PRVA POMO

ZA STUDENTE OSNOVNIH AKADEMSKIH

STUDIJA MEDICINE I STOMATOLOGIJE

Pripremio i uredio: dr Milo Vujanovi

Dopustiti da se dogodi zlo koje se

moglo spreiti praktino je isto to i
poiniti zlo.
(Nie)

Nagrada dobroj stvari je to

to je dobra stvar uraena
(Emerson)

TA UJE ZABORAVI
TA VIDI ZAPAMTI
TA URADI ZNA.
(STARA KINESKA IZREKA)

POJAM PRVE POMOI

- SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE

SPASAVA IVOT I SPREAVA DALJE
POGORANJE ZDRAVLJA POVREENIH
I OBOLELIH LICA.

POJAM PRVE POMOI

- PRIMENJUJE SE NA LICU MESTA ILI U
NEPOSREDNOJ BLIZINI OD NASTANKA
POVREDE ILI OBOLJENJA
STANDARDNIM, PRIRUNIM ILI
IMPROVIZOVANIM SREDSTVIMA

POJAM PRVE POMOI

- PRUA JE LEKAR ILI SPASILAC-LAIK

PREDHODNO OBUEN I UVEBAN
ZA PRUANJE PRVE POMOI, KOJI BI SE
SLUAJNO I NEOPREMLJEN NAAO
PORED POVREENOG /OBOLELOG LICA

POJAM PRVE POMOI

- PRVA POMO PODRAZUMEVA POSTUPKE
KOJIMA SE ZAPOINJE ZBRINJAVANJE
PRE NEGO TO STIGNU KOLA HITNE
POMOI SA LEKAROM ILI DRUGOM
STRUNOM OSOBOM ILI DO
TRANSPORTA U NEKU ZDRAVSTVENU
USTANOVU

CILJEVI PRVE POMOI

Otklanjanje uzroka koji direktno ugroavaju
ivot povreenih i obolelih lica!
Vraanje povreenih i obolelih lica u ivot!
Zbrinjavanje povreenih i obolelih lica!
Osiguravanje
bezbednog
transporta
povreenih i obolelih da bi u to boljem stanju
stigli do zdravstvene ustanove u kojoj e se
pruiti adekvatna MEDICINSKA POMO!

PRISTUP MESTU
DOGAAJA/POVREENOM U TRI
KORAKA
1. PROCENITI SITUACIJU:
- PRIBRAN PRISTUP MESTU DOGAAJA
- DA LI POSTOJI OPASNOST PO SPASIOCA I/ILI
UNESREENOG
- NE IZLAGATI SE RIZIKU!!! (koristiti rukavice,
ne utrevati u zgradu koja gori,...)

PRISTUP MESTU
DOGAAJA/POVREENOM U TRI
KORAKA
2. OBEZBEDITI MESTO DOGAAJA:
- ZATITA POVREENOG I SPASIOCA OD OPASNOSTI

NAJMANJE 50 m

- NE POKUAVATI UINITI VIE OD REALNO MOGUEG

- ZATRAITI POMO SPECIJALIZOVANIH SLUBI I/ILI OD
DRUGIH (PRISUTNIH) LICA

Otvorite prozor i zovite pomoc

Postavite pekir
(mokar) na pod kod vrata

Drzite se nisko

PRISTUP MESTU
DOGAAJA/POVREENOM U TRI
KORAKA
3. PROCENITI BROJ I STANJE POVREENIH/OBOLELIH
- ISPITIVANJEM SAMIH POVREENIH/OBOLELIH ILI
OEVIDACA DOGAAJA TA SE DESILO?
- UTVRDITI STANJE POVREENIH/OBOLELIH
(SIMPTOMI I ZNACI)
- POZVATI 194 (112) UKOLIKO UTVRENO STANJE TO
NALAE
- PRUITI PRVU POMO PREMA ALGORITMU ZBRINJAVANJA
- UKOLIKO JE VIE POVREENIH/OBOLELIH IZVRITI
TRIJAU I ZBRINJAVATI PREMA REDU HITNOSTI

POZIV ZA POMO
ZAPAMTITE OVE BROJEVE TELEFONA
DEZURNA SLUBA SUP-A
VATROGASNA BRIGADA
SLUBA HITNE MEDICINSKE POMOI
AMS POMO I INFORMACIJE
CENTAR ZA OBAVETAVANJE I UZBUNJIVANJE

(112)

(911)

192
193
194
1987
1985

POZIV ZA POMO
1. IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMO
2. TANA LOKACIJA DOGAAJA (grad, ulica, orijentir)
3. TA SE DOGODILO (kratak opis dogaaja)
4. BROJ POVREENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE
5. SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE

UTVRIVANJE STANJA
POVREENOG/OBOLELOG
1. PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - slui da bi se
uoila stanja i povrede koje direktno ugroavaju ivot i
da bi se primenile mere neodlone pomoi.
* Radi se neposredno nakon prilaska povreenom.
* Podrazumeva brz vizuelni i povran palpatorni pregled:
- Procena stanja svesti
- Procena disanja
- Mere neodlone pomoi (reanimacija,
zaustavljanje spoljanjeg krvarenja...)
- Utisak o optem stanju unesreenog

UTVRIVANJE STANJA
POVREENOG/OBOLELOG
2. SEKUNDARNI PREGLED zavisi od opteg stanja
povreenog/obolelog i mehanizma eventualnog povreivanja.
* Ako je generalizovani mehanizam povreivanja (npr. udar
automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se
brzi pregled od glave do pete, uz traenje podataka o samom
dogaaju i tegobama (simptomi i znaci).
* Ako je lokalni mehanizam povreivanja (npr. posekotina na
otar predmet, opekotina...) radi se fokusirani pregled, uz
traenje podataka o samom dogaaju i tegobama (simptomi i
znaci).

SIMPTOMI
SUBJEKTIVAN OSEAJ SAMOG POVREENOG/OBOLELOG
O SOPSTVENOM STANJU
DOBIJA SE POSTAVLJANJEM ODREENIH PITANJA OD
STRANE SPASIOCA I TO SAMOG POVREENOG (AKO JE PRI
SVESTI) ILI HETEROANAMNESTIKI
MOGU DA POMOGNU ALI I DA ODMOGNU U ZBRINJAVANJU

ZNACI
SVE ONO TO SAM SPASILAC OTKRIVA PREGLEDOM,
KORISTEI PREVASHODNO SVOJA ULA

SIMPTOMI

BOL

POSPANOST

VRUINA

MALAKSALOST

JEZA

MUNINA

STRAH

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM DODIRA

VLANOST
PROMENA TELESNE TEMPERATURE
OMEKALOST POD DODIROM ILI PRITISKOM
OTEENOST
NEPRAVILNOST I NERAVNINE NA KOSTIMA

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM VIDA

IZRAZ STRAHA I BOLA

NEUOBIAJENO POMERANJE GRUDNOG KOA
ZNOJENJE
RANE
KRVARENJE
PROMENA BOJE KOE
POVRAANJE I DRUGE IZLUEVINE

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM SLUHA

UM POREMEENOG DISANJA
STENJANJE
ZVUK USISAVANJA KOD POVREDE GRUDNOG KOA
REAGOVANJE NA DODIR
REAGOVANJE NA OBRAANJE

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ULOM MIRISA

MIRIS NA ACETON
MIRIS NA ALKOHOL
MIRIS GAREI
MIRIS RAZNIH SUPSTANCI I MATERIJA
(miris na vlanu zemlju kod ciroze jetre, lepilo,...)

UTVRIVANJE STANJA
POVREENOG/OBOLELOG
3. DETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE obavlja
se nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u toku
nege povreenog, dok se eka na transport u zdravstvenu
ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.
* Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji jo
neka povreda ili promena u stanju povreenog.

PREGLED OD GLAVE DO
PETE
1.

Rukama preite preko temena i potiljka (pazite na povredu vratne kicme, posebno ako je
povreeni bez svesti);

2.

Govorite jasno, pregledajte oba uva (krv, tecnost ili oba-znak otecenja mozga);
3.
Pregled oka ( da li su otvorene, irina zenica,
reagovanje na svetlo...);
4.
Pregled nosa (krv, tenost ili oba-znak oteenja
mozga);
5.
Procenite frekvencu, dubinu i nain disanja (lako,
teko, glasno ili neujno). Registrujte zadah,
pregledajte usnu duplju (zube, usne);
6.
Procenite boju, temperaturu i izgled koe (bledilo,
crvenilo ili sivo-modro tj. cijanoza, hladna topla, suva,
vlana itd.);

7. Oslobodite odecu oko vrata i pogledajte da li postoji neka promena, ili npr. otvor-stoma,
prstima preite pazjivo od baze lobanja ka dole, to dalje mozete bez pomeranja povreenog.

PREGLED
OD GLAVE DO PETE
Pregled ramena i kljucne kosti
Pregled kicmenog stuba (posebno ako je
prisutna ogranicena pokretljivost i gubitak
senzibiliteta)
Pregled stomaka (krvavljenje, napetost
miica-tvrdoca)
Pregled stopla, skocnog zgloba
(pokretljivost, otok, promena boje koze)
Pregled karlice, oba kuka

Pregled donjih ekstremiteta

Pregled gr. koa

TRIJAA POVREENIH I
OBOLELIH
- Predstavlja razvrstavanje povreenih/obolelih u
odreene grupe, na osnovu izvrenog pregleda,
a radi odreivanja redosleda ukazivanja pomoi
ili redosleda za transport odn. evakuaciju.
- Trijaza se vri prema:
1. VRSTI POVREDA/OBOLJENJA I
STANJU POVREENOG
2. VRSTI I HITNOSTI POTREBNIH MERA
PRVE POMOI
3. NAINU I HITNOSTI TRANSPORTA

PRVI RED HITNOSTI

Prividna smrt i sva stanja bez svesti
Sva stanja praena guenjem
Spoljanje i unutranje krvarenje praeno gubitkom
vee koliine krvi (iskrvavljenost)
Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni
ko, trbune duplje)
Kra povrede
Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena
(upala slepog creva, prskanje ira na elucu ili
dvanaestopalanom crevu, upale i povrede trbune
maramice i drugih abdominalnih organa)
Zadesna trovanja u poetnoj fazi

DRUGI RED HITNOSTI

Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti
Otvoreni prelomi kostiju i zglobova
Vee povrede mekih tkiva i opekotine preko 50%
povrine tela
Teke smrzotine
Povrede udruene sa ozraenjem (od 48 do 384 cGy)

TREI RED HITNOSTI

Rane sa slabijim krvavljenjem

Opekotine do 40% opeene povrine tela
Povrne smrzotine
Lake povrede udruene sa ozraenjem (67 do 144
cGy

ETVRTI RED HITNOSTI

Povrede kimenog stuba sa oteenom ili

neoteenom kimenom modinom
Zatvorene
povrede
karlice
bez
znakova
iskrvavljenosti ili povrede mokranih organa
Zatvoreni prelomi kostiju, iaenja i uganua
zglobova

*SREDSTVA ZA PRUANJE
PRVE POMOI*

STANDARDNA SREDSTVA

PRIRUNA SREDSTVA

IMPROVIZOVANA SREDSTVA

SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE

POMOI

STANDARDNA SREDSTVA
PROIZVODI INDUSTRIJA
9 NAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA,
ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA,
IMOBILIZACIJU, TRANSPORT I DRUGE
RADNJE U ZBRINJAVANJU POVREENIH
I OBOLELIH.

SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE

POMOI
PRIRUNA I IMPROVIZOVANA SREDSTVA
9 PRIRUNA SREDSTVA U NEPOSREDNOJ OKOLINI

POVREENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJA

PRVE POMOI I KOJE MOE DA SE KORISNO
UPOTREBI A DA PRI TOM NE TETI UNESREENOM
9 IMPROVIZOVANA SREDSTVA

SLUE KAO ZAMENA

ILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZA
PRUANJE PRVE POMOI.

PRIRUNA I IMPROVIZOVANA
SREDSTVA

SREDSTVA ZA PRUANJE PRVE

POMOI

OSNOVU PRVE POMOI INE

HLADNA GLAVA I VETI PRSTI
SPASIOCA!!!

UTVRIVANJE VITALNIH
FUNKCIJA

PROCENA STANJA SVESTI

Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.

Ouvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju u

vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima.

Pri inicijalnoj proceni zapaamo da li je osoba pri svesti,

bez svesti, ili ima neki poremeaj svesti.

PROCENA STANJA SVESTI

Svestan Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena

pitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da die
i da je stepen svesti normalan. U tom sluaju prelazimo na
sekundarni pregled.

Bez svesti Ako osoba ne reaguje na glasan govor i

drmusanje po ramenima zakljuujemo da je bez svesti i
proveravamo disajni put i disanje.

Poremeaj svesti Ako osoba reaguje veoma usporeno,

neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom,
zakljuujemo da ima poremeaj svesti.

POREMEAJ SVESTI

KVANTITATIVNI POREMEAJI SVESTI:

SOMNOLENCIJA
SOPOR
KOMA

KVALITATIVNI POREMEAJI SVESTI:

KONFUZNOST (dezorijentacija, pometenost)

DELIRIJUM (bunilo, pomuenje svesti)

SOMNOLENCIJA

Somnolencija je najblai oblik kvantitativnog poremeaja

svesti, kada je bolesnik pospan, nezainteresiran za dogaaje u
okolini. Slabije drai ne izazivaju reakciju kod bolesnika, lako
zapada u san nakon prestanka jaih drai, i moe se bez
tekoa ponovo probuditi. Panja je oslabljena, sporo reaguje
na pitanja, odgovara teko, usporeno sa zakanjenjem, oni
kapci su zatvoreni, lice oputeno, pospano... Osoba je
bradipsihina, usporenih pokreta, govora i rasuivanja.
Somnolentnost se javlja kod trovanja ugljen-monoksidom
(CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima,
neurolepticima, izraenog gubitka krvi, ili nakon tekih
fizikih napora, dugotrajnih nesanica.

SOPOR

Sopor je oblik kvantitativnog poremeaja svesti. U

soporoznom stanju bolesnik je kao u dubokom snu i reaguje
vrlo teko samo na jake drai, i to kratko sa esto
nerazumljivim verbalnim odgovorom. Eventualno moe biti
ouvana orijentacija prema sebi (zna ko je, kako se zove) i
prema drugim osobama (prepoznaje svoje najblie). Nakon
perioda sopora prisutna je amnezija za to vreme, ili pak
delimino fragmentisano i nejasno seanje (zna da su ga
budili, zvali po imenu, zna ko ga je budio). Soporozno stanje
se javlja kod teih trauma glave, kod politrauma, zatim kod
teih ili tekih trovanja. Trajanje je razliito, od nekoliko sati
do dana sa oporavkom ili prelaskom u komu.

KOMA

Koma je najtei kvantitativni poremeaj svesti koji moe ak i

godinama da traje te zahteva posebnu strunu negu. U komi
pacijent je bez svesti i ne reaguje ak i na najjae bolne drai
(npr. tipanje i uvratnje bradavice dojki, jak pritisak na
stiloidni nastavak iza mastoidnog dela temporalne kosti).
Neurolokim pregledom se konstatuju ugaeni miini refleksi
i odsustvo reakcije zenica na svetlost. Refleks gutanja je
ugaen, ouvane su jedino vitalne funkcije (disanje i krvtok),
koje mogu biti povremeno poremeene. Stepen dubine kome
se najee utvruje skorom Glasgowe Coma skale (GCS), a u
novije vreme i specijalnom skalom tzv. FOUR (Full Outline of
UnResponsiveness). Koma je posledica tekog poremeaja
funkcije vitalnih organa (CNS, srce, plua, bubrezi, endokrini
poremeaji) izazvani razliitim noksama kao to su traume,
trovanja, infekcije, poremeaji cirkulacije, metabolizma,
tumori i dr.

UTVRIVANJE STANJA SVESTI

NENO PROTRESITE RAMENA UNESREENOG I GLASNO UPITAJTE:
DA LI STE DOBRO?

Ako unesreeni ODGOVARA

postavljeno pitanje:

na

Ostavite ga u poloaju u kojem je

zateen, pod uslovom da je okolina
bezbedna.
Pokuajte saznati ta se dogodilo i po
potrebi potraite pomo.
Redovno proveravajte opte stanje
unesreene osobe.

UKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTI MORAMO

ODMAH PROVERITI DA LI DIE?!

D - DANGEROUS (BEZBEDNOST)
R RESPONSIVENESS (STANJE SVESTI)
A AIRWAY (PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)
B BREATHING (DISANJE)
C CIRCULATION (CIRKULACIJA)

ZABACIVANJE GLAVE
Okrenite unesreenog na lea i
otvorite mu disajne puteve
zabacivanjem
glave
i
podizanjem donje vilice.

Vrhove prstiju vae ruke

postavite na VRH BRADE I
OTVORITE DISAJNE PUTEVE
PODIZANJEM BRADE

Stavite ruku na elo

unesreene osobe i
neno zabacite glavu
drei kaiprst i palac
slobodnim kako bi mu
mogli zaepiti nos u
sluaju
vetakog
disanja

PROVERA DISAJNOG PUTA

10 SEKUNDI
VIDI!

podizanje grudnog
koa

UJ!

zvuk disanja nad

ustima
unesreenog

OSETI!

strujanje vazduha na
svom obrazu

PROVERA DISAJNOG PUTA

USPORENO DISANJE
(BRADIPNEA)

12-20/min.

UBRZANO DISANJE
(TAHIPNEA)

PROVERA CIRKULACIJE
ZNACI CIRKULACIJE:

PULSACIJE ARTERIJA
BOJA KOE I SLUZOKOE

10 SEKUNDI

PROVERA CIRKULACIJE

60-100/min.

USPOREN SRANI RAD

(BRADIKARDIJA)

UBRZAN SRANI RAD

(TAHIKARDIJA)

VITALNI ZNACI
STAROST

DISANJE

PULS

NOVOROENAD
0 - 1. MESEC

40 do 60 / min.

120 do 160 /min.

ODOJAD
1. MESEC - 1. GOD.

30 do 60 / min

100 do 160 /min.

MALA DECA
1. - 3. GOD.

24 do 40 / min.

90 do 150 / min.

PREDKOLSKA DECA
3. - 6. GOD

22 do 34 / min.

80 do 140 / min.

KOLSKA DECA
6. DO 12. GOD.

18 do 30 / min.

70 do 120 / min.

ADOLESCENTI
12. DO 18. GOD.

12 do 20 / min.

60 do 100 / min.

ODRASLI

12 do 20 / min.

60 do 100 / min.

BONI RELAKSIRAJUI
POLOAJ
Ako unesreeni DIE NORMALNO, postavljamo ga u
BONI RELAKSIRAJUI POLOAJ (KOMA POLOAJ)!
Pozovite ili poaljite
MEDICINSKU POMO!

nekog

da

pozove

HITNU

TRAJNO KONTROLIITE DA LI UNESREENI DIE!

BESVESNO STANJE
-NAPOMENE-

- Poremeaj svesti moe zamaskirati prisustvo drugih povreda,

tako da unesreenu osobu treba dobro, tj. detaljno pregledati.
- Kod osoba koje su bez svesti dolazi do potpunog oputanja
muskulature (za razliku od prirodnog sna), pa tako koren jezika moe
da zapadne nazad i zatvori disajni put.
- Novije studije pokazuju da su uzrok opstrukcije disajnog puta kod
osoba bez svesti meko nepce i epiglotis.
- Naravno, opstrukcija moe biti izazvana povraanim masama, krvlju,
stranim telom, traumom, itd.
ZABACIVANJEM GLAVE ZATEU SE VRATNE STRUKTURE,
A TIME SE DELIMINO PODIU JEZIK I EPIGLOTIS TO
DOVODI DO OTVARANJA DISAJNOG PUTA!

GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA

UZROK

EFEKAT

Povreda glave

Direktno oteenje mozga

Modani udar Nesvestica Srani

napad ok

Poremeaj u snabdevanju mozga

krvlju

Povreda glave Modani udar Neke

Kompresija mozga
infekcije Neki tumori
Nizak nivo kiseonika u krvi
Trovanje (ukljuujui trovanje
alkoholom i drogom) Nizak nivo
eera u krvi

Poremeaj u hemijskom sastavu krvi

koja hrani mozak

Epilepsija Nenormalna telesna

temperatura

Ostalo

BONI RELAKSIRAJUI
POLOAJ
KORAK 1

Saviti ruku
unesreenog
blie vama pod
uglom od 90
stepeni

BONI RELAKSIRAJUI
POLOAJ
KORAK 2

Drugu ruku unesreenog

priljubiti uz njegov obraz
koji je blie vama i drati
je sve vreme

BONI RELAKSIRAJUI
POLOAJ
KORAK 3
Drati ruku iz
prethodnog koraka

Uhvatiti svojom
rukom dalju nogu
unesreene osobe u
predelu potkolenog
zgloba i saviti je.

BONI RELAKSIRAJUI
POLOAJ
KORAK 4

TROSTRUKI HVAT

- AKO POVREENI/OBOLELI DIE NORMALNO

I BEZ SVESTI JE, A MI PROCENIMO DA EMO
NJEGOVIM OKRETANJEM NAPRAVITI VIE
TETE NEGO KORISTI MOEMO PRIMENITI
METODU TROSTRUKOG HVATA DA BI
DISAJNI PUT ODRAVALI PROHODNIM

SIGURNI ZNACI SMRTI

1. MRTVAKE MRLJE
2. MRTVAKA UKOENOST
3. MAIJE OKO
4. POVREDE OIGLEDNO NE SPOJIVE
SA IVOTOM (OPREZ!!!!-na izgled mala
povreda moe biti ne spojiva sa ivotom, kao i
to opsena i vrlo dramatina povreda ne
mora ugroavati zdravlje u potpunosti).

ODGOVARAJUI POLOAJI
TELA KOD ODREENIH
POVREDA I STANJA

POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI

-

TO SU ONI POLOAJI TELA KOJI NAJBOLJE

ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA
UNESREENOG.
OMOGUAVAJU OUVANJE ZDRAVLJA
UNESREENOG.
KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG
OKA.
OLAKAVAJU LAKI PRISTUP SPASIOCU
OMOGUAVAJU BEZBEDAN I TO UDOBNIJI
TRANSPORT.
UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA
ONEMOGUAVAJU STAVLJANJE UNESREENOG
U ODGOVARAJUI POLOAJ,ILI SE ON PROTIVI,
OSTAVITI GA U PRISILNOM POLOAJU I TAKO
ZBRINUTI !!!

POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI

POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI

POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI

POLOAJI TELA U PRVOJ POMOI

PITANJA?