zahteva! A poto stapanje toliko zavisi od Emocionalke i od njenog dranja, obino su i levi i desni
bili voljni da je tetoe.
Ali Dua je tako neemocionalska Emocionalka Njoj kao da nije vano to su Trit i Odin toliko
bliski; poto nema bliskih prijateljica meu Emocionalkama, nema ko da je navede da joj to bude
vano. Naravno da je u tome stvar: neemocionalska Emocionalka.
Odin je bio presrean to se ona toliko interesuje za njegov posao; presrean to je njoj toliko
stalo, i to takvom zapanjujuom brzinom shvata; ali to je ljubav intelektualne vrste. Ono dublje
oseanje posveeno je postojanom, glupom Tritu koji tako dobro zna svoje mesto i koji ne daje
takorei nita sem onog to je bitno a to je bezbednost dobro znane rutine.
Ali sad je Odin zlovoljan. "Jesi li uo ita od Due, Trit?"
Trit ne odgovara direktno, "Zauzet sam. Vidimo se kasnije. Radio sam stvari."
"Gde su deca? Da li si se i ti udaljavao? Oko tebe postoji neko udaljavao-se oseanje."
U Tritovom glasu osetila se nota nezadovoljstva. "Deca imaju dobru obuku. Dovoljno su
pametna da se povere brizi zajednice. Odin, to zaista nisu bebe." Ali nije poricao auru udaljavao-se
koja se oko njega blago oseala.
"Izvini. Samo mi je jako stalo da vidim Duu."
"Trebalo bi da je via ee", ree Trit. "Uvek mi kae da je ostavim na miru. Onda se ti brini
za nju." Sa tim reima povukao se u dublje, udaljenije delove peine koja im je dom.
Odin je sa izvesnim iznenaenjem gledao za svojim desnokrilnim. U skoro svakoj drugoj prilici
poao bi za njim i pokuao bi da utvrdi uzroke neobine nelagodnosti koja se i kroz uroenu tromost
Parentala lako dala videti. ta je to Trit uradio?
Ali on eka Duu, iz trena u tren je sve zabrinutiji; zato puta Trita da ode.
Zabrinutost je izotrila Odinovu ulnu osetljivost. Meu Racionalcima postoji neki skoro
perverzni ponos vezan za relativno slabu senzitivnost koju poseduju. Sagledavanje ulima nije stvar
uma; ula su najjaa kod Emocionalki. Odin je bio Racionalac nad Racionalcima, ponosio se svojim

moima razmiljanja a ne oseanja; ipak je sada bacio nesavrenu mreu svoje emocionalne
percepcije to je dalje mogao; pa je poeleo, samo na momenat, da bude Emocionalac i da moe da
osea dalje i bolje.
I ovakva sposobnost najzad je posluila. Osetio je sa daljine za njega neuobiajene Duino
pribliavanje, i pohitao joj je u susret. Poto ju je uoio sa tolike daljine, uvideo je, bolje nego
obino, koliko je razreena. Dua je samo delikatna izmaglica, nita vie.
Trit je u pravu, pomilja Odin koga je preseklo nenadano, otro oseanje zabrinutosti. Moramo
naterati Duu da jede i da se stapa. Moramo je naterati da se jae zainteresuje za ivot.
Toliko se koncentrisao na tu potrebu da je u sledeim trenucima, kad se ona teno ustremila ka
njemu i proela ga, skoro potopila, totalno ignoriui injenicu da nisu u svojoj peini i da bi ih neko
mogao videti, i rekla: "Odin, moram da znam... toliko toga moram da znam..." prihvatio to njeno
ponaanje kao nastavak svoje misli, ne smatrajui ga udnim.
Obazrivo se izmicao, nastojei da njihovom spajanju da neki pristojniji oblik ali da pritom ne
izgleda da odbija Duu. "Doi", ree. "ekao sam te. Reci mi ta eli da zna. Objasniu ti to najbolje
mogu."
Sad su hitro odmicali ka svome domu. Odin je drage volje prihvatio karakteristino kolebljivo
kretanje kojim Emocionalke teku.
"Priaj mi o drugom univerzumu", ree Dua. "Zato su oni razliiti? Na koji nain su razliiti?
Reci mi sve o tome."
Dui nije bilo jasno da pita suvie. Odinu je bilo jasno. Oseao je u sebi zapanjujua saznanja i
bio je na ivici da pita: otkud to da ima toliko znanja o drugom univerzumu, da moe da ispolji
takvu radoznalost o njemu?
Suzbio je to pitanje u sebi. Dua je dola iz pravca peina tvrdih. Moda je Losten razgovarao sa
njom, podozrevajui da Odin uprkos svemu nee hteti da pomogne svojoj srednjoj, moda zato to je
preterano ponosan na svoj status.
Nije tako, pomisli Odin uozbiljeno. Ali nee Duu pitati. Samo e objanjavati.
Kad su stigli kui, Trit se uzmuvao oko njih. "Ako vas dvoje elite da priate, idite u Duinu sobu.
Ja u ovde imati posla. Moram da se pobrinem da deca budu ista i da vebaju. Nema vremena za
stapanje sada. Nema stapanja."
Ni Odinu ni Dui stapanje nije bilo na umu. Ni pomislili nisu da odbiju ovu Tritovu zapovest.
Parentalov dom njegov je zamak, njegova tvrava. Racionalac ima peine Tvrdih, koje su dole,
Emocionalka moe da ide gore, na susrete; ali Parental ima samo svoj dom.
Zato Odin ree: "Da, Trit. Skloniemo ti se s puta."
A Dua je iz sebe ispruila, samo na kratko, jedan deo pun ljubavi i rekla: "Lepo je videti te, dragi
desni." (Odin se pitao nije li njen gest delimino rezultat olakanja to nee biti navaljivanja da se
stapaju. Trit je sa time stvarno malo preterivao, navaljivao je ak i vie nego to to Parentali obino
ine.
Dua je, u svojoj sobi, zapazila svoje mesto za hranjenje, zurila u njega; obino je to mesto
ignorisala.
Bila je to Odinova ideja. Znao je da takve stvari postoje. Objasnio je i Tritu: ako Dua ne voli da
bude gore, u jatu drugih Emocionalki, savreno je izvodljivo neto drugo; sunevu energiju je
mogue dovesti dole, u peinu, da bi se Dua tu hranila.
Trita je to uasnulo. Tako neto se ne radi. Drugi e se smejati. Trijada e biti osramoena. Zato
se Dua ne ponaa kako treba?

"Da, Trit", rekao je tada Odin, "ali ne ponaa se kako treba, onda zato da joj ne izaemo u
susret? Zar je to tako strano? Jee bez iijeg prisustva, ugojie se, nas e uiniti srenijim, sebe
takoe, i moda e na kraju nauiti da se dri uz jato."
Trit je dozvolio, onda je i Dua ne bez izvesnog raspravljanja dozvolila da se to izvede, ali
je insistirala da dizajn bude jednostavan. Zato se sprava sastojala od samo dve ipke koje su sluile
kao elektrode, Energiju je davalo sunce. Izmeu dvaju ipki bilo je dovoljno mesta za Duu,
Retko je Dua koristila to hranilite. Ali ovog puta je u njega zurila i rekla; "Trit je ovo ukrasio...
sem ako nisi ti, Odin."
"Ja? Naravno da nisam."
Podnoje svake elektrode bilo je obavijeno obojenom glinom koja je sadravala razliite are.
"Pretpostavljam da je to njegov nain da kae da eli da se ja ovde hranim", ree Dua. "A ba i jesam
neto gladna. Sem toga, ako ponem da jedem, Trit ni sluajno nee pokuati da nas prekida, a?"
"Ne", ree Odin uozbiljeno. "Trit bi zaustavio svet ako bi pomislio da kretanje sveta moe makar
i malo da te uznemiri dok jede."
Dua ree: "Pa jesam gladna."
Odin je u njoj naslutio neki trag krivice. Krivica zbog Trita? Zato to je gladna? Zato bi se Dua
oseala krivom ako je gladna? Ili je radila neto to crpi energiju, pa sad misli da...
Nestrpljivo je otrgao svoj um od takvih razmiljanja. Ima asova kad Racionalac moe biti
suvie racionalan, pa goniti svaku misao do daljina, na utrb onoga to je vano. U ovom momentu
vano je razgovarati sa Duom.
Sela je izmeu elektroda, i kad se komprimirala da bi to izvela, njena malenost postade bolno
oigledna. Odin je takoe bio gladan; to je znao po tome to mu se priinjavalo da su elektrode
blistavije nego obino; mogao je ak i sa ove daljine da oseti ukus hrane, a taj je ukus bio izvrstan.
Kad je neko gladan, hranu uvek osea izotrenije nego obino, i sa vee daljine... ali, jee kasnije.
"Nemoj samo sedeti utke, dragi levi", ree Dua. "Govori mi. elim da znam." Poprimila je
(nesvesno?) ovoidnu formu Racionalca, kao da eli da stavi do znanja da eli da bude prihvaena kao
Racionalac.
"Ne mogu da objasnim sve", ree Odin. "Mislim, ne svu nauku, jer ti nisi stekla pripremna
znanja. Pokuau da objanjavam jednostavno, a ti samo sluaj, Shvata, prvo, da je sve sainjeno od
majunih estica koje nazivamo atomima, i da su atomi nainjeni od jo sitnijih, subatomskih estica."
"Da, da. Zato moemo da se stapamo."
"Tano. Jer mi smo, zapravo, uglavnom prazan prostor. Sve su estice jako udaljene; moje, tvoje
i Tritove estice mogu da se stapaju zato to svaka grupa ulazi u praznine u drugoj grupi. Razlog to
se materija ne razleti sasvim sastoji se u tome to malene estice ipak uspevaju da se dre na okupu, i
kroz prostor koji ih razdvaja. Na okupu ih dre sile privlaenja, meu kojima je najjaa ona koju
zovemo nuklearnom silom. Ona dri najvanije subatomske estice vrlo vrsto na okupu u
grupicama koje su meusobno jako udaljene i koje se dre na okupu pomou slabijih sila. Razume li
to?"
"Samo malo", ree Dua.
"Nije vano, moemo se na to vratiti kasnije... Materija moe postojati u raznim stanjima. Moe
biti posebno razreena, kao kod Emocionalki; kao kod tebe, Dua. Moe biti manje razreena, kao
kod Racionalaca i Parentala. Ili jo manje razreena, kao u steni. Moe biti veoma komprimirana,
gusta, kao u Tvrdima. Zato su tvrdi. Popunjeni su esticama."
"Hoe da kae, u njima nema praznog prostora."
"Ne, nisam ba tako mislio", ree Odin, koga je zbunila potreba da stvar sasvim jasno iskae.

"Jo uvek u njima ima mnogo praznog prostora, ali ne onoliko koliko u nama. esticama je izvesna
koliina praznog prostora potrebna; ako imaju tano toliko i ne vie, onda druge estice ne mogu da
se uguraju meu njih. Ako se estice guraju silom, nastaje bol. Zato Tvrdi ne vole' da ih mi diramo.
Kod nas Mekih ima izmeu estica vie prostora nego to je stvarno potrebno, pa zato druge estice
mogu tu da zalaze."
Dua kao da nije bila ba ubeena u ovo.
Odin je brzo nastavio. "U onom drugom univerzumu pravila su drugaija, Nuklearna sila nije
tako jaka kao u naem univerzumu. To znai da je esticama potrebno vie prostora."
"Zato?"
Odin je otresao glavom. "Zato to zato to estice vie ire svoje talasne forme. Ne mogu da
objasnim bolje od toga. Poto je nuklearna sila slabija, esticama treba vie mesta, zato se dva
komada materije ne mogu stapati tako lako kao u naem univerzumu."
"Moemo li videti drugi univerzum?"
"A, ne. To nije mogue. Na osnovu njegovih bazinih zakona moemo da dedukujemo njegovu
prirodu. Tvrdi, meutim, mogu mnogo. U stanju smo da aljemo materijal tamo i da ga uzimamo
nazad. Moemo da prouavamo njihove materijale, vidi. I moemo da aktiviramo pozitron-pumpu.
To ti je poznato, zar ne?"
"Pa, rekao si mi da iz nje dobijamo energiju. Nisam znala da je u to umeana jedna drugaija
vasiona... Kako izgleda druga vasiona? Imaju li oni zvezde i svetove, kao mi?"
"To je odlino pitanje, Dua." Sad kad je imao zvaninu dozvolu da govori, Odin je jo vie
uivao u svojoj ulozi nastavnika. (Ranije je uvek imao oseanje da objanjavajui stvari jednoj
Emocionalki ini neto tajno i perverzno.) "Ne moemo videti drugi kosmos, ali na osnovu njegovih
zakona moemo da izraunamo kakav on mora biti. Vidi, zvezde sijaju zahvaljujui procesu u kome
jednostavnije kombinacije estica postepeno prelaze u komplikovanije kombinacije estica. Taj
proces zovemo nuklearnom fuzijom."
"Imaju li to u drugom univerzumu?"
"Da, ali poto je nuklearna sila slabija, fuzija je mnogo sporija, To znai da u drugom
univerzumu zvezde moraju biti mnogo, mnogo vee, inae se u njima ne bi odigravalo dovoljno
fuzije da im omogui da sijaju. U drugom univerzumu, zvezde koje ne bi bile vee od naeg Sunca
ostale bi hladne i mrtve. S druge strane, kad bi zvezde u naem univerzumu bile vee, u njima bi se
dogaalo toliko fuzije da bi one eksplodirale. To znai da u naem univerzumu mora biti na hiljade
puta vie zvezda nego u njihovom, ali manjih..."
"Mi imamo samo sedam..." poe Dua. Onda ree: "A, zaboravila sam."
Odin se nasmeio popustljivo. Nije teko zaboraviti bezbrojne zvezde koje se ne mogu videti,
sem specijalnim instrumentima. "Nema problema. Zamera li to ti dosaujem sa svim ovim?"
"Ne dosauje mi", ree Dua. "Oboavam to. ak mi je i hrana od takvih razgovora ukusnija,
tako ukusna." Zatalasala se izmeu dve elektrode, nekim raskonim drhtajem.
Odin, koji nikad ranije nije uo Duu da o hrani kae ita pohvalno, u ovome nae povod za
veliki optimizam. "Naravno", ree on, "na univerzum ne traje onoliko dugo koliko njihov. Fuzija se
odvija tako brzo da se sve estice iskombiniraju posle milion naih ivotnih vekova."
"Ali ima toliko zvezda."
"Da, ali, vidi, sve one gore istovremeno. Ceo na univerzum umire. U drugom univerzumu, gde
je broj zvezda toliko manji, ali su toliko vee, fuzija se odvija tako sporo da e zvezde potrajati
hiljadama i milionima puta due nego kod nas. Teko je to uporediti, zato to vreme, moda, tee

razliitim brzinama u ta dva univerzuma." Dodao je, sa izvesnim oklevanjem: "Taj deo ni sam ne
razumem. To je deo Estvaldove teorije, kojom ja dosad nisam stigao detaljnije da se pozabavim."
"Da Li je Estvald izveo sve ove zakljuke?"
"Veliki deo njih."
Dua ree: "Pa, udesno je da hranu dobijamo iz drugog univerzuma. Mislim, onda nije bitno ako
nae Sunce umre. Moemo da nabavimo hrane koliko god nam treba iz drugog univerzuma."
"Tako je."
"Ali zar se nita ravo ne dogaa? Imam... , oseanje da se dogaa neto ravo."
"E, pa", ree Odin, "mi transferiemo materiju tamo i amo da bi pozitron-pumpa radila, a to
znai da se dva univerzuma pomalo meaju. Naa nuklearna sila postaje malo, samo malice slabija,
zato se fuzija u naem Suncu malo usporava i ono se hladi malo bre... ali samo malo, a sem toga
Sunce nam u svakom sluaju vie ne treba."
"Nije to ono neto ravo koje oseam. Ako nuklearna sila malice poputa, onda atomima treba
vie mesta je I' tako? i onda ta biva sa stapanjem?"
"Ono postaje malice tee, ali trebalo bi da proe mnogo miliona naih ivotnih vekova pre
nego to bi postalo primetno tee stapati se. ak i ako jednog dana stapanje postane neizvodljivo i
Meki izumru, to e biti daleko posle onog vremena kad bismo svi pomrli usled nedostatka hrane da
ne koristimo drugu vasionu."
"Ni to nije ono oseanje neeg-ravog. . " Dua je poinjala da mrsi rei. Uvijala se izmeu
elektroda; Odinovim zadovoljnim oima inilo se da je postala primetno krupnija i nabijenija. Bilo je
to kao da njegove rei, ba kao i hrana, jaaju Duu.
Losten je u pravu! Obrazovanje ini da je Dua zadovoljnija ivotom; Odin je nasluivao u Dui
neku senzualnu radost koju jedva da je ikad ranije osetio.
"Ba je lepo od tebe to mi to objanjava, Odin. Ti si dobar levi."
"eli da nastavim?" upita Odin, polaskan i zadovoljan vie nego to je reima mogao izraziti.
"Hoe li jo neto da pita?"
"Mnogo toga, Odin, ali... ali ne sad. Ne sad, Odin. Oh, Odin, zna Li ta bih sad elela da radim?"
Odin je,to smesta pogodio, ali je bio suvie oprezan da to otvoreno kae. Duini momenti
erotskog nastupanja bili su tako retki da im se moralo prilaziti sa najveom panjom. Oajniki se
nadao da se Trit nije toliko zapetljao oko dece u toj meri da sad ovo ne uspeju da iskoriste.
Ali Trit je ve uao u sobu. Zar je bio napolju, pred vratima, i ekao? Odin za to nije mario. Nije
preostalo vremena za razmiljanje.
Dua je potekla iz prostora izmeu elektroda. Odinova ula se ispunie njenom lepotom. Bejae
krasna, izmeu njih dvojice; vien kroz nju Trit je sav svetlucao, a rubovi mu plamtahu neverovatnim
bojama.
Nikad ovako nije bilo. Nikad.
Odin se oajniki suzdravao, putajui svoju supstancu da se uliva u Duu i Trita atom po atom;
svim silama se odupirao Duinom nadmonom prodiranju u njega; nije se jednostavno predao ekstazi,
nego je putao da ekstazu upaju iz njega; drao se svoje svesti do zadnjeg mogueg momenta; a
onda je izgubio svest u jednom konanom zanosu uivanja tako intenzivnom da mu se inilo da neka
ogromna eksplozija odjekuje i iri drhtaje beskonano kroz njega.
Nikad u ivotnom veku te trijade nije period nesvesti usled stapanja potrajao tako dugo.

3c
Trit je bio zadovoljan. Stapanje je bilo tako dobro. U poreenju sa ovim stapanjem, sva ranija su
izgledala mruljavo i prazno. Bio je presrean zbog ovog to se desilo. Ipak, utao je. Smatrao je da
je bolje ne govoriti.
I Odin i Dua su bili sreni. To je Trit jasno oseao. ak su i deca nekako sijala.
Ali Trit je bio sreniji od svih prirodno.
Sluao je razgovore Odina i Due. Nita nije razumeo, ali to nije bilo vano. Nije mu smetalo to
su tako zadovoljni jedno drugim. On je imao svoje zadovoljstvo. Bilo mu je dovoljno i da samo
slua.
Jednom prilikom Dua ree: "Da li oni stvarno pokuavaju da komuniciraju sa nama?"
(Tritu nikad nije postalo ba jasno ko bi mogli biti "oni". Shvatio je da je "komunicirati" fina re
za "priati". Onda zato ne kau "priati"?
Ponekad se pitao treba li da ih prekine. Ali kad god bi on neto zapitao, Odin bi samo rekao
"Dobro, Trit" a Dua bi se komeala nestrpljivo.)
"Pokuavaju", ree Odin. "Tvrdi su sasvim sigurni u to. Na materijalu koji nam se alje ponekad
se nau oznake. Tvrdi kau da je sasvim mogue komunicirati putem takvih oznaka. Zapravo, pre
mnogo vremena Tvrdi su i sami koristili oznake, onda kad je bilo potrebno objasniti drugo-biima
kako da pripreme svoj deo pozitron-pumpe."
"Pitam se kako izgledaju drugo-bia. ta ti misli, kako izgledaju?"
"Na osnovu zakona moemo da izraunamo prirodu zvezda, zato to je to jednostavno. Ali kako
da izraunamo prirodu tih bia? Nikad neemo moi da saznamo."
"Zar nam ne bi mogli javiti kako izgledaju?"
"Ako bismo njihov nain komuniciranja mogli shvatiti, moda bismo stekli neki uvid. Ali taj
njihov nain ne shvatamo."
Dua kao da je bila ojaena. "Zar Tvrdi ne razumeju?"
"Ne znam. Ako razumeju, meni to nisu rekli. Losten mi je jednom rekao da nije vano kakva su
to bia, ako pozitron-pumpa radi i proiruje se."
"Moda jednostavno nije eleo da mu dosauje."
Odin nadmeno ree: "Ne dosaujem ja njemu."
"Ma, zna ta hou da kaem, Prosto nije hteo da ulazi u sve one detalje."
Tad Trit vie nije mogao da slua. Oni su nastavili da raspravljaju da li Tvrdi treba da omogue
Dui da vidi te oznake. Dua je rekla da e moda moi da oseti ta oznake znae.
Trit se pomalo ljutio zbog ovoga. Na kraju krajeva, Dua je samo Meka, nije ak ni Racionalac.
Poeo se pitati da li Odin, priajui joj sve to, postupa dobro. To navodi Duu na smene pomisli...
Dua je videla da i Odin poinje zbog ovoga da se ljuti. Prvo se smejao. Onda je rekao da jedna
Emocionalka ne moe da izae na kraj sa tako komplikovanim stvarima. Onda je odbio da razgovara
dalje, ma o emu. Dua je morala da bude veoma prijatna prema njemu neko vreme, dok se nije
raskravio.
Dogodilo se jednom i da se Dua naljuti da se apsolutno razbesni.
Poelo je, tada, tiho. Zapravo, bio je to jedan od onih trenutaka kad su oba deteta bila sa njima.
Odin je putao decu da se igraju sa njim. Nije zamerao ni kad ga je mali desnokrilac Torun vukao.
Odin se, zapravo, prepustio igri na nain skroz nedostojanstven. Kao da mu je bilo sasvim svejedno

to je u igri zadobio sasvim pogrean oblik. Upravo to bilo je siguran znak da je zadovoljan. Trit je
ostao u uglu, odmarao se, veoma zadovoljan onim to se dogaa.
Dua se smejala Odinovoj izoblienosti. Koketno je svojom supstancom doticala Odinove kvrge.
Trit je znao da ona zna da su racionalske povrine osetljive kad su izvan ovoida.
"Razmiljala sam, Odin", poela je Dua. "... Ako na univerzum kroz pozitronsku pumpu prima
malice njihovih zakona, zar ne unosi na univerzum istim putem svoje zakone u njihov?"
Odin se prodernjo kad ga je Dua dotakla. Pokuavao je da izbegne Duu a da to ne uznemiri decu.
Jeknuo je: "Ne mogu da odgovorim ako ne prestane, ti nesreo srednja."
Prestala je, a on ree: "To ti je veoma dobra misao, Dua. Ti si zapanjujue stvorenje. Istina je,
dakako. Meanje se odvija obosmerno . Trit, izvedi male, hoe li?"
Ali deca izjurile i sama. Nisu to bila ba neka mala deca. Obojica su poprilino porasli. Anis je
uskoro trebalo da otpone svoje kolovanje, a Torun je ve pokazivao pravu roditeljsku tupost,
Trit je ostao. Mislio je: kad joj Odin ovako pria, Dua je tako lepa.
Dua ree: "Ako ti drugi zakoni usporavaju nae Sunce i hlade ga; zar onda nai zakoni ne
ubrzavaju njihova sunca i ne zagrevaju ih?"
"Upravo tako, Dua. Ni Racionalac ne bi bolje."
"Koliko se zagreju njihova sunca?"
"A, ne mnogo; postaju samo malo, malo vrelija."
"Ali tu nailazim na to oseanje neto-ravo", ree Dua.
"Pa, dobro, problem je u tome to su njihova sunca tako ogromna. Ako se naa mala sunca malo
ohlade, nije vano. ak i ako se ugase sasvim, to ne mari dokle god imamo pozitron-pumpu.
Meutim, kod velikih, kod gigantskih zvezda ak i to malo dodatno zagrevanje moe znaiti nevolju.
U svakoj takvoj zvezdi ima toliko materijala da ona i pri vrlo malom ubrzavanju fuzije mora
eksplodirati."
"Eksplodirati! Ali ta e se onda desiti sa tim narodom?"
"Sa kojim narodom?"
"Sa narodom drugog univerzuma."
Jedan trenutak Odin je gledao prazno. Onda ree: "Ne znam."
"Dobro, ta bi se desilo kad bi nae Sunce eksplodiralo?"
"Ono ne bi moglo da eksplodira."
(Trit se pitao oko ega je nastalo sve to uzbuenje. Kako bi jedno Sunce moglo eksplodirati?
inilo se da se Dua sve vie ljuti a da se Odin zbunio.)
Dua ree: "Ali ako bi? Da li bi postalo veoma vrue?"
"Pretpostavljam da bi."
"Zar nas to ne bi sve poubijalo?"
Odin je oklevao, a onda ree sa vidnom netrpeljivou: "Kakve veze to ima, Dua? Nee
eksplodirati nae Sunce, onda ne postavljaj smena pitanja."
"Ti si meni rekao da postavljam pitanja, Odin, a veze ima, jer pozitron-pumpa radi dvosmerno.
Njihov deo potreban nam je koliko i na deo."
Odin je zurio u nju. "To ti nikad nisam rekao."
"Oseam to."
"Mnogo toga ti osea. Dua..."
Ali Dua je poela da vie. Bila je sasvim izvan sebe. Trit je nikad takvu nije video. Ona ree:

"Nemoj da menja temu, Odin. I nemoj da se povlai i pokuava da napravi od mene kompletnu
budalu samo jo jednu Emocionalku. Rekao si da sam skoro kao Racionalac, dovoljno sam takva
da uvidim da pozitron-pumpa nee raditi bez drugo-bia. Ako taj narod u drugom univerzumu bude
uniten, pozitron-pumpa e stati, nae Sunce bie hladnije nego ikad, pa emo pomreti od gladi, svi.
Zar ne smatra da je to vano?"
I Odin se razvikao. "To pokazuje koliko ti zna. Njihova pomo nam je potrebna zato to su
zalihe energije razreene pa moramo da razmenjujemo materiju. Ako sunce u drugoj vasioni
eksplodira, nastae ogromna poplava energije; dinovska poplava koja e trajati milion ivotnih
vekova. Bie toliko energije da emo moi da je crpemo direktno bez ikakvog transferisanja materije
u ma kom pravcu; prema tome oni nama ne trebaju, i nije vano ta e se sa njima,.
Skoro su se dodirivali. Trit je bio uasnut. Hteo je da kae neto, razdvoji ih, pria sa njima. Nije
uspevao da smisli nita to bi mogao rei. Onda se pokazalo da nema potrebe da ma ta smilja.
Pred samim ulazom u peinu stajao je jedan Tvrdi. Ne samo jedan. Trojica. Pokuavali su da
neto kau, ali od vike se nije ulo.
Trit je ciknu: "Odin! Dua!"
Onda ostade nepomian, drhtei. U svome strahu sagledavao je radi kakvog razgovora su Tvrdi
doli. Odluio je da se udalji.
Ali jedan Tvrdi je ispruio jedan od svojih permanentnih, neprozirnih produetaka i rekao: "Ne
idi."
Zazvualo je grubo, nimalo prijateljski. Trita obuze vei strah nego ikad.

4a
Dua je bila besna; toliko besna da je jedva mogla da osea Tvrde. Kao da su je razliite
komponente gneva guile na taj nain to ju je svaka komponenta, zasebno, ispunjavala do vrha.
Postojalo je oseanje pogrenosti: pogreno je da Odin pokuava nju da lae. Pogreno je da itav
jedan svet nastanjen narodom umre. Pogreno je to joj nikad nisu dozvolili da ui iako ona tako lako
ui.
Posle onog prvog ulaenja u stenu, jo dvaput je otila u peine Tvrdih. Oba puta se neprimetno
utiskivala u stenu, poinjala da osea i da zna, i kad god je Odin preduzimao da joj neto objasni, ona
je u napred znala ta e uti.
Zato, onda, ne mogu i njoj da obezbede nastavu kao Odinu? Zato samo Racionalcima? Zar ona
poseduje sposobnost uenja samo zato to je be-levulja, pervertirana srednjaica? E, onda neka joj,
takvoj kakva je, obezbede nastavu. Pogreno je ostavljati je u neznanju.
Najzad rei Tvrdoga poee da se probijaju do nje. Losten je bio prisutan, ali nije govorio.
Govorio je neki nepoznati Tvrdi koji je stao ispred ostalih. Nije ga poznavala, ali ona je malo koga
od njih uopte poznavala.
Taj Tvrdi ree:' "Ko od vas je bio nedavno u donjim peinama, peinama Tvrdih?"
Dua se drala prkosno; saznali su za njeno trljanje kroz stenu, ali nju ba briga. Neka ispriaju
svima. Ispriae ona sama. "Ja sam", ree. "Mnogo puta."
"Sama?" ree Tvrdi mirno.
"Sama. Mnogo puta", odseno e Dua. U stvari je ila samo tri puta, ali ba nju briga.
Odin je promrmljao: "Ja sam, naravno, ponekad odlazio u donje peine."
Tvrdi je to ignorisao. Okrenuo se Tritu i rekao otro: "A ti, desni?"
Trit drhtavo progovori: "Jesam, Tvrdi gospodine."
"Sam?"
"Da, Tvrdi gospodine."
"Koliko esto?"
"Jednom."
Dui je ovo zasmetalo. Jadni Trit je u takvoj panici ni zbog ega. Ona je kriva, i spremna za
konfrontaciju. "Pustite ga na miru", ree. "Ja sam ona koju traite."
Tvrdi se polako okrenuo ka njoj. "Radi ega?" ree.
"Radi... toga to je u pitanju, ma ta to bilo." Sada, suoena sa potrebom da prizna, nije mogla da
prinudi sebe da opie ono to je bila uradila. Ne pred Odinom.
"Dobro, doi emo do tebe. Prvo desni... Ti se zove Trit, je Li tako? Zato si iao u donje peine
sam?"
"Da bih razgovarao sa Tvrdim Estvaldom, gospodine."
Na to Dua opet upade, ivo zainteresovana: "Jeste li vi Estvald?"
Tvrdi kratko odvrati: "Ne."
Odinu kao da je bilo neprijatno, kao da ga je Dua obrukala time to nije prepoznala ovog
Tvrdog. Dua za to nije marila.
Tvrdi ree Tritu: "ta si izneo iz donjih peina?"
Trit je utao.

Bez emocije, Tvrdi ree: "Znamo da si uzeo neto. elimo da znamo da li zna ta je to bilo.
Moglo bi da bude veoma opasno."
Trit je i dalje utao, a Losten se umeao, govorei prijatnijim tonom: "Molim te reci nam, Trit.
Znamo da si to bio ti, a ne elimo da budemo grubi."
Trit promumla: "Uzeo sam loptu hrane."
"Aha", ree onaj prvi Tvrdi. "ta si sa njom uinio?"
Iz Trita kao da je provalilo. "Bilo je to za Duu. Nije htela da jede. Bilo je za Duu."
Dua, zapanjena, podskoi i zgusnu se.
Tvrdi se smesta okrenuo ka njoj. "Da li ti je to bilo poznato?"
"Ne!"
"Ni tebi?" ree on Odinu.
Odin, nepomian toliko da se inilo da je zamrznut, ree: "Ne, Tvrdi gospodine."
Jedno krae vreme vazduh je bio pun neprijatnih vibracija: Tvrdi su razgovarali izmeu sebe,
ignoriui trijadu.
Dua nije znala, i ni u snu ne bi pokuala da analizira, da li je nova sposobnost steena boravcima
u steni ili nedavnim burnim emocijama; tek znala je da moe da uhvati nagovetaje ne rei nego
razumevanja.
Pre nekog vremena otkrili su gubitak. Tragali su tiho. Uz dosta oklevanja, okrenuli su se
Mekima kao moguim krivcima. Istraivali su, a onda se sa jo veim oklevanjem usmerili na
Odinovu trijadu. (Zato? To joj je promaklo.) Nije im bilo jasno kako bi Odin mogao biti tako glup
da to uzme, niti otkud bi Dua mogla imati takvu sklonost. O Tritu nisu razmiljali uopte.
Onda se ovaj Tvrdi koji dosad ni re nije rekao setio da je video Trita u peinama Tvrdih.
(Naravno, pomisli Dua. Bilo je to onog dana kad je ona prvi put ula u stenu. Tad je i ona osetila
Trita. To bejae zaboravila.)
inilo se da je to krajnje neverovatno, ali najzad, poto je sve drugo bilo nemogue i poto je
proticanjem vremena opasnost postala nepodnoljiva, doli su. Vie bi voleli da prvo pitaju Estvalda
za savet, ali u vreme kad je Trit sagledan kao mogui krivac Estvald nije bio na raspolaganju.
Sve je to Dua osetila u jednom asu. Okrete se Tritu, ispunjena meavinom zapanjenosti i
ogorenja.
Losten je brino vibrirao da nikakva teta nije uinjena, da Dua izgleda dobro, da je ovo zapravo
bio jedan koristan eksperiment. Onaj Tvrdi sa kojim je Trit razgovarao slagao se; onaj drugi je jo
irio oko sebe zabrinutost
Dua nije pazila samo na njih nego je posmatrala i Trita.
Prvi Tvrdi ree: "Ge je sada lopta hrane, Trit?"
Trit im je pokazao.
Bila je skrivena efektno. Provodnici su bili poloeni nespretno ali su dovoljno dobro radili.
"Ti si ovo sam uradio, Trit?" ree Tvrdi.
"Da, Tvrdi gospodine."
"Kako si znao kako treba?"
"Pogledao sam kako je to bilo uraeno u peinama Tvrdih. Uradio sam tano onako kako sam
tamo video."
"Zar nisi znao da si mogao naneti zlo tvojoj srednjoj drugarici?"
"Nisam. To ne bih. Ja..." Za kratko je zanemeo, onda ree: "Nije to bilo da bi se njoj nanelo zlo.
Bilo je da bi jela. Namestio sam tako da se uliva u njeno hranilite, Ukrasio sam njeno hranilite.

eleo sam da proba, i probala je. Jela je! Po prvi put posle dugog vremena jela je dobro. Stapali smo
se." Zastao je, onda nastavio silovito i potmulo. "Najzad je imala dovoljno energije da zane bebuEmocionalku. Uzela je Odinovo seme i prenela ga meni. Sad raste u meni. Beba Emocionalka raste u
meni."
Dua nije bila u stanju da progovori. Zateturala se unazad, onda pojurila ka vratima na tako
haotian nain da Tvrdi nisu mogli na vreme da joj se sklone s puta. Naletela je na produetak onog
Tvrdog koji je stajao napred, zala duboko u taj produetak, onda se izvukla, to je bilo praeno
grubim zvukom
Produetak Tvrdoga se opustio, a izraz Tvrdoga pokaza bol, gr bola. Odin pokua da zaobie
Tvrdoga da bi krenuo za Duom, ali Tvrdi progovori sa vidnom tekoom: "Pusti je da sada ode. tete
je dovoljno nainjeno. Mi emo se pobrinuti za stvari."

4b
Odin se naao u komaru. Due nigde. Tvrdi su otili. Jedino je Trit ostao. A Trit je utao.
Kako se moglo ovo dogoditi, razmiljao je Odin namueno. Kako je mogao Trit sam da nae
put do peina Tvrdih? Kako je mogao da ponese akumulator napunjen na pozitron-pumpi, predvien
da isputa zraenje mnogo koncentrisanije od sunevog, i da se odvai. ..
Odin ne bi imao hrabrosti da pokua tako neto. Kako je imao Trit, smotani Trit, neznalica Trit?
Ili je i Trit neobian? Odin, pametni Racionalac
; Dua, neobina, radoznala Emocionalka; a uz njih Trit, hrabri Parental?
"Kako si mogao to da uradi, Trit?" ree on.
Trit je odgovorio vrlo: "ta sam to uradio? Nahranio sam je. Najela se bolje nego ikad ranije.
Sad je naa bebaEmocionalka konano zaeto Zar nismo dovoljno dugo ekali? ekali bismo
zauvek, da smo ekali Duu."
"Ali kako ne shvata, Trit? Mogao si joj naneti zlo. Nije to bilo obino svetio sunca. Bio je to
jedan eksperimentalni radijacioni izvor koji je mogao biti koncentrisan do opasnog stupnja."
"Ne razumem to to pria, Odin. Kako je moglo tete biti? Okusio sam ja onu hranu koju su
Tvrdi ranije pravili. Ukus je bio lo. I ti si to probao. Ukus je bio prosto grozan, a ipak nam to nikad
nije nanelo tete. Tako je gadnog ukusa bilo da Dua nije htela ni da pipne. Onda sam naiao na tu
loptu hrane. Bilo je ukusno. Jeo sam malo; bilo je izvrsno. Kako moe neto izvrsno da bude tetno?
Vidi, Dua je jela. Dopalo joj se. Tako je zaeta bebaEmocionalka. Kako je mogue da sam uinio
neto loe?"
Odina je oajanje hvatalo od pomisli da pone da objanjava. "Dua e biti veoma ljuta", ree.
"Proi e je to."
"Pitam se. Trit, ona nije kao druge Emocionalke. Zato je tako teko iveti s njom, ali i tako divno
kad moemo da ivimo s njom. Ona moda vie nikad nee hteti da se stapa s nama."
Tritova figura bila je sva od robusnih ravnih povrina. "Dobro, pa ta?" ree on.
"Pa ta? Ti to pita? Zar eli da stapanja prestanu?"
"Ne, ali ona ako nee, nee. Imam svoju treu bebu i vie me se nita ne tie. Znam ja kakvi su
Meki bili u davna vremena. Ponekad su raali i drugu trijadu beba. Ali ja ne marim. Jedna trijada je
dovoljna."
"Ali, Trit, stapanje nije samo radi beba."
"Nego radi ega? uo sam kad si jednom rekao da posle stapanja ui bre. Onda poni da ui
sporije. Ba me briga. Ja svoju treu bebu imam."
Odin se okrenuo, drhtei, i u trzajima se izlio iz sobe. Kakva je vajda Trita grditi? Trit nee
razumeti. Odin nije bio siguran ni da e sam on, Odin, razumeti.
Kad se trea beba rodi i malo odraste vreme e, nesumnjivo, nastupiti da se ode. On, Odin,
morae da da signal, morae da kae kad, i sve e morati da se izvri bez straha. Ma ta drugo bilo bi
sramota, ili gore od sramote, pa ipak on sa ovim nee moi da se suoi bez stapanja, ak i sad, kad
sva tri deteta postoje.
Stapanje bi, nekako, uklonilo strah... Moda je to zato to stapanje podsea na odlazak. Pri
stapanju protekne izvesno vreme, a ipak bola nema. Bilo je to kao da nisi iveo, a ipak prijatno. Uz
dovoljno stapanja, Odin bi mogao skupiti hrabrost, osposobiti se da ode bez straha i bez...
Ah, tako mu Sunca i svih zvezda, nije to nikakvo "odlaenje". Zato koristiti tu sveanu frazu?

Zna on i onu drugu re koju niko ne koristi sem dece eljne da nekako okiraju svoje roditelje. Re
glasi: umreti. On se mora spremiti da umre bez straha, i da sa sobom povede Duu i Trita u smrt
Ali kako? Nije to znao... Ne bez stapanja...

4c
Trit je ostao sam u sobi, uplaen, ali tvrdo reen da ne dozvoli da ista utie na njega. Ima svoju
treu bebu. Osea njeno prisustvo u sebi.
To je ono vano.
To je ono jedino vano.
Ali zato onda, duboko u sebi, ima to uporno, mada slabo nasluivanje da to nije jedino vano?

5a
Dua je bila postiena u skoro neizdrljivoj meri. Dugo joj je trebalo da suzbije taj stid; da ga
suzbije dovoljno da opet stekne sposobnost da misli. urila je urila kretala se slepo u daljinu,
to dalje od uasa pei-ne-doma; nije marila za to to ne zna kud ide niti gde se nalazi.
Bila je no, vreme kad nijedan pristojni Meki nee biti na povrini, ak ni najneozbiljnija
Emocionalka. Do izlaska sunca jo je dugo ostalo. Dua je zbog toga bila zadovoljna. Sunce je hrana,
a ona je u tom asu mrzela hranu i mrzela ono to su joj uinili.
Bilo je i hladno, ali je Dua toga bila samo udaljeno svesna. ta se nje tie hladnoa, mislila je,
kad su nju upravo natovili da bi mogla da obavi svoju dunost natovili njen duh i njeno telo; posle
toga, hladnoa i izgladnjavanje su joj maltene prijatelji.
Sad je mogla da prozre Trita, Jadnik; njega je tako lako prozreti; njegovi postupci su ist
instinkt, treba ga pohvaliti to je svoju elju sproveo tako hrabro. Odvano se vratio iz peina Tvrdih
sa loptom hrane (a ona ona ga je ba tad osetila i mogla je znati ta se deava da Trit nije bio
toliko paralisan onim to ini da se nije usuivao ni da misli o onom to ini, i da ona nije bila toliko
paralisana onim to je ona inila i novom dubinom percipiranja da je propustila da oseti ono
najvanije za nju).
Trit je to uneo u peinu neprimeen, Namestio je svoju jadnu zamku, dekorisao je hranilite da
bi primamio Duu. A ona se vratila, sva zajapurena od saznanja da je tako razreena da moe i kroz
stenu, sva postiena zbog toga, i sklona da saaljeva Trita. Tako puna stida i saaljenja, jela je, i
pomogla u zaeu.
Posle tog odnosa, jela je samo malo, retko, kao to je ve bio njen obiaj, i nikad na hranilitu,
ali tad vie nije bilo ni pritiska da poe na hranilite. Trit vie nije vrio pritisak na nju. Bio je
zadovoljan (dakako) i zato vie nije bilo nieg to bi Duu postidelo, podsetilo na dunost. Trit je
ostavio loptu hrane na istom mestu. Nije rizikovao da je vraa dole; ostvario je ono to je eleo, pa je
bilo najbolje i najlake ostaviti loptu tamo gde je i ne misliti vie na to.
... Dok ga nisu uhvatili.
Ali pametni Odin je morao prozreti Tritov plan, morao je primetiti da do elektroda vode novi
provodnici, morao je shvatiti ta Trit namerava. Sa Tritom o tome, nesumnjivo, nije razgovarao, jer
bi time zbunio i uplaio jadnog denjaka, a Odin je uvek sa puno Ljubavi brinuo o Tritu.
Naravno, nije ni bilo potrebno da Odin ma ta kae. Bilo je potrebno samo da popuni praznine u
Tritovom nevetom planu, da potpomogne da taj plan uspe.
Dua vie nije imala nikakvih iluzija. Znala je da je mogla primetiti ukus lopte hrane, neobinu
aromu, nain kako je ta hrana poela da popunjava njenu strukturu ne dajui joj oseanje sitosti da
nije bio tu Odin koji ju je zapriavao.
Bila je to zajednika zavera njih dvojice; bez obzira da Li je Trit bio toga svestan ili ne. Kako je
mogla da poveruje da se Odin iznenada pretvorio u paljivog, savesnog uitelja? Kako je mogla da
previdi zadnje namere? Njihova briga za nju bila je ustvari njihova briga za kompletiranje trijade
dece, a to je ve samo po sebi pokazivalo koliko im je malo bilo stalo do nje.
Pa.. .
Zastala je dovoljno dugo da oseti svoj umor. Uvukla se u jednu pukotinu u steni da bi se zatitila
od razreenog, hladnog vetra. Od sedam zvezda, dve su se nale u njenom vidnom polju. Gledala ih
je odsutno, angaujui svoja spoljanja ula trivijalnostima da bi se mogla bolje koncentrisati na

unutranja razmiljanja.
Bez iluzija.
"Izdali su me", promrmlja ona. "Izdali."
Zar ne mogu da vide dalje od samih sebe?
Moglo se smatrati normalnim to to je Trit bio voljan da dopusti propast svega na svetu samo da
bi stekao svoje bebe; Trit je stvorenje instinkta. Ali Odin?
Odin je koristio razum, no da li je to znailo da je spreman sve da rtvuje samo da bi mogao da
uvebava svoj razum? Zar je svaki produkt razuma samome sebi razlog postojanja postojanja po
svaku cenu? Ako je Estvald pronaao pozitron-pumpu, da li je to razlog da se ona koristi tako da
itav svet, sa Tvrdima i Mekima podjednako bude stavljen na milost i nemilost onog naroda iz
drugog univerzuma? ta ako onaj drugi narod prestane sa korienjem pumpe, i svet ostane bez nje, a
sa opasno ohlaenim Suncem?
Ne, nee oni prestati; taj drugi narod je dopustio da bude naveden da pone, pa e isto tako
dopustiti da bude naveden i da nastavi, sve do svog unitenja a tad taj narod vie nee biti potreban
Racionalcima, ni onim Mekim ni onim Tvrdim ba kao to je sluaj sa njom, Duom, koja im vie
nije potrebna i koja e sad morati da ode, da bude unitena.
Izdali su i nju i taj drugi narod.
Jedva primeujui ta radi, ututkavala se sve dublje i dublje u stenu Uvukla se sasvim. Vie nije
videla zvezde, nije bila na udaru vetra, nije bila svesna sveta. Postala je ista misao.
Estvald: njega mrzi. On je personifikacija svega sebinog i tvrdog On je izumeo pozitronpumpu, on e unititi itav jedan svet u kome ivi moda, na desetine hiljada bia. Nee ga pritom
muiti savest. Tako je povuen da se takorei nikad ne pojavljuje, ali tako moan da ga se izgleda,
ak i Tvrdi plae.
Ako je tako, ona e se boriti s njim. Zaustavie ga.
Neka vrsta komunikacije pomogla je narodu iz drugog univerzuma da pripremi pozitronpumpe. Odin je uporno spominjao poruke. Gde bi se mogle takve poruke uvati? Kako bi one mogle
izgledati? Kako bi se mogle okoristiti za nastavljanje komuniciranja?
Zapanjuje kako jasno misli. Zapanjuje. Nalazi divlju radost u tome sto e moi da upotrebi misao
kao oruje kojim e slomiti surove mislioce.
Oni nju nee moi da zaustave, jer ona moe da ide tamo gde ne moe nijedan Tvrdi, nijedan
Racionalac, nijedan Parental, tamo gde nijedna Emocionalka nee pristati da poe.
Mogla bi jednog dana biti uhvaena, ali u ovom asu to joj nije vano. Ona e otpoeti borbu da
istera svoje po svaku cenu po svaku cenu mada e u toj borbi morati da ivi u steni, putuje
kroz stenu, obilazi peine Tvrdih, krade hranu iz akumulatora Tvrdih ako druge hrane nema, a kad
moe, da ulazi u jata drugih Emocionalki i hrani se sunevim sjajem.
Ali na kraju, oitae im ona estoku lekciju, a posle toga neka urade sa njom ta god ele. Bie
spremna ak i da ode, tada ali ne ranije.

5b
Odin je bio prisutan kad se nova bebaEmocionalka raala, beba u svakom pogledu savrena,
ali nije bio u stanju da se tom dogaaju naroito obraduje. ak je i Trit u svom zanosu sree bio
nekako pokunjen, mada je bebu pazio savreno, kao to to Parental mora.
Toliko je ve vremena prolo; od Due ni traga ni glasa. Nije "otila" tj. umrla, jer nijedan Meki
to ne moe bez istovremenog odlaska cele trijade; ali, opet, nije ni ivela sa njima. inilo se kao da je
otila ne otiavi.
Odin ju je video jednom, samo jednom, ne dugo posle onog njenog divljeg bekstva izazvanog
saznanjem da je trea beba zaeta.
Prolazio je pored jedne grupe Emocionalki koje su se sunale; lutao je voen priglupom idejom
da bi tako mogao nai Duu, One su se kikotale: retko se deavalo da Racionalac eta u blizini grupe
Emocionalki; poele su da se razreuju, uputajui se time u masovno nepristojno, provokativno
ponaanje. Celu tu gomilu glupaica vodila je samo jedna misao: da vidno pokau da su
Emocionalke.
Odin je prema njima oseao samo prezir. Na njegovim glatkim oblinama nije se pojavio ni trag
nekog uzbuenog kretanja. Nije razmiljao o tim Emocionalkama; razmiljao je o Dui, o tome
koliko je ona drugaija. Dua se razreivala samo iz svojih unutranjih potreba, nikad ni iz kojeg
drugog razloga. Nikad nije pokuala nikog da privue, i upravo zato bila je jo privlanija. Ako bi
savladala sebe i pridruila se nekom jatu ovih praznoglavki, lako bi bilo primetiti je (vrsto je
verovao Odin) po tome to se ona Jedina ne bi razredila; verovatno bi se ba zgusnula, videi da se
ostale razreuju.
Razmiljajui o tome, Odin je osmotrio Emocionalke u suncu i zapazio da se jedna, zaista, nije
razredila.
Zastao je, onda pohitao ka njoj, ne marei za Emocionalke koje su mu se nale na putu; a one su
ludo ciale, brbljale, i dimno beale tamo-amo nastojei da mu se sklone s puta a da pritom ne ulete
jedna u drugu, da ne ponu da se stapaju jedna s drugom bar ne ovako na otvorenom, bar ne kad ih
gleda jedan Racionalac.
Stvarno je to bila Dua. Nije pokuala da se udalji. Drala se na svom mestu i utala.
"Dua", ree on ponizno, "zar se ne vraa kui?"
"Nemam ja dom, Odine", ree ona. Nije to rekla sa gnevom niti sa mrnjom i upravo zato je
zazvualo uasno.
"Kako moe da krivi Trita za ono to je uinio? Dua, ti zna da taj jadnik ne ume razumno da
misli."
"Ali ti ume, Odin. Ti si zagovarao moj um dok je njegova zamka hranila moje telo, zar ne?
Razum ti je rekao da e me ti prevariti daleko uspenije nego to bi on to mogao."
"Ne, Dua!"
"ta ne? Nisi li izveo veliku predstavu kako e ti biti moj nastavnik, obrazovati me?"
"Jesam, ali to nije bila predstava, bilo je stvarno. I nije bilo zbog toga to je Trit uradio. Ja tad
nisam znao ta je on uradio."
"To ne mogu da verujem." Bez urbe je poela da tee, da se udaljuje. Poao je za njom.
Ostadoe sami. Sunce je prosipalo svoj crveni sjaj na njih.
Okrenula mu se. "Samo jedno pitanje da ti postavim, Odin. Zato si eleo da mi dri nastavu?"
"Zato to sam tako eleo", ree Odin. "Zato to uivam u dranju predavanja, i zato to je to stvar

koju najvie volim posle uenja, to ipak volim vie."

"I posle stapanja, naravno... Nije bitno", dodala je da bi spreila njegovu reakciju. "Nemoj mi sad
objanjavati da si govorio o razumu a ne o instinktu. Ako istinski misli to to kae o uivanju u
nastavi; ako stvarno mogu da ti verujem; onda e moda razumeti neto od onoga to u ti rei. Od
kad sam te napustila, Odin, uila sam mnogo. Nije vano kako. Uila sam. U meni vie nema ni traga
Emocionalke, sem u fiziolokom pogledu. Unutra, tamo gde je vano, u celosti sam Racionalka,
mada se nadam da u imati vie saoseanja prema drugima nego to ga Racionalci pokazuju. Jedna
od stvari koje sam saznala jeste ta smo, zapravo; ta smo ti i ja i Trit, i ta su sve druge trijade na
ovoj planeti; ta zaista jesmo i ta smo oduvek bili."
"A to je?" upita Odin. Bio je spreman da slua dugo, koliko god je potrebno, i onoliko utljivo
koliko je potrebno, samo da bi se ona vratila s njim kui, kad kae sve to ima. Bio je spreman na
svako pokajanje, spreman da radi sve to se od njega zatrai. Samo je jedno vano: da se ona vrati.
Neto mutno i mrano u njemu znalo je da se Dua mora vratiti dobrovoljno,
"ta smo? Pa, ustvari, nismo nita, Odin", ree ona vedro, maltene sa smehom. "Nije li to udno?
Tvrdi su jedina iva vrsta na ovom svetu. Zar te o tome nisu obavestili? Postoji samo jedna vrsta
ivih bia. Ti i ja, mi Meki, nismo stvarno ivi. Mi smo maine, Odin. Moramo to biti, jer jedino
Tvrdi su ivi. Zar te tome nisu uili, Odin?"
"Ali, Dua, to su besmislice", ree Odin zbunjeno.
Duin glas postade otriji. "Maine, Odin! Prave nas Tvrdi! Unitavaju nas Tvrdi! Oni, Tvrdi, oni
su ivi, samo oni. O tome ne govore mnogo i ne moraju. Svi oni to znaju. Ali ja sam nauila da
mislim, Odin, i sastavila sam, na osnovu sitnih nagovetaja, sliku istine. Oni ive izuzetno dugo, ili
ipak na kraju umru. Vie ne raaju; sunce vie ne daje dovoljno energije za to. Poto umiru veoma
retko, ali se ne raaju uopte, njihov broj polako opada. Nema mladih da im donesu sveu krv i nove
misli, i zato je starim, dugovenim Tvrdima strano dosadno. I ta misli da zato rade, Odin?"
"ta?" Ovo ga je na neki nain fasciniralo; bilo je odvratno ali fascinantno.
"Proizvode mehaniku decu, koju mogu da poduavaju. Sam si to rekao, Odin. Vie voli da
dri nastavu nego ma ta drugo da radi, sa izuzetkom uenja, i naravno stapanja. Racionalci se
proizvode kao mentalna slika Tvrdih. Tvrdi se ne stapaju, a dalje uenje je za njih strano
kompleksno zato to ve toliko znaju, onda ta im preostaje, ta ako ne zabava koju nalaze
poduavajui druge? Racionalci samo zato i postoje, stvoreni su da bi mogli biti poduavani.
Emocionalke i Parentali su stvoreni zato to su bili potrebni kao delovi samoodravajue maine za
proizvodnju novih Racionalaca. A novi Racionalci su neprestano potrebni zato to se stari brzo troe:
naue sve to nauiti mogu. Kad ostareli Racionalac, koji je apsorbovao znanja koliko je najvie
mogao, treba da bude uniten, on taj proces smatra 'odlaenjem'; tako ga ue od poetka, da bi
potedeli njegova oseanja. Naravno, sa Racionalcima odlaze i Emocionalke i Parentali. Ako su
obezbedili da se zane nova trijada, vie niemu ne slue."
"Ali to uopte nije tako, Dua", uspeo je Odin da kae. Nije imao nijedan argument kojim bi
osporio njenu komarnu viziju, ali je pouzdano znao da Dua nije u pravu. (Meutim, ovaj mali ubod
sumnje u njemu nije li to nagovetaj da mu je to "pouzdano znanje" unapred vetaki usaeno? Ne,
naravno ne, jer onda bi ista varka bila usaena i Dui, zar ne? Ili je Dua nesavreni primerak
Emocionalke, primerak koji je uspeo da se otrgne usaenim laima i da... Ma ta on to pomilja? Lud
je koliko i ona.)
"Izgleda uznemiren, Odin. Jesi li siguran da nisam u pravu? Naravno, sad imaju pozitronsku
pumpu i energije koliko god im treba i koliko e im ikada trebati. Uskoro e opet poeti da raaju.
Moda to ve ine. Nee im biti potrebne Meke maine, i zato emo svi mi biti uniteni; pardon,

mislila sam da kaem svi emo otii."

"Ne, Dua", ree Odin napreui se da ubedi sebe koliko i nju. "Ne znam odakle ti te ideje, ali
Tvrdi nisu takvi. Ne unitavaju nas."
"Nemoj lagati samog sebe, Odin. Jesu ba takvi. Spremni su da unite itav jedan svet drugo-bia
samo radi svog dobitka; da unite celu jednu vasionu, ako im je potrebno. Zar bi oklevali da unite
nekoliko Mekih, radi svoje ugodnosti? Ali jednu su greku nainili. Negde je mainerija
podbacila, pa je racionalski um uao u telo Emocionalke. Ja sam be-levulja, zna Li to? Tako su me
Emocionalke zvale kad sam bila dete, i bile su u pravu. Sposobna sam da rezonujem kao Racionalac,
ali i da oseam kao Emocionalka. Pomou te kombinacije, boriu se protiv Tvrdih."
Odin je bio van sebe. Dua je svakako poludela, ali on to ne sme kazati. Mora nekako da je smiri i
dovede kui, Napreui se da zvui iskreno, ree: "Dua, kad odemo, ne bivamo uniteni."
"Ne? A nego ta nam se deava?"
"Ja... ne znam. Mislim da odemo u neki drugi svet, u neki bolji i sreniji svet, i postanemo kao...
kao ... pa, postanemo mnogo bolji nego to smo."
Dua se nasmejala. "Gde si to uo? Jesu li ti Tvrdi to rekli?"
"Nisu, Dua, Siguran sam, na osnovu mojih sopstvenih misli, da to mora biti tako. Od kad si ti
otila, o tome sam mnogo razmiljao."
"Onda manje razmiljaj pa e manja budala biti", ree Dua. "Jadni Odin! Zbogom." Poela je
opet da tee u daljinu, onako retka. Odavala je utisak zamorenosti.
Odin zazva za njom: "Ali ekaj, Dua. Sigurno eli da vidi nau novu bebu srednjaicu."
Nije odgovorila.
Vikao je za njom. "Kad e doi kui?"
Nije odgovorila.
Nije vie iao za njom. Samo je gledao za njom, ojaen do krajnjih granica, a ona se smanjivala
u daljini i nestala.
Nije rekao Tritu da ju je video. Kakve bi koristi od toga bilo? Nije vie video Duu. Poeo je
uporno da se vrzma po omiljenim sunalitima Emocionalki toga kraja; od toga nije odustajao ni kad
su pojedini podozrivi Parentali poeli da izlaze i da ga motre, gonjeni svojim glupim sumnjama (Trit
je bio mentalni div u poreenju sa veinom Parentala).
Odsustvo Due bolelo ga je svakog dana sve vie. Sa proticanjem svakog dana, u njemu je jaala
svest da se u njemu nagomilava strah zbog Duinog odsustva. Nije znao uzrok tome.
Jednog dana, kad se vratio u svoju peinudom, video je da ga tu eka Losten. Ozbiljan i utiv,
stajae Losten u peini; Trit mu je pokazivao novu bebu i trudio se da beba, aka izmaglice, ne dotie
Tvrdoga.
Losten ree: "Stvarno je lepotica, Trit. Zove se Derala?"
"Derola", ispravio ga je Trit. "Ne znam kad e se Odin vratiti. Mnogo on luta..."
"Evo mene, Losten", ree Odin urno. "Trit; skloni bebu; tako. Dobar si ti momak."
Trit je sklonio bebu, a Losten se, sa vidnim olakanjem, okrenu Odinu. "Mora biti da si srean
to si kompletirao trijadu", ree Losten.
Odin je eleo da odgovori nekakvom utivom beznaajnou, ali nije uspeo; zapao je u ojaeno
utanje. Donedavno je u njemu raslo neko oseanje drugarstva sa Tvrdima, mutno oseanje
ravnopravnosti koje mu je omoguavalo da s njima razgovara kao sa ravnima. Duino ludilo na neki
nain je to pokvarilo. Odin je znao da ona nije u pravu, pa ipak je pristupio Lostenu opet onako kruto
kao u davnim danima kad je mislio da je stvarno daleko inferioran u odnosu na Tvrde, da je

maina?
"Da li si viao Duu?" ree Losten. Bilo je to istinsko pitanje, a ne prazna utivost. Odin je tu
razliku mogao jasno da oseti.
"Samo jednom, T..." (Zamalo da kae "Tvrdi gospodine" kao da je opet dete ili kao da je
Parental) "Samo jednom, Losten. Ona ne eli da se vrati kui."
"Mora da se vrati", ree Losten blago,
"Ne znam kako to da postignem."
Losten ga je gledao uozbiljeno. "Zna Li ta ona radi?"
Odin se nije usuivao da pogleda u Lostena. Da li je Losten otkrio Duine lude teorije? ta e biti
preduzeto zbog toga?
Nainio je, ne progovarajui, odrean znak,
"Ona je krajnje neobina Emocionalka, Odin. To zna, zar ne?"
"Da", uzdahnu Odin.
"A i ti si neobian, na svoj nain, i Trit na svoj. Sumnjam da bi ijedan drugi Parental na svetu
imao toliko hrabrosti i inicijative da ukrade akumulator, ili perverzne ingenioznosti da ga onako
upotrebi. Vas troje sainjavate najneobiniju trijadu koja je u naim spisima ikada spomenuta
najneobiniju svih vremena."
"Hvala."
"Ali ta trijada ima i neke nezgodne aspekte; pojavljuju se stvari na koje nismo raunali. Mi smo
eleli da ti dri nastavu Dui zato to smo mislili da je to najblai i najbolji mogui nain da je
privolimo da dobrovoljno obavi svoju funkciju. Nismo raunali sa Tritom koji je ba tad izveo svoju
nerazumnu akciju. Niti smo, da ti kaem iskreno, pretpostavili da e ona tako besomuno reagovati
na injenicu da bia u drugom univerzumu moraju biti unitena."
"Trebalo je paljivije da odgovaram na njena pitanja", ree Odin kukavno.
"Ne bi to pomoglo. Poela je sama da skuplja saznanja, Ni na to nismo raunali. Odin, ao mi je,
ali moram ti rei ovo: Dua je postala smrtna opasnost; pokuava da stopira pumpu."
"Ali kako moe? Ne moe da stigne do nje, a i kad bi mogla, ne poseduje znanje koje bi joj
omoguilo da ma ta uini."
"Jest, ali moe da stigne do nje." Losten je oklevao, onda nastavio. "Ona ostaje utopljena u stenu
sveta, a tu je bezbedna jer joj tu nita ne moemo."
Odinu je trebalo neko vreme da shvati stvarno znaenje tih rei. Ree: "Nijedna odrasla
Emocionalka ne bi..."
"Spremna je ona na to. I to ini. Nemoj traiti vreme u raspravljanju oko ovoga... Dua moe da
se probije do svake take u peinama. Od nje nita nije skriveno. Prouila je one poruke koje smo
dobili iz drugog univerzuma. Naime, nismo ba apsolutno sigurni da ih je prouila, ali nema drugog
naina da objasnimo ovo to se deava."
"Joj, joj, joj." Odin se klatio napred-nazad; njegova povrina bila je sva neprovidna od sramote i
jada. "Zna li Estvald za sve to?"
Losten sumorno ree: "Zasad ne zna, ali jednog dana mora uti."
"Ali ta e ona uiniti sa svim tim porukama?"
"Ona ih koristi kao bazu da razradi nain slanja sopstvenih poruka u drugi univerzum."
"Ali ona ne moe znati ni nain prevoenja, ni nain transferisanja."
"Nauila je oba. Ona o tim porukama sad zna vie nego Estvald. Ona je jedan uasavajui
fenomen, Emocionalka koja zna da misli i koja se izmakla kontroli."

Odin je zadrhtao. Izmakla kontroli? Ba tako bi se moglo govoriti o maini!

"Pa ne mogu stvari biti ba tako rave", ree on.
"Mogu", ree Losten. "Ve je slala poruke. Bojim se da je pokuala da navede bia iz drugog
univerzuma da zaustave svoj deo pozitron-pumpe. Ako oni to urade pre nego to njihovo Sunce
eksplodira, mi emo, na ovoj strani, biti bespomoni."
"Ali u tom sluaju..
"Nju moramo zaustaviti, Odin."
"Aali kako? Mislite eksplozivom.. Glas ga je izdao. Odin je imao neku mutnu svest o tome da
Tvrdi imaju sredstva pomou kojih u steni sveta kopaju peine; ta sredstva jedva da su ijednom
upotrebljena otkad je populacija sveta poela da se smanjuje, pre mnogo vekova. Da li e Tvrdi
odrediti Duinu poziciju u stenama i upotrebiti eksploziv?
"Ne", ree Losten energino. "Dui ne moemo naneti nikakvu tetu."
"Moda bi Estvald mogao. .."
"Ni Estvald joj ne moe naneti nikakvu tetu."
"Onda ta initi?"
"Od tebe zavisi, Odin. Samo od tebe. Mi smo bespomoni. Zavisimo od tebe."
"Od mene? Ali ta mogu ja?"
"Razmisli o tome", ree Losten urgirajuim glasom. "Razmisli o tome."
"Da razmislim o emu?"
"Ne mogu da kaem vie od toga", ree Losten, koji kao da je bio na mukama. "Razmiljaj!
Vremena ima tako malo."
Okrenuo se i otiao; kretao se, za Tvrdoga, neobino brzo, kao da nema poverenja u sebe, kao
da se boji da e, ako ostane, kazati vie nego to sme.
Odin je samo mogao da gleda za njim, pometen, zbunjen... izgubljen.

5c
Trit je imao veoma mnogo posla. Bebama je potrebno mnogo nege, ali za negu levokrilnog i
desnokrilnog deteta zajedno nije potrebno onoliko truda koliko za negu same srednje bebe. Oko
srednjaice onako savrene, kao to je Derola, treba se potruditi i vie. Treba je uvebavati, umirivati,
paziti da se ne uliva u kojekakve okolne predmete, ubeivati je da se zgunjava i da se odmara.
Tek posle dugog vremena opet je video Odina ali za taj susret, zapravo, nije mario. Derola mu je
oduzimala sve vreme.
Na Odina je naiao u trenutku kad je Odin leao u uglu, u udubljenju gde mu je bio leaj; Odin je
razmiljao tako intenzivno da se sav prelivao duginim bojama.
Trit se iznenada setio. Ree: "Da li je Losten bio ljut zbog Due?" Odin se sa trzajem prenuo iz
razmiljanja. "Losten?... Da, bio je ljut. Dua pravi veliku tetu."
"Trebalo bi da ona doe kui, zar ne?"
Odin je zurio u Trita. "Trit", ree on, "moraemo da ubedimo Duu da doe kui. Prvo moramo
da je naemo. Ti to moe. Sad ima novu bebu, i tvoja parentalska osetljivost je veoma izotrena.
Pomou tog ula moe da nae Duu."
"Ne", ree Trit okirano. "To slui za Derolu. Bilo bi pogreno upotrebiti to za Duu. Sem toga,
ako Dua eli da bude daleko sad kad beba srednjaica ezne za njom a Dua je jednom i sama bila
beba srednjaica onda bi moda bilo bolje da mi nauimo da ivimo bez Due."
"Ali, Trit, zar ne eli da se opet stapa?
"Pa, trijada je sad kompletna."
"Nije stapanje samo radi toga."
"Ali gde da poemo da bismo je nali?" ree Trit. "Potreban sam maloj Deroli. Ona je majuna
beba. Ne elim da je ostavljam."
"Tvrdi e obezbediti da se neko o njoj brine. Ti i ja emo poi u peine Tvrdih i nai Duu."
Trit je o tome porazmislio, Ba ga briga za Duu. Ni do Odina mu, nekako, nije stalo. Postoji
samo Derola. "Jednog dana", ree on. "Jednog dana, kad Derola bude starija. Ne pre."
"Trit", ree Odin urgentno, "moramo da naemo Duu. Inae... inae e nam bebe biti oduzete,"
"Ko e nam oduzeti?" ree Trit.
"Tvrdi."
Trit je zautao. Nita nije mogao da kae. Ovako neto jo nikad nije uo. Ovako neto njemu je
nepojmljivo.
Odin ree: "Trit, moramo otii. Sad znam zato. O tome sam razmiljao jo od kad mi je
Losten... ali ostavimo to sad. Dua i ti takoe morate otii. Sad, kad znam razlog toga, osetie i ti da
mora. Nadam se verujem da e i Dua osetiti da mora. Moramo otii uskoro, jer Dua unitava
svet."
Trit je uzmicao. "Ne gledaj me tako, Odin. Od toga oseam... Prisiljava me..."
"Ne prisiljavam te, Trit", ree Odin alosno. "Radi se prosto o tome da ja sad znam, i zato ti
mora... Ali moramo nai Duu."
"Ne, ne." Trit se grdno muio, pokuavajui da se odupre. U Odinu je postojalo neto novo,
neto uasavajue; egzistencija se nezadrivo blii kraju. Nee biti Trita, a ni bebe srednjaice. Svaki
drugi Parental uva svoju bebu srednjaicu dugo, a Trit e svoju izgubiti takorei odmah,
Nije to poteno, nije fer.

Trit je dahtao. "Dua je kriva za ovo. Neka ona ode prva."

Odin ree smrtnim mirom: "Nema drugog naina nego da svi mi, nas troje, odjednom...
I Trit je shvatio da je to tano da je to tano da je to tano...

6a
Dua je oseala da je tanka, hladna, kao pramiak magle. Njeni pokuaji da se odmara na
otvorenom prostoru i da apsorbuje sunani sjaj okonani su onog dana kad ju je Odin pronaao.
Njena ishrana na akumulatorima Tvrdih bila je neredovna. Nije se usuivala da dugo boravi izvan
bezbednosti stene, zato je jela urno, na brzinu, i nikad dovoljno.
Bila je neprestano svesna gladi, utoliko vie to ju je boravak u steni iscrpljivao. inilo se kao
da Duu sad sustie kazna za sve ono vreme koje je provela gledajui zalaske sunca i jedui
nedovoljno.
Glad i umor je izdravala samo zato to ju je drao rad koji je obavljala. Ponekad se nadala da
e je Tvrdi unititi ali tek kad zavri svoj posao.
Dokle god je ona u steni, Tvrdi su bespomoni. Ponekad ih je oseala dok su se kretali, naravno
van stene, kroz svoje otvorene prostore: bili su uplaeni. Ponekad joj se priinjavalo da strahuju za
nju, ali to naravno nije moglo biti istina. Kako bi mogli oni strahovati za nju, bojati se da e ona otii
zbog gladi i iscrpljenosti? Ne, oni se sigurno plae nje, plae se maine koja ne funkcionie onako
kako je predvieno; uasnuti su pred razmerama njenog talenta; uplaeni toliko da su ve i od samog
straha bespomoni.
Paljivo ih je izbegavala. Uvek je znala gde su; zato nisu mogli ni da je uhvate ni da je zaustave.
Nisu mogli da motre na sva mesta uvek. Dua je stekla utisak da moe, kad hoe, da im oduzme i
onaj minimum perceptivnosti koji normalno imaju.
Iskovitlala se iz stene i prouila sauvane kopije poruka koje su stigle iz drugog univerzuma. Ne
znaju Tvrdi da ona to trai; a i kad bi poruke sakrili, ma gde, ona bi ih ipak pronala. Ako bi ih
unitili, nita zato; Dua ih je ve zapamtila.
U poetku nije razumela te poruke, ali dugim boravkom u stenama njena perceptivnost se
postojano poveavala, i Dua kao da je poela da razume bez razumevanja. Nije znala ta koji simbol
znai, ali su ti simboli u njoj izazivali odreena raspoloenja*
Izabrala je neke znake i urezala ih na materijal koji e otii u drugi univerzum. Napisala je: P-AA-. Pojma nije imala ta bi to moglo znaiti, ali ti oblici kao da su joj nagovetavali strah; trudila se,
to je najbolje mogla, da pie tako da se i bia u drugom univerzumu uplae. Moda e drugo-bia,
prouavajui njenu poruku, osetiti strah.
Kad su odgovori stigli, Dua je osetila da iz njih izbija uzbuenje. Nije uvek uspevala da se
doepa tih odgovora; ponekad su Tvrdi uspevali da ih nau pre nje. Ali Tvrdi nisu mogli da proitaju
te poruke niti da osete emocije sadrane u porukama.
Zato nije marila za izgubljene poruke. Tvrdi nju nee zaustaviti u njenom naumu pa ma ta u
meuvremenu saznali.
ekala je da joj stigne neka poruka koja e doneti upravo ono oseanje koje joj je potrebno. I
poruka je stigla: PUMPA LOA.
Ta poruka je donela onaj strah i onu mrnju za kojima je Dua tragala. Zato je uzvratila
proirenim oblikom te poruke: jo straha... jo mrnje... da bi narod u drugom univerzumu razumeo.
Sad e taj narod zaustaviti pumpu. Tvrdi e morati da nau neki drugi put, neki drugi izvor energije;
ne sme se dozvoliti da do energije dou unitenjem svih onih hiljada drugo-bia.
Poela je da se odmara predugo, da pada u neku vrstu tuposti, u steni. Oajniki je elela hranu;
vrebala je priliku da ispuzi. Ali koliko god oajniki elela hranu iz akumulatora, jo veim
oajanjem je prieljkivala da taj akumulator bude prazan: da iz njega isisa i poslednju esticu hrane i

da zna da energija vie nee stizati, da je svoj zadatak obavila.

Najzad je izala i ostala bezumno dugo, crpei energiju iz jednog akumulatora. Nadala se da e
ga iscrpiti do kraja, isprazniti, da e se uveriti da vie nita ne stie u njega ali stizalo je: punio se
ponovo. Bio je to neiscrpan izvor neiscrpan neiscrpan.
Pokrenula se. Zgaeno se odmakla od akumulatora. Znai, pozitron-pumpe nastavljaju sa radom.
Zar njene poruke nisu ubedile bia iz druge vasione da zaustave pumpe? Zar nisu primili te poruke?
Ili nisu osetili znaenje?
Mora da pokua ponovo. Mora da postigne da poruka bude jasnija od jasnog. Ukljuie svaku
kombinaciju simbola koja, po njenom oseaju, prenosi oseanje opasnosti; svaku kombinaciju koja
znai molbu da se stane.
Oajniki je poela da rastapa povrinu metala, urezujui simbole; energiju koju je upravo
povukla iz akumulatora poela je da troi bez ikakvog uzdravanja. Crpla je iz sebe sve dok nije
potroila sve i ostala umornija nego ikad. PUMPA NE STOP NE STOP Mi NE STOP PUMPU MI NE
UJEMO OPASNOST NE UJEMO NE UJEMO VI STOP PUMPU MOLIMO VI STOP PUMPU PA
I OVDE ONA STOP MOLIMO VI STOPIRAJTE OPASNOST OPASNOST OPASNOST STOP STOP
VI STOPIRAJTE PUMPU.
Vie od toga nije mogla uiniti. U njoj nieg vie nije bilo, ostao je samo grozan bol koji ju je
rastrzao. Postavila je poruku na mesto odakle e poruka moi da bude transferisana. Nije ekala da
Tvrdi, ne znajui, poalju poruku. Zaslepljena bolom, pokrenula je kontrolne aparate onako kako je
videla da to Tvrdi ine. Nala je, nekako, snage i za to.
Poruka je iezla. Ali i peina je poela da iezava, zahvaena purpurnim svetlucanjem Duine
vrtoglavice. Ona... odlazi... prosto zbog... iscrpljenosti.
Odin... Tri...

6b
Odin je doao. Tekao je bre nego ikad u ivotu. U prvi mah se oslanjao na Tritova ula
izotrena radi nove bebe, ali kad je doao blie Dui, mogao je i svojim, tupljim ulima da oseti njeno
prisustvo. Mogao je, bez iije pomoi, da oseti da se svest Due gasi, treperi, zamire. Jurnuo je napred,
a Trit je za njim trupkao najbre to je mogao, guei se i dovikujui: "Bre.. bre..."
Odin ju je naao na pragu kolapsa, jedva ivu; smanjila se. Nikad nije video odraslu
Emocionalku toliko sitnu.
"Trit", ree on, "donesi akumulator ovamo. Ne ne ne pokuavaj da je nosi. Suvie se
istanjila da bi bilo moguno nositi je. Pouri. Ako potone u pod...
Poee da se okupljaju Tvrdi. Stigli su, naravno, kasno; oni nemaju sposobnost da na distanci
osete druge forme ivota. Da je samo od njih zavisilo, Dua ne bi bila spasena. Otila bi; bila bi uistinu
unitena, mrtva a sa njom bi umrlo i neto vee, neto za ije postojanje Dua i ne zna.
Evo, Dua polako crpe ivotnu snagu iz akumulatora. Tvrdi stoje oko njih, utke,
Odin ustaje, novi Odin koji tano zna ta se deava. Zapovednikim, ljutitim pokretom pokazuje
im da odu i oni odlaze. Bez rei. Bez protivljenja.
Dua se mie.
Trit kae: "Je I' joj dobro, Odin?"
"Tiina, Trit", kae Odin. "Dua?"
"Odin?" Proaputala je to. Pomakla se. "Mislila sam da sam otila."
"Ne jo, Dua. Ne jo. Prvo mora da jede i da se odmori."
"I Trit je ovde?"
"Ovde sam, Dua", kae Trit.
"Ne pokuavajte da me vratite", kae Dua. "Gotovo je. Uradila sam ono to sam elela,
Pozitronska pumpa e... uskoro stati, u to sam sigurna. Tvrdima e Meki biti i dalje potrebni, pa e
nastaviti da se brinu o vama dvojici, ili bar o deci,"
Odin ne odgovara. Ne dozvoljava ni Tritu da ma ta kae. Puta da se zraenje uliva u Duu
polako, sasvim sporo. Ponekad ga i obustavi da bi se Dua malo odmorila, onda ga ponovo puta.
Dua poinje da mumla: "Dosta. Dosta." Njena supstanca sad se uvija energinije.
Odin je i dalje hrani.
Najzad progovara. "Dua, nismo bili u pravu", kae. "Nismo maine. Znam tano ta smo. Doao
bih kod tebe i ranije, da sam ranije saznao, ali nisam saznao sve dok me Losten nije zamolio da
razmislim. Razmiljao sam; veoma uporno; pa i tako, zamalo da do saznanja stignem prerano."
Dua jei; Odin prekida i neko vreme uti.
"uj, Dua", kae on. "Zaista postoji samo jedna vrsta ivih bia Tvrdi jesu jedina iva bia na
ovom svetu. To si pogodila; do te take si bila u pravu. Ali to ne znai da Meki nisu ivi; to samo
znai da smo mi deo iste te vrste. Meki su nezreli oblici Tvrdih. Prvo smo deca Meki, onda smo
odrasli Meki, onda postanemo Tvrdi. Razume li?"
Trit kae, blag u svojoj zbunjenosti: "ta? ta?"
"Ne sada, Trit", kae Odin. "Ne sada, Razumee i ti, ali ovo je za Duu." Neprestano posmatra
Duu koja poinje da se preliva kao opal.
"uj, Dua", nastavlja on, "Kad god se stapamo, kad god se trijada stopi, postanemo Tvrdi, jedan
v

Tvrdi. Svaki Tvrdi sastoji se od tri bia stopljena u jedno; zato i jeste tvrd. Ono vreme kad smo
stopljeni i nesvesni: tad smo jedan Tvrdi. Ali to nam je bilo samo privremeno stanje koga se posle
nismo mogli setiti. Nikad nismo mogli dugo da ostanemo Tvrdi; uvek smo morali da se vratimo. Ali
tokom itavog svog ivota razvijali smo se. Izvesne kljune faze razvoja obeleene su raanjem beba.
Kad se rodi i trea beba, Emocionalka, otvori se mogunost za prelazak na ono zavrno. Tad se um
Racionalca, samo on, priseti onih privremenih boravaka u stanju tvrdoe. Tada, i samo tada, on moe
da upravlja jednim novim, savrenim stapanjem koje e formirati Tvrdoga zauvek, tako da trijada
moe da otpone novi ivot, ujedinjeni ivot uenja i intelekta. Rekao sam ti da je odlazak neto kao
novo roenje. Tad sam pokuavao da napipam neto to mi nije bilo stvarno jasno. Sad znam."
Dua ga je gledala i pokuavala da se osmehne. "Kako se moe pretvarati da u to veruje, Odin?"
ree ona, "Da je to tako, zar ti Tvrdi ne bi to rekli jo odavno; i ne samo tebi nego svima nama?"
"Nisu mogli, Dua. Jednom, davno, stapanje je bilo samo spajanje atoma tela. Meutim, evolucija
je postepeno dovela do pojave uma. uj me, Dua: stapanje je sad i stapanje umova, ali to je mnogo
tee, mnogo delikatnije, Da bi Racionalac mogao da upravlja stapanjem ba kako treba, i da bi ono
moglo ostati permanentno, potrebno je da on dostigne izvestan stupanj razvoja. Taj stupanj je
dostignut onog asa kad on, bez tue pomoi, shvati istinu; kad njegov um konano postane tako
otar da moe da se priseti ta se deavalo tokom svih onih privremenih ujedinjavanja, pri stapanjima.
Ako bi Racionalcu to neko drugi rekao, proces bi bio upropaen. Ne bi se moglo odrediti vreme za
ono finalno savreno stapanje. Nastao bi nesavren Tvrdi, Kad me je Losten preklinjao da
razmiljam, mnogo je rizikovao. Moda se ak desilo... nadam se da nije..."
Zastao je, nastavio. "Sve ovo posebno vai ba za nas, Dua. Ve mnogo generacija Tvrdi veoma
paljivo kombinuju trijade da bi dobili izuzetno sposobne Tvrde. Naa trijada bila je najbolja koju su
ikad stvorili. Naroito ti, Dua. Naroito ti. Losten je svojevremeno bio ona trijada koja je rodila tebe:
ti si njihova beba-srednjaica. Jedan deo Lostena bio je tvoj Parental. Losten te je poznavao. On te je
doveo Tritu i meni."
Dua se pridigla u sedei poloaj. Glas joj je bio skoro normalan. "Odin! Da Li ti sve ovo
izmilja da bi me umirio?"
Trit se mea. "Ne, Dua. Oseam i ja. Oseam i ja. Ne znam tano ta, ali oseam."
"l osea, Dua", kae Odin. "Osetie i ti. Zar ne poinje da se prisea kakav si Tvrdi bila tokom
naih stapanja? Zar ne eli da se stopimo sada? Jo ovaj, poslednji put? Poslednji put?"
On podie Duu. Grozniava je. Opire se, ali ne mnogo. Poinje da se razreuje.
"Ako je istina to to kae, Odin", kae ona bolno, "ako treba da postanem jedan Tvrdi, onda,
ini mi se, moramo biti neki vaan Tvrdi. Je li tako?"
"Najvaniji. Najbolji ikad stvoren. Ozbiljno to kaem... Trit, dolazi ovamo. Ovo nije zbogom,
Trit, Biemo zajedno, kao to smo oduvek i eleli. Dua, i ti. I ti, Dua."
Dua kae: "Onda moemo da nateramo Estvalda da uvidi da se pumpanje ne srne nastaviti.
Prisiliemo..
Stapanje poinje. U presudnom trenutku, Tvrdi opet poinju da ulaze, jedan po jedan. Odin ih
vie ne vidi jasno: poeo je da se stapa sa Duom.
Nije kao pri ranijim stapanjima; nema ekstaze; stvar se odvija glatko, hladno, sasvim mirno.
Osea kako postaje deo Due, delimino Dua, i kako itav svet poinje da se uliva u njegove/njene
izotrene percepcije. Pozitron-pumpe i sad rade to ona/on osea ali zato rade?
On je sada i Trit, i otro oseanje gorkog gubitka ispunjava njegov/njen/njegov um, Jaoj, moje
bebe.
Krik, poslednji krik njegove svesti kao Odina, ali to je ve, zapravo, krik Due. "Ne, ne moemo

zaustaviti Estvalda. Mi smo Estvald. Mi..."

Krik koji bejae Duin, a opet ne Duin, prestao je. Nema vie nikakve Due. Nikad vie nee
postojati nikakva Dua. Ni Odin. Ni Trit.

7abc
Estvald iskorauje napred i kae alosno Tvrdima koji su se okupili i koji ekaju kae
pomou vibracija vazduha: "Sad sam permanentno sa vama. Ima mnogo posla..."

...bore se uzalud?

1
Selena Lindstrom se vedro smeila. Hodala je onim lakim odskonim dodirima koji su turiste u
prvi mah iznenaivali, da bi im se uskoro dopali zbog svoje specifine gracioznosti.
"Vreme je za ruak", ree ona raspoloeno. Sva hrana je odgajana ovde, gospodo i dame. Moda
na taj ukus niste navikli, ali sve je to hranljivo... Evo, ovde, gospodine. Sigurna sam da vam nee
smetati to to ete sedeti sa damama... Samo as. Bie mesta za sve . ao mi je, u pogledu pia moi
ete da birate, ali u pogledu glavnog jela ne. Bie teletina... Ne, ne. Tekstura i ukus su vetaki dodati,
ali zapravo je vrlo dobra."
Onda je i sama sela, sa neznatnim uzdahom i jo neznatnijim posustajanjem svog prijatnog
izraza lica.
Jedan iz grupe sede tano naspram nje.
"Ne zamerate?" ree.
Pogledala ga je brzo, prodorno. Posedovala je, naravno, sposobnost brzog ocenjivanja. Ovaj
nije liio na nekog ko bi pravio probleme, "Ni najmanje", ree ona, "Ali zar vi niste sa nekim u ovoj
grupi?"
Odmahnuo je glavom. "Nisam. Ovde sam sam. A i da nisam, Zemljose ne volim ba bogzna
kako."
Opet ga je pogledala. Imao je oko pedeset godina i neki umorni izgled od koga su odudarale
samo njegove blistave, radoznale oi. Nepogreivo se u njemu prepoznavao Zemljanin, izmuen
gravitacijom. "Zemljos je izraz koji se koristi na Mesecu, i nije ba najlepi", ree ona.
"Sa Zemlje sam", ree on, "pa prema tome mogu da ga koristim a da se niko ne uvredi, nadam
se. Sem ako vama smeta."
Selena je slegnula ramenima kao da kae: kako vi elite.
Kao i mnoge druge devojke sa Meseca imala je oko oiju neki blago orijentalni izgled, ali kosa
joj je bila boje meda a nos istaknut. Bila je neosporno privlana, mada ni u kom sluaju primer
klasine lepote.
Zemljanin je zurio u ploicu sa imenom. Ta ploica se nalazila na njenoj bluzi, na gornjem
nagibu njene visoke, ne prevelike leve dojke. Zakljuila je da zaista zuri u ploicu a ne u dojku, iako
je ta bluza, kad svetlost na nju padne pod odreenim uglom, postajala poluprovidna. Ispod bluze nije
nosila nikakav drugi deo odee.
On ree: "Ima li ovde mnogo Selena?"
"O, da. Na stotine, rekla bih. Takoe Sintija, Diana i Artemida,
"Selena', je pomalo zamorno. Meu mojim poznanicima sa imenom Selena, polovinu zovu ,Sili'
a drugu polovinu 'Lena'."
"Od ta dva, ta ste vi?"
"Nijedno, Ja sam Selena, sva tri sloga. Se-LEE-na", ree ona, naglaavajui jako srednji slog,
"To, za one koji uopte koriste moje prvo ime."

Na Zemljaninovom licu pojavio se mali osmeh i tamo se odravao kao da to lice, nekako, nije
na osmehe naviklo. "A ta ako vas neko upita da li prodajete bar malo Selena?" ree on.
"Nikad me vie to ne upita ponovo!" ree ona vrsto.
"Ali, pitaju li vas?"
"Uvek ima budala."
Do njihovog stola stigla je kelnerica i spustila tanjire brzim, glatkim pokretima.
Zemljanin je bio vidno impresioniran. "Vi to tako radite da se ini kao da sami plove nadole",
ree on kelnerici.
Kelnerica se nasmeila i otila dalje.
Selena ree: "Ne pokuavajte da izvedete istu stvar. Ona je naviknuta na gravitaciju i sposobna da
to izvede."
"A ja ako pokuam, sve e mi poispadati iz ruku? Je li tako?"
"Napraviete krasan haos", ree ona.
"Pa dobro, neu pokuati."
"Dobri su izgledi da e neko uskoro pokuati. Tanjir e poeti da tone prema podu, taj neko e
pokuati da ga zgrabi, promaie, i ujedno e, izgledi su deset prema jedan, izleteti iz svoje stolice.
Mogla bih da ih upozorim, ali to nikad ne pomogne, samo im posle bude jo neprijatnije. Svi ostali
e se smejati, mislim, svi turisti, jer mi ostali smo to videli toliko puta da nam vie nije smeno, a
posle se mora i poistiti."
Zemljanin je paljivo podizao svoju viljuku. "Vidim ta hoete da kaete. ak i najprostiji
pokret ini se udnim."
"Zapravo, naviku ete stei prilino brzo. Bar za takve sitne stvari kao to je jedenje. Hodanje je
tee. Nikad nisam videla Zemljanina da ovde efikasno tri. Nikad stvarno efikasno."
Neko vreme jeli su u tiini. Onda on ree: "ta znai to ,L'?" Opet je gledao njenu ploicu sa
imenom, na kojoj je pisalo "Selena Lindstrom, L."
"To prosto znai Luna", ree ona prilino nezainteresovano, "da bih se razlikovala od
imigranata. Ovde sam roena."
"Zaista?"
"Nema tu ta da vas udi. Drutvo ovde funkcionie ve pola stolea. Zar mislite da se ovde ne
raaju bebe? Imamo ljude koji su ovde roeni i koji sad imaju unuke,"
"Koliko ste stari?"
"Trideset dve", ree ona.
Izgledao je zapanjen. "Naravno", promumla.
Selena je uzvila obrve. "Hoete rei da razumete? Veini Zemljana se to mora objanjavati."
"Znam dovoljno", ree Zemljanin, "da znam da je veina vidljivih znakova starenja posledica
neizbene pobede gravitacije nad tkivom oputanje obraza, oputanje grudi. Poto je Meseeva
gravitacija jedna estina zemaljske, nije stvarno teko shvatiti da e ljudi zadrati mladoliki izgled,"
"Samo izgled", ree Selena. "To ne znai da smo mi ovde besmrtni. Na ivotni vek traje
priblino koliko i na Zemlji, ali starost nam je u veini sluajeva prijatnija."
"To nije mali dobitak. .. Naravno, postoje i kazne, pretpostavljam." Upravo je bio otpio svoj prvi
gutljaj kate. "Morate da pijete ovu...." Zastao je da nae pravu re, ali je naenu re sigurno odbacio,
jer nije nastavio.
"Mogli bismo da uvozimo hranu i pia sa Zemlje", ree ona! Ovo ju je zabavljalo. "Ali bilo bi to
dovoljno samo da hrani deo nas tokom jednog dela vremena. Bilo bi to besmisleno, jer isti prostor

moemo da iskoristimo za donoenje vitalnijih stvari. Sem toga, navikli smo na ovo ubre... Sem ako
niste nameravali da upotrebite jo jau re?"
"Ne za kafu", ree on. "Jau re sam rezervisao za hranu. Ali posluie i re ,ubre'... Recite mi,
gospoice Lindstrom, jednu stvar U programu razgledanja nisam primetio protonski sinhrotron."
"Protonski sinhrotron?" Zavravala je svoju kafu. Njene oi poinjale su da klize po sobi, kao da
procenjuje u kom momentu da opet digne sve ove ljude na noge. "To je vlasnitvo Zemlje, i nije
dozvoljen pristup turistima."
"Hoete rei, Lunari nemaju tamo pristupa. "
"A, to ne. Nita slino neu da kaem. Veina zaposlenih tamo su Lunari. Radi se prosto o tome
da vlada Zemlje odreuje propise, turistima ulaz zabranjen."
"Voleo bih da ga vidim", ree on.
"Sigurna sam da biste voleli... Doneli ste mi sreu: na pod nije palo nita od hrane, i niko od ovih
blagoslovenih ljudi i ena."
Ustala je i rekla: "Dame i gospodo, krenuemo kroz desetak minuta. Molim ostavite tanjire tamo
gde su. Toaleti su na raspolaganju svima koji ele da ih upotrebe, a onda idemo u postrojenja za
procesovanje hrane. Tamo hrana kakvu ste upravo probali postaje moguna."

2
Selenin stan bio je, naravno, mali i kompaktan, ali i komplikovan. Prozori su bili panoramski;
prikazivali su zvezdane prizore koji su se smenjivali polako i nasumino, nikad ne ostvarujui
slinost sa ma kojom stvarnom konstelacijom. Kad god bi Selena zaelela, na svakom od ta tri
prozora moglo se postii teleskopsko uvelianje.
Upravo to je Beron Nevit mrzeo. Najee bi ugasio te prizore, i to prilino divljakim
pokretom, i rekao: "Kako moe to da podnosi? Ti si jedina osoba koju poznajem koja ima ukus
toliko rav da ovako neto radi. Ove magline i zvezdane grupe ne bi se za njih moglo rei da
postoje."
Na to bi Selena hladnokrvna slegnula ramenima i rekla:. "ta je postojanje?
Otkud zna da one napolju stvarno egzistiraju? Sem toga, ovo mi daje oseanje slobode i
kretanja. Mogu li to imati u sopstvenom stanu ako mi se svia?"
Onda bi Nevil neto promumlao i pokuao, sa pola volje, da podesi kontrolne aparate na onaj
poloaj u kome ih je naao, a Selena bi rekla:
Ma, pusti!"
Nametaj je sav bio u glatkim oblinama, a zidovi pokriveni apstraktnim dekoracijama smirenih,
nenametljivih boja. Nigde nije bilo prikazano nita to bi se moglo smatrati ivim biem.
"iva bia su Zemlja", rekla bi Selena, "ne Mesec."
Sada je, ulazei, zatekla u stanu, kao i toliko puta ranije, Nevila; Berona Nevila koji se odmarao
na krhkom kauu. Na jednoj nozi imao je sandalu, a druga sandala leala je pokraj njega tamo gde ju
je odbacio. Na njegovom stomaku, neposredno iznad pupka, nalazilo se nekoliko crvenih finija: tu se
zamiljeno eao.
Ona ree: "Spremi nam kafu, Berorse, a?", i iskliznu Iz svoje odee jednim dugim, gracioznim
pokretom. To je propratila uzdahom olakanja. Pustila je da odea padne na pod. Onda ju je jednim
nonim prstom utnula u ugao.
"Koje je olakanje izvui se iz ovoga", ree ona. "Najgori deo posla je to to moram da se
obuem kao Zemljos."
Nevil; koji je otiao u kuhinjski ugao, nije obraao panju na njene rei; sluao ih je i ranije,
"ta nije u redu sa tvojim zalihama vode?" ree on. "Prilino su prazne."
"Jesu li?" upita ona. "Pa, suvie sam troila, pretpostavljam. Samo budi strpljiv."
"Da li si imala ikakvih problema danas?"
Slegnula je ramenima. "Ne. Veoma uobiajeno, sve od reda. Ono: gleda ih kako se teturaju,
kako se prave da lm hrana nije odvratna, i zna da se pitaju da li e se od njih zatraiti da se svuku. Ne
bih se iznenadila ako to pomiljaju... Odvratna mogunost."
"Postaje moralistkinja?" Doneo je na sto dve male olje kate.
"U ovom sluaju lani stid je potreban. Oni su zborani, trbuasti, mlohavi i puni bakterija. Ba
me briga ta pie u pravilima o karantinu: puni su bakterija... ta ima novo kod tebe?"
Beron je odmahnuo glavom. Bio je, za Lunara, masivno graen; oi je na neki skoro zlovoljan
nain suavao, i to je postalo trajni sastavni deo njegove fizionomije. Ali su mu crte lica ujednaene i
veoma zgodne, pomislila je Selena.
"Nita zapanjujue", ree on. "Jo ekamo promenu komesara. Moraemo da vidimo kakav je taj
Gottajn."

"Moe li taj napraviti probleme?"

"Ne vie nego to je ve napravljeno. Najzad, ta mogu oni? Ne mogu da se infiltriraju.
Nemogue je maskirati Zemljosa tako da lii na Lunara." Ipak, izgledao je uznemireno.
Selena je otpijala kafu i gledala ga pronicljivo. "Moda su neki Lunari iznutra Zemljani."
"Da, i eleo bih da znam koji. Ponekad pomislim da ne mogu imati poverenja u... Ma, dobro.
Treim neverovatne koliine vremena sa svojim sinhrotronskim projektom, a ne postiem nita.
Nemam sree sa prioritetima."
"Verovatno nemaju poverenja u tebe, i ja im ne zameram. Kad se ti bar ne bi tako konspirativno
unjao unaokolo."
"Ne inim nita takvo. Za mene bi bilo silno zadovoljstvo da izaem iz sinhrotronske sobe i ne
vratim se nikad, ali onda bi oni stvarno postali sumnjiavi... Selena, ako si pravila dumbus sa svojom
zalihom vode, pretpostavljam da ne moemo da popijemo jo po jednu oljicu."
"Ne moemo. Ali ako je dolo dotle, treba rei da si mi ti pomogao da straim vodu. Dvaput si
se ovde tuirao prole nedelje."
"Dau ti jedan bon za vodu. Nisam znao da broji."
"Ja ne brojim moj nivo vode broji."
Zavrila je svoju oljicu kafe. Zamiljeno je jurila u njenu prazninu.
"Uvek prave grimase zbog ove kate", ree ona. "Turisti. A meni nikad nije jasno zato. Meni je
ukusna. Jesi li ikad okusio zemaljsku kafu, Berone?"
"Nisam", ree on kratko.
"Ja jesam, Jednom. Neki turista je prokrijumario , paketie neega to je on nazivao 'instantkafom'. Ponudio mi je izvesnu koliinu kafe u zamenu za onu stvar. inilo se da smatra da je to
potena razmena.
"I ti si pila?"
"Bila sam radoznala. Kafa je bila gorka, podseala je na metal. Bila mi je odvratna. Onda sam
mu rekla da je meanje rasa protivno Lunarskim obiajima, pa je on postao gorak i podseao na
metal.
"To mi nikad nisi priala. Nije nita pokuao, a?'
"To te se moda ba i ne tie, a? Pokuao nije. Da je pokuao, u gravitaciji pogrenoj za njega,
bacila bih ga odavde do hodnika jedan.
Onda je nastavila. "A, da, Jo jedan Zemljos mi se pribliio danas, insistirao je da sedi sa
mnom,"
"A ta ti je ponudio u zamenu za tucanje koje tako delikatno naziva 'onom stvari'?"
"Prosto je sedeo tamo."
"I zurio u tvoje grudi?"
"One su tu da se u njih zuri, ali on zapravo nije zurio. Gledao je moju ploicu sa imenom, ..
Uostalom, ta te briga ta je on fantazirao? Fantazije su besplatne, a ja ne moram da ih ispunjavam, O
emu misli da ja fantaziram? Da odem u krevet sa nekim Zemljaninom? I da on postigne ono to se
moe oekivati od nekoga ko pokuava da se snae u gravitacionom polju na koje nije navikao? Ne
kaem da se to nije radilo, ali ja to nisam radila, a nisam ula ni da se iko mnogo dobro proveo. Je Li
to jasno? Mogu li se sad vratiti na ovog Zemljosa? Kome je blizu pedeset? I koji oigledno nije bio
straobalno zgodan ni kad mu je bilo dvadeset?... Interesantna je pojava, meutim; to moram za njega
da priznam."
"U redu. Nije mi neophodan mini-opis. I ta ima da se kae o njemu?"

"Raspitivao se o protonskom sinhrotronu!"

Nevil ustade, klatei se pomalo, to je skoro neizbeno posle brzog pokreta pri niskoj
gravitaciji. "ta je pitao o sinhrotronu?"
"Nita. Zato se toliko uzbuuje? Zatraio si da ti kaem ako se ikad ita neobino pojavi u vezi
sa ma kojim turistom. Uinilo mi se da je ovo neobino, Niko me nikad ranije nije pitao o
sinhrotronu,"
"U redu." Zastao je malo, a onda normalnim glasom rekao: "Zato je bio zainteresovan za
sinhrotron?"
"Pojma blagog nemam", ree Selena. "Samo je pitao da Li ga moe videti. Moda se radi o tome
da je to turista koji se interesuje za nauku. Ali ini mi se da je to moglo biti i izmiljanje, samo da bih
se ja zainteresovala za njega." '
"Pretpostavimo da si se zainteresovala. Kako se on zove?"
"Ne znam. Nisam ga pitala."
"Zato nisi?"
"Zato to se nisam zainteresovala za njega. ta ti zapravo eli? Uostalom, to to se raspituje
pokazuje da je turista. Da je fiziar, ne bi morao da pita, Bio bi tamo."
"Draga moja Selena", ree Nevil. "Dozvoli da ti objasnim, U sadanjoj situaciji, ko god zatrai
da vidi protonski sinhrotron neobian je tip, i mi o njemu hoemo da znamo tota. I zato je pitao
ba tebe?" urno je odetao do drugog kraja sobe i vratio se kao da hoe da istroi malo energije.
Onda ree: "Ti si ekspert za te besmislice. Da li nalazi da je Interesantan?"
"Seksualno?"
"Zna ta hou da kaem. Nemoj se igrati, Selena."
Selena ree, oito protiv volje: "Interesantan je, ak na uznemiravajui nain. Ali ne znam zato.
Nita nije rekao. Nita nije uinio."
"Interesantan i uznemiruje, dakle? Onda e se ponovo videti s njim."
"I ta u uiniti?"
"Otkud ja znam? To je tvoja nadlenost. Saznaj kako se zove. Saznaj i sve drugo to moe. Ima
prilino mozga, prema tome upotrebi ga za malo praktine ljubopitljivosti, za promenu."
"A, tako", ree ona. "Nareenja sa visokog mesta. U redu."

3
Komesarov stan se, bar po veliini, niukoliko nije razlikovao od stana ma kog drugog Lunara.
Na Mesecu nije bilo mesta, ak ni za zemaljske funkcionere; nije bilo luksuznog rasipanja, ak ni da
bi se simbolizovala matina planeta. Niti je, to se toga tie, bilo ikakvog naina da se izmeni
dominantna injenica o Mesecu injenica da se ivi podzemno i u slaboj gravitaciji ak ni za
najvanijeg Zemljanina koji je ikad iveo,
"ovek je jo uvek zarobljenik svoje ivotne sredine", uzdahnuo je Luis Montez. "Dve godine
sam na Mesecu, Bilo je trenutaka kad sam padao u iskuenje da ostanem ali... ve zalazim u godine.
Upravo sam prevalio etrdesetu, pa ako nameravam da se ikad vratim na Zemlju, bie bolje da to
uinim odmah. Ako budem iole stariji, neu moi da se readaptiram na punu gravitaciju."
Konrad Gottajn imao je samo trideset i etiri godine, a izgledao je ak i mlai, Imao je iroko,
okruglo lice krupnih crta, onakvo kakvo se meu Lunarima ne via, onakvo kakvo bi oni nacrtali na
karikaturi Zemljo-sa. Nije bio masivne grae ne isplati se slati masivno graene ljude na Mesec
a glava mu je izgledala prevelika za telo.
On ree (govorio je planetarnim standardnim jezikom, akcentom koji se primetno razlikovao od
Montezovog akcenta): "To zvui kao da se izvinjavate."
"To i inim. To i inim", ree Montez, Dok je u Gottajnovo lice bila maltene ugraena dobra
volja, duge uzane crte Montezovog lica bile su skoro do kominog stupnja alostive. "Izvinjavam se
u dva smisla. Sramota me je to naputam Mesec jer to je jedan privlaan svet pun uzbuenja. Ali me
je sramota i zbog toga to se oseam tako postieno; trebalo bi da bez oklevanja prihvatim terete
Zemlje i gravitacioni, i svaki drugi."
"Da, pretpostavljam da e biti teko opet primiti na sebe onih preostalih pet estina", ree
Gottajn. "Na Mesecu sam tek nekoliko dana, a ve mi se ini da je jedna estina G ba fina."
"Nee vam se tako initi kad pone zatvor i kad ponete svaki dan da pijete mineralno ulje", ree
Montez sa uzdahom, "ali to e proi... I nemojte misliti da moete da imitirate lakou gazele samo
zato to se oseate lakim. Postoji tu jedna odreena vetina."
"To sam shvatio."
"To mislite da ste shvatili, Gottajne. Niste videli kengura kako hoda, zar ne?"
"Na televiziji."
"To vam ne daje pravi oseaj za to. Morate probati. To je ispravan nain da se prelazi ravna
lunarna povrina brzo. Noge se pokrenu unazad zajedno i otisnu vas u skok koji bi na Zemlji bio
obian skok iz mesta. Dok letite kroz vazduh, noge se premeste napred; neposredno pre nego to ete
dotai tlo, noge opet ponu da zamahuju unazad; otisnu vas opet; i tako dalje. To kretanje ini se, po
zemaljskim standardima, sporim, zato to se otiskujete samo uz pomo slabe gravitacije, ali svaki
skok je dui od sedam metara, a koliina miinog napora potrebna da se odravate u vazduhu ako
ima vazduha minimalna je. Stie se oseaj letenja..."
"Jeste li vi to pokuali? Moete li vi to da izvedete?"
"Pokuavao sam, ali nijednom Zemljaninu to ne moe stvarno poi od ruke. Uspevao sam da
izvedem ak i do pet skokova odjednom, to je dovoljno da se stekne ono oseanje; taman dovoljno
da ovek poeli i vie, ali onda naie neizbeni pogreni proraun, gubitak sinhronizacije, pa se
spotaknete i tumbate daljih pola kilometra. Lunari su utivi i nikad vam se ne smeju. Naravno, njima
je to lako. Ponu kao deca i odmah naue, bez problema."
"Ovo je njihov svet", zahehetao se Montez, "Pomislite kakvi bi oni bili na Zemlji."
#

"Ne bi ni bili na Zemlji. To ne mogu. Pretpostavljam da je to prednost za nas. Mi moemo da

boravimo i na Mesecu i na Zemlji. Oni mogu da ive samo na Mesecu. Skloni smo da to zaboravimo
zato to gubimo iz vida razliku izmeu Lunara i imija,"
"l koga?"
"Tim izrazom ovde nazivaju imigrante sa Zemlje; one koji ive na Mesecu manjevie
permanentno, ali su na Zemlji roeni i odrasli, imigranti, naravno, mogu da se vrate na Zemlju, ali
pravi Lunari nemaju ni te kosti ni te miie da bi izdrali zemaljsku gravitaciju. U vezi sa tim, rana i
storija Meseca zabeleila je neke tragedije."
"Zar?"
"O, da. Neki su se vratili sa svojom decom roenom na Mesecu. Mi smo skloni da zaboravimo,
Imali smo svoju Krizu; nekoliko umirue dece ne ini nam se znaajnom pojavom u poreenju sa
ogromnim rtvama pretrpljenim krajem dvadesetog veka i tokom svih onih kasnijih dogaaja. Ovde
na Mesecu, meutim, pamte svakog Lunara koji je dospeo u gravitaciju Zemlje i umro... Mislim da im
to pomae da se osete zasebnim svetom."
Gottajn ree: "Mislio sam da su me na Zemlji temeljito pripremili u pogledu znanja, ali sad se
ini da u imati jo mnogo da uim."
"Nemogue je sa pozicije na Zemlji nauiti sve o Mesecu. Zato sam vam ostavio kompletan
izvetaj, kao to je ostavio i moj prethodnik meni. Videete da je ivot na Mesecu fascinantan ali u
poneemu i mukotrpan. Sumnjam da ste na Zemlji jeli meseevu hranu; ako se oslanjate samo na
opise, neete biti pripravni za stvarnost..... Ali moraete da nauite da je volite. Rava je. politika
dovoziti zemaljsku robu ovamo. Moramo da jedemo i pijemo ovdanje proizvode."
"Vi to inite ve dve godine. Valjda u preivati."
"Nisam to inio neprekidno. Povremeno se ide na odmor, na Zemlju. To je obavezno, morate ii
htelinehteli. Siguran sam da su vam to rekli."
"Da", ree Gottajn.
"Svejedno koliko ovde vebate, moraete s vremena na vreme da se podvrgnete punoj
gravitaciji, prosto zato da podsetite svoje kosti i miie kako to izgleda. A dok budete na Zemlji,
jeete. Ponekad neto hrane i provercuju ovamo."
Gottajn ree: "Moj prtljag je paljivo pregledan, naravno, ali pokazalo se da je u mom depu od
kaputa bila jedna konzerva usoljene govedine. Ja je nisam primetio. Nisu ni oni."
Montez se polako nasmeio i sa oklevanjem rekao: "Podozrevam da ete sada ponuditi da to
podelimo."
"Neu", ree Gottajn odmeravajui rei paljivo. Mrekao je svoj veliki okrugli nos. "Upravo
sam se spremao da kaem, sa svom traginom uzvienou koju bih mogao sakupiti: ,Evo, Montez,
uzmi ovo sve! Potreba tvoja vea je nego potreba moja'" Zaplitao se malice pokuavajui ovo da
izgovori, zato to je na planetarnom standardnom jeziku retko koristio drugo lice jednine.
Montezov osmeh se rairio, pa nestao. Odmahnuo je glavom. "Ne, Kroz nedelju dana imau
zemaljske hrane koliko god mogu da pojedem. Vi, ne. Vama e tokom sledeih godina biti dostupno
samo nekoliko zalogaja; isuvie vremena ete provesti u aljenju zbog ove sadanje velikodunosti.
Zadrite sve to... insistiram. Zasluio bih vau mrnju ex posto facto."
Izgledao je ozbiljan. Gledao je Gottajnu pravo u oi i poloio mu ruku na rame. "Sem toga",
ree on, "postoji neto o emu elim da popriam sa vama, ali to sam odlagao jer ne znam kako da
pristupim toj temi, a ova hrana bi bila izgovor za dalje odlaganje."
Gottajn je istog asa ostavio zemaljsku konzervu. Njegovo lice ni na koji nain nije moglo
poprimiti uozbiljenost Montezovog, ali glas mu je bio ozbiljan i vrst. "Postoji li neto to niste

mogli da javljate svojim depeama, Montez?"

"Postoji neto to sam pokuavao da javim, Montez, ali nisam znao kako da se izrazim, a Zemlja
nije bila veta da me shvati, tako da komunikaciju nismo ostvarili. Moda ete vi biti uspeniji.
Nadam se da hoete. Jedan od razloga to nisam traio da se moje slubovanje ovde produi je i taj
to ne mogu vie da prihvatam tu odgovornost: da ne uspevam da ostvarim komunikaciju."
"To zvui ozbiljno."
"eleo bih da postignem da zvui ozbiljno. Iskreno govorei, zvui vie smeno. U lunarnoj
koloniji ima sve u svemu desetak hiljada ljudi. Neto manje od polovine su roeni Lunari. Sputava ih
nedostatak resursa, nedostatak prostora, surov svet pa ipak pa ipak.
"Pa ipak?" ree Gottajn ohrabrujuim tonom.
"Neto se ovde dogaa ne znam tano ta to bi moglo biti opasno."

"Kako bi moglo biti opasno? ta oni mogu? Da ratuju protiv Zemlje?" Gottajnovo
lice je zatreperilo, na ivici osmeha.
"Ne, ne. Stvar je finija od toga." Montez je preao rukom preko lica, trljajui oi zlovoljno.
"Dopustite da vam iskreno kaem: Zemlja je izgubila nerv."
"ta vam to znai?"
"Pa, kako to drukije kazati? Priblino u vreme kad ja lunarna kolonija uspostavljana, Zemlja je
prola kroz svoju Veliku krizu. To no moram da vam priam."
"Ne morate", ree Gottajn sa prizvukom gaenja.
"Sad je stanovnitvo dve milijarde, a vrhunac je svojevremeno bio est milijardi."
"Ovako je mnogo bolje za Zemlju, zar ne?"
"A, nesumnjivo, mada bih eleo da se naao neki bolji nain da se to smanjenje ostvari. .. Ali iza
tih dogaaja ostalo je jedno permanentno oseanje nepoverenja prema tehnologiji; ogromna
inertnost; odsustvo elje da se rizikuje, da se ide u promene, iz straha od moguih posledica. Veliki,
potencijalno opasni pokuaji naputeni su zato to je bilo vie straha od opasnosti nego elje za
postignuem."
"Pretpostavljam da govorite o programu genetikog inenjerstva."
"To je naravno najspektakularniji sluaj, ali ne i jedini", ree Montez gorko.
"Iskreno reeno, ne mogu se uzbuivati to smo napustili genetiko inenjerstvo. Ono je
predstavljalo seriju neuspeha."
"Izgubili smo svoju ansu i u pogledu intuicionizma,"
"Nikad nije bilo ni najmanjeg dokaza da je intuicionizam poeljan, a bilo je mnogo indikacija
njegove nepoeljnosti... Sem toga, to rei o samoj lunarnoj koloniji? Nju svakako ne bismo mogli
smatrati indikacijom da Zemlja stagnira."
"Ba to jeste", ree Montez energino, "Lunama kolonija je mamurluk, poslednji ostatak perioda
pre Krize; neto to je preneto, ali kao poslednji, tuni korak oveanstva napred, pre poetka velikog
povlaenja."
"To zvui suvie dramatino, Montez."
"Ne bih rekao, Zemlja odstupa. oveanstvo je u povlaenju, svuda sem na Mesecu. Lunama
kolonija je ovekova granica, ne samo fiziki nego i psiholoki. Ovaj svet nije pokriven mreom
ivota koja bi se mogla poremetiti; nema kompleksnu ivotnu sredinu u delikatnoj ravnotei koja bi
se mogla naruiti. Na Mesecu, sve to je oveku korisno, bez izuzetka je ovekovom rukom
napravljeno. Mesec je svet stvaran od poetka ljudskom rukom, i to polazei od najosnovnijeg. Nema
prolosti."

"Pa?"
"Na Zemlji smo izgubili sranost zato to eznemo za pastoralnom prolou koja nikad nije
stvarno postajala; koja, tavie, i da je postojala, nikad ne bi mogla ponovo postojati. Tokom Krize
ekologija je bila znatno naruena, pa se sad snalazimo sa ostacima, tako da smo uplaeni, uvek
uplaeni... Na Mesecu ne postoji prolost za kojom bi se moglo eznuti ili o njoj sanjati, Nema drugih
pravaca sem napred."
Monteza kao da su raspaljivale sopstvene rei. "Gottajne", nastavi on, "ja sam to posmatrao dve
godine; vi ete to gledati bar jo toliko. Postoji neka vatra ovde na Mesecu; neumorno plamtenje. Oni
se ire u svakom pravcu. ire se fiziki. Svakog meseca bue nove hodnike, dovravaju nove
stanove, otvaraju prostor za novo stanovnitvo. to se tie resursa, ire se. Pronalaze nove
konstrukcione materijale, nove izvore vode, nove ile minerala za specijalne namene. Poveavaju
svoje sunane baterije, ire svoje fabrike elektronike... Pretpostavljam da znate da su ovih deset
hiljada ljudi ovde na Mesecu sada vodei snabdevai Zemlje u pogledu minielektronskih aparata i
finih biohemijskih proizvoda." .
"Znam da su vaan snabdeva."
"Zemlja samu sebe lae, prijatnosti radi. Mesec je glavni snabdeva. Ako se ovako nastavi, u
bliskoj budunosti moe biti i jedini... Ovde se ostvaruje i intelektualni rast. Gottajne, rekao bih da na
Zemlji nema ni jedne talentovane mlade osobe orijentisane na nauku koja ne sanja mutno, a moda
i ne ba tako mutno o tome da jednog dana ode na Mesec. Poto se Zemlja povlai od tehnologije,
akcija se odvija na Mesecu."
"Pretpostavljam da govorite o protonskom sinhrotronu?"
,To je jedan primer. Kad je poslednji put na Zemlji izgraen nov sinhrotron? Ali to je samo
najvei, najdramatiniji primer; nije jedini, pa ak ni najvaniji. Ako elite da znate koji je najvaniji
nauni aparat na Mesecu..."
"Neto toliko tajno da mi nisu rekli?"
"Ne, neto toliko oigledno da na to niko, reklo bi se, ne obraa panju. To su ovih deset hiljada
mozgova ovde. Najboljih deset hiljada mozgova koji uopte postoje. Jedina vrsto povezana grupa
od deset hiljada ljudskih mozgova orijentisana, emocionalno i principski, ka nauci."
Gottajn se vrpoljio nervozno. Pokuao je da pomakne svoju stolicu. Stolica je bila zavrtnjima
privrena za pod i nije se mogla pomai, a Gottajn, pokuavajui da je pomakne, poe da isklizava
iz nje. Montez isprui ruku da ga pri dri.
"Izvinjavam se", ree Gottajn crvenei.
"Navii ete se na gravitaciju."
"Ali", ree Gottajn, "zar vi ne prikazujete stvari mnogo gorim nego to jesu? Zemlja nije ba
neka planeta neznalica, Mi smo razvili elektron-pumpu, To je isto zemaljsko dostignue. Nijedan
Lunar nije sa tim imao nikakve veze."
Montez je odmahnuo glavom i progunao nekoliko rei na svom maternjem jeziku, panskom.
Nisu zvuale miroljubivo. "Jeste li ikada sreli Frederika Halama?" ree.
Gottajn se nasmeio. "Jesam, zaista jesam. Otac Pumpe. Verujem da te rei nosi istetovirane na
prsima."
"Sama injenica da se smeite i to govorite dokazuje, zapravo, da je moje gledite istinito.
Zapitajte se: da li je ovek poput Halama stvarno mogao biti otac elektron-pumpe? Ta pria moe
proi kod rulje koja nimalo ne razmilja, ali injenica je i to e vam biti jasno ako zastanete da o
tome razmislite da ne postoji nikakav Otac Pumpe. Para-ljudi, narod u para-univerzumu, ko god
da su i ta god to bilo, pronali su Pumpu. Halam je bio njihov sluajni instrument. itava Zemlja je

njihov sluajni instrument."

"Bili smo dovoljno pametni da iskoristimo njihovu inicijativu."
"Da, kao to su krave dovoljno pametne da jedu seno koje im damo. Pumpa nije znak da ovek
gleda u budunost. Upravo je obrnuto."
"Ako je Pumpa korak unazad, onda je nazadovanje dobro, kaem ja. Ne bih eleo da budem bez
Pumpe."
"A ko bi eleo? Ali poenta je u tome to Pumpa savreno odgovara sadanjem raspoloenju na
Zemlji. Beskonana koliina energije, po ceni koja je, izuzimajui odravanje, maltene jednaka nuli, i
uz zagaenje jednako nuli. Ali na Mesecu nema elektron-Pumpi."
"Pretpostavljam da ne postoji potreba za njima", ree Gottajn. "Sunane baterije daju Lunarima
koliko im treba. Beskonanu koliinu energije, po ceni koja je, izuzimajui odravanje, maltene
jednaka nuli, i uz zagaenje jednako nuli... Je I' tako glasila litanija?"
"Jeste, zaista, ali solarne baterije su u celosti ljudski proizvod. To je poenta koju hou da
istaknem. Bila je projektovana jedna elektron-pumpa i za Mesec; uinjen je pokuaj da se ona
instalira."
"I?"
"I nije radila. Para-ljudi nisu prihvatili tungsten. Nita se nije dogodilo."
"To nisam znao. Zato nije?"
Montez je izraajno uzdigao plea i obrve. "Kako bi se to moglo saznati? Mogli bismo, na
primer, pretpostaviti da para-ljudi ive na svetu oko koga se ne okree nijedan satelit; da nemaju
predstavu o zasebnim a bliskim svetovima, nastanjenim; da su, naavi jedan takav svet, propustili da
potrae jo jedan. Ko zna? Uglavnom, para-ljudi nisu zagrizli. Mi sami, bez njih, nismo bili u
stanju da uinimo nita."
"Mi sami.', ree Gottajn zamiljeno. "Kad to kaete, mislite na Zemljane?"
.Da."
"A Lunari?"
"Oni se nisu meali."
,Da li su bili zainteresovani?"
"Ne znam, Uglavnom iz toga proistiu moja nesigurnost i moj strah. Lunari Naroito roeni
Lunari ne oseaju kao Zemljani. Ne znam kakvi su im planovi, ta nameravaju. Ne mogu da
saznam."
Gottajn je izgledao zamiljen. "Ali ta oni mogu? Imate li ikakav razlog da pretpostavite da nam
spremaju neko zlo; ili da imaju ikakvu mo da Zemlji uine zlo, ak i ako to ele?"
"Na to pitanje ne mogu da odgovorim. Oni su privlaan i inteligentan narod. ini mi se da ne
poseduju pravu mrnju, ni pravi gnev, pa ak ni pravi strah. Ali moda se to samo meni tako ini.
Ponajvie me uznemirava upravo to sto ne znam sigurno."
"Zemlja kontrolie naunu opremu na Mesecu, rekao bih."
"Tako je. Kontrolie protonski sinhrotron. Kontrolie radio-teleskop na suprotnoj strani Meseca.
Kontrolie optiki teleskop od sedam i po metara... Dakle, svu veliku opremu, a ona je tu ve pedeset
godina,"
"A ta je uraeno od tada?"
"Zemljani su od tada uradili vrlo malo."
"A Lunari?"
"Nisam siguran. Njihovi naunici rade u velikim instalacijama, ali ja sam jednom pokuao da

proverim njihove kartice dolaska na posao i odlaska s posla. Postoje praznine."

"Praznine?"
"Mnogo vremena provode izvan tih velikih instalacija, kao da imaju neke svoje laboratorije,
zasebne."
"Pa dobro, ako proizvode svoju mini-elektroniku i fine biohemikalije, to se moe i oekivati,
zar ne?"
"Da, ali Gottajne, ne znam. Plaim se svog neznanja."
Usledila je umereno duga pauza, Gottajn ree: "Montez, pretpostavljam da mi sve ovo govorite
da bih bio oprezan i da bih pokuao da utvrdim ta Lunari rade?"
"Pa tako nekako, valjda", ree Montez neveselo.
"Ali vi ak ne znate ni da li uopte ita rade."
"Oseam da rade."
"Dakle, udno", ree Gottajn. "Trebalo bi da se trudim da vas izvuem iz tog vaeg misticizma i
straha ali, zaudo..."
"Zaudo ta?"
"Vozilo koje me je spustilo na Mesec spustilo je jo nekoga na Mesec. Mislim, dabome, stigla je
cela velika grupa, ali jedno lice, samo jedno, probudilo je u meni neku uspomenu. Nisam razgovarao
sa tim ovekom nisam imao prilike i o tome dalje nisam razmiljao. Ali ovaj na razgovor je
pritisnuo dugme, i iznenada sam se setio njega.. ."
"Da?"
"Jednom sam bio u nekakvom komitetu koji se bavio pitanjima vezanim za elektron-pumpu.
Pitanjima bezbednosti." Nasmeio se na tren. "Vi biste to mogli nazvati Zemljinim izgubljenim
nervom. Mi svuda brinemo o bezbednosti i to je dobro, do vraga, bez obzira da li smo izgubili ili
nismo izgubili nerv. Detalji mi izmiu, ali u nekoj vezi sa tom raspravom video sam to lice, isto koje
sam video i sad u vozilu. U to sam siguran."
"Smatrate li da je to znaajno?"
"Nisam siguran. Asociram neto uznemiravajue u vezi sa tim licem. Ako budem uporno
razmiljao, moda e mi se vratiti. U svakom sluaju, bie bolje da pribavim listu putnika i da vidim
da li mi neko ime neto znai. Ne svia mi se to, Montez, ali izgleda da ste me vi pokrenuli."
"Nije to loe", ree Montez. "Drago mi je to je tako. A to se tie tog oveka; moda je on samo
beznaajni turista koji e kroz dve nedelje otii, ali drago mi je to o tim stvarima razmiljate. .."
Gottajn kao da ga nije sluao, "On je fiziar, ili ve nekakav naunik", promrmlja. "Siguran
sam u to. Povezujem ga sa opasnou..."

4
"Zdravo, ree Selena vedro.
Zemljanin se okrenuo. Prepoznao ju je takorei trenutno. "Selena! Je li tako? Selena?"
"Tano! Ispravno izgovoreno. Uivate?"
Zemljanin ozbiljno ree: "Itekako. Ovde shvatam koliko je nae stolee jedinstveno. Ne tako
davno bio sam na Zemlji, umoran od svog sveta, umoran od sebe. Onda sam pomislio: pa dobro, da
ivim pre sto godina jedini nain da odem sa ovog sveta bio bi da umrem, ali sada mogu na
Mesec." Nasmeio se bez stvarnog veselja.
"Jeste li sad, na Mesecu, sreniji?" ree Selena,
"Malice." Osvrnuo se, "Zar nemate rulju turista o kojima morate da se brinete?"
"Ne danas", ree ona veselo. "Ovo je moj slobodan dan. Ko zna, moda u uzeti i dva ili tri
slobodna dana. Dosadan je to posao."
"Onda je to ba oajno: imate slobodan dan a naleteli ste na jednog turistu,"
"Nisam naletela na vas. Pola sam da vas traim. A pokazalo se da vas je teko nai. Nije trebalo
sami da odlutate."
Zemljanin ju je gledao zainteresovano. "Zato biste me vi traili? Volite II Zemljane?"
"Ne", ree ona otvoreno i bez ustezanja. "Muka mi je od njih. Ne dopadaju mi se u principu, a to
to se sa njima stalno druim ini da antipatija postane jo gora."
"Pa ipak ste poti da me traite, a niko na svetu pardon, niko na Mesecu ne bi me mogao
ubediti da sam mlad i zgodan."
"I da jeste, to ne bi pomoglo. Zemljani me ne interesuju; to je poznato svakome sem Beronu."
"Onda zato ste me traili?"
"Zato to se moe biti zainteresovan i na druge naine, i zato to je Beron zainteresovan."
"A ko je Beron? Va mladi?"
Selena se nasmejala. "Beron Nevil. Nije mi on samo mladi. Kad nam se hoe, nas dvoje se
zabavimo seksualno."
"Pa, na to sam mislio. Imate li dece?"
"Jednog deka. Ima deset godina. Boravi uglavnom u zoni za deake. Da vam utedim sledee
pitanje: nije Beronov sin. Moda u roditi Beronovo dete ako jo uvek budemo zajedno kad mi bude
odobreno drugo dete
ako mi bude odobreno drugo dete... Manje vie sam sigurna da e mi biti odobreno."
"Veoma ste otvoreni."
"U vezi sa stvarima koje ne smatram tajnim? Naravno... Dakle, ta biste sad voleli da radite?"
Hodali su du hodnika od mleno bele stene. U steni su se nalazili, kao njen sastavni deo, tamni
komadii "meseevog dragulja" koji na veem delu povrine Meseca lei rasut, tako da svako moe
uzeti koliko hoe.
Selena je na nogama imala sandale koje kao da su jedva ikad doticale tlo; on je imao izme
debelih onova koji su mu svojom olovnom teinom pomagali da hoda a da se svaki korak ne
pretvori u muenje.
Taj hodnik bejae jednosmeran. Povremeno ih je preticalo po koje malo elektrino vozilo,
prolazei mimo njih skoro neujno.

Zemljanin ree: "E, ta bih voleo da radim? To je ba irok poziv. Da li biste voleli da postavite
komplet graninih uslova tako da vas ne bih svojim odgovorima nehotice uvredio?"
"Fiziar ste?"
Zemljanin je oklevao. "Zato pitate?"
"Samo da bih ula ta ete rei. Znam da ste fiziar."
"Kako?"
"Niko sem fiziara ne govori o "postavljanju kompleta graninih uslova". A naroito niko od
onih koji dolazei na Mesec prvo ele da vide protonski sinhrotron."
"Da li ste me zato traili? Zbog toga to se ini da sam fiziar?"
"Zbog toga me je Beron uputio da vas potraim. Jer, on je fiziar. Dola sam zato to smatram da
ste, za Zemljanina, prilino neobini."
"U kom smislu?"
"Ne u nekom smislu koji bi znaio neki veliki kompliment ako su komplimenti ono to elite.
Radi se prosto o tome to se ini da ne volite Zemljane."
"Otkud znate?"
"Posmatrala sam kako gledate ostale u onoj grupi. Sem toga, uvek to nekako pogodim. Na
Mesecu najee ostaju Zemljosi koji ne vole druge Zemljose, to me vraa na pitanje... ta biste
eleli da radite? Precizirau granine uslove. Pitanje se odnosi na razgledanje."
Zemljanin ju je otro pogledao. "To je udno, Selena. Imate slobodan dan. Posao vam je
nezanimljiv ili neprivlaan u dovoljnoj meri da ste zadovoljni to imate slobodan dan, ak skloni da
uzmete i dva ili tri slobodna dana, A ipak, va nain da taj dan provedete sastoji se u tome da
dobrovoljno doete i nastavite sa svojim radom, i to samo zbog mene jednog... Samo zato to sam
malice interesantan."
"Beronu ste interesantni. On je sad zauzet; nema tete da vas ja zabavim dok ne bude spreman...
Sem toga, ovo je drugaije. Zar ne vidite da je drugaije? Kad radim, gonim krdo od nekoliko
desetina Zemljosa Zar vam ne smeta to koristim taj termin?"
"Koristim ga i ja."
"Zato to ste Zemljanin. Neki Zemljani smatraju da je to podrugljiv izraz i bune se kad ga Lunar
upotrebi."
"Mislite, kad ga Lunos upotrebi?"
Selena je pocrvenela. "Da. Tako nekako.*'
"Pa dobro, onda nemojmo vikati na rei. Nastavite, priali ste mi o svom poslu,"
"Kad radim, tu su ti Zemljosi: moram da pazim da ne uine neto to bi za njih bilo smrtonosno,
moram da ih voduckam tamote-ovamote, drim govorie, brinem se da jedu, piju i hodaju po
propisu. Imaju oni svoje omiljene prizorie, rade svoje omiljene stvarice, a ja moram da budem
straobalno utiva i da im izigravam mamicu."
"Uas", ree Zemljanin.
"Ali vi i ja moemo da inimo ta god elimo, nadam se, vi ste voljni da rizikujete a ja ne
moram da pazim ta govorim."
"Rekoh vam, sasvim je u redu da me zovete Zemljos."
"E, dobro. Proveu odmor na oferski nain. ta biste voleli da radite?"
"Na to je lako odgovoriti. elim da vidim protonski sinhrotron,"
"To ne. Moda Beron moe to da sredi, posle vaeg razgovora sa njim."
"Pa, ako ne mogu da vidim sinhrotron, ne znam ta drugo ima da se vidi. Znam da je radio-

teleskop na suprotnoj strani, a sem toga ne bih rekao da u njemu ima ieg novog... Vi mi kaite. ta
proseni turista ne stigne da vidi?"
"Nekoliko stvari. Postoje dvorane algi ne ona antiseptinog postrojenja za procesovanje, to
ste videli, nego ba same farme. Meutim, tamo je miris prilino jak i ne verujem da bi Zemljosu
Zemljaninu ba otvorio apetit. Zem... ljani i ovako imaju problema sa naom hranom."
"Zar vas to iznenauje? Jeste li ikad probali zemaljsku hranu?"
"Nisam stvarno. Ali, po svoj prilici ne bi mi se dopala. To je sve stvar navike."
"Pretpostavljam da je tako", ree Zemljanin sa uzdahom. "Ako biste jeli pravu niclu, verovatno
bi vam zastala u grlu, zbog masnoe i vlakana."
"Mogli bismo poi u periferne delove gde se bue novi tuneli kroz stenu, ali moraete da
obuete specijalnu zatitnu odeu. Postoje i fabrike. .
"Vi odaberite, Selena."
"Odabrau, ako mi kaete jednu stvar iskreno."
"Ne mogu da obeam dok ne ujem pitanje."
"Rekla sam da Zemljosi koji ne vole druge Zemljose esto ostaju na Mesecu. Niste me ispravili.
Da li nameravate da ostanete na Mesecu?"
Zemljanin je zurio u prste svojih nezgrapnih izama. "Selena", ree on, "kad sam vadio vizu za
Mesec, bilo je problema. Rekli su da sam za taj put moda prestar, i da u sluaju iole dueg
zadravanja moda neu moi da se vratim na Zemlju. Zato sam im rekao da planiram da na Mesecu
ostanem permanentno."
"Niste lagali?"
"U to vreme nisam bio siguran. Ali sad mislim da u ostati ovde."
"Pomislila bih da bi oni ba zato mogli biti ponajmanje voljni da vas puste da idete."
"Zato?"
"Uopteno govorei, zemaljske vlasti ne vole da alju na Mesec fiziare koji misle da ostanu
zauvek,"
Zemljaninove usne su se uvile, "U tom pogledu problema nije bilo."
"Pa lepo, ako ete biti jedan od nas, mislim da treba da posetite gimnastiku dvoranu. Zemljosi
to esto ele, ali mi ih u tome ne ohrabrujemo mada im nije sasvim zabranjeno. Imigranti su neto
drugo."
"Zato?"
"Pa, pre svega, vebamo goli ili skoro goli. Zato ne bismo?" To je kazala ogoreno, kao da se
ve umorila od ponavljanja odbrambenih argumenata. "Temperatura je kontrolisana; okolina je ista.
Ali tamo gde oekujemo prisustvo Zemljana, golotinja poinje da smeta; eto, samo o tome se radi.
Neki Zemljosi se okiraju; neki se napaljuju; a neki i jedno i drugo. E, a mi neemo u gimnastikoj
sali da se oblaimo zbog njih, a neemo ni da se maltretiramo sa njima; zato ih ne putamo unutra."
"A imigranti?"
"Oni se moraju na to navii. Na kraju e i oni odbaciti odeu. Ta sala e im biti potrebna ak i
vie nego roenim Lunarima."
"Iskreno u vam rei, Selena. Ako se suoim sa enskom golotinjom, to e i mene napaliti.
Nisam jo toliko star da to izostane."
"Pa onda se uzbuujte, ali to uzbuenje zadrite za sebe", ree ona ravnoduno. "Dogovoreno?"
"Da li emo i mi morati da se skinemo?" Gledao ju je sa interesovanjem i zabavljanjem,
"Kao posmatrai? Ne. Mogli bismo, ali ne moramo. Vama bi, u ovoj ranoj fazi igre, to bilo

neprijatno, a za nas ostale ne biste predstavljali ba inspirativan prizor..."

"Otvoreni ste, nema ta!"
"Mislite li da biste bili inspirativan prizor? A to se tie mene, ne bih elela da vaem
unutranjem uzbuivanju dodajem specijalno optereenje. Zato bi nam bilo bolje da oboje ostanemo
obueni,"
"Hoe Li neko zameriti? Mislim, to sam prisutan ja, Zemljos neinspirativnog izgleda?"
"Nee, ako sam ja sa vama."
"Onda je to veoma dobro, Selena, Je li sala daleko?"
"Stigli smo. Ovaj ulaz."
"A, tako, znai itavo vreme ste planirali da ovde doete."
"Mislila sam da bi moglo biti interesantno."
"Zato?"
Selena se iznenada nasmeila. "Prosto sam pomislila."
Zemljanin je odmahnuo glavom. "Poinjem da pomiljam da vi nikad nita ne pomiljate tek
tako, bez razloga. Dopustite da pogaam. Ako treba da ostanem na Mesecu, bie potrebno da s
vremena na vreme vebam da bih odravao u dobrom stanju svoje miie, kosti, i moda sve druge
organe."
"Sasvim tano. To moramo svi mi, ali imigranti sa Zemlje naroito, Doi e dan kad e
gimnastika biti za vas svakodnevni naporni posao,"
Koraknuli su kroz vrata. Zemljanin je zapanjeno zurio. "Ovo je prvo mesto koje sam ovde
video, a da podsea na Zemlju."
"U kom smislu?"
"Pa, veliko je. Nisam zamiljao da na Mesecu imate tako velike prostorije. Ovoliko
kancelarijskih stolova, kancelarijskih maina, ena koje sa njima rade..."
"ena golih grudi", ree Selena uozbiljeno.
"Priznau da taj deo ne lii na Zemlju."
"Imamo ipku za klizanje na gornje i donje spratove, ali, za Zemljane, i lift... Priekajte."
Prila je slubenici koja je radila za jednim od bliih stolova. Obratila joj se. Govorila je brzo i
tiho. Za to vreme Zemljanin je, sa prijateljskom radoznalou, razgledao sve oko sebe.
Selena se vratila* "Nema problema. Ispostavilo se da e sad biti utakmica u meleu. I to prilino
dobra; znam te timove."
"Ovo je veoma impresivno mesto. Zaista."
"Ako jo uvek govorite o veliini, nije ni priblino dovoljno veliko. Imamo tri gimnastike
dvorane. Ova je najvea."
"Na neki nain sam zadovoljan to u spartanskim uslovima Meseca moete sebi da dozvolite da
straite toliko prostora na neozbiljnosti."
"Neozbiljnosti?"
"Mele? To je neka igra?"
"Moete je nazvati igrom. Na Zemlji se takve stvari prireuju kao sport: desetorica igraju, deset
hiljada gleda. Na Mesecu nije tako; ono to je za vas neozbiljnost, za nas je neophodnost. . Ovuda; ii
emo liftom, to znai da emo moda malo ekati."
"Nisam eleo da vas naljutim."
"Nisam stvarno ljuta, ali morate biti razumni. Vi, Zemljani, adaptirani ste na zemaljsku
gravitaciju ve tri stotine miliona godina, otkad je ivot ispuzio na suvo tlo. I bez fizikog vebanja,

snalazite se. Mi nismo imali vremena da se adaptiramo na Meseevu gravitaciju."

"Izgledate i te kako razliiti."
"Ko se rodi i odraste pod Meseevom gravitacijom, ima kosti i miie vitkije, naravno, i manje
masivne nego to je to sluaj kod Zemljanina, ali ta razlika je povrna. Sve nae telesne funkcije od
reda, ak . najfinije varenje, nivo luenja hormona u neskladu su sa ovom gravitacijom i
zahtevaju smiljeno vebanje, Ako moemo da udesimo da vebanje dobije oblik zabave i igara, to
ga ne ini neozbiljnim... Evo lifta."
Zemljanin je oklevao, za trenutak obuzet strahom, ali Selena ree, ispoljavajui jo malo
nestrpljenja, kao da je jo ljuta to mora neto da brani: "Pretpostavljam da ete mi rei da ovo
izgleda kao korpa od prua. Svaki Zemljanin koji se ovim liftom koristi, tako kae. Pri Meseevoj
gravitaciji, lift ne mora da bude vri od toga."
Lift polako poe nadole. U njemu su bili sami.
"ini mi se da nije mnogo korien", ree Zemljanin.
Selena se opet nasmeila. "U pravu ste. Mnogo je popularniji i zabavniji klizni kanal."
"A ta je on?"
"On je tano ono to njegovo ime kae, ., Evo nas. Samo dva sprata smo sili... Klizni kanal je
prosto jedna cev kroz koju moete da padate: u cevi su i rukodrai, Ne preporuujemo Zemljosima
da koriste kanal."
"Suvie je rizino?"
"Nije, ako gledamo kanal samo po sebi, Moete da se penjete i silazite kao na lestvicama.
Meutim, uvek ima omladine koja tu jurca znatnom brzinom, a Zemljosi ne znaju kako da se sklone s
puta. Sudari su uvek neprijatni. Ali, vremenom ete i vi poeti da koristite kanal... U stvari, ovo to
ete sada videti je nalik na neki veliki klizni kanal konstruisan za bezobzirno kretanje."
Odvela ga je do jedne krune ograde. Oko ograde je bio izvestan broj osoba; naslanjali su se na
ogradu i priali. Svi su bili manje-vie goli.
Sandale je imao skoro svako. Mnogi su imali po jednu torbicu otprilike u visini kuka, okaenu
kaiem o rame. Neki su imali orceve. Jedan je iz neke posude zahvatao zelenkastu kau i jeo.
Prolazei pored tog oveka, Zemljanin je malice namrekao nos. "Problem sa zubima je na
Mesecu sigurno otar", ree on.
"Nije mali", sloila se Selena, "Ako ikad budemo imali mogunost da biramo, opredeliemo se
za edentnu vilicu."
"Bez zuba?"
"Moda ne ba sasvim bez zuba. Mogli bismo zadrati sekutie i onjake iz estetskih razloga, a i
zato to ponekad mogu biti korisni. Oni se, takoe, lako iste. Ali ta e nam beskorisni kutnjaci? To
je samo zaostatak iz Zemljoske prolosti."
"Ostvaruje li ikakav progres u tom pravcu?"
"Ne", ree ona kruto, "Genetsko inenjerstvo je ilegalno. Zemlja na tome insistira."
Nagnula se preko ograde. "Ovo nazivaju Meseevim igralitem", ree ona.
Zemljanin je pogledao u dubinu. Otvor je bio veliki, cilindrian, sa ruiastim glatkim zidovima
za koje su, u prividno nasuminom rasporedu, bile privrene metalne ipke. Tu i tamo po koja
ipka bila je prepreena preko znatnog dela irine cilindra, a ponegde i preko cele irine. Cilindar je
bio moda oko stotinu i pedeset metara dubok i oko petnaestak metara irok.
inilo se da niko ne obraa naroitu panju ni na igralite ni na Zemljanina, Neki su ga, dok je
prolazio, pogledavali indiferentno, odmeravajui, inilo se, njegovu obuenost, izgled njegovog lica,

a onda su se okrenuli. Drugi su u pravcu Selene inili jedan pokret rukom, ali onda su se i oni
okrenuli. Signal "nismo zainteresovani" bio je vie nego jasan, iako ga nisu davali nametljivo.
Zemljanin se okrenuo cilindrinom otvoru. Na dnu su se videle neke vitke figure; gledane
odozgo, izgledale su skraene, Neki su imali crvene, a drugi plave komadie odee na sebi. Dva tima,
zakljui Zemljanin. Ti komadii imali su, oito, zatitnu funkciju; svi su imali rukavice, sandale,
zatitne trake oko kolena i laktova. Neki su nosili uzane trake oko kukova, drugi oko prsa,
"A", promrmlja on. "Mukarci i ene."
Selena ree: "Tako je! U takmienju uestvuju oba pola ravnopravno, ali elimo da spreimo da
se pojedini delovi tela nekontrolisano klimaju i time remete usmereni pad. Tu postoji razlika izmeu
polova koja dovodi i do razliite osetljivosti na bol. Ne radi se o stidljivosti."
"itao sam o ovome", ree Zemljanin.
"Moda ste", ree Selena ravnoduno. "Izgleda da malo toga izlazi odavde. Mi ne zameramo, ali
vlada Zemlje kao da eli da o Mesecu daje samo minimum vesti."
"Zato, Selena?"
"Vi ste Zemljanin, vi to kaite meni... Ovde na Mesecu imamo teoriju koja kae da je Zemlji
neprijatno zbog nas. Ili bar vladi Zemlje."
Sad su se dve osobe rapidno uzdizale kroz cilindar, jedan takmiar s jedne a drugi s druge strane
cilindra. U pozadini se uo tihi zvuk bubnja.
U poetku kao da su se uspinjali lestvama, preagu po preagu, ali njihova brzina se poveavala;
dok stigoe do polovine, svaku preagu su samo udarali u prolazu, uz buno "pljus!" pri svakom
udarcu.
"Na Zemlji ovo ne bi mogli da izvedu ovako graciozno", ree Zemljanin. "Ne bi mogli da
izvedu uopte", ispravi se.
"Nije stvar samo u niskoj gravitaciji", ree Selena. "Ako mislite da jeste, probajte vi. Za ovo je
potrebno bezbroj sati vebe."
Penjai dooe do ograde i u zamahu preoe u stoj na glavi. Zatim su izveli kolut u vazduhu i
poeli da padaju.
"Ovi mogu da se kreu brzo, kad to ele", ree Zemljanin.
"Hmm-mm", ree Selena kroz zvuk aplauza. "Rekla bih da Zemljani mislim, pravi Zemljani,
oni koji nikad nisu posetili Mesec razmiljajui o kretanju po Mesecu uvek imaju u vidu povrinu
i skafander. To je, naravno, esto sporo. Masa je, sa dodatkom skafandera, ogromna, sto znai da je
inercija velika, dok je gravitacija pomou koje moemo tu inerciju suzbijati mala."
"Sasvim tako", ree Zemljanin. "Gledao sam one klasine filmove o prvim astronautima, one
koji se prikazuju svim acima. Pokreti su kao ispod vode. Ta slika se uree u svest i ostane ak i kad
shvatimo da nije tana."
"Iznenadilo bi vas koliko brzo moemo danas da se kreemo po povrini, i sa skafanderom",
ree Selena. "A ovde, pod tlom, bez skafandera, moemo da se kreemo istom brzinom kao na
Zemlji. Slabije nas grabi gravitacija, ali to nadoknaujemo pravilnom upotrebom miia."
"Ali moete da se kreete i polako." Gledao je akrobate. Njihov uspon bio je brz, ali sad su
padali hotimino sporo. Lebdeli su; opet su pljeskali po ipkama, ali sada da bi usporili pad a ne da bi
ubrzali penjanje. Kad su stigli do tla, drugo dvoje ih zamenie. Zatim, sledee dvoje. I opet dvoje.
Svaki tim je davao po jedan par, i to naizmenino. Parovi su se nadmetali u virtuoznosti.
Svaki je par polazio sa tla istovremeno. Svaki sledei par kretao se komplikovanijim putanjama.
Jedan par se otisnuo tako da niskom parabolom preletee svako na suprotan kraj dna cilindra, zatim
konveksno nagore, tako da je svako dohvatio onaj rukodra koji je njegov partner upravo napustio;

pri tom su se tesno mimoili u vazduhu ali se nisu dodirnuli. To im je donelo pojaan aplauz.
Zemljanin ree; "Pretpostavljam da nemam iskustvo potrebno da se oceni stupanj ispoljene
vetine u ovome. Jesu li ovo sve roeni Lunari?"
"Moraju to biti", ree Selena. "Ovo vebalite je otvoreno svim graanima Lune. Neki imigranti
su prilino dobri, ako ih ocenjujemo imajui u vidu da su imigranti. Ali za ovaj nivo virtuoznosti
morate se osloniti na one koji su ovde zaeti i roeni. Oni su fiziki adaptirani u potrebnoj meri, ili
bar vie nego Zemljani; oni u detinjstvu prou kroz potrebna vebanja. Veina ovih izvoaa su
mlai od osamnaest godina."
"Ovo je valjda opasno, ak i pri Meseevoj gravitaciji."
"Lom kosti nije tako retka stvar. Mislim da niko nikad nije poginuo, ali smo imali bar jedan
sluaj slomljene kime i paralize, Bila je to strana nesrea; ja sam to posmatrala, bila sam prisutna...
A, sad gledajte; sad emo imati ad lib."
"Imaemo ta?"
"Ovo dosad bile su vebe po utvrenim, vrstim obrascima."
Udari bubnja kao da su postali tii. Jedan penja se uzdigao i iznenada se bacio u prazninu.
Uhvatio je jednu poprenu ipku jednom rukom. Oko te transverzale se jednom, vertikalno, obrnuo, a
zatim ju je pustio,
Zemljanin je paljivo posmatrao. "Zaprepaujue", ree on. "Okree se oko tih poluga ba kao
gibon."
"Kao ta?" ree Selena.
"Kao gibon. To je jedna vrsta majmuna. Zapravo, to je jedina majmunska vrsta koja jo postoji u
divljini. Oni. .." Primetio je izraz Seleninog lica i rekao: "Ne kaem to kao uvredu, Selena; giboni su
graciozna stvorenja."
Mrtei se, Selena ree: "Videla sam ja slike majmuna."
"Verovatno niste videli gibone u pokretu... ini mi se da bi Zemljosi mogli Lunare nazvati
,gibonima' sa namerom da uvrede, i da bi to onda bilo neto priblino jednako vaem izrazu
,Zemljos'. Ali ja nisam mislio da tu re tako upotrebim."
Naslonio se sa oba lakta na ogradu. Posmatrao je pokrete. Bilo je to nalik na neki ples u vazduhu.
"Kako postupate ovde na Mesecu sa imigrantima sa Zemlje, Selena?" ree on. "Mislim, sa
imigrantima koji nameravaju da ostanu doivotno. Poto oni ne raspolau pravim lunarskim
sposobnostima. ,
"To ne ini nikakvu razliku. Imiji su graani. Nema diskriminacije; nikakve legalne
diskriminacije,"
"ta bi to znailo? Nikakve legalne diskriminacije?"
"Pa, sami ste to rekli. Postoje neke stvari koje oni ne mogu da Izvedu, Razlika ima, Njihovi
medicinski problemi su razliiti, njihova zdravstvena prolost je obino loija. Ako dou sredoveni,
izgledaju, " stari."
Zemljanin je otklonio pogled; bilo mu je neprijatno. ,"Mogu li oni meusobno sklapati brakove?
Mislim, imigranti i Lunari?"
"Svakako, Hou rei, meovito zaee je mogue."
"Da, na to sam mislio."
"Naravno, Nema razloga da se kod nekog imigranta ne nau neki dobri geni. Zaboga, pa moj
otac je bio imi, mada sam, po majinoj liniji, Lunarka druge generacije."
"Va otac je sigurno doao kao vrlo mla... uh, boe dobri..." Skamenio se kraj ograde, onda

isprekidano uvukao dah, "Mislio sam da e promaiti tu ipku."

"Ni sluajno", ree Selena. "To je Marko Fore. On voli to da izvodi: posegne u poslednjem asu.
U stvari, smatra se da to nije u skladu sa dobrim manirima; pravi ampioni to ne rade. Ipak ... Moj
otac je imao dvadeset dve kad je doao,"
"Verovatno je to pravi nain. Jo uvek tako mlad da se moe adaptirati; slobodan od emotivnih
komplikacija na Zemlji. Sa stanovita zemaljskog mukarca, pretpostavljam da je prilino zgodno
imati seksualnu vezu sa..
"Seksualnu vezu!" Selenino zabavljanje kao da je prikrivalo okiranost, veoma stvarnu. "Ne
mislite valjda da je moj otac imao seksualne odnose sa mojom majkom? Kad bi vas moja majka ula,
bogami, vas bi brzo sredila."
.Ali. . ."
"Bilo je primenjeno vetako oploenje, za ime sveta. Seks sa zemljaninom?"
Zemljanin se drao sveano. "Mislio sam da ste rekli da nema diskriminacije."
"To nije diskriminacija. To je stvar fizikih injenica. Zemljanin ne moe da se snalazi u
gravitacionom polju kako treba. Ma koliko uveban bio, pod naprezanjem strasti iako moe da se
vrati na staro. Ne bih to rizikovala. Nespretni tupan bi mogao slomiti ruku ili nogu svoju, ili, jo
gore, moju. Meati gene jedna je stvar, a seks sasvim druga."
"Izvinjavam se,. . Nije li vetako oploenje protivzakonito?"
Sva se unela u posmatranje gimnastike. "Ovo je opet Marko Fore.
Kad ne pokuava da bude beskorisno spektakularan, postaje istinski dobar; a njegova sestra je
skoro isto tako dobra. Kad rade zajedno, to je zaista poema pokreta. Vidite ih sad. Sastae se i kruie
oko iste ipke kao da imaju jedno telo koje se prua sa obe strane ipke. On je ponekad sklon
neumerenim bravurama, ali njegovoj miinoj kontroli ne moe se nai zamerka... Da, vetako
oploenje protivno je zakonima Zemlje, ali je doputeno kad postoji medicinski razlog, a on,
naravno, esto postoji, ili se kae da postoji."
Svi akrobati stigli su sada na vrh i rasporedili se u veliki krug tik ispod ograde: svi crveni bili su
s jedne strane, svi plavi s druge. Meu gledaocima nije bilo nijedne sputene ruke; svi su aplaudirali,
aplauz je bio snaan. Poprilina gomila se okupila oko ograde.
"Treba da smislite neki raspored sedenja", ree Zemljanin.
"Nikako. Ovo nije ou. Ovo je veba. Ne ohrabrujemo gledaoce da dou u veem broju nego to
moe komotno stajati oko ograde. Mi treba da budemo tamo dole, a ne ovde gore."
"Mislite, i vi ovakve stvari moete, Selena?*'
"Mogu, ali naravno na neki svoj nain. Svaki Lunar moe. Nisam tako dobra kao oni, Nisam
stupila ni u jedan tim... Sad e biti mele, slobodan grabe za sve. To je istinski opasan deo, Svih
desetoro bie u vazduhu i svaka strana e pokuavati da izazove pad takmiara suprotne strane."
"Pravi pad?"
"Najpraviji mogui."
"Deavaju li se ponekad povrede?"
"Ponekad. Po teoriji, ovo je stvar na koju se nerado gleda. Mele se stvarno smatra neozbiljnou,
a mi nemamo tako veliku populaciju da bismo dopustili da bilo ko bez stvarne potrebe bude
onesposobljen. Ipak, mele je popularan. Ne uspevamo da prikupimo dovoljno glasova da ga zakonom
zabranimo."
"Za koju stranu vi glasate, Selena?"
Selena je pocrvenela. "Ma, nije vano, Gle'te ovo!"

Bubnjevi iznenada zagrmee. U ogromnom bunaru, svaki takmiar otisnuo se napred kao strela.
U vazduhu nastade divlja konfuzija, ali kad se opet razdvojie, svako se vrsto drao za pojedinu
ipku. Oseala se napetost iekivanja. Jedan se otisnuo; za njim, drugi; i opet se vazduh ispunio
munjeviti m promicanjem tela. Ovo se ponovilo vie puta*
"Beleenje poena je komplikovano", ree Selena. "Dobijete po jedan poen za svako otiskivanje;
poen i za svako dohvatanje; dva poena kad postignete da neki protivnik promai; deset poena ako ga
prizemljite; za razne vrste faulova, razne kazne."
"Ko vodi evidenciju?"
"Postoje sudije koji posmatraju i donose preliminarnu odluku, a ako se neko ali, tu su i TV
snimci. Veoma esto se ni na osnovu TV traka ne moe presuditi."
Zaorio se iznenadni uzbueni povik kad je devojka u plavom, u letu, zvuno pljesnula po boku
mladia u crvenom. Taj mladi je pokuao da se izmakne, ali njegovo uvijanje nije bilo uspeno.
Poto vie nije imao pravu ravnoteu, nespretno je zgrabio ipku koja je virila iz zida i nimalo
elegantno lupio u zid kolenom.
"Gde su mu bile oi?" indignirano ree Selena. "Nije video njeno primicanje."
Akcije postadoe ee. Zemljanin se zamorio od pokuaja da shvati zamrene letove.
Povremeno poneki skaka ne bi uspeo da uhvati ipku, nego bi je samo dotakao a onda poeo da
pada. Tad se svaki gledalac naginjao preko ograde kao da je spreman da se, iz saoseanja, baci u
prostor za onim koji pada. U jednom trenutku neko je udario Marka Forea po runom zglobu. Zau
se povik: "Faul!"
Fore je promaio svoju ipku i poeo da pada, Zemljaninovim oima se inilo da je taj pad,
izazvan Meseevom gravitacijom, spor; Foreovo elastino telo se uvijalo i okretalo. Posezao je za
sve novim i novim ipkama, ali ni jednu nije uspevao da uhvati. Uvek je tesno promaivao. Ostali su
ekali, kao da je svako dalje manevrisanje obustavljeno dok traje taj pad.
Fore je sad ve padao znatnom brzinom, ali je dvaput uspeo da dograbi ipku snagom
dovoljnom da uspori svoj pad ali ne i da ga prekine.
Ve je bio nadomak tla a onda je iznenadnim paujim posezanjem, desnom nogom, dohvatio
jednu transverzalu. Ostade da visi i da se ljulja, nekih tri metra iznad tla. Rairio je ruke i ostao tako.
Razlee se aplauz. Fore se izvio, uspravio i jednim skokom preao u brzo penjanje.
Zemljanin upita: "Da li su njega faulirali?"
"Ako ana Vong nije samo odgurnula nego i uhvatila Markov zglavak, onda je to bio faul.
Meutim, sudija je presudio da se radilo o dozvoljenom blokiranju. Ne verujem da e se Marko
aliti. Padao je mnogo dalje nego to je morao. On voli ta spasenja u poslednjem trenutku. Jednog
dana precenie pogreno i povredie se.., O-ou."
Zemljanin je ka njoj podigao hitri upitni pogled, ali ona nije gledala u njega. Ona ree: "Ovo je
neko iz komesarove kancelarije. Mora biti da trai vas."
"Zato..."
"Ne vidim zato bi ovde doao da trai ma koga drugog. Vi ste ovde onaj neobian pojedinac."
"Ali nema razloga..." poe Zemljanin.
Ali glasnik, koji je i sam imao telesnu grau Zemljanina ili imigranta sa Zemlje, i kome je
izgleda bilo neprijatno to nekoliko desetina vitkih, golih figura zuri u njega pogledima u kojima se
meala ravnodunost sa porugom, prie direktno njemu.
"Gospodine", poe glasnik. "Komesar Gottajn zahteva da poete sa mnom..."

5
Stan Berona Nevila bejae nekako stroiji nego Selenin. Njegove knjige bile su bez ustezanja
izloene pogledu, kompjuterski terminal stajao je u jednom uglu nemaskiran, a njegov veliki radni
sto bio je u neredu. Njegovi prozori bejahu prazni.
Selena je ula, prekrstila ruke i rekla: "Ako ivi kao aljkavi smotanac, Berone, kako oekuje
da ti misli budu sreene?"
"Snai u se nekako, ree Beron mrzovoljno. "Kako to da nisi , dovela Zemljanina sa sobom?"
"Komesar ga je zgrabio prvi. Novi komesar."
"Gottajn?"
"Da. Zato nisi ranije bio spreman?"
"Zato to je potrajalo dok sam utvrdio injenice. Neu da delam na slepo."
"E pa onda emo prosto morati da ekamo", ree Selena.
Nevil je gricnuo nokat palca, onda strogo pregledao rezultat. "Ne znam da li ova situacija treba
da mi se svia ili da mi se ne svia... Kakav si utisak stekla o njemu?"
"Dopao mi se", ree Selena bez oklevanja. "Bio je, imajui u vidu da je Zemljanin, prilino
prijatan. Pustio je da ga vodim. Bio je zainteresovan Nije donosio sudove. Nije patronizirao... A ja se
nisam neto mnogo trudi da izbegnem rei koje bi ga mogle uvrediti."
"Da li je jo pitao o sinhrotronu?"
"Nije, ali nije ni morao."
"Zato nije morao?"
"Rekla sam mu da ti eli da ga vidi, i da si fiziar, Zato verujem da e on pitati sve to eli da
pita, kad se sretne s tobom."
"Zar mu se nije uinilo udnim da razgovara sa turistikom voditeljicom koja tek tako, pukim
sluajem, poznaje jednog fiziara?"
"Zato udno? Rekla sam mu da si ti moj seksualni partner. Seksualna privlanost je
nepredvidljiva, i lako se moe desiti da jedan fiziar sie na nivo obine turistike voditeljke."
"Zavei, Selena."
"Ma uj, Berone. Meni se ini da, ako bi on pleo nekakvu super-mreu, ako mi je priao zato
to je planirao da se preko mene povee sa tobom, u njegovom ponaanju bi moralo biti bar malo
zabrinutosti; ali nje nije bilo. to je zavera komplikovanija i lua, to vie kripi, utoliko je zaverenik
zabrinutiji. Namerno sam se ponaala relaksirano Priala sam o svemu sem o sinhrotronu. Odvela
sam ga na gimnastiku predstavu."
"l?
"I on se zainteresovao. Opustio i zainteresovao. ta god ima na umu, nije komplikovano."
"Sigurna si u to? A ipak je komesar stigao do njega pre nego ja. Smatra da je to dobro?"
"Zato bih smatrala da je loe? Otvoreni poziv na nekakav sastanak, poziv izreen u prisustvu
nekoliko desetina Lunara, takoe ne lii na neku mnogo zamrenu zaveru."
Nevil se zavalio u sedite; ake je stavio iza svog potiljka. "Selena, molim te da ne bude tako
uporna u elji da donosi ocene i kad je to od tebe ne traim. Smeta mi to. Taj ovek, pre svega, nije
fiziar. Da li ti je rekao da jeste?"
Selena je zastala da razmisli. "Ja sam ga nazvala fiziarem. On to nije poricao, ali ne seam se da

je ba rekao da je fiziar. A ipak..., a ipak, sigurna sam da on to jeste."

"To je laganje izostavljanjem, Selena. Moda je u svojoj glavi fiziar, ali injenice su da nije
ostruen za fiziara i da ne radi kao fiziar. kolovao se za naunika, to u mu priznati, ali ne dri
nikakvo nauno radno mesto. Nije ga mogao dobiti. Nema na Zemlji te laboratorije koja bi mu dala
mesto za rad. On se nekim sluajem naao na smrdispisku Freda Halama; tamo ve dugo zauzima
prvo mesto."
"Siguran si?"
"Veruj mi da sam proverio. Zar me nisi upravo kritikovala to sam utroio toliko vremena...
Stvar zvui toliko dobro da je to i previe dobro."
"Zato previe dobro? Ne vidim ta hoe da kae."
"Zar ti se ne ini da bi trebalo da imamo poverenja u njega? Najzad, to je ovek kome je Zemlja
uinila neto naao."
"Tako neto svakako moe tvrditi, ako su podaci kojima raspolae tani."
"Ma, tane su te informacije, bar u smislu da do njih doe kad pone malo da istrauje. Ali
moda se htelo da mi tako rezonujemo."
"Berone, ovo je odvratno. Kako moe da uplie te teorije o zave-rama u sve i svata? Meni
Ben nije zvuao kao..."
"Ben?" ree Nevil ironino.
"Ben!" ponovila je Selena vrsto. "Ben nije zvuao kao ovek kome je uinjeno naao niti kao
ovek koji se trudi da me navede na pomisao da mu je uinjeno naao."
"Ne, ali je uspeo da te navede na pomisao da treba prema njemu oseati simpatiju. Rekla si da ti
se dopao, zar ne? To si naglasila? Moda je on upravo to hteo da postigne."
"Mene nije lako prevariti, to zna."
"Pa, morau prosto da saekam dok ga ja vidim."
"Do vraga i sa tobom, Berone. Druila sam se sa hiljadama svakojakih Zemljosa. To mi je
posao. Nema ni najmanje osnove da ironino govori o mojim ocenama. Poznato ti je da ima dobrih
razloga da mojim ocenama veruje."
"U redu. Videemo. Ne ljuti se. Stvar je prosto u tome to emo sad morati da ekamo... I kad ve
ekamo", ree on ustajui gipko, "pogodi ta mi je palo na pamet?"
"Ne moram da pogaam", ree Selena ustajui podjednako glatko. Jednim skoro nevidljivim
pokretom svojih stopala kliznula je ustranu, daleko od njega. "Ali ogranii to padanje na samo jednu
pamet, svoju. Nisam raspoloena."
"Da li ti je zasmetalo to sam osporio tvoju ocenu?"
"Zasmetalo mi je to... Ma, vraga, to ne odrava ovu tvoju sobu bolje?" Sa tim reima, ona ode.

6
"eleo bih", ree Gottajn, "da mogu da vam ponudim neto od zemaljskog luksuza, doktore, ali,
iz principijelnih razloga, nisu mi dozvolili da donesem nita takvo. Ovaj dobri Meseev narod ne voli
vetake barijere nametnute specijalnim tretmanom ljudi sa Zemlje. ini se da je bolje potovati
njihovu osetljivost i glumiti Lunara to je bolje mogue, mada e me korak, bojim se, odavati. Ova
njihova smotana gravitacija stvarno je nemogua."
Zemljanin ree: "l ja sam stekao takav utisak. estitam vam na vaoj novoj poziciji..
"Nije jo sasvim moja, gospodine."
"Svejedno, estitam vam. A ipak, ne mogu a da se ne udim zato ste zatraili da me vidite."
"Putovali smo istim brodom. Stigli smo, ne tako davno, istom letilicom."
Zemljanin je utivo ekao,
Gottajn ree: "A moje poznanstvo sa vama je i due od toga. Sreli smo se, na kratko, pre
izvesnog broja godina."
"Bojim se da ne pamtim..." ree Zemljanin tiho.
"To me ne iznenauje.. Nema ni razloga da pamtite. Ja sam u to vreme bio jedan od slubenika
koji su radili za senatora Barta, a on je bio na elu zapravo, i sad je na elu senatskog komiteta
za tehnologiju i ivotnu sredinu. Bilo je to u vreme kad je njemu bilo prilino stalo da iskopa to-ta
o Halamu, Frederiku Halamu."
Odjednom se, sasvim iznenada, inilo da Zemljanin sedi nekako uspravnije, "Da li ste poznavali
Halama?"
"Vi ste druga osoba koja me to pita otkad sam doao na Mesec. Jesam, poznavao sam ga. Ne
intimno. Znao sam i neke koji su ga sretali. Zaudo, njihova miljenja obino su koincidirala sa
mojima. Za nekog ko predstavlja idola cele planete, Halam je meu svojim poznanicima izazivao
vrlo malo line naklonosti."
"Malo? Ja bih rekao nimalo", ree Zemljanin.
Gottajn je ignorisao ovu upadicu. "U to vreme, bio je moj posao ili bar moj zadatak, od
senatora dobijen da ispitujem elektron-pumpu i da vidim da li njen razvoj i rast nisu praeni
neopravdanim rasipanjem i profiterstvom. Sasvim je zakonito da se takvim stvarima bavi jedan
komitet koji je, esencijalno, nadzorni komitet, pas uvar; ali, izmeu nas reeno, senator se tada
nadao da e nai neto tetno po Halama. Hteo je svakako da oslabi taj davei stisak kojim je Halam
poeo da stee nauni establiment. To senatoru nije uspelo."
"Jasno se vidi da nije uspelo. Halam je u ovom momentu jai nego ikad."
"Nije bilo nikakve korupcije vredne pomena; i svakako nikakve korupcije koja bi se mogla
povezati sa Halamom. Taj ovek je vrsto poten."
"Siguran sam da jeste, u tom smislu. Mo ima svoju sopstvenu trinu vrednost koja se ne mora
uvek meriti novanicama."
"Ali u to vreme zainteresovala me je jedna stvar koju tada nisam mogao da prosledim. Naime,
naiao sam na nekoga ko se nije alio zbog Halamove moi, ve protiv same elektron-pumpe. Kad je
taj razgovor obavljan, ja sam prisustvovao, ali nisam vodio razgovor. Taj alilac bili ste vi, zar ne?"
Zemljanin obazrivo ree: "Pamtim taj dogaaj, ali se ipak ne seam vas."
"Tada sam se pitao kako je mogue da iko ima, na naunoj osnovi, primedbu protiv elektronpumpe. Ostavili ste na mene utisak dovoljno jak da se sada, kad sam vas video na brodu, neto

probudi; a onda sam se, kasnije, setio svega. Nisam gledao listu putnika, ali dopustite da proverim
svoju memoriju. Vi ste Dr Bendamin Endru Denison, zar ne?"
Zemljanin je uzdahnuo. "Bendamin Alen Denison. Da. Ali zato se to sada potee? Iskreno
reeno, komesare, ne elim da pokreem kojekakve stvari iz prolosti. Ovde sam, na Mesecu, i
prilino mi je stalo da startujem iz poetka; od samog poetka, ako treba. Do vraga, razmiljao sam i
o promeni imena."
"To ne bi pomoglo. Prepoznao sam va lik. Nemam nita protiv vaeg novog ivota, Dr Denison.
Ne bih eleo ni na koji nain da se meam. Ali bih eleo da se o neemu malo raspitam, iz razloga
koji nemaju direktne veze sa vama. Ne pamtim tano ta ste zamerali elektron-pumpi. Moete li mi to
rei?"
Denison sae glavu. Tiina se otegla. Novoimenovani komesar nije prekidao tiinu, ak je
priguio i jedno malo proiavanje svog grla.
Denison ree: "Uistinu, to nije bilo nita. Bilo je to jedno moje nagaanje; jedna bojazan u vezi
sa izmenom intenziteta jakog nuklearnog polja. Nita!"
"Nita?" Gottajn je sad proistio grlo. "Molim vas da mi ne zamerite ako ulaem napor da ovo
shvatim. Rekao sam vam da ste me u ono vreme interesovali. Tada nisam bio u mogunosti da
prosledim stvar; sumnjam da bih sad mogao da iskopam informacije iz arhiva. itava ta stvar je sad
klasifikovana kao poverljiva; senator je tad loe proao i ne bi eleo, ni sad, nikakav publicitet o
tome. Ipak, neki detalji mi se vraaju: vi ste nekad bili Halamov kolega; niste bili fiziar."
"Tako je. Bio sam radio-hemiar, kao i on."
"Prekinite me ako greim u poetku ste se u slubi pokazali dobro, zar ne?"
"Objektivni kriterijumi su postojali, i govorili su meni u prilog. Bio sam briljantan radnik."
"Zapanjujue, kako se sad priseam. Halam, meutim, nije bio briljantan."
"Nije ba."
"A ipak, kasnije, stvari se nisu razvijale povoljno po vas. Zapravo, kad smo razgovarali sa vama,
bilo je to zato to ste se sami javili tad ste radili za nekog proizvoaa dejih igraaka. .."
"Kozmetike", ree Denison zadavljenim glasom. "Muke kozmetike. To mi nije pomoglo da
budem sasluan sa potovanjem."
"Takve stvari ne pomau. ao mi je. Bili ste trgovaki putnik."
"Menader prodaje. Zadrao sam svoju briljantnost. Postao sam potpredsednik kompanije, a
onda sam to prekinuo i doao na Mesec."
"Da li je Halam imao neke veze sa tim? Mislim, sa vaim naputanjem nauke?"
"Komesare", ree Denison. "Molim vas! Ovo stvarno vie nije vano. Bio sam lino prisutan kad
je Halam po prvi put primetio konverziju tungstena i kad je poeo lanac dogaaja koji je doveo do
elektron-pumpe. Ne mogu rei ta bi se tano desilo da tad nisam bio tamo. Moda bismo mesec dana
kasnije i ja i Halam umrli od ozraenja, ili bismo est nedelja kasnije poginuli u nuklearnoj
eksploziji. Ne znam. Ali bio sam tamo, i Halam je, donekle i zbog mene, danas ovo to jeste; a zbog
mog udela u tome ja sam ovo to jesam. Neka avo nosi detalje. Da li vam je to dovoljno? Morae da
bude dovoljno."
"Mislim da mi je dovoljno. Znai, imali ste linu netrpeljivost prema
Halamu?"
"Tih dana svakako mi nije bio simpatian. to se toga tie, nije mi simpatian ni sad."
"Da li biste, dakle, rekli da su vae zamerke elektron-pumpi bile izazvane vaom eljom da
unitite Halama?"

"Ne svia mi se ovo unakrsno ispitivanje", ree Denison.

"Molim vas? Nita od ovog to pitam nije namenjeno da bude upotrebljeno protiv vas. Ovo je
samo radi moje koristi, jer, zabrinut sam zbog Pumpe i zbog nekoliko drugih stvari."
"Pa dobro, pretpostavljam da biste mogli zakljuiti da je taj emotivni faktor bio u nekoj meri
prisutan. Zato to mi se Halam nije dopadao, bio sam spreman da poverujem da njegova popularnost
i veliina imaju lani temelj. Razmiljao sam o elektron-pumpi, nadajui se da u nai slabu taku."
"l zato ste je i nali?"
"Ne", ree Denison silovito. Pesnicom je tresnuo po rukonaslonu fotelje i zato je, podignut
silom reakcije, primetno odskoio iz fotelje. "Ne ,zato'. Naao sam manu, ali istinsku. Ili se bar meni
tako inilo. Sasvim je sigurno da nisam prosto izmislio manu samo da bih probuio Halamov balon."
"Ni govora nema o izmiljanju, doktore", ree Gottajn umirujuim tonom. "Ni u snu ne bih
pomislio da tako neto insinuiram. Ipak, svi mi znamo da ovek, kad pokuava da odredi neto to je
na samim granicama poznatog, mora da pravi pretpostavke. Pretpostavke mogu pokrivati sivu zonu
neizvesnog, i ovek ih moe oseniti ovako ili onako, savreno poteno, ali u skladu sa... ovaj...
trenutnim emocijama. Moda ste vi svoje pretpostavke gradili na anti-halamovskim ivicama
mogueg."
"Ova je diskusija beskorisna, gospodine. U to vreme smatrao sam da raspolaem ispravnom
postavkom. Meutim, nisam fiziar. Ja sam... bio... bio sam radijacioni hemiar."
"l Halam je bio radiohemiar, ali je sad najslavniji fiziar na svetu."
"Jo je on radiohemiar. etvrt veka zaostao."
"Ali vi niste takvi. Naporno ste radili da biste postali fiziar."
Denisona je poeo da hvata bes. "Sproveli ste pravu istragu o meni."
"Rekoh vam bili ste me impresionirali. Zapanjuje kako mi se uspomene vraaju. Ali sada u
prei na neto malo drukije. Poznajete li fiziara po imenu Piter Lamont?"
Oklevajui, Denison ree: "Sreo sam ga.
"Da li biste rekli da je i on bio briljantan?''
"Nisam ga upoznao dovoljno dobro da to saznam. Ne volim suvie da koristim tu re."
"Da li biste rekli da je znao o emu pria?"
"Doputam da se mogu pojaviti i suprotni argumenti, ali, uz tu ogradu, smatram da je znao."
Komesar se paljivo nagnuo unazad u svoju fotelju. Ta fotelja bila je sva od nekih tankih ipica;
po zemaljskim normama ne bi mogla izdrati komesarevu teinu. On ree: "Da li biste mogli rei
kako ste upoznali Lamonta? Samo na osnovu njegove reputacije? Jeste li se sretali?"
"Imali smo razgovore oi u oi", ree Denison. "On je planirao da napie istoriju elektronpumpe; kako je ta stvar poela; u potpunosti da ispita sve ono brbljanje koje je izraslo oko toga i
pretvorilo se u legendu. Bio sam polaskan kad je Lamont doao kod mene; polaskan zato to se inilo
da je otkrio neto o meni. Do vraga, komesaru, bio sam polaskan to on uopte zna da sam iv. Ali
nisam mogao stvarno da kaem mnogo. Od kakve bi koristi to bilo? Ne bih dobio nita osim pokojeg
podsmeha, a ve sam umoran od podsmeha; umoran od mranih misli; umoran od samosaaljenja,"
"Znate li ita o onome to je Lamont radio tokom poslednjih nekoliko godina?"
"Na ta vi to mislite, komesaru?" upita Denison oprezno. '
"Pre oko godinu dana, moda i vie, Lamont se obratio Bertu. Ja vie nisam zaposlen kod tog
senatora, ali ponekad ipak popriam sa njim. On mi je o tom susretu priao. Bio je zabrinut. Smatrao
je da Lamont ima ispravnu zamerku protiv Pumpe, ali nije video nikakav praktian nain da se
dohvati u kotac sa tim problemom. Zabrinut sam bio i ja..

"Na sve strane zabrinutost", ree Denison ironino.

"Ali sad se pitam: ako je Lamont priao sa vama i..."
"Stop! Na toj taki stanite, komesare. Mislim da vidim da se primiete jednoj pomisli; ne elim
da nastavite u tom pravcu. Ako oekujete da kaem da je Lamont ukrao moju ideju, da sam jo
jednom rtva nepravde, varate se. Dozvolite da vam ovo kaem najsnanijim moguim reima: nisam
imao nikakvu vrednu teoriju. Bilo je to isto nagaanje. Zabrinulo me je; saoptio sam ga; nisu mi
poverovali; obeshrabrili su me. Poto nisam imao naina da demonstriram vrednost te pretpostavke,
odustao sam. U svojoj diskusiji sa Lamontom nisam tu stvar spomenuo; nikad nismo dospeli dalje od
ranih dana Pumpe. Ono sa ime je on kasnije istupio moda mnogo lii na moje nagaanje, ali on je
do toga stigao nezavisno. Njegove postavke su, ini se, mnogo solidnije, a i zasnovane su na strogoj
matematikoj analizi. Ne tvrdim da imam ikakvo prvenstvo; nemam nikakvo."
"Vama je Lamontova teorija, ini se, poznata."
"Ide ona od ruke do ruke, poslednjih meseci. Tip ne moe da objavljuje, niko ga ne uzima
ozbiljno, ali poelo je da se pria. Glas je stigao ak i do mene."
"Jasno mi je, doktore. Ali ja tu teoriju uzimam ozbiljno. Za mene je to upozorenje koje ujem
ve po drugi put, shvatate. Izvetaj o prvom upozorenju vaem nikad nije dospeo do senatora.
Nije imao nikakve veze sa finansijskim neispravnostima, a njih je on imao na umu. Onaj ko je
rukovodio istranim odborom to nisam bio ja smatrao je vau teoriju oprostite
luakom. Ja ne. Kad se stvar pojavila po drugi put, to me je uznemirilo. Nameravao sam da se
sastanem sa Lamontom, ali nekolicina fiziara sa kojima sam se konsultovao..."
"A meu njima Halam?"
"Ne, sa Halamom nisam razgovarao. Izvestan broj onih sa kojima sam se konsultovao rekli su
mi da je Lamontov rad potpuno neosnovan. Pa ipak, razmiljao sam o mogunosti da se sretnem sa
Lamontom, ali onda su me zamolili da preuzmem ovu dunost, i evo me ovde, i evo vas. Sad vidite
zato sam morao da razgovaram sa vama. Po vaem miljenju, ima li neeg vrednog u teorijama koje
ste postavili vi i Dr Lamont?
"Mislite, hoe li dalja upotreba Pumpe izazvati eksploziju Sunca i moda celog ovog kraka
galaksije?
"Da, upravo na to mislim.
"Kako bih vam to mogao rei? Sve ime raspolaem je moje sopstveno nagaanje, koje ostaje
obino nagaanje. to se tie Lamontove teorije, ja nju nisam detaljno prouio; nije publikovana.
Ako bih je i video, moda bi njena matematika bila iznad mojih moi... Sem toga, ta mari? Lamont
nikoga nee ubediti. Halam ga je upropastio ba kao to je ranije upropastio mene, a javnost, iroki
slojevi, nee imati rauna, s obzirom na svoje kratkorone interese, da mu poveruje, ak i kad bi on
uspeo da se oglasi preskaui Halama, da se tako izrazim. Oni ne ele da se odreknu Pumpe. Mnogo
je lake odbaciti Lamontovu teoriju nego pokuati uiniti neto po tom pitanju.
"Ali vi ste i sada zabrinuti zbog toga, zar ne?
"Jesam, u smislu da verujem da bismo zaista mogli unititi sebe, to naravno ne bih voleo da
vidim.
"l zato ste sada doli na Mesec da uinite neto u emu bi vas Halam, va stari neprijatelj, mogao
na Zemlji spreiti.
Denison polako ree: "I vi volite da nagaate.
"Zar? ree Gottajn ravnoduno. "Moda sam i ja briljantan. Jesam li pogodio?
"Moda. Nisam se odrekao nade da se vratim nauci. Ako bih postigao samo jedno, naime ako bih
od oveanstva odagnao tu avet propasti, tako to bih pokazao da ona ne postoji, ili tako to bih

pokazao da postoji i da se mora ukloniti, bio bih zadovoljan.

"Vidim. Dr Denison, preao bih, opet, na novu temu. Moj prethodnik, komesar koji e uskoro
otii gospodin Montez, kae mi da je probojna otrica nauke ovde, na Mesecu. ini se da on smatra
da je ovde koncentrisan neproporcionalno veliki deo mozgova i inicijative oveanstva.
"On moe biti u pravu, ree Denison. "Ne znam,
"On moe biti u pravu, saglasio se Gottajn zamiljeno. "Ako je tako, zar vam se ne ini da to
moe biti nezgodno za va plan? ta god postignete, ljudi e moda pomisliti i kazati da je postignuto
zahvaljujui lunarnoj naunoj strukturi. Vi lino dobiete, moda, veoma malo priznanja, ma koliko
vredne rezultate pokaete... A to bi, dabome, bilo nepravedno.
"Umorio sam se od pacovske trke za slavom, komesare Gottajne.
elim da mi ivot bude interesantan, interesantniji nego to mi moe biti kao potpredsedniku
zaduenom za ultrasonine depilatore. To zanimljivo nai u tako to u se vratiti nauci. Ako budem,
po svom sopstvenom utisku, neto postigao, biu zadovoljan.
"Recimo da meni to ne bi bilo dovoljno. Priznanja koja zasluite, treba i da dobijete; ne bi
trebalo da bude neizvodljivo meni, kao komesaru, da zemaljskoj zajednici prezentiram injenice na
takav nain da za vas sauvam ono to je vae. U vama nesumnjivo ima toliko ljudskog da elite da
dobijete ono to je vae."
"Ljubazni ste. A za uzvrat?
"Cinini ste. Ali sa razlogom. Za uzvrat traim vau pomo. Komesar koji uskoro odlazi,
gospodin Montez, nije siguran u kojim pravcima je krenulo nauno istraivanje ovde na Mesecu.
Komunikacije izmeu naroda na Zemlji i naroda na Mesecu nisu savrene, a koordinacija napora na
oba sveta bila bi oito korisna za sve. Razumljivo je, pretpostavljam, da postoji nepoverenje, ali ako
moete ita da uinite da eliminiete to nepoverenje, to e nam biti korisno isto koliko e i vaa
otkria moda biti korisna.
"Komesare, svakako ne moete pomisliti da sam ja idealan ovek za taj zadatak ovek koji bi
svojim primerom uverio Lunare da je nauni establiment na Zemlji poen i dobronameran.
"Ne smete meati jednog osvetoljubivog naunika sa Zemljanima kao celinom, Dr Denison.
Postavimo stvari ovako. Ja bih cenio ako budem obavetavan o vaim naunim otkriima tako da
mogu da vam pomognem da zadrite deo slave koji vam po pravu pripada; ali da bih vaa otkria
shvatio ispravno ja nisam profesionalni naunik, setite se toga bilo bi korisno ako biste mi ta
otkria objasnili u svetlosti sadanjeg stanja nauke na Mesecu. Dogovoreno?
Denison ree: "Teku stvar traite. Preliminarni rezultati, prerano objavljeni, svejedno da li zbog
nepanje ili zbog preteranog entuzijazma, mogu da nanesu strahovitu tetu ugledu. Nipoto ne bih
voleo ma kome da kaem ma ta pre nego to budem siguran da stojim na vrstom tlu. Moje ranije
iskustvo sa komitetom u kome ste vi sluili svakako bi trebalo da me podstakne na opreznost.
"Sasvim razumem, ree Gottajn srdano. "Prepustio bih vama da odluite kad mogu biti
korisno informisan... Ali, dugo sam vas zadrao, ve je kasno, a vi verovatno elite da spavate.
to je znailo da sad treba da izae. Denison je izaao, a Gottajn ostade gledajui za njim
zamiljeno.

7
Denison je vrata otvorio rukom. Postojao je prekida koji ih je mogao otvoriti automatski, ali u
smuenosti buenja Denison ga nije mogao nai,
Crnokosi ovek ije lice je bilo mirno a opet nekako namrteno ree: "Izvinjavam se. .. Jesam li
poranio?
Denison je ponovio poslednju re da bi dobio vremena da apsorbuje dogaaje. "Poranio?... Ne.
Ja... ja sam okasnio, rekao bih."
"Zvao sam vas. Ugovorili smo susret...
Sad se Denison setio. "Da. Vi ste Dr Nevil"
"Tako je. Mogu li da uem?"
Pitajui to, ve je ulazio. Denisonova soba bejae mala; glavninu prostora u njoj zapremao je
krevet sa zguvanom posteljinom. Ventilator je tiho uzdisao.
Nevil, sa utivou koja nita nije znaila, ree: "Spavali ste dobro, nadam se?"
Denison je spustio pogled na svoju pidamu i proao rukom preko svoje raskutrane kose.
"Nisam", ree naglo. "Imao sam groznu no. Moete Li me izviniti na nekoliko minuta da se malo
dovedem u red?"
"Naravno. elite li da dotle pripremim doruak? Moda niste upoznati sa opremom."
"Uinili biste mi uslugu", ree Denison.
Izaao je nekih dvadeset minuta kasnije, umiven i obrijan, obuen u pantalone i potkoulju.
"Nadam se da nisam polomio tu", ree on. "Prestao je da radi i nisam vie mogao da ga odvrnem."
"Voda je racionisana. Dobijete samo ogranienu koliinu. Ovo je Mesec, doktore. Bio sam
slobodan da pripremim kajganu i vruu supu za nas dvojicu."
"Kajganu..."
"Mi ovo tako zovemo. Pretpostavljam da Zemljani ne bi."
"A!" ree Denison. Seo je ne osobito oduevljeno i okusio zbrljanu utu pastu: njegov gost je
oigledno na to mislio kad je rekao "kajgana". Pokuao je, posle prvog zalogaja, da ne napravi
grimasu; junaki je progutao taj zalogaj a onda se prignuo na viljuku da bi iskopao sledei zalogaj.
"Vremenom ete se navii", ree Nevil, "a veoma je hranljivo. Mogao bih vas upozoriti da e
vam zbog velike koliine proteina u hrani i zbog smanjene gravitacije odsad biti potrebno manje
hrane."
"E ba dobro", ree Denison proiavajui grlo.
"Ree mi Selena da nameravate da ostanete na Mesecu", ree Nevil.
"Tu nameru sam imao", ree Denison. Protrljao je oi. "Ali proveo sam uasnu no. To stavlja
moju odlunost pred iskuenje."
"Koliko puta ste ispali iz kreveta?"
"Dvaput... To je valjda normalno."
"Za sve Zemljane to je neizbeno. Kad ste budni, moete da prisilite sebe da hodate u skladu sa
Meseevom gravitacijom. Kad spavate, prevrete se kao da ste na Zemlji. Ali ako nita drugo, pad je
pri slaboj gravitaciji manje bolan."
"Posle drugog pada spavao sam neko vreme na podu pre nego to sam se probudio. Nisam
zapamtio pad. ta kog vraga inite da to spreite?"
"Ne smete zanemariti povremeni odlazak radi provere pulsa, krvnog pritiska i tako dalje, prosto
,

da biste bili sigurni da promena gravitacije ne predstavlja preveliki napor."

"Na to su me obilato upozorili", ree Denison sa gaenjem. "Zapravo, ve imam zakazan
pregled za sledei mesec. I pilule."
"Pa dobro", ree Nevil kao da govori o nekoj trivijalnosti koja ne zasluuje panju, "u roku od
nedelju dana problemi e verovatno sasvim nestati... Ali trebae vam odgovarajua odea. Te
pantalone nikako ne bi odgovarale, a taj slabani gornji odevni predmet niemu ne slui."
"Pretpostavljam da postoji neko mesto gde mogu da kupim odeu."
"Naravno. Ako uspete da je ulovite kad nije na dunosti, Selena e vam rado pomoi, siguran
sam. Ona me uverava da ste ovek pristojne vrste, doktore."
"Drago mi je to ona tako misli." Denison je progutao jednu kaiku supe a onda pogledao
ostatak kao da se pita ta s njim da radi. Sumorno je prionuo na zadatak gutanja te supe.
"Ona je ocenila da ste fiziar, ali, naravno, pogreila je."
"kolovan sam za radiohemiara."
"Ve dugo se niste ni tim poslom bavili, doktore. Moda smo mi ovde gore izvan dogaaja, ali
nismo ba toliko izvan dogaaja. Vi ste jedna od Halamovih rtava."
"Ima li ih toliko da o njima govorite kao o grupi?"
"Zato ne? itav Mesec je jedna od Halamovih rtava."
"Mesec?"
"U izvesnom smislu."
"Ne razumem."
"Nemamo na Mesecu nijednu elektron-pumpu. Nijedna nije uspostavljena zato to oni iz parauniverzuma ne sarauju. Nijedan uzorak tungstena nije prihvaen."
"Dr Nevil, ne mislite valjda da sugeriete da je to Halam izazvao."
"Na negativan nain jeste. Zato pumpnu stanicu moraju inicirati samo para-ljudi? Zato ne
moemo i mi?"
"Koliko mi je poznato, ne posedujemo znanje potrebno da preuzmemo inicijativu."
"I nikad ga neemo posedovati, ako je istraivanje u tom pravcu zabranjeno."
" "Zabranjeno je?" upita Denison. U njegovom glasu osetio se prizvuk iznenaenja.
"Efektivno jeste. Ako poslovi potrebni da se znanje o tim stvarima proiri nikad ne dobijaju
odgovarajui prioritet na protonskom sinhrotronu niti na drugim velikim instrumentima a sve to
instrumente kontrolie Zemlja pod uticajem Halama onda je istraivanje, efektivno, zabranjeno."
Denison je protrljao oi. "ini mi se da u uskoro morati opet na spavanje. ... Izvinjavam se,
nisam mislio time da kaem da ste mi dosadni. Ali recite mi, zar je elektron-pumpa toliko vana
Mesecu? Solarne baterije su sigurno efikasne i dovoljne."
"One nas vezuju za Sunce, doktore. Vezuju nas za povrinu."
"Pa... Ali zato, po vaem miljenju, Halam na takav negativan nain utie na tu stvar, Dr Nevil?"
"To vi znate bolje nego ja, ako ga poznajete lino; ja ga ne znam lino. On ne voli da javnosti
ukazuje na injenicu da je sve u vezi sa elektron-pumpom delo para-ljudi, da smo mi u tome poslu
samo sluge svojih gospodara. A ako mi na Mesecu napredujemo do take kad emo i sami znati to
zapravo inimo, onda e se roenje istinske elektron-pumpne tehnologije raunati od naeg
momenta, ne od njegovog."
"Zato mi sve ovo govorite?" ree Denison.
"Da ne bih gubio svoje vreme. U normalnim sluajevima, nama su fiziari sa Zemlje dobrodoli.
Oseamo se odseenim ovde na Mesecu,

rtve smo hotimine terestrijalne politike usmerene protiv nas, pa nam je fiziar-posetilac
koristan; ako nita drugo, bar smanjuje nae oseanje izolovanosti. Fiziar-imigrant je jo korisniji
takvome rado objasnimo situaciju i podstaknemo ga da sarauje sa nama. Zao mi je to vi, posle
svega, niste fiziar."
Denison nestrpljivo ree: "Nikad nisam rekao da jesam."
"Ali ste ipak traili da vidite protonski sinhrotron. Zato?"
"Da li je to ono to vas zaista mui? Dragi moj gospodine, dopustite da pokuam da objasnim.
Moja nauna karijera upropaena je pre pola ivotnog veka. Odluio sam da postignem neku vrstu
rehabilitacije, neto to e mom ivotu vratiti smisao, s tim da ivim to je mogue dalje od Halama
a to znai ovde na Mesecu, kolovan sam za radiohemiara, ali to ne znai da sam permanentno
paralizovan za napore na drugim poljima. Para-fizika je veliko polje dananjice, pa sam se potrudio
koliko sam najbolje mogao da se samoobrazujem u toj oblasti, smatrajui da u tako imati najbolju
ansu za rehabilitaciju."
Nevil je klimnuo glavom, "Vidim", ree on sa jasnom sumnjiavou.
"Uzgred budi reeno, poto ste pomenuli elektron-pumpu jeste li uli ita o teorijama Pitera
Lamonta?"
Nevil je suenim pogledom posmatrao Denisona. "Ne. Ne bih rekao da znam za njega."
"Da, on jo nije slavan. I verovatno nikad nee biti; i to uglavnom iz istog razloga iz koga nikad
neu biti slavan ni ja. Zamerio se Halamu... Lamontovo ime sam nedavno opet uo, pa sam o njemu
malice razmislio. To je bio jedan od naina da ispunim besani deo protekle noi." Zevnuo je.
Nevil nestrpljivo ree: "Da, doktore? ta sa tim ovekom? Kako se zvae?"
"Piter Lamont. Ima neke interesantne misli o para-teoriji. On veruje da e daljom upotrebom
Pumpe jaka nuklearna interakcija ojaati u sunevom sistemu i da e se Sunce polako zagrevati sve
dok, na nekoj kritinoj taki, ne doe do fazne promene i eksplozije."
"Gluposti! Znate li kolika se promena, u kosmikim razmerama, dogaa kad se Pumpa koristi u
ljudskim razmerama? ak i ako uzmemo u obzir da ste u fizici samouk, trebalo bi da bez tekoa
uvidite da Pumpa ni sluajno ne moe da izazove primetnu promenu uslova u univerzumu tokom
ivotnog veka sunevog sistema."
"Vi tako mislite?"
"Naravno. Zar vi tako ne mislite?" ree Nevil.
"Nisam siguran. Lamont ima line motive, on otri svoju sekiru iz personalnih razloga. Sreo
sam ga i stekao utisak da je to veoma intenzivan i emotivan momak. Imajui u vidu ta mu je Halam
uradio, verovatno je da ga goni silan bes."
Nevil se namrtio, "Jeste li sigurni da je on u svai sa Halamom?"
"Ekspert sam za to pitanje."
"Ne pomiljate da bi pokretanje jedne takve sumnje da je Pumpa opasna moda moglo biti
samo jo jedno sredstvo da se sprei da Mesec razvije sopstvene pumpne stanice?"
"Po cenu izazivanja opte uzbune i oajanja? Naravno da ne. To bi znailo krcati lenike
nuklearnim eksplozijama. Ne, ja sam siguran da je
Lamont iskren. U stvari, ja sam svojevremeno na svoj nespretni nain doao do slinih ideja."
"Zato to i vas goni mrnja prema Halamu."
"Nisam ja Lamont Verujem da ne reagujem na isti nain kao on. Zapravo, imao sam neku mutnu
nadu da bih ovu stvar mogao ispitati na Mesecu, bez Halamovog ometanja i bez Lamontovog
emotivnog pristupa."

"Ovde na Mesecu?"
"Ovde na Mesecu. Mislio sam da bih moda mogao dobiti mogunost da upotrebim sinhrotron."
"I zato ste se za njega interesovali?"
Denison klimnu glavom,
"Vi stvarno mislite da ete dobiti sinhrotron na upotrebu?" ree Nevil. "Znate li koliko se otegao
red onih koji su podneli svoje zahteve?"
"Pomislio sam da bi neki od lunarnih naunika moda pristali da sarauju sa mnom."
Nevil se nasmejao i odmahnuo glavom. "Nae anse su skoro isto tako male kao i vae...
Meutim, rei u vam ta moemo da uradimo. Uspostavili smo svoje sopstvene laboratorije.
Moemo vam dati mesto; moda ak imamo neke male instrumente koji bi vam mogli biti korisni.
Koliko e vam nae laboratorije biti korisne, ne mogu rei, ali moda ete biti u stanju da uinite
neto."
"Verujete li da u u njima imati mogunosti da obavim posmatranja korisna za para-teoriju?"
"To e zavisiti do neke mere od vae sopstvene dovitljivosti, rekao bih. Oekujete li da dokaete
da su tane teorije tog Lamonta?"
"Ili da dokaem da su pogrene. Moda."
"Ako ita budete dokazali, dokazaete da su pogrene. U tom pogledu ja straha nemam."
"Sasvim je jasno, zar ne", ree Denison, "da nisam po kolovanju fiziar. Zato mi tako spremno
nudite mesto za rad?"
"Zato to ste sa Zemlje. Rekao sam vam da to cenimo, a sem toga vae samoobrazovanje za
fiziara moda e biti od dodatne koristi. Selena garantuje za vas, a ja tome pridajem moda i vie
znaaja nego to bih trebao. Najzad, ujedinjuje nas to to trpimo od Halamove ruke. Ako elite da se
rehabilitujete, pomoi emo vam."
"Ali, oprostite ako budem cinian. ta oekujete da izvuete iz toga, koju korist?"
"Vau pomo. Postoje izvesni nesporazumi izmeu naunika na Zemlji i na Mesecu. Vi ste ovek
sa Zemlje koji je dobrovoljno doao na Mesec. Mogli biste posluiti kao most izmeu nas i njih, na
obostranu korist. Ve ste imali kontakt sa novim komesarom. Moe biti moguno da vi, rehabilitujui
sebe, rehabilitujete i nas."
"Mislite, ako oslabim Halamov uticaj, od toga e i zemaljska nauka imati koristi."
"ta god uinite bie sigurno korisno... Ali moda bi trebalo da vas ostavim da se ispavate.
Pozovite me sledeih dana pa u videti kako bih vas mogao smestiti u neku laboratoriju... osvrnuo
se "kako bih vam, uz to, mogao nai i neki udobniji stan."
Rukovali su se i Nevil ode.

8
Gottajn ree: "Ma koliko muke da ste videli ovde, pretpostavljam da danas, kad se spremate da
napustite ovo mesto, oseate i neko malo aljenje."
Montez je slegnuo ramenima na nain koji je mnogo govorio. "Veoma veliko aljenje, kad
pomislim na povratak u punu gravitaciju. Tekoe sa disanjem bol u nogama znojenje. Biu
konstantno okupan u znoju."
"Jednog dana u ja doi na red,"
"Posluajte moj savet. Nikad se ne zadravajte ovde due od dva meseca neprekidno. Ne zanima
me ta vam doktori priaju i kroz kakve izometrijske vebe vas gone vratite se na Zemlju svakih
ezdeset dana i ostanite bar nedelju dana. Morate da zadrite zemaljski oseaj."
"Imau to na umu... Ah, da, kontaktirao sam sa mojim prijateljem."
"O kom to prijatelju je re?"
"O oveku koji je bio u istoj letilici gde i ja, kad smo dolazili. Tad sam mislio da ga znam, i bio
sam u pravu. Zove se Denison; radiohemiar je. Ono ega sam se o njemu prisetio bilo je dovoljno
tano."
"Da?"
"Setio sam se jedne njegove interesantne iracionalnosti i pokuao to da ispitam. Odupirao se
veoma domiljato. Zvuao je racionalno; zapravo, toliko racionalno da je to izazvalo moju sumnju.
Postoji jedna vrsta privlane razumnosti koju ispoljavaju neki luaci; vrsta odbrambenog
mehanizma.
"O, gospode boe", ree Montez za koga je ovo, oigledno, predstavljalo nevolju. "Nisam
siguran da vas pratim. Ako ne zamerate, seo bih malice. Trudim se da utvrdim da li je sve
zapakovano kako treba, razmiljam o zemaljskoj gravitaciji, i sve to mi je malo oduzelo dah... Koja
vrsta iracionalnosti?"
"Jednom je pokuao da nam saopti da je upotreba elektron-pumpe opasna. Smatrao je da e
zbog toga eksplodirati univerzum."
"Je '? A hoe li?"
"Nadam se da nee. U to vreme, odbijen je prilino otro. Kad naunici rade sa neim to je na
samoj granici shvatljivog, postaju malo napraiti, znate. Znao sam jednom jednog psihijatra koji je to
nazivao fenomenom 'Ko zna?'. Ako ne moe uiniti nita da steknete znanje koje vam treba, najzad
kaete 'Ko zna ta e se desiti?' a onda vam vaa mata to kae."
"Da, ali ako fiziari, makar i u malom broju, etaju unaokolo priajui takve stvari..."
"Ali oni to ne ine. Ne zvanino. Postoji i naunika odgovornost, a asopisi paze da ne tampaju
gluposti... ili ono to glupou smatraju. A zapravo, ta se tema, znate, opet pojavila, Jedan fiziar po
imenu Lamont obratio se senatoru Bartu, zatim onom samozvanom mesiji ivotne sredine, enu, i
nekolicini drugih. I on insistira da je kosmika eksplozija mogua. Niko mu ne veruje, ali pria se na
neki razreen nain iri, i prepriavanjem postaje bolja."
"A ovaj ovde na Mesecu veruje u to?"
Gottajn se iroko nasmeio. "Podozrevam da veruje. Vraga, sred noi, kad ne mogu da zaspim
uzgred reeno, stalno ispadam iz kreveta i sam verujem u to. On se verovatno nada da e ovde
eksperimentalno proveriti tu teoriju."
"Pa?"
"Pa, da ga pustimo. Nagovestio sam mu da emo mu pomoi."

Montez je odmahnuo glavom. "Riskantno je to. Ne volim zvaninu podrku luakim idejama."
"Znate, postoji i neka minimalna mogunost da on nije ba sasvim otkaen, ali nije u tome
poenta* Poenta je u sledeem: ako postignemo da se on ustali ovde na Mesecu, moda emo preko
njega saznati ta se ovde dogaa. eljan je da se rehabilituje, a ja sam nagovestio da e rehabilitacija
doi preko nas ako bude saraivao... Potrudiu se da vas diskretno obavetavam. Kao prijatelj
prijatelja, znate."
"Hvala vam", ree Montez. "I zbogom."

9
Nevil se nervirao. "Ne. Ne dopada mi se."
"Zbog ega? Zato to je Zemljos?" Selena je uklonila sa svoje desne dojke neku trunicu, zatim
ju je kritiki osmotrila. "Ovo nije sa moje bluze. Kaem ti, recirkulacija vazduha je oajna."
"Ovaj Denison ne vredi nita. On nije para-fiziar. U tom polju on je samouk, kae; to odmah i
dokazuje tako to stie sa gotovim, prokleto glupim idejama."
"Naprimer?"
"On misli da e zbog elektron-pumpe eksplodirati univerzum."
"Da li je to rekao?"
"Znam da to misli... Ma, poznati su mi argumenti u prilog toga. Dovoljno puta sam ih uo. Ali to
nije tako, prosto-naprosto nije tako."
"Moda ti prosto ne eli da bude tako", ree Selena uzvijajui obrve.
"Nemoj ti da poinje", ree Nevil.
Tiina nije dugo potrajala. Selena ree: "Pa, ta e uiniti sa njim?"
"Dau mu mesto za rad. Moda je kao naunik beskoristan, ali e svejedno biti od neke koristi.
Bie dovoljno upadljiv; komesar je ve razgovarao s njim."
"Znam."
"E, Denison ima i romantinu istoriju oveka ija je karijera upropaena i koji pokuava da se
rehabilituje."
"Stvarno?"
"Stvarno. Siguran sam da e te to odueviti. Ako ga o tome pita, kazae ti. A to je dobro. Ako
budemo imali romantinog Zemljanina koji na Mesecu radi na otkaenom projektu, bie to savren
obje kat za odvlae-nje komesareve panje, Denison e ga voditi na pogrenu stranu; bie naa
fasada. ak se moe desiti da kroz Denisona nekako, ko zna, steknemo neto jasniju predstavu o
onome to se dogaa na Zemlji... Bilo bi dobro da i ubudue bude ljubazna sa njim, Selena."

10
Selena se nasmejala; slualica pri Denisonovom uvu prenela je taj zvuk metalno. Nosila je
skafander koji je sasvim skrivao njenu figuru.
"Ma hajde, Ben, nema razloga da se plai", ree ona. "Sad si ve stari majstor ve mesec
dana si ovde."
"Dvadeset i osam dana", promumlao je Denison. inilo mu se da ga sopstveni skafander gui.
"Mesec dana", insistirala je Selena. "Kad si doao bilo je ve prolo preko pola Zemlje; sad je
opet preko pola Zemlje." Pokazala je prstom blistavu krivinu Zemlje na junom nebu.
"Da, ali ekaj. Nisam ja ovde tako hrabar kao kad sam pod tlom. ta ako padnem?"
"Pa ta ako padne? Gravitacija je po tvojim standardima slaba, nagib je blag, tvoj skafander je
jak. Ako padne, jednostavno se prepusti klizanju i kotrljanju. Uostalom, i to e biti zabavno, skoro
podjednako zabavno."
Denison se osvrtao sa nevericom. U hladnoj svetlosti Zemlje leao je Mesec, divan. Bio je crn i
beo; njegova belina bejae blaga u poreenju sa suncem oeenim prizorima koje je video nedelju
dana ranije, kad je otputovao da razgleda solarne baterije koje su se protezale od horizonta do
horizonta po dnu Mare Imbriuma. A i crno bejae nekako meke, zbog nedostatka plamenog kontrasta
pravog dana. Zvezde su blistale boanski sjajno, a Zemlja Zemlja! bejae beskrajno
primamljiva, sa svojim vrtlozima belog na plavom i sa nagovetajima da ponegde izviruje i braon.
"Nego", ree on, "zamerate li ako se drim za vas?"
"Naravno da ne zameram. Uostalom neemo ii sve do vrha. Za vas je onaj poetniki spust.
Trudite se samo da se odravate naporedo sa mnom. Ja u se kretati polako."
Njeni su koraci bili dugi, spori, klatei. Denison se trudio da odri sinhronizaciju. Uzbrdica pod
njima bila je pranjava. Svakim korakom bacao je uvis fini prah koji se u bezvazdunom prostoru
brzo slegao. Uspevao je da ide u korak s njom, ali uz dosta napora.
"Dobro je", ree Selena. Drali su se vrsto za ruke; na taj nain mu je pomagala da odri
ravnoteu. "Veoma si dobar za Zemljosa hou rei za imija..."
"Hvala."
"Valjda to i nije mnogo bolje. Rei za imigranta 'imi' uvredljivo je koliko i 'Zemljos' za
Zemljanina. Da li da jednostavno kaem da si veoma dobar za oveka tih godina?"
"Ne! To je mnogo gore." Denison je poinjao pomalo da se bori za vazduh. Oseao je kako
njegovo elo poinje da se vlai.
Selena ree: "Kad god treba da spusti nogu, gurni malo drugom nogom. Tako e ti korak biti
dui i laki. Ne, ne gledaj mene."
Denison je bio zahvalan to moe da zastane. Posmatrao je Selenu koja je, poevi da se kree,
postajala nekako vitka i graciozna uprkos groteskeriji skafandra. Otisnula se u niske, gegave
skokove. Vratila se i klekla kraj njegovih nogu.
"Sad korakni polako, Ben a ja u te lupiti po nozi onda kad hou da gurne."
Pokuavali su nekoliko puta. Denison ree: "Ovo je gore nego tranje na Zemlji. Bolje da se
odmorim."
"U redu. Radi se samo o tome da tvoji miii nemaju naviku da se koordiniraju kako treba. Bori
se protiv samog sebe, zna, a ne protiv gravitacije... Dobro, sedi i uhvati dah. Neu te voditi jo
daleko uzbrdo."

"Da li e se ranac otetiti ako legnem na lea?" ree Denison.

"Nee, naravno da nee, ali ta ideja nije dobra. Ne na golom tlu. Temperatura mu je samo 120
stepeni aposlutnih; ili, ako vie voli, 150 ispod nule. to manja je zona kontakta, to bolje. Ja bih
sela."
"U redu." Obazrivo, bojaljivo, Denison sede, i pritom malo zastenja. Namerno se okrenuo ka
severu, da ne gleda Zemlju. "Vidi one zvezde!"
Selena je sedela pod pravim uglom u odnosu na njega. Kroz vizir njenog lema mogao je,
povremeno, mutno, da vidi njeno lice, ali samo kad bi svetlost Zemlje pala pod povoljnim uglom.
"Zar sa Zemlje ne vidi zvezde?" ree ona.
"Ne ovako. ak i kad nema oblaka, zemaljski vazduh apsorbuje jedan deo svetlosti. Zbog
temperaturnih razlika u atmosferi ini se da zvezde trepere, a svetlost gradova, ak i dalekih, dovodi
do toga da one izblede"
"Zvui odvratno."
"Tebi se svia ovde, Selena? Na povrini?"
"Zapravo nisam ba luda za povrinom, ali ne smeta ml mnogo ako ponekad doem. Deo mog
posla je i dovoenje turista ovamo, naravno."
"A sad to mora da ini za mene."
"Zar ne mogu da te ubedim da to uopte nije isto, Ben? Za turiste imamo ustaljenu putanju. Vrlo
je to pitomo i vrlo neinteresantno. Ne pomilja valjda da ih vodimo ovamo, na klizanje? To je za
Lunare i za imije. U stvari preteno za imije."
"Ne moe biti mnogo popularno. Sami smo."
"A, to, Postoje dani odreeni za ovakve stvari, Trebalo bi da vidi ovo mesto na dan trke. Ali tad
ti se ne bi dopalo."
"Nisam siguran ni da mi se dopada sad. Da li je klizanje niz nagib sport namenjen ba naroito
imijima?"
"Uglavnom. Lunari, generalno uzev, ne vole povrinu."
"A Dr Nevil?"
"Misli, kakva su njegova oseanja u vezi sa povrinom?"
"Da".
"Iskreno, ne verujem da je ikad bio ovde. On je pravi deak iz grada. Zato pita?"
"Pa, kad sam zatraio dozvolu da poem sa onima koji redovno servisiraju solarne baterije, bio
je savreno voljan da me pusti, ali nije hteo lino da poe. Mislim da sam ga ja manje-vie zamolio
da poe; eleo sam da imam nekoga ko e odgovarati na moja pitanja ako ih bude; a njegovo
odbijanje je bilo prilino otro."
"Nadam se da se naao neko drugi da ti odgovara na pitanja."
"O, da. I taj neko je, kad ve o tome priamo, bio takoe imi. Moda se time moe objasniti stav
Dr Nevila prema elektron-pumpi,"
"ta hoe da kae?"
"Pa..." Denison se nagnuo unazad i poeo da se rita naizmenino desnom i levom nogom,
gledajui sa izvesnim lenjim zadovoljstvom kako se diu i polako sputaju. "Hej, ovo nije loe. uj,
Selena hou da kaem da je Nevil ba navalio da na Mesecu izgradi pumpnu stanicu, a solarne
baterije su ve adekvatne za posao koji treba uraditi. Ne bismo mogli koristiti solarne baterije na
Zemlji, gde sunce nikad nije tako postojano, dugotrajno, blistavo, tako zrano na svim talasnim
duinama. U solarnom sistemu ne postoji ni jedno planetarno telo, ma kojih dimenzija, pogodnije od

Meseca za upotrebu solarnih baterija. ak ni Merkur: prevru je. Ali ako ih upotrebljavate, to vas
vezuje za povrinu. Pa ako ne volite povrinu. .
Selena je iznenada ustala. "U redu, Ben", ree ona, "dovoljno si se odmarao. Ustaj! Ustaj!"
Batrgao se da ustane, i kad je uspeo, ree: "Pumpna stanica bi, meutim, znaila da nijedan Lunar
ne bi nikad morao na povrinu ako to ne eli."
"Idemo uzbrdo, Ben. Idemo do onog grebena tamo gore, ispred nas. Vidi ga, tamo gde je
svetlost Zemlje horizontalno odrezana?"
Tokom te poslednje etape penjanja nisu razgovarala. Denison je primetio da se naporedo sa
njihovom putanjom prua jedna glatkija oblast: iroka staza koja je vodila istim nagibom, ali sa koje
je vei deo praine bio uklonjen.
"To je suvie glatko za poetnika", ree Selena, odgovarajui na njegove misli. "Nemoj postati
suvie ambiciozan, inae e uskoro traiti da te nauim kengurskom skoku."
Govorei to nainila je kengurski skok. Tek to se prizemljila, a inilo se i pre nego to se
sasvim prizemljila, okrenula se ka njemu i rekla; "Tu smo. Sedi da ti podesim,. ."
Gledajui nizbrdo, Denison ree: "Moe li se ovde zaista klizati?" Seo je, okrenut licem nizbrdo,
"Naravno da moe. Gravitacija je na Mesecu slabija nego na Zemlji, zato mnogo slabije pritiska
tlo, a to znai da je trenje daleko slabije. Sve je na Mesecu mnogo klizavije nego na Zemlji. Zato
vama Zemljanima podovi u naim hodnicima i apartmanima izgledaju nedovreni. Hoe li da uje
moje malo predavanje o toj temi? Ono koje drim turistima?"
"Ne, Selena."
"Sem toga, upotrebiemo klizae, naravno." U ruci je imala jednu malu auru od koje su polazili
privrivai i par tankih cevica.
"ta je to?" upita Ben,
"Samo mali rezervoar tenog gasa. Iz njega e izbijati mlaz pare i zalaziti pod tvoje izme.
Tanki sloj gasa izmeu izama i tla umanjie frikciju na vrednost blisku nuli, Kretae se kao kroz
prazninu."
Sa nelagodnou, Denison ree: "Ne odobravam to. Nema sumnje da upotreba gasa na takav
nain predstavlja, na Mesecu, rasipnitvo."
"Ma hajde. Koji gas misli da upotrebljavamo u ovim rezervoarima? Ugljen dioksid? Kiseonik?
Ovo je gas koji nam je od poetka suvian, Argon. Tone i tone argona izbijaju iz Meseevog tla.
Nastao je tako to se kalijum-40 ve milijardama godina raspada... I to je deo mog predavanja, Ben...
Argon se na Mesecu moe koristiti samo za nekoliko specijalnih namena. Mogli bismo ga milion
godina koristiti za klizanje a da ne istroimo zalihu... Dobro, tvoji klizai su privreni. Sad ekaj
dok privrstim svoje."
"Kako funkcioniu?"
"Sasvim automatski. Ti samo poni da se kliza, to e okrenuti prekida i gas e, poeti da izlazi.
Zaliha e ti trajati samo nekoliko minuta, ali toliko ti i treba."
Ustala je i pomogla mu da i on ustane. "Gledaj nizbrdo. .. Ma hajde, Ben, ovo je blaga nizbrdica.
Osmotri je. Izgleda kao savrena ravnica."
"A, to ne", ree Denison natmureno. "Meni izgleda kao litica."
"Glupost. A sad me sluaj i pamti ta ti govorim. Neka ti stopala budu razmaknuta oko petnaest
santimetara, jedno stopalo samo nekoliko santimetara ispred drugog. Nije vano koje. Kolona dri
povijena. Nemoj se saginjati u vetar, jer ga nema. Ne pokuavaj da pogleda gore ili nazad, ali moe
da pogleda levo i desno, ako ba mora. Najvanije: kad konano stigne do ravnog, ne pokuavaj da

se zaustavi prerano; kretae se bre nego to misli. Pusti da se kliza istroi, nita vie; tada e
zbog trenja polako usporiti i stati."
"Nikad neu zapamtiti sve to."
"Hoe, hoe. A ja u biti pokraj tebe da ti pomognem. Ako padne a ja te ne uhvatim, ne
pokuavaj nita da uini. Prosto se opusti i predaj se klizanju i tumbanju. Nigde nema stena na koje
bi mogao naleteti."
Denison je progutao. Pogledao je napred. Juna nizbrdica je svetlucala Zemljinom svetlou.
ak i najmanje neravnine isticale su se daleko vie nego to bi trebalo: odbijale su vie svetlosti i
bacale iza sebe majune" uzbrdo okrenute krpice crnog, tako da je povrina bila na nejasan nain
mestiava. Nabrekli polukrug Zemlje jahao je na crnom nebu takorei pravo pred Denisonom.
"Spreman?" ree Selena. Njena aka u oklopnoj rukavici nala se izmeu njegovih plea.
"Spreman", ree Denison slabano.
"Onda napred", ree ona. Gurnula ga je; osetio je da poinje da se kree. U poetku se kretao
vrlo sporo. Okrenuo se klimavo ka njoj, a ona ree: "Ne brini se. Tu sam, kraj tebe."
Oseao je tlo pod svojim nogama a onda ga vie nije mogao osetiti. Klizai su stupili u
dejstvo.
Jedan tren imao je oseaj da stoji nepomino. Nikakav vazduh nije navaljivao na njegovo telo,
nije imao oseaj da ispod njegovih nogu ita klizi. Ali kad se opet okrenuo Seleni, primetio je da
svetlosti i senke postrani od njega odmiu unazad, i to brzinom koja se polako poveavala.
"Gledaj u Zemlju", ree Selenin glas u njegovo uvo, "sve dok ne uhvati brzinu. to bude bre
iao, to e biti stabilniji. Kolena dri savijeno... Dobar si, Ben."
"Za imija", ree Denison hvatajui vazduh.
"Kako ti se ini?"
"Kao letenje", ree on. Obrasci svetlosti i tame levo i desno od njega odmicali su unazad, sliveni
u mrlju. Bacio je pogled samo na tren levo, zatim desno, pokuavajui da preobrati utisak da njegova
okolina leti unazad u utisak da on leti napred. Ali tek to je to uspeo pokazalo se da mora urno da
vrati svoj pogled na Zemlju da bi povratio oseanje ravnotee. "Ovo poreenje valjda nije
najpogodnije za razgovor sa tobom. Ti ovde na Mesecu nema iskustva sa letenjem."
"Ali sad znam. Letenje je sigurno kao klizanje a to mi je poznato."
Sa lakoom se odravala naporedo s njim.
Denison je sad iao tako brzo da je oseanje kretanja sticao i prostim gledanjem pravo napred.
Meseev pejza otvarao se pred njim i tekao mimo njega, sa obe strane. On ree: "Koju brzinu ovek
postigne u klizanju?"
"U dobrim meseevskim trkama", ree Selena, "izmerene su brzine od preko sto milja na sat
na strmijim nagibima nego to je ovaj, naravno. Ti e verovatno dostii nekih trideset i pet milja, i to
e ti biti maksimum."
"Nekako stiem oseanje da je mnogo bre."
"E, nije bre. Stiemo na ravno, Ben, a ti nisi pao. Sad se samo dri; klizai e zamreti, osetie
trenje. Ne ini nita da tome doprinese. Prosto klizaj dalje."
Tek to je Selena ovo rekla, Denison je osetio pod svojim izmama poetak pritiska. Odjednom
je imao oseanje silne brzine. vrsto je stisnuo pesnice da bi se odupro refleksu koji ga je terao da
digne ruke da bi se zatitio od sudara koji mu nije predstojao. Znao je: ako naglo podigne ruke, pae
na lea.
Suzio je oi, zadravao dah sve dok mu se nije inilo da e mu plua eksplodirati, a onda Selena

ree: "Savreno, Ben, savreno. Jo nisam videla da jedan imi proe kroz svoj prvi spust bez pada, pa
prema tome ako i padne, u tome nee biti nieg ravog. Nikakve sramote."
"Nemam nameru da padam", proaputa Denison. Uvukao je krupan, isprekidan dah i otvorio oi
irom. Zemlja je bila, kao i uvek, smirena, nezainteresovana. Kretao se sporije sporije sporije. ..
"Je i' sad stojim nepokretno, Selena?" upita on. "Nisam siguran."
"Stoji nepokretno. A sad ostani gde si. Mora da se odmori pre nego to se zaputimo natrag u
grad... Do vraga, ostavila sam ga tu negde kad smo se popeli." j
Denison ju je gledao ne verujui svojim oima. Sa njim se popela, sa njim se klizala nizbrdo. A
ipak, on je sad bio polumrtav od zamora i napetosti, a ona je ve poletela dugim kengurskim
skokovima. Kad je bila oko stotinu metara daleko, rekla je: "Evo ga!" Njen glas je u njegovim uima
zvuao podjednako snano kao i kad je bila kraj njega.
Za tili as se vratila. Pod mikom je nosila neku plastinu foliju ispresavijanu u zdepasti paket,
"Sea li se", ree ona vedro, "da si me pitao, kad smo dolazili, ta je to, a ja rekla da emo to
upotrebiti pre nego to se vratimo dole?" Razvila je tu ispresavijanu stvar. Rairila ju je po pranjavoj
povrini Meseca.
"Punim imenom ovo se zove 'lunama stolica za leanje', ali mi je zovemo prosto 'stolica za
leanje' ", ree ona. "Onaj pridev 'lunama' na ovom svetu podrazumevamo." Ubacila je jednu auru,
pritisla jednu polugu.
Leaj je poeo da se puni. Denison je, nekako, oekivao da e uti itanje, ali, naravno, nije bilo
vazduha koji bi preneo taj zvuk.
"Pre nego to opet dovede u pitanje nau politiku tednje", ree ona, "ovo je takoe argon."
Stvar se rascvetala u madrac sa est zdepastih nogu. "Drae te", ree ona. "Za tlom ima zapravo
vrlo malo kontakta. Poto je svuda uokolo vakuum, nee gubiti toplotu."
"Ne reci mi da je vru", ree Denison zapanjeno.
"Argon je, dok ulazi, podvrgnut zagrevanju, ali samo relativno. Dostigne temperaturu od 270
stepeni aposlutnih, to je zamalo dovoljno da se otopi led, i sasvim dovoljno da obezbedi da tvoje
izolovano odelo ne gubi toplotu bre nego to moe da je proizvodi. Hajde. Lezi."
Denison je legao. Imao je oseanje ogromne raskoi.
"Velianstveno!" ree on sa dugim uzdahom.
"Mama Selena misli na sve", ree ona.
Zala je' iza njega, klizei. Stopala su joj bila primaknuta petom uz petu kao da je na klizaljkama.
Onda je dopustila da stopala iskliznu ispod nje, odlete napred; aterirala je graciozno na kuk i na lakat,
tik do njega, na tlo...
Denison je zazvidao. "Kako izvede to?"
"Mnogo uvebavanja! Ti to ne pokuavaj. Slomie lakat Ali upozoravam te. Ako mi bude suvie
hladno, morau da se naguram uz tebe, na leaj."
"Nema opasnosti", ree on, "jer smo oboje u skafandrima."
"A, to progovara moj hrabri Kazanova... Kako se osea?"
"Pa dobro, valjda. Koji doivljaj!"
"Doivljaj? Postavio si rekord u ne-padanju. Zamera li ako ispriam drugarima u gradu o
ovome?"
"Ne. Uvek mi se dopada da neko ceni moju vrednost... Da ti ne oekuje, kojim sluajem, da ovo
ponovim?"
"Odmah sad? Naravno da ne. Ne bih ni ja. Samo emo se neko vreme odmoriti, uveriemo se da

je tvoj puls opet na normali, a onda se vraamo. Ako isprui noge ka meni, skinuu ti klizae.
Sledei put u ti pokazati kako sam da rukuje klizaima."
"Nisam siguran da e se 'sledei put' ostvariti."
"Naravno da emo ovo ponavljati Zar ti se nije dopalo?"
"Uivao sam pomalo. Izmeu dva straha."
"Manje e se plaiti sledei put, a posle toga jo manje, i najzad e doivljavati samo radost, pa
u od tebe napraviti trkaa."
"Nee. Suvie sam mator."
"Na Mesecu nisi. Samo Izgleda mator."
Leei tako, Denison je oseao kako se konana tiina Meseca upija u njega. Ovog puta bio je
okrenut Zemlji. Njeno postojano prisustvo na nebu davalo mu je, vie no ita drugo, oseanje
stabilnosti tokom malopreanjeg klizanja, i zato je prema njoj oseao zahvalnost.
"Dolazi li esto ovamo, na otvoreno, Selena?" ree on. "Mislim, sama, ili sa samo jednom ili
dve osobe? Zna, kad nije vreme za fiestu."
"Praktino nikad. Ako nema sveta oko mene, ovo mi ba ne prija. Zapravo se udim to sam sad
ovde."
"Aha", ree Denison ravno.
"To te ne iznenauje?"
"Zar treba? Moje je oseanje. da svako ini ono to ini ili zato to eli ili zato to mora, a u oba
sluaja to je njegova stvar a ne moja."
"Hvala ti, Ben. Ozbiljno to kaem; prijatno je uti takve rei. Jedna od tvojih zgodnih osobina,
Ben, sastoji se u tome to si, za imija, izrazito voljan da nas pusti da budemo ono to jesmo. Mi
Lunari smo podzemni narod, peinski narod, hodniki narod. I ta je loe u tome?"
"Nita."
"Ali sasvim drugi utisak dobije kad slua kako Zemljosi o tome priaju. A ja turist-voditeljka
moram da sluam ta govore. Ne kau nita to nisam ula ve milion puta, ali ono to najee ujem
je..." Ona pree na skraeni izgovor tipian za Zemljosa koji govori standardnim planetarnim
jezikom. "... 'Ali, draga moja, kako moete svi vi da ivite u peinama itavo vreme? Zar vam to ne
daje strano oseanje zatvorenosti? Zar nikad ne poelite da vidite plavo nebo i drvee i okean i da
osetite vetar i miris cvea...' Ma, mogla bih ovo da nastavljam i nastavljam,Ben. A onda kau: 'Ali
pretpostavljam da vi ne znate ta su more, plavo nebo i drvee, pa poto ne znate, ne nedostaju vam.' ...
Kao da mi ne primamo TV programe Zemlje i kao da nemamo puni pristup zemaljskoj literaturi, i
optikoj i auditivnoj, a ponekad i mirisnoj."
Denisona je ovo zabavljalo. "Kako glasi slubeni odgovor na takve primedbe?" ree on.
"Nije neki jak odgovor. Kaemo samo: 'Mi smo sasvim navikli na to, gospoo' ili 'gospodine',
ako je mukarac. Obino je ena. Mukarci su previe zauzeti zurenjem u nae bluze i razmiljanjem
kad emo ih, valjda, skinuti. Zna ta bih htela da kaem tim idiotkinjama?"
"Reci mi, molim te. Poto bluzu mora da zadri jer je ispod skafandra, onda neka ti bar taj teret
spadne sa grudi."
"Al' ti je igra rei! Mnogo duhovito... Volela bih da im kaem: 'Sluajte, gospoo, zato bismo,
tako mu pakla, bili zainteresovani za va prokleti svet? Ne elimo da se drimo za povrinu ma koje
planete i ekamo da sa nje spadnemo ili budemo zbaeni. Ne elimo da na nas duva sirovi vazduh i
pada prljava voda. Ne elimo vae proklete mikroorganizme i smrdljivu travu, ni vae dosadno plavo
nebo niti vae dosadne bele oblake. Kad hoemo da vidimo Zemlju, moemo je videti na svom nebu,

ali to ne poelimo esto. Mesec nam je dom, ali na dom je tano onakav kakvim ga nainimo; ba
takav. Posedujemo ga, i izgraujemo svoju sopstvenu ekologiju; nije nam potrebno da nas ovde
saaljevate zbog toga to idemo svojim putem. Vratite se na svoj svet i pustite da vam gravitacija
otegne sise do kolena.' To bih im rekla."
"U redu", ree Denison. "Kad god bude suvie blizu da to kae nekom Zemljosu, doi i kai to
meni, pa e se oseati bolje."
"Zna ta? S vremena na vreme poneki imi predloi da na Mesecu sagradimo Zemlja-park:
mestace sa zemaljskim biljkama donetim u vidu semenja ili sadnica; moda i sa po kojom
ivotinjom. Podseanje na dom to je uobiajeni izraz."
"Pretpostavljam da si protiv toga."
"Dabome da jesam. Podseanje na iji dom? Na dom je Mesec. Imi koji hoe da se podsea na
dom neka se vrati domu. Imiji ponekad umeju da budu gori od Zemljosa."
"Imau to na umu", ree Denison*
"Ti nisi takav zasad", ree Selena.
Tiina je vladala jedan momenat Denison se pitao da li e mu Selena sad predloiti povratak u
peine, S jedne strane, nee jo dugo proi i Denison e osetiti prilino jaku elju da ode do WC-a. S
druge strane, nikad nije osetio ovakvu oputenost. Pitao se koliko e potrajati kiseonik u njegovom
rancu.
Onda Selena ree: "Ben, ne zamera ako te pitam neto?"
"Ni najmanje. Ako, te zanimaju moje privatne stvari, tajni nemam. Visok 175, teak dvanaest i po
kila na Mesecu, imao sam jednu suprugu davno, sad razveden, jedno dete, erka, odrasla i udata,
pohaala je univerzitet u..."
"Ne, Ben. Ne alim se. Mogu li te pitati o tvom poslu?"
"Naravno da moe, Selena, ali ne znam koliko ti mogu objasniti."
"Pa ti zna da Beron i ja..."
"Znam", ree Denison otro.
"Mi razgovaramo. Ponekad mi pria izvesne stvari. Rekao je da ti misli da bi elektron-pumpa
mogla izazvati eksploziju univerzuma."
"Naeg dela univerzuma. Zbog elektron-pumpe deo naeg kraka galaksije mogao bi se pretvoriti
u kvazar."
"Zaista? Da li ti stvarno misli da je tako?"
"Kad sam doao na Mesec, nisam bio siguran", ree Denison. "Sada sam siguran. Lino sam
ubeen da e se to dogoditi."
"Kad misli da e se dogoditi?"
"To ne mogu rei tano. Moda kroz nekoliko godina. Moda kroz nekoliko decenija."
utanje zavlada izmeu njih, ali ne za dugo. Onda Selena prigueno ree: "Beron ne smatra da je
tako.
"Znam da ne smatra. Ne pokuavam da ga ubedim. Kad neko odbija da veruje, to ne moe
savladati frontalnim napadom. Tu lei Lamontova greka."
"Ko je Lamont?"
"Izvini, Selena. Priam sam sa sobom."
"Ne, Ben, reci mi. Zanima me. Molim te."
Denison se okrenuo na stranu, tako da bude licem ka njoj. "U redu", ree on. "Ne protivim se da
ti kaem, Lamont je fiziar tamo nazad, na Zemlji. Pokuao je na svoj nain da upozori svet na

opasnost od Pumpe. Nije uspeo. Zemljani ele Pumpu; ele besplatnu energiju; ele je u tolikoj meri
da odbijaju da poveruju da je ne mogu imati."
"Ali zato bi je eleli ako ona znai smrt?"
"Dovoljno je da samo odbiju da poveruju da znai smrt. Najlaki nain da rei problem jeste da
porie njegovo postojanje. Tvoj prijatelj, Dr Nevil, isto ini. Povrinu ne voli, zato prisiljava sebe
da veruje da solarne baterije ne valjaju iako bi svaki nepristrasan posmatra zakljuio da su one
savren izvor energije za Mesec. On eli Pumpu da bi mogao ostati pod tlom, i zato odbija da
poveruje da bi ona mogla biti u ma kojoj meri opasna."
"Ne verujem da bi Beron odbio da poveruje u neto za ta postoje validni dokazi", ree Selena.
"Ima li ti stvarno dokaze?"
"Mislim da imam. Stvar je zapravo sasvim zapanjujua, Selena. Sve zavisi od izvesnih delikatnih
faktora u interakciji kvark-kvark. Zna li ta to znai?"
"Ne mora da objanjava. Toliko sam priala sa Beronom o svakojakim stvarima, da u moda
uspeti da te pratim."
"Pa eto, mislio sam da e mi biti potreban Meseev protonski sinhrotron da bih to ispitao.
Njegov prenik je 25 milja, ima superprovodljive magnete, razvija energije od 20.000 Bev, pa i vie.
Pokazalo se, meutim, da vi ljudi imate i neto to se zove 'pionajzer', moe da stane u sobu umerene
veliine, a obavlja sve to i sinhrotron. Mesecu treba estitati na fantastinom naunom napretku."
"Hvala", ree Selena samozadovoljno. "Mislim, u ime Meseca."
"E, dakle, moji rezultati na pionajzeru pokazuju kojom brzinom se jaka nuklearna interakcija
pojaava; poveanje je u skladu sa onim to tvrdi Lamont, a ne u skladu sa onim to predvia
ortodoksna teorija."
"Jesi li ih pokazao Beronu?"
"Nisam. A ako ih pokaem, oekujem da e ih Nevil odbaciti. On e rei da su to marginalni
rezultati. On e rei da sam nainio neku greku. On e rei da nisam uzeo sve faktore u obzir. On e
rei da nisam kontrolisao proces kako treba... Njegove rei u stvari e znaiti da eli elektron--pumpu
i nee od nje da odustane."
"Hoe da kae da izlaza nema?"
"Naravno da ima, ali to ne ide direktnim pristupom. Ne ide Lamontovim pristupom."
"A u emu se sastojao?"
"Lamontovo reenje bilo je: iznuditi naputanje Pumpe. Ali, ne moe se jednostavno koraknuti
unazad. Ne moe ugurati pile natrag u jaje, vino natrag u groe, deaka nazad u matericu. Ako
hoe da beba pusti tvoj runi asovnik koji je zgrabila, ne pokuava da joj jednostavno objasni da
treba da pusti nego joj ponudi neto to jo vie eli."
"A to je?"
"A, to je ono to ne znam sigurno. Imam jednu ideju, jednostavnu moda previe jednostavnu
da bi uspela zasnovanu na sasvim oiglednoj injenici da je broj dva apsurdan i ne moe
postojati."
Tiina je potrajala due od minuta, a onda Selena ree, glasom koji je bio preokupiran koliko i
njegov: "Dopusti da pogodim ta misli."
"Nisam siguran da ita mislim", ree Denison.
"Svejedno, dopusti mi da pogaam. Nije ni najmanje razumno pretpostaviti da je na univerzum
jedini koji moe postojati i postoji, samo na osnovu toga to ivimo jedino u njemu i direktno
doivljavamo samo njega. Ali kad se pojave dokazi da postoji drugi univerzum, onaj koji nazivamo
para-univerzumom, onda postaje prava komedija tvrditi da postoje ba dva i samo dva univerzuma.

Ako moe da postoji drugi univerzum onda ih moe postojati bezbroj. U takvim sluajevima nema
nijednog razumnog broja izmeu jedinice i beskonanosti. Ne samo broj dva i svaki drugi
konani broj je apsurdan i ne moe postojati."
Denison ree: "Ba to je bilo moje mi..."
Opet zavlada tiina.
Podigao se, znatnim naporom, u sedei poloaj. Pogledao je dole, na devojku u skafandru.
"Mislim da treba da se vratimo u grad", ree on.
"Samo sam nagaala", ree ona.
"A, to nisi", ree Denison. "ta god da je ovo bilo, nije bilo samo nagaanje."

11
Beron Nevil je zurio u nju; neko vreme mo govora mu se nije vraala. Selena mu je mirno
uzvraala pogled. Panorama na njenim prozorima bila je opet promenjena. Jedan od tih prozora sad
je prikazivao Zemlju, neto malo preko polovine punu.
On najzad ree: "Zato?"
"Sluajno se desilo, stvarno sluajno. Sagledala sam poentu i poneo me je entuzijazam, tako da
nisam odolela elji da progovorim. Trebalo je da ti kaem jo pre nekoliko dana, ali sam se bojala da
e tvoja reakcija biti upravo ovakva kakva jeste."
"I sad on zna. Glupao!"
Namrtila se. "ta zna? Samo ono to bi pre ili kasnije pogodio da nisam stvarno turistvoditeljka da sam tvoj intuicionista. Intuicionistkinja koja, zaboga, ne zna matematiku. I ta ako to
zna? ta mari imam li ja intuiciju ili ne? Koliko puta si mi rekao da moja intuicija ne vredi nita dok
iza nje ne stanu matematika strogost i rezultati eksperimenata? Koliko puta si mi rekao da i
najubedljivije intuiciono uvianje moe biti pogreno? Onda, koliko e on ceniti obini
intuicionizam?"
Nevil je pobeleo, ali Selena nije bila sigurna da li je to od gneva ili od straha. "Ti si drukija",
ree on. "Zar se nisu tvoja uvianja uvek pokazala tanim? Svaki put kad si bila sigurna?"
"Jest, al' on to ne zna, je l' tako?"
"Pogodie. Videe se sa Gottajnom."
"ta e rei Gottajnu? Ni sad nema pojma ta mi stvarno elimo."
"Zar nema?"
"Nema." Ustala je, poela da se udaljuje od njega. Okrenula mu se i viknula: "Ne! Bedno je da ti
nagovetava da bih ja izdala tebe i ostale. Ako ne prihvata da sam moralno ispravna, prihvati bar da
imam zdrav razum. Ne bi imalo smisla kazati im. Od kakve koristi bi to bilo njima, ili nama, ako
emo svi biti uniteni?"
"Ma, molim te, Selena!" Nevil je sa odvratnou mahnuo rukom. "Nemoj o tome."
"Ne. Sad ti sluaj. Priao mi je, opisao svoj rad. Ti me krije kao tajno oruje. Kae mi da sam
korisnija nego ma koji instrument ili ma koji obian naunik. Igra se svojih igara konspiracije,
insistira da svi moraju i dalje verovati da sam turist-voditeljica i nita vie, tako da bi moj veliki
talenat bio uvek na raspolaganju Lunarima. Tebi. I ta postie?"
"Imamo te, zar ne? Koliko dugo misli da bi ostala slobodna da su..
"Stalno ponavlja takve stvari. Ali ko je uhapen? Ko zaustavljen? Gde su dokazi o toj velikoj
zaveri koju vidi svuda oko sebe? Zemljani dre tebe i tvoj tim podalje od njihovih velikih
instrumenata prvenstveno zato to ih ti svojim bockanjem na to navodi, a u daleko manjoj meri zbog
neke njihove malicioznosti. A to nam je donelo vie koristi nego tete, jer nas je prinudilo da
razvijemo druge instrumente, prefinjenije."
"Bazirane na tvojim teorijskim uvianjima, Selena."
Nasmeila se. "Znam, Ben ih je opisivao sve samim komplimentima." "Ti i tvoj Ben. ta kog
vraga hoe sa tim jadnim Zemljosom?"
"On je imigrant Hou informacije. Da li ih od tebe uopte dobijam? Toliko se prokleto plai da
u biti uhvaena da se ne usuuje da dopusti da budem viena kako razgovaram sa ma kojim
fiziarom; samo sa tobom, a ti si moj... Ma to je verovatno jedini razlog."

"Pa, Selena." Pokuao je da postigne umirujui ton, ali nije uspeo: suvie je u njemu bilo
nestrpljenja.
"Ne, nije mi ni to stvarno vano.. Rekao si mi da je moj zadatak samo to, pokuala sam da se
koncentriem na njega, ponekad mislim da uspevam, sa ili bez matematike. U stanju sam da
vizuelizujem stvar; vidim ono to treba uraditi a onda mi izmakne. Ali kakva je korist od toga kad
e Pumpa u svakom sluaju unititi sve nas... Zar ti nisam govorila da nemam poverenja u to menjanje
intenziteta polja?"
"Pitau te ponovo", ree Nevil "Jesi li spremna da mi kae da e nas Pumpa unititi? Zanemari
izraze kao 'mogla bi unititi' i 'moda e unititi'. Zanemari sve sem 'unitie'."
Selena je ljutito odmahnula glavom. "Ne mogu. Toliko je marginalno. Ne mogu da kaem da e
nas unititi. Ali zar u takvom sluaju nije dovoljno obino 'mogla bi'?"
"O, gospode."
"Ne prevri oima. Ne podsmevaj se! Nikad nisi obavio testove.
Rekla sam ti kako se moe testirati."
"Ovo te nikad nije toliko zabrinjavalo dok nisi poela da slua prie tog tvog Zemljosa."
"On je imigrant Zar nee testirati?"
"Neu! Rekao sam ti da su tvoj i predlozi nepraktini. Nisi eksperimentator. Ono to u tvom umu
izgleda dobro, ne mora obavezno da uspeva u realnom svetu instrumenata, nesigurnosti i
neodreenosti,"
"U takozvanom realnom svetu tvoje laboratorije." Lice joj je bilo crveno i ljuto. Stisnute pesnice
drala je u visini vilice. "Toliko vremena trai pokuavajui da dobije dovoljno dobar vakuum... A
postoji vakuum tamo gore, tamo, na povrini, tamo pokazujem, i to sa temperaturama koje ponekad
siu na pola puta do apsolutne nule. Zato ne pokua da eksperimentie na povrini?"
"Bilo bi beskorisno,"
"Otkud zna? Jednostavno nee da pokua. Ben Denison je pokuao. Pomuio se da konstruie
sistem upotrebljiv na povrini i kad je iao u obilazak sunanih baterija postavio ga je. eleo je da i ti
doe a ti nisi hteo. Sea se? Bilo je to neto, veoma jednostavno, neto to bih ti i ja mogla opisati
sad kad je opisano meni. Upotrebio je taj aparat pri dnevnim temperaturama a onda iz poetka pri
nonim, temperaturama, i to je bilo dovoljno da ga uputi na novi smer istraivanja sa pionajzerom."
"Kako ti to pojednostavljeno predstavlja."
"Kako jednostavno jeste. Kad je saznao da sam intuicionistkinja, razgovarao je sa mnom na
nain kako ti nikad nisi. Objasnio je razloge zbog kojih treba verovati da se jaanje jake nuklearne
interakcije zaista katastrofalno akumulira u okolini Zemlje. Kroz samo nekoliko godina Sunce e
eksplodirati i odaslati u svim pravcima to ojaanje, u talasima..."
"Ne, ne, ne, ne", povika Nevil. "Video sam njegove rezultate i nisam impresioniran,"
"Video si ih?"
"Naravno da jesam. Da li zamilja da sam ga putao da radi u naim laboratorijama a da nisam
obezbedio nain da znam ta radi? Video sam njegove rezultate, i oni ne vrede nita. Ispituje majune
devijacije koje su sasvim u okvirima moguih greaka pri posmatranju. Ako on eli da veruje da te
devijacije maju neki znaaj i ako ti eli da veruje u njih, samo napred. Ali ni najjae verovanje im
nee dati znaaj ako one, zapravo, znaaja nemaju."
"A u ta ti eli da veruje, Berone?"
"elim istinu."
"Ali zar nisi unapred odluio kako, po tvojoj bibliji, istina mora izgledati? Hoe pumpnu

stanicu na Mesecu, zar ne, tako da ne mora da ima nikakve veze sa povrinom; ta god bi moglo
delovati suprotno tome, neistina je po definiciji."
"Neu da se raspravljam s tobom. elim pumpnu stanicu, ali jo vie elim ... ono drugo. Jedno
ne vredi bez drugog. Sigurna si da nisi..."
"Nisam."
"A hoe li?"
Selena se opet okrenula kao vihor ka njemu. Njena su stopala rapidno tapkala po podu tako da je,
uz to ljutito trupkanje, lebdela u vazduhu.
"Neu mu nita rei", ree ona, "ali moram dobiti jo informacija. Ti ih za mene nema, ali ih
moda ima on; ili ih moe pribaviti eksperimentima koje ti nee da zapone. Moram da
razgovaram sa njim i da saznam ta e on otkriti. Ako se isprei izmeu mene i njega, nikad nee
imati ono to eli. Ne treba da se plai da e on do svog otkria stii pre mene. Suvie je priviknut
na zemaljsko razmiljanje; nee uiniti onaj poslednji korak, a ja hou."
"U redu. Ali ne zaboravi ni razliku izmeu Zemlje i Meseca. Ovo je tvoj svet; nema nikakav
drugi. Taj ovek, taj Denison, taj Ben, taj imigrant, poto je doao sa Zemlje na Mesec moe, ako mu
se svidi, i da se vrati sa Meseca na Zemlju. Ti nikad ne moe na Zemlju; nikad. Ti si Lunarka
zauvek."
"Ceca sa Meseca", rae Selena ironino. "Devica sa Lune."
"Devica nisi", ree Nevil. "Mada e moda morati poprilino da se naeka dok ja tu injenicu
jo jednom potvrdim."
Nije se inilo da ju je to potreslo.
"A to se tie te velike opasnosti od eksplozije", ree on. "Ako je menjanje bazinih konstanti
univerzuma toliko rizino, zato nisu para-Ljudi, koji su u tehnologiji toliko daleko ispred nas,
obustavili pumpanje?"
Sa tim reima, on ode.
Stisnutih vilica, zurila je u zatvorena vrata. Zatim ree: "Zato to nisu u istim uslovima kao mi,
tupane jedan neverovatni." Ali govorila je samoj sebi; Nevil vie nije bio tu.
Ritnula je polugu kojom se obarao njen krevet, bacila se u njega i ostala tu, kipei od besa.
Koliko se primakla pravom cilju ka kome su Beron i ostali stremili ve godinama?
Nije se primakla nimalo.
Energija! Svi tragaju za energijom! Magina re! Rog izobilja! Klju univerzalnog bogatstva!...
Pa ipak, energija nije sve.
Ko nae energiju moe da nae i ono drugo. Kad bi se samo naao klju za energiju, i klju za
ono drugo bio bi jasno vidljiv. Selena je znala da e klju za to drugo biti jasno vidljiv ako ona samo
uspe da shvati jednu finu poentu koja e se initi oiglednom onog momenta kad bude shvaena.
(Zaboga, Beronova hronina podozrivost inficirala je i nju u tolikoj meri da ak i u svojim mislima
upotrebljava izraz "ono drugo".)
Nijedan Zemljanin nee nai tu finu poentu, zato to nijedan Zemljanin nema razloga da za njom
traga.
Ben Denison e je, dakle, nai za nju, a za sebe samog nee.
Ali... kakvog smisla ima razmiljanje o tako komplikovanoj i apstraktnoj naunoj materiji, ako
e itav univerzum biti uniten?

12
Denison se trudio da suzbije nelagodnost koju je oseao zbog sopstvenog tela. Ruke su mu
neprestano polazile nadole, pipkale kao da trae pantalone sa eljom da ih povuku uvis. Pantalone
nije imao. Na sebi je imao samo sandale i najminimalnije gae, nelagodno tesne. Ali je, naravno,
nosio ebe.
Selena je bila slino obuena. "Ma, Ben", nasmeja se ona, "u tvom golom telu nema nieg
ravog, ako izuzmemo izvesnu mlohavost. Ovde je golotinja sasvim moderna. Zapravo, skini i te
gaice ako te steu."
"Ne!" promrmlja Denison. Pomakao je ebe tako da je sad visilo u naborima ispred njegovog
stomaka. Selena mu otre ebe.
"Daj mi to ovamo", ree ona. "Kakav e ti Lunar biti ako donese sa sobom svoj zemaljski
puritanizam? Dobro zna da je moralizatorsko skrivanje samo druga strana pohotljivosti. Te rei se
ak nalaze na istoj strani renika."
"Moram da se naviknem, Selena."
"Mogao bi da pone tako to e me ponekad pogledati a da pritom tvoj pogled ne sklinjava sa
mene kao da sam namazana uljem. Druge ene osmatra veoma efikasno, primeujem ja."
"Ako te pogledam..."
"Onda e izgledati da si suvie zainteresovan i bie ti neprijatno. Ali ako gleda uporno, navii
e se, pa vie nee ni primeivati. uj, evo ja u da mirujem, a ti zuri. Skidam gaice."
Denison je zastenjao. "Selena, ljudi su svuda oko nas a ti me zafrkava nepodnoljivo. Molim te
nastavi da hoda i pusti me da se naviknem na ovu situaciju."
"Vai, ali nadam se da primeuje da ljudi koji prolaze kraj nas ne zure u nas."
"Ne u tebe. U mene bogami ba gledaju. Verovatno nikad nisu videli oveka tako deformisano
graenog i tako starakog izgleda."
"Verovatno nisu", ree Selena vedro, "ali e morati da se naviknu na to."
Denison je, sav jadan, hodao dalje, svestan svake sede dlake na svojim prsima i svakog
valjukanja svog oputenog stomaka. Olakanje je osetio tek kad je hodnik postao ui a broj
prolaznika manji.
Sa radoznalou je gledao oko sebe; sad nije bio u onoj meri kao ranije svestan Seleninih
kupastih dojki i glatkih butina. Hodnik se inio beskonanim.
"Koliko smo puta prevalili?" upita on*
"Umorio si se?, ree Selena pokajniki "Mogli smo da uzmemo skuter. Zaboravljam da si sa
Zemlje."
"Nadam se da e zaboraviti. Zar to nije imigrantov ideal? Nisam ni najmanje umoran. Pa, u
svakom sluaju, jedva iole umoran. Ali mi je malice hladno." .
"To je samo u tvojoj mati, Ben", ree Selena vrsto. "To ti samo misli da bi trebalo da ti bude
hladno zato to si tolikim delom svog tela go. Zaboravi to."
"Lako je to rei", uzdahnu 'on. "Nadam se da hodam dobro."
"Vrlo dobro. Jo e ti meni kengurisati."
"I uestvovau u klizakim trkama niz nagibe na povrini. Seti se, ja sam samo umereno zaao u
godine. Nego, stvarno, koliko smo daleko otili?"
"Po mom utisku, oko dve milje."

"Dobri boe! Koliko milja hodnika postoji, sveukupno?"

"Bojim se da to ne znam. Stambeni hodnici sainjavaju relativno mali deo ukupne duine.
Postoje rudarski hodnici, hodnici za geologe, industrijski, mikoloki... Sigurna sam da zbir mora
iznositi nekoliko stotina milja."
"Imate li mape?"
"Naravno da postoje mape. Ne moemo raditi naslepo."
"A ti lino?"
"Pa, nemam sad mape pri ruci, ali za ovu zonu mi nisu ni potrebne jer mi je dobro poznata. Kao
dete sam ovde esto lutala. Ovo su stari hodnici. Veina novih hodnika mislim da svake godine, u
proseku, izbuimo dve ili tri milje novih hodnika nalaze se na sever u. Kroz njih ni za kakve pare
ne bih mogla da naem sebi put, bez mape. Moda ni sa mapom."
"Kuda idemo?"
"Obeala sam ti da u ti pokazati neto to jo nisi video ne, ne kai to, ne mislim na sebe i
to u ispuniti. Radi se o najneobinijem rudniku na Mesecu. Potpuno je postrani od turistikih ruta."
"Ne reci mi da na Mesecu imate dijamante?"
"Bolje od toga"
Hodnici su ovde bili nedovreni bili su od sive stene. Na pojedinim mestima nalazile su se
elektroluminiscentne povrine koje su hodnik osvetljavale mutno ali dovoljno. Temperatura je bila
prijatna, postojano blaga, a ventilacija tako blago efektna da se nije sticalo oseanje vetra. Ovde je
bilo teko shvatiti da se samo stoti na k metara iznad nalazi povrina, podvrgnuta naizmeninom
prenju i smrzavanju zbog kretanja Sunca koje dve nedelje grandioznim zamahom putuje preko neba
od horizonta do horizonta, a onda zae ispod i posle dve nedelje se ponovo pojavi.
"Ovo ovde da Li je hermetizovano?" upita Denison. Iznenada je postao neprijatno svestan da
nije daleko od dna okeana vakuuma, okeana koji se protee uvis, beskonano daleko.
"A, jeste. Ovi zidovi su nepropustljivi. Svi imaju i alarmne ureaje. Ako pritisak vazduha opadne
samo za deset procenata, i to u ma kom delu hodnika, nastane zavijanje i urlikanje sirena kakvo
nikad nisi uo, i bljetanje kakvo nikad nisi video."
"Koliko esto se to deava?"
"Ne esto. Mislim da niko nije poginuo zbog isticanja vazduha bar u poslednjih pet godina."
Onda, iznenada odbranaki, ona dodade: "Na Zemlji ima prirodne katastrofe. Neki veliki zemljotres
ili plimni talas moe da ubije hiljade ljudi."
"Ne protivim se, Selena." Digao je ruke. "Predajem se."
"Dobro", ree ona, "nisam htela da se uzbudim... uje li onaj zvuk?"
Zastala je u pozi sluanja.
I Denison je sluao. Odmahnuo je glavom. Odjednom se osvrnuo. "Tako je tiho. Gde su svi?
Sigurna si da nismo zalutali?"
"Nije ovo prirodna peina sa nepoznatim hodnicima. Na Zemlji imate takve peine, zar ne?
Videla sam fotografije."
"Da, veinom su to krenjake peine formirane proticanjem vode. To na Mesecu svakako ne
moe postojati, zar ne?"
"Pa prema tome ne moemo da se izgubimo", ree Selena smeei se. injenicu da smo sami
pripii sujeverju."
"emu?" Denison se trgao; njegovo lice se naboralo u izraz neverice.
"Ne ini to", ree ona. "Ostae ti silne bore. Tako. Izravnaj. Zna, sad izgleda mnogo bolje nego

kad si doao. To je zbog niske gravitacije i vebe."

"I zbog truda da se odri korak sa golim mladim damama koje imaju neobino mnogo
slobodnog vremena i neobian nedostatak pametnijeg posla nego to je oferski raspust."
"Sad me opet tretira kao turist-voditeljicu, a sem toga, nisam gola."
"Dodajem da golotinja plai manje nego intuicionizam,.. Ali ta ti je to o sujeverju?"
"Pretpostavljam da nije u pitanju pravo sujeverje, ali veina stanovnika grada sklona je da
izbegava ovaj deo hodnikog kompleksa."
"Ali zato?"
"Zbog onog to u ti pokazati." Opet pooe. "uje sad?"
Zastala je, a Denison je napeto sluao. "Misli ovo tiho kapanje? Kapkap.. Na to misli?"
Potrala je napred, dugim, gegavim, usporenim koracima Lunara koji leti bez urbe. Sledio ju
je, trudei se da imitira taj hod.
"Evo.. evo..
Denisonov pogled poao je za Seleninim ispruenim prstom; pokazivala je oduevljeno. "Dobri
boe", ree on. "Odakle to dolazi?"
To to je kapalo bilo je, oito, voda. Kapljice su putovale polako. Udarale su, jedna po jedna, u
maleni keramiki valov koji je zalazio u stenoviti zid.
"Iz stena. Zna, imamo na Mesecu vodu. Glavninu vode dobijamo. prenjem gipsa; to je za nae
potrebe dovoljno, zato to vodu prilino efikasno uvamo."
"To znam. To znam. Jo nijedno tuiranje nisam uspeo da dovrim. Kako vi narode uspavate da
ostanete isti, pojma nemam."
"Pa rekla sam ti. Prvo se pokvai. Onda zatvori vodu i rastrlja po sebi samo malo deterdenta.
Utrlja ga... Ben, neu opet da ponavljam. Uostalom na Mesecu nema nieg to te moe ba toliko
zaprljati... Ali nismo o tome priali. Postoji pokoje mesto gde lee zalihe vode, obino u formi leda
blizu povrine, u senci neke planine. Ako je naemo, ona poinje da kaplje. Ova voda kaplje od dana
kad je ovaj hodnik izbuen, a to je bilo pre osam godina."
"Ali zato praznoverica?"
"Pa voda je, oito, najkritiniji prirodni resurs od koga Mesec zavisi. Vodu pijemo, njome se
peremo, pomou nje odgajamo svoju hranu, pomou nje proizvodim, svoj kiseonik, sve funkcionie
zahvaljujui njoj. Kako bi mogli ne respektovati slobodnu vodu? im je ovo kapalite otkriveno,
naputeni su planovi da se tuneli proire u ovom pravcu, i rad se nee nastavljati dok ovo ne presui.
ak su ostavili zidove hodnika ovako nedovrene."
"To ve zvui kao sujeverje."
"Pa moda je to neka vrsta strahopotovanja. Nije se oekivalo da e potrajati due od
nekoliko meseci; takva kapalita nikad ne traju due od toga. Ali kad je ovo kapalite prevalilo svoju
prvu godinjicu, poelo je da se ini venim. Zapravo, tako ga i zovu: 'Eternal'. ak e i na mapama
nai da je tako obeleeno. Prirodno je da su mu ljudi pripisali neki znaaj; stekli su oseanje da e
njegovo presuivanje znaiti nekakvu zlu sreu."
Denison se nasmejao.
"Niko ne veruje stvarno u to", ree Selena zagrejano, "ali svako pomalo veruje. Shvata, nije
stvarno veno i mora jednom presuiti. Zapravo, tempo kapanja sad je samo treina od onoga to je
nekad bio, to znai da ovo kapalite polako umire. Pretpostavljam da ljudi ovako rezonuju: ko se
zatekne tu u asu kad kapalite presahne, i sam e potpasti pod zlu sreu. To bi bar mogao biti
racionalni nain da se objasni njihovo oklevanje da ovde dou."

"Zakljuujem da ti u to ne veruje."
"Nije bitno da li ja delim to verovanje ili ne delim, Vidi, sasvim sam sigurna da nee stati tako
odseno da krivica padne na ma koga. Kapae sporije i sporije, tako da niko nikad nee moi da
odredi u kom trenu je ba presuilo. Prema tome, zato se brinuti?"
"Slaem se sa tobom."
"Meutim, neke druge brige imam", ree ona, pravei prelaz glatko, "i volela bih da o njima
prodiskutujem sa tobom sad dok smo sami." Rairila je ebe i sela na njega, nogu prekrtenih.
"A zbog njih si me stvarno dovela ovde?" Doekao se na kuk i lakat i tako legao, okrenut njoj.
"Vidi, sad moe lako da me gleda", ree ona. "Navikava se na mene... Najzad, stvarno, i na
Zemlji su sigurno postojala vremena kad se zbog tela skoro golog nije pravila uzbuna."
"Vremena i mesta", sloio se Denison, "ali ne posle Krize. Od kad sam ja roen..."
"Na Mesecu je naelo 'Ponaaj se onako kako se Lunari ponaaju' sasvim dobro."
"Hoe li mi rei zato si me zapravo dovela ovamo? Ili da posumnjam da planira zavoenje?"
"Neka, hvala, zavoenje mogu da obavim sasvim udobno kod kue. Ovo je neto drugo. Na
povrini bi bilo najbolje, ali bi pripreme za izlazak privukle mnogo panje. To nije bio sluaj sa
dolaenjem ovamo. Ovo je jedina taka u gradu gde moemo biti razumno sigurni da nas niko nee
prekidati." Oklevala je.
"Dakle?" ree Denison.
"Beron je ljut. Zapravo, veoma ljut."
"To me ne iznenauje. Rekao sam ti da e se on ljutiti ako mu kae da znam da si
intuicionistkinja. Zato si smatrala da je toliko potrebno da mu to kae?"
"Zato to je teko stvari dugo skrivati od mog... pratioca. Dodue, on me verovatno ve ne
smatra pratiljom."
"ao mi je."
"Ma to se i onako ve bilo kvarilo. Dovoljno je potrajalo. Ono to mi vie smeta mnogo vie
jeste njegovo silovito odbijanje da prihvati tvoju interpretaciju pionajzerskih eksperimenata koje
si obavio posle osmatranja na povrini."
"Rekao sam ti kako e biti."
"Kae da je video tvoje rezultate."
"Bacio je na njih jedan pogled i jednom humnuo."
"Ovo prilino otenjava. Zar svako veruje prosto u ono u ta eli da veruje?"
"Dokle god je mogue. Ponekad i due."
"A ti?"
"Misli li, jesam li ljudsko bie? Svakako. Ne verujem da sam stvarno ostario. Verujem da sam
veoma privlaan. Verujem da se drui sa mnom zato to smatra da sam armantan mada uporno
navodi nau konverzaciju u oblast fizike."
"Ne! Ozbiljno govorim!"
"Pretpostavljam da ti je Nevil rekao da podaci koje sam prikupio nemaju signifikantnost zato to
su u okvirima margine greke, iz ega proistie da su sumnjivi; i to je sasvim tano... A ipak, ja radije
verujem da oni imaju onaj znaaj koji sam od poetka eleo u njima da naem."
"To, samo zato to eli da tako veruje?"
"Ne samo zato. Gledaj na to na ovaj nain. Pretpostavimo da Pumpa nije tetna ali da ja
insistiram da jeste tetna, U tom sluaju ja u ispasti budala a moja naunika reputacija bie teko
oteena. Ali ja ve jesam budala u oima ljudi koji odluuju, a nauniku reputaciju nemam."

"Zbog ega je to tako, Ben? Nekoliko puta si o toj prii nagovetavao poneto. Zar mi ne moe
ispriati celu priu?"
"Iznenadilo bi te kako malo ima da se pria. U dvadeset petoj godini bio sam jo uvek takvo dete
da sam se zabavio na taj nain to sam uvredio jednog glupaka, iz tog jednostavnog razloga to je
glupak. Poto on za svoju tupost nije kriv, onda sam ja, inei tako neto, ispao vea budala. Moja
uvreda oterala ga je na visine koje on, bez toga, ni sluajno nije mogao dostii..
"Govori o Halamu?"
"Naravno, i dok se on uzdizao, ja sam padao. Na kraju me je bacilo na Mesec."
"Zar je to tako ravo?"
"Nije. Pre bih rekao da je dobro. Zato moemo rei da mi je Halam, dugorono gledano, uinio
uslugu... Da se vratimo na ono o emu govorim. Upravo sam objasnio da nita ne gubim ako verujem
da je Pumpa tetna a pokae se da nije. S druge strane, ako verujem da je Pumpa bezopasna a pri tom
greim, doprineu unitenju sveta. Dodue, ja sam glavninu svog ivota ve proiveo; verujem i da
bih mogao da ubedim sebe da nemam mnogo razloga da volim oveanstvo. Meutim, samo
nekolicina ljudi naneli su mi zlo. Ako ja to uzvratim nanosei zlo svima, to bi bilo vraanje sa sasvim
nerazumnom kamatom. A ako hoe i manje plemeniti razlog, Selena, razmisli o mojoj erki.
Neposredno pre mog polaska na Mesec, ona je podnela molbu da joj se odobri raanje deteta.
Dozvolu e verovatno dobiti i ja u uskoro biti ako mi ne zamera to se tako izraavam deda.
Nekako bih voleo da moje unue moe da oekuje ivotni vek normalne duine. Zato vie volim da
verujem da je Pumpa opasna i da dejstvujem u skladu sa tim verovanjem."
Sa estinom, Selena ree: "Ali sutina mog pitanja je ovo: da li je Pumpa opasna ili nije? Mislim
na istinu a ne na to ta ko eli da veruje."
"Trebalo bi da ja to pitam tebe. Ti si intuicionistkinja. ta kae tvoja intuicija?'"
"Ali to i jeste ono to me nervira, Ben, Ne uspevam da steknem stvarno pouzdano oseanje, ni
ovakvo ni onakvo. Sklona sam oseanju da je Pumpa tetna, ali to je moda zato to u to elim da
verujem."
"U redu. Moda eli, Zato?"
Selena se alosno nasmeila i slegnula ramenima. "Bilo bi zabavno kad bi se pokazalo da Beron
nije u pravu. Kad misli da je siguran, on je na tako pogrdan nain siguran."
"Znam. eli da vidi njegovo lice kad bude prinuen da uzmakne. Dobro znam koliko
intenzivna moe takva elja biti. Na primer, ako Pumpa jeste opasna i ako ja to dokaem, moda u
biti pozdravljen kao spasilac oveanstva, ali ipak, kunem se, vie me zanima kako e izgledati
Halamovo lice. Ovim oseanjem se ne ponosim, i zato u, ini mi se, insistirati da podjednak deo
slave pripadne i Lamontu, koji to na kraju krajeva zasluuje, a svoje zadovoljstvo u ograniiti na to
da posmatram Lamontovo lice kad on bude posmatrao Halamovo lice. Na taj nain u biti za jedno
mesto pomaknut od uloge sitne due... Ali poinjem da priam besmislice. "Selena?" '
"Da, Ben?"
"Kad si otkrila da si intuicionistkinja?"
"Ne znam ba tano."
"U koledu si se valjda opredelila za fiziku?"
"O, da. I za neto matematike, ali u tome nikad nisam bila dobra. Kad pomislim, ni u fizici nikad
nisam bila dobra* Ponekad sam u oajanju pogaala odgovore; zna, pogodim ta treba da radim da
bih se domogla tanog odgovora. To je u mnogim sluajevima uspevalo, ali onda bi me pitali da
objasnim zato sam uinila to to sam uinila, i pokazalo bi se da to ne znam. Pomiljali su da varam,
ali to nikad nisu mogli da dokau."

"Nisu pomislili na intuicionizam?"

"Mislim da nisu. Ali nisam ni ja, Sve dok... pa, eto, jedan od mojih prvih seks-partnera bio je
fiziar. Zapravo, taj je otac mog deteta, ako verujemo da je zaista on dao onaj uzorak sperme, imao je
problem iz oblasti fizike i o tome mi je priao kad smo, posle, leali u krevetu. Valjda mi je to priao
tek tako, da bi o neem govorio. A ja njemu: 'Zna kako to meni zvui?' pa mu kaem. Iz iste
zafrkancije je probao po tom sistemu, i uspelo je. Bio je to zapravo prvi korak ka pionajzeru, koji je,
po tvojim reima, mnogo bolji nego protonski sinhrotron."
"Hoe da kae da je to bila tvoja ideja?" Denison je podmetnuo prst na putanju vodenih kapi,
zatim krenuo da stavi prst u usta, ali je zastao. "Da li je ova voda bezbedna?"
"Savreno je sterilna", ree Selena. "Odlazi u glavni rezervoar na preradu. Zasiena je, meutim,
sulfatima, karbonatima i jo kojekakvih stvaricama. Ukus ti se nee dopasti."
Denison je otro prst o gae. "Ti si pronala pionajzer?"
"Nisam ga pronala, Dola sam na prvobitni koncept. Trebalo je to onda razvijati, dugo, a
glavninu posla obavio je Beron."
Odmahnuo je glavom. "Zna, Selena, ti si zapanjujui fenomen, Trebalo bi da te posmatraju
molekularni biolozi."
"Trebalo bi? To nije moja ideja o zabavi."
"Pre priblino pola stolea kulminirao je veliki trend ka genetskom inenjerstvu..."
"Znam. Stvar je podbacila i izbaena iz kue. Sad je to ilegalno itava ta oblast prouavanja
u onoj meri u kojoj se nauno istraivanje moe proglasiti ilegalnim. Znam ljude koji su, bez
obzira na to, radili na genetikom inenjerstvu."
"Moe se pretpostaviti, ispitivali su intuicionizam?"
"Ne. Ne verujem."
"Ali poenta je u ovome: kad je juri na sektoru genetikog inenjerstva bio najvei, uinjen je i
pokuaj da se stimulie intuicija, Skoro svi veliki naunici imali su, naravno, sposobnost intuitivnog
uvianja; bilo je tvrenja da je to onaj pravi, bitni klju za kreativnost. Moglo se tvrditi da neka
odreena kombinacija gena donosi superiornu sposobnost intuiranja. Bilo je svakojakih nagaanja o
tome koja bi konkretna kombinacija gena mogla biti u pitanju."
"Rekla bih da sigurno ima mnogo moguih tipova koji bi zadovoljili "
"A ja bih rekao da si, ako sad koristi intuiciju, verovatno u pravu. Ali bilo je i nekih koji su
tvrdili da jedan gen, ili jedna mala povezana grupa gena, ima poseban znaaj u toj kombinaciji gena,
tako da bi se moglo govoriti o genu za intuiciju... Onda je sve to skupa propalo."
"Kao to sam rekla."
"Ali pre nego to je propalo", nastavi Denison, "injeni su pokuaji da se geni menjaju da bi se
intuicija pojaala. Neki su tvrdili da je izvestan uspeh postignut. Sigurno znam da su ti, menjani geni,
uli u genetski rezervoar, pa ako si ti kojim sluajem nasledila... Da Li je iko od tvojih dedova i baba
bio ukljuen u taj program?"
"Koliko je meni poznato, nije", ree Selena, "ali ne mogu da iskljuim tu mogunost. Jedan od
njih moda jeste, zapravo, ali ne znam... Ako ne zamera, reena sam da tu stvar ne istraujem. Ne
elim da znam."
"Moda ne zameram. Kod naroda je itava ta oblast postala strano nepopularna, pa ako za
nekog budu zakljuili da je produkt genetikog inenjerstva, nee ga ba lepo pozdraviti* , . Eto, na
primer, tvrdili su daje intuicionizam nerazdvojan od nekih nepoeljnih karakteristika."
"Ba ti hvala."

"Neki su to tvrdili. Posedovati intuiciju znai izazvati izvesnu zavist i neprijateljstvo kod ljudi iz
svoje okoline. ak je i onako blag, svetaki dobar intuicionist, Majkl Faradej, izazvao zavist i mrnju
kod Hamfri Dejvija. Ko moe rei da zavist ne podstiu ljudi sa izvesnom manom karaktera? A u
tvom sluaju ..
"Ne izazivam valjda u tebi zavist i mrnju?"
"Ne bih rekao da izaziva. Ali kod Nevila, meutim?"
Selena je utala.
Denison ree: "Kad si stigla do Nevila ve si bila, pretpostavljam, dobro poznata kao
intuicionistiknja."
"Pa ne bih ba rekla da sam bila dobro poznata. Sigurna sam da su neki fiziari to nasluivali.
Meutim, oni ovde na Mesecu nisu nita spremniji nego zemaljski fiziari da priznanja preputaju
drugome, pa su, valjda, uverili sebe da je ono to su od mene uli bilo samo besmisleno nagaanje.
Ali Beron je, dabome, znao."
"Vidim." Denison zauta.
Selenine usne su se grile. "Odnekud stiem oseanje da eli da kae; 'A, zato se on gnjavi s
tobom.' "
"Ne, Selena, naravno da ne. Sasvim si dovoljno privlana da bude eljena i sama po sebi."
"To i ja mislim, ali i sitnice su vane, a Berona je neizbeno morao interesovati moj
intuicionizam. to da ne? Ali Beron je insistirao da zadrim radno mesto turistikog vodia. Rekao je
da sam ja vaan prirodni resurs Meseca i da ne eli da me Zemlja monopolizuje kao to
monopolizuje sinhrotron."
"udna misao. Moda se radi o ovome: to ih je manje koji znaju za tvoj intuicionizam, manje e
ih nasluivati da si ti dala doprinos otkriima koja ovako bivaju pripisana njemu i samo njemu."
"Sad zvui isto kao Beron!"
"Je I'? A postoji li mogunost da on ispoljava posebnu netrpeljivost prema tebi onda kad tvoja
intuicija funkcionie posebno dobro?"
Slegnula je ramenima. "Beron je podozriv ovek. Svi mi imamo svoje mane."
"Onda, da li je mudro biti nasamo sa mnom?"
Selena otro ree: "Nemoj sad da te povreuje to to ga branim, On nije stvarno zabrinut da bi
izmeu nas moglo doi do seksualnog zastranjenja. Ti si sa Zemlje. Mogla bih ti rei i to da Beron
zapravo eli da se mi druimo. Smatra da mogu da uim od tebe."
"Jesi li neto nauila?" upita Denison hladno.
"Jesam... Ali, iako to moe biti njegov glavni razlog za podsticanje naeg prijateljstva, nije i
moj."
"A koji je tvoj?"
"Kao to dobro zna", ree Selena, "i kao to eli da uje od mene, prijatno mi je u tvom
drutvu. Da nije toga, mogla bih za znatno krae vreme da dobijem ono to elim."
"U redu, Selena. Prijatelji?"
"Prijatelji! Apsolutno."
"Onda ta si saznala od mene? Mogu li znati?"
"Da bi se to objasnilo, bilo bi potrebno dosta vremena. Zna da pumpnu stanicu ne moemo da
postavimo gde god elimo iz tog razloga to ne moemo da lociramo para-univerzum, iako oni
mogu da lociraju nas. To bi moglo biti zato to su oni mnogo inteligentniji ili tehnoloki mnogo
napredniji od nas..."
v

"to ne mora biti ista stvar", proguna Denison.

"Znam. Zato sam rekla 'ili'. Ali moda mi nismo ni toliko glupi ni toliko zaostali. Moda je u
pitanju neto sasvim jednostavno, na primer injenica da su oni mnogo tea meta. Ako je u parauniverzumu jaka nuklearna interakcija jaa, onda oni moraju imati daleko manja sunca i, po svoj
prilici, mnogo sitnije planete. Planetu na kojoj su bilo bi, u tom sluaju, mnogo tee nai. Opet,
postoji mogunost", nastavi ona, "da oni detektuju elektromagnetsko polje. Elektromagnetsko polje
jedne planete mnogo je vee nego planeta sama, te ga je mnogo lake detektovati. To bi znailo da
oni mogu da detektuju Zemlju, ali ne i Mesec, koji jedva da ima ikakvo elektromagnetsko polje.
Moda su zato podbacili nai pokuaji da aktiviramo pumpnu stanicu na Mesecu. A ako njihove male
planete nemaju neko znaajnije elektromagnetsko polje, onda ih mi ne moemo locirati."
"Privlana misao", ree Denison.
"Dalje, razmotrimo inter-univerzumsku razmenu osobina koja dovodi do toga da kod njih slabi
jaka nuklearna interakcija i nastupa hlaenje sunaca, dok kod nas jaa jaka nuklearna interakcija,
izazivajui zagrevanje i eksploziju naeg Sunca. Kakve su implikacije toga? Pretpostavimo da oni
mogu i bez nae pomoi, jednosmerno, da crpu energiju, ali da pritom postiu oajno slabu
efikasnost, tako da bi taj metod bio, pri normalnim okolnostima, totalno nepraktian. U tom sluaju
potrebni smo im, moramo im pomagati, slati koncentrisanu energiju u njihovom pravcu, naime
moramo im davati tungsten 186 i primati, zauzvrat, plutonijum 186, Ali pretpostavimo da na krak
galaksije implodira u kvazar, To bi dovelo, u blizini Sunca, do koncentracije energije neuporedivo
vee nego sad. Ta koncentracija potrajala bi moda preko milion godina."
"U tom sluaju", nastavljala je Selena, "dakle ako se formira kvazar, ak i sasvim slaba
efikasnost postaje dovoljna. Prema tome njima nije vano da li emo mi biti uniteni ili ne. Stavie,
moglo bi se rei da je za njih bezbednije da eksplodiramo. Dok ne eksplodiramo, moemo iz raznih
razloga da prekinemo rad Pumpe, i tada ga oni ne bi mogli produiti, bili bi bespomoni. Posle
eksplozije, stigli su na bezbedan teren: nema nikog ko bi se mogao umeati... Iz tog razloga, ljudi
koji kau 'Ako je Pumpa tako opasna, zato ti straobalno pametni para-ljudi ne prekinu njenu
upotrebu?' ne znaju o emu priaju."
"Da li se Nevil u razgovoru sa tobom posluio tim argumentom?"
"Jeste."
"Ali hlaenje para-Sunca bi se nastavilo, zar ne?"
"Od kakvog je to znaaja?" ree Selena nestrpljivo. "Opremljeni Pumpom, ne bi vie ni u kom
pogledu zavisili od svog sunca."
Denison je duboko udahnuo. "Selena, na Zemlji se prialo a ti to ni na koji nain ne moe
znati da je Lamont primio od para-ljudi poruku u kojoj se kae da je Pumpa opasna ali da oni nisu
u stanju da je zaustave. Niko te glasine ne uzima ozbiljno, ali pretpostavimo da su istinite.
Pretpostavimo da je Lamont zaista primio takvu poruku. Moda se radi o tome da meu para-ljudima
ima nekih koji iz humanosti ne ele da unite svet na kome su inteligentna bia sklona saradnji, ali i
drugih, mnogobrojnijih koji misle da su bog-zna-kako 'praktini' i koji se zato ovoj humanoj manjini
protive?"
Selena je klimnula glavom. "Pretpostavljam da je to mogue ... Sve sam to ja znala, tanije
intuicijom nasluivala, pre nego to si ti stupio na scenu. Ali onda si rekao ono, da nita izmeu
jedinice i beskonanog nije pametno. Sea se?"
"Naravno."
"Dobro. Razlika izmeu naeg i para-univerzuma lei tako oigledno u jakoj nuklearnoj
interakciji da zasad nita drugo nije bilo ni prouavano. Ali postoje etiri razliite interakcije, a ne

samo ta jedna, jaka. Te etiri interakcije su jaka nuklearna, zatim elektromagnetna, slaba nuklearna i
najzad gravitaciona. Proporcija njihovog intenziteta iznosi 130 : 1 : 10 : 10- . Ali ako ih ima etiri,
zato ne bi bilo bezbroj interakcija, s tim da su sve ostale suvie slabe da bi se mogle detektovati ili da
bi mogle na ma koji nain uticati na na kosmos?"
Denison ree: "Ako je jedna interakcija suvie slaba da bi se mogla detektovati ili da bi izvrila
ma kakav uticaj, onda, po svakoj operativnoj definiciji, ona ne postoji."
"U ovom univerzumu", odreza Selena. "Ko zna ta postoji ili ne postoji u para-univerzumima?
Ako je broj moguih vrsta interakcija beskonaan, i ako svaka od njih moe beskonano varirati
svojim intenzitetom u odnosu na bilo koju od njih, koju uzmemo za standardnu, onda je broj
razliitih kosmosa koji mogu postojati beskonaan."
"Moda je to beskonanost kontinuuma: alef jedan, a ne alef nula."
Selena se namrtila. "ta to znai?"
"Nije vano. Nastavi."
Selena nastavi: "Umesto, dakle, da se trudimo da radimo sa jednim para-univerzumom koji nam
se nametnuo i koji moda nimalo ne odgovara naim potrebama, zato ne pokuamo neto drugo,
naime, da iz bezbroja mogunosti izdvojimo kakav bi nam univerzum najbolje odgovarao i kakav
bismo najlake locirali. Kreirajmo jedan univerzum; najzad, ta god da kreiramo, to mora postojati;
onda ponimo traganje za njim."
Nasmeio se. "Selena, upravo je tim putem ilo i moje razmiljanje. Naravno, nigde ne pie da je
nemogue da se ja totalno prevarim, ali veoma su mali izgledi da se neko toliko briljantan kao ja
totalno prevari ako je i neko briljantan kao ti doao da sasvim istog zakljuka nezavisno... Zna ta?"
"ta?" upita Selena.
"Poinje da mi se dopada vaa prokleta meseevska hrana. Ili bar poinjem da se navikavam na
nju. Aj' se vratimo kui na klopu, a onda da pristupimo razraivanju svojih planova... I zna ta jo?"
"ta?"
"S obzirom da emo raditi zajedno, moe li jedan poljubac onako, eksperimentalist
intuicionistkinji?"
Selena je o tome razmislila. "Pretpostavljam da smo oboje u ivotu mnogo puta ljubili i bili
ljubljeni. to to ne bi bilo kao mukarac eni?"
"Mislim da u to moi da postignem. Ali ta da radim da ne bih ispao nespretan? Kakva pravila
vae za meseevski poljubac?"
"Sledi svoj instinkt", ree Selena nemarno,
Denison je briljivo stavio svoje ruke iza lea, Nagnuo se ka Seleni. Posle nekog vremena ruke
je premestio iza njenih lea.
-10

42

13
"A onda sam mu odistinski uzvratila poljubac", ree Selena zamiljeno,
"A je l' ? Znai jesi?'" ree Beron Nevil rapavim glasom. "Pa, to stvarno znai rtvovati se vie
nego to dunost zahteva."
"Ne bih znala. Nije bilo tako loe. Zapravo", nasmeila se, "bilo je prilino dirljivo gledati ga.
Bojao se da e ispasti nespretan pa je poeo sa rukama iza lea. Valjda da me ne zgnjei."
"Potedi me detalja."
"Zato, ta kog vraga ti mari?" planula je iznenada. "Ti si mi neki platonista, a?"
"Hoe drukije? Ovog asa?"
"Ne mora da radi po narudbini."
"Ali bilo bi dobro da ti radi kako ti je nareeno. Kad oekuje da e nam dati ono to nam je
potrebno?"
"im budem mogla", ree ona ravnim glasom.
"A on nee znati?"
"Njega zanima jedino energija."
"I spasavanje sveta", podsmevao se Nevil. "I to da postane heroj. I da pokae svima. I da ljubi
tebe."
"Sve to je priznao. A ta ti priznaje?"
"Nestrpljivost", ree Nevil Ljutito. "Priznajem da sam grdno nestrpljiv."

14
"Drago mi je", ree Denison odmoreno, "to je dnevni period okonan." Ispruio je svoju desnu
ruku, omotanu zatitnim slojevima, i zurio u nju. "Lunarno Sunce je neto na ta ne mogu da se
naviknem i ne elim da se naviknem. U poreenju s njim, ak i ovaj skafander mi se ini kao prirodna
stvar."
"ta fali Suncu?" upita Selena.
"Ne reci mi da ga voli, Selena!"
"Naravnoga ne. Mrzim ga. Ali, nikad ga i ne gledam. Ti si Ze... ti si naviknut na Sunce."
"Ne na ovakvo kakvo ima Mesec. Ovo sija iz crnog neba. Ne dovede do toga da zvezde izblede,
nego te zaslepi toliko da ih ne vidi. Vrelo je, tvrdo i opasno. Neprijatelj je; dokle god je to Sunce na
nebu, ne uspevam da se otrgnem oseaju da e svi nai pokuaji da umanjimo intenzitet polja
propasti."
"To ti je praznoverje, Ben", ree Selena sa dalekim prizvukom ogorenja. "Sunce nema sa time
nikakve veze. i tako smo bili u sred kratera; bilo je isto kao no. Zvezde i sve ostalo."
"Ne ba isto", ree Denison. "Svaki put kad bismo pogledali ka severu, Selena, mogli smo videti
blistanje onog osunanog pojasa. Nikako nisam eleo da gledam na sever, ali je taj pravac svejedno
privlaio moje oi. I svaki put kad bih u njega pogledao inilo mi se da oseam kako jako
ultravioletno udara u moj vizir."
"To je imaginacija. Prvo i prvo, u reflektovanom svetlu prisustvo ultravioletnog zraenja je
minimalno. Drugo, skafander te titi od zraenja."
"Ne titi od toplote. Bar ne mnogo."
"Ali sad je no."
"Da", ree Denison zadovoljno, "i to mi se svia." Osvrnuo se sa divljenjem koje nije prestajalo.
Debeli srp Zemlje bio je na nebu, naravno, na svom uobiajenom mestu; bio je ispupen ka
jugozapadu. Nad njim, konstelacija Oriona: lovac koji ustaje iz briljantne, povijene fotelje Zemlje.
Horizont je svetlucao mutno u svetlosti koja se odbijala sa Zemljinog srpa.
"Divota", ree on. "Selena, da Li pionazjer ita pokazuje?"
Selena, koja je bez komentara osmatrala nebesa, koraknu prema lavirintu opreme. Tokom
protekle tri alternacije dana i noi nagomilali su, ovde u senci kratera, svu tu opremu.
"Jo ne", ree ona, "ali to su zapravo dobre vesti. Intenzitet polja odrava se na vrednosti malice
iznad pedeset."
"Nije dovoljno nisko", ree Denison.
"Ne moe se dalje sniavati'" ree Selena. "Sigurna sam da su svi parametri adekvatni."
"I magnetsko polje?"
"U pogledu magnetskog polja nisam sigurna."
"Ako ga pojaamo, sve e postati nestabilno."
"Ne bi trebalo. Znam da ne bi trebalo."
"Selena, ja u tvoju intuiciju imam vie poverenja nego u ma ta drugo izuzimajui injenice.
Postae nestabilno. Probali smo."
"Znam, Ben. Ali ne ba u ovoj geometriji. Odravalo se na pedeset dva, fenomenalno dugo. Pa
prema tome, ako moemo na toj jaini da ga odravamo satima a ne minutima, onda sigurno
moemo da odrimo desetostruko ojaanje magnetskog polja minutima a ne sekundima... Pokuajmo.

 i
"Jo ne", ree Denison.
Selena je oklevala, onda odstupila i okrenula se na drugu stranu. "Jo uvek ti nedostaje Zemlja,
zar ne, Ben?" ree ona.
"Ne. Moda je to pomalo udno, ali ne nedostaje mi. I meni se ini loginim da bi trebalo da mi
nedostaje plavo nebo, zeleno tlo, tekua voda sve te klietirane kombinacije pridev-imenica
karakteristine ba za Zemlju i nijedno drugo mesto. Ne nedostaje mi nita od toga. ak ni u mojim
snovima ne pojavljuje se nita od toga."
"To se pokatkad dogaa", ree Selena. "Ima imija koji tvrde da ne oseaju nostalgiju. Oni su,
dakako, manjina; niko nikad nije uspeo da utvrdi ta je zajedniko svim pripadnicima te manjine.
Nagaanja idu od ozbiljne emocionalne deficitarnosti, odsustva sposobnosti za ma kakva oseanja, pa
sve do ozbiljnog vika emocija, do straha da e priznavanje nostalgije dovesti do sloma."
"U mom sluaju, mislim da je stvar dovoljno jasna, U poslednje dve decenije, pa i vie, ivot na
Zemlji nije bio ba mnogo prijatan, dok ovde, konano, radim na polju koje sam uinio svojim.
Imam i tvoju pomo... i vie od toga, Selena, druim se s tobom."
"Ljubazno je od tebe", ree Selena ozbiljno, "to stavlja druenje i pomo u taj redosled. ini se
da ti nije potrebno mnogo pomaganja. Da li ti samo glumi da ti treba pomo, da bi me zadrao u
svome drutvu?"
Denison se blago nasmejao. "Nisam siguran koji bi ti odgovor vie laskao."
"Pokuaj sa istinom."
"Istinu nije tako lako odrediti kad cenim i jedno i drugo u tolikoj meri." Okrenuo se pionajzeru.
"Intenzitet polja jo se odrava, Selena."
Selenin vizir je svetlucao svetlou Zemlje. "Beron kae", ree ona, "da je odsustvo nostalgije
prirodno, da ono odrava zdravlje uma. On kae da je ljudsko telo adaptirano na Zemljinu povrinu i
da se mora prilagoavati Mesecu, ali da to ne vai za ljudski mozak, koji je kvalitativno toliko
razliit od svih drugih mozgova da se moe smatrati novim fenomenom. Nije imao vremena da se
vee za povrinu Zemlje, pa zato moe, bez novih podeavanja, da se uklopi u druge ivotne sredine.
On kae da je zatvorenost u peine Meseca moda ljudskom mozgu najprijatnija, zato to predstavlja
samo uveanu varijantu zatvorenosti mozga u peinu lobanje."
"Ti u to veruje?" upita Denison zabavljajui se.
"Beron ume da govori tako da stvari zvue uverljivo."
"Mislim da se sa podjednakom plauzibilnou moe tvrditi da su peine Meseca prijatne zato to
predstavljaju ispunjenje fantazije o povratku u matericu. Zapravo", dodade on zamiljeno, "imajui u
vidu kontrolisanost temperature i pritiska, kao i vrstu i svarljivost hrane, mogao bih dobro da branim
tezu da je kolonija na Mesecu izvinjavam se, Selena, grad na Mesecu hotimina rekonstrukcija
fetalne ivotne sredine."
"Ne verujem da bi se Beron i jedan minut slagao sa tobom", ree Selena.
"Siguran sam da se on ne bi slagao", ree Denison. Osmotrio je Zemljin srp, gledao daleke mase
oblaka na ivici srpa. Zautao je, zanet u taj prizor. Selena se vratila pionajzeru, ali je Denison ostao na
svom mestu.
Posmatrao je kako Zemlja lei u svom gnezdu od zvezda. Preneo je pogled na nareckani
horizont Mesec: inilo mu se da tamo s vremena na vreme uoava po jedan oblai dima, kao da je
udario neki mali meteor.
Slinu pojavu je primetio, i na nju sa i izvesnom zabrinutou ukazao Seleni, prilikom prethodne
lunarne noi. Nju to tada nije zabrinulo. "Zemlja se malice pomie na nebu, zbog libracije Meseca,

pa zbog toga povremeno po koji mlaz Zemljine svetlosti preleti preko nekog malog uzdignua i
pogodi neko parence tla koje mu se nae na putu. Posmatrau se uini da je nastao oblaak praine
koja se uzdie. Uobiajena pojava. Ne obraamo panju." Denison je na to odgovorio: "Ali nekad bi
to mogao biti i meteori! Zar nikad ne udaraju meteoriti?"
"Naravno da udaraju", rekla je tada Selena. "Kad god si napolju, po nekoliko njih te verovatno
pogodi. Skafander te titi."
"Ne mislim na mikro-estice praine", bejae rekao Denison. "Mislim na krupnije meteorite koji
bi stvarno razrovali prainu i bacili je uvis. Koji bi mogli ubiti oveka."
"Pa, padaju i oni, ali malo ih je, a Mesec je veliki. Jo niko nije bio pogoen."
Gledajui nebo noas i razmiljajui o tome, Denison je video neto za ta je, preokupiran
drugim temama, u prvom trenu pomislio da je meteorit: taka svetlosti hitala je nebom. Ali to bi
mogao, meutim, biti prizor pada meteorita samo na Zemlji, koja ima atmosferu, a ne na Mesecu koji
je bezvazduan.
Ta svetlost bila je vetaka. Denison jo nije sredio utiske, a svetlost postade, sasvim jasno,
raketna letilica, mala, koja je naglo tonula ka tlu i prizemljila nedaleko od Denisona.
Iz letilice je izala samo jedna figura u skafandru. Pilot je ostao unutra, jedva vidljiv: tamna
mrlja meu pozicionim svetlima.
Denison je ekao. Etikecija skafandra zahtevala je da se pridolica, pristupajui grupi ljudi, prvi
izjasni ko je.
"Komesar Gottajn ovde", ree novi glas, "to verovatno moete i pogoditi po tome kako se
teturam."
"Ben Denison ovde", ree Denison.
"Da. To sam pretpostavio."
"Da li ste doli da traite mene?"
"Svakako."
"Svemirskim skakaem? Mogli ste..."
"Mogao sam", ree Gottajn, "upotrebiti izlaz P--4, koji je manje od hiljadu metara odavde.
Jesam, jesam. Ali nisam traio samo vas."
"Pa, nemam nameru da vas pitam ta ste time hteli da kaete."
"Nema razloga da se ponaam stidljivo. Niste valjda mislili da u ostati ravnoduan prema
injenici da obavljate eksperimente na lunarnoj povrini."
"To nije bilo u tajnosti. Mogao se zainteresovati ko god hoe."
"A ipak kao da niko ne zna detalje o tim eksperimentima. Znaju, naravno, jedno: znaju da radite
na stvarima koje su u vezi sa elektron-pumpom."
"Razumna pretpostavka."
"Zar? Meni se inilo da eksperimenti takve vrste, ako e biti iole uspeni, zahtevaju gigantsku
maineriju. To nije moje sopstveno znanje, shvatiete; konsultovao sam se sa onima koji bi morali
znati. A jasno se vidi da ne radite sa takvom mainerijom. Zato mi je palo na pamet da moda vi niste
pravi fokus za moju panju. Dok vi odvlaite moju panju, neki drugi moda izvravaju vanije
zadatke."
"Zato bih ja bio upotrebljen za skretanje panje?"
"Ne znam. Kad bih znao, manje bih se brinuo."
"Znai, na mene se motrilo."
Gottajn se zahehetao. "To da. Od dana kad ste doli. Ali dok ste vi radili ovde, mi smo

posmatrali itav ovaj region Meseeve povrine, miljama unaokolo. I za divno udo, ini se da ste vi,
Dr Denisone, i vaa pratilja, jedine osobe koje se ovde pojavljuju, izuzimajui neke koji obavljaju
svoje sasvim banalne rutinske zadatke."
"Zato je to udno?"
"Zato to to znai da stvarno verujete da ova vaa kojekako skrpljena mainerija neto postie,
ta god bila. Ne mogu poverovati da ste neznalica, zato smatram da vas vredi uti, ako mi kaete ta
to radite."
"Obavijam eksperimente iz oblasti para-fizike, komesare, ba kao to se pria. Tome mogu
dodati da su moji eksperimenti zasad bili samo delimino uspeni."
"Vaa pratilja je, verujem, Selena Lindstrom L., turistika voditeljica."
"Da."
"Neobian izbor asistenta."
"Inteligentna je, puna elje da uspe, zainteresovana, i izuzetno atraktivna."
"I voljna da radi sa jednim Zemljaninom?"
"I sasvim voljna da radi sa jednim imigrantnom koji e postati graanin Lune im se kvalifikuje
za taj status."
Selena im je prilazila. Njen glas odjeknu u njihovim uima. "Dobar dan, komesare. Vie bih
volela da ne prislukujem privatnu konverzaciju, ali, u skafandru, prislukivanje je neminovno sve
dok ne zaemo iza horizonta."
Gottajn se okrenuo. "Zdravo, gospoice Lindostrom. Nisam oekivao da razgovor vodim u
tajnosti. Da li vas zanima para-fizika?"
"O, da."
"Niste se demoralisali zbog neuspeha eksperimenta?"
"Nisu u pitanju totalni neuspesi", ree ona. "Eksperimenti su manje neuspeni nego to to Dr
Denison u ovom asu misli."
"ta?" Denison se naglo okrenuo na peti, Zamalo da izgubi ravnoteu; ispod njega izlete mlaz
praine.
Sad su sve troje bili okrenuti ka pionajzeru. Nekih metar i po iznad pionajzera blistala je jedna
svetlost, nalik na debelu zvezdu.
Selena ree: "Pojaala sam magnetsko polje, a nuklearno polje se odralo i ostalo stabilno
onda sam ga slabila sve vie i vie i najzad je..."
"Procurilo!" ree Denison. "Prokletstvo. Nisam bio oevidac tog dogaaja."
"ao mi je, Ben", ree Selena. "Prvo si se zaneo u sopstvene misli, onda je stigao komesar;
nisam mogla odoleti ansi da pokuam samostalno."
"Ali", ree Gottajn, "ta je zapravo to to ja tamo vidim?"
Denison ree: "To je energija koju spontano emituje materija koja iz drugog univerzuma curi u
na."
Tek to je to rekao, svetio u trenu nestade, a istovremeno se mnogo metara dalje pojavi slina,
ali slabija zvezda.
Denison se bacio ka pionajzeru, ali Selena, sva od lunarne gracioznosti, polete preko tla
efikasnije i stie prva. Ugasila je polje i daleka zvezda ieze.
"Vidi", ree ona, "taka curenja je stabilna."
"U malim razmerama nije", ree Denison, "ali ako imamo u vidu da je pomak od jedne svetlosne
godine teorijski isto toliko mogu kao i od sto metara, onda je pomak od samo sto metara udesna

stabilnost."
"Nije dovoljno udesna", ree Selena ravno.
Gottajn ih je prekinuo. "Dopustite da pogaam o emu govorite. Hoete da kaete da materija
moe da procuri ovde ili tamo ili ma gde u naem kosmosu nasumice."
"Ne sasvim nasumice, komesare'', ree Denison. "Verovatnoa pojave curenja opada sa
udaljenou od pionajzera; opada, rekao bih ja, prilino otro. Ta otrina zavisi od niza faktora.
Mislim da smo u tom pogledu dobro pritegli. Pa i tako, preskakanje za koju stotinu metara tamo-amo
je sasvim verovatno i vi ste, zapravo, jedno takvo preskakanje videli."
"Moglo se to pomai i u neku taku unutar grada, ili unutar naih lemova, moda."
"Ne, ne", ree Denison nestrpljivo. "Curenje je, bar kad se ostvaruje ovim tehnikama koje mi
koristimo, veoma zavisno od gustine materije koja je ve prisutna u ovom univerzumu. anse da se
pozicija curenja pomakne iz prostora koji je manje-vie vakuum u neki prostor gde postoji makar i
stoti deo atmosferskog pritiska kakav je u gradu ili u naim lemovima praktino su jednake nuli.
Bilo bi, da ponemo od poetka, nepraktino postavljati opremu za to prvo procurenje ma gde sem u
vakuum, pa smo zato i morali svoj pokuaj izvesti ovde, na povrini."
"Onda ovo nije kao elektron-pumpa?"
"Ni slino", ree Denison. "Kod Pumpe imate dvosmerni transfer materije, ovde jednosmerno
curenje. A nisu u pitanju ni isti univerzumi."
Gottajn ree: "Pitam se da li biste doli na veeru kod mene danas, Dr Denison?"
Gottajn je pokuao da izvede naklon prema Seleni, ali je, u skafandru, postigao samo grotesknu
parodiju naklona. "Biu oduevljen drutvom gospoice Lindstrom u nekoj drugoj prilici, ali ovog
puta, Dr Denison, moram razgovarati sa vama nasamo."
"Ma, samo napred", ree Selena zvonko. Denison je jo oklevao."I onako me sutra eka mnogo
zakazanih obaveza, a tebi e biti potrebno vreme da razmisli o nestabilnosti take curenja."
Denison neodluno ree: "Pa, dobro, onda... Selena, hoe Li mi javiti kad bude tvoj sledei
slobodan dan?"
"Uvek ti javim, zar ne? A i pre toga emo biti svakako u kontaktu... Zato vas dvojica ne krenete?
Ja u se pobrinuti za opremu."

15
Beron Nevil se premetao s noge na nogu na nain uslovljen teskobom sobe i Meseevom
gravitacijom, U veoj sobi i pri snanijem privlaenju nekog sveta, hodao bi urno tamo-amo. Ovde
se naginjao levo i desno, ponavljajui, u isti mah, klizanje napred-nazad.
"Onda si sigurna da to radi, je li tako, Selena? Sigurna si?"
"Sigurna sam", ree Selena, "To ti govorim evo ve peti put. Brojala sam tano."
inilo se da Nevil ne slua, Tiho a brzo, on ree: "Onda nije vano to se Gottajn tamo pojavio?
Nije pokuao da prekine eksperiment?"
"Nije. Naravno da nije."
"Nije bilo nikakvih indikacija da e pokuati da nametne svoju vlast..."
"Hajde, Berone, pa kakvu bi to vlast mogao da nametne? Da II e Zemlja poslati neki odred
policije? Sem toga ma, zna da ne mogu da nas zaustave."
Nevil je prestao da se kree. Neko vreme stajao je tako, nepomian, "Ne znaju? Ni sad ne znaju?"
"Naravno da ne znaju, Ben je gledao zvezde, onda je doao Gottajn, Zato sam pokuala da
postignem curenje polja, uspela, i odmah dobila i ono drugo. Benovi aparati...
"Ne nazivaj ih Benovim. Bila je to tvoja ideja, zar ne?"
Odmahnula je glavom odreno. "Dala sam nejasne sugestije. Detalji su Benovi."
"Ali ti to sad moe da reprodukuje. Za ime Lune, ne moramo da pitamo Zemljosa da to uini
za nas, je l' tako?"
"Mislim da sad mogu da reprodukujem deo toga, dovoljan, da nai popune svaku prazninu."
"Onda je u redu. Ponimo."
"Ne jo. O, prokletstvo, Berone, ne jo."
"Zato ne jo?"
"Treba nam i energija."
"Ali to imamo."
"Ne sasvim. Taka curenja je nestabilna; prilino gadno nestabilna."
"Ali to se moe srediti. Sama si tako rekla."
"Rekla sam da mislim da se moe srediti."
"Meni je to dovoljno dobro,"
"Ipak, bilo bi bolje imati Bena, tako da on predvidi detalje i stabilizuje taku curenja."
Izmeu njih zavlada utanje. Nevilovo tanko lice se polako izvijalo u izraz koji se bliio
neprijateljskom, "Ne veruje da ja to umem? Je li to?"
"Hoe li sa mnom na povrinu, pa da radimo na tom problemu?" ree Selena,
Opet utanje. Nevil nesigurnim glasom ree: "Ne smatram da ti je ta ironija duhovita. I neu da
ekam jo dugo."
"Ne mogu da zapovedam zakonima prirode. Ali mislim da nee biti jo dugo... Ako nema nita
protiv, morala bih sada da spavam. Sutra imam svoje turiste."
Jedan momenat inilo se da e Nevil gestom pokazati ka svom krevetu smetenom u
odgovarajue udubljenje, gestom koji bi znaio gostoljubivost; ali, taj gest, ako je uopte bio na putu,
nikad se nije rodio, a Selena nije niim pokazala da razume ili da ak i oekuje ma ta. Klimnula je
glavom umorno i otila.

16
"Nadao sam se, iskreno govorei", ree Gottajn smeei se nad slatkom, lepljivom meavinom
koja je trebalo da predstavlja desert, "da emo se ee viati."
Denison ree; "Ljubazno je od vas to se toliko interesujete za moj rad. Ako se nestabilnost
procurenja moe stabilizovati, mislim da e moje dostignue i dostignue gospoice Lindstrom
biti izvanredno znaajno."
"Govorite obazrivo, kao naunik... Neu vas vreati nuenjem onoga to ovde na Mesecu koriste
kao ekvivalent likera; to je jedina imitacija zemaljske kuhinje za koju sam jednostavno odluio da je
neu tolerisati. Moete li mi rei, jezikom za laika, ta ini to otkrie znaajnim?"
"Mogu da pokuam", ree Denison obazrivo. "Pretpostavimo da poemo od para-univerzuma.
Tamo je jaka nuklearna interakcija jaa nego u naem univerzumu, tako da i relativno male mase
protona mogu da odre fuzionu reakciju potrebnu da bi jedna zvezda sijala. Mase ekvivalentne naim
zvezdama eksplodirale bi estoko u para-univerzumu, koji ima mnogo vie zvezda, ali mnogo
manjih, nego na univerzum."
"Pretpostavimo, sada", nastavi on, "da imamo jaku nuklearnu interakciju mnogo slabiju nego to
je sluaj u naem univerzumu. U tom sluaju, ogromne mase protona imale bi tako malu sklonost ka
fuziji da bi za odravanje jedne zvezde bile potrebne vrlo velike mase hidrogena. Takav anti-parauniverzum drugim reima, univerzum koji je opozit para-univerzuma sastojao bi se od znatno
manjeg broja zvezda nego na univerzum, ali bi te zvezde bile daleko vee. Zapravo, ako bi se jaka
nuklearna interakcija mogla dovoljno oslabiti, postojao bi jedan univerzum koji bi se sastojao od
samo jedne zvezde; sva njegova masa bila bi u njoj. Bila bi to veoma gusta zvezda, ali relativno nereaktivna; moda ne bi emitovala vie zraenja nego to emituje nae Sunce."
Gottajn ree: "Greim li ja, ili je to ona situacija koja je vladala u naem sopstvenom
univerzumu pre Big Benga, velikog praska sva univerzumska masa bila je u samo jednom,
titanskom telu?"
"Da", ree Denison, "uistinu, taj anti-para-univerzum koji sam doarao sastoji se od onoga to
neki nazivaju 'kosmikim jajetom' ili skraeno 'kosmegom'. Ako elimo da naemo jednosmerno
curenje, treba nam kosmeg-univerzum. Onaj para-univerzum koji sad koristimo, sa svojim majunim
zvezdama, predstavlja takorei prazninu. Moete tragati i tragati i ne nai nita."
"Para-ljudi su, meutim, dosegli nas."
"Jesu, i to moda praenjem magnetskih polja. Ima izvesnih razloga da se veruje da u parauniverzumu nema znaajnijih magnetskih polja, to nam oduzima prednost koju oni imaju. S druge
strane, ako traimo kosmeg-univerzum, promaiti ne moemo, Kosmeg je sam po sebi itav taj
univerzum, pa prema tome, gde god udarimo nailazimo na materiju."
"Ali kako vrite to sondiranje?"
Denison je oklevao. "To je onaj deo koji ne mogu tako lako da objasnim, estice koje posreduju
u jakoj nuklearnoj interakciji zovu se pioni. Intenzitet interakcije zavisi od mase piona, a mi njegovu
masu moemo, pod izvesnim specijalnim uslovima, da menjamo. Lunarni naunici razvili su jedan
instrument koji nazivaju pionajzerom i koji moe da se prilagodi za izvrenje upravo tog posla. im
se masa jednog piona smanji ili povea on je, efektivno, deo drugog univerzuma; on postaje kapija,
taka prelaza. Ako se njegova masa dovoljno smanji, on postaje sastavni deo kosmeg-univerzuma. To
je ono to hoemo."
Gottajn ree: "I vi moete da usisavate materiju iz... iz tog kosmeg-univerzuma?''

"Taj deo posla je lak. im se formira kapija, influks nastaje spontano.

Materija ulazi nosei sopstvene zakone i u prvi mah je stabilna. Postupno se zakoni naeg
univerzuma ulivaju u nju, jaka interakcija poinje da jaa, ta materija se fuzionie i poinje da
oslobaa ogromnu energiju."
"Ali ako je super-gusta, zato se prosto ne rairi kao oblai dima?"
"I to bi dalo energiju, ali to zavisi od elektromagnetskog polja, a u ovom sluaju jaka interakcija
ima prvenstvo, zato to mi kontroliemo elektromagnetsko polje , Potrajalo bi, ako bih to pokuao da
objanjavam."
"Dobro, znai ona lopta svetlosti koju sam video bila je kosmeg-materijal u procesu fuzije?"
"Da, komesare."
"I ta energija se moe korisno usmeriti?"
"Svakako. I to u ma kojoj koliini. Ono to ste videli bilo je pristizanje u nau vasionu mikromikrogramskih koliina kosmeg-mase. Teorijski, nema nikakvog razloga da ne dovlaimo itave
tone odjednom."
"Dobro, dakle to se moe upotrebiti kao zamena za elektron-pumpu."
Denison je odmahnuo glavom. "Ne. Upotreba kosmeg-energije takoe menja osobine obe
vasione koje su u dodiru. U kosmeg-univerzumu jaka interakcija jaa, a u naem univerzumu slabi,
jer zakoni prirode poinju da se meaju. To znai da se u kosmegu fuzija polako ubrzava i
temperatura poveava. I nastupi trenutak..."
"I nastupi trenutak", ree Gottajn skrtajui ruke preko grudi i suavajui oi zamiljeno, "kad
kosmeg eksplodira: njegov Big Beng."
"Tako se meni ini."
"Smatrate li da se to dogodilo sa naim univerzumom pre deset milijardi godina?"
"Moda. Kosmogonisti su se pitali zato je prvobitno kosmiko jaje eksplodiralo u jednoj
odreenoj taki u vremenu, a ne na bilo kojoj drugoj. Jedno reenje bilo je da se zamisli oscilujui
univerzum u kome kosmiko jaje nastaje i odmah eksplodira. To reenje je kasnije eliminisano tako
da je preostao zakljuak da je kosmiko jaje moralo egzistirati dugo, a da je onda zapalo u krizu
nestabilnosti, koja je nastupila iz nekog nepoznatog razloga.'"
"Ali moglo se raditi o crpljenju energije preko granice razliitih univerzuma."
"Moda, ali to nije moralo biti dejstvo neke inteligencije. Moda ponekad nastaje spontano
curenje."
"A kad se Veliki Prasak dogodi", ree Gottajn, "da li emo i dalje moi da crpemo energiju iz
kosmeg-univerzuma?"
"Nisam siguran, ali to svakako nije neposredna briga. Ulivanje jakog interakcijskog polja u
kosmeg-univerzum morae, po svoj prilici, da traje milionima godina da bi tamo bila preena
kritina taka. Sem toga, moraju postojati i drugi kosmeg-univerzumi; moda ih ima bezbroj."
"A promene u naem univerzumu?..
"Jaka interakcija slabi. Sporo, veoma sporo, nae Sunce poee da se hladi."
"Moemo Li to da nadoknadimo upotrebom kosmeg-energije?"
"To nee biti potrebno, komesare", ree Denison revnosno. "U naem univerzumu, ovde, jaka
interakcija e slabiti zbog upotrebe kosmeg-pumpe, ali e jaati zbog nastavljene upotrebe obine
elektron-pumpe. Ako ujednaimo proizvodnju energije iz ta dva izvora, onda e se zakoni prirode
menjati u para-univerzumu i u kosmeg-univerzumu, ali u naim univerzumu nee. Mi smo tu drum
kojim se putuje u oba pravca, ali nismo, ni iz jednog ni iz drugog pravca gledano, terminus."

Denison nastavi. "Takoe, ne treba da se uznemiravamo zbog sudbine dvaju terminusa. Paraljudi su se, to se njih tie, moda ve prilagodili hlaenju svoga sunca, koje je moda i pre toga bilo
prilino hladno. A to se tie kosmeg-univerzuma, nema razloga da pomiljamo da bi tamo mogao
postojati ivot. Zapravo, izazivajui stanje koje dovodi do Big Benga mi emo moda stvoriti, tamo,
drugaiji univerzum koji e jednog dana postati podoban za nastanak ivota."
Gottajn je neko vreme utao. Njegovo debeljuno lice, tako umireno, izgledalo je kao da nema
nikakvih emocija. Klimao je glavom kao da potvruje kretanje nekih misli samo njemu poznatih.
Najzad ree: "Znate, Denisone, mislim da e ovo otvoriti sluh sveta. Sad bi trebalo da nestanu sve
tekoe u ubeivanju vodeih naunika da elektron-pumpa unitava svet."
"Vie ne postoji emocionalna nevoljnost da se to prihvati", ree Denison. "Sad e biti mogue
istovremeno prezentirati i problem i njegovo reenje."
"Kad biste bili spremni da pripremite jedan tekst o tome, struni rad, ako ja garantujem da e biti
brzo objavljen?"
"Moete li vi to da garantujete?"
"Ako nema drugog naina, onda e to biti dravno izdanje, zasebna knjiica."
"Vie bih voleo da prvo pokuam da neutralizujem nestabilnost take curenja, pa tek onda da
izvestim."
"Naravno."
"Sem toga mislim da bi bilo mudro", ree Denison, "urediti da Dr Piter Lament bude koautor. On
moe da obezbedi strogu matematiku obradu: to je neto to ja ne mogu, Sem toga, ja sam kroz
njegov rad izaao na svoj put. I jo neto, komesare...
"Da,"
"Sugerisao bih da i lunarni naunici budu ukljueni. Jedan od njih, Dr Beron Nevil, mogao bi
biti trei autor."
"Ali zato? Zar sad ne unosite nepotrebne komplikacije?"
"Njihov pionajzer je sve ovo omoguio."
"To se moe na adekvatan nain spomenuti... Ali, da li je Dr Beron stvarno radio na tom projektu
sa vama?"
"Nije direktno,"
"Onda zato ga uvlaiti?"
Denison je oborio pogled i rukom zamiljeno otresao prainu sa tkanine nogavice svojih
pantalona. "Bio bi to diplomatski potez", ree on. "Morali bismo izgraditi kosmeg-pumpu na
Mesecu."
"to ne na Zemlji?"
"Kao prvo, potreban nam je vakuum. Ovo je jednosmerni transfer, a ne dvosmerni kao u sluaju
elektron-pumpe, pa e se uslovi za njegovu praktinu primenu razlikovati u dva aspekta. Povrina
Meseca ima ve gotov vakuum, u ogromnim koliinama; obezbediti ga na Zemlji zahtevalo bi
ogroman napor."
"Ali bi se to ipak moglo uiniti, zar ne?"
"Drugo", ree Denison, "ako imamo dva gigantska izvora energije; ako ta energija stie iz dva
suprotna smera, a na univerzum je u sredini; pa ako se izlazne take nau preblizu, dogodie se
neto nalik na kratak spoj. Razdvojiti izlaze pomou etvrt miliona milja vakuuma, tako da elektronpumpa radi samo na Zemlji a kosmeg-pumpa samo na Mesecu bilo bi to idealno, zapravo to se ne
sme izostaviti, A ako emo operisati na Mesecu, bilo bi mudro, ak i pristojnosti radi, uzeti u obzir

osetljivosti lunarnih fiziara. Treba i njima dati deo."

Gottajn se nasmeio. "Da li je to savet gospoice Lindstrom?"
"Siguran sam da bi to bio njen savet, ali ta misao je dovoljno razumna da i sam, nezavisno,
doem na nju."
Gottajn je ustao, protegao se, onda dva-tri puta skoio u mestu, na onaj avetinjski spor nain
koji namee lunarna gravitacija. Pri svakom takvom odskoku razgibao je i kolena. Seo je opet i
rekao: "Je I' ste ikad ovo pokuali, Dr Denison?"
Denison je odmahnuo glavom.
"To navodno pomae cirkulaciji krvi u donjim ekstremitetima. To izvedem kad god mi se uini
da e mi noge utrnuti. Uskoro idem u krau posetu Zemlji, pa se trudim da izbegnem preterano
navikavanje na lunarnu gravitaciju... Hoemo li da popriamo o gospoici Lindstrom, Dr Denison?"
Sasvim promenjenim tonom Denison ree: "ta s njom?"
"Ona je voditeljica turista."
"Da. To ste ve rekli."'
"Takoe sam rekao da je to udan izbor asistenta jednome fiziaru."
"Ja sam zapravo samo amater-fiziar, pa bih rekao da je ona amater-asistent."
Gottajn se vie nije smeio. "Nemojte se igrati, doktore. Potrudio sam se da naem koliko god
sam mogao podataka o njoj. Njena prolost je vrlo otkrivajua, naime bila bi to, da se iko setio da
odsad u tu temu zaviri. Verujem da je to intuicionistkinja."
"Mnogi od nas su to", ree Denison. "Ne sumnjam da ste i vi sami na neki nain intuicionist.
Sigurno znam da ja na svoj nain to jesam."
"Postoji razlika, doktore. Vi ste naunik od karijere a ja sam, nadam se, administrator od
karijere... A ipak, gospoica Lindstrom, koja je intuicionist u tolikoj meri da vama moe biti korisna
u vioj teorijskoj fizici, radi kao obina turist-voditeljica."
Denison je oklevao. "Nema ona mnogo akademskog obrazovanja, komesare. Njena je intuicija
neuobiajeno jaka, ali nije pod svesnom kontrolom."
"Da li je gospoica Lindstrom proizvod onog nekadanjeg programa genetikog inenjerstva?"
"Ne znam, ali ne bih bio iznenaen ako je tako."
"Ali vi imate poverenja u nju?"
"U kom smislu? Pomogla mi je."
"Znate li da je ona supruga Dr Berona Nevila?"
"Postoji emocionalna veza, ali ne i zakonska, rekao bih."
"Ovde na Mesecu nijedna veza nije u naem smislu rei legalna. To je taj isti Nevil koga hoete
da pozovete da bude trei autor strunog rada koji ete napisati?"
"Da."
"Da li je to samo obina koincidencija?"
"Nije. Nevil se zainteresovao za moj dolazak, i mislim da je on zamolio Selenu da mi pomogne
u radu."
"Ona vam je to rekla?"
"Rekla je da se on interesuje za mene. To je bilo i prirodno, pretpostavljam."
"Da li vam pada na um, Dr Denison, da ona moda radi u svoju korist i u korist Dr Nevila?"
"Na koji nain bi se njihovi interesi razlikovali od naih? Pomogla mi je bez ikakvih ograda."
Gottajn se pomakao, poeo da pomie plea kao da hoe da veba miie. "Dr Nevil svakako

zna da je ena koja mu je toliko bliska intuicionistkinja. Zar je on ne bi upotrebio? Zato bi ona ostala
turist-voditeljka, ako ne da bi prikrila svoje moi sa nekim odreenim ciljem?"
"Koliko znam, Dr Nevil esto rezonuje na takav nain. Teko mi je da podozrevam nepotrebne
zavere."
"Otkud znate da su nepotrebne... Dok je moj raketni skaka lebdeo nad Meseevom povrinom,
upravo pre nego to se lopta radijacije formirala nad vaom opremom, gledao sam dole na vas. Niste
bili kod pionajzera."
Denison je nastojao da se priseti. "Nisam, Gledao sam zvezde; to mi je izgleda sklonost, kad sam
na povrini."
"ta je radila gospoica Lindstrom?"
"Nisam video. Kazala je da je pojaala magnetsko polje, a onda je konano dolo do curenja."
"Da li je uobiajeno da ona bez vas manipulie opremom?"
"Nije. Ali, mogu razumeti njen impuls."
"I da li bi se pritom neto izbacilo?"
"Ne razumem vas."
"Nisam siguran ni da ja samog sebe razumem. U onoj svetlosti Zemlje neto je mutno
zasvetlucalo, kao da neto leti kroz vazduh. Ne znam ta."
"Ne znam ni ja", ree Denison,
"Ne moete se setiti niega to bi prirodno moglo biti u vezi sa tim eksperimentom i to bi..."
"Ne."
"Onda ta je radila gospoica Lindstrom?"
"To jo uvek ne znam."
Za trenutak je tiina teko legla meu njih. Onda komesar ree: "Onda, kako ja sagledavam
stvari, vi ete nastojati da poboljate stabilnost take curenja i razmiljaete o pripremanju jednog
strunog rada. Ja u pokrenuti stvari na drugom kraju. Tokom moje uskoro-predstojee posete
Zemlji, urediu da se va rad publikuje i upozoriu vladu."
Bilo je to jasno upuivanje da je razgovoru kraj, Denison ustade, a komesar, kao, uzgred ree: "l
razmiljajte o Dr Nevilu i gospoici Lindstrom."

17
Zraenje je ukazivalo da je u pitanju tea zvezda, deblja, sjajnija. Denison je na svom viziru
oseao njenu toplinu; uzmakao je. U ovom zraenju postojala je jasna komponenta rendgenskih
zraka; njegov oklop e ga zatititi od toga, ali nema razloga da se taj oklop izloi iskuenju.
"Rekao bih da sad vie ne moemo imati nikakvih sumnji", ree on. "Taka curenja je stabilna."
"U to sam sigurna", ree Selena ravno.
"Onda da ugasimo sve ovo, i da se vratimo u grad."
Hodali su polako. Denison je osetio udnu malodunost. Vie nije bilo nikakve neizvesnosti,
nikakvog uzbuenja. Od ove take nadalje, mogunost neuspeha vie nije postojala. Vlada se
zainteresovala; stvari e se sve vie i vie izmicati iz njegovih ruku.
On ree: "Valjda sad mogu da ponem pisanje tog rada."
"Pretpostavljam da je tako", ree Selena paljivo.
"Jesi li opet razgovarala sa Beronom?"
"Jesam."
"Ima li u njegovom stavu ikakvih promena?"
"Ni najmanjih. Nee uestvovati. Ben..."
"Da?"
"Stvarno mislim da nije korisno razgovarati s njim. Nee saraivati ni u jednom projektu u
kome uestvuje vlada Zemlje."
"Ali ti si mu objasnila situaciju?"
"Kompletno."
"I ipak nee."
"Zatraio je da razgovara sa Gottajnom. Komesar je pristao da ga primi kad se vrati iz svoje
posete Zemlji. Moraemo do tad da ekamo. Moda e Gottajn imati neko dejstvo na njega, ali
sumnjam."
Denison je slegnuo ramenima, to je u skafandru bio sasvim nekoristan manevar. "Nisam ga
razumeo."
"Ja jesam", ree Selena blago.
Denison nije direktno reagovao. Ugurao je u kameno sklonite pionajzer i pratee aparate.
"Spremna?" ree on.
"Spremna."
Kliznuli su kroz vrata povrinskog izlaza P4, utali su. Denison je siao niz lestvice. Selena je
sletela mimo njega-, usporavajui pad hitrim grabljenjem pojedinih preaga. Denison je nauio da to
izvede, ali nije imao volje da se potrudi; njegov nain silaenja niz lestvice predstavljao je neku vrstu
buntovnog odbijanja da se prilagodi.
U pripremnoj zoni skidoe svoje skafandre i stavie ih u svoje orma-ne. Ormane zakljuae.
"Hoe Li sa mnom na ruak, Selena?" ree Denison.
Sa nelagodnou, Selena ree: "Izgleda uznemiren. Neto nije u redu?"
"Reakcija, rekao bih. Ruak?"
"Da, naravno."
Jeli su u Seleninom stanu; bilo je to na njeno insistiranje. "elim da razgovaram s tobom", rekla

je, "a to ne mogu da inim kako valja u kafeteriji."

Dok je Denison polako vakao neto to je imalo daleku slinost sa teletinom, ali sa ukusom
kikirikija, ona ree: "Ben, ti ni re ne progovara. Takav si ve nedelju dana."
"Nisam", ree Denison mrtei se.
"Jesi." Zabrinuto ga je pogledala pravo u oi. "Nisam sigurna koliko je moja intuicija uspena
izvan fizike, ali ini mi se da postoji neto to nee da mi kae."
Denison je slegnuo ramenima. "Na Zemlji oko ovoga prave silnu galamu. Gottajn je pre
polaska sa Meseca povukao ne kanape, nego itave kablove; Dr Lamont je sad junak dana tamo dole,
a meni predlau da se vratim im dovrim pisanje svog rada."
"Da se vrati na Zemlju?"
"Da. Izgleda da sam i ja junak dana."
"I treba da bude."
"Nude kompletnu rehabilitaciju", ree Denison zamiljeno. "Jasno je da mogu da dobijem mesto
na bilo kom pogodnom univerzitetu ili pogodnoj dravnoj ustanovi na Zemlji."
"Zar nisi to eleo?"
"Verujem da Lamont to eli; on bi u tome uivao; on e to sasvim sigurno i dobiti. Ali ja to ne
elim."
"Onda ta eli?" ree Selena.
"elim da ostanem na Mesecu."
"Zato?"
"Zato to je tu probojna otrica oveanstva, a ja elim da budem njen deo. elim da radim na
uspostavljanju kosmeg-pumpi, a to e biti samo ovde, na Mesecu. elim da radim na para-teoriji, i to
onakvim instrumentima kakve ti, Selena, moe da smisli i njima rukuje... elim da budem sa
tobom, Selena. Ali, hoe li ti ostati sa mnom?"
"Za para-teoriju sam zainteresovana koliko i ti."
"Ali zar te nee Nevil sad povui sa tog posla?" ree Denison.
"Beron da me povue?" Stisnutog grla ona ree: "Da li pokuava da me uvredi, Ben?"
"Ni najmanje."
"Pa onda, da li te nisam dobro razumela? Da !i ti sugerie da radim sa tobom samo zato to mi
je Beron tako naredio?"
"Zar nije naredio?"
"Jeste. Ali nije to razlog to sam ovde. Ja sam izabrala da budem ovde. Moda on misli da moe
da mi nareuje, ali to mu uspeva samo kad se njegova nareenja podudare sa mojom voljom, kao to
se desilo u tvom sluaju. Ne dopada mi se kad on zamilja da i u onim drugim sluajevima moe da
mi nareuje, a ne dopada mi se ni kad ti to zamilja."
"Vas dvoje ste seks-partneri."
"To smo bili, istina je, ali kakve veze to ima sa nareivanjem? Po tom osnovu mogu i ja da
nareujem njemu koliko i on meni."
"Onda moe da radi sa mnom, Selena?"
"Svakako", ree ona hladno, "ako to izaberem."
"Pa, da li to Izabira?"
"U ovom trenutku, da."
A Denison se nasmeio. "Mogunost da izabere suprotno, ili da Jednostavno bude spreena, eto
to me je, rekao bih, brinulo ovih nedelju dana. Plaio sam se da e kraj ovog projekta znaiti da vie

nee biti ni tebe. ao mi je, Selena, ne nameravam da te maltretiram sentimentalistikim vezivanjem

jednog matorog Zemljosa. .
"Pa, u tom umu nema nieg matorog ni zemljoskog, Ben. Postoje i vezivanja koja nisu
seksualna. Volim da sam s tobom."
Nastade tiina. Denisonov osmejak je izbledeo, zatim se vratio, mada moda neto mehaniniji.
"E ba mi je drago zbog mog uma."
Denison je otklonio pogled, malo otresao glavom, opet pogledao ka njoj. Posmatrala ga je
paljivo, skoro zabrinuto.
"Selena, u meu-univerzumskim curenjima pojavljuje se i neto drugo, a ne samo energija.
Podozrevam da si o tome razmiljala."
Tiina se ovog puta nastavljala i nastavljala, bolno; najzad Selena ree: "A, to.
Neko vreme njih dvoje su zurili jedno u drugo i Denisonu je bilo neprijatno, a Selena se
drala maltene kao lopov.

18
Gottajn ree: "Jo se muim da sasvim povratim svoje meseevske noge, ali to nije nita u
poreenju sa cenom koju sam platio pokuavajui da povratim svoje zemaljske noge. Denisone, bolje
je da i ne sanjate o povratku. Nikako vam ne bi uspelo."
"Nemam nameru da se vraam, komesare", ree Denison.
"Na neki nain, to je iva teta. Tamo bi vas mogli proglasiti za imperatora, aklamacijom. A to
se Halama tie..."
Denison, sa aljenjem, ree: "Imao sam elju da vidim njegovo lice, ali to je siuna ambicija."
"Lamont, naravno, dobija lavovski deo slave. On je tamo, na licu mesta."
"Ne smeta mi to. On je prilino slave i zasluio... Mislite li da e nam se Nevil stvarno
pridruiti?"
"Nesumnjivo hoe. Ve je krenuo... ujte." Gottajnov glas postade tii, dobijajui konspirativni
prizvuk. "Pre nego to on doe, elite li tablu okolade?"
"ta?"
"Tablu okolade. Sa bademom. Jednu. Imam izvesnu koliinu."
Denisonovo lice u poetku je pokazivalo konfuziju, ali se onda obasjalo shvatanjem. "Prava
okolada?"
"Da."
"Sigurni..." Njegovo lice je otvorilo. "Ne, komesare."
"Ne?"
"Ne! Ako okusim pravu okoladu, onda e mi, tokom tih nekoliko minuta dok mi je okolada u
ustima, nedostajati Zemlja; nedostajae mi sve zemaljsko. To ne mogu dozvoliti. To ne elim...
Nemojte mi je ak ni pokazati. Ne dajte ni da je omiriem ni da je vidim."
Komesar je izgledao kao da su mu planovi pobrkani. "U pravu ste." Uinio je veoma vidan
pokuaj da promeni temu. "Na Zemlji vlada ogromno uzbuenje. Naravno, uinili smo znatan napor
da spasemo Halamovo dostojanstvo. On e i ubudue imati neki znaajan poloaj, ali nikakav stvarni
uticaj."
"Prema njemu se postupa sa vie obzira nego to je on pokazivao obzira prema drugima", ree
Denison rezignirano.
"Nije to radi njega samoga. Ne smeta razbiti kult linosti koji je bio izgraen do takvih razmera;
nastupile bi negativne posledice po nauku kao takvu. Ugled nauke vaniji je nego Halam, u svakom
sluaju."
"Sa tim se u principu ne slaem", ree Denison sa estinom. "Nauka mora da pretrpi udarce koje
je zasluila."
"Sve ima svoje vreme i mes... Evo Dr Nevila."
Gottajn je smirio crte svog lica. Denison je svoju stolicu pomakao tako da bude okrenuta ka
ulazu.
Beron Nevil je uao sveano. Njegova figura je, nekako, pokazivala manje lunarske delikatnosti
nego ikad. Kratko je pozdravio obojicu, seo i prekrstio noge. Bilo je jasno da eka da Gottajn prvi
progovori.
Komesar ree: "Drago mi je to vas vidim, Dr Nevil. Doktor Denison mi kae da ste odbili
dodavanje vaeg potpisa pod rad koji e, siguran sam, biti klasino delo o kosmeg-pumpi."

"Nema potrebe da se ja tu potpisujem", ree Nevil. "Ne zanima me ta se dogaa na Zemlji."

"Poznati su vam eksperimenti sa kosmeg-pumpom? Shvatate implikacije?"
"Sve. Situacija mi je poznata isto tako dobro kao vama dvojici."
"Onda u nastaviti bez ikakvih preliminarnosti. Dr Nevil, vratio sam se sa Zemlje, a tamo je
doneta vrsta odluka ta e se odsad initi. Na tri take na povrini Meseca bie izgraene velike
kosmeg-pumpne stanice, rasporeene tako da e jedna uvek biti u nonoj senci. Tokom polovine
vremena, dve e biti u nonoj senci. One koje budu u nonoj senci, konstantno e generisati energiju,
koja e se pretenim delom putati da prosto izrai u svemir. Svrha e biti ne toliko da se energija
korisno upotrebi, nego uglavnom da se suzbiju promene u intenzitetu polja izazvane elektronpumpom."
Denison ga je prekinuo. "Tokom izvesnog broja godina moraemo i da nadmaujemo rad
elektron-pumpe da bismo vratili na sektor univerzuma na taku gde je bio pre nego to smo otpoeli
sa njenom upotrebom."
Nevil je klimnuo glavom. "Da li e Lunagrad imati mogunost da koristi ita od te energije?"
"Ako bude potrebno. Verujemo da e vam solarne baterije davati onoliko energije koliko vam
treba, ali niko se ne protivi da dopunjavate."
"To je ljubazno od vas", ree Nevil, ne trudei se da prikrije sarkazam. "A ko e izgraditi
kosmeg-pumpne stanice i u njima raditi?"
"Lunarni radnici, nadamo se", ree Gottajn.
"Lunarni radnici, znate", ree Nevil. "Radnici sa Zemlje bili bi suvie nespretni da na Mesecu
rade efektno."
"To uviamo", ree Gottajn. "Pouzdajmo se da e ljudi sa Meseca saraivati."
"A ko e odluivati koliko energije da se proizvede, koliko da se upotrebi za ovdanje potrebe,
koliko da se raspe zraenjem u kosmos? Ko odluuje o politici?"
Gottajn ree: "To bi morala vlada. Radi se o planetarnoj odluci."
"Vidite, dakle", ree Nevil, "radie Meseevci a predstavom e komandovati Zemljani."
Gottajn mirno ree: "Ne. Rade oni od nas koji najbolje umeju da rade, a odluuju oni koji
najbolje mogu da ocene celokupnost problema."
"ujem ja te rei", ree Nevil, "ali stvar se ipak svodi na to da mi radimo a vi odluujete... Ne,
komesare. Odgovor je ne."
"Mislite, neete izgraditi kosmeg-pumpne stanice?"
"Izgradiemo ih, komesare, ali e one biti nae. Mi emo odluiti koliko energije da
proizvodimo i kako da je upotrebimo."
"To nikako ne bi bilo efikasno. Morali biste neprestano raditi sa zemaljskom vladom, zato to e
kosmeg-pumpna energija morati da bude u ravnotei sa elektron-pumpnom energijom."
"Usuujem se rei da e i biti, manje-vie, ali mi imamo na umu druge stvari. Moete to saznati i
odmah sad. Energija nije jedini fenomen za koji vai zakon konzervacije, a koji postaje raspoloiv u
neogranienim koliinama im se preu univerzumske granice."
Denison se umeao. "Postoji nekoliko zakona o odranju. Svesni smo toga."
"To mi je drago", ree Nevil okreui ka Denisonu neprijateljski pogled. "Meu njima su i
zakon o odranju linearnog momenta inercije, kao i ugaonog momenta. Dokle god jedno telo
reaguje na gravitaciono polje u koje je uronjeno, i samo na to jedno gravitaciono polje, to telo je u
slobodnom padu i moe zadrati svoju masu. Da bi se pokrenulo ma kojim nainom, sem slobodnim
padom, mora da izvri akceleraciju negravitacionim putem, a da bi se to dogodilo, jedan njegov deo

mora biti otisnut u suprotnom smeru."

"Kao kod raketnog broda", ree Denison, "koji mora da izbacuje masu u jednom smeru da bi
ostatak mogao ubrzavati u suprotnom smeru."
"Siguran sam da vi razumete, Dr Denison", ree Nevil, "ali objanjavam zarad komesara.
Gubitak mase moe se minimalizovati ako se brzina izbacivanja silno povea, zato to je momenat
kretanja jednak proizvodu mase i brzine. Pa ipak, ma koliko velika bila brzina, neto mase se mora
odbaciti. Ako je masa koju treba ubrzavati ogromna, onda e ogromna biti i masa koju moramo
odbaciti. Ako, na primer, hoemo Mesec da..."
"Mesec!" ree Gottajn eksplozivno.
"Da, Mesec", ree Nevil smireno. "Ako hoemo Mesec da izguramo sa njegove orbite i
poaljemo van sunevog sistema, to bi zbog ouvanja kretanja bio poduhvat kolosalnih razmera, i
verovatno u praksi sasvim neizvodjiv. Ali ako se sila reakcije moe preneti na materijal kosmega u
drugom univerzumu, onda Mesec moe da ubrzava bilo kojim pogodnim ubrzanjem a da pritom ne
gubi ba nimalo mase. Bilo bi to, da se posluim slikom iz neke zemaljske knjige koju sam nekad
itao, kao guranje barke uzvodno, pomou motke koja see do dna."
"Ali zato? Mislim, zato biste eleli da pomerite Mesec?"
"Pomislio bih da je to samo po sebi jasno. ta e nam to zaguujue prisustvo Zemlje? Imamo
potrebnu energiju; imamo udoban svet kroz iji se slobodan prostor moemo iriti bar jo nekoliko
vekova, to da ne odemo svojim putem? Bilo kako bilo, mi odosmo. Doao sam da vam saoptim da
nas ne moete zaustaviti i da urgiram da ne nainite nikakav pokuaj meanja. Preneemo silu
reakcije i odleteti. Mi Lunari znamo tano kako da sagradimo kosmeg-pumpne stanice. Upotrebiemo
za svoje svrhe onoliko energije kolsko mi hoemo, ali emo proizvesti i vie, da bismo
neutralizovali promene koje nastaju radom vaih energetskih stanica."
Denison ironino ree: "To zvui veoma plemenito s vae strane: proizvodiete viak, radi nas.
Ali to, naravno, nije radi nas. Ako nae elektron-pumpe izazovu eksploziju Sunca, bie to mnogo pre
nego to stignete da se izvuete ak i iz unutranjeg dela sunevog sistema: gde god da budete,
pretvorie vas u paru."
"Moda", ree Nevil, "ali, u svakom sluaju, viak emo proizvoditi, tako da se to nee desiti."
"Ali to ne moete uiniti", ree Gottajn uzbueno. "Ne moete otii. Ako se suvie udaljite,
kosmeg-pumpa vie nee neutralizovati elektron-pumpu, a, Denisone?"
Denison je slegnuo ramenima. "Kad otputuju ak, do Saturna, ili jo dalje, nevolje mogu
nastupiti, ako je verovati mentalnoj kalkulaciji koju sam upravo obavio. Njima e, meutim, trebati
mnogo godina da se povuku do te daljine; za to vreme mi bismo sigurno konstruisali svemirske
stanice na prostoru gde je nekad orbitirao Mesec. Na te stanice stavili bismo kosmeg-pumpe.
Zapravo, nama Mesec ne treba. Neka ide samo to nee otii."
Nevil se kratko nasmeio. "ta vas navodi m pomisao da neemo? Niko nas ne moe zaustaviti.
Zemljani nemaju naina da nam nametnu svoju volju."
"Neete otii zato to bi to bilo bemisleno. Zato potezati itav Mesec? Kad je u pitanju tolika
masa, bie potrebne godine da bi se postigla akceleracija vredna potovanja. Puziete. Umesto toga,
izgradite zvezdane brodove; kilometrima duge brodove koji e imati kosmeg-pogon i nezavisne
ekologije. uda moete postii sa takvim brodovima i kosmegovskim bezreakctonim pogonom.
Neka vam za izgradnju brodova bude potrebno i dvadeset godina; oni e, svejedno, ubrzavati tako
uspeno da e za godinu dana stii i prestii onu taku na kojoj bi Mesec tada bio kad bi poeo da
ubrzava danas. Brodovi e moi, i da menjaju putanju za samo deli onog vremena koje bi Mesecu

bilo potrebno za to."

"A kosmeg-pumpe kojima nita nee initi protivteu? Kakve e biti posledice njihovog rada po
univerzumu?"
"Energija koju e troiti jedan brod, ili nekoliko brodova, bie daleko manja od one koja bi bila
potrebna planeti, a sem toga rasporedie se po prostranim oblastima univerzuma. Do neke znaajnije
promene moglo bi doi tek kroz vie miliona godina. Isplati se rizi kovati toliko, s obzirom na to
koliku ete manevarsku sposobnost stei. Mesec e se kretati tako sporo da je bolje ostaviti ga gde
je."
Nevil podrugljivo ree: "Ne uri nam se da ma gde stignemo sem to dalje od Zemlje."
Denison ree: "Nije ni blizina Zemlje liena izvesnih prednosti. Moe vam stizati priliv
imigranata. Imate kulturne veze i odnose. Imate, odmah iza horizonta, planetu sa dve milijarde
stanovnika. elite Li da se odreknete svega toga?"
"Sa zadovoljstvom."
"Da li to vai za sve Lunare? Ili samo za vas jednoga? Postoji u vama neto intenzivno, Nevile.
Odbijate da izaete na povrinu. Drugi Lunari izlaze, Nisu takvim izlascima oduevljeni, ali izlaze.
Unutranjost Meseca za njih nije, kao za vas, materica. Nije to njihov zatvor, a va jeste. U vama
postoji neki neurotini faktor koji je kod veine Lunara odsutan, ili bar znatno slabiji. Ako odvojite
Mesec od Zemlje, pretvoriete ga u zatvor za sve. Bie to onda jednoplanetni zatvor iz koga nee
moi da izae niko a ne samo vi zatvor iz koga ak nee moi ni da se vidi drugi nastanjeni
svet na nebu. Moda vi to elite."
"Hou nezavisnost; slobodan svet; svet koji nee biti izloen dodirima spolja."
"Moete da gradite brodove, koliko god hoete brodova, Moete bez tekoa da krenete u
svemir brzinama bliskim brzini svetlosti, ako reakciju prenosite na kosmeg. Moete da istraite itav
univerzum tokom samo jednog ljudskog ivotnog veka. Zar ne biste voleli da se ukrcate na takav
brod?"
"Ne", ree Nevil sa oitom averzijom.
"Ne biste hteli? Ili ne biste mogli? Morate li nositi Mesec sa sobom, ma kuda poli? Zato
moraju svi ostali da prihvate vau potrebu?"
"Zato to e tako biti", ree Nevil.
Denisonov glas nije se povisio, ali njegovi obrazi pocrvenee. "Ko vam je dao pravo da to
kaete? Ima mnogo graana Lune koji moda ne dele vaa oseanja."
"To se vas nita ne tie."
"Upravo to me se tie. Ja sam imigrant koji e se uskoro kvalifikovati za dravljanstvo. Ne elim
da za mene izbor vri neko ko nije u stanju da izae na povrinu i ko eli da svoj lini zatvor pretvori
u zatvor za sve Lunare. Napustio sam Zemlju zauvek, ali samo da bih doao na Mesec, samo da bih
ostao etvrt miliona milja daleko od matine planete. Nisam potpisao ugovor o odvoenju zauvek,
neogranieno daleko."
"Onda se vratite na Zemlju", ree Nevil ravnoduno. "Jo ima vremena."
"A ostali graani Lune? Drugi imigranti?"
"Odluka je doneta."
"Nije doneta.. Selena!"
Ula je Selena. Njeno je lice bilo sveano, a u njenim oima se primeivalo malo prkosa.

Nevilove prekrtene noge se ispravie, i obe cipele se spustie ravno na tlo.

Nevil ree: "Otkad eka u susednoj sobi, Selena?"
"Od pre nego to si ti stigao, Berone", ree ona.
Nevil je prenosio pogled sa Selene na Denisona i nazad. "Vas dvoje..." poe on, pokazujui
prstom sad ka jednom, sad ka drugom;
"Ne znam ta misli sa tim 'vas dvoje' ", ree Selena, "ali Ben je jo odavno saznao za
prenoenje momenta kretanja."
"Nije to bilo Seleninom krivicom", ree Denison. "Komesar je primetio da neto leti, u vreme
kad niko nikako nije mogao znati da e se on pojaviti. Pomislio sam da Selena moda testira neto o
emu dotad nisam razmiljao; posle nekog vremena setio sam se momenta kretanja. Posle toga...
"Onda, znai, znao si", ree Nevil. "Nije vano."
"Vano je, Berone", ree Selena. "Razgovarala sam o tome sa Benom. Otkrila sam da ne moram
uvek da prihvatim ono to ti kae, Moda ne mogu nikad na Zemlju, Moda ak i ne elim. Ali
otkrila sam da mi se svia da Zemlja bude na nebu, tu gde mogu da je vidim ako elim. Ne elim
prazno nebo. Porazgovarala sam sa jo nekima iz Grupe. Ne ele svi da odu. Veina je za to da
izgradimo brodove tako da mogu da odu oni koji to ele, a onima koji ele da ostanu da dopustimo
da ostanu."
Nevil je disao neujednaeno. "Priala si o tome. Ko ti je dao pravo da...
"Uzela sam sebi to pravo, Berone. Uostalom, to vie nije vano. Bie nadglasan."
"I to zbog..." Nevil ustade i pretei koraknu ka Denisonu.
Komesar ree: "Zamolio bih vas da se ne preputate emocijama, Dr Nevil. Moete vi biti Lunar
koliko hoete, ali da izmlatite nas dvojicu to, rekao bih, ne moete."
"Nas troje", ree Selena, "a ja sam takoe Lunarka. Ja sam ovo izvela, Berone; nisu oni."
"uj, Nevile", ree Denison, "to se Zemlje tie, Mesec moe da ode. Zemlja moe da izgradi
svoje svemirske stanice. Ali graanima Lune nije svejedno. Stalo je Seleni, i meni, i ostalima. Niko ti
ne brani da ode u kosmos, u slobodu, da pobegne. Kroz najvie dvadeset godina otii e svi koji to
budu eleli, zajedno sa tobom, ako bude u stanju da napusti matericu. A oni koji budu eleli da
ostanu, ostae."
Nevil polako opet sede. Na njegovom licu ocrtavao se poraz.

19
U Seleninom apartmanu svi su prozori sad prikazivali Zemlju. Ona ree: "Zna, Ben, glasanje je
stvarno ispalo protiv njega. I to znatnom veinom."
"Ja, meutim, ne verujem da e on odustati. Ako tokom izgradnje pumpnih stanica doe do
trvenja sa Zemljom, javno mnjenje na Mesecu moe promeniti stav."
"Nema razloga da doe do trvenja."
"Nema. U svakom sluaju, u istoriji ne postoje sreni zavreci, postoje samo krizne take koje
odu u prolost. Ovu smo kriznu taku bezbedno prebrodili, rekao bih, a o sledeima emo brinuti
onako kako budu nailazile i kako bude mogue predviati ih. Kad zvezdani brodovi budu gotovi,
napetost e sigurno znatno popustiti."
"Uverena sam da emo doiveti taj trenutak."
"Ti hoe, Selena."
"I ti, Ben, ne dramatizuj preterano svoje godine. Tek ti je etrdeset osam."
"Da li bi se ukrcala na neki od zvezdanih brodova, Selena?"
"Ne. Biu tada suvie stara, a sem toga, ni tad neu eleti da sa mog neba nestane Zemlja. Moj
sin bi mogao da poe... Ben."
"Da, Selena."
"Zatraila sam dozvolu za raanje drugog sina. Dozvolu sam dobila. Da li bi ti dao?"
Denisonov pogled se podie. Gledao ju je pravo u oi. Nije sklonila pogled.
On ree: "Vetako oploenje?"
"Naravno... Trebalo bi da ispadne interesantna genetska kombinacija."
Denison obori pogled. "Ne bi mi to laskalo, Selena."
Selena odbranaki ree: "To je prosto razumno postupanje, Ben. Vano je imati dobre genetske
kombinacije. Nema nieg loeg ni u prirodnom genetikom inenjeringu."
"Nieg ni najmanje loeg."
"To ne znai da ga ja ne elim i iz drugih razloga... Zato to mi se dopada."
Denison je klimnu glavom, ali nita nije rekao.
Selena skoro Ljutito ree: "Pa dobro, ne sastoji se Ljubav samo od seksa."
"Slaem se s tim. U najmanjem sluaju, ja te volim ak i ako se seks izbrie iz jednaine."
Selena ree: "A to se toga tie, seks se ne sastoji samo od akrobatike."
"I sa tim se slaem", ree Denison.
A Selena ree: "Uostalom ma, prokletstvo, mogao bi da pokua da naui."
"Ako bi ti pokuala da me ui", ree Denison blago.
Krenuo je ka njoj, oklevajui. Nije se udaljila.
Prestao je da okleva.

Chita(m) 2012.

Kazalo
protiv gluposti...
6.
1
6 (nastavak)
2
3
6 (nastavak)
4
5
6 (zavretak)
7
8
9
10
...bogovi sami...
1a
1b
1c
2a
2b
2c
3a
3b
3c
4a
4b
4c
5a
5b
5c
6a
6b
7abc
...bore se uzalud?
1
2
3
4
5
6
7
8
9

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19

Kazalo
protiv gluposti...
6.
1
6 (nastavak)
2
3
6 (nastavak)
4
5
6 (zavretak)
7
8
9
10
...bogovi sami...
1a
1b
1c
2a
2b
2c
3a
3b
3c
4a
4b
4c
5a
5b
5c
6a
6b
7abc
...bore se uzalud?
1
2
3
4
5
6
7
8
9

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19