Osnovni pojmovi predkolske pedagogije

Predmet i zadaci predkolske pedagogije kao

naune discipline

Predmet i zadaci predkolske pedagogije kao

naune discipline
Uenje - Socijalizacija - Vaspitanje Obrazovanje - Iskustvo - Znanje
Nasleeno i steeno kao inioci razvoja
Sredinski inioci razvoja
Interiorizacija praktinih radnji
Distanciranje u odnosu na neposredno dato
Deperceptualizacija

NAUKA, koja se celovito bavi fenomenom vaspitanja

naziva se PEDAGOGIJA, a njena DISCIPLINA, koja
prouava specifinosti procesa vaspitanja dece ranih
uzrasta, od roenja do polaska u kolu, PREDKOLSKA
PEDAGOGIJA
prikuplja injenice
opisuje injenice o pojavama i procesima u oblasti
vaspitanja dece ranih uzrasta
utvruje pravilnosti u njima, tumai ih
otkriva objektivne zakonitosti i uzrono-posledine
odnose koji u njima vladaju
uoptava u stavove i klasifikuje ih u teorijski sistem

Osnovni zadatak predkolske pedagogije kao naune

discipline je dolaenje do istine o jednom segmentu
ljudske prakse vaspitanju dece ranih uzrasta i
faktorima koji posredno ili neposredno utiu na njihov
razvoj
Ostali zadaci:
da postavlja zahteve za vaspitni rad u svom domenu u
obliku principa i pravila
da uoptava pozitivna iskustva
uoava praktine probleme i predlae reenja za njih
razrauje strategije, sisteme sadraja i metoda
prenosi dostignua u praksu
prati rezultate primene, kritiki preispituje teorijske
stavove i prouava praksu brige o najmlaima

UENJE JEDAN OD OSNOVNIH POJMOVA

PREDKOLSKE PEDAGOGIJE
UENJE se definie kao proces u kome se stiu
iskustva i usvajaju znanja
Oslanja se na:
radoznalost
e za saznanjem
izraava se kroz elju deteta da sve shvati,
oproba, naui

proces svesno usmeren na:

pribavljanje
razumevanje i usvajanje injenica
pojmova
zakljuaka
stavova
generalizacija o predmetima, pojavama i
naina postupanja sa njima, preraenim,
uoptenim i sreenim u sisteme znanja

.Pijae o uenju :
uenje izazivaju okolnosti i ono se ograniava na
jedan problem ili na jednu strukturu
uenje i razvoj su razliiti, deca ne ue da misle
deca misle
uenje je aktivan proces unutranje konstrukcije,
a to znai da dete samo izgrauje svoje znanje
odvija se na razvojno koherentan nain, znanje
nema aposlutni poetak, nova znanja se uvek
stiu tako to bivaju integrisana u strukture
onoga to dete ve zna
uenje se odvija unutar opte organizacije
sposobnosti koju Pijae naziva INTELIGENCIJOM

Podrazumeva:
preradu
uobliavanje iskustava
uvianje
otkrivanje
pronicanje u sutinu pojava
restruktuiranje ve postojeih saznanja
uspostavljanje asocijacija meu znanjem

L. Vigotski o uenju :
u toku predkolskog uzrasta tee prelazak od
spontanog ka reaktivnom tipu uenja,
odnosno dok dete ranog uzrasta ui po svom
programu dotle dete kolskog uzrasta ui po
kolskom programu
dok je uenje deteta do tree godine sasvim
spontano, to znai da moe nauiti samo ono
to se podudara sa njegovim interesovanjima,
starije predkolsko dete ui onoliko koliko je
program vaspitaa postao njegov program,

 uenje treba da ima razvojne efekte

najvea vrednost uenja u predkolskom periodu
je to se ono preteno sastoji u sticanju :
OPTIH
NESPECIFINIH
STRATEGIJSKIH ISKUSTAVA
FORMIRANJU SPOSOBNOSTI SELEKCIJE,
UPOTREBE I PRERADE INFORMACIJA

Bruner pod uenjem podrazumeva tri

istovremena procesa:
prikupljanje novih podataka
transformacija prerada podataka
evaluacija - procena rezultata

VASPITANJE JEDAN OD OSNOVNIH POJMOVA

PREDKOLSKE PEDAGOGIJE
Sistem formativnih postupaka koji se poinju
primenjivati od roenja deteta da bi se planski
uticalo na:
tok, pravac i domet njegovog razvoja
usklaen sa zakonitostima razvoja i
osobenostima uzrasta
razvojnim potrebama i mogunostima
konkretnog deteta
zahtevima drutvene zajednice kojoj ono pripada
naziva se VASPITANJE

SOCIJALIZACIJA JEDAN OD OSNOVNIH

POJMOVA PREDKOLSKE PEDAGOGIJE
proces kojim se dete adaptira u drutvenoj
sredini, uspostavlja sa njom harmonian odnos,
asimilira je i integrie se u nju, razvijajui pri tom
ljudska svojstva, naziva se SOCIJALIZACIJA
proces u kojem se razvijaju konkretne personalne
dispozicije, ali na nain kako to smatra
najpoeljnijim odreeni drutveni sistem
linost i drutvo u shvatanju socijalizacije se ne
posmatraju odvojeno, niti suprotstavljeno, ve u
procesu interakcije, gde jedna i druga strana
neto daju i primaju
namerna socijalizacija - sinonim za vaspitanje

Vaspitanje ima sledee funkcije:

olakava integraciju deteta u sredinu u kojoj ivi,
posebno ukljuivanje u drutvenu zajednicu
stvara osnovu za dalji razvoj i uenje i poveava
njegovu otpornost prema negativnim uticajima,
odnosno sposbnost za prevazilaenje tekoa i
reavanje problema na koje e nailaziti u ovom
procesu
osposobljava ga za prilagoavanje promenama u
nainu ivljenja i priprema za budunost
uklanja prepreke i otvara nove mogunosti
razvoja, a po potrebi deluje korektivno i
kompenzatorski u sluajevima zastranjenja ili
zaostajanja u ovom procesu

 uklanja prepreke i otvara nove mogunosti

razvoja, a po potrebi deluje korektivno i
kompenzatorski u sluajevima zastranjenja ili
zaostajanja u ovom procesu
Specifino je po tome to:
predstavlja namerno delovanje na razvoj prema
odreenom cilju
istovremeno je i podrka razvoju i podsticaj
onome to kao najbolja mogunost postoji u
linosti deteta to mu nije prirodom dato ili do
tada igraeno
naglaava sredinske aspekte, koji e najbolje
pogodovati razvoju

Ono podrazumeva pruanje sredstava uz

pomo kojih dete moe, prvo na jednostavniji,
a zatim na sve sloeniji nain da sreuje
iskustvo, rasuuje o njemu i na bolje
organizovanoj osnovi pribavlja novo iskustvo
Za proces obrazovanja potrebno je da se dete
oslobaa vezanosti za neposredno dato, da se
naini predstavljanja stvarnosti prenose na
unutranji plan i da se motorna i funkcionalna
aktivnost transformiu u simboliku

OBRAZOVANJE JEDAN OD OSNOVNIH

POJMOVA PREDKOLSKE PEDAGOGIJE
OBRAZOVANJE je onaj segment vaspitnog
procesa kojim se:
podstiu i usmeravaju sve vrste dejih
saznajnih aktivnosti
stie, usavrava, uobliava i proiruje iskustvo
dece
prenose im se odabrana saznanja koja je
oveanstvo tokom svog razvoja prikupilo i
struktuiralo u oblastima nauke, tehnike, rada,
proizvodnje, umetnosti i drutvenih odnosa

ISKUSTVO JEDAN OD OSNOVNIH

POJMOVA PREDKOLSKE PEDAGOGIJE
ISKUSTVO je:
ono ega je pojedinac svestan, jer ga je
doiveo svojim ulima
zahvaljujui spoljanjim uticajima ili
sopstvenim delovanjem na stvarnost
eksperimentisanjem
posmatranjem pojava i procesa
uvek podrazumeva lino angaovanje

vrste iskustava: ulna, motorika i

simbolika.
karakteristike:
najee se stie uzgredno, bez namere da se
neto naui
uvek ima sutinski ljudski peat
da bi se podstakao kognitivni razvoj potrebno
je struktuiranje i tumaenje iskustva, pri
emu se obrada vri simbolikim sistemima
(jezikom), pri emu se iskustvo kondenzuje u
pojmove i vodi od perceptualnog do
konceptualnog miljenja.

NASLEENO I STEENO KAO INIOCI

RAZVOJA
Vekovna dilema: ako naslee nije bitno, a ono
to se stie formira oveka, onda je vaspitanje
svemono, pa ako se uspeno obavlja, njime
se od dece moe stvoriti sve to se eli
Ako je opet, nasledni faktor odluujui, onda
je vaspitna intervencija beznadena, jer ljudi
postaju ono to im je sudbina dodelila genima

ZNANJE JEDAN OD OSNOVNIH POJMOVA

PREDKOLSKE PEDAGOGIJE
ZNANJE u veoj meri predstavlja:
objektivnu svest o neem
poznavanje i razumevanje neke injenice, zbivanja,
pojma, pravila
javlja se kao posledica uenja, preraenog i
uoblienog linog iskustva ili usvajanja kolektivnog
iskustva, koje je oveanstvo prikupilo i sredilo u
sisteme:
naunog saznanja (istina la)
utilitarnog saznanja (korisno tetno)
moralnog saznanja (dobro zlo)
estetskog saznanja (lepo runo)

sagledavanje opisane dileme:

da li e se i na koji nain uticati na deji razvoj
hoe li se uticanje pretvoriti u obradu prema
modelu o kome se odluivalo bez deteta
hoe li se vriti diskretno, podsticanjem i
usmeravanjem, uzimajui u obzir ono to dete
nosi kao mogunost u sebi, njegove osobine,
potrebe i namere
moda prihvaen rusoovski stav da se dete
najbolje vaspitava tako to ga ne vaspitavamo
uopte, da je glavni zadatak vaspitaa samo
uklanjanje svih prepreka ''prirodnom'' razvoju?

 savremena shvatanja odnosa izmeu nasleenog

i steenog:
ivotna delatnost oveka se ne iscrpljuje samo u
usvajanju onoga to nude priroda i okolna
drutvena sredina, niti u izvravanju ''programa''
koji je u njega unelo naslee
njegov razvoj nije posledica samo endogenih ili
egzogenih faktora, nego je bitna ovekova
aktivnost kojom on, pored toga to deluje na
svoje okruenje, utie i na samog sebe, na
sopstveno formiranje
naslednim se smatraju ona svojstva potomaka
koja potiu od predaka i koja se prenose prema
genetskim zakonitostima

Da bi se razvile u sposobnosti, potrebni su

povoljni i podsticajni uslovi koji e navesti dete da
se bavi aktivnostima koje doprinose njihovom
uobliavanju, zatim mogunosti da usvaja iskustvo
koje je sistematizovano u odreenoj oblasti i
prikuplja svoje sopstveno, kao i dobri modeli i
podrka koju dobija iz okoline.
Prilikom razmatranja problema prisutnosti
pojedinih faktora u razvoju deteta uvek treba
imati u vidu tezu Vigotskog o ODLUUJUOJ
ULOZI OBUAVANJA, ija se specifinost sastoji u
tome to se ostvaruje u uslovima sazrevanja
dejeg organizma

Utvreno je da su nasledne osobine:

anatomsko-fizioloke strukture organizma
redosled razvojnih stadijuma
karakteristike formiranja nervnog sistema,
a nasleuje se i takve osobine kao to je boja
koe, kose i oiju, telesna konstitucija, tip
nervnog sistema...
Ne nasleuju se gotove i uobliene sposobnosti,
ve samo DISPOZICIJE i SKLONOSTI kao
anatomsko-fizioloke pretpostavke razvoja,
mogunosti koje mogu da budu ostvarene, ali i
zanemarene, tako da zakrljaju i izgube se.

dr Vera Smiljani:
za svako uenje potreban odreen stepen
zrelosti
kod dece postoje najpogodniji periodi za
uenje raznih vetina ako dete veba neku
vetinu pre nego to je za njeno savlaivanje
psihiki i fiziki sazrelo u tome nee uspeti, a
takav neuspeh moe kod deteta izazvati otpor
prema uenju te vetine, a i u uenju uopte.
Vebanje e samo donekle ubrzati razvoj neke
vetine, ali takvo vebanje je u sutini
neekonomino

Sredinski inioci razvoja

ne sme se ni odlagati sa uenjem preko onog
perioda kad je za tu vrstu uenja dete sazrelo
kad stanje gotovosti za uenje postoji treba ga
iskoristiti pre nego to motivacija za uenje
isezne; na primer, ako se detetu koje je
fizioloki i psiholoki spremno da se samo
oblai i hrani to tada ne omogui, ono e
izgubiti interesovanje za uenje ovih radnji

INTERIORIZACIJA PRAKTINIH RADNJI

Proces INTERIORIZACIJE je u tesnoj vezi sa
procesom deperceptualizacije
Naroito znaajan proces u predkolskom
periodu kada dolazi do diferenciranja saznajne
aktivnosti iz praktine i njenog
osamostaljivanja. Radnje koje deca obavljaju
se restruktuiraju, to je uslovljeno injenicom
da se to odvija iznutra, ne u jednoj prezentno
datoj situaciji, ve na njenom ''duplikatu'',
odnosno zameni za realnost.

socijalna sredina u kojoj dete raste

nain proizvodnje i proizvodni odnosi
kultura
vladajue naini miljenja
sistemi vrednosti
Po shvatanju Vigotskog i Leontjeva, do psihikog
razvoja dolazi usvajanjem materijalne i duhovne
kulture, tj. ''GENETIKI ZAKON KULTURNOG
RAZVOJA'' u ontogenezi se ispoljava na taj nain to
se svaka funkcija u kulturnom razvoju deteta
pojavljuje na sceni dva puta, na dva plana: najpre na
socijalnom, a zatim na psiholokom, najpre meu
ljudima kao interpsiholoka kategorija, a zatim
unutar deteta kao intrapsiholoka kategorija.

Osnovna
razlika izmeu
unutranjih i
praktinih
radnji
je
to
su
one ''saete,

skraene'', stvara se veliki repertoar znakova
pomou kojih se stvarnost moe
reprezentovati, dolazi do razvoja MENTALNIH
SLIKA i VERBALNIH SIMBOLA.
Dovoljno je da saznajna aktivnost deteta
protie u formi spoljanjih istraivakih radnji,
a da je kod starijih prati razmiljanje na planu
glasnog govora

DISTANCIRANJE U ODNOSU NA NEPOSREDNO

DATO
Dete zauzima sve veu distancu u prostoru i
vremenu u odnosu na neposredno dato, stvarajui
posrednike izmeu sebe i sveta. Ono to ini jer, da bi
moglo koristiti informacije koje dobija iz sredine,
mora na neki nain da ih kodira, sredi i predstavi
sebi.
Bruner smatra da postoje tri vrste reprezentacije:
akciona reprezentuju se proli dogaaji preko
motornih odgovora
ikonika selektivnom organizacijom predstava,
predstave zamenjuju opaeno relativno verno, ali
ipak selektivno, tako da slika zamenjuje objekt koji se
predstavlja
simbolika udaljavanje od konkretnog

Zato
je potrebno prevazilaziti
KONKRETNOST

dejeg miljenja,
a
ona
e
uiniti
da iz pojava

koje ih okruuju izdvajaju najvanije,
relevantne osobine ne zadravajui se na
nebitnim detaljima
Dete treba podsticati da uoava opta svojstva
i odnose stvari pa Bruner zahteva TRANSFER I
UENJE OPTIH PRAVILA, preporuujui da se
kod usvajanja svake obrazovne oblasti u prvi
plan stavi njena POJMOVNA STRUKTURA to
znai da se poe od osnovnih postavki u njoj,
da injenice ne ostanu izolovane

Postoje
modeli stvarnosti koji
su njena imitacija, a

pojmovi nastaju kao rezultat procesa

KONCEPTUALIZACIJE
ili sposobnosti
da se razliite stvari
grupiu prema nekim zajednikim karakteristikama, a
zatim da se po potrebi ta grupacija rasturi i izmeu tih
stvari ponovo stvori odnos na osnovu nekih drugih
zajednikih osobina
Znaaj formiranja pojmova je to se u njima kondenzuje
nae iskustvo tako to smo osloboeni obaveze da
zadravamo ogromnu masu konkretnih utisaka.
Usvajanje pojmova deci priinjava tekoe, a oni pojmovi
kojima deca raspolau imaju odreene nedostatke:
SINKRETIZAM je prepreka formiranju pojmova, jer dete
sve vezuje za sve i spreava da pravi izuzetke, a
neprecizno odreenje pojmova ine deje iskaze
protivrenim.

DEPERCEPTUALIZACIJA
Dete se oslanja na boju, visinu ili irinu predmeta,
a izbegava ire zakljuke, indirektne informacije i
nesenzorna svojstva stvari
Tek oko pete godine ono postepeno stie
sposobnost da pravi odreenije razlike izmeu
unutranjeg, subjektivnog sveta i stvarnosti koja
ga objektivno okruuje
Dok je karakteristika mlae dece da se rukovode
preteno vidljivim oznakama situacije, s uzrastom
ovaj pristup postaje manje perceptivan, a ona se
osposobljavaju da istovremeno vode rauna o
vie karakteristika

 Ova
promena se odvija u
KONFLIKTU IZMEU

IKONIKOG I SIMBOLIKOG naina reprezentacije

stvarnosti
kada dolazi do
DEPERCEPTUALIZACIJE,
odnosno oslobaanja od konkretnih operacija i
predstavnog miljenja

Veoma
je vana pojava REVERZIBILNOSTI
kao

sposobnosti da se razlikuju i izdvoje elementi

jedne operacije,
a zatim da
se ona obavi
obrnutim redosledom i tako se doe na njen
poetak

Misao postaje fleksibilnija, iskustvo se sreuje u

nove kombinacije, dete postaje svesnije svoga
miljenja to mu omoguuje da ga do izvesne
mere kontrolie; javlja se sposobnost
uoptavanja koja podrazumeva APSTRAKCIJU, tj.
izdvajanje bitne oznake i objedinjavanje
predmeta po ovoj oznaci

Konkretnost dejeg miljenja predstavlja

tekou za formiranjem opte predstave,
esto se grei, ako se pridrava optih
naela od LAKEG KA TEEM, jer je pitanje
ta je za dete lake.

Dete
treba osposobiti da
u stvarnosti

pronalazi bitne informacije, tumai ih, sreuje

i asimilira
u ve steeno
iskustvo pa ovaj
proces podrazumeva INTERPRETACIJU i do
tada prikupljenog znanja dete treba da
koristi ula, ali i da upozna ogranienja svojih
ula, da bude svesno mogunosti da ga ona
mogu navesti na pogrene zakljuke, zbog
ega treba da se osposobi za samokontrolu
prilikom interpretacije ulnih utisaka za razlike
uzroka i posledica (najbolje da dete rukuje
materijalom i pria ta radi da bi stvorilo
simboliku predstavu)

Deperceptualizacija
ne znai
potcenjivanje

ula, jer od njih zavise mnogi intelektualni

procesi,
ve treba da poslui
za oslobaanje
od oiglednosti, da deca ne ostanu vezana za
povrinu stvari, za pojmovno i konkretno, a to
je mogue formiranjem SISTEMA
PERCEPTIVNIH OPERACIJA preko kojih e
stvarati sliku okolne stvarnosti radi
orijentacije u njoj
predstave su jednim delom vezane za ula, ali
sadre mogunosti za generalizaciju i transfer
informacije koje im se daju prenose u obliku
implikacija i relacija, kako bi se formirali
pojmovi