..Treba prei na novi nivo, isto energetski.

Na onaj nivo na kome moemo da

preivimo. Na onaj nivo, na kome su, unekoliko drugaije predstave o tome kakav
treba da bude ovek. Gde sutinu, da tako kaem, ini ljubav i jedinstvo sa Bogm, a
ne spoljanji obredi, rituali itd. itd. itd. To jest, sada je svet u krizi i ta kriza je sve
vea. Na svim poljima. Ta kriza je zakonomerna. Mi moramo uvideti da se tako dalje
ne moe iveti, i da dalje treba prei u novo stanje. I ako to shvatamo onda, recimo,
postoji ansa da se promenimo. Da bi se to shvatilo, prvo treba to osetiti. Koliko god
glava razumela, dok se ne oseti od toga nema nita. I eto primetio sam: pacijent
hoe da ozdravi, teko mu je...Prelazimo na bolesti. Pacijent ima teku bolest, hoe
da ozdravi. Da bi ozdravio potrebna mu je energija. To jest, njegov kontakt sa
Tvorcem mora ojaati. U njegovoj dui mora biti vie ljubavi. Znai, njegov odnos,
unutranji, prema svetu mora biti harmonian. On ne treba da ubija ljubav govorei jednostavno. Zbog toga treba unutranje stanje harmonizovati. Ali ono se
harmonizuje kroz svest. Znai, naa svest treba da usvoji one istine, bez kojih se ne
moe iveti. Svest, uzmimo, poinje od ega? To je elementarno. ime naa svest
operie? Operie naim iskustvom. Ako nemamo seanje na prolost, svesti nema.
Jednostavno je nema i to je sve. ovek postaje ivotinja. Naa svest je nae iskustvo
iz proteklih dogaaja . Znai, to, kako se odnosimo prema prolosti, odreuje koliko
smo harmonini. Dakle, koliko sam ja video kod pacijenata, ogroman broj ljudi nosi u
sebi aljenje, neprihvatanje prolih dogaaja. Tako se pokazalo. Ako vi ne prihvatate
prole dogaaje, ako imate seanje na neto, oseate nezadovoljstvo, ili napetosti,
ili se pojavljuje misao: A da sam drugaije uradio bilo bi.... itd. To jest, jednostavno
- Ah, da sam... - ta je to? To je ve neprihvatanje prolosti i elja da se ona
promeni. ta se u tom sluaju deava? Vi ne prihvatate prolost. Prolost je
odreena odozgo, od Tvorca. Znai, vi ne prihvatate volju Tvorca. Znai, imate
agresiju prema Bogu. Dok je vaa agresija prema Bogu jo u glavi, to nije tako
opasno. To je opasno u perspektivi, budunosti. No, vae misli, neke misli koje vam
se pojavljuju, - najbogohulnije, najrunije one ne utiu na okolni svet. Eto u tome je
veliki zakon razvitka. Kod nas postoji zona, zona u kojoj moemo biti huligani. Ali,
ako prekoraimo granicu te zone, poinje kanjavanje. Prema tome, naa svest je
zatiena od sveta. Ona je povezana sa telom. Telo je izolovano, i svest je takoe
izolovana. Zato nae misli pravilne ili nepravilne mukaju se u svesti i poseban
uticaj na nae zdravlje i sudbinu nemaju. Meutim, kada se naim mislima prikljue
emocije, misli poinju da prodiru unutra. To jest, ako se misao esto ponavlja,
saima se i pretvara u emociju. Kada misao prodre u podsvest tamo ve postoji
jedinstvo sa svetom. Zato to je podsvest struktura polja. A na nivou polja mi smo
jedno sa celom Vaseljenom. I ako u naoj podsvesti postoji mrnja prema Bogu, tada
nastaju problemi i to veliki.

U poetaku jednostavno dolazi do pada energije. A onda se pokree program

samounitenja zato to ne moe listi na drvetu mrzeti koren i samo drvo. To je
sve. I ta dobijamo? Koliko sam puta video: bori se sa ovekom, objanjava mu da

ne moe ozdraviti dok se ne promeni, unutra, u sebi. A da bi dolo do unutranje

promene potrebna je ljubav, zato to bez energije nee doi do promene, ve do
pada. Da bi u oveku bilo ljubavi, potrebno je da oseti jedinstvo sa Bogom. Ako ne
prihvatate prolost, ako ne prihvatate ono to se desilo u vaoj glavi nikada nee
biti jedinstva sa Bogom. Zato je jedan od prvih, glavnih momenata, u ivotu oveka
koji eli da bude zdrav priznanje da najvia ljubav mora biti usmerena ka Tvorcu. I
shvatanje da je sve to se deava odreeno od Boga, svaka situacije znai, radi
..Ako Bog sve odreuje, znai, svaka situacije radi u korist pribliavanja Bogu.
Svaka. Kako god da nam izgleda: pozitivna, negativna, itd. Ovaj momenat je veoma
vaan. I u tom momentu smatram postoji opasna tendencija, u katolianstvu i
pravoslavlju, koji, vrlo esto poinju da se bave idejom avola, zaboravljajui na
Boga, u krajnjoj liniji. I pojavljuje se jednostavno paganstvo: postoji dobri Bog i
postoji zli Bog. Klasina varijanta. I tada ve, ako se neto loe desilo, to je od
avola. Ali ako je od avola, tada ja mogu to da osuuje i inim ta god. Zato? Zato
to Boga ne smemo osuivati, a avola, verovatno, moemo, on je lo. I to je sve.
Izgleda sve normalno, jasno, a zapravo dolazi do pada energije. Zato to, ako neto
u svetu osuujemo, mi osuujemo Tvorca. I, kad se u ovekovoj glavi pojavi nekoliko
idola, nekoliko bogova, njegova energija pada jer bi ga, u protivnom, prosto razbila u
delie. Tako dakle. Elementarni momenat. Neprihvatanje prolosti.

Hoete li da pogledam salu? Sve zajedno. Ili da svakoga pojedinano pogledam?

Kako je bolje? Da pogledam salu i zavrim predavanje? No, dobro, sala, sveukupno,
je dobro; dobro, za poetak predavanja. Dozvoljeno aljenje za prolou je, recimo,
- 30-40 jedinica. Na poetku predavanja je bilo 950. Zamislite!? ta se deava. Ljudi
itaju knjige, duhovne, umne, stiu sposobnosti, otvaraju tree oko, etvrto, peto,
osmo...Sve. A da prihvate ono to se desilo ne mogu. Znai, sve je to....To je shema
koju imaju narkomani. Uzeo je narkotik i ve ima sve. Sve ima, on leti, prelee td. A
sve poinje od ega? Treba zakoraiti na prvi stepenik...Dakle, ako ovek nije
zakoraio na prvi stpenik, a hoe na drugi, nee uspeti....To jest, postoji postupnost
u spoznaji. Kada neko doe kod mene na prijem kaem: Morate nauiti da
prihvatate traumatsku situaciju. To se zove sauvati ljubav prema Bogu u trenutku
gubitka i bola. Sauvati ljubav prema Bogu kada vam je dobro i kada vam je loe. I
videti u svemu Boansku volju i prihvatiti je. Ako to elementarno pravilno ne
ispunjavate, beskorisno je govoriti o zdravlju. Beskorisno je govoriti o energiji, vi
ete je krasti. Vi je neete proizvoditi. Neete je dobiti, znai negde ete morati da
je uzmete. Prema tome, sve u svemu, nauite da vidite u svemu to se desilo, vii
smisao. Kada pokuamo da sveu definiemo prolost, pojavljuje se jedan problem:
ko je kriv. Znate, po ernievskom. Ako traimo krivce u prolosti naa enegija se
zaustavlja. Treba shvatiti da naa svest deli svet na krive i prave, na crno i belo. Na
viim planovima nema ni ispravnih ni krivih. I ta onda dobijamo? Tada postoje
pravednici i krivci pred Bogom. Ako ima krivaca pred Bogom to znai da Bog tim
ovekom ne upravlja. Ako je on pred Njim kriv, tj. pojam krivice postoji samo na

povrnom nivou, na finom planu nema pravednika i krivaca. A u naoj ljudskoj,

povrnoj logici to postoji. Moraju postojati pravednici, moraju postojati krivci, zato
to postoji odreeni etalon ponaanja. Postoji krivini zakon, graanski...

Postoje jo i odreeni moralni zakoni koji su neophodni drutvu. Ali postoje jo i

Boanski zakoni koje nikada do kraja ne saznamo. I, sve u svemu, pokuaj da se
preispita prolost, pokuaj da se pronau krivci, pokuaj da se osudi neko u prolosti
sve to je unutranja disharmonija. Zato sve to se desilo, moramo posmatrati na
sledei nain: desilo se jer se moralo desiti. To jest, kako sam ranije gledao? Eto
desilo se zato to je neko tamo, neto, nepravilno uradio. Onda sam shvatio: to se
desilo zato to se moralo desti. I onda sam razumeo: to se desilo da bi se neto
dogodilo u budunosti. Zato su ponekad, najgore situacije u istoriji, okrenute ne ka
prolosti, ve ka budunosti.
Volgograd, 22.-23. april, 2006.
S.N. Lazarev

Izvor: .. , 06.10.2015.

Prevod: A.M.