Boris Mouravieff

GNOZA
KNJIGA DVA

Mezoterijski ciklus

TREI DEO
PUT

POGLAVLJE XV
(1)
Ovaj rad je planiran kao ciklus postepenog pribliavanja centru. To je razlog zato se u II
tomu vraamo pitanju Puta. Na ovom mestu verujemo da je neophodno otkriti tano mesto
civilizovanog oveka u naoj civilizaciji i eri u svetlu ezoterijske doktrine. To je delimina
rekapitulacija naeg steenog znanja o ljudskoj Linosti, koja je formirana uslovima
savremenog ivota u tom miljeu, kako ga danas razumemo. To poprima oblik analize
spoljanjeg oveka, koji pripada ponavljamo civilizovanom sloju drutva.
Podaci izvedeni tom analizom se, naravno, ne mogu primeniti na svakog lana te elite, koja,
uzeta kao celina, obrazuje vladajuu klasu i igra ulogu moralnog vodia za ljudsko drutvo.
Izbegnimo generalizaciju: silom sprovedena jednakost je formula, vodi u zabludu, ignoriui
injenicu da je osnovni princip Prirode jedinstvo razliitosti. Ona jednostavno opisuje
zajednike stereotipe, koji ine korisnu osnovu za analize; moemo ostaviti mnoge i razliite
izuzetke po strani do daljnjeg.
(2)
Da bismo uinili predloenu psiholoku studiju lakom, verujemo da bi bilo korisno
predstaviti jednu ideju, koja see do grke mitologije, gde se javlja u obliku uvenog
udovita: Himere.
U mitologiji ona ima glavu lava, kozije telo, rep zmaja i bljuje kovitlace plamenova i vatre.
Kae se da je Himerin otac bio Tifon, princip zla i sterilnosti a njena majka Ehidna, polu-ena
i polu-zmija, iji je otac bio Hrisoar, roen iz krvi Meduze. Iz grke mitologije slika Himere je
preneta u hrianstvo. Nalazimo je kao ornamentalni motiv na nekim gotikim katedralama.
Na primer, gargojle na crkvi Notre Dame u Parizu su izvajane u obliku Himere sa
stilizovanom glavom lava i samo prednjim delom tela. U nekim pravoslavnim crkvama oblik
himere obrazuje ornament biskupskog trona. Izvajane u drvetu, one su prikazane cele,
savijene na svakoj strani sedita, gde slue kao oslonci za ruke.
Originalno ezoterijsko znaenje ovog udovita je izgubljeno, iako je njegovo simbolino
znaenje poznato i preneto u savremeni jezik: pod himerom podrazumevamo lanu ideju ili
besplodnu imaginaciju. Himerijski um sadri po sebi iluziju i himerijski projekat propada
kada se suoi sa injenicama, budui da je neosnovan i neostvarljiv.
Pokuajmo da ponovo otkrijemo ezoterijsko znaenje Himere, koje je inicijacijska tradicija
sakrila u mitu. Mi znamo da su sva bia u Prirodi podeljena na tri kategorije u zavisnosti od
broja centara u svojoj psihi. Prva kategorija su bia, koja imaju psihu sa samo jednim
centrom: oigledno motorikim centrom. Bia koja pripadaju drugoj kategoriji imaju dva
centra: motoriki i emocionalni. Najzad, kao bia koja poseduju tri centra, ljudi imaju
motoriki centar, emocionalni centar i intelektualni centar.
Legendarna Himera je ivotinja vieg tipa: sa lavljom glavom i kozjim telom ona neosporno
spada u drugu kategoriju bia koja poseduju dva centra. Kada bi bila ivo bie, zbog ove
injenice bi imala motoriki i emocionalni centar. Ona zaista ima dva centra u psihi, ali oni su
motoriki i intelektualni. Tako ona moe imati samo nerealnu egzistenciju, himerinu u
pravom znaenju te rei, jer u Prirodi ne postoji drugaije dvocentrino bie osim onog sa
motorikim i emocionalnim centrom.

Iz kog razloga je to udovite bilo ukljueno u mitologiju davne antike koja se protee do
samih izvora Inicijacije?
Simbolizam Himere se mora prouiti u svoja oba aspekta i to e nam pomoi da bolje
razumemo stanje spoljanjeg oveka, kojim dominira provizorno T nepotpune Linosti kao i
vremena, u kome ona provodi svoj ivot.
(*)
Vratimo se na originalni dijagram tri centra psihe i pozitivnog i negativnog dualiteta njihovog
normalnog funkcionisanja: Videli smo da je motoriki centar najrazvijeniji i najbolje
organizovan od sva tri centra. Kada je ovek roen, taj centar ve funkcionie na veoma
kompleksan nain. Spermatozoid ima motoriki centar, ija je najvanija uloga izraena
motorikom funkcijom, dok instinktivnu funkciju obezbeuje jajna elija i od trenutka
stvaranja embriona instinktivni deo majinog motorikog centra. Taj motoriki centar
upravlja graenjem tela fetusa i regulie njegov rast i zatim i njegov razvoj do trenutka
roenja. Posle roenja deteta individualizovani motoriki centar osigurava rast ljudskog tela i
uz pomo intelektualnog centra ili ponekad voen njime - njegov razvoj, to podrazumeva
fiziko i psiho-fiziko uenje. To znai da u oveku od trenutka njegovog roenja motoriki
centar radi u potpunosti u svom pozitivnom i u svom negativnom motorikom delu. On je
takoe nosilac svih predispozicija, kako tela, tako i psihe, koje ovek stie preko krvi svog
porekla
kao
i
iz
svojih
sopstvenih
ranih
iskustava.

e
e
e
FIG. 11

Dok su kod motorikog centra odreeno obrazovanje i instrukcije potrebni da dovre njegov
razvoj, kod intelektualnog centra je suprotno sluaj i sve mora biti uinjeno iznova, jer on je
roen nedirnut: tabula rasa. On sve mora da naui i njegovo kompletno formiranje tek treba
da se obavi.
2) Isti je sluaj sa niim emocionalnim centrom novoroeneta. On je tabula rasa i to mu omoguava
da primi odreene energije iz vieg emocionalnog centra, jer on je uvek ist. Ali on treba da bude
potpuno odgojen, upravo kao i nii intelektualni centar. Prim.ur.

(4)
Moe se rei da je itav sistem modernog sistema javnog obrazovanja osnovnog, srednjeg
i visokog orijentisan ka rastu i razvoju intelektualnog centra. Naa kultura je intelektualna
par excellence; naziv intelektualca ukazuje da je ovek naeg vremena, bilo koje socijalne
klase, sposoban da igra aktivnu ulogu u evoluciji savremene kulture.
Naspram prekomernog razvoja motorikog i intelektualnog centra, emocionalni centar
civilizovanog savremenog oveka izgleda kao slabana veza. Ljudsko drutvo kako ga
danas zastupaju javni zvaninici - je u sutini malo zainteresovano za njegov razvitak. Ne
samo da religijska nastava vie nije obavezna u civilizovanim zemljama, ve ona stoji pod
uticajem raspoloenja koje prevladava; moe se rei, da je intelektualizovana. Zbog toga

nije iznenaujue da se ovekov emocionalni centar, preputen sopstvenoj sudbini, dalje

degenerie sa godinama. Jer zakon je jasan: ono to ne raste i ne razvija se, e se
degenerisati. To stanje se odvija neprimetno. Sa jedne strane ono je univerzalno, sa druge
strane, uslovi u kojima ivimo, nikada ne zahtevaju od oveka razvoj njegovog
emocionalnog centra, kako je to sluaj sa preostala dva. Intenzivnim razvojem motorikog i
intelektualnog centra ovek naeg vremena moe izgraditi briljantnu karijeru, bez potrebe
da se okrene sutinskim funkcijama emocionalnog centra. Upravo obrnuto je sluaj. ovek
se ponekad plai ometanja sa njegove strane, kao da bi on mogao izmeati karte njegove
hladne i realistine kalkulacije i omesti karijeru, ostvarenu pod vostvom dva druga centra, i
na taj nain oteati napore, koje on ini da dostigne jedine ciljeve koji mu se ine realnim.
U principu, emocionalni centar je aktivniji kod sasvim male dece, pre nego to ona postanu
svesna T svoje linosti, jer je tada znatno istiji. Ukoliko detetov motoriki centar ne
poseduje dovoljno uroenih predispozicija, ili ako su one suvie negativne i dok god njegov
intelektualni centar nije dovoljno razvijen da bi preuzeo dominaciju, emocionalni centar e
delovati, a motoriki centar e se esto povlaiti i slediti njegove stope, posebno kod deteta
koje je ovek broj 2. Usled obrazovanja i treninga, koji je u naoj civilizaciji orijentisan ka
intenzivnom treningu negativnog dela motorikog centra i ka intelektualnoj kulturi, u
civilizovanim krugovima ivota psihe, aktivnost emocionalnog centra je jo vie potisnuta u
pozadinu, da bi pala u san, graniii se sa letargijom.
To je osnovni razlog za oigledno neizbalansirani razvoj ljudske Linosti: visoko inteligentan i
dovoljno umean dok je u pitanju negativan deo motorikog centra, ovek je dinamian u ta
dva domena, zadravajui slabost i iznenaujuu pasivnost na emocionalnom planu.
W
I
ivot u naim vremenima namee veoma veliki i jednostrani pritisak funkcionisanju
ovekove psihe posebno njegovoj panji u svim njenim aspektima, kao i njegovim
intelektualnim kapacitetima. Ta injenica stvara reakciju u oveku i vodi do potrebe za
relaksacijom da bi se vratila ravnotea.
Kada bi razvoj centara bio izbalansiran, ta relaksacija bi se normalno izrazila u njegovom
pozitivnom emocionalnom ivotu, koji bi onda bio adekvatan intelektualnoj kulturi, i kada bi
to bio sluaj, ovekov motoriki centar bi se tokom relaksacije sinhronizovao u vibracijama
sa emocionalnim centrom, obavijajui intelektualni centar. To bi omoguilo pristup stazi koja
vodi ka oplemenjivanju seksa. Trenuci relaksacije, shvaeni na taj nain, bi tada vodili do
kreativne inspiracije, koja je na planu psihe analogna koncepciji na fizikom planu.
Sve mogunosti za ovekov ezoterijski razvitak, dok deluje u svetu, lee u tome. Meutim,
mora biti ispunjeno nekoliko prethodnih uslova pre nego to se dosegne ta mogunost. To je
mogunost za oveka 4, koji se pribliava drugom Pragu i spreman je da pree u Kraljevsto
Nebesko sa svojim telom i duom sjedinjenim sa svojim polarnim biem.
Oigledno je da to nije sluaj kod nekoga ko je tek preao prvi Prag i upinje se da se uspne
Stepenitem. Ali neofit (uenik) nikada ne sme da izgubi iz vida mogui rezultat svojih
napora, prvi opipljivi rezultat, prema kome mora arko da stremi. Uz pomo odravanja slike
tog boanskog stanja stalno prisutne u umu, dok se istovremeno konstatuje sadanje stanje
u svojoj ogoljenoj istini, on e biti u stanju da unutar sebe kreira razliku potencijala
sposobnu da proizvede visoku tenziju energije, dovoljno snane da mu omogui da obavi
svoj ezoterijski rad sa nekim ansama za uspeh.

(*)
Da bismo postali svesniji istinskog stanja Linosti savremenog civilizovanog oveka,
ponoviemo ono to znamo o tome. Primetiemo da generalno, iako je pozitivni deo
emocionalnog centra u gotovo neprekidnom stanju letargije, ako ne i paralizovan, njegov
negativni deo esto deluje. On posebno reaguje na neprijatne okove, koji dolaze bilo spolja,
bilo iznutra. To su negativne emocije, koje smo ve spomenuli, ukazujui na njihove
destruktivne efekte. S obzirom na to ovek u velikoj meri sledi navike ivotinja: reakcija u
velikoj meri premauje vanost svog uzroka. Poto smo to rekli, moemo predstaviti Linost
civilizovanog oveka ispravljajui prethodni dijagram na sledei nain:

+
+
+

(figura 12)

Ako bismo eleli da ovaj dijagram predstavimo u zoo-morfnom obliku, logino bismo to
uinili sluei se Himerom: glava lava, telo koze i rep zmaja. To je himerino bie, koje
bljuje plamenove i vatru u svakoj prilici.
U svom maru prema smrti ovek, ija je psiha formirana na taj nain, moe u stvari kao
Himera da se pozove na oinstvo Tifona, princip zla i ezoterijske sterilnosti. To je
helenistika slika avola u njegovom aspektu laova ili oca lai, o kome je Isus govorio. U
grkom tekstu u pasau Jevanelja po Jovanu nalazimo to pseudos, re koja je ula u
evropske jezike i oznaavala neto lano. Sada moemo bolje prodreti do smisla Hristovih
rei Farisejima: Va je otac avo; i slasti oca svojega hoete initi. (Jovan VIII, 44).
U takvom biu intelektualni centar je u principu veoma razvijen. Iako je ovaj fenomen
pozitivan po sebi, ipak je rezultat takav da on jako pretee u odnosu na ostatak Linosti. Taj
disbalans je dodatno pojaan injenicom, koja je gore objanjena, da je pozitivni deo
emocionalnog centra najdragoceniji organ itavog organizma ovekove psihe polu
paralizovan. Negativni deo, preputen sam sebi, je tako ostao bez ikakve mogunosti da
ispuni svoju korisnu ili konstruktivnu ulogu i podri ovaj drugi u njegovom radu. On se
pokree samo da bi dopustio oveku da izrazi svoje negativne emocije i ovek to uvek
iznova ini, uprkos njihovim destruktivnim efektima.
Primetimo jo jednom da je to stanje ovekovog emocionalnog centra analogno onom kod
ivotinja, kod kojih pozitivan deo ovog centra po pravilu ostaje neprobuen. Kod
civilizovanog oveka on zapada u letargiju, jer je zanemaren. Razlika je u tome da ga
ivotinja ne moe probuditi, osim prestajui da bude ivotinja, dok ovek to moe uiniti
svesnim naporom koji ini u odgovarajuim vebama.

Kao to gornji dijagram prikazuje, kod veine civilizovanih ljudi pozitivan deo emocionalnog
centra je praktino paralizovan posle veoma intenzivnog razvoja intelektualne kulture:
oseanja se tako lako povlae pred kalkulacijom.
Kada je re o motorikom centru, u sluaju koji nas interesuje, on funkcionie sa punim
kapacitetom. Odgovoran za prirodne instinktivne i motorike funkcije, koje osiguravaju ivot
organizma i pokrete tela, on je oduvek bio predmet specijalne obuke: vojne, sportske,
umetnike itd. Ali uz to, zbog stanja letargije pozitivnog dela emocionalnog centra kod
savremenog oveka, motoriki centar ga takoe zamenjuje u njegovim funkcijama, dobro ili
loe. Motoriki centar zamenjuje pozitivne nenosti oseanja, koje usnuli emocionalni centar
nije u stanju da proizvede, strasnim nenostima senzacija kojima upravlja duh posedovanja.
U tom domenu takoe ivot ovekove psihe lei ispod nivoa ivotinje.
Sve to nam omoguava da bolje razumemo strukturu ovekove Linosti, koja je onda
redukovana na bicentrizam, karakteristian za himeru: lavlja glava predstavlja inteligenciju i
ivotinjsko telo sa repom zmaja simbolizuje strasti, izvuene iz svih oseanja. Vatra i
plamenovi, koji se bljuju iz usta, su vatra nesklada i plamen intelektualnih strasti
stimulisanih uzurpiranom seksualnom energijom.
(7)
To je ematski ali realistian prikaz Linosti civilizovanog oveka naeg vremena, iji je
emocionalni centar zanemaren. Ovo stanje je puno opasnosti. Jer bez kompasa, koji
predstavlja pozitivan deo ovog centra, ovek, iako naslednik velike intelektualne kulture,
koja moe biti od velike vrednosti za njega i one oko njega i najzad za ljudsko drutvo,
ostaje potpuno razoruan kada se suoi sa svojim sopstvenim strastima, posebno ako su
indukovane ili povezane sa seksualnom sklonou, koja je na ovaj ili onaj nain
deformisana. To mu ak moe prepreiti put ka ezoterijskoj evoluciji.
Opasnost te situacije postaje oigledna kada se uporedi sa dve figure, koje reprezentuju
psihiki instrument moralnosti u dva sluaja: - normalni sluaj, sluaj Linosti koja je
razvijena i balansirana;
- abnormalni sluaj, koji je isuvie est, sluaj bicentrine ili himerine Linosti.
Da bismo dobili tehniki taan prikaz o tome, kako moralnost funkcionie u spoljanjem
oveku, trebalo bi da znamo da su veze izmeu tri centra psihe, o kojima je bilo rei u
prvom tomu, mnogo kompleksnije nego to je to prethodno opisano. Ove veze se ostvaruju
preko sektora u svakom centru, koji predstavljaju druga dva u njihovim pozitivnim i
negativnim izrazima. Dijagramom se normalni sluaj moe prikazati na sledei nain:

(figura 13)

Nalazimo dvanaest veza u figuri, etiri, kojima poinje svaki od ovih centara. To predstavlja
potpuni instrument ljudske moralnosti, instrument, koji je po sebi veoma senzitivan i ijih
dvanaest struna tano korespondira sa strukturom ovog fenomena.
Meutim, u sluaju koji smo gore istraili, budui da je pozitivni deo emocionalnog centra
praktino paralizovan, negativni deo ne moe da ispuni svoju pozitivnu ulogu. Jedina stvar
koja nam je preostala je da uinimo da taj centar vibrira negativnom aktivnou u vidu
negativnih emocija. Ali negativne emocije ove sloene prirode postaju sirove, voene
senzacijama i strastima koje pripadaju motorikom centru. To nam omoguava da ponovo
konstatujemo da u tom nebalansiranom ili himerikom aspektu ovekove Linosti
emocionalni centar mora da bude posmatran kao gotovo zanemarljiva vrednost. Na osnovu
toga prethodni dijagram mora da bude izmenjen na nain kako je to prikazano na figuri 14
(gore levo).

(figura 14)

Kada je emocionalni centar odvojen od svojih normalnih funkcija, broj veza izmeu centara
se redukuje sa dvanaest na etiri. Osam struna, koje korespondiraju sa najfinijim i
najsuptilnijim komponentama ljudske moralnosti je eliminisano. Do toga dolazi usled
promena koje se odvijaju u strukturi kako intelektualnog tako i motorikog centra;
promena, koje vode do osiromaenja oba, jer emocionalni sektor ta dva centra praktino
nestaje zbog nedostatka njegovog izvora, budui da je emocionalni centar u stanju letargije.
Zbog toga su intelektualnom i motorikom centru ostavljena samo etiri aktivna sektora
umesto est.
Psiholoki, to znai da ovekom, poto je dostigao to stanje disbalansa, od tada upravljaju
samo intelektualna i instinktivna razmatranja. Taj ljudski tip himeriki se esto nalazi
meu kulturnim klasama naeg vremena. On moe proizvesti ljude velikih intelektualnih
sposobnosti, ali budui da je inteligencija po prirodi agnostika, a oni se ne orijentiu
kompasom emocionalnog centra, takvi ljudi postaju amoralni. Jer za njih sve je dozvoljeno
osim onoga to je zabranjeno; ili radije, onoga to nije kanjivo.
Kada ovek tog tipa osea potrebu za relaksacijom - to je po sebi legitimno on potpada
pod vlast svojih telesnih instinkata. Njegovo T tela onda zauzima mesto T nebalansirane
Linosti. Meutim, T tela koristi samo motoriki centar, koji je podjednako deformisan.
Budui da je redukovan na etiri sektora umesto na est, njemu takoe nedostaje kompas.
ovek se onda okree malim zadovoljstvima ili velikim strastima u kojima zadovoljava sva

svoja ula, pokretana inventivnom intelektualnom imaginacijom, dok se dva centra,

motoriki i intelektualni, hrane energijom ukradenom od seksualnog centra.
W
Posveujemo ovome itavo poglavlje, jer se ovaj fenomen javlja ee nego to bi se
pomislilo. Istina, govorili smo o ekstremnom sluaju, da bi se on jasnije utisnuo u umu
itaoca; ali postoje drugi sluajevi koji su manje ekstremni i suptilniji.
Da stavimo konanu taku na ovo, treba samo da odgovorimo na pitanje sa kojim se
suoavaju oni, koji ele da preu sa rei na dela; kako se moe probuditi emocionalni centar
i kako se on moe razviti? Odgovor je jednostavan: uspostavljanjem vlasti nad negativnim
emocijama i njihovom transmutacijom u pozitivne emocije.

POGLAVLJE XVI
(V
Ukazali smo vie nego jedanput, da je veina ljudi, koji pripadaju civilizovanom sloju naeg
drutva, a koji su zainteresovani za ezoterijsko prouavanje, na jedan ili drugi nain
pretrpela unutranji kolaps u svojim ivotima. Taj kolaps ih esto poraava. Meutim,
proavi kroz to bankrotstvo, mnogi od njih se oporavljaju. To su ljudi sposobni za
ezoterijski rad.
Sa te take gledita, vrednost moralnog bankrotstva u osnovi lei u injenici da neko, ko je
kroz njega proao, moe prepoznati ne samo teorijski, ve kroz sopstveno iskustvo,
nitavnost himerike sree, malograanskog samozadovoljstva i ljudskog ponosa. Takvo
bankrotstvo je zato odlina poetna taka sa koje se traga za Putem koji vodi do Svetla.
Meutim, ovek ponekad pokuava da iznova zapone svoj ivot. On veruje da e, ako
uzme u obzir svoja iskustva i jasno ih analizira, moi to da uradi bolje uprkos prethodnoj
greci. Ali to nije nita do nova iluzija koja po pravilu vodi do novog bankrotstva, neega to
je ekstremno logino, sve dok nova iskustva ne sadre nita to je istinski novo: on
jednostavno ponavlja istu avanturu uvek iznova u drugaijem obliku. Zaveden psiholokim
pritiskom, koji Generalni Zakon vri nad njim, on ak i ne zastaje da razmisli o tome da ga
stara staza moe odvesti samo do starog rezultata.
Uvek ima uznemirenih ljudi, koji nekoliko puta uvek iznova zapoinju uprkos svemu. Oni su
sreni zbog same avanture, smatrajui njeno dogaanje za cilj, jer ne znaju da ta romansa
moe imati istinski cilj, takav, koji je mnogo vii i ak mnogo lepi od udvaranja ili braka,
koji tako esto postaje grobnica ljubavi. Rame uz rame sa tim entuzijastima sreemo ljude
koji posle jednog ili vie negativnih iskustava zavravaju opaajui diabolini element u
zamci u koju su uhvaeni.
Nemajui vere u svojim srcima, oni sebe ograniavaju na skepticizam koji opisuju kao
realizam, skrivajui se iza klasinog miljenja da srea traje onoliko dugo koliko se odri
Iluzija. Ipak, postoji i trea kategorija ljudi koji se bude putem bankrotstva koje se ponavlja.
Stimulisani umesto da budu pobeeni sudbinom, oni ne pristaju da se predaju. Sa srcima
ispunjenim verom, oni tragaju za putem koji vodi napolje iz izopaenog kruga, nalik
zatvorenicima, koji tragaju za izlazom iz mrane elije.

Sve moe biti ispravljeno, ukoliko nije suvie kasno, ukoliko ovek nije moralno skren ili
fiziki istroen i ako, ak i poto je proao kroz jedno ili vie moralnih bankrotstava, i dalje
nije izgubio sposobnost da razgori entuzijazam. U suprotnom, beskorisno je lomiti koplja.
Ljudsko bie, koje u svetlu ezoterijske doktrine analizira uslove, koji su prouzrokovali
moralni bankrot, obavezno dolazi do zakljuka, da je taj neuspeh direktno povezan sa
stanjem u koje je njegov zanemareni emocionalni centar zapao. Ukoliko se vrati do uzroka i
dogaaja, videe da njegov partner nije kriv. Nikada ne smemo zaboraviti da je inteligencija
po prirodi agnostina, tako da je za spoljanjeg oveka samo preko ispravnog i intenzivnog
funkcionisanja njegovog emocionalnog centra mogue da oseti B uticaje u ivotu, ne
meajui ih sa A uticajima. Zahvaljujui tom razluivanju, stimulisanom dubokim
interesovanjem za rad i vrelom eljom da se dosegne Realno, u neofitu poinje da se formira
magnetni centar. Samo tada on moe da izae iz tame, kao to eli. italac moe da se seti
da se magnetni centar formira poevi od nieg emocionalnog centra, koji se progresivno
apsorbuje, dok se konano ne integrie sa viim emocionalnim centrom, vratnicama ka
Svetlu i pravom ivotu.
Sa izuzetkom nekih detalja ovo je tehnika ezoterijske evolucije. Drugim reima, razvoj
Linosti astralnog fetusa i ravnotea njenih organa, niih centara, koja vodi do drugog
Roenja se ne moe ispitivati bez prethodnog potpunog razvoja nieg emocionalnog centra.
To je prvi klju i istinski poetak ezoterijske evolucije.
Istraimo sada nekoliko tipinih sluajeva nebalansirane Linosti u spoljanjem oveku, jer
je taj nebalansirani karakter odgovoran za moralni bankrot, koji je gore opisan. To nam
treba olakati da razumemo svoj sopstveni sluaj i, poto smo ga analizirali u svetlu
ezoterijske nauke, da ispravimo situaciju svesnim naporom.
Prvi sluaj
Za poetak ispitajmo sluaj disbalansa, koji smo opisali u prethodnom poglavlju: disbalans
civilizovanog oveka naeg vremena, oveka 3, koji je dobio ozbiljan intelekutalni trening
(formaciju) i uspeno obavlja intelektualnu profesiju. Ve smo dovoljno istraili rad Linosti
tog tipa oveka i karakteristine meuzavisnosti tri centra psihe, koje automatski vodi do
gubitka ravnotee, tako da ne moramo da se vraamo na to ponovo.
Treba da pokuamo da prepoznamo jedan ili vie ljudskih psiholokih tipova, kod kojih se
raa ova deformacija. Da bismo to uinili, dodajmo detalje prethodnoj figuri (figura 14):
Iz ovoga moemo videti da je taj visoko razvijeni intelektualni centar deformisan na takav
nain da su hipertrofirani isti intelektualni i motoriki sektori prekrili emocionalne sektore.
Iz razloga, koji su navedeni u prethodnom poglavlju, to zaguivanje esto ide tako daleko,
da smo, u cilju plastinog prezentovanja rezultata, prikazali emocionalne sektore na figuri 14
u pozadini. Ti sektori su u letargijskom stanju nalik onom iz njihovog izvora; ako nisu
nepostojei u praktinim terminima, oni su barem uvek neoperativni.
U motorikom centru ovog tipa, koji istraujemo, zaguivanje emocionalnog centra ima
drugaiji karakter. Iako je funkcionisanje tih sektora gotovo nepostojee ba kao u
intelektualnom centru i ponovo usled letarginog stanja emocionalnog centra zbog principa
ravnotee tu se postepeno javlja jedna vrsta tumora psihe. Taj tumor hipersenzitivnosti se
izgrauje na pozitivnom delu motorikog centra; na dijagramu je prikazan kao kapa u obliku
polu-meseca. Ona pokriva vii polukrug motorikog centra.
Taj tumor, koji je formiran i odravan radom seksualne energije i povezan sa tri sektora
pozitivnog dela motorikog centra, poseduje trodelnu strukturu u kojoj su proporcije

(centara u Linosti kao celine) izokrenute: emocionalni deo tumora je razvijeniji nego
intelektualni i motoriki deo. Naredni dijagram daje detalje motorikog centra sa njegovom
kapom:

(figura 16)

Setimo se da u organizmu ovog tipa ljudske psihe taj tumor stoji umesto emocionalnog
centra. On to ini najbolje to moe, zamenjujui prava oseanja senzacijama,
obremenjenim seksualnom energijom: ta ulna oseanja zamenjuju uzviena oseanja srca.
Kod tog tipa oveka uticaji Apsoluta III eliminiu i zamenjuju uticaje Apsoluta II. ovek tog
tipa, iji hipertrofirani intelektualni centar predstavlja teite njegove Linosti kao celine,
uzima u obzir samo svoje sopstvene razloge, tako da, da se posluimo jezikom Tradicije,
nikada ne prestaje da razapinje Hrista.
Seksualna energija SI 12 nije iste prirode kao ista oseanja SOL 12, iako poseduje istu
finou. Ova druga energije ne postoji u oveku ovog tipa. To je razlog zato on pada pod
dominaciju ove prve. Sve dok takva situacija traje, takav ovek se pokazuje nesposobnim da
prui efikasan otpor ovoj vlasti i dok god je pozitivan deo njegovog emotivnog centra u
letargiji, ovek nema razloga da se odupre i zaista se ne odupire zovu seksa, koji proizilazi iz
stanja u kome se nalaze njegovi centri. Obrnuto, u trenucima relaksacije uz nemu
saglasnost T Linosti, koja eli promenu impresija, T tela diktira svoju volju oveku umesto
njegovog pravog T.
Ta situacija objanjava paradoks naeg ivota. Uprkos svim prividima on izmie, voen
optim principom izraenim u formuli: potraga za enom...
Iza kulisa budne svesti i pod uticajem uspavljujuih zraka meseca Apsolut III ostvaruje
svoju despotsku mo nad ovekom. ovek mu radosno podnosi svoje darove. I vie od toga,
to je u skladu sa Generalnim Zakonom, jer bi bez oplodnje koja osigurava inkarnaciju Dua,
ljudska vrsta prestala da postoji i to bi rezultiralo kolapsom naeg Zraka Kreacije.
Da bismo dovrili ovaj opis i da bismo smestili ovaj tip, koji smo upravo analizirali, u njegov
odgovarajui kontekst, dodajmo tom oveku 3, formiranom ili bolje, deformisanom na
ovaj nain, sada i rad u okruenju 3, koje je u naoj civilizaciji stvoreno stavom elite,
sastavljene od razliitih intelektualnih tipova, koji dele zajednike karakteristike, u koje
spada i njihova elja da iskuse blagostanje u kome su pre njih uivali aristokrate i buroaska
klasa: mo, koju poseduje novac sa ciljem da obezbedi komfor i odvraanje, da bi
izbalansirao ponekad iscrpljujue napore koje Intelektualac mora da uloi u svojoj profesiji.
Meutim, u ezoterijskom smislu Intelektualac ne oznaava samo ljude ukljuene u sferu
univerzitetskog ivota. U znaenju, koje koristi Doktrina, termin Intelektualac se odnosi na
sve ljude 3. U ogranienijem znaenju sadanje analize mi pod njim podrazumevamo svakog
oveka 3 koji radi u nekoj oblasti ljudskih aktivnosti koja mu omoguava da koristi svoje
intelektualne kapacitete do maksimuma: domen koji prevazilazi najjednostavnije kalkulacije

10

i kombinacije direktno povezane sa materijalnim dobitima i see do istraivanja koje vodi do

otkria u razliitim oblastima iste i primenjene nauke.
Naunici, diplomate, inenjeri, advokati i politiari su na istoj strani sa slubenicima,
finansijerima, trgovcima, industrijalcima itd. Promoteri, pregovarai i novinari pripadaju istoj
kategoriji. Doktrina ovde takoe ukljuuje i sve vrste sumnjivih ljudi: poslovne manipulante,
industrijalce, prevarante itd. ljude, koji pokazuju malo skrupula u svojim aktivnostima, ne
prelazei pri tome granice utvrene zakonom. Njihova osnovna briga je potraga za velikim i
lakim dobitima, dok odravaju pojavnost. Ta kategorija takoe ukljuuje sve vrste
prostitucije i karijeriste. Istina je da je inteligencija tih ljudi daleko od toga da bude
razvijena i suptilna kao kod naunika. Ona je ipak dovoljno otra da analizira zakone i
ugovore i otkrije rupe, koji im omoguavaju da primene lane interpretacije uz pomo kojih
e ostvariti dobit.
Moe se rei da je u nae vreme ova vrsta deformacije sasvim esta kod prosenog tipa
oveka 3.
(4)
Drugi sluaj:
Ova vrsta disbalansa u Linosti oveka 3 se takoe moe nai u podjednako himerinoj
Linosti odreenog tipa oveka broj 1. Ali u tom sluaju disbalans Linosti vodi do kriminala.
Ovde je dijagram tog sluaja:

emocionalni //////
intelektualni VS
motoriki '/////. (figura 18)

Uoiemo odreenu slinost izmeu ove figure i one koja je prikazana na dijagramu 15. U
oba sluaja emocionalni centar je usnuo. Meutim, na ovom dijagramu je relativni razvoj
intelektualnog i motorikog centra okrenut i kapa je na drugom mestu, tako da sada pokriva
negativni polukrug intelektualnog centra. Ta kapa je instrument koji navodi ovaj tip oveka
da svoj intelektualni centar, nekada izuzetno razvijen, stavi u slubu zloudnog duha, koji
izraava svoje bestijalne instinkte. Kada njegovi kriminalni poduhvati uspeju, kapa ini da
ovek osea neobuzdanu radost, koju manifestuje njegov hipertrofirani motoriki centar.
Dok ovek 3, koji ima varljive ili amoralne tendencije, vodi rauna o tome da ne pree
granice zakona, ovaj tip oveka 1 strmoglavce ulee u rizik. To potie od injenice da kapa,
iako podstie oveka na korienje intelektualnog centra da ostvari kriminalne projekte,
spreava ga da proiri svoje rezonovanje i predvidi gotovo neizbene posledice zloina koji
poinjava.

11

Sa ove take gledita ova osobenost stvara razliku izmeu beskrupoloznog prevaranta tipa 3
i oveka tipa 1, koji smo upravo analizirali. Upravo ta osobenost i ini od njega okorelog
prekrioca.
Meutim, ne smemo pomeati ovaj klasian tip kriminalca sa asnim ovekom koji poinjava
zloin zbog fatalnih okolnosti ili zbog toga to je zaslepljen momentalnom slabou. Ljudi iz
ove kategorije nisu pravi kriminalci, ve nesrenici.
(5)
Trei sluaj:
Sada moemo prouiti tip 2, koji je zauzimao vodee mesto u evropskom drutvu od
srednjeg veka do renesanse: Vitez. Kod Intelektualca su svi napori usmereni ka razvoju i
korienju sposobnosti, koje se stiu preko emocionalnog centra, dok zanemareni
emocionalni centar pada u gotovo letargian mentalni san. Kod Viteza moemo opaziti
suprotan fenomen; veliki razvoj nieg emocionalnog centra je potisnuo intelektualni centar u
pozadinu budne svesti. Meutim, intelektualni centar ovog tipa oveka ne moe - i nikada to
ne ini - dostii stepen letargije, koja je karakteristina za emocionalni centar oveka 3. U
stvari, iako se ta ideja ini teko prihvatljivom, ovek moe bez emocija u svom linom
ivotu: profesionalnom, porodinom, drutvenom ili politikom. ak iako sa ezoterijske take
gledita taj ivot ima samo himeriku vrednost, on ipak predstavlja realnu mogunost,
pogotovo u okruenju, koje je pogodno, kao ono koje prevladava u naem vremenu i naoj
civilizaciji. Ali ovek ne moe ponititi svoju inteligenciju u istoj meri. U toj situaciji on bi
sebe jednostavno spustio na nivo ivotinje, sa svim konsekvencama koje slede. Postao bi
idiot u oima oveka. Takav sluaj postoji: zdravo, ponekad veoma jako telo sa tendencijom
ka gojaznosti, veoma razvijene seksualne funkcije, visoko razvijen emocionalni ivot, ali
neotesanost i korienje primitivnog jezika. To su patoloki sluajevi, koji se mogu
predstaviti figurom na dijagramu 19.
Dijagram Viteza je sasvim drugaiji. (vidi figuru 20).

(figura 20)
Najvanija karakteristika Viteza je oseaj za pravdu i njegova posveenost dunosti. On
stremi ka tome da izvri dela, koja e ak voditi do toga da rtvuje svoj ivot i rado e
preduzeti svaki rizik za lepi ideal.
Ne smemo misliti da ovaj tip Viteza pripada prolim vremenima i da je danas nestao. Ovaj
tip i danas postoji. Meutim, on retko dolazi do moi u okruenju 3, koje je karakteristino
za nau epohu. Jer moderne metode selekcije zahtevaju odreenu prilagodljivost karaktera
kod onih koji imaju aspiraciju ka rukovodeim ulogama i koja je za Viteza potpuno strana

12

njegovoj prirodi. Ukoliko se takmii u trci ka vrhu u ljudskoj hijerarhiji, on brzo odustaje od
borbe, bilo sam ili usled toga to ga okolnosti automatski eliminiu. Moemo susresti taj tip
u svim sferama drutva, ali u naem intelektualizovanom okruenju on nema sree niti u
poslu, niti u politici. Sa druge strane, moe napraviti vojnu karijeru, zauzeti poloaj u
sudstvu ili se posvetiti drutvenom radu. Razliiti stepen razvoja i posebna priroda njegovog
intelektualnog i motorikog centra vodi do itave serije psihikih i psiholokih nijansi u ovom
tipu oveka 2. Pored ovog klasinog tipa Viteza, postoje i drugi koji spadaju u tu istu optu
kategoriju, kao monah isposnik, prorok i apostol. Moemo u nju ukljuiti i sve vrste
umetnika.
(*)
etvrti sluaj:
Postoji i drugi tip deformiteta u Linosti oveka 2. Ali on se sree samo u nekoliko retkih
sluajeva, pre svega u hrianskom pravoslavlju, muslimanstvu i hinduistikom orijentu. To
je ovek, koji je lud za slavom Boga.
Taj sluaj se moe predstaviti na sledei nain:

(figura 21)
Ovi fanatici (madman) mue svoje telo na sve naine: odevanjem u rite, odbacujui novac,
seksualna zadovoljstva, mo, pravila ovoga sveta i smrt. Takvi fanatici se ne plai niega,
oni se ak manje plae nego uobiajeni tip Viteza, jer nita nema vanosti za njih, niti
konsideracija, niti potovanje prema konvencijama. U Rusiji su u prolim vremenima ovi
fanatici uivali odreeno potovanje. Smeteni u spoljnjem svetilitu crkve oni e monim
ljudima, koji dou tu, rei nekoliko uobiajenih istina. ak ni Cezar nee izbei kriticizam i
esto e promeniti svoje odluke, ako one naiu na neslaganje od strane ovog oveka. Njih
svi duboko potuju, jer se veruje da su Boiji ljudi i pretpostavlja se da poseduju
sposobnost itanja misli. Tako je ovek lud za slavom Boga takoe ovek 2, upravo kao i
Vitez, vojni oficir, monah-isposnik ili sudija, pri emu svaki tip nosi karakteristine senke
svog tipa.
Peti sluaj:
Postoji i druga tipina deformacija ljudske Linosti. Taj sluaj je redak u svom ekstremnom
obliku, ali se danas, kao i u prolosti, mogu sresti slabiji sluajevi u svim erama i u svim
slojevima drutva, posebno na Orijentu. Pre tri ili etiri stotine godina ovaj tip oveka se
proirio i na Zapadu: to je arobnjak. Svirepe bitke su voene protiv njega.
Sluaj koji treba da prouimo je sluaj oveka 1, iji visoko razvijeni motoriki centar u
potpunosti dominira nad njegovim emocionalnim centrom. Kod oveka ovog tipa on je budan

13

i ak dovoljno razvijen, ali stoji pod vlau motorikog centra i kao rezultat se bogato hrani
uzurpiranom seksualnom energijom. Kao i kod etvrtog sluaja intelektualni centar nije
potpuno uspavan: negativni deo tog centra je paralizovan, ali je pozitivni deo potpuno pod
kontrolom motorikog centra. To je razlog zato ovek tog tipa ne osea sumnju: ova
injenica mu prua ogromnu snagu i prua njegovoj psihi sugestivan, hipnotiki dinamizam.
Ovaj tip oveka 1 ukljuuje fakire, arobnjake, magiare: volkhvy na slovenskom. Iako
nebalansiraa u svom razvoju ova Linost je izgubila sve anarhistike karakteristike: ona je
podvrgnuta elinoj disciplini, koju vri motoriki centar na mestu magnetnog centra, sa T
tela koje dominira. Ovaj tip oveka moe stei neke moi, ali se njihova priroda razlikuje od
poklona Svetog Duha, koji stie unutranji ovek.
Magijska mo kao kod Kagliostra, Raspuina i drugih je bazirana, kao to smo rekli, na
prekomernom razvoju motorikog centra, koji dominira nad druga dva. Rad intelektualnog
centra je redukovan na ono to je neophodno da bi se obezbedile vitalne potrebe i razradili
projekti; njegov negativni deo je priguen i to je ono to vodi do nedostatka sumnje.
Emocionalni centar ne samo da nije priguen, ve pre dobro razvijen. Meutim, razvoj je
nebalansiran, jer ne predstavlja tano razlikovanje B od A uticaja, ve akumulaciju ovih
potonjih, koji su, iako drugaiji u kvalitetu, paralelni sa B uticajima. Najzad, razvoj psihe se
koncentrie na desnoj strani emocionalnog centra ovog oveka 1, to pokazuje sve
karakteristike neistog ili crnog magnetnog centra. Dok magnetni centar formiran od B
uticaja predstavlja pomoni organ, koji omoguava ezoterijski razvoj, crni magnetni centar,
formiran od A uticaja, jasno ne moe da se usmeri ka ezoterijskim ciljevima. Oblikovan A
uticajima, ije dejstvo tee paralelno sa B uticajima, orijentacija crnog magnetnog centra je
automatski usmerena ka ciljevima, ogranienim unutar parametara spoljanjeg ivota. Ti
ciljevi su dobro poznati; novac, ene i mo u svim oblicima.
Taj tip nebalansiranog razvoja Linosti, koji raa arobnjaka u svim njegovim aspektima, je
prikazan dole:

(figura 22)
italac e se setiti dijagrama u poglavlju VI prvog toma (figura 21), propraenog kratkim
objanjenjem. Evidentno je da crni magnetni centar, umesto da usmeri oveka ka drugom
Roenju i time ka ujedinjenju njegove Linosti sa njegovim istinskim T, naglaava i
kristalizuje T Linosti i nadahnjuje je snagom, koja joj je potrebna da sebe nametne drugim
Linostima nestabilnog unutranjeg stanja.
Vano je znati da taj ljudski tip postoji, posebno meu onima, koji imaju sklonosti ka
ezoterijskom istraivanju i koji ponu da tragaju za udesnim. Dok ekaju na susret sa
vodiem, njihova Linost je irom otvorena uticajima, koje emituje ovek tog tipa i one lako
mogu pasti pod njegovu vlast. Takav vodi moe biti predstavljen dijagramom iz prvog toma
koji smo upravo opisali. Ponavljamo ga ovde zbog njegove velike vanosti:

14

r
Pismo i autorizovani komentari su vie puta skrenuli panju tragalaca na opasnost tog tipa.
To je razlog zato je zapisano, da su deca ovog sveta mnogo spretnija nego deca svetla. Od
davnih vremena data su mnoga upozorenja na ovo.
Pored arobnjaka ovaj tip raa i lane proroke, magiare, lanog Hrista i ak Antihrista.
Neobino je posmatrati kako su se ti lani proroci, magiari i hristi utisnuli u imaginaciju
mukaraca ak i vie ena - prolosti. Isto je danas.
Jer to je tip ljudskog bia, koje odbija svaku moralnu odgovornost za sebe ili one uz koje ga
vee odgovornost. esto se susreemo sa ovim tipom, koji uvek pokuava da nae nekog
drugog, ko bi poneo njegovu odgovornost, toliko dugo dok taj neko poseduje neku vrstu
autoriteta, bilo steenog bilo drugog tipa. Ti ljudi su otvoreni za sve vrste hipnotikih uticaja
i praktino trae da budu hipnotisani. Oni imaju dobru veru, ali tragaju za udesnim, jer su
suvie slabi ili suvie lenji da bi poduzeli uspean ezoterijski rad. I vukovi ih prodiru,
nalazei opravdanje u tome da su oni samo istai oveanstva. Meutim, to nije tano;
jer istai koji su preobraeni (postali neofiti), mogu postati kljune figure na ezoterisjkoj
ahovskoj tabli. Mentalna apatija i emocionalna inercija su odgovorne za ovekovo
podleganje liniji manjeg otpora, ak i kada je naoruan najboljim namerama, posebno ako
opravdava sebe zbog svojih ljudskih slabosti, smatrajui ih normalnim, posebno na
seksualnom planu. Greka u konceptu, koja se pravi u tom sluaju, lei u injenici da se
previa vana ezoterijska uloga: imperativ za tragaoca da bude konstantno aktivan. On uvek
mora sauvati inicijativu, poevi od potrage i izbora vodia i kasnije u radu koji obavlja pod
tim vostvom. Drugim reima, uestvujui u radu, on mora da bude subjekat, a ne objekat.
To je neophodan uslov za tu vrstu rada. Ukoliko to nije dovoljno da obezbedi ukupan napor,
koji neofit mora da izvri u svojoj potrazi za Putem, uvek je dovoljan da mu omogui da
pobegne iz eljusti vukova. Inicijativa, budnost, kritian um i pronicljivost ti razliiti
aspekti aktivnog stanja tragaoca, su dijametralno suprotni pasivnoj umalosti onoga ko gura
glavu u eljusti vuka pun snishodljivog saaljenja prema skepticima, jer: tako je govorio
Zaratustra.
(8)
esti sluaj:
Iako su ovi stereotipi ili deformacije, retke u ovom ekstremnom obliku, moramo spomenuti
jo jednu varijaciju sluaja, koji smo upravo analizirali. Mnogo ee vidimo te deformacije u
tako ublaenom ili deliminom obliku, da ovek dobre vere ne moe da razazna kojem
sluaju pripada njegova sopstvena deformacija. To je normalno, budui da mi ne poznajemo
same sebe.

15

Meutim, postoji sluaj, koji zasluuje nau punu panju. To je deformacija, koja, dovedena
do svog ekstrema, ini oveka crnim magom ili lanim prorokom, omoguavajui mu da
stekne odreene psihike moi. Delimina deformacija Linosti u tom smislu takoe igra
ulogu u ivotu. Konstituisan na taj nain, ovek nesvesno stie odreeni uticaj nad onima
oko sebe; iz njega zrai hipnotiki uticaj A tipa. I to se ne mora dogoditi samo oveku tipa 1,
ve takoe i tipovima 2 i 3.
Neko, ko preduzima ezoterijski rad, se ozbiljno mora uvati takvog hipnotikog uticaja, koji
iz njega moe zraiti bez njegovog znanja i koji kreira nove karmike terete za njega, koje
kasnije mora da neutralie svesnim naporom. Ipak, postoji jo jedan validan razlog za
nepoverenje prema sopstvenim hipnotikim uticajima. On automatski traga za plodnim tlom:
slabe prirode, po pravilu ne preterano duboke, su otvorene prema njemu, posebno u
enama, izloenim morbidnom misticizmu udruenim sa odreenim seksualnim sklonostima.
Ako im se ovek preda, ti uticaji naglaavaju degeneracije takve prirode.

POGLAVLJE XVII
(V
Sada se moramo upustiti u sutinski problem sa kojim se suoava ovek dobre vere kroz
svoj individualni rad, rad na emocionalnom centru, njegovom podeavanju, njegovom
razvoju i praksama koje omoguavaju njegov razvoj. Meutim, pre nego to to uinimo,
moramo naglasiti odreenu taku.
Prvi zadatak nekoga ko traga za Putem je identifikovanje svog osnovnog tipa meu izvornim
tipovima spoljanjeg oveka. Uinivi to, on mora pokuati da prepozna i odredi prirodu
deformacije i karakter disbalansa u svojoj Linosti.
Za tragaoca prikaz tipova ovih deformacija, ukratko opisanih u prethodnom poglavlju,
predstavlja instrument, sa kojim on moe da radi: Tradicija to naziva Ogledalo i daje mu
to ime, jer ono pomae neofitu da spozna samog sebe.
Grupa uenika, koji sadre sva tri osnovna tipa spoljanjeg oveka i, unutar ta tri tipa,
predstavnike est varijacija povezanih sa est sektora niih centara, kada su oni ve
dovoljno razvijeni, obrazuje ono to se naziva ivo Ogledalo. Kao efekat, posmatrana kao
celina, grupa konstituisana na taj nain, poseduje svaki akord prisutan u ljudskoj prirodi;
kao rezultat, ona je sposobna za svaku reakciju koju samo potpuno razvijena Linost oveka
4 moe da iskusi kada je u svim fasetama, spreman da pree drugi Prag. Usmeravan od
strane starijih i suoen sa ivim Ogledalom tokom susreta, uenik postaje transarentan, da
upotrebimo ovaj esto korieni izraz. On je vien u svakom aspektu ili faseti svoje psihe.
Pred takvom grupom on nije sposoban da prikrije svoje misli, svoja oseanja ili svoje strasti
iza maske lai. Iako u socijalnom pogledu to moe da bude neprijatno iskuenje, sa
ezoterisjke take gledita je to u najveoj meri korisna mogunost, gde on pokuava i stie
dragocene informacije o sebi, informacije koje mu veoma trebaju na poetku njegovog rada.
Ponoviemo da ovek 4, koji ima potpuno razvijenu i disciplinovanu Linost, vidi u
uobiajenoj trci ljudi ono to uenici, koji su na stepenicama Stepenita, vide kolektivno
samo tokom susreta, tokom koga se kombinuju elementi koje smo upravo opisali. Treba da
znamo da je sve zapisano na ljudskom licu; ali ovek mora umeti da to proita. Isto vai i za
ljudsko telo, njegovo ponaanje, hod, ili poze koje pravi u razliitim situacijama, sve to
odaje unutranji sadraj oveka. Nauivi da spoznaje sebe, ovek 4 moe da opisuje druge.

16

Soba puna posmatraa do odreenog stepena podsea na skup uenika, koji smo opisali.
Zaista, ona treba da sadri predstavnike svih osamnaest sektora niih centara ljudske
Linosti. I opte je mesto da su, ako publika nije pod uticajem nekih intervencija spolja,
propagande ili strasti, njene reakcije veoma dosledne.
Tragalac e se susresti i sa drugim Ogledalima na svom putu. Ona e se javiti u vidu
problema iz domena A uticaja, problema, koji imaju karmiko poreklo i koje mora reiti u
duhu B uticaja, koji odgovaraju praktinim zahtevima ezoterijskog rada u kome uestvuje.
Ponekad, Ogledalo te vrste moe poprimiti oblik testa. U skladu sa nainom, na koji ih
savladava, neto, to postaje jasno tek posle dogaaja, tragalac moe da proceni napredak
koji ini uspinjui se Stepenitem.
Pismo i spisi su takoe Ogledalo, jer poseduju dubinu. Poto ih je proitao jedanput i ostavio
ih po strani za neko vreme, uenik, koji ih ponovo uzme, ukoliko je nainio napredak, e
otkriti nove uvide.
Dubina datog teksta korespondira sa dubinom autora. Da bi italac razumeo sadraj
dokumenta, dubina njegovog bia mora biti ili postati jednaka onome to je autor izloio u
svom delu.
Dubina Isusovih rei je ogromna. To je razlog zato kaemo da su Jevanelja jo uvek
veoma malo istraena, moda 5% ili 10% svoje dubine. Bez sumnje je i ta izjava veoma
optimistina.
esto itanje Jevanelja u pravilnim razmacima, Apostola, majstora ekumenske crkve i
odreenih autora, koji su se izbavili slepoe, e omoguiti tragaocu da prepozna napredak
koji ini na stazi ezoterijskih studija.
(2)
Ta Ogledala su drugaiji oblici pomoi tragaocu da spozna samoga sebe. Meutim, njih treba
koristiti veoma paljivo, ukoliko treba da daju dobre rezultate, jer izmeu razliitih ljudskih
tipova postoje fine senke. Pored raznolikosti jednostavnih sluajeva, moemo se susresti i sa
dvostrukim tipovima. To se dogaa kada su u istoj nedovrenoj Linosti subjekta formirana
dva polu-autonomna nukleusa budne svesti. Prethodno smo ih nazvali grudvama.
Uzmimo kao primer sluaj oveka, koji je po svojoj prirodi Vitez, ali je roen u naoj epohi,
u naoj civilizaciji i aktivan u karijeri, koja ne korespondira sa ovim ljudskim tipom.
Pretpostavimo da je industrijalac, trgovac ili finansijer, umesto da je stupio u vojsku ili
postao sudija. U principu, on nema uspeha u toj vrsti aktivnosti, niti nalazi bilo kakvo
zadovoljstvo u tome. Budui da njegov um nije okrenut poslu, on e biti nesmotren i bie
prevaren i ak slomljen otroumnou dece ovog sveta. Uspeh, koji stiu oni koji su roeni
za posao bilo ljudi 3 ili 1 u razliitim varijacijama njemu e izgledati iluzoran. I ako ikada
izgubi sebe, bivajui namamljen u igru, to ga samo moe dovesti do ivice barutine,
preruene u cvetni krevet Stara Hindu tradicija upozorava na tu greku u orijentaciji,
izjavljujui da je darma druge osobe puna opasnosti. I to je jedan od glavnih razloga zato
su arijevski mudraci i voe podelile stanovnitvo na etiri kaste od samog poetka. Svakoj
kasti su pripisane posebne dunosti, koje korespondiraju sa ljudskim tipovima, za koje se
pretpostavlja da ih ona ukljuuje. Meani brakovi su bili zabranjeni. Taj sistem, koji je
uzimao u obzir princip reinkarnacije, se pokazao doslednijim i loginijim, jer su u vreme
kada je ustanovljen, ljudski tipovi i dalje bili gotovo nepomeani i imali su veoma malo
stepenova. U modernom jeziku te etiri kaste bi bile grubo definisane na sledei nain:

17

Prva kasta: Mudraci, svetenici, vodei naunici.

Druga kasta: Vitezovi, sudije, kraljevi.
Trea kasta: Industrijalci i trgovci,
etvrta kasta: Sluge i slubenici.
Dopalo nam se to ili ne, moramo priznati da uprkos zbrke, do koje dolazi zbog meanih
brakova, itavo oveanstvo je ak i danas prirodno podeljeno na etiri kaste. Iako se ini da
je demokratizacija naeg drutva uinila granice izmeu kasta maglovitim, to je samo
povran utisak. I mada su voe revolucionarnih pokreta to uvek ignorisali, demokratizacija,
koja je poela 1798. i rasla sve vie posle 1848. je podstakla novu podelu na kaste, koja
korespondira sa zahtevima predstojee Ere Svetog Duha. U godini 1722. Petar Veliki je ve
dao signal ukidanjem svih vrsta feudalnih, politikih i ekonomskih privilegija svojim uvenim
ukazom hijerarhije zasluga. Od tada, on je organizovao rusko drutvo na osnovu principa
koji su u to vreme bili novi i koje je definisao na sledei nain: zasluga ima prednost nad
poreklom ne vie aristokratija krvi ili bogatstva, ve sluba.
Originalno, podela arijevske rase na etiri kaste je imala dvostruki cilj: da orijentie oveka
od njegovog roenja, i zbog njegovog roenja, ka karijeri koja je po definiciji bila prava za
njega i da olaka ezoterijski rad onima, koji su bili privueni ka njemu. Bazirana na ideji o
metempsihozi, verovalo se da e kastinski sistem dovesti due do inkarnacije u okruenju,
koje je najpogodnije za njih da bi doivele iskustva, koja im pogoduju.
Okolnosti su se od tada promenile. Sadanje granice izmeu kasti nisu vie tako rigidne. To
je usled toga, da roenja vie nisu kanalisana apsolutnim zakonima, kao to su nekada
bila, i takoe, jer ljudska Linost vie ne korespondira tano sa odreenim tipom; u
najboljem sluaju Linost je zasenena, inae je nebalansirana ili ak anarhistina. etiri
kaste danas jo uvek postoje, ali samo kao potencijal. One su projekcija podele u jo
neodreenu budunost na etiri pravilno definisane kaste izmeu oveka 5, 6 i 7, koji su
stekli svoju Individualnost.
Mora se razumeti da ovek ne moe organski da promeni svoj tip. On ga moe onesposobiti,
to po pravilu i ini sa estinom. Onesposobljen kao i svako drugi, ovek kao svoj osnovni
ezoterijski zadatak ima da spozna sebe i sebe ujedini. To konano popravljanje se odvija
kada ovek 4 pree drugi Prag; Tradicija kae da pravo T unutar okvira ovekovog
sopstvenog tipa moe voditi Individualnost do perfekcije i ak do radijantne lepote.

m
Vratimo se na tip Viteza koji smo uzeli kao primer. Ako on istrai svoju sudbinu i pokua da
doe do njenih korena, razumee osnovni razlog: skala vrednosti koja postoji u okruenju u
kome radi ne korespondira sa njegovim sopstvenim. Dok svako oko njega udi za
svetovnom moi, on predstavlja jedan anahronizam u tim modernim vremenima, koji traga
samo za Istinom
Uopteno govorei, iako je ovek 2, roen u okruenju 3 nae epohe, nepodesan za
praktinu bitku svakodnevnog ivota, on ima znatan potencijal za ezoterijsku evoluciju,
usled konstitucije svoje psihe. Konstantnim radom na razvoju svog intelektualnog centra
budui da je njegov emocionalni centar ve probuen i ak donekle razvijen on mnogo
lake balansira svoju Linost. To je vano znati. Jer ljudi, odreeni da budu prethodnici Nove
Ere (ere Svetog Duha), e biti izabrani iz grupe visoko razvijenih ljudi 2, koji su postigli
odreenu ravnoteu, razvijajui u najveoj moguoj meri svoj intelekt.

18

Poloaj oveka 3 u okruenju 3 mu ne daje iste prednosti sa ezoterijske take gledita.

Naravno, on ima vie mogunosti u praktinoj svakodnevici nego ovek 2, ali on nema
podjednaku sposobnost u balansiranju svoje Linosti. On mora da pone sa razvojem svog
emocionalnog centra, koji je delimino ili potpuno uspavan. Tako on prvo mora da ga
probudi. To buenje je prirodno mnogo tee za oveka 3 u okruenju 3 nego za oveka 2 da
razvije svoj intelektualni centar u tom istom okruenju. Jer religija niti po svom obliku, niti
po svom sadraju ne nudi nita konstruktivno intelektualnom tipu, koji je agnostik po svojoj
prirodi. Pored toga, do sada nijedna institucija nije uvela kole ili univerzitete, gde bi mogle
da se stvore i nauno razviju emocionalne sposobnosti.
Ako ovek 3 osea potrebu za emocionalnim razvojem, usled nedostatka neeg boljeg, on e
biti prinuen da deluje empirijski.
Meutim, moemo mu dati vredan savet: ljudska priroda ima sposobnost da bude obuena i
to se moe veoma dobro iskoristiti za buenje tromog emocionalnog centra. Uz suptilno i
veoma rafinirano rezonovanje ovek 3 mora u svakoj okolnosti da zamisli reakciju oveka 2,
koji se pokorava pozivu svog emocionalnog centra. I on mora svesnim naporom da reaguje
na isti nain iako nije voen emocijama. To je igra. On e nainiti greke i posrnuti vie
puta, posebno na poetku. Meutim, ako ozbiljno shvati igru i izvodi stalne, metodike vebe
u svakoj prilici, uspee da oslobodi svoj emocionalni centar od stanja apatinosti. On e tada
uoiti njegove spontane reakcije i taj prvi uspeh e ga ohrabriti da nastavi svoj rad. On mora
neumorno nastaviti sa tim vebama buenja dok emocionalni centar nije potpuno probuen i
potpuno spreman za razvoj.
ovek 3 moe pronai prednosti u tim okolnostima. Sa izuzetkom negativnih emocija,
njegov emocionalni centar nije u velikoj meri zaprljan, jer je suvie esto usnuo. Ako tokom
tog kursa buenja on vodi rauna o tome da se taj centar ne isprlja svim vrstama
razmatranja (consideration) i pre svega da se ne koristi za pogrene ciljeve, taj ovek e
postati kao malo dete, iji je emocionalni centar budan iako nerazvijen i nije niti deformisan
niti zatamnjen.

m
Ova kratka analiza i otkrivanje odreenih pravila je, naravno, nedovoljna za razreenje
ogromnog i ekstremno kompleksnog problema, iznetog na poetku ovog poglavlja. Nain na
koji emocionalni centar radi i mogunosti za njegov razvitak su nepoznate spoljanjem
oveku. To moemo videti jasno pod odreenim okolnostima, tokom kriminalistike istrage
na primer; ni najbolja porota nikada ne uspeva da prodre do dubina ljudskog srca. Ista stvar
se odigrava tokom ispovesti: ak i onda kada je pokajnik inspirisan iskrenom eljom da kae
istinu, on ne uspeva da izrazi sve to lei na njegovom srcu. Kako on moe ogoleti svoje
delovanje i nai motive za njega, kada je njegova nerazvijena i nebalansirana Linost sa
svojih 987 T takva ludnica?
Kada, posle strpljive i neprekidne introspekcije prodiremo sve dublje u unutranjost Linosti,
otkrivamo mala T koja su veoma razliita od bilo kod drugog u svojoj pojavi i prirodi. Prvo,
otkrivamo da nisu sva istog uzrasta. U legiji od 987 elemenata Linosti postoje enska T u
mukarcu i muka T u eni: ona su esto brojna i nadmona. Tokom neijeg ivota svako
malo T ima svoj karakter i svoju ulogu koju igra u grupi. Ali u veini sluajeva ta T u stvari
ne ispunjavaju svoju dunost: veliki broj njih pada u san koji se granii sa letargijom; oni
aktivniji pokuavaju da komanduju drugima, ne vodei rauna o zadatku, koji im je
dodeljen, niti o zadacima tih Ja, nad kojima ele da dominiraju, niti o odgovornostima,
kojima je posveen ovek kao celina kao posledica svojih aktivnosti. Najzad, sreni dogaaji
ili nepredvidivi nesreni spoljni okovi kao grom iz vedra neba, dalje komplikuju ve

19

zamrene unutranje stanje. To je trenutak kada se ukljuuje mehanizam samotrankvilizacije, uz iju pomo ovek otkriva novu nestabilnu ravnoteu koja e ponovo biti
poremeena novim spoljnim i unutranjim okovima, kao kula od karata, koja se rui pod
dahom deteta.
Da kaemo istinu, kakva jeste, postojanje te heterogene zajednice malih T unutar nas je
apsurdna. Logiki, to moe voditi samo do bankrotstva. Praksa introspekcije nam
omoguava da opazimo strane elemente u kompoziciji ljudske Linosti; u mladom oveku na
primer, mogu leati mala Ja ispunjena skepticizmom starog oveka; obrnuto, u starijoj osobi
se moe pojaviti adolescent pun entuzijazma sa srcem preplavljenim verom, nadom i
ljubavlju. Mi i unutar sebe moemo posmatrati koegzistenciju dramatino suprotstavljenih
mana i kvaliteta koji bi normalno trebalo da kompenzuju jedni druge ili da jedni druge
barem omekaju. Ali to nije uvek sluaj i u istoj osobi se moe na primer nai tedljivo T
kada je re o neznatnim rashodima i rasipno T kada je re o troenju veih iznosa. Iako je
postojanje tako kontradiktornih T apsurdno, sa ovakvim sluajevima se sreemo ee nego
to se misli.
Meutim, ne moramo da izvodimo brze zakljuke iz te situacije koju moemo posmatrati na
sebi, vebajui introspekciju. Jo manje treba da uspostavljamo lanu harmoniju u sebi
nekom direktnom ili nasilnom akcijom. Rezultat ovakvog delovanja moe biti samo
sakaenje Linosti, ne njena harmonizacija. Neophodno je gledati na Linost kao na
mentalno obolelu i u cilju postizanja pozitivnog rezultata, moramo delovati postepeno,
metodino, obazrivo i, ponavljamo, sa ljubavlju i velikim strpljenjem. Linost je boanski dar
nama talenat (dukat) za koji smo odgovorni.
(5)
Da bi se ove ideje vre usidrile u itaoevom umu, nije suvino baciti jo jedan pogled na
teoriju i praksu koje su povezane sa procesom razvoja Linosti.
Sledei svestan napor posmatranja, ne-navaljivanja, unutranjeg ne-pridavanja znaaja,
spoljne konsideracije i bivajui stalno prisutan u sebi samom, ovek postepeno poinje da
razabira B uticaje. Akumulacijom utisaka, koji zrae iz tih uticaja, u njemu poinje da se
obrazuje magnetni centar. Kada je jednom formiran, taj centar je smeten izmeu nieg
emocionalnog i i vieg emocionalnog centra; to je novi centar svesti. Kako raste, on igra
ulogu posrednika, koji malo po malo apsorbuje nii emocionalni centar i biva kasnije
apsorbovan od strane vieg emocionalnog centra. U isto vreme on progresivno potvruje
svoje vostvo nad tri nia centra Linosti i time nad 987 malih T: na toj taki on sebe
identifikuje sa viim emocionalnim centrom, smetenim u sreditu organizma nae psihe.
ovek time stie unutranje stanje, koje je predstavljeno figurom 24 (gore levo) o kojoj smo
dosta diskutovali u prvom tomu ovog dela.
To je dijagram Individualnosti, plod drugog Roenja. Kao to moemo videti, sektori nieg
emocionalnog centra, koji su integrisani sa viim emocionalnim centrom ne nestaju potpuno.
Preivljavanje sektora nieg emocionalnog centra je predstavljeno takastom linijom, jer je
vii emocionalni centar, kao i vii intelektualni centar i seksualni centar, nedeljiv. Ali ti
sektori su transfigurisani. U skladu sa starom inicijacijskom formulom: dodirom filozofskog
kamena, ma od elika postaje ma od zlata. On zadrava svoj oblik ali vie ne moe sluiti
kao oruje za borbu. Transfigurisani i apsorbovani od strane vieg emocionalnog centra, est
sektora sada predstavljaju srce novoroene Individualnosti.

20

o
IP I
Pod apsolutnom vlau vieg emocionalnog centra, koji sadri pravo T, oni zajedno
osiguravaju direktnu i autonomnu vezu sa niim intelektualnim centrom sa jedne strane i sa
motorikim centrom sa druge. To je nain na koji se formira karakter Individualnosti, koja
posle roenja prolazi kroz sukcesivne stepene rasta i razvoja. Mora se obratiti panja na to,
da Individualnost zadrava svoja sutinska, uroena svojstva predispozicije oveka 1, 2 i
3, proiena u oveku 4 i ponovo roena za novi ivot u oveku 5, 6 i 7.
U Individualnosti, kao i u Linosti spoljanjeg oveka, veza sa viim intelektualnim centrom
je uspostavljena direktno preko vieg emocionalnog centra. Ali seksualni centar, koji uiva
nezavisnost dok je u Linosti, je sada direktno povezan sa viim emocionalnim centrom.
Seksualni centar u Individualnosti ne deluje autonomno, kao to to ini u Linosti, tako da
njegova energija vie ne moe da bude uzurpirana od strane dva nia centra, koji su
preostali, intelektualnog i motorikog centra. Ova modifikacija radikalno transformie
seksualni ivot mukarca posle drugog Roenja, podiui ga na nivo emocionalnog ivota,
kojim od tog trenutka rukovodi pravo T.
To je oplemenjivanje seksa.
Da bismo upotpunili sliku, korisno je dati neke indikacije o promeni, koja se odvija u
Linosti, kada ona postane Individualnost ujedinjenjem sa pravim T.
Ve smo videli da je Linost sastavljena od 987 malih T figura koja rezultira iz mogue
kombinacije osamnaest sektora tri nia centra. Sada, u Individualnost, samo dva centra
imaju odreeni stepen autonomije. Tako je broj moguih kombinacija sada baziran na
dvanaest sektora, koji se vie ne mnoe sa tri, ve sa dva, omoguavajui nam da izvedemo
sledeu formulu:
12x11
---------= 66
1 x2
Tim ezdeset est razvijenim, balansiranim i disciplinovanim (V Individualnosti moramo
dodati est sektora nieg emocionalnog centra, koji su uvijeni u vii emocionalni centar. Na
ovaj nain dobijamo broj sedamdeset dva. To je sveti broj i igra vanu ulogu u praksama
inicijacije. Posle vavilonske kule, kada oveanstvo vie nije bilo ujedinjeno, ono je bilo
podeljeno u sedamdeset dve lingvistike grupe, koje su sainjavale celokupno stanovnitvo,
koje je naseljavalo Zemlju. Nijedna od njih nije bila meana; one su sve bile iste grupe i
meu njima je bilo est rasa sa mesijanskom vokacijom.
Broj sedamdeset dva ukljuuje mogue senke ljudskih tipova, koji dostiu stepen
Individualnosti. To je pojednostavljenje u poreenju sa 987 malih T Linosti i u sektoru
intelektualnog i motorikog centra to je kompenzovano prodorom zraenja, koje dolazi iz
vieg emocionalnog centra. Svako malo T Individualnosti uiva dobrobit od harmonine
saradnje sa svim drugima; to pojednostavljenje sistema psihe je posledica uzdizanja bia na
vii plan.

21

Oplemenjivanje seksa, tako da je njegov izraz u potpunoj harmoniji sa istinskim T,

transformie emocionalni ivot Individualnosti do takvog stepena da se to ne moe opisati
ljudskim jezikom. U Tradiciji je to stanje nazvano Blaenstvo.

POGLAVLJE XVIII
(V
Na osnovu analize razliitih tipova deformacija Linosti, koju smo napravili u poglavlju XVI, u
ovom poglavlju emo skicirati puteve za ponovno uspostavljanje jednog stepena ravnotee u
njoj. Energetsko podeavanje je neophodno za onog ko eli da ozbiljno uestvuje u
ezoterijskom radu, iji je cilj kao to znamo potpuni rast i razvoj Linosti, voene celim
putem do drugog Roenja. To nas vodi do toga da razmotrimo glavni problem ezoterijske
prakse, jedan od najvanijih u spoljnom kao i u unutranjem ivotu: vanost negativnih
emocija.
Vie nego jednom smo istakli da su te emocije naini, kojima velika destruktivna sila deluje
na oveka. Nije preterivanje rei da su negativne emocije najvie odgovorne za injenicu da
ljudsko bie prevremeno stari i umire. Da bi pobedili starost i smrt, moramo pobediti
negativne emocije u sebi. Ovaj postulat e neke moda iznenaditi; moda e biti jo
iznenaujue ako dodamo da, ako se njima bavimo u skladu sa odreenim preciznim
pravilima, zasnovanim na neumornoj psihikoj disciplini, te iste emocije, iako tetne, mogu
postati bogat izvor fine, aktivne energije, ije je prisustvo neophodno za razvoj Linosti.
(2)
Pripremni teoretski i praktini rad ezoterijske nauke je apsolutno od sutinske vanosti, pre
nego to budemo u stanju da shvatimo Doktrinu negativnih emocija, koju ovde treba da
izloimo.
ovek prvo mora da shvati fundamentalnu ideju da su Vera, Nada i Znanje (Gnoza)
sukcesivni stepeni u progresivnom Otkrovenju ljubavi i da nedovoljnost ili nedostatak
otkrovenja na prethodnom stepenu spreava dostizanje otkrovenja na sledeem. To znai da
bez Vere u neijem srcu nije mogue dostii Nadu u ezoterijskom smislu rei. I bez jedne ili
druge nikada nije mogue dostii Gnozu, ivo znanje koje Ljubav ini dostupnom.
Metaforikim jezikom Tradicije trijada Vera, Nada i Znanje se naziva trouglim maem.
Pismo i komentari iz prvih vekova nae ere insistiraju na vanosti negativnih emocija i na
pristupu koji treba da zauzmemo prema njima. Oni preporuuju pozitivnu reakciju i radostan
pristup prema ljudima, koji su zlonamerni prema nama. Na primer, itamo:
Blagoslovi one koji te proklinju, moli se za svoje neprijatelje, posti za one koji te progone.
Voli one koji te mrze i nee imati neprijatelje. Ukoliko te neko udari po desnom obrazu,
okreni mu i drugi i bi e savren. (Luka, 27 35).
Moemo citirati mnoge sline tekstove. Meutim, oni se u principu posmatraju jednostavno
kao dogmatska uputstva, tako da ne pokuavamo da dokuimo znaenje koje lei u njihovoj
osnovi. Sa jedne strane je razumljivo delovati na takav nain: pacijent strpljivo uzima lek
bez interesovanja za njegov hemijski sadraj: ono to ga zanima je efekat, koji zna da ovaj
proizvodi.

22

Mi takoe u teoriji usvajamo lepotu pristupa, koji se prenosi u Bibliji, da se ne protivimo zlu,
istovremeno ga odbacujui u praksi kao politiku i drutvenu opasnost.
Neki posmatraju biblijska uenja, na koja smo se upravo pozvali, kao dokaz religioznog
zanosa koji prelazi granice zdravog razuma. Za njih e ta uputstva biti ista ludost. Ipak,
uputstvo da volimo svoje neprijatelje i da se ne protivimo zlu ima svoje opravdanje.
Videemo da to prirodno vodi do nae preporuke da ne beimo od negativnih emocija.
Lako je nai razloge za zakljuak koji se uobiajeno izvodi. Veinu vremena, kada se bavimo
injenicama i maksimama u vezi sa ezoterijskom oblau, mi izriemo sudove koji se mogu
primeniti samo na spoljanji ivot. Drugim reima, primenjujemo argumente i maksime
primenljive na A uticaje na domen B uticaja. Ta zbrka je rezultat pogrenog verovanja da su
Isusove rei jednostavne i tako moraju biti dostupne svakome. Kao posledica, svako
smatra da je sposoban da ih razume i ak kritikuje. Taj nesporazum se odrao vekovima
uprkos opomenama, koje su nam autoriteti kao to je Origen, Sv. Isaka Sirijski i drugi
uputili. Tano je da su te opomene, da bi se potovali principi hermetizma, koje je Tradicija
usvojila, posebno u orijentalnom pravoslavlju, date u prorokom obliku (sibylline). Ovo je
razlog zato Sv. Isak Sirijski istie:
Sveto pismo kae mnogo stvari koristei razliiti smisao od njegovog originalnog znaenja.
Ponekad se telesni atributi primenjuju na duu i obrnuto, atributi due se primenjuju na telo.
Pismo ovde ne pravi nikakvu razliku. Meutim, prosvetljeni ovek razume.
(V
Da bi se shvatilo tano znaenje biblijskih uputstava, koje smo upravo citirali, ovek prvo
mora da pokua da razume pravu prirodu negativnih emocija kao to su: ljutnja, ljubomora,
mrnja, kleveta, zavist, oholost itd. koje se izraavaju nasilno.
Sve ljudske emocije, kakva god da je njihova priroda, negativna ili pozitivna, i da li su
roene usled razliitih pokreta psihe, imaju jedan jedini pokret due kao svoju osnovu.
Koliko god to moda paradoksalno izgledalo, Ljubav je ona koja formira jedinstvenu bazu
svih varijacija pozitivnih i negativnih emocija. Da budemo precizniji, recimo da postoji samo
jedna ista emocija; i ta emocija u svojoj prozranoj istoti je Ljubav.
Sve razliite emocije i oseanja koje ovek osea su meavine; pomeani sa istom
Ljubavlju njihovi elementi je zamuuju: kao posledica, ona ima kapacitet da apsorbuje i da u
sebi rastvori razmiljanja, stavove, strasti, impulse itd. ba kao to hemijski ista voda ima
sposobnost da apsorbuje i rastvori soli razliite prirode. Jedan od rezultata ovoga je da
raznolikost ljudskih oseanja zavisi, u svakom pojedinanom sluaju, od onoga to je
kvantitativno i kvalitativno pomeano sa istom Ljubavlju, u kojoj je rastvoreno.
Vii emocionalni centar je organ koji omoguava oveku da oseti istu i jedinstveno emociju
pod imenom Ljubav. To je razlog zato Sv. Pavle, obraajui se uenicima a ne masama,
njima upuuje poziv, koji je uven u ezoterijskoj Tradiciji: pokuajte da dosegnete Ljubav.
italac sada moe bolje razumeti o kakvoj Ljubavi Apostol govori i znaenje sadraja
maksime i zato odmah zatim prelazi na problem duhovnih poklona.
Oigledno je da spoljanji ovek ne zna i ak ne moe imati ni priblinu ideju o Ljubavi u
njenoj Boanskoj istoti. ak su i napredni uenici, koji su ve na Stepenitu, daleko od toga
da poznaju tu emociju u svoj njenoj punoi, jer T Linosti, sa svoja tri nia centra ne
poseduje organ koji bi joj omoguio da je oseti. Sposobnost da se oseti ta emocija je atribut

23

pravog T, koje se izraava kroz Individualnost obrazovanu posle drugog Roenja. Situacija
se moe uporediti sa situacijom deteta: ono se priljubljuje uz majku tek posle fizikog
roenja, u trenutku kada je odvojeno od nje.
Reenica Sv. Pavla je upuena najnaprednijim uenicima koji su na Stepenitu; ako oni ne
mogu da dosegnu Ljubav pre nego to preu drugi Prag, kako spoljanji ovek moe imati
bilo kakvu ideju o Ljubavi, kada ak nije preao prvi Prag.
(4)
U oseanjima, koja su dostupna ljudima dobre vere, koji su na Stepenitu ka Putu, Ljubav je
jo uvek pomeana. Ljudska priroda je pomeana. Ona verno odraava sadraj Mixtus Orbis
iji je proizvod i deo. Tako kompleksna struktura linosti sa centrima psihe podeljenim na
pozitivne i negativne delove reflektuje izmeanu prirodu spoljnjeg i unutarnjeg sveta
zemaljskog oveka i omoguava mu da ih percipira u svim njihovim delovima, mogunost
koja bi mu bez toga bila uskraena. To je dublje znaenje rtve, kojom je Ljubav, koja je
Bog, stvorila svet: ona je dopustila prljanje da bi to preobrazila u sliku zaslepljujue lepote.
Ako, kao to smo videli, atrofija negativnog dela intelektualnog centra onemoguava oveka
da ima bilo kakve sumnje, to delimino zaslepljuje njegovu inteligenciju za procenjivanje,
kritinost, sposobnost poreenja itd.
Isto se mora rei za emocionalni centar. Njegov negativni polukrug je neophodan da osigura
potpuno funkcionisanje: dok pozitivni deo odgovara na prijatne utiske, koji dolaze spolja ili
iznutra, negativni deo odgovara na isti nain na neprijatne utiske. To je normalna uloga
negativnog polukruga, koja se moe nazvati njegovom pozitivnom ulogom. Kada bi
probuenom i istom emocionalnom centru bio oduzet njegov negativan deo, uvstveni
emocionalni ivot bi bio osiromaen i dezorijentisan. Ta situacija bi se mogla porediti sa
nekim ko je sposoban da oseti toplotu, ali bez sposobnosti da oseti hladnou ili ko vidi svetlo
bez sposobnosti da razlikuje senke. Kada je budan i funkcionie normalno, negativan deo
emocionalnog centra je organ psiholoke strukture Linosti koji je neophodan, ba kao i
pozitivni deo.
Kada je emocionalni centar utonuo u duboki san, kao to je to kod prvog stereotipa opisanog
u poglavlju XVI, on sanja. On sanja po danu, u sred aktivnosti, kao i nou. Emocionalni
centar izmilja snove, koristei uroenu sposobnost da kreira slike. Radei to, dok je
inspirisan idejama intelektualnog centra, on moe da kreira velianstvene slike da bi
kompenzovao nedostatak ili delimini nedostatak ivota. Ako je inspirisan impulsima iz
motorikog centra, on zamilja sebe kako se kree po tlu, po moru ili vazduhu. Pod uticajem
unutranjih elemenata, koji se uzdiu iz tih filmova, on moe da oivi te filmove u
fragmentima. Uz pomo impulsa iz seksualnog centra preko motorikog centra emocionalni
centar ima erotske snove, koji se mogu doimati potpuno istinitim. Sa druge strane, ako
sanja uz istu i direktnu pomo seksualnog centra, on kreira idealnu sliku svog polarnog
bia, zasnovanu na iskustvima sadanjeg ivota, kao i na ranijim iskustvima. Uz direktnu
intervenciju seksualnog centra emocionalni centar moe kreirati idealizovanu sliku ivog
bia, koje je ovek sreo ili koje podsea na njegovo polarno bie.
U dva poslednja sluaja pozitivni deo emocionalnog centra funkcionie u potpunosti i
omoguava oveku da u svojim snovima sretne isto i radosno oseanje koje nije u stanju
da oseti u svom ivotu kao spoljanji ovek. U skladu sa njihovim razliitim planovima, ti
snovi mogu proklamovati, predviati ili ak proricati.

24

Proces objanjava znaenje molitve, koja se preporuuje uenicima i u kojoj mole Boga da
dopusti snu da postane budan ivot. U dva sluaja, u kojima emocionalni centar poziva
energiju seksualnog centra u snovima, ne prolazei kroz motoriki centar, intelektualni
centar, koji spava, se ne mea u posao emocionalnog centra sumnjom ili kriticizmom. Kada
ue u emocionalni centar, energija SI-12 ubrzava njegove vibracije i to mu omoguava da
transformie seksualnu energiju u SOL-12, sledei prolaznu intervenciju vieg emocionalnog
centra.
Tih nekoliko indikacija daju kratak pogled na rad nieg emocionalnog centra, dok je jo uvek
nerazvijen ali to nebalansiran sadanji ivot oveka ne moe due da anestezira ili
degradira, posebno kada se, kao ovek dobre vere, popne stepenicama Stepenita.
(5)
Vratimo se problemu negativnih emocija. Specijalna vibratorna struja, koja nosi tu vrstu
emocija, prolazi kroz negativni deo emocionalnog centra.
Kao to smo ve ukazali, negativne emocije se raaju, rastu i razvijaju se na osnovi Ljubavi.
To se moe initi paradoksalnim. Lako je prihvatiti da se pozitivne emocije raaju iz Ljubavi,
ali se ini teko priznati da se, kada se analiziraju elementi, koji je ine kao u hemijskoj
analizi, Ljubav pokazuje kao temelj za negativne emocije.
Negativne emocije su kompleksne. One predstavljaju meavinu razliitih psihikih elemenata
koji su suprotni suptilnoj prirodi Ljubavi, ali su joj dodati.
Sirovost tih elemenata je odgovorna za negativnu prirodu ove vrste emocija. Dodati
elementi mogu da poteknu iz intelektualnog centra, kada poprime oblik razmiljanja,
kombinacija ili kalkulacija itd. ili iz motorikog centra, kada poprime oblike strasti,
privlanosti ili antipatije koja potie iz T tela.
Posebno kretanje motorikog centra uzurpira seksualnu energiju i to hrani nepopustljivost i
dinamiku koje zajedno obrazuju jednu od glavnih karakteristika svake negativne emocije.
II
(V
Seksualni centar normalno deluje pod uticajem Ljubavi. Pogledajmo ta se dogaa u tri
centra psihe, to jest, u celoj Linosti, u normalnom sluaju, kada seksualni centar pone da
se pokree. Kao primer emo uzeti sluaj idealne i potpune ljubavi izmeu dva polarna bia,
koja ne napreduju sa ezoterijske take gledita, to znai, oveka i ene 1, 2 i 3.
ivot nudi itavu skalu anomalija u vezi sa tim normalnim sluajem, koji emo prouiti. One
se pripisuju dvema osnovnim razlozima:
Prvi korespondira sa podjednakom ueem mua i ene u tom procesu; ali intenzitet tog
uea samo delimino ukljuuje organizam psihe;
Drugi podrazumeva razlike u njihovom ueu, kada je psiha kod jednog partnera potpuno
ukljuena, a organizam drugog samo delimino. Drugim reima, jedan voli a drugi puta da
bude voljen ili voljena.

25

Postoji gotovo beskonana raznolikost specijalnih sluajeva, jer ne postoji drugi sektor u
ovekovom mentalnom (psychique) i psihikom ivotu gde je on izloen tako mnogim i pre
svega, imaginarnim uticajima, kao to je to u domenu seksualnog ivota, koji zahteva
prihvatanje i bezrezervan odgovor, pre nego to moe potpuno da se rascveta. Meutim, u
prosenom seksualnom ivotu susreemo se sa mnotvom nezdravih devijacija, kao to su
zov krvi, odranje vrste, fizika privlanost, posesivnost i kalkulacije (consideration), koje
sve igraju vanu ulogu u drutvu dovoljnu da objasni retkost jedinog sluaja, koji se moe
posmatrati kao normalan - ujedinjenja dva polarna bia.
(2)
Seksualna energija je SI-12, najfinija energija, koju na organizam moe izvui iz hrane.
Kada seksualni centar pone da deluje, da bi ispunio svoju glavnu funkciju, to je putena
ljubav, on prvo koristi motoriki centar. Preplavljen ekstremno monom energijom SI-12,
motoriki centar reaguje. Meutim, on time nije potpuno ispunjen u pojedinanom trenutku.
Energija SI-12 prvo prodire u njegov pozitivni deo, izazivajui snanu instinktivnu
privlanost prema suprotnom polu. Uslovi koji nastaju u psihi orijentiu itavu Linost: dok
god energija SI-12 deluje normalno, 987 malih Ja se ujedinjuju i upravljeni su prema istom
cilju. Ovaj fenomen se moe uporediti sa orijentacijom molekula u jezgru elektro-magneta,
kada struja proe kroz njega. Tada energija SI-12 prodire u negativni deo motorikog centra
i budi ga. Taj centar tada vodi T tela do putenog akta. Do tog trenutka proces je identian
kod ljudi i kod ivotinja. On se kod ivotinja ne razvija dalje, a isto vai i za veinu ljudskih
bia. Posledice ulnog akta su tako ograniene na fiziko zadovoljstvo i razmnoavanje. To
ogranienje se u oveku javlja usled intervencije Generalnog Zakona i on u tome vidi prvi
impuls dat seksualnom centru na poziv Ljubavi i ne dostie neophodan i dovoljan nivo da bi
ispunio ciljeve, ije ostvarenje je njegov zadatak. Motoriki centar tada poinje da deluje,
nemajui uvek dovoljno energije na raspolaganju da proizvede tenziju, koja bi re-orijentisala
organizam psihe u njenoj totalnosti.
P)
Nasuprot tome, u sluaju potpune ljubavi polarnih bia, poziv Ljubavi ini da seksualni
centar vibrira neuporedivo snanije i proizvede veu koliinu energije SI-12 nego to
motoriki centar moe primi u sebe. Kada je zasien, ta energija poinje da se preliva. Taj
pretek se tada iri u dva druga centra, intelektualni i emocionalni, gde energija SI-12 prodire
u motoriki sektor i utiskuje u njih vibratorni pokret u skladu sa svojim sopstvenim ritmom.
Dok god energija SI-12 traje, veoma brze vibracije dva motorika sektora intelektualnog
centra duboko transformiu stanje i funkcionalne karakteristike etiri druga sektora ovog
centra.
Moemo se podsetiti da on normalno radi sa energijom 48, koja u njega utiskuje relativno
spori ritam. Povuen ekstremno brzom frekvencijom energije SI-12 intelektualni centar
vibrira mnogo bre nego inae i dok god se ta energija osea, ovaj centar gubi svoju
misaonu, refleksivnu, proraunatu i agnostiku prirodu: brige, sumnje i druge preokupacije
su privremeno proterane u pozadinu budne svesti. Meutim, takva radikalna transformacija
moe da se odigra samo u sluaju polarnih bia, kada su poziv Ljubavi i impuls iz seksualnog
centra snani i isti. Ako to nije sluaj, transformacija e biti samo delimina; kritini duh,
uvek poslednji koji se moe ukloniti, e preiveti. Mukarac i ena uobiajeno padaju u
moralnu prostituciju u njenim beskonanim varijetetima, jer njihove brige i kalkulacije, koje
se emituju iz intelektualnog centra, nisu utiane. Kada je poziv Ljubavi ogranien,
intelektualni centar nije ukljuen u ljubavni proces i tada glava ostaje hladna. Umesto da
potpuno dominira Linou, seksualni centar ostaje delimian subjekt svojih normalnih

26

tendencija. To se dogaa mnogo ee nego to bi se pomislilo. Zaista, nije preuveliavanje

izjaviti da velika veina ljudskih bia ni na trenutak ne pomilja da postoje vii nivoi
uvstvene ljubavi.
U primeru koji smo naveli, vibracija SI-12 budi ivu erotsku imaginaciju u intelektualnom
centru, oslobaajui ga svih briga. Za trenutak, on se koncentrie samo na igru ljubavi, u
kojoj pozitivni i negativni deo vibriraju zajedno u harmoniji sa motorikim centrom i svojim
sopstvenim ritmom, ubrzanim dotokom seksualne energije.
(V
Pogledajmo sada ta se dogaa u motorikom centru kao posledica te obilne proizvodnje
fine, iste energije SI-12. On reaguje potpuno razliito od intelektualnog centra. Moramo se
setiti da emocionalni centar u spoljanjem oveku ne radi sa vodonikom 12, koji bi normalno
trebalo da ga hrani, ve sa vodonikom 24, koji je odgovarajui za motoriki centar. Priliv
energije SI-12 u motoriki sektor emocionalnog centra izaziva snanu rezonancu u drugim
sektorima ovog centra rezonancu koja moe da proizvede sledee fenomene:
-

intelektualni sektor emocionalnog centra se aktivira u ljubavnoj igri voen

intelektualnim centrom u harmoniji sa motorikim centrom; srce je preplavljeno
nenou, koja je na neuporedivo viem nivou nego ona, koja se koristi kada je on
hranjen samo energijom 24.
Ako je poziv energije SI-12, koja dolazi iz motorikih sektora emocionalnog centra
dovoljno snaan i ist, moe se osetiti trenutni bljesak svesti stvarnog T. To se
proizvodi na sledei nain: priliv nenosti usled energije SI-12 otvara komunikaciju sa
viim emocionalnim centrom, odakle teku talasi energije SOL-12 da se sretnu sa SI12, kojom su preplavljeni motoriki sektori nieg emocionalnog centra. Energija SI12 je tada indukcijom izloena transmutaciji i moe postati SOL-12. Kada se to
dogodi, organizam dobija obilan priliv nove energije. ak i tokom nekoliko trenutaka,
par doivljava (taste) vie Boansko stanje koje je Blaenstvo, doivljaj koji ostavlja
oseaj relaksacije i neiskazivog mira u svojoj budnosti.

Mogunost dosezanja vieg plana aktom uvstvene ljubavi objanjava zato je brak u
kome dvoje treba da budu jedno meso ukljuen u sedam svetih tajni. Taj akt nosi u sebi
klicu iste emocije koja je Boanska Ljubav. Ako par dosegne to stanje pod impulsima
Apsoluta III, kroz ovu misteriju dosee radijaciju Apsoluta II. Jedan korak e biti napravljen
u pravcu velikog Povratka.
W
ematski to prikazuje rad tri psihika centra u njihovim pozitivnim i normalnim reakcijama
na poziv seksualnog centra, ija aktivnost ukljuuje par u akt potpune i harmonine ljubavi,
to je sluaj kod polarnih bia. Zaista, energija SI-12 ima sposobnost da razvije i rastvori
energije, koje dolaze iz tri centra Linosti i to e Linosti u njenoj celini za trenutak preneti
snane i harmonine vibracije. To harmonino uee tri centra u ostvarenju ljubavne igre se
moe uporediti sa izvoenjem orkestra, sastavljenog od kompetentnih muziara, kojim
upravlja talentovani dirigent.

m
ft)
Ipak, ukoliko orkestru nedostaje vostvo, on moe da proizvodi samo kakofoniju sa svojim
instrumentima. To je sluaj sa parom, koji nije u harmoniji i sa kojim proces funkcionie na

27

drugaiji nain: seksualni centar se onda okree u suprotnom smeru od normalnog i izaziva
abnormalnu seksualnost i raanje negativnih emocija.
Kao to smo rekli, negativna emocija ima Ljubav kao svoju osnovu; u drugom sluaju ne bi
bila emocija. Toj osnovi se u razliitim proporcijama dodaju elementi koji su, iako upravljeni
u suprotnom pravcu, analogni onima, koji postoje u sluaju normalne ljubavi. U skladu sa
time, negativne emocije imaju efekat indukovanja odbojnosti umesto izazivanja privlanosti
kao to je to sluaj kod pozitivnih emocija. Jo vie, njihova dinamika priroda ini da ak i
najflegmatiniji ovek, kada je pod njihovim uticajem, eli da deluje i tako izrazi svoje
pobueno stanje nasilnim reima i delima.
Dejstvo, koje negativne emocije izazivaju u nama, nam je suvie dobro poznato da bismo
uli u njihovo detaljno opisivanje. Nae sopstveno iskustvo nam omoguava da ispunimo tu
prazninu. Vana stvar je shvatiti proces njihovog obrazovanja u nama. To znanje treba da
nam omogui da obrnemo efekte i transformiemo njihovu destruktivnost u dobrobit u
ezoterijskom smislu. To je izraeno poslovicom: Samo je jedan korak izmeu mrnje i
ljubavi.
Rekli smo da je svaka negativne emocija sloena. iste negativne emocije ne postoje. Ali ta
meavina moe da se proizvede i potraje, samo ako se podstie nekom strau. To je nalik
vodi, u kojoj se rastvaraju odreene soli samo ako je zagrejana na visokoj temperaturi.
Negativne emocije se raaju iz nasilnog napada strasti, kada ovek moe da bude
preplavljen ljubomorom, ljutnjom itd. Mehanizmom psihe, obrnutim od onoga, koji smo
opisali u sluaju harmonine ljubavne igre, negativna emocija uzurpira energiju SI-12
seksualnog centra, energiju uvstvene ljubavi, da bi se manifestovala. Kao i u pozitivnom
sluaju, ova energija se preliva izvan celine motorikog centra i na isti nain prodire u
motorike sektore intelektualnog i emocionalnog centra, ispunjavajui ih. Dok god traje
vibracija iz motorikog centra, ili iz ovekovog animalnog instinkta, motoriki sektori dva
druga centra vibriraju negativno: rezultat je stanje potpune navale (confluence). Ovde
imamo posla sa sutinskom takom: mehanizam negativnih emocija moe funkcionisati
samo u stanju duboke navale. Pokrenut okom ili strau, ovek gubi unutranji mir i
trenutno pada u stanje navale (confluence), koje je povoljno za raanje i razvoj negativnih
emocija.
U principu, posle odreenog vremena, negativna emocija progresivno gubi svoju energiju i
konano se gasi bez svesnog napora. Moramo dodati, da kada jednom padne u stanje
navale, ovek se moe otarasiti negativne emocije samo ako iscrpi energiju, koja ju je
donela na povrinu. Uznemirenost, koja je iz toga rezultirala, ne nestaje odmah. Negativne
emocije uznemiravaju itav organizam psihe, tete Linosti, izazivaju nered u psihi i
izazivaju znatan gubitak najfinijih i najplemenitijih energija koje se stavljaju u pokret.
oveku je tada potrebno vreme da ponovo izgradi ove rezerve finih energija.
Odvija se dijametralno suprotan efekat kada u trenutku, kada negativne emocije nastanu u
njemu, subjekt ostane miran i ne zapadne mehaniki u stanje navale (confluence).
Prouiemo sluaj negativnih emocija, koje nastaju u nama. Iako iritacija moe da se
formira nedeljama, mesecima i ponekad godinama, njihova eksplozija je uvek iznenadna.
Drugim reima, negativna emocija izbija i za veoma kratko vreme poprima dinamiki oblik;
za sekundu ili dve ona se uzdie u nekom i preplavljuje ga, dovodei ga u stanje potpune
mehanike navale. Na kraju e se ispoljiti u reima i delima.
Ovde se vraamo na Doktrinu Sadanjosti. Ukoliko, uz pomo stalne introspekcije subjekat
uspe da opazi uzdizanje negativne emocije u sebi odmah po njenom roenju, to znai, dok

28

prorez u njegovoj individualnoj Sadanjosti nije preao u protok vremena, za njega je

mogue da izdvoji komponente te emocije. Introspektivna opservacija obasjava njegovo
unutranje bie ba kao ulina svetiljka, a negativne emocije mogu da se formiraju i ponu
da deluju samo u unutranjoj tmini koja je karakteristina za stanje navale. Svetlo
projektovano konstatacijom unutar granica Sadanjosti razdvaja negativne emocije, a strast,
koja ih je pokrenula, tada pada u latentno stanje.
Konstatacija ipak ima i drugi efekat, koji je od primarne vanosti: momentalno razdvajanje
komponenti, koje obrazuju negativnu emociju, oslobaa energiju SI-12, koju je strast
uvukla u motoriki centar; rezultat konstatacije je da se ona automatski koncentrie u
emocionalnom centru koji ih onda stavlja u pokret. Znamo da se normalno intenzivan rad
ovog centra vri uz pomo fine energije 12. stepena. Pobeda nad negativnom emocijom
donosi dotok radosti u nii emocionalni centar. Ta radost je izraz obilja energije SI-12,
osloboene konstatacijom. Ona ini da nii emocionalni centar vibrira brim ritmom nego to
je to uobiajeno za njega i podstie oslobaanje toka energije SOL-12 iz njega. To ukazuje
da konstatacija, kada se vri na korektan nain putem introspekcije i deluje unutar granica
individualne Sadanjosti, omoguuje oveku da ostvari potpunu pobedu. Dotok vie radosti,
koju oslobaa tok energije SOL-12m tada moe da transmutuje energiju SI-12 osloboenu
iz meavine u SOL-12 indukcijom. Trajanje kontakta izmeu nieg i vieg emocionalnog
centra, koji se time ostvaruje, time moe da bude produeno.
Oigledno je da ta mogunost postoji samo za uenika, koji, preavi prvi Prag, istrajava u
uspinjanju Stepenitem, kada poseduje magentni centar u formiranju. Svaka pobeda nad
negativnim emocijama ubrzava formiranje tog centra. Isusove strane rei /onome koji ima,
tome e se dati; a od onoga koji nema, e se uzeti ak i ono to ima./ ukazuju na tu
mogunost pobede, na napor, koji ona iznosi na videlo, i na njene efekte.

m
I
Faktori, koje smo upravo opisali, objanjavaju pristup negativnim emocijama, koji je
usvojen od strane Tradicije. Taj pristup naglaava dve naredne take:
-

bez pojave negativne emocije, energija SI-12 se ne povlai u motoriki centar. Ona
ostaje u seksualnom centru, da bi se koristila za njegove potrebe;

bez pobede nad tom emocijom, ovek ne moe da oseti radost, koja je izazvana
dotokom energije SOL-12, koja dolazi iz vieg emocionalnog centra; a bez tog dotoka
energija SI-12 ne moe da bude transmutovana u SOL-12, kada je povuena
pojavom negativne emocije, a tada osloboena introspektivnom konstatacijom unutar
granica individualne Sadanjosti pojedinca. to je nasilnija ta negativna emocija, to
je vea koliina energije SI-12 koja je povuena, koja u sluaju pobede moe da se
transmutuje u Sol-12.

Izvodei ovaj rad sa svom ozbiljnou za koju je sposoban, neofit moe da dosegne stazu
Uspeha koja e ga voditi prema Putu. U tom sluaju on e skinuti starog oveka, roba svojih
strasti, i obui novog oveka, koji je obnovljen u Znanju poto se slika Njega stvorila u
njemu.
Upravo smo prouili negativne emocije koje se raaju u nama. Ali kako napreduje
Stepenitem, neofit e nai da trenuci, kada se negativne emocije uzdignu u njemu, postaju
sve rei i rei. Energija SI-12 tada ostaje usnula u seksualnom centru, budui da je poziv
strasti vie ne priziva u pravcu niih centara, gde se koristi.

29

To je taka njegove evolucije na kojoj e neofit pronai oiglednu korist od onih, koji su
prema njemu neprijateljski raspoloeni. Dok god je na Stepenitu ovek dobre vere e u
napadu, mrnji, ljubomori, izdajstvu i preziru drugog oveka pronai elemente koji su
neophodni da bi probudio svoj emocionalni centar. Ostvarenjem dominacije nad mehanikim
reakcijama, koje napadi drugih mogu da proizvedu u njemu, neko ko se kree izmeu dva
Praga, odvaja i odbija elemente, koji su paraziti fine energije, mobilisane negativnim
emocijama. Ponavljamo: to je ona energija, koja, postavi dostupna, omoguava
uspostavljanje kontakta sa viim emocionalnim centrom i ubrzava rast i razvoj magnetnog
centra. ovek dobre vere u toj borbi nalazi izvor energije koja mu je neophodna da bi
napredovao.
On e onda razumeti da moe i mora da voli svoje neprijatelje i da blagosilja one koji ga
proklinju.

POGLAVLJE XIX
(V
U prethodnom poglavlju smo ukazali, da to se vie ovek dobre vere uspinje Stepenitem,
to e ree biti prilike kada negativne emocije nastaju u njemu njegovom sopstvenom
inicijativom. To je razumljivo. Redovnom introspekcijom i unutranjom konstatacijom on e
postepeno sticati znanje o sebi, to znai, o strukturi svoje Linosti i nainu na koji ona
funkcionie. Miljenje Znanje je Snaga, izraeno u vreme prve industrijske revolucije, je
potpuno primenljivo na unutranju revoluciju, koja se odvija u oveku posle introspekcije.
Rob svojih strasti, svojih instinkta i time svojih negativnih emocija, on je do jue uvek
uspevao da opravda sebe korienjem uobiajeno prihvaenih slogana da je njegovo
ponaanje jednostavno ljudsko i normalno. Sada ovek dobre vere poinje da ne odobrava
te emocije; on poinje da shvata da je rob i da razume da negativne emocije, koje su efekat
Generalnog Zakona, tee ka tome da ga zadre u njegovom primitivnom stanju i da ga
zadre na njegovom mestu, za dobro celine, ali na tetu njegovih linih interesa. Taj stav
postaje sve jai uprkos svim zavodljivim i zastraujuim pojavama, sa kojima ga suoava
ogledalo ivota, sastavljeno od A uticaja.
To prvo saznanje poetak vieg znanja, koje je Gnoza donosi oveku dobre vere Snagu.
Pre svega ostalog, to se javlja u obliku vlasti nad pokretima njegove psihe. Naravno, to se
ne dogaa odmah; on mora da plati visoku cenu da bi bio osloboen svoga ropstva. I cena
moe biti plaena samo po cenu stalnih napora, koji su u principu dugi i teki. Meutim, sa
svesnim i produenim naporima introspektivne konstatacije ovek dobre vere, koji gori
Verom i nastavlja da se uspinje Stepenitem, e videti da je sve vie odvojen od negativnih
emocija, koje pod uticajem Generalnog Zakona uvek pokazuju tendenciju da se pojave u
njemu.
Prvi zameci gnoze, vieg znanja i prakse, koja daje vlast nad sobom, progresivno donose
unutranji mir, koji je prvi ozbiljan rezultat uinjenih napora.
Taj unutranji mir, koji bi ovek dobre vere trebalo da neguje svim sredstvima, je
neophodno stanje, koje e mu omoguiti da sakupi sve energije, tako da moe da napreduje
Stepenitem i to je taj isti unutranji mir, koji e ga spasti pada.

30

Meutim, kada negujemo taj unutranji mir, nae mogunosti za korisno korienje
negativnih emocija koje se raaju u nama, tako da one proizvedu fine energije, postaju
veoma retke. Tako tada preostaje samo spoljni izvor, a to su negativne emocije, izazvane
okovima izvan nas.
Ova vrsta okova nikada nee nedostajati onome ko rad obavlja u svetu. Zaista,
Generalnom Zakonu onaj ko se kree izgleda kao begunac od kolektivnog rada i priroda
preduzima trenutne korake itavu seriju adekvatnih mera da pobunjenika vrati u liniju.
Tada poinje bitka, velika bitka, Nevidljivi Dvoboj, od ijeg ishoda zavisi sudbina Hristovog
Viteza. Taj neprekidni dvoboj traje tokom itave duine Steenita i ovek dobre vere ne
postie konanu pobedu dok se posle poslednjih iskuenja ne nae naspram drugog Praga.
Meutim, tokom itave duine puta, napredak je osiguran deliminim pobedama nad ovom
ili onom strau, nad tendencijom da se zaspi, nad nasilnim okovima ili sablaznima, koji
dolaze spolja ili ak i iz njega. Bitka je bolna, posebno zbog toga to on ne prepoznaje
neprijatelja, dok ga on ne udari; njegovo pribliavanje je uvek maskirano na beskonano
razliitih naina: obzir, zavoenje, elja da se bude koristan ili dopadljiv, snishodljivost,
stavovi itd. esto je Vitez pobeen, jer slui avola svim srcem, dok iskreno, ali pogreno
veruje da slui Hrista.
Ali ko god padne na polju bitke, e nai pomo. Ona dolazi sa dve strane: iz dubine njegovog
bia i iz istote vere, kojom gori njegovo srce. Po definiciji, vera je slepa, budui da ona
poiva i na nevidljivom i na vidljivom. Kako je nevidljivo po definiciji nepoznato,
najrevnosnija
vera
moe
iskreno
greiti.
Kao i spoljna pomo, to dolazi iz efekata zakona koji se primenjuje na svaku akciju.
Definisali smo taj zakon vie nego jednom ovom formulom: naglaene namere. To je javno
poznato i u mnogim zemljama se javlja u svakodnevnom govoru u maksimi: ve prvi korak
se rauna. Te dve formule izraavaju isti zakon i primenjuju ga algebarski, to znai, u
pozitivnom i negativnom smislu. U terminima moralnog napora, koji mora biti uinjen, nije
manje teko ukrasti prvi put, na primer, nego praktikovati to neuobiajenom vetinom.
Ponavljana akcija (u ovom sluaju, pojedinane pobede nad negativnim emocijama iste
prirode) stvara naviku, silu inercije. ak i tada, pre prelaska drugog Praga, nikada ne
moemo biti sigurni da neemo pasti u istu zamku, jer ovekova panja se brzo iscrpi, kada
je suoen sa simultanim napadima koji se ponavljaju. Ali pad e biti sve manje i manje bolan
a uklanjanje njegovih efekata sve lake i lake.
Jo vie, svaka pojedinana pobeda poveava rezerve fine energije i tako snaga Viteza raste
u bitki. Ali ovde ponovo, on mora da bude posebno oprezan da ne potroi rezerve tako brzo
kako ih je akumulirao. Posle svake pobede mora se setiti da Generalni Zakon automatski
deluje na razliite naine da bi od njega ukrao viak srodan buroaskom nivou finih
energija koje je stekao i koje e mu, ako se racionalno koriste, omoguiti da napravi jedan
korak napred iz zone uticaja tog fundamentalnog zakona, koji je u ovom sluaju
neprijateljski prema njemu.
Tokom Nevidljivog Dvoboja pojedinana strast, ista opsena, gubi svoju mo nad
pobednikom, kada ju je pobedio jednom, dvaput ili vie puta. Tako dok Vitez napreduje
Stepenitem njegov unutranji mir postaje sve potpuniji i nepromenljiviji. On e posmatrati
svoje neprijatelje kako se kolebaju i odstupaju jednog po jednog.

31

U to vreme je drugi izvor fine energije, koji je oveku dobre vere potreban da bi
napredovao, odseen. Taj izvor je rezultat transmutacije negativnih emocija, podstaknutih
okovima izvan njega. Ponovo, u nekome ko je preao prvi Prag i bori se da se uspne
Stepenitem sa srcem koje gori verom, izvor energije iz negativnih emocija se ne moe
pokrenuti unutranjim i spoljanjim okovima.
Ti izvori e se za njega otvoriti ali, moramo da ponovimo, samo pod uslovom da unutranji
mir, koji je stekao, ostane trajan i neuzdrman.
Dostigavi tu taku u naem prouavanje, prosvetljeni italac e razumeti da se taj
unutranji mir moe postii samo fuzijom na koju smo ukazali u prvom tomu. To nas logiki
vodi dotle da istraimo fenomen i tehniku koja e nam omoguiti da u sebi proizvedemo
fuziju na velikoj dubini.
(3)
Ovde emo napraviti malu digresiju da bismo raistili vano pitanje, koje se sigurno javilo u
itaoevom umu. Da bi aksiom vlasti nad negativnim emocijama bio dobro zasnovan, kao
to je demonstrirano gore, postavlja se sledee pitanje: u tim uslovima koja je uopte
njihova korist u optoj ekonomiji naeg Mixtus Orbis?
Na osnovu onoga to je reeno, italac moe da stekne utisak da su negativne emocije
jednostavno jedan od instrumenata, kojima Generalni Zakon dri oveka na njegovom
mestu.
Ovde je neophodno napraviti distinkciju, jer aktivnost negativnih emocija nema jednu, ve
dve uloge. Njihova aktivnost je destruktivna za one koji su blizu prvom Pragu i ak i vie za
one, koji, preavi ga, napreduju Stepenitem. Ve smo spomenuli, da su oni, iz perspektive
Generalnog Zakona, potencijalni ili potvreni begunci. Za njih negativne emocije
predstavljaju jedan od faktora koji ine da izgube tlo i to je opasnost, protiv koje ovek
dobre vere mora da se bori svom snagom.
Ali taj poseban sluaj vai za nekoga, ko uestvuje u ezoterijskom radu, nije opte
uobiajen. Tako, pitanje je nauiti da se razlikuje znaaj negativnih emocija, kada obuzimaju
ljude, koji su zadovoljni sobom i moda i svojom sudbinom, koji ne samo da ne sanjaju o
ezoterijskoj evoluciji, ve nemaju predstave o Generalnom Zakonu, o njegovom delovanju,
niti da je mogue pobei iz njegovih eljusti. Oni su pokorni, savreni objekti Generalnog
Zakona
a
njihova
vrsta
ini
veinu
ljudskog
roda.
Negativne emocije imaju mnogo znaenja i igraju bezbrojne uloge koje se proteu daleko
izvan granica Mixtus Orbis. Pokuaemo da odredimo njihovo mesto unutar okvira note LA
organskog ivota na Zemlji, posebno u njihova dva aspekta: linom aspektu i kolektivnom.
U oba sluaja uloga negativnih emocija nije stvarno negativna, iako je njihov direktan uticaj
uvek destruktivan: ugroavanje ovekovog zdravlja, izazivanje nereda u porodici i davanje
podsticaja ljudskoj vrsti ka ekscesima: pobunama, ratovima i revolucijama.
U pojedinanom sluaju, pozitivan efekat negativnih emocija lei u injenici da one slue kao
alarm za buenje. Njihova dinamika prenosi impulse pojedincu koji ga prisiljavaju da deluje.

32

To je energija SI-12, uskladitene od strane motorikog centra, koja se mea sa jednom ili
vie strasti koje imaju veu gustinu od 24 da bi proizvela negativne emocije. Posle toga,
u tom pomeanom stanju, ona prodire u motorike sektore dva druga centra i ini da oni
vibriraju. Emocionalni centar onda vibrira na nasilan nain. Ista smea energija daje
intelektualnom centru inventivnu, ali kalkulativnu orijentaciju, inei ga sposobnim za sve
vrste
lai.
Na taj nain organizam ovekove psihe izlazi iz pospanog mentalnog stanja, ali, neprosveen
sa ezoterijske take gledita, on automatski ili ak voljno pada nazad u isto stanje, kad god
nedostaju spoljni impulsi. On vodi ivot u duhu vene svetkovine.
(V
Moe se rei da negativne emocije predstavljaju zajedniki imenitelj za sva ljudska bia i
ljudske grupe bez obzira na rasu, kastu, pol ili religiju. One stvaraju zajedniki jezik, koji svi
mogu da razumeju, pa ak i ivotinje.
Ratovi i revolucije su svakako nesrea za sve koji trpe zbog njih, ali nam stara i nova Istorija
pokazuju da oni izazivaju pogoranje (usplamenje) ljudskih aktivnosti ne samo na bojnom
polju, ve i u kancelarijama i u tihim studijama filozofa i pisaca, kao i u laboratorijama i
fabrikama. Iz te aktivnosti, izazvane ako ne i nametnute nesreama i ratovima, se raa
udesno delo za naredne generacije. To je indirektan ali jasno pozitivan efekat negativnih
emocija. Moemo dodati, da bi bez negativnih emocija bila zatvorena vrata evolucije kako za
pojedince, tako i za ljudske grupe.
Posle ove digresije emo nastaviti sa istraivanjem fenomena fuzije.
II
(V
Proces, koji vodi do fuzije, se mora paljivo posmatrati tokom njegovog razvoja i u svakom
trenutku izlagati praksi konstatacije u stanju lucidne prisutnosti u sebi. itav proces moe
potrajati vie godina. On ukljuuje pet sukcesivnih stepena:
PET STUPNJEVA FUZIJE
PRVI STUPANJ Introspekcija, konstatacija
On se sastoji od stalnog introspektivnog posmatranja, koje za predmet ima sva mala Ja koja
formiraju Linost i koji su punjenje, o kome smo govorili u prvom tomu ovog dela. Ovo
posmatranje nas suoava sa razliitim vrstama predstava: apstraktnim idejama, ivim
idejama, bezbojnim slikama ili slikama u boji, biljnim i ivotinjskim ivim biima, ljudskim
slikama. Sve to se nalazi u hladnoj, umerenoj ili vruoj atmosferi.
Sutinska stvar u ovom delu je posmatrati elemente, koji zajedno obrazuju nae provizorno
T, T nae nedovrene linosti. Onda moramo konstatovati da je svaki od njih u sutini
estica naeg T kakvi jesmo pre prvog Praga.
Ponavljamo, da bi se to pokazalo plodonosno, itav proces mora da bude predmet stalne
konstatacije od prvog stepena pa do srenog zavretka.
Jednom kada se ovek dobre vere upozna sa itavim spektaklom svoje Linosti tokom stalne
introspekcije, on mora pokuati da otkrije koja mala Ja ili grupe malih Ja imaju tendenciju
da okupiraju prednji plan scene. Vano je upoznati ih. Takoe je vano znati da su ta mala

33

Ja, koja uvek imaju tendenciju da igraju glavnu ulogu i koja zbog toga slue kao vodii
itave Linosti, ponekad sakrivena od posmatraa kao rezultat laganja sebe i hipokrizije.
Uopteno govorei, svaka Linost je deformisana; smisao i stepen deformacije su
individualni, ali to je vea deformacija, to je vei broj malih Ja iza maske. To je vano znati,
jer oni moraju da budu demaskirani na prvom stupnju rada. U suprotnom fuzija se nee
odigrati adekvatno i potpuno, to je neophodan uslov da ona bude efikasna.
DRUGI STUPANJ Aktivni unutranji mir
Spoljnje i unutranje okolnosti izazivaju konflikte u nama izmeu Ja razliitih tendencija
verno reflektujui svet A uticaja. Svaki konflikt proizvodi neprijatnu senzaciju unutranjeg
trenja. U tom trenutku je neophodno biti paljiv (watchful). Znajui da slaba, delimina ili
isprekidana konstatacija nije dovoljna da bi dala rezultate, ovek mora biti aktivno prisutan
u sebi i posmatrati proces, dok se istovremeno odluno odvaja od njega. U suprotnom, ako
se stopimo ili uestvujemo u konfliktu, ak i na trenutak ili delimino, trenje se ne moe
okrenuti u nau korist. Naprotiv, ako smo utopljeni u to, gubimo nae energije, umesto da ih
uvamo i akumuliramo.
Jedna od maksima Johna Qimacusa se moe posebno primeniti na ovaj rad; ona kae:
istinski mudar ovek je onaj ko ume sve da okrene u svoju korist. Za to, neophodno je biti
prisutan u svakom trenutku kada se rodi trenje; rezultat je onda pozitivan i proizvode se fine
energije.
Njihov kvantitet zavisi od intenziteta trenja, to znai, od unutranjeg konflikta ili konflikata,
kao i od stepena ovekove prisutnosti u sebi. Njihov kvalitet zavisi od centra koji deluje.
Kada mu se adekvatno pristupi uz pomo konstatacije dok smo prisutni u sebi, trenje moe
da oslobodi fine energije valentnosti izmeu 96 i 12. Nama u principu nedostaju sve te
energije. Grupa energija 96 deluje na kompleksnom procesu disanja, iji ritam povratno
zavisi od utisaka, koji izazivaju pozitivne i negativne emocije u nama. Pozitivne emocije
izazivaju ubrzanje kucanja srca i jo vanije, daha. Nasuprot tome, negativne emocije deluju
direktno na disanje i preko njega na srce. To je razlog zato se sa pravom moe rei: on
die ljutnju, mrnju itd.
Kada smo ljuti, mi konzumiramo velikim delom energiju 96 u jednom cugu: ona nam
oduzima dah. Ako odmah ovladamo svojom ljutnjom, oslobaamo energiju SI-12 koja, kako
je ve ranije objanjeno, obilno ulazi u emocionalni i intelektualni centar. Struja blagostanja
i sveine se onda iri kroz nas; disanje postaje normalno i duboko, vibracije centara se
ubrzavaju i to u povratnoj sprezi izaziva poveanu aktivnost energija, koje pripadaju grupi
96, koja vodi do transmutacije energija u sve tri oktave ishrane.
A Praktian putokaz
ovek dobre vere, koji se posveti ezoterijskom radu dok nastavlja da ivi u svetu,
nepromenjeno izaziva animozitet onih oko sebe. Nekoliko tekstova Biblije ukazuje na tu
zakonitost. Dovoljno je znati stihove, u kojima se kae da su ovekovi najvei neprijatelji oni
iz njegove kue. Meutim, najvei ovekov neprijatelj je sigurno on sam, upravo zbog svoje
bezuslovne vezanosti za one iz svoje kue. To je razlog zato je Isus rekao: ako doe neko
od vas k meni i ne mrzi na svog oca i majku i enu i decu i brau i sestre, ne moe biti moj
uenik. (Luka xiv: 26).
To je znaenje i drugih rei, koje je Isus izgovorio: Nemojte misliti da sam doao da
donesem mir na Zemlju; Doao sam da donesem ne mir, ve ma.

34

Moe se osetiti da je ovo pitanje uenikovog unutranjeg stava prema ljudima koji ga
okruuju, to jest unutranje ne pridavanje znaaja (inner non-consideration). Sa druge
strane, nama generalno nedostaje spoljno pridavanje znaaja (spoljna konsideracija). Tako,
kada uspemo da transformiemo negativne emocije u pozitivne, postiui unutranji mir i
uivajui u procesu, ne moramo pokazati tu pobedu nad sobom osobama, koje izazivaju
talase ljutnje u nama, jer e to samo poveati bes uvreditelja.
TREI STUPANJ Vrelina
Ne smemo shvatiti ovu re drugaije nego jednostavno simbolino. Prava vrelina se raa u
nama kada unutranje trenje postane dovoljno intenzivno i kada se koristi racionalno. To se
dogaa na potpuno isti nain kao to se stvara vrelina, kada se dva komada suvog drveta
taru jedno o drugo. Naravno, za to se mora imati suvo drvo. Paljivi italac e razumeti
znaenje ovih rei.
Kada osetimo tu vrelinu, moemo biti sigurni da smo na pravom putu. Sveina, koju to
donosi, nas nikada nee zasititi.
Videli smo da ta vrelina moe doi iz pravilnog korienja okolnosti; ali ona moe biti
izazvana i odreenim molitvama. To trenje onda dolazi u sredite akta sadanjosti, akta
konfrontacije T Linosti, u njenoj osrednjosti i njenoj slabosti, sa Ti Boanske beskonanosti.
Snaga molitve zavisi od intenziteta oseaja, koji se javlja iz te opozicije i koji se osea kao
rezultat dvostruke prirode emocionalnog centra. Ponos, ak i njegov najmanji trag, ini tu
konfrontaciju neoperativnom. Poznata tradicionalna maksima glasi: Bog ne prihvata
ponosne.
Vrelina se proizvodi oseajem, koji se raa iz konfrontacije, a ne reima molitve. Pored toga,
u tom sluaju, molitva mora da bude kratka, tako da srce moe da je recituje neprestano u
sebi i moe da zadri njeno najintimnije znaenje, dok naputa njen oblik i rei od kojih je
sastavljena. Ako ovek u tome uspe, srce doivljava neiskazanu radost, koja je neto to se
moramo veoma naporno truditi da postignemo.
Praktini putokaz:
Ovo se dostie progresivno. Prvo, moramo recitovati molitvu naglas; tada oblikujemo rei
usnama, ne proizvodei glas i najzad, izgovaramo ih u duhu. Paljivi italac e razumeti
znaenje ove metode. Njena primena je individualna i jedna je od grupe dnevnih aktivnosti
koje ine Pravilo.
U pravoslavnoj monakoj praksi koristi se Isusova Molitva za ovaj cilj. Ona se ponavlja kako
sledi:
Gospode, Isuse Hriste, Sine Boiji, smiluj se na mene, grenika!
U manastirima i samostanima se ona ponavlja ak i dvadeset puta na dan. Onima, koji rad
obavljaju u svetu, se preporuuje da recituju ovu molitvu u serijama od po dvanaest puta, to
znai, tri puta kako je gore opisano i ponavljanje toga etiri puta. Treba da ponavljamo od
jedne do etiri recitacije dnevno na ovaj nain.
ETVRTI STUPANJ Vatra
Prva tri stupnja fuzije zahtevaju stalni napor. Poslednja dva su spontane prirode. Srce samo
poinje da gori, kada trenje oslobodi dovoljno snanu vrelinu, kao to je to sluaj i sa dva
pareta suvog drveta.

35

To je mistina vatra. Odatle, ona se iri kroz vene. Tradicionalna maksima ukazuje na ovaj
predmet sledeim reima: Kada vatra gori u krvi, sama kompozicija nervnog sistema se
sutinski menja. I krv postaje plava.
Na ovom stupnju tragalac e u svojim dubinama videti sliku svog pravog T, brilijantni zrak T
njegovog Gospoda.
U Tominom Jevanelju, koje je nedavno otkriveno, na ovo je napravljena naredna aluzija:
Neka onaj koji trai ne prestani da trai dok ne nae, a kada pronae bie uznemiren, a
poto bude uznemiren, divie se i vladae nad Svime.
Da vlada nad Svime, italac e razumeti da to oznaava identifikaciju sa ovekovim stvarnim
T, koje je fragment Gospodovog T, koje vlada Univerzumom.
PETI STUPANJ Fuzija
Fuzija se odvija na razliite naine, ali uvek poinje od emocionalnog centra, pod uticajem
intenzivnih emocija, negovanih putem svesnog napora, ili iznenadnih emocija, kao u sluaju
dobrog lopova na krstu, ili sledei dugu akumulaciju razliitih emocija, orijentisanih u istom
smeru. Priroda fuzije je tako striktno individualna. Ona moe biti rezultat rtve: vojnika, koji
se rtvuje za svoju zemlju, na primer. Zar nije Isus rekao da nema vee ljubavi, nego ljubavi
onog, koji rtvuje svoju duu za svog prijatelja. To se takoe moe dogoditi buenjem bilo
koje intenzivne manifestacije prave Ljubavi.
Ljubav je tako zajedniki element u svim procesima koji vode ka pozitivnoj fuziji. U stvari to
je Ljubav i samo Ljubav, koja pali srce, dok glavu ostavlja hladnom. Fuzija postignuta na taj
nain ima definitivni karakter.
Fuzija se takoe moe odigrati pod uticajem snanih negativnih emocija, straha od greha, na
primer. Ali u tom sluaju, ona ne moe biti potpuna. Njen kvalitet je hibridan i njen efekat je
nedovoljan.
Ako kasnije ovek postane svestan te nedovoljnosti i ako istraje u svojoj elji da dosegne
pravu i perfektnu potpunu fuziju, on je onda pozvan da uniti svoje parcijalno ja i da tada
pone od poetka ni iz ega. Ali to unitenje moe biti uinjeno samo po cenu priline
patnje. Jednom kada shvati da je fuzija defektna, ovek mora prisiliti sebe da to razrui to
je pre mogue. To je sve jo tee, jer je pogrena fuzija rezultat duge akumulacije emocija
orijentisanih u pogrenom pravcu.
Kada je pogrean centar uniten, u samom trenutku njegovog unitenja ovek moe
usmeriti i okrenuti u svoju korist svu snagu emocija sa efektima, od kojih je stvorio
deliminu ili negativnu fuziju. U tom sluaju, kao i u borbi protiv negativnih emocija,
pozitivni efekti ostaju, poto su tetni uticaji negativne fuzije poniteni. Meutim, za ovo
postoji jedan uslov: unitenje mora biti praeno praksom konstatacije dok je u stanju
prisutnosti u sebi.
Treba takoe da primetimo da uz sve vrste deliminih ili negativnih fuzija, takoe postoje i
kristalizacije. One su uvek nepotpune i lokalizovane. Ali one se ne smeju pomeati sa onim,
to je u ezoterijskom smislu, ljudska priroda. Ona se moe uporediti sa viskoznom masom u
tenosti; moe pokazati jednu ili vie taaka kristalizacije, koje su postignute mehaniki.
esto, to dolazi i raste sa godinama, posebno kod ljudi, koji se zainteresovani za ono to
prevazilazi granice neposrednog prostora i vremena. Tada razboriti postaju pohlepni, a
diktatori postaju neukrotivi. Mentalna lenjost se poveava sa godinama, tako da ovek
postaje nesposoban da ima originalne misli; od tada, on ivi sa mislima drugih, koje se

36

povratno u njemu progresivno kristaliu, gubei svu svoju lekovitu mnogostranost. Ovaj
fenomen se ponekad moe pronai i kod mlaih. To su znaci prevremenog starenja.
(2)
To su razliiti aspekti procesa fuzije, koje smo kratko prouili tokom pet stupnjeva njene
realizacije. Jednom kada je ona postignuta, T Linosti postaje monolitno, ne vie
konglomerat punjenja malih Ja, ve stabilan entitet. U tom trenutku, tragalac se nalazi na
etvrtom stepeniku Stepenita, ispred drugog Praga i spreman je da ga pree.

POGLAVLJE XX
(V
Vratimo se malo unazad da prouimo kompleksan problem Ja sam, kako se javlja pre nego
to se odigra fuzija.
Ve smo prouili transformaciju, koja se odvija u odnosima izmeu ovekove Linosti i
njegovog pravog T, kada stekne ezoterijsko znanje ili gnozu. Ali ovaj put emo razmotriti i T
tela i slediti kombinovanu evoluciju tri Ja: tela, Linosti i pravog T, pre i posle drugog
Roenja, roenja Individualnosti.

+
Io
Linost
Pravo T
(figura 25)
Uvoenjem T tela, dijagram izgleda ovako:

(figura 26)

T tela
Linost
Pravo T
(strelice pokazuju pravac, u kome se vri rukovoenje u normalnom ivotu ljudskog bia).

37

Znamo da se u spoljanjem oveku pravo T samo retko manifestuje i eka da bude

konsultovano. Drugim reima, T Linosti je aktivno u odnosu prema pravom Ja. Meutim, u
odreenim ozbiljnim situacijama pravo T ulazi u uspavani pozitivni deo emocionalnog centra,
za trenutak ga budi i tada preko njega alje upozorenja Linosti. Ali na te alarme se najee
ne obraa panja. Jer je T tela u prosenom ljudskom biu jako razvijeno. Izuzev u
relativno retkim sluajevima ili usled iznenadnih, neoekivanih utisaka, telo perfektno zna
ta mu je potrebno za njegovo izdravanje, kao i za odmor, zadovoljstvo i za sve njegove
elje.
Linost ivi u telu i izraava se preko njegovih organa. Zbog toga T Linosti zavisi od T tela
tokom veeg dela svoje manifestacije. Sa druge strane, pravo T se ispoljava preko Linosti.
To je razlog zato u ivotu spoljanji ovek veoma zavisi od njega. Kroz njega, u drugom
stupnju, on takoe zavisi od T tela. Zaista, talas groznice ili zubobolja mogu uiniti da
spoljanji ovek momentalno izgubi svoje velikodune ideje ili svoju duhovnost.
Kao to prethodni dijagram prikazuje, sve stoji u meuzavisnosti.
Meutim, svako od ta tri Ja ima svoja pravila i sopstvene ciljeve i da bi ih ostvario, upoljava
slube Linosti. Tako, kada T tela smatra da je doao trenutak za jelo, Linost na njegovo
insistiranje preduzima sve potrebne mere: nabavka, priprema i uzimanje hrane. U ovom
primeru T tela i T Linosti menjaju pozicije u svom odnosu nekoliko puta, preuzimajui
dominantnu ili podreenu ulogu nekoliko puta naizmence. Ako se potrudimo da uoimo
itavu proceduru koja se zavrava veerom, videemo da se inverzija znakova (+) i (-)
javlja nekoliko puta i da celina Linosti slui T tela.
Iako na manje raznolik nain, znaci se menjaju i u odnosu izmeu Linosti spoljanjeg
oveka i njegovog pravog T. U principu, T Linosti je aktivno u poreenju sa pravim T, u
smislu da sledi njegove savete samo kada misli bistro i samo u veoma retkim sluajevima,
kada se dogodi da obrati panju na upozorenja. Naravno, ovde ne govorimo o Jednostavnim
(Just). Ali to ne znai da T Linosti nije svesno imperativa i signala pravog T. Ona ih je
svakako svesno; barem u svim onim prilikama kada je ovek postavljen pred vanu
alternativu i mora da bira.
Ukoliko u tom trenutku T Linosti nije izloeno snanim spoljnim i unutranjim uticajima:
fascinantnim gleditima i kalkulacijama za intelektualni centar; dopadanju ili nedopadanju za
emocionalni centar i ako barem za trenutak nije pod vlau elja T tela, ono moe da uje i
razmotri poruke pravog T. Ali ti uslovi najee nisu ispunjeni i ovek tada ne obraa panju
na upozorenja pravog T. Ipak, T Linosti perfektno zna da su poruke, koje prima od pravog
T tane i iste. Utoliko pre T Linosti usled njihovog ignorisanja osea gorak ukus posle
pogrenih koraka koje je preduzelo. Tako se delovanje, inspirisano hipokrizijom,
kukavilukom, izdajom, ljubomorom, osvetom i drugim izrazima ljudske niskosti, da ne
pominjemo lai, nikada ne odvija, a da ne ostavi odreenu gorinu na dnu ovekovog srca.
Bestijalna radost u ostvarenju dominacije nasiljem ili zloinom, ak i ako on ne bude
otkriven i proe nekanjeno, nikada nee kompenzovati napad grie savesti koji sledi.
Rezultat je da uprkos svojoj prividnoj dominaciji nad stvarnim T, T Linosti mu je privueno.
Situaciju jo vie komplikuje injenica da se utisak, koji ostavlja taj konflikt intencija, brie
iz memorije pojedinca samo uz velike tekoe, ako se uopte izbrie. Vremenom i
akumulacijom odluka, koje je T Linosti preduzela svojevoljno, ne vodei ni najmanje rauna
o najintimnijim potrebama srca, ti konflikti rastu u snazi i u proporcijama.
Ljudska Linost je takoe suvie esto povuena na drugu stranu, ka T tela.

38

Ukoliko pravo T ne oda tragove nedoumice, u veini sluajeva se oni i ne mogu nai u T tela.
Zato, kada ono podigne svoj glas, ti imperativi su gotovo uvek kategorini. Na taj nain je
Linost, ili drugim reima, spoljanji ovek, koji se identifikuje sa njom, gurnut u suprotnom
pravcu imperativima primljenim od due od pravog T i drugima, primljenim od mesa
od T tela.
Ako, za dobro ili loe, Linost i uspeva da ignorie imperative pravog T, njene izvrdavajue
taktike i prilagodljivost su retko uspene kada je suoena sa imperativima T tela. Ta bitka
izmeu Linosti, koja je meavina, i samim tim slaba, i T tela, koje donosi jasne odluke, po
pravilu zavrava porazom Linosti, praena manevrima, obmanama i laganjem sebe i drugih.
U veini sluajeva, kada Linost podlegne T tela, ono deluje pod direktnim ili indirektnim
uticajem seksualne energije. Tada e Glas pravog V, vrhovnog sudije, govoriti oveku iz
dubine njegovog srca i njegova presuda je uvek postojana i pravedna.
Ali, nasuprot odreenim modernim teorijama, iako je njegova Linost nedovrena, spoljanji
ovek je odgovoran za njeno delovanje. Ta injenica je potvrena u svim Religijama.
(2)
Romantina literatura u svim svojim varijacijama je bazirana na gornjem dijagramu (fig.
26), koji verno reflektuje realitet psihe spoljanjeg oveka. On reprezentuje meuzavisnost
ovekova tri Ja, iz kojih proizilazi kontinuirani unutranji razdor, koji se odvija u svesti T
Linosti, uvek kada izae iz svoje mentalne sanjivosti. To se dogaa kao efekat konflikta
namera, izazvanih okovima, bilo da oni dolaze spolja ili iznutra.
To je takoe tema slobodne romanse, kako je ve definisana, koja je karakteristika
moralnog odnosa izmeu mukarca i ene tokom Ciklusa Sina. Ta romansa je bazirana na
recipronom slobodnom izboru u ljubavi, dostojno krunisana brakom i izgraena na
principima monogamije. Naravno, to nije idealna formula, budui da se u praksi gotovo uvek
pokazuje pogrenom; to je meu-reenje izmeu patrijarhalne poligamije Ciklusa Oca i
nepogreive jedinstvene romanse Ciklusa Svetog Duha, koja je bazirana na meusobnom
prepoznavanju i ujedinjenju polarnih bia.
Ponavljamo da tri Ja, predstavljena na ovom dijagramu, obrazuju osnovu svake romanse,
koju doivljava spoljanji ovek, posebno u dramatinijim oblicima. Ali slobodna romansa
zadrava gotovo neodoljivu privlanost za tog oveka, jer je njena romantina strana
osnaena seksualnim uticajem. Jer su slike, koje ljubavnici prave jedan na drugog, obojene
iluzijom, poevi od njihovih dejstva pod seksualnim uticajem, i nikada ne korespondiraju sa
realnou. Ali ak iako su objektivno pogrene, te uzviene predstave mogu u ljubavnicima
da izazovu idealne vizije jednostavno usled dotoka finih energija; energije koje prvenstveno
dolaze od vodonika SI-12. Jednom kada se brak konzumira, te vizije progresivno ustupaju
mesto neumoljivoj realnosti; rezultat je osloboenje od iluzije (razoarenje) i nezadovoljstvo
i on generalno vode jednog ili oba biva ljubavnika do toga da potrai zagrljaj divnog princa
ili udesne eneU celini, to je program slobodne romanse, koju doivljavaju spoljanji ljudi, bilo da se ta
romansa odigrava u ivotu, da li je zapisana, proitana ili viena na filmu.
Okolnosti kao to su mesto i vreme, kao i dodaci samo slue da se to ispuni.
U praksi je to nereiva situacija sa izuzetkom zajednice polarnih bia, naravno. Ali ona,
koja je jedina realna zajednica, spoljanjem oveku izgleda kao neostvarljiv san. Tako on
postaje rezigniran zbog svoje sudbine, uz rei, da ako je brak nesavrena formula, svako

39

drugo reenje je podjednako osueno na neuspeh. Okrenuvi se od vieg plana, on se

sputa na nii plan da otkrije preljubu.
W
Kada partneri imaju romantinu prirodu, njihove meusobne predstave i vizije, iako iluzorne
po prirodi, za svakog od njih reflektuju sliku njegove ili njene prave ljubavi ili idealnog
polarnog tipa. To je razlog zato period veridbe ponekad daje dvoma ljudima, koji su vereni,
iluziju, da je njihova ljubav prava i jedinstvena ljubav i ta iluzija raa privremeni dotok
rafiniranih energija.
Slobodna romansa je na poetku platonska, ali bitka, koja se kasnije odvija gotovo uvek
zavrava pobedom tela. To je kraj prvog ina. Jer druga bitka poinje okolnostima, koje su
esto nepogodne; ali pravo reeno, to vie nije pitanje romanse.
Glavna karakteristika slobodne romanse, kako se ona ispoljava tokom Ciklusa Sina, je u
tome da, iako zapoinje cvetom i nastavlja se intrigom, ta romansa kao takva uvek ostaje
nedovrena, kao smokvino drvo u Jevanelju, koje daje samo listove; (7. Ref. Matej jati:
19.). Ovde moramo izbei zabunu: brak, kakav ga znamo brak spoljanjeg oveka, koji je
po definiciji nesavren je teko plod ljubavi. Naprotiv, on je njen zavretak. Zaista nema
organske veze, sa kojom bi on mogao biti prava ljubav. Samo prava Ljubav moe doneti
plodove. Ali je prvo moramo stei.
II
(V
Poloaj Linosti se moe uporediti sa poloajem slabog oveka, koga snaan ovek gura sa
jedne strane na drugu u razliitim situacijama: iako je pravo T nesavladivo, ono se takoe,
da tako kaemo, ignorie. T tela varira u svojim eljama, ali je u direktnom i stalnom
kontaktu sa Linou, koja ivi u tom telu, zavisi od njega i manifestuje se preko njega.
Samim tim se moe rei da Linost ne uiva mnogo autonomije u odnosu na njega.
Situacija se potpuno menja kada magnetni centar otvori prednja vrata Linosti prema
pravom T, posle ega ono preuzima upravljanje niim centrima, kada osigura njihov
koordiniran rad. To je trenutak kada se odigrava kompletna i perfektna fuzija, u kojoj se V
Linosti identifikuje sa pravim T. To je drugo Roenje, roenje Individualnosti. Posle toga, T
tela vie ne moe da prui otpor, niti da nametne svoju volju T Individualnosti. To je stanje
ekstaze, u koje Individualnost moe da ue svojom voljom, ona ak moe da obustavi
normalno funkcionisanje pet ula, kao to vidimo na primeru muenika.
Naredna figura prikazuje novi odnos izmeu tri Ja posle drugog roenja:

T tela

Linost

Pravo T

40

(figura 27)

Telo je glorifikovano i proieno drugim Roenjem. Dovrenjem Linosti ovek postaje

savren, iako i dalje pripada istom osnovnom tipu: 1, 2, i 3. U tom novom stanju, filteri
funkcioniu perfektno, putajui da samo isti elementi uu u svaku od tri oktave ishrane.
Za oveka, koji je preao drugi Prag, gornji dijagram treba da bude predstavljen drugaije,
da bi bolje korespondirao sa realnou; to vie nije pravo T koje ivi unutar Linosti i kasnije
u telu, kao kod spoljanjeg oveka, ve je umesto toga njegovo pravo T ono koje razvija
Linost i raa Individualnost, koja najzad ukljuuje i telo.
Donji dijagram predstavlja stanje oveka pre i posle drugog Roenja.

M TELA
OS LINOSTI
CZI Pravo V
figura 28

figura 29

(2)
Vratimo se sada na figuru, koja reprezentuje tipian sluaj Linosti, koja je poela da ui i
razume ezoterijsko Znanje. Naglasili smo da je stalno trenje izmeu Linosti i pravog T
(reprezentovano na ovom dijagramu takastim linijama) ezoterijsko Znanje.
Dodajemo da znanje i savoir-faire (znati kako se neto radi, fran, prim.prev.) koje nam to
Znanje Gnoza omoguava da usvojimo, predstavljaju filozofski kamen srednjovekovnog
misticizma i da mogu prouzrokovati eljenu transformaciju u ueniku. Ta transmutacija se
prvenstveno sastoji u promeni u pravcu autoriteta koji deluje izmeu tih razliitih V.
Iz tog razloga smo u prethodnom tomu stavili znak (+) na strani pravog V, a znak (-) na
strani Linosti. Ali efekti transmutacije se tu ne zavravaju.
+

Linost

Pravo T

figura 30

41

Sada emo dopuniti poslednju figuru krugom, koji predstavlja T tela.

Linost
Pravo T
Setimo se stare ezoterijske maksime koja kae: put koji vodi na vrh, vodi istovremeno i do
dna.
Ako to primenimo na sadanji sluaj, to znai da kada gnoza, steena svesnim naporom,
uspostavi link izmeu Linosti i pravog T uenika, slian link je automatski i bez napora
uspostavljen izmeu Linosti i tela. Naa ema tada poprima sledei VID:
+

+
B

m vwwij

Telo
T tela

Dua = Linost
T Linosti

DUA = Duh
Pravo T

Dok god Linost ivi uronjena u A uticaje, kojima je privuena interesovanjima obinog
ivota, ona je u principu pasivna u svom odnosu prema telu, koje za nju predstavlja najviu
vrednost, i ostaje ignorantna prema B uticajima. U tom ekstremnom primeru Linost pada
pod vlast T tela, vie voljno nego ne, kojim opet dominira seks u svojim direktnim i
indirektnim manifestacijama. Nemono ljudsko srce suvie esto dokazuje ovo stanje stvari.
Moemo se setiti Isusovih rei: gde je vae blago, tamo e biti i vae srce.
(3)
Ovde je neophodno dati jo nekoliko delia. Reeno je da se spoljanji ovek nalazi u
nepravilnom (corrupt) stanju kao rezultat Pada. Nije itav ovek pao, ve Linost, koja se,
privuena relativnom autonomijom nieg intelektualnog centra, okree od Drveta ivota.
Ona je zaslepljena Drvetom poznavanja Dobra i Zla; sposobnou da se odmeri svoja
sopstvena situacija, sposobnou da se kalkulie i uporeuje putem svojstava T Linosti i
istom sveu budnosti. Neogranieni horizonti se tada otvaraju pred Linou, horizonti,
koji su u sutini nedostini, budui da neprekidno iezavaju pre nego to ih ljudski duh
istrai, ali se potraga za njima nastavila od tih dana do naeg doba.
Plodovi sa Drveta poznavanja Dobra i Zla su relativni. U to vreme ovek je to razumeo. Ali
vremenom je bio u stanju da shvati istinu koju je gotovo zaboravio sve stalno,
nepromenljivo i shodno tome realno. I u velianstvenoj trci Napretka napretka samo u
smislu injenja stvari on je zaboravio sebe. Za njega, Drvo ivota je postalo legenda.

42

Zaboravivi pravo Ja, Linost je bila sve vie oboavana kao najvia vrednost u vidljivom,
saznatljivom, ulnom svetu u kome ovek veoma dobro zna da je sve relativno.
Ta situacija traje i danas i ak postaje sve gora. Osvajanje svemira, koje je postalo geslo
intelektualnog napretka, nije promenilo stanje oveka.
Pad Linosti ne izaziva pad pravog T niti T tela. Ovo prvo se ini oiglednim, ali se ovo drugo
ini teim za shvatanje. Iznenaujua injenica je da telo umire. Ali telo postaje smrtno
upravo zbog iskvarenosti (corruption) Linosti: motoriki centar, koji je fizioloki centar tela,
pati od iste sudbine kao i Linost, jer on je deo nje, i kao rezultat toga blisko je povezan sa
njom. Tako, nasuprot optem verovanju, telo ne umire zbog svoje sopstvene manjkavosti,
ve zbog manjkavosti Linosti. Kada ona vie nije u toj situaciji, telom upravlja seksualni
centar, koji je, nalik viem emocionalnom i intelektualnom centru, besmrtan. U oveku, to je
monada koja izraava Apsolut III, ba kao to vii emocionalni centar izraava Apsolut II, a
vii intelektualni centar Apsolut III.
Posmatrajui stvari iz tog ugla, moemo bolje razumeti indikacije, koje su nam date u
Postanju, gde stoji da je ovek uinjen ivom duom. Komentariui taj tekst, Sv. Pavle
kae: postoji prirodno telo i postoji spiritualno telo. I tako je reeno, prvi ovek, Adam, je
bio uinjen ivom duom.
Sada, iskvareni (corrupt) ovek, pogotovo civilizovani ovek 1, 2 i 3, misli da je doao na
svet ne da ivi, ve da umre.
Videli smo da potpunom regeneracijom ovek stie T, Svesnost i Volju u apsolutnom obliku.
Da budemo precizniji: organ pravog T u oveku je vii emocionalni centar; organ Svesnosti
je vii intelektualni centar; organ Volje je seksualni centar.
Sada izgleda jasno, da je, uprkos njegove manjkavosti, njegove bolesti, pa ak i smrti, T
tela, voeno seksualnim centrom, definitivno snanije od ljudske Linosti, kako ona
funkcionie u spoljanjem oveku, u kome poprima oblik ivog peska.

m
Ve smo govorili o prvom linku, koji treba da bude uspostavljen izmeu Linosti i pravog T.
To je veza, uspostavljena izmeu njih, preko koje uenik ulae svesni napor tokom svoje
inicijacije u ezoterijsko Znanje, koje nije niti nepotpuno, niti nejasno. Ba kao i prirodna
nauka, ova gnoza je sistematina; i ona je takva ba kao i svako drugo znanje zbog
sistematske strukture Kosmosa, bilo da se posmatra kao celina ili u njegovim najmanjim
detaljima.
Odnos izmeu ljudske Linosti i ovekovog pravog T, koji predstavlja predmet ezoterijske
nauke, je sadran u odreenim razliitim vrstama discipline, koje formiraju potpuni ciklus.
Taj ciklus se sastoji od osam disciplina, od kojih svaka vodi do jasno definisanog rezultata.
Prva treba da bude nauena i asimilovana pre drugog Praga, dok se uspinjemo Stepenitem.
Ukoliko je tano osmiljena, prouena i apsorbovana u teoriji i praksi, ona omoguava
ueniku da se popne na etvrti stepenik Stepenita i da stane pred drugi Prag sa dobrim
ansama da ga pree. Beskorisno je i ak opasno stati pred taj prag, a da nismo stekli ovo
Znanje.
Gnoza, kada se prouava i praktikuje na taj nain, vodi do plemenite ljubavi, koja vlada
etvrtim stepenikom.

43

Plemenita ljubav je u stvari ljubav koju je Isus propovedao u Novom Zavetu. Ona
predstavlja vie otkrovenje u odnosu na putenu Ljubav, koja je ivotinjska po svojoj prirodi i
koju pronalazimo u Starom Zavetu. To je klju do Kraljevstva Boijeg, izgubljenog raja.
m
(V
U praksi, sa stanovita ovekovih interesovanja u ivotu, taj raj se javlja u obliku neodvojive
i neraskidive zajednice polarnih bia.
italac se moe setiti rei Sv. Pavla koji je ve citiran i koje se tako retko razumeju:
meutim, niti je ovek bez ene, niti ena bez mukarca u Gospodu.
Moramo se suzdrati da ovom tekstu damo simbolino znaenje: on se odnosi na realan
dogaaj, ponovnu integraciju, drugim reima na Androgina. (dvopolno bie, hermafrodit,
prim.prev.).
Nastaviemo sa temom ovog poglavlja napravivi jedan korak u pravcu realnosti o kojoj se
u Tradiciji razmilja u obliku gnoze ili vieg Znanja, koje je prva disciplina apsolutnog
Znanja.
Pre trasiranja naeg puta od dna prema vrhu, poinjemo sa pojedincem, kakvog ga znamo u
ivotu i kakvi smo sami, oveka roenog od krvi, od elje tela i volje oveka, koji se
naizmenino identifikuje sa svojom nedovrenom Linou i svojim dovrenim telom i koji je
ili na putu ka rastu ili ka degeneraciji.
Ideja o pravom V mu prvo izgleda kao divlja fantazija. oveku se ona ini kao besmislica.
Tek mnogo kasnije, ako do toga uopte doe, on shvata da je prava besmislica prema Bogu
identifikovati se sa sopstvenom Linou.
Ali ako prizna egzistenciju drugog centra svesnosti u sebi, ili drugog T od onog na koje je
navikao pravog, stalnog, nadulnog T, Boanske monade, koja kao Mikrokosmos poseduje
sve atribute Makrokosmosa, njegov koncept o tome moe biti samo teoretski, u obliku
intelektualne predstave, postulat koji je pretpostavljen, ali ne i demonstriran. Sledi da e taj
koncept pasti unutar uobiajenog okvira njegovih predstava: individualnih i ak linih. I to
e mu se initi savreno loginim i prirodnim.
Ali to nije realnost.
Diskutovali smo o problemu Androgina tokom prvog toma ovog dela. Naglaavamo da
Mikrokosmos, tano govorei, ne moe da se sastoji od samo jedne osobe, koliko god
visoko ona bila razvijena. Mikrokosmos moe da formira samo od ujedinjenja polarnih bia,
koja su dostigla ishod svog rasta i razvoja. Na dijagramu, koji ih predstavlja, prikazali smo
to kompletno bie kao celinu. I dodali smo da, kao takvo, ono reflektuje manifestovani
Apsolut u kreiranom Univerzumu integralno, u svim njegovim aspektima.
(2)
Meutim, teko je izraziti taj koncept bia - toliko dalek od naih uobiajenih predstava da
neije pravo T, kao monada manifestovanog Apsoluta, mora da bude i sutinski jeste
androginsko, drugim reima, da je polarizovano ili bipolarno.
Na poetku ta ideja izgleda toliko neverovatna, da ovek mora da se navikne na nju.

44

Ipak, zar nije naa Linost bipolarna u izvesnoj meri? Naravno. Putem introspekcije svaki
ovek moe otkriti odreene enske tragove u sebi, ba kao to i svaka ena moe nai
neke muke tragove u sebi. U odreenim ekstremnim sluajevima ta polarizacija proizvodi
abnormalan, ali dobro poznat fenomen enstvenog mukarca ili mukobanjaste ene.
U nedovrenoj Linosti spoljanjeg oveka, koja je ivi pesak, ta polarnost jo nije, niti moe
biti niti jasno definisana, niti adekvatno formirana. To su kvaliteti samo potpuno razvijene i
roene Linosti. Meutim, mi moemo nazreti tu polarizaciju, kako se javlja u nama. To se
bez muke moe postii neprekidnim nizom introspektivnih napora, koji e dati prikaz gotovo
itavog naeg unutranjeg sadraja.
U stvari ta polarizacija od elemenata nae Linosti nije nita do verna refleksija sveta. To
objanjava zato ortodoksna tradicija primenjuje termin svet na itav ivot sadraja
ovekove psihe.
Bez te polarnosti svako razumevanje izmeu osoba suprotnog pola bi bilo apsolutno
nemogue. To je uopte svakako teko zbog nae nedovrene prirode i zbog toga to imamo
individualne deformacije. Prisustvo zajednikih elemenata u dva pola premoava njihove
Linosti i u meri njihove evolucije ini uzajamno razumevanje moguim.
Sada, ako preemo sa Linosti na telo, opaziemo bez ikakve tekoe da je i nae telo
takoe polarizovano. Embriologija i anatomija nam pokazuju kako se organi, koji su
karakteristini za mukarca, nalaze u rudimentarnom obliku u eni i obrnuto. U radu
ljudskog organizma i pogotovo u seksualnom ivotu hormoni igraju ulogu polarizacije koja
ostaje jedan od slinih fenomena sa kojim se susreemo u ovekovoj psihi. Zaista, mi
znamo da se odreeni procenat enskih hormona moe nai u mukarcu i da enski
organizam izluuje odreenu proporciju mukih hormona. I kao to polarizacija psihe
omoguava meusobno razumevanje izmeu ljudi suprotnog pola, tako i polarizacija
hormona obezbeuje seksualnu privlanost.
Ovaj fenomen je kompleksan i trenutni nivo naeg znanja ne baca nikakvo svetlo na njega.
Ali iz onoga to je ve reeno, moemo zakljuiti da manjak ili potpuni nedostatak hormona,
koji odgovaraju suprotnom polu vodi do smanjene seksualne privlanosti usled nedostatka
mosta. Iz kog god ugla da sagledamo problem, dolazimo do zakljuka da, bilo mukarac ili
ena, itavo ljudsko bie je iznutra polarizovano.
(V
Kada nam ovo zapaanje postane evidentno, moemo izjaviti da svako ljudsko bie nosi
sliku svog polarnog bia u dubini svog srca i da je moemo osetiti. Pod odreenim
okolnostima mogue ju je i otelotvoriti. Meutim, to nije sluaj za veliku veinu ljudskih
bia. Prvo, ideja o polarnim biima nam je nepoznata. Drugo, ako nam je neko i saopti, ona
nas po pravilu ostavlja ravnodunima, jer nam je drai sistem slobodne romanse.
Samo jedna beskrajno mala manjina ljudskih bia osea nespokoj zbog svoje unutranje
izolacije i udi za time da pronae Gospu iz svojih snova (Lady of their dreams). Pre nego
to pone da tei (za neim), ovek mora barem da misli (o tome). Ta misao mora bukvalno
da proguta Vitezovo srce, nagonei ga da izvri najopasnija dela da bi pronaao predmet
svoje udnje.
Oni koji ive ukotvljeni u svojim nedovrenim Linostima, kojima sve vreme dominiraju elje
njihovih tela i koji entuzijastino uestvuju u ivotu, rukovoeni A uticajima, su zadovoljni

45

svojom sudbinom i niti oseaju potrebu niti bilo kakvo interesovanje za takvom potragom.
Slobodna romansa im odgovara i zadovoljava ih i oni smatraju ideju o jedinstvenoj romansi
himerinom.
Naravno, to nita ne menja na stanju stvari.
(4)
Iako je njegov znaaj zaboravljen, veoma stari simbol pravog T, boanske monade
manifestovanog Apsoluta, je ouvan u Tradiciji Orijenta. On se sada ponovo pojavio na
zapadu i koriste ga neki autori, koji su uz njega napisali razliite komentare. To je ovo:
WMP\ colour GOLD M I I colour
SILVER W
figura 33
Kada se primeni na odnose izmeu ja, koje smo ranije prouavali, to daje sledeu figuru:

figura 34
Velika misterija lei u injenici da je pravo T polarnih bia jedno i nedeljivo. Jedno za njih
dvoje.
Ne samo to, i to e ponovo izgledati ludo u oima oveka, ali ono ivi simultano u dve
Linosti i, prirodno, u dva odvojena, ali polarizovana tela.

Menjajui pravac prethodnog dijagrama okretanjem, moemo predstaviti tu situaciju na

sledei nain:

Mukarac

ena

46

figura 35
Ovo je dijagram dva polarna bia pre nego to se ujedine i pre nego to jedan od njih ue u
odvojeni brak.
Zajednica dva polarna bia, koja jo nisu shvatili svoju polarnost, se moe predstaviti na
sledei nain:

M+

figura 36
U ovom sluaju, uprkos unutranjoj i seksualnoj usklaenosti, njihove pojedinane Linosti
igraju ulogu jabuke razdora. Uprkos savrenoj polarnosti njihovih tela to je apsolutna
injenica kod polarnih bia raskid je verovatan usled karmikih deformacija i slobodnih
pokreta njihovih Linosti.
W
Bilo da se to dogodi jednom ili se ponavlja, sluaj preljube je predstavljen sledeom emom.
Slino kao poligamija, preljuba proizvodi zajednicu samo na fizikom nivou. Ono to sledi je
dijagram klasinog sluaja veni trougao kako se naziva:
Pravo T polarnog para

Linosti nesvesne svoje

polarnosti i ideje o
polarnosti uopte.

Pravo T drugog polarnog para.

Brak
Telo
figura 37

47

Mnoenje nekompletnih fizikih zajednica, koje u veini sluajeva sklapaju oba partnera, se
moe predstaviti veoma sloenom figurom. To bi bila prava slika ivota spoljanjeg oveka
na pogrenoj strani prvog Praga, vie koketnog nego emocionalnog.
W
Sada emo predstaviti dijagram polarnih bia, koji su svesni svoje polarnosti i koji tee
kraljevskoj zajednici: zajednici Viteza i Gospe njegovih Misli (figura 38).
Kao uvod u njihovu kompletnu uniju ta udnja e, poto dospe do njihove budne svesti,
postepeno ispuniti Ja njihove Linosti, kreirajui plemenitu ljubav, koja je potpuno
drugaija od onoga to se doivljava prilikom uobiajene trke ljudskih bia. To pali njihova
srca i inspirie ih hrabrou da tragaju za nainima, posebno unutranjim, koji e im
omoguiti da prevaziu sve karmike prepreke koje se pojave na njihovom putu. To je
mogue samo putem svesnog napora, sticanjem teoretske i praktine gnoze.

Pravo T
Linosti svesne svoje
polarnosti

Polarna tela

figura 38
U sluaju uspeha gornji dijagram e izgledati kao reprodukcija figure 39. To je dijagram
legitimne zaruke dva polarna bia.
Ako zajednica njihovih Linosti postane tako perfektna i intimna, da im gotovo nisu potrebne
ni rei da bi komunicirali jedno sa drugim, tada e prvi link, o kome smo govorili ranije,
steeno T, integrisano od strane dve striktno polarizovane Linosti, koje su praktino JEDNA,
odmah prebaciti polarna bia na etvrtu stepenicu Stepenita ispred drugog Praga.
Roenje Individualnosti se odigrava posle prelaska drugog Praga (vrata Nebeskog
Kraljevstva), putem neraskidive fuzije polarizovanih Linosti koje u tom trenutku postaju
JEDNO sa svojom Boanskom monadom, svojim jedinstvenim i pravim T.
Ako su oba partnera iva, ta fuzija automatski izaziva polarizovanu uniju njihovih tela. Ako
ne, posle smrti preivelog, ova dva bia, i dalje ujedinjena i tvorei samo JEDNO, e se
inkarnirati, ali ovaj put svesno, sa zadatkom da ispune misiju u oveanstvu.
U ovom sluaju se mora primetiti, da je u ranijim danima, kada se Toak Sudbine okretao
sporo, ta reinkarnacija ponekad mogla da se odigra tek posle vekova ekanja. Sada, uoi
Ere Svetog Duha sve na naem planu se odigrava u ritmu svakodnevnog ivota na Zemlji.

48

lll
1 i!;;1" "

Realizovana zajednica polarnih bia

efektnom otmene ljubavi.
Polarna tela i dalje odvojena.

Figura 39

(7)
Perfektna i prema tome potpuna zajednica polarnih bia donosi roenje Individualnosti, Novi
Mikrokosmos, koji je realizacija Androgina. Dovedena do granice svog razvoja, ta
Individualnost je simboliki predstavljena figurom 40.
To je raj, ponovno otkriven Milou Boijom preko Ljubavi, steene svesnim naporom i
putem hrabrosti, koju su polarna bia manifestovala tokom svoje neprekidne nevidljive
Borbe.
Ova unija je Sveta.
Dosegavi tu taku i pogledavi unazad na put koji je preen, polarna bia e razumeti
znaenje rei, koje je Isus uputio svojim uenicima nekoliko trenutaka posle hapenja:
".. .Tako i vi dakle sad imate alost; ali u vas opet vidjeti i radovae se srce vae i vae
radosti niko nee uzeti od vas.'' (Jovan XVI, 22, ).
Ujedinjene polarne Linosti

Pravo T

figura 40
Ujedinjena polarna tela
(8)
Ovo stanje polarnih bia, kada su ujedinjena u svojoj potpunoj Individualnosti, je praeno
Spasenjem u slavljenom telu, tradicionalno predstavljenom na sledei nain:

49


figura 41
Rekli smo da, da im se putem svesnog napora ustanove linkovi izmeu Linosti i pravog T,
slini linkovi se automatski formiraju izmeu Linosti i fizikog tela.
Broj je esnaest, osam u svakom pravcu. Tako, sledei normalan ezoterijski razvitak, bipolarne Linosti postaju jedna Individualnost i stiu apsolutnu vlast nad telom. Jednom kada
je osam linkova vrsto ustanovljeno, Individualnost to gospodarenje telom moe da
praktikuje, to je od pradavnih vremena posmatrano kao velianstveno.
Isus ih je sve prikazao, ali njihovo pravo znaenje nije bilo shvaeno. ... Ali, ne bojte, jer ja
nadvladah svet. (Jovan XVI, 33).

POGLAVLJE XXI
(1)
Sada, kada stiemo do kraja mezoterijskog ciklusa Gnoze, vreme je da postavimo pitanje o
CILJU naeg ivota.
Razmotrili smo taj problem vie puta iz razliitih aspekata: kosmikog, planetarnog,
socijalnog itd. Ali sada emo pokuati da ga blie prouimo i ako je mogue, naemo
reenje na pojedinanoj ili egocentrinoj skali, ostajui u okviru kompletne Doktrine, kako je
ona poznata itaocu.
Ovaj problem je bio prouavan od najranijih vremena od strane najtalentovanijih ljudi.
Filozofija, antika i moderna, religiozna i sekularna, nudi veliki broj reenja, ali ta reenja
nauka u principu ne moe uzeti u razmatranje, budui da definiu nepoznato preko
posrednih koraka, koji ukljuuju jedan ili vie faktora. To je razlog, zato u odsustvu
objektivnih elemenata, koji ine uobiajene premise problema, pribegavamo faktorima,
izvedenim iz verovanja, tradicije itd. Iz kog god ugla da se to sagleda, ovaj metod nee
izdrati naunu proveru niti kritiku analizu. Jo i vie, kako god da je taj problem
postavljen, svaki filozof ili pesnik e ga obeleiti svojim linim pogledom na stvari, koji je u
veini sluajeva pesimistian.
Pukin, koji je bio strastveno zaljubljen u ivot, je imao veoma dubok oseaj za istinu i nije
bio u stanju da lae samome sebi. Ipak, zadovoljio se sa time da postavi ovo pitanje sebi,
ne pokuavi da da odgovor na njega:
udesan poklon, beskoristan poklon,
ivote, u koju svrhu si nam dat?
Taj veliki pesnik, iji je lirizam bio posveen lepoti i istini, nije razvio svoju kontradiktornu
opservaciju o beskorisnosti udesne ali nestvarne egzistencije. Sa trideset osam godina je
bio ubijen u dvoboju zbog ene njegove supruge.

50

Pukinov savremenik, Ljermontov, je bio pesnik iste visine i u dobu od trideset osam godina
je takoe ubijen u dvoboju. Pisao je na isti pesimistian nain:
ivot bez ljubavi je grob. Voleti veno?
Nemogue!
Ovo su dve konstatacije, dve vizije stvari, koje je proroki duh ova dva pesnika uhvatio i
izlio u trenucima inspiracije, kada su bili pod dominacijom Maje, Velike Iluzije, najvie sile
Generalnog Zakona, koji pokree Apsolut III.
To su konstatacije u vezi sa stanjem stvari, koje vlada u Mixtus Orbis, u svetskom ivotu,
nadmono pod uticajem A faktora. Iako su obojica bili vezani, ako ne i ukotvljeni u tom
ivotu svom silinom svog vatrenog temperamenta, ipak su bili u stanju da o njemu
kontempliraju iz perspektive B uticaja; moda ak i C ako ne D uticaja. Ta dijalektika
pozicija je u obojici stvorila unutranji nespokoj: iveli su u svetu, uronjenom u lai, a da
sami nisu bili u stanju da lau. To je bila situacija bez reenja na naem planu. I Generalni
Zakon ih je uklonio sa lica zemlje, pustivi njihovu nemirnu duu da ue u Mir Gospoda,
njihov boanski Dom.
Meutim, uprkos ovom pesimizmu, Ljermontov je ak otiao dalje od Pukina i najavio
veliku istinu o kojoj se uglavnom utalo. Jer, iako pesnici piu stihove na razliite naine, oni
to nagovetavaju samo na simbolian nain. On je to proklamovao glasno, to je bilo
pozitivno.
(2)
Prouimo ovaj problem iz perspektive Tradicije.
Odgovor na ovo veliko pitanje se moe nai u odreenim ezoterijskim spomenicima.
U Tradiciji se smatra da postoji knjiga, koja je Zlatna Knjiga maksime i tekstovi koji
figuriraju u njoj, se ueniku objanjavaju postepeno, kako on napreduje Putem. Ti fragmenti
im se itaju samo jedanput, ali uenik mora da ih zapamti od rei do rei i naui ih srcem.
To nije Knjiga Mrtvih, ve Knjiga ivih.
Ovo je zapisano u knjizi u pogledu pitanja koje smo upravo postavili;
iveti znai voleti;
Onaj ko ne voli, teko da ivi,
On vodi tunu egzistenciju
iji je jedini smisao u nadi da e voleti.
Ostatak ovog teksta je posveen polarnim biima. Ve smo to komentarisali, ne
obznanjujui, i vratiemo se na ovaj predmet.
Ovaj princip, koji je snano istaknut u Ljermontovljevom dvostihu, je ve najavljen od
strane Sv. Pavla gotovo pre dve hiljade godina. On kae: cilj ivota je dosei Ljubav.
Dosei Ljubav je u stvari dosei Svetlo, dosei Duh i konano dosei Boga. Jer:
Bog je Ljubav,
Bog je Svetlo,

51

Bog je Duh.
A Jovan dodaje:
Jer Ljubav je od Boga i
Ko ne voli, ne poznaje Boga.
Nae ideje o prolaznom i duhovnom su u principu suprotstavljene. Ova opozicija se izraava
kao alternativna, dualistika formula, koja kao takva ostaje nedovrena zbog nepotpunosti u
svom rezonovanju i konsekventno naginje ka dva ekstrema. Meutim, ona izgleda ubedljivo
naem intelektu, budui da je on takoe binarne prirode. Ali iako je prihvaena od strane
uma, ona ne objanjava niti reava bilo ta. Naprotiv, vidimo da je to osnova bezbrojnih
podela, konflikata, anatema i ratova.
Da bismo ovu formulu uinili primenljivom u praksi, neophodno je harmonizovati je sa
objektivnim, realnim stanjem stvari, predstavljenim u drugom tomu ovog dela: sa sistemom
tri kosmike oktave.
Tada moemo lako razumeti da kompletna formula ima trostruku prirodu. Balansirana i
harmonina, ona prekriva itavu skalu ovekove evolucije, kao i evolucije ljudske zajednice
bez diskontinuiteta. A dok ta dualistika formula duhovno-prolazno izaiva samo sumnju,
razdor i smrt, trostruka formula, koja je kompletna i oivljujua, vodi od smrti do ivota.
Postavljanjem venosti kao prelaznog termina izmeu ova dva ekstrema, predstavljena
terminima duhovno i prolazno, formula se javlja u kompletnom obliku kao:
Duhovno Veno- Prolazno
Lako je razumeti da svaki od ovih termina predstavlja atribute Apsoluta I, Apsoluta II ili
Apsoluta III.
Na planu ljudske ljubavi, pravi paradoks, koji je predmet ezoterijskog rada i prouavanja,
izvire iz opozicije prolaznog i venog, a ne iz opozicije prolaznog i duhovnog, to je za
spoljanjeg oveka ogranieno na domen iste teorije.
Klju za pitanje polarnih bia se moe pronai ovde. To je krucijalno pitanje za one koji tee
da slede peti Put, Put Viteza i Gospe njegovih Snova, jer pravo T, koje je JEDNO u polarnim
biima, ali ivi u dvema Linostima u dva razliita tela, pripada Venom i tako indirektno
Duhovnom.
Dok T tela pripada Prolaznom.
W
T Linosti, koje je smeteno izmeu dva druga Ja, predstavlja, da tako kaemo, veliko
pitanje u naim ivotima. Linost moe stradati ako se identifikuje sa T tela, ili moe stei
vean ivot, identifikujui se sa pravim T.
Tako sve zavisi od stava, koji ovek usvoji prema sebi i svom ivotu: da li gradi direktno na
pesku ili prvo kopa dok ne doe do stene.
U stvari, ljudska Linost je talenat (dukat), udesna boanska pozajmica, data oveku da bi
uinio da ona proklija kroz Rad; nije mu data da bi je zakopao. Ukoliko to uini, on sebe

52

samo utvruje u Prolaznoj iluziji, koju tvrdoglavo smatra realnom uprkos dokaza za
suprotno, dokaza koji se potvruju smru.
Ta ideja, ili radije injenica o pozajmljenoj egzistenciji nama uz mogunost da je uinimo
stalnom putem Rada, treba da bude veno prisutna u umu tragaoca, ako tei za Putem,
Istinom i ivotom. I on ne treba da zaboravi ni na trenutak maksimu, koja je zapisana u
Zlatnoj Knjizi, da svako ko ne razvije svoj talenat (dukat), gubi ga.
(V
Rekli smo da je Ljubav, kao i linost, takoe boanski talent, koji je oveku pozajmljen, i
ponoviemo to jo jedanput. Svako uzvikuje: Ja volim, ti voli, on voli itd. Ali pre svega,
treba da budemo svesni onoga to moe biti istinito u tom iskazu.
To je problem.
Priroda Ljubavi ne moe da bude precizno definisana naunim jezikom. Moemo samo suditi
na osnovu poznatih manifestacija.
Sveti Pavle nam daje objektivan i potpuni opis u narednim redovima:
Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ne zavidi; ljubav se ne velia, ne nadima se; nije neiskrena;
ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve snosi,
sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. (I Korinanima XIII).
To su manifestacije Ljubavi, manifestacije prave, objektivne Ljubavi. Obrnuvi termine u
formuli Sv. Pavla bez tekoa se mogu prepoznati manifestacije negativnih emocija kao to
su ljubomora, ta sklonost za posedovanjem, koja se protee na onoga, koga opisujemo kao
voljenog. Tako kada neko kae: Ja te volim i, budui da ja volim tebe, ti treba da radi ono
to se meni dopada, oigledno je da tu nema ni pomena o Ljubavi, ve o neem potpuno
drugaijem.
Meutim, da bi spoznao Ljubav u sebi, ovek mora da je oseti mora da je ivi. I ne moe
je osetiti, ukoliko ne bude preplavljen njome. (confluence with it).
Nikada ne smemo izgubiti iz vida prizor te realnosti: Ljubav, kao boanska sutina,
obelodaljuje apsolutnu mo u svojim manifestacijama. Rezultat je taj, da se ne moe
komandovati ljubavi nita vie nego to se moe zabraniti ljubav. Mi to znamo u svojim
srcima, bilo da to kaemo i kakve god razloge iznosili sebi ili moralizirali drugima.
II
(1)
Upravo smo rekli da je Cilj ivota dostii Ljubav. Taj princip zahteva komentar.
Poto je rekao: Traite da bi ste dosegli Ljubav, Sv. Pavle je nastavio: I takoe tei
duhovnim darovima. I zatim nastavlja, klasifikujui ih.
Posle odreenog razmiljanja, lako je izvesti zakljuak da je publika, kojoj je apostol uputio
svoju poruku, bila pripremljena da primi njegovu re. To postaje jo evidentnije tokom
itanja kraja tog pasaa, gde Sv. Pavle pravi narednu primedbu: Ako neko misli da je prorok
ili duhovan, neka razumije to vam piem, jer su to Gospodinove zapovijedi. (I Korinanima
XIV, 37).

53

Iz ovoga moemo razumeti da je meu Korinanima, koji su primili tu poruku, bilo ezoteriki
razvijenih ljudi: nekih ljudi 4, spremnih da preu drugi Prag i nekih ljudi 5, ili Proroka, po
reima Sv Pavla, koji su bili sposobni da je shvate. Ukazujui na ostale, on dodaje: Ali ako
neki ovek hoe da bude ignorantan, pustite ga da bude ignorantan.
Stepen Ljubavi, koji omoguava sticanje spiritualnih darova onoga to nazivamo sticanjem
novih sposobnosti je svojstvo oveka 5, koji je proao kroz drugo Roenje. Drugim reima,
ono pripada novoroenoj Individualnosti, koja je stekla svesno i realno T u njegovim
uzvienim, androgenim manifestacijama. To je plod Ljubavi, Boanske Milosti, koja je
usklaena sa onim ko radi na Gospodovom polju, to znai, ko radi ezoteriki.
Meutim, Ljubav uvek ostaje Cilj ivota, ak i za nekoga ko je ignorantan, u skladu sa
apostolovim izrazom, nekoga ko ne uestvuje u Radu. Jo bolje, Ljubav je Cilj ivota na
itavoj kosmikoj skali, do onog najprimitivnijeg organizma.
Kada je re o ljudskim biima, javljaju se tri karakteristina nivoa.
(2)
Kada govorimo o ljudskim biima, mi posmatramo razliite sluajeve, ali uvek normalnih
ljudi, koji se kreu meu podjednako normalnim ljudskim biima i u normalnim okolnostima
ivota naeg Mixtus Orbis. Ali svakodnevni ivot, sa ogromnom provalijom izmeu tehnikog
progresa, koji je njegova najvanija karakteristika, i moralnog progresa, koji obeleava
vreme, vodi do abnormalnih uslova na planu delovanja A uticaja i u svim slojevima drutva.
Ovo stanje pokazuje tendenciju da izazove patoloke deformacije u ljudskim biima. Ovo
zaostajanje u naoj evoluciji proizvodi moralnu sklerozu, tako da u drugoj polovini XX veka,
na samom pragu Ciklusa Svetog Duha, moderni ovek ivi a da se jo nije potpuno uzdigao
iz domena Starog Zaveta. Te apsurdne okolnosti, koje proizilaze iz razlike u nivoima, koja je
spomenuta gore, bi mogle biti prednost za oveka, koji je snaan i veoma budan: on prua
otpor. Ta prepreka prua izuzetnu mogunost za primenu njegove snage i preko toga ak i
mogunost da brzo stekne Pobedu koju eli. Slabi se gubi u svetini i sledi iroki put koji
vodi u propast. Naa epoha nam nudi prizor masovne primene zakona, iznetog u Jevanelju,
u skladu sa kojim e svakome ko ima, biti dato, a onome, koji nema, bie uzeto i ono to
ima. (Matej, XIII, 12).
Ta ljudska slabost se izraava na karakteristina nain stavom oveka i ene prema ljubavi.
Avangardna filozofija redukuje problem Ljubavi na monstruoznu formulu, koja je
pojednostavljuje do ekstrema, ali koja prolazi kao realizam. Naredna primedba je dobar
primer ovoga:
-

Ljubav? To je prosto kontakt dva epiderma??

Mora se priznati da je to dno lestvica, ak ispod ivotinjskog nivoa, za koje je kontakt

epiderma obogaen instinktom za ouvanje vrsta i esto pravom ljubavlju na nivou na kome
nastaje.
Ne moemo pokuavati da opravdamo profanisanje Ljubavi sloganima tipa, napokon, uvek
je tako bilo. Stisak Apsoluta III je sigurno veliki i u principu odluujui. Ali da li ovek taj
manje ili vie umean kontakt moe porediti sa sluajevima kao to je Menelaj, kralj
Sparte? Posle pada Troje, kao svaki dobar Spartanac, potrao je u palatu sa maem u ruci,
da kazni svoju nevernu enu, Helenu, uzrok svih tih godina rata. Ipak, kada je uao u njenu
sobu i video profil njenih predivnih dojki, on je zaboravio sve, bacio svoj ma i uzeo Helenu

54

u naruje. Ako je Menelajev poraz u susretu sa strujom Ljubavi iz Apsoluta III bila u stanju
da pobudi porugu Euripida (Andromeda, 629), trijumf kontakta dva epiderma moe izazvati
samo saaljenje.
Ostavimo sada po strani antike legende i moderni cinizam da ponovo istraimo tipine
osnovne stereotipe o Ljubavi.
(V
Ovde emo ponovo uvesti staru terminologiju, koja definie tri velike kategorije, na koje je
itavo oveanstvo podeljeno: hilik, psihik i pneumatik.
Pod hilikom podrazumevamo oveka, koji ivi iza prvog praga, kod psihika ukazujemo na
psiholokog oveka, nekoga, ko je preao prvi Prag i ko je poeo da se uspinje Stepenitem,
koje vodi ka drugom Pragu; kod pneumatika ukazujemo na nekog ko, preavi drugi Prag i
dostigavi drugo Roenje, napreduje prema treem Pragu.
Kao to smo videli, sve to ivi, ivi od Ljubavi i tei ka Ljubavi. I menjajui svoju pojavu,
Ljubav se manifestuje kao itava skala vrednosti. Meutim, vano je razumeti da ta itava
skala vrednosti korespondira sa razliitim nivoima Svesti. I u sluaju Ljubavi u skladu sa
nivoom Svesti, sticanje vieg nivoa Svesti ne iskljuuje niti ponitava automatski nie nivoe,
koji su transcendovani, ve ih transformie.
esto se govori o oplemenjivanju seksa, koje prati prelazak na vie nivoe Svesti. U stvari,
oplemenjivanje se odvija sve vreme na itavim Velikim Lestvicama evolucije ivih bia. Za
oveka ono ukljuuje tri stepena koji korespondiraju sa tri ve opisane kategorije, na koje je
oveanstvo podeljeno.
Hilik je zadovoljan ivotom ispod prvog Praga, bilo da je uspean ili ne, bilo da je bogat ili
siromaan, srean ili nesrean. Kao rezultat njegove aspiracije i njegove elje, kao njegove
ljubavi, mrnje takoe ostaju daleko od prvog Praga.
Pneumatik, to jest onaj, koji je preao drugi Prag i ponovo roen, tei do dosegne i pree
trei Prag, koji e mu otvoriti Put, koji vodi ka Pleromi, neiskazivoj Ljubavi u zagrljaju
Apsoluta.
Psihik (psiholoki ovek) takoe tei tom stanju; ali pre nego to za njega postane mogue
da radi u tom smislu, on mora da se regenerie i doe do drugog Roenja. U prvom tomu
smo prouili elemente Puta u detalje i naglasili da uspeh na onome to se adekvatno naziva
Putem zahteva neprekidan rad koji se moe podeliti na etiri stepena. To formira Stepenite
od etiri stepenika, od kojih je poslednji Ljubav nivo koji ovek psihe mora dostii da bi
stao pred drugi Prag i preao ga. Ukazujemo na tradicionalne vrline koje korespondiraju sa
ova etiri stepena: Vera Nada Znanje (Gnoza) i najzad Ljubav. Izvrenje tog sukcesivnog
programa rada zavisi od kontinuiteta napora oveka dobre vere. On je esto nadljudski i
mora biti obavljen u okviru jednog od etiri Puta, koji mora da korespondira sa tipom psihe
neofita (uenika).
U ovom drugom tomu smo ozbiljno prouili peti Put, koji nudi mogunost da se brzo dosegne
i trijumfalno pree drugi Prag. Taj put je mogu samo za dva polarna bia u ujedinjenom i
svesnom naporu. To je put Viteza i Gospe njegovih Snova.
U prethodnom poglavlju smo prouili razliite primere evolucije i ispita, koji se odvijaju na
tom putu. Sada emo pokuati da zaemo dublje u ovo pitanje i u praktinim terminima

55

razmotrimo, kako se pitanje polarnih bia javlja u ivotu. Prouiemo mogunosti i tekoe
na petom putu jer je vano znati ih i konano istraiti sudbinu koja je rezervisana za
polarna bia posle njihovog susreta ovde dole u Mixtus Orbis u kojoj ivimo.
III
(v
Hajde da ponovo istraimo opti dijagram Puta kako je opisan u prvom tomu naeg dela,
reprodukovan ovde na figuri 42. Sada emo dodati ve datu interpretaciju.
Sutinska stvar je shvatiti da se neko, ko se uspinje Stepenitem, pratei jedan od etiri
puta, susree sa dvostrukim zadatkom: sticanje Gnoze da bi dosegao Ljubav i istovremeno
likvidacija karmikih tereta, akumuliranih tokom prethodnih i sadanjeg filma. Taj rad mora
da bude obavljen sa svom onom Verom i Nadom, koje neko moe da postigne, ukoliko ovek
eli da doe do rezultata tokom ovog ivota, ili tokom ovog filma ili filmova koji dolaze. Taj
zadatak je veliki i uvek teak, ali rizik je relativno mali jer su zahtevi manji nego oni na
petom putu. Razlog za to je da je on mnogo bri nego etvrti put, ba kao to je etvrti put
bri od prethodna tri. Brzina petog puta je logina konsekvenca injenice da se on, da tako
kaemo, otkriva u suprotnom pravcu. Posle prva etiri puta uzajamno prepoznavanje izmeu
polarnih bia se dogaa samo posle drugog Praga, ali se ono u sluaju petog puta odvija
intuitivno pre drugog Praga i ak pre prvog za jednog partnera ili oba.

n in rv v vi vii vra

rs

To se moe objasniti injenicom da se karmiki tereti nikada ne pojavljuju kao amorfna

celina, ve kao rezultat odreenog broja pozitivnih i negativnih komponenti, svaki od njih na
odgovarajuem planu, koji kada se uzmu zajedno, obrazuju ono to se naziva individualnom
Karmom.
Kao to smo upravo rekli, polarna bia mogu prepoznati jedno drugo ak i pre prvog Praga,
budui da njihovi karmiki tereti, sagledani iz ugla njihovog potpunog stava prema Ljubavi,
mogu biti mali ili bez znaaja. Drugim reima, oni ive sa dubokom aspiracijom prema
pravoj Ljubavi unutar sebe, nezavisno od toga da li je to prepoznato i formulisano. Oni nee
biti u stanju da lau sebe u ovom domenu.
Taj unutranji stav odmah smeta polarna bia na etvrtu stepenicu Stepenita, ali oni su
tada prinueni da brzo otklone svoje karmike terete na drugim planovima ljudske svesti. Ti
tereti mogu biti laki, srednji ili teki, ali to je razliito kod svakog od polarnih bia, koji
formiraju par.

56

Meusobno prepoznavanje polarnih bia pre drugog, pa ak i pre prvog praga pretpostavlja
da su ve stekli minimum Vere i Nade koja se od njih zahteva. Tako, posedujui ve Veru i
Nadu u dovoljnoj meri i budui da su na tragu Ljubavi, oni treba da ih kultiviu, da bi postigli
Gnozu i tada otklonili ostatke svoje Karme, kako bi uspeli u prelazu drugog Praga.
Ovaj metod, koji se primenjuje na njima, je pomalo poseban. Njihov sluaj je izuzetak od
normalnog. Slikovitim jeziku Tradicije kaemo da se taj metod sastoji u pranjenju daka
Karme udarajui ga Gnozom. To je obavezno pravilo koje im je postavljeno. italac,
posveen tome da sledi peti put, mora zapamtiti ovu maksimu i meditirati o njenom
dubokom znaenju.
Ali taj poduhvat nije lak. Napori i super napori za oboje su neophodni, da bi se to okonalo
dovoljno brzo, jer nije mogue beskonano ostati na etvrtom stepeniku. Kao to smo
ukazali, stepenice Stepenita su nainjene na takav nain da nose aspiranta samo odreeno
vreme, posle toga propadaju. (Tom I, str.218)
To su injenice problema, sa kojim se suoavaju dva polarna bia onog dana kada se sretnu
i kada putem neopisivog unutranjeg pokreta spontano osete objektivno i apsolutno
oseanje, da zajedno tvore jedno bie.
Iznenadno otkrie androgene svesti je velianstveno. To ni na koji nain ne nalikuje bilo
emu to bi siromani ljudski duh mogao da zamisli, niti bilo emu to bi motoriki centar
mogao da podraava, iako e on pokuati da kreira neto slino uzurpirajui obilne koliine
energije SI-12 iz seksualnog centra. Androgena svest je ustanovljena, sledei dotok energije
SOL-12, koja spontano natapa ljudsko srce. Ta energija, koja dolazi iz vieg emocionalnog
centra, ima efekat, koji je potpuno nepoznat ak i najrafiniranijoj ljudskoj Linosti, sa njenih
987 malih Ja, dok god se kree samo meu tri nia centra.
U idealnom sluaju oni su istinski vereni. Za njih, brani blagoslov ili brak poprima znaaj
pravog sakramenta, putem koga e dvoje biti jedno meso, budui da su ve JEDNO u svesti
svog pravog T. Oni time prelaze drugi Prag i drugo Roenje, roenje Individualnosti postaje
okonana injenica.
Ti sluajevi su u najveoj meri neuobiajeni. Ipak, obavezno je da se polarna bia sretnu i
ponekad oni prepoznaju jedno drugo. Ipak oni po pravilu ne prepoznaju blago koje
predstavljaju jedno za drugo, niti velianstven put, koji se otvara pred njima zbog njihovog
susreta.
ak i kada je nesvesna, uzajamna privlanost polarnih bia je snana zbog njihove
androgene prirode, a kada je postanu svesni, ona je enormna. Tada Generalni Zakon
intervenie i odmah postavlja zamku za njih. Zadivljeni svojom ljubavlju oni nesvesno
doputaju da ih on uhvati u zamku i uvek, uz svoju sopstvenu volju i uz blagoslov Apsoluta
III postaju ljubavnici ne vodei rauna o problemu, koji je ako ne nereiv, onda sigurno
teak za reavanje.
Rekli smo vie puta i to sada ponavljamo, da je polarnim biima zajameno da se sretnu
makar jedanput u svojim ivotima. Ali taj susret se odvija pod veoma razliitim okolnostima,
koje su precizno odreene prirodom i teretom njihovog karmikog bremena. To je stari
teret, sa kojim su roeni, koji se primenjuje na novi film, umnoen onim to su dva partnera
akumulirala u svojim sadanjim ivotima pre svog susreta.
Dakle, od trenutka kada se sretnu, padajui u zamku, koju je za njih postavio Generalni
Zakon, polarna bia kreiraju novi zajedniki karmiki teret, koji se dodaje prethodnim. Oni

57

deluju na taj nain umesto da pokuaju da, putem ujedinjenog zajednikog napora,
progresivno likvidiraju stare terete, dok ne budu slobodni i sposobni da se ujedine zauvek u
uslovima, koji su i predvieni za zajednicu polarnih bia.
Ti uslovi su rigorozni i teki. Za njih, ako su zaista polarna bia, to je prelazak od slobodne
romanse do jedinstvene romanse.
Ti uslovi variraju od sluaja do sluaja. U principu, eljeni rezultat se dostie samo posle
teke bitke, zbog akumulirane teine trostrukih karmikih tereta.
(2)
U domenu slobodne romanse partneri ne misle ozbiljno ni na ta drugo osim na svoju elju
da budu ujedinjeni i sve drugo je podreeno toj imperativnoj elji, koja je intenzivirana
voljom Apsoluta III. To je u toj meri tako, da, kada su jedan ili oboje ve vezani u vreme
svog susreta, oni to previaju. Da bi umirili svoju savest u toj klasinoj situaciji oni nalaze
opravdanje u takozvanoj velikoj ljubavi.
Bilo da je formula mu-ena-ljubavnik bilo ena-mu-ljubavnica, ili oboje u isto vreme,
rezultat je uvek isti: sa tom velikom ljubavlju oni se ili uputaju na put masovnog laganja,
ili to je jo gore uutkuju sebe (diu ruke od svega) u hladnom cinizmu. Ili, najzad,
prekidaju veze koje ih spajaju sa njihovom porodicom, njihovim partnerom i njihovom
decom, nameuu nasilno svoju volju.
Sve te aktivnosti nepromenljivo vode do sporijeg ili breg iscrpljivanja originalne sile njihove
Ljubavi. Posle laganja drugih, oni poinju da lau same sebe.
Ljubav je Boanski izraz Isitne; uvod u lai naruava sreu ljubavnika. Njihova Ljubav im
daje odreeni kredit, ali taj kredit je kratkoroan. Medeni mesec traje samo jedan mesec!

m
Za polarna bia padanje u zamku predstavlja ekvivalnet kapitulaciji svesti; sramna
kapitulacija bez pokuaja da se suprotstave Generalnom Zakonu.
ak i kada je par sastavljen od pravih polarnih bia, ako se ljubavnici ne dre uzvienih
uslova, koje Ljubav zahteva, jednom kada se kredit istroi, Ljubav nestaje.
Nastavak je dobro poznat: ovek iz toga izlazi izlomljenih paria.
To je sudbina slobodne romanse, bilo da je krunisana brakom ili ne, i ak, ponavljamo, i u
sluaju polarnih bia, ako teina njihove situacije izmakne.
To je iskustvo, koje nam ivot nudi, ako imamo hrabrosti da sagledamo stvari kakve jesu.
Klasina i moderna literatura na pruaju dokaz za to. Iz perspektive A uticaja ta situacija je
jednostavno suvie normalna. Sve se zavrava i ovek sebi kae: Polarna bia? To je divno,
ali, naravno, samo san sanjara! I ovek zatrpava sebe u mulj.
Ipak, Ljubav polarnih bia je jedina realnost u ivotu. Oni mogu i treba da rtvuju sve, da bi
dostigli istotu ujedinjenja i dostojanstvo stanja Androgina.

58

Ali moramo biti paljivi: oni mogu da rtvuju sve to je njihovo. Jer ako, ezoterino govorei,
ovek ima pravo da napravi rtvu, on nema pravo da je prihvati. rtva, sa kojom smo
saglasni, uklanja karmu, rtva, koju prihvatamo, je umnoava.
U veini sluajeva put polarnih bia se ukrta bez ikakvog znaka pravog prepoznavanja. To
moe biti afera, koja je neto prijatnija i neto trajnija nego druge, ili ak nezaboravna, ali
to je sve. To je zbog toga, to se svesno jedinstvo polarnih bia javlja samo kod onih koji su
ve dostigli odreeni nivo spiritualne kulture. Za uobiajeni doivljaj ljudi, to pitanje se ak i
ne postavlja. Pravila slobodne romanse se poklapaju sa svim njihovim potrebama:
intelektualnim, moralnim i seksualnim.
Uzgred, italac mora da uoi da ovde ne donosimo nikakav sud. Jer, oni takoe daju svoj
doprinos, ali na drugaiji nain, unutar okvira Generalnog Zakona. Na taj nain oni
osiguravaju funkcionisanje druge i, preko nje, Prve kosmike oktave. Oni e takoe imati
svoju nagradu, ali posle eona zadovoljstva, ulnosti i patnje
Ono to sledi se ne odnosi na jednostavne (just). Ali ona polarna bia, koja prepoznaju
jedno drugo, u principu u trenutku svog susreta, imaju vezane ruke i noge starom i novom
karmom, koja je kreirana pre njihovog susreta i suvie esto i posle njega.
To je bolna situacija. Jer to vie nije pitanje afere, jer im se Kraljevstvo Nebesko pribliilo.
Tada, uz iznenadno buenje svesnosti, svi tragovi njihove milenijumske prolosti, koji ive u
njima, prodrevi u najsitnije elije njihove koe, konvergiraju u fokus i iz tog fokusa se
projektuju bljetavi zraci kosmike budunosti koja se otvara pred njima i koja bledi u
sumranom svetlu Palerme (Punoa).
Od samog trenutka njihovog susreta, odgovornost, koja i dalje lei na dvoje polarnih bia, je
odgovornost bludnog sina, koji i dalje okleva pre nego to odlui da odustane od lutanja i
vrati se kui svoga oca.
(5)
-

ta onda treba da radimo? kae Vitez sam sebi. Gledao sam u njene oi i moj pogled
je bio povuen u njihove nesluene dubine i video sam sve. A njen pogled,
preplavljen nenou, ini da sav zadrhtim i ispunjava me neiskazivom radou
Ali kako mogu biti siguran da je ona zaista Gospa mojih Snova? Ona za kojom sam
eznuo i koju sam traio na svim stazama svoga Puta? Da li u imati snage da se
izborim sa sumnjom i verujem u savrenu, venu sreu, koja e izbrisati sve moje
iluzije?

Ovde emo se vratiti na Zlatnu Knjigu i tekst, koji je delimino citiran. To je ono to sledi:
Svaki ovek se raa, nosei u sebi sliku svog polarnog bia.
Kako raste, ta slika raste u njemu;
Poprima oblik i ispunjava se ivotom i bojom.
ovek toga nije svestan. A ipak, to je njegov Alter ego.
Gospa njegovih snova, njegova princeza vizije.
U potrazi za njome, on mora veno da ide.
U Njoj samo on e pronai perfektan eho samoga sebe:
Najintimnijih, neizrazivih pokreta svoje due,
Jer u njihovom ujedinjenju granica izmeu Ja i Ti se brie.
Jer ona je njegova Jedina, njegova legitimna Druica.

59

I Tiina e onda biti uvar punoe njihove Ljubavi.

(*)
Polarnost dva bia je striktno determinisana polarnou njihovih viih centara.
U polarnim Individualnostima polarnost viih emocionalnih centara izaziva i odreuje
polarnost njihovog seksualnog centra. Meutim, ovaj proces nije reverzibilan. Polarnost
seksualnih centara u dva ljudska bia ne odreuje polarnost itavih njihovih bia i nije nuno
indikator njihove polarnosti.
Seksualni centar, koji je atribut svakog ivog bia, obavezno ukljuuje u sebe i motorni
centar. Tako ni za ljudsku Linost, kao ni za ivotinje, polarnost T tela nije ekskluzivna i
moe biti naena ponovo u odreenom ogranienom broju sluajeva. To je zasnovano na
formuli, da dva bia suprotnog pola zajedno poseduju dvanaest sektora za svoje motorne
centre i da mi prirodno govorimo o kombinaciji u parovima:
12x11
= 66
x2
Zakljuak je da spoljanji ovek, ija Linost nije potpuno razvijena, moe u principu imati
ezdeset est ena seksualne polarnosti, od kojih ezdeset pet moe biti njegova takozvana
zakonita ljubavnica, a samo jedna e biti njegova ena, njegovo polarno Bie, Jedinstvena
Gospa njegovih Snova.
ezdeset pet tih sluajeva mogu pokrenuti slobodnu romansu; samo jedna od tih ezdeset
est moe biti predmet jedinstvene romanse.
Jer pojedinana polarnost ne postoji za T tela niti, naravno, za nerazvijenu Linost ona se
nalazi samo u Individualnosti.
Moramo primetiti da usled nestabilnosti nerazvijene Linosti slobodna romansa u principu
poinje zovom seksualnog centra. I zbog njene nestabilnosti, kada proe medeni mesec i
romansa poinje da se menja.
Naravno, pod vlau Apsoluta III, posle propasti prve romanse, postoji jo ezdeset pet
drugih mogunosti. Tome moramo dodati jo nekoliko veza, koje su aranirani brakovi u
svojim bezbrojnim varijacijama, ali nisu deo slobodne romanse: oni pripadaju prostranoj
oblasti prostitucije.
To je sentimentalni okvir lai, u kome se prostiru ivoti spoljanjih ljudi i obeleavaju vreme.
Budui da ne oseaju potrebu za time, oni ne mogu da razlikuju ezdeset estu mogunost
koja moe biti njihovo spasenje.
(?)
Treba jo da razmotrimo pitanje kriterijuma, preko kojih se objektivno moe prepoznati
neije polarno bie ili se uveriti, da neko, ko tako izgleda, to zaista i jeste.
U toj analizi e nam pomoi ako se jo jednom vratimo na dijagram Puta (strana 249), da
bismo uveli neke dodatne ideje.

60

Taj dijagram ukljuuje etiri osnovna stepena, odvojena trima Pragovima. Pre prvog ivot se
odvija pod vlau A uticaja, ali se strele iz domena B uticaja projektuju u njega; ti pozivi
su namenjeni onima, koji su sposobni da ih uhvate. U principu, ivot koji se ivi bez
oivljujueg i stalnog Cilja je izloen fizikom i moralnom iscrpljivanju. Reeno metaforikim
jezikom Tradicije, to je dolina cvea, ali ispod svakog cveta lei sklupana zmija. U manje
poetskim terminima, taj ivot je definisan kao Pakao.
Mogue je zamisliti da, da Adam nije pao, tada bi umesto prvog i drugog Praga u stvari
postojao samo jedan. U tom sluaju, prvi Prag bi ispunio ulogu koju danas ima drugi,
otvaranja vrata direktno ka Raju, sa pogledom na trei Prag, vrata Palerme.
Meutim, palo oveanstvo je sada ispod prvog Praga. I posle njegovog prelaska, tragalac je
prinuen da se i dalje uspinje Stepenitem pre nego to stigne do drugog Praga.
Moramo se setiti da zahtevi rada mogu da budu ispunjeni samo putem svesnog napora
tragaoca i da to mora biti ostvareno tokom ivota na zemlji. To je istilite.
Tako, za palo oveanstvo da bi dostiglo Raj je apsolutno obavezno da proe kroz istilite i
da to uini, dok je dan, jer no dolazi, kada nijedan ovek ne radi. (John bu 4).
(8)
Veliki didaktiki princip u Znati-Kako (Savoir-Faire) lei u injenici da neko, ko eli da ui,
mora poeti da deluje kao da ve poseduje to Znanje. Na primer, ne moemo nauiti da
crtamo, a da ne ponemo da skiciramo, niti moemo nauiti da kucamo a da ne sednemo za
mainu i ponemo da kucamo.
To je odgovor Vitezu, koji pita: ta da inim? To e mu pomoi da prepozna svoju Gospu
objektivno bez rizika da e napraviti greku. To podrazumeva Krtenje Vatrom.
(?)
Krtenje Vodom, krtenje pokajanja, je dato pre prvog Praga. To je osveenje u Nadi na
Spasenje.
Krtenje Vatrom, koje je konani dokaz istote, se daje pre drugog Praga i prethodi drugom
Roenju. To je krtenje ivotom, osveenje Spasenja, iako nije konano, jer mogunost
drugog pada jo nije iskljuena.
Krtenje Duhom se daje pre treeg Praga; to je krtenje venim ivotom, osveenje
konanog Spasenja Svetim Duhom, Uteitelja. Od te take pad vie nije mogu.
(10)
Moramo zapamtiti da je svako ko pree drugi Prag i naui drugo Roenje, slobodan od
Apsoluta III. On tada ulazi u domen Apsoluta II i potpada pod autoritet zakona, koji
vladaju drugom kosmikom okatavom.
U skladu sa didaktikim principom, koji je upravo opisan, onaj ko tei tome da dosegne
drugi Prag i nae se iza njega, mora se prisiliti da se ponaa kao da ga je ve preao.
Taj zakon se mora primeniti na sve delove njegovog rada na Stepenitu. Ali postoji jedan, koji
je u tom smislu posebno vaan.

61

Mo Apsoluta III nad spoljanjim ovekom se vri preko seksualnog centra u njegovim
direktnim i indirektnim manifestacijama. Seksualna privlanost i zadovoljstvo akta
osiguravaju neophodnu reprodukciju, koja ispunjava interval izmeu nota FA i MI druge
kosmike oktave. Sada, moramo zapamtiti da se unutar te oktave reprodukcija vrsta vie ne
odvija, tako da seksualni akt, kakav ga znamo na treoj kosmikoj oktavi, ne postoji.
Krtenje Vatrom ima dvostruko znaenje: moralni test i objektivni efekat.
Dvoje ljubavnika, svesni svoje mogue integralne polarnosti, su pozvani da se odmah
odreknu uvstvene ljubavi. Oni to moraju uiniti svesno i u zajednikom sporazumu,
kultiviui istovremeno Svetu vatru svoje Ljubavi, koja onda poprima oblik plemenite
Ljubavi. Na taj nain oni e sebe podeavati dok ne budu u harmoniji sa zakonom koji vlada
seksualnim zakonom na drugoj kosmikoj oktavi. Sa druge strane, Sveta vatra te Ljubavi e
progresivno spaliti karmike dugove. Na taj nain, kae Tradicija, strana lica u filmu e biti
eliminisana iz igre njihovog sopstvenog sporazuma.
Okolnosti e se promeniti i prepreke ukloniti. Proavi kroz test Vatre, dvoje ljubavnika e
se pojaviti pred drugim Pragom proieni i spremni da prime Krtenje Vatrom. Oni e se
onda ujediniti zauvek u stalnoj svesti o svom integralnom i nerazdvojivom jedinstvu aktom
drugog Roenja, roenjem Individualnosti.
Za to je neophodno izdrati test. To je teko, ali koii su postavljeni visoko.
Ako pretpostavljena polarna bia padnu, to ili svedoi da nisu polarna, ili da nisu dovoljno
zreli za takav podvig. Za njih e se u tom sluaju Velika ansa pretvoriti u svakodnevno
iskustvo samo malo bogatije u znaenju i boji, nego ona pre i posle njega.
Posle odbijanja boanske ruke, ispruene ka njima da ih ujedini zauvek u Svetlosti i posle
izvesnog vremena, oni moda mogu gorko aliti zbog slabosti, koju su tada smatrali za
snagu karaktera.
To je razlog zato je napisano:
...znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vru. Kamo sree da si hladan ili vru. 16 Ovako, zato
to si mlak i nisi ni vru ni hladan, izbljuvau te iz svojih usta. 17 Zato to govori: bogat
sam i obogatio sam se i nita mi ne treba, a ne zna da si bedan i kukavan i siromaan i slep
i go. 18 Savetujem ti da kupi od mene zlata eenog u ognju - da se obogati, i bele haljine
- da se obue i da se ne pokae sramota tvoje golotinje, i masti - da pomae svoje oi, da
vidi. 19 Ja karam i kanjavam sve koje volim; budi, dakle, revnostan i pokaj se.
20 Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko uje moj glas i otvori vrata, ui u k njemu i
jeu s njim - i on sa mnom.
21 Onome koji pobeuje dau da sedne sa mnom na moj presto, kao to i ja pobedih i sedoh
sa svojim Ocem na njegov presto. 22 Ko ima uho neka uje ta Duh govori crkvama.
(11)
Pitanje je jednostavno, znati ta da se slua. Hrist nudi Zlato naspram plaanja u naoj
lanoj valuti, koju On spaljuje u vatri. Drugim reima:
VENO nasuprot PROLAZNOG

62