UBITANA KAPITALISTIKA MEDICINA

KAKO JE MEDICINA NAPREDOVALA SA OTKRIEM NAFTE

Kao to je bankarski biznis nastao prodajom obinog papira iza koga ne stoji nikakva stvarna
vrednost, osim one koju mu daju bankari, i savremena alopatska medicina je nastala prodajom
vodica i ulja koje su sami proizvoai nazvali lekovitim. udno , ali iza oba ova najunosnija
trita danas stoji isti poslovni kartel: hemijsko-naftni kartel!
Veina ljudi duboko veruje da medicina kao nauka nikada nije bila na tako visokom nivou kao
danas, te da nikada nije bila kvalitetnija. Veruje se i da su dananji lekari veoma struno
obrazovani ljudi, jer su studije medicine komplikovane i ozbiljne pa dugo traju.
U dijagnostici se koristi tehnoloki "najsavremenija oprema" i ona se i dalje stalno usavrava .
Hirurki zahvati su veoma sloeni , poput transplantacije vitalnih organa, promene pola,
priivanja otkinutih ekstremiteta. Da ne govorimo o "udotvornim" terapijama presaivanja
matinih elija, podmlaivanja i estetskim korekcijama (neki dodue kau udovinim). I
"oivljavanje" nakon klinike smrti je postalo mogue. Danas medicina kao da moe svata.
Naravno, ko ima novac da to plati, jer sve ono to je vezano za dananju medicinu je
fantastino skupo. To su skupi aparati, skupa dijagnostika, skupe terapije, skupi medikamenti,
skupa nauna istraivanja, skupe zgrade klinika, skupe laboratorije i analize, skupi lekari i
brojni medicinski personal. Leenje tako danas trai mnoooogo para.
Na svu sreu, danas postoje i zdravstveni fondovi, kako privatni tako i oni obavezni dravni, pa
mali ovek koji nema velike pare moe da rauna da e i on moi da bude korisnik modernih
medicinskih tretmana dananje velike medicine.
I lakari su za razliku od svojih kolega u 19. veku, postali cenjena profesija, ak drutvena elita,
od kojih jedan broj fantastino dobro zarauje, posebno ako su na privatnim skupim i elitnim
klinikama, profesori na visokim medicinskim kolama, struni konsultanti po bolnicama ili u
naunim istraivakim centrima i institutima. Naravno sam "plafon" je direktorsko mesto nekog
monog klinikog centra, mesto ministra zdravlja u vladi ili rukovodea funkcija u brojnim
strukovnim i drugim asocijacijama i organizacijama gde spada i Svetska zdravstvena
organizacija.
Drutveni ugled obavezno ode uz ovu profesiju, pa kad vam je neko u porodici ili iroj familiji
lekar to je ve razlog da i vama poraste ugled.
ALI...
Sve eese uje, ak i od samih lekara (dodue malobrojnih), da savremena alopatska
medicina uopte i nije nauka, i da sa leenjem nema nikakve veze osim to svoje delovanje
tako prikazuje, te da je ona danas iskljuivo biznis i opasna prevara, koja je ve milione ljudi u
svetu kotala zdravlja i ivota.
Uoljivo je i kod nas u Srbiji da mnogi lekari ne vole ba mnogo da se bave pacijentima, a u
bolnike sobe zalaze samo kad moraju. Profesorske pozicije su im daleko drae, kao i
konsalting i naravno akademska usavravanja i putovanja po strunim kogresima.
Neki ak tvrde da su dananje elitne medicinske kole teka prevara, te da se u njima i ne stie
znanje kojim bi se ljudi zaista leili, ve iluzije o leenju. Svi biohemijski procesi u organizmu
predstavljaju se u ovim kolama tako da budui praktiari moraju da shvate da bez sintetikih
medikamenata, istinsko leenje nije mogue. I to se naziva pravom - strunom terapijom.

Posebna panja se posveuje dijagnostici (koja je specijalistiki podeljena), a ona je upuena

na ogroman broj skupih dijagnostikih aparata. Samo baratanje ovim aparatima postalo je
posebna specijalnost (ak "nauka").
Sve navedeno skeptici potvruju nespornom injenicom da se sa fantastinim razvojem"
medicine i razne nove i nove bolesti, fantastio razvijaju. Bolesti je danas toliko da se teko i
mogu pobrojati. to je jo gore najvei broj tih novonastalih bolesti se uopte i ne lei dijabetes, hipertenzija, artritis, bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove, Pertesove,
Hokinove, autizma itd. Kancer je bolest za koju vam lekari tvrde da se "voma uspeno" lei,
samo ako se javite na vreme, ali ljudi ipak masovno umiru. I to uglavnom nakon "leenja".
Ni obavezna vakcinacija kao preventiva nije iskorenila takozvane zarazne boleseti, pa se
decenijama i dalje permanentno sprovodi, u sve veem i veem broju, vakcinacija. Epidemije su
i dalje prisutne, poput ptijeg i svinjskog gripa, sezonskih gripova, kolera, utice, encefalitisa, itd.
Ljudima otkazuju srce, plua, bubrezi, a medicina i dalje ne zna razlog za to, ve se trudi da
kupuje aparate za dijalizu, respiratore, defibrilatore i sl. I to se naziva "leenjem".
Razlog za sve navedeno je to je poetkom dvadesetog veka u dotadanju medicinsku profesiju
ula kapitalistika filozofija. A ona kae da treba raditi samo ono to donosi dobit, pri emu je
dobit uvek novac, novac i novac.
MEDICINSKI POSTUPAK UMESTO LEENJA

Medicina je tako postala oblast koja ve decenijama nakon Drugog svetskog rata ne slui
leenju ljudi, ve iskljuivo korporativnom stvaranju profita svih uesnika u biznisu nazvanom mediciinski tretman. Re tretman znai postupak. Uesnici i profiteri u ovom korporativnom
poslu su: proizvoai medicinske opreme, graditelji i finansijeri velikih bolnikih kompleksa,
opremaoci ovakvih objekata, oni koji se bave njihovim snabdevanjem i odravanjem u funkciji.
Tu je i lekarski posao kao i poslovi ostalog personala, kole za obrazovanje strunih kadrova i
najzad ogromna hemijsko farmaceutska industrija sa brojnim institutima, laboratorijama i
servisnim agencijama. I ako sve to moe da posluje profitabilno, onda se i medicinski postupak
mora sprovoditi tako da omogui opstanak ovog ogromnog korporacijskog gorostasa. I to se
upravo i dogaa sa alopatskom medicinom. Zanimljivo je da re "alopatija" znai - drugaija
patnja. Kao to ete videti dananja alopatska medicina je postala veoma invazivna, terapije tj,
tretmani su esto veoma muna trovanja i sakaenja. Mnoge ove drugaije patnje koje se
predstavljaju kao "dijagnostika" i "leenje" neverovatno su sline srednjevekovnim inkvizicijskim
metodama koje je sprovodila katolika crkva prema jereticima, kao i kao i drevnim rtvenim
ritualima. I to nije sluajno, jer iza ovakve medicine stoji ista ekipa vukova u jagnjeoj koi.

ULAZAK KAPITALISTIKE FILOZOFIJE U MEDICINU

O tome kako je od jedne naupadljive sasvim osrednje i nie plaene profesije, kao to je bila
lekarska do kraja 19. veka, poela da se stvara kontrolisina elitistika profesija koja e
opsluivati savremeni industrijsko- medicinsko-farmaceutski trust, napisao je obimnu studiju E.
Riard Braun i objavio je pod naslovom Rokfeler vraevi Medicina i kapitalizam u Americi".
Knjiga je tampana 1980. a mediji koji opsluuju itav globalistiki korporativni biznis, ukljuujui
i pomenuti farmaceustko-medicinski, potrudili su se da je maksimalno ignoriu.
Kako se iz samog naslova vidi iza savremene konvencionalne medicine koju danas namee i
promovie Svetska zdravstvana organizacija i koja se svodi samo na jednu medicinsku kolu alopatsku, stoji moni sindikat Rokfeler (koji ukljuuje i porodicu).
O tome kako su Rokfeleri preko medicine objedinili svoj bankarski i naftni posao, upravo govori
ova knjiga.
Da napomenemo za one koji ne znaju da je posao ove porodice procvetao osnivanjem
kompanije Standard oil 1870., a njen osniva je bio Don Dejvison Rokfeler senior (deda
Dejvida D. Rokfelera). Nakon graanskog rata u SAD gde je Don D. Rokfeler sa Kargenijem
napravio fantastino unosne poslove transportujui unionistikoj vojsci ugalj i druge potreptine
svojom eleznicom, krenuo je razvoj Standard oil-a sa novim gorivom naftom.
Kompanija je veoma brzo postala toliko mona prosto usisavajui u sebe mnoge poslove i
kompanije, da je ameriki Vrhovni sud 1911. zbog pobune ostalih kapitalista, naloio
Rokfelerima da svoju kompaniju rasformiraju. Oni su to uinili tako to su je transformisali sa
poslovima na stotine malih kompanija, podrunica, raznih fondova i dobrotvornih organizacija,
tako da je ona i dalje radila, ali kao hobotnica sa ogromnim brojem nevidljivih pipaka za koje je
malo njih znalo da ih sve pokree kapital Rokfelerovih. I to je princip rada koji i danas funkcinie
u "liberalnom kapitalizmu"- gde naizgled postoji ogroman broj kompanija na "slobodnom tritu",
a zapravo su sve tajno inkorporirane i njima upravlja isti vlasnik ili kartel. Danas najmoniji
takav kartel nalazi se u jezgru Londona i Rokfeleri su njegova ispostava za poslove u SAD, Kini,
Rusiji, Indoneziji , Kosovu i jo kojekuda, a zapravo su najvie angaovani u raznim prljavim
poslovima.
Ali, mi emo s e ovde zadrati samo na njihovm petro-hemijskom biznsu koji su Rokfeleri
povezalisa medicinom. I verovali ili ne upravo je zahvaljujui otkriu nafte i savremena
kapitalistika medicina poela da napreduje.
A za to je najzasluniji Vilijam Ejveri Rokfeler, otac Dona D. Rokfelera. Sada ete videti kako.
KAKO JE NAFTA POSTALA LEKOVITA

Ljudi su oduvek za razne boljke koristili kojekakve meleme, masti i vodice. Poto po priroodi
svaki organizam ima sposobnost da se sam bori sa svim eventualnim poremeajima i da
angaujui sopstvene energetske resurse i aktivirajui odreene biohemijske procese u samom
organizmu (to medicina naziva imunim odgovorom) logino je zakljuiti da se vremenom svaki
poremeaj i zaceli. Tako su razne masti i vodice esto bili samo prividno korisno sredsvo za
kojeta, dok su se neki melemi pokazali i zaista korisnim, makar kod ublaavanja tegoba
nastalih prirodnim isceljivanjem.
I ljudi su vekovima pribegavali raznim takvim isceliteljskim sredstvima.
Izdvojili su se vremenom i razni vraevi kao iscelitelji koji su se bavili samo tim poslom
pravljenjem melema i razvijanjem posebnih metoda koje su ubrzavale prirodno isceljivanje. I
takve preparete su onda prodavali za novac.

Vilijam Ejveri Rokfeler bio je po zvaninoj biografiji putujui trgovac koji je, izmeu ostalog,
prodavao i razne lekovite eliksire i masti.

U stavri, malo podrobnije istraivanje otkrilo ja da je Vilijam Rokfeler bio notorni kradljivac konja
i prevarant svake vrste, kako bi doao do novca, koji je onda olako troio po bordelima i na
razvrat svake vrste. "Love robbery, love lechery, kae jedna engleska stara poslovica. Zbog
takvog naina ivota, stalno je menjao mesto boravka, beei od zakona. Bio je opsednut
enama, tako da je imao dve venane ene istovremeno. U sukob sa zakonom doao je i zbog
napastvovanja jedne devojke 1849. za ta je i optuen. Zato je jedno vreme, kau, nestao bez
traga i niko o njemu nita nije uo. A novac koji je troio na ene zaradjivao je prodajom
nekakvog udotvornog eliksira, koji je leio sve vrste tumora, kao i laksativa nazvanog
udotvorna mast ( Wonder Working Liniment). Ovu mast je prodavao za dva dolara po boici.
UDOTVORNI ELIKSIR IZ PODZEMNOG ULJA

Tako se jednog dana, umesto nestalog Vilijama Rokfelera pojavio izvesni dr Vilijam Livingston,
koji je doao navodno iz Filadalfije. Za Rokfelera ga je vezivala upravo prodaja istog
udotvornog eliksira i laksativne masti. U stvari i dr Livingston i Vilijam Rokfeler pojavljivali su se
naizmenino sa istim preparatom u raznim gradovima.
Jedan novinar istraiva naiavi na ovaj podatak, reio je da ovu misteriju malo bolje istrai i
rezultat svoje istrage je objavio u magazinu New York World. Tako je otkrio da je Vilijam Ejveri
Rokfeler umro 11. maja 1906. u Friportu u Ilionoisu (kako kae zvanina biografija Rokfelera),
ali je u stvari bio zakopan u jedan neobeleen grob kao dr Vilijam Livingston.
U svakom sluaju ovo dr je omoguilo "djavoljem doktoru Bilu, kako su ga zvali, da jo bolje
prodaje svoj eliksir za mnoge bolesti.
A bolesti koje su harale u to vreme nastajale su najvie zbog loe higijene, loe ishrane i
prevelike upotrebe alkohola . Bile su to tegobe sa jetrom, dijareja, konstipacija, bronhitis i
razne tumorske izrasline - guke. Naravno, dr Bil je posebno voleo da lei ene.

Kakav je to udotvorni eliksir bio?

Bilo je to kameno ulje (poznato kao nafta) koje je bilo otkriveno u nekim slanim bunarima u
Tarentumu, u blizini Pitsburga 1842. Nafta je prosto navirala odozdo iz dubine zemlje i punila
ove bunare, a vlasnik zemljita Semjuel L. Ker je poeo da je skuplja u boice verujui u
lekovito svojstvo ovog ulja. I poeo je da to prodaje kao uljani eliksir. Nazvao ga je Kerovo
magino ulje. I lakoverni narod je to kupovao.

Jedan od prvih trgovaca koji su ovo ulje poeli od Kera da kupuju na veliko bio je pomenuti
konjokradica Vilijam Rokfeler. On je napravio svoju trgovaku etiketu i nazvao ga Kameno ulje"
(Rock Oil) ili "Seneka ulje", gde je Seneka bilo ime poznatog Indijanskog plemena.
Ipak najbolju reklamu ovom poizvodu je dao je kada je poeo da se predstavlja kao dr Vilijam
Levingston, proslavljeni strunjak za tumore. Predstavljao ga je kao lek koji lei sve tumore,
ukoliko bolest nije previe odmakla.
Verovali ili ne upravo to je poetak jednog od najprofitabilnijih farmaceutskih biznisa. Leenje
kancera danas je zlatna koka ovog biznisa. I ista reklamna sintagma ostala je do danas: rak se
lei ukoliko nije previe uznapredovao. To znai morate sa leenjem poeti odmah! Dakle,
pre nego to se tumor u svom razvoju sam ne zaustavi i ne uauri.
A da se nikada ne zaustavi pobrinnuili su se izglada mnogo godina kasnije moderni genetski
inenjeri ubacujui u tumorske elije razne kancerogene mikoplazme.
Djavolji doktor Bil je jednu boicu ulja za sve tumore tako uspevao da proda za 25 dolara,
to je bio iznos dve prosene mesene plate radnika.
Ovakav unosan biznis sa prodajom udotvornih eliksira nastavio je njegov sin Don. D.
Rokfeler osniva najmonije naftne kompanije Standard Oil (danas je to Exxon Mobile).
Standard oil je tako poeo da proizvodi jo jedan udotvoran lek od nafte, koji s e prodavao sve
do nedavno, a koji je kompaniji doneo fantastinu zaradu. Radilo se o lekovitoj tenoj masti
koja se koristila kao laksativ. Ovaj lek je nastao kuvanjem sirove nafte, gde bi se onda izdvojio
laki deo ulja gore, i on je skidan. Ostajao je tako na dnu gust talog parafina, maziva i katrana.
To su u Standard oil-u pakovali u male boice i prodavali kao tenu mast koja je sluila kao
laksativ. Medikament je nazvan nekakvim indijanskim imenom "Nujol" (to bi se izgovaralo njuol), a zapravo je znaio new oil, za razliku od old oil.

Preduzee koje ga je proizvodilo nazvano je "Stanco" i nalazilo se u Nju Dersiju. I bilo je u

sastavu korporacije "Standard oil".Jedini drugi proizvod koji je pogon Stanco proizvodio u istim
prostorijama bio je insekticid Flit.
U stvari izmeu otrova i lekova za Rokfelere i veliki farmaceutski biznis ni danas ne postoji
razlika. Za njih je korisno sve to donosi zaradu i to je ekonomino. Ako je ekonomino u istom
pogonu proizvoditi i jedno i drugo - to je ok. To je kapitalizam. Sada ve moete da shvatite
zato je uobiajeno da na svakom uputstvu za korienje nekog sintetikog leka moete da
proitate i njegove neeljene efekte. Naravno, veliki broj tih sintetikih medikamenata i danas se
dobija iz nafte.
Da, ba tako. Industrijski lekovi sa raznim sintetikim molekulima koji se sintetiu uz pomo
alkaloida (dobijenih iz nafte) nisu nita drugo do razne sintetike hemikalije, i one su za ljudski
organizam uglavnom otrovi. Jai ili slabiji. Tako su gotovo svi neeljeni efekti "lekova" upravo
ISTI SIMPTOMI TROVANJA. Sama nafta iz prirode nije otrovna.
Kako je za dananje edukovane lekare postalo sasvim normalno da takve hemikalije (koje se po
prirodi nikada ne bi nale u ljudskom organizmu) propisuju kao lekovite terapije, shvatiete
kasnije.
Zapravo je i "Nujol" bio veoma tatan, jer je iz organizma uzimao minerale rastvorljive u
mastima, s obzirom da je dobro poznata injenica da mineralna ulja stvaraju omota na crevima
i spreavaju da creva absorbuju vitaminske hranjive sastojke. Ali tehnolozi iz Stanco-a, brebolje su se dosetili da u "Nujol" dodaju karotine, koji se dobro razlau u mastima, i natopili su
tako ovaj naftni talog zdravim karotinima. I Nujol je tako i reklamiran kao laksativ sa karotinom.
ZARADA OD 10 MILIJARDI DOLARA 1949. GODINE

Od jednog barela nafte, ija je cena bila dva dolara proizvodnjom i prodajom Nujola mogla se
ostvariti fantastina zarada. Tako je od jednog barela nafte "Stanco" mogao da, nakon njenog
kuvanja, napuni 1000 boica od jedne unce sa ovim naftnim talogom.
Drogerije su ovo kupovale na veliko po ceni od 21 centa po boici, a Standard oil je ova
proizvodnja kotala samo jednu petinu centa. I to se zove FANTASTIAN BIZNIS. Naroito ako
imate petlju da ovo prodajete i da vas dugorono ba briga za zadravlje ljudi. To je bio
zastraujue ogroman profit.

Tako se formiranjem trusta veledrogerija od 1939. do 1949., koji su kontrolisali Rokfeleri,

polako poinjao da pravi biznis vredan 10 milijardi dolara godinje koji je Rokfelere uinio
enormno bogatom i monom porodicom ve 1949. Samo na leenju kancera danas
Rokfelerov farmaceutsko-medicinski trust obrne preko 200 milijaradi dolara godinje.
Sa ovolikim novcem Rokfeleri su mogli da plaaju kongresmene, senatore i ministre zdravlja i
energetike i druge politiare koji su uestviovali u zakonodavnoj i izvrnoj vlasti SAD. Svi oni
imali bi onda jasan zadatak da pomognu u donoenju zakona i u kreiranju dravne politike koja
bi pomogla ovom velikom korporativnom biznisu da odrava svoj profit i monopol nad
"medicinskim tertmanima".
AMERIKI SENATOR REKLAMIRAO ROKFELEROVO KAMENO ULJE KAO LEK
Na primer, Rojal S. Kouplend je zavrio medicinu, ali nikada nije radio u praksi. Vie je voleo
politiku i novac. Tako je postao odlian kandidat za partnera u velikom Rokfelerovom
medicinskom biznisu. im se dokopao rukovodeeg mesta u Amerikoj medicinskoj asocijaciji
(AMA), Kouplend je kao dvostruki kongresmen (biran i kao republikanac i kao demokrata)
krenuo u kampanju za mesto ministra zdravlja u dravi Njujork. Sa tog mesta je krenuo i u
kampanju za senatora i to zahvaljujui Rokfelerovom novcu. Tokom itavog senatorskog
mandata od 1923. do 1938. Kouplend je sluio iskljuivo interesima Rokfelera. I naravno, kao
uticajan ovek u lekarskoj brani preporuivao je "Nujol". Za to reklamiranje radijski mikrofoni bi
svakog jutra bili u njegovoj kancelariji gde je zapoetak uspenog dana kao lekar preporuivao
redovno jutarnje uzimanje "Nujola". Creva bi ljudima od toga radila kao sat, bila je glavna
reklamna poruka. Za to je od Rokfelera dobijao godinju naknadu od 75 000 dolara, to je tada
bilo vie nego to je bila plata amerikog predsednika.

Zahvaljujui Kouplendu kao senatoru proizvoai otrovne farbe za kosu su tako dobili licencu za
svoj proizvod pod uslovom da na kutijama za transport bude napisano da je otrovna Samo
koja ena gleda ta pie na velikoj kutiji u kojoj se za veleprodaju pakuju farbe? Kouplend je
dozvolio i da se proizvoai sapuna izuzmu iz zakon o oporezivanju kao kozmetikog sredstva,
jer bi se oni, kako je sam tvrdio, u protivnom kao najvei igrai na kozmetikom tritu pridruili
drugim kompanijama (koje nisu bile pod kontrolom Rokfelera) u borbi protiv zakona. Zato sapun
nije tretiran kao kozmetiko sredstvo.
Ako je Nujol mogao da napravi 10 milijardi dolara za godinu dana, za Rokfelere je to bio odlian
pokazatelj da tuce ili stotine takvih proizvoda moe preplaviti trite. Ali za taj veliki posao
morala je biti stvorena mnogo jaa dilerska mrea. U tu mreu trebalo je ubaciti lekare i
medicinske kole, a to znai i itavu medicinu posebno preoblikovati. I to je bio sledei cilj
Rokfeler biznisa.
Zato je najpre osnovana Fondacija Rokfeler i krenula je njihova "filantropska" aktivnost.

STVARANJE KAPITALISTIKE MEDICINE

Dva su osnovna cilja koja je imao sindikat Rokfeler: sticanje apsolutnog monopola na to
veem tritu i profit. Ovo drugo je sama sr kapitalizma. Da li se pri stvarnju profita itava
konstrukcija samog sistema vrednosti na kome on poiva uruava, za kapital je nebitno.
Profit i samo profit, to je filozofija ortodoksnog kapitaliste. To pravilo vai i u dananjoj
kapitalistikoj medicini, kakvu su napravili Rokfeleri nakon Drugog svetskog rata i kako ona i
danas funkcionie.
Dakle, ako bolesnih nema, a leenje donosi zaradu, onda se bolesti moraju izmisliti. to vea
potranja raznih hemikalija, kojima se toboe lee razne boljke, vea je zarada. Ako zbog
profita treba otrovati i osakatiti milione ljudi to je sa kapitalistikog gledita ok. Ako treba
ismisliti milione virusa i bakterija "opasnih" po ivot i zdravlje ljudi, oni e biti nauno dokazani i
lekarima predoeni kao nepobitne naune injenice o kojima e se uiti u medicinskim kolama,
a koje bi kontrolisali agenti Rokfelera. One kole medicine koje ovo ne budu htele da prihvate,
nee dobiti ni centa od donacija koje je sindikat Rokfeler u svojoj "filantropskoj misiji" namenio
za obrazovanje medicinskih kadrova i nauna istraivanja.
One kole koje budu prihvatile "naune injenice" iza kojih stoje "ugledna" imena profesora i
doktora, a koji su to postali zahvaljujui stipendijama Rokfeler fondacije, bie darivane velikim
svotama novca. A koji direktor neke bolnice, kole, univerziteta moe sebi dozvoliti da odbije
milionske donacije kojima moe da popravi status institucije na ijem je elu? U stvari novcem
se sve moe kupiti i svako se moe kupiti- takoe je jedna od sutinskih kapitalistikih doktrina.
Zato onda itava medicina i svi lekari sveta ne bi bili su slubi sticanja profita, logino su se
zapitali Rokfeleri.
Da je ulazak kapitalizma i ove filozofije u medicinu najnehumanija prevara ikada smiljena, na
alost veina ljudi ni danas ne shvata. Vera u savremenu medicinu i njen fantastian napredak
i panian strah od eventualne nestaice lekova danas su upravo posledica jedne decenijama
studiozno orkestrirane prevare.

SAMO LEENJE KOJE DONOSI PROFIT JE ISPRAVNO

Poto su se uverili preko "Nujola" da se kao "lekovito" sredstvo moe prihvatiti bilo ta , ako se
to dobro propagira i narod u to poveruje, i da "to" moe doneti ogroman profit, logino je bilo da

pohlepni Rokfeler sindikat pone da radi na stvaranju monopola nad itavom hemijskom
industrijom i medicinskom edukacijom.
Da bi to ostvarili morali su da stave pod svoju kontrolu sve kljune institucije koje su se bavile
lekarskom praksom, istraivakom delatnou u ovoj oblasti, oganizacijom lekarske profesije,
fabrikama za spravljanje "medikamenata" odnosno hemikalija i supstanci koje bi se za njihovo
spravljanje koristile. Najbolje bi bilo da steknu monopol nad itavim hemijskom industrijom i
njenim najmonijim tehnologijama.
Ve, 1904. Rokfeleri su osnovali jednu instituciju (nevladinu organizaciju) koju su nazvali
"Glavni obrazovni fond". On je imao zadatak da raznim donacijama pomogne "boljem
obrazovanju" buduih lekara. Rokfeleri su znali da najpre moraju imati neke svoje lekare koje
bi postavili na vane pozicije u sistemu profesije i na dravne pozicije koje su ovu profesiju
titile. I onda bi oni preko raznih profesionalnih udruenja uticali na njihovu politiku i profilisanje
buduih maladih lekara.

Odbor Glavnog obrazovnog fonda

Pridev "Glavni" oito je bio smiljen kako bi se ovaj Fond predstavio Kongresu i javnosti kao
mogua znaajna instutucija u oblasti dravnog zdravstva, koja bi od Kongresa onda dobijala
novac i povlaen status kao institucija koja bi obavljala koristan posao za dravu.
I upravo je to bio cilj na kome e ovaj sindikat korupcijom kongresmena i senatora i pojedinih
lekara pokuati da izdejstvuje privilegije za svoje dobre usluge , a koje su bile predstavljene
kao "filantropski rad" Rokfelera. Naravno, to je bio mnogo otmeniji nain podmiivanja brojnih
dravnih institucija.
Istu strategiju su imali i bankari kada je u pitanju povlaeni poloaj odreenih banaka - da
kontroliu ono to se naziva- legalno sredstvo plaanja u nekoj dravi.
Ovo pravo da emituju amerike dolare jedan meunarodni bankarski kartel (kome pripadaju i
Rokfeleri) je obezbedio 1913. Gotovo iste godine uspeli su Rokfeleri da u dravi Njujork
obezbede ekskluzivno pravo da budu vrioci dobrih usluga za dravu, time to bi fianansirali,
donirali i otvarali medicinske kole i medicinske institute u kojima bi onda sa punim pravom
postavljali svoje ljude na elne pozicije. ko bi ih u ovoj "humanoj" nameri spreio? Nije li to lepo
kada neko daruje svoj novac za bolnice i kole?
Na alost, staro je pravilo, da onaj ko daje novac i upravlja.Filantropija je tako postala jedna od
najveih prevara.

Ideja Rokfelera je bila da se zapravo nametnu kao znaajana faktor u poslovima na

poboljanju zdravlja nacije, pa su sa tim ciljem osnovali i Rokfeler fondaciju 1910. Dobijanjem
statusa povlaene slube, Fond je veoma brzo preuzeo kontrolu nad ogromnim brojem
medicinskih kola i bolnica.

Samo za propagandu ovih svojih filantropskih usluga Rokfeleri su izdvojili, ni manje ni vie,
nego 100 miliona dolara.
Kada su videli sa kakavom koliinom novca ovaj sindikat namerava da nudi svoje dobre
usluge medicini tadanji ameriki predsednik Taft i njegov ministar zdravlja su odmah
prepoznali profiterske ciljeve Rokfelera i estoko su se suprotstavili njihovim lobistima u
Kongresu.Godinama su Rokfeleri beuspeno nastojali da svoje planove proguraju kroz
Kongres, ali bezuspeno, poto je je svests ljudi o kapitalizmu koji guta sve pred sobom tada
bilia na mnogo viem nivou.
Konano su maja 1913. uspeli su da dobiju dravni ugovor (arter) u Njujorku preko tadanjeg
senator Roberta F. Vagnera, koji je bio poreklom Nemac, kao i Rokfeleri, i koji je postao senator
drave Njujork zahvaljujui njihovom novcu. Ovaj senator je imao posebno nametljivu ulogu i
kasnije u propagandi Ruzveltovog New Deal-a.
Da ugrabe monopol nad tehnolokim reenjima u tada najmonijoj hemijskoj industriji, stvorenoj
u Nemakoj, Rokfeleri su uspeli prikrivenom saradnjom sa nemakim najveim hemijskim
koncernom IG Garben-om. Iz svega to su iz tog posla izvukli, oito je da su Rokfeleri znali
kako e se Drugi svetski rat zavriti i da e sva nejnaprednija tehnologija koja je u to vreme
razvijana u nacistikoj Nemakoj za potrebe Treeg rajha zavriti na kraju u SAD. Naravno,
uspon Hitlera (verovatno britanskog agenta) finansirao je isti meunarodni bankarski kartel koji
je dobio ekskluzivno pravo da emituje amerike dolare.
NEMAKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA KRIOM STIE POD KONTROLU ROKFELERA
Naime, I.G.Farbenindustrie Aktiengesellschaft uivao je apsolutni monopol u proizvodnji i
prodaji svih hemijskih proizvoda u Nemakoj izmeu dva svetska rata. Bili su glavni finansijeri
naoruavanja nacistike mainerije, dok je Hitler bio samo plaeni brbljivac koji je imao zadatak
da animira iroke narodne mase i zaglupljuje ih megelomanskom mitomanijom velikog
nemakog rajha. Pravi cilj je bio stavljanje pod kontrolu privatnih kompanija i ogromnih
prirodnih resusra, pre svega nafte na Srednjem Istoku i u Rusiji, kao i tehnolokih inovacija
kojima su doprineli izuzetni nemaki i ameriki mozgovi potpomognuti novcem koji je kriom

transferisan u Nemaku iz SAD, a onda nakon rata iz Nemake u SAD, pa u vajcarsku pod
kontrolom Vatikana.
Ali, tajno saveznitvo IG Farben-a i Standard oil-a imalo je za cilj i da poslovi ovog nemakog
giganta i monopoliste savreno uspeno preive predstojeu nemaku ekonomsku i nacionalnu
katastrofu.
U svom tekstu The drug story, objavljenom 1949. izvesni Morris Bealle navodi da je 1939,
kada je postalo oigledno da e Nemaka uskoro postati veoma nepopularna u SAD, Standard
oil preuzeo na sebe posao prikrivene inkorporacije nemakog IG Farbena. Tako e on uprkos
slomu Nemake nastaviti da radi transferisan u brojne amerike kompanije.
Jednostavno stvorili su ameriki IG Farben. Ovo transferisanje u ameriki IG Farben je poelo
najpre preuzimanjem amerikih kompanija Sterling Products Company, Grasseli Chemical
Works (poznate i kao General Aniline Works), Agfa-Film kompanija i Winthrop Chemical and
the Magnesium Development
Pre toga ameriki IG Farben je kupio nepoznat broj akcija i u Ozalid Corporation, Schering &
Company, Mission Corporation, Monsanto Chemical, Aluminum Corporation, Drug Incorporated,
Dow Chemical, Antidollar Company, Standard Oil iz Nju Dersija, Standard Oil u Indijani,
Standard Oil u Kaliforniji i kompaniju DuPont.
Ameriki IG Farben je potpuno preuzeo i privatnu kompaniju Hoffman-LaRoche. U
meuvremenu Sterling Drugs je progutao Winthrop Chemical, kao i Bayer Company, General
Drug, Vegex Incorporated, Cook Laboratories, Centaur Company i Alba Pharmacal Company.
Drug. Inc. koji je bio u vlasnitvu tada monog amerikog politiara iz Masausetsa, Luisa K.
Ligeta, preuzeo je 1929. Bristol-Meyers kompaniju, Vick Chemical, United Drug, Life Savers
(Inc.), i Ligetov maloprodajni lanac "Rx" koji je prodavao farmaceutske proizvode.
Sa Vick Chemical, Drug, Inc. pod Rokfelerov ameriki IG Farben su dole u posed i J.T.Baker
Chemical Company, William S. Merrell kompanija, Jensen-Salsberry Laboratorije, Prince
Matchabelli (Inc.), Alfred D.McKelvy kompanija, Loeser laboratorije , Taylor Chemical i Softskin
Company.
Kao to vidite itava hemijsko farmaceutska industrija je nakon Drugog svetskog rata
inkorporirana u jednu veliku transnacionalnu korporaciju pod kontrolom jednog kartela.
Ali, ovaj prikriveni ameriko-nemaki privatni gigant pod patronatom Rokfelera upravo je spreio
amerike hemiare da dou u posed nemake tehnologije za pravljanja sintetike gume, iako
su u to vreme ve bili u ratu sa Nemakom, navodi takoe Bealle. Oito za Rokfelere nisu bile
vane SAD kao njihova matina drava, ve iskljuivo profit i lina mo.
Kada su ameriki peadijci uli u bombama teko razorenu Nemaku 1945. i stigli do
industrijskog centra IG Fabena u Frankfurtu bili su zapanjeni da su zgrade u industrijskom
kompleksu bile netaknute. Naravno, ameriki vojnici nisu tada znali da je ameriki dravni
sekretar za rat , Robert P. Patterson (koga je imenovao predsednik Ruzvelt po naredjenju
Rokfelera) , pre toga bio njihov advokat, i koji je tu stigao sa mesta u kompaniji Dillon- Read.
Ova kompanija nije bila samo pomono preduzee Rokfelerove imperije Standard oil, ve je to
bila i bankarska firma koja je upravo imala zadatak da kriom kanalie novac nemakog IG
Farbena u ameriki IG Farben.
Tako su amarikim pilotima iznad Nemake davane instrukcije da potede od bombardovanja
zgrade ovog monog koncerna, jer e se u njima navodno smestiti ameriki vojni tabovi kada
okupiraju poraenu Nemaku.

Kompleks zgrada IG Farbena 1950. potpuno ouvan.

Prosto reeno, nacistiki krupni kapitalisti (uglavnom katolici) nisu nita izgubili u ovom ratu i
samo su se premestili najpre u SAD, a onda se vratili nazad u Nemaku. Ratnu tetu je platio
prevareni nemaki narod.
Morris Bealle navodi jo da su Rokfeleri jo 1949. imali najmoniju industrijsku imperiju ikada
stvorenu.

"Standard oil" je bio samo temelj na kome su izgraene i u njega inkorporirane sve ostale
industrijske grane. Kamen temeljac za gradnju ovog industrijskog giganta je bila Chase National
Bank (danas je to Chase Manhattan Bank) sa 27 svojih ogranaka u gradu Njujorku i 21
poslovnicom u stranim dravama sa preko 200 ogranaka . Ona je jo 1948 imala aktivu od
4,631,471,581 dolara. Ovaj iznos je danas stotinama puta umnoen.
Imperija Rokfeler sindikata je tako 1949. ve imala udeo i u elinoj industriji, naftnoj, hemijskoj,
u eleznici, automobilskoj industriji, u proizvodnji duvana, viskija i drugih alkoholnih pia,

tekstilnoj industriji, osiguranju, bankarstvu i naravno u proizvodnji farmaceutskih i kozmetikih

preparata.
TREBA SVE TO PRODATI

Ali, ogromna koncentracija industrijskih hemijskih i farmaceutskih postrojenja, laboratorija,

maloprodaja i ogromna koliina proizvoda sada je bila inkorporirana i pod kontrolom Rokfelera i
oni su bili zadueni da organizuju svetsko trite.
To je znailo da sve te hemikalije i moraju postati deo naeg svakodnevnog ivota tako to
emo biti uvereni da bi bez njih pomrli. I sve su ove kompanije poele da proizvode ono "bez
ega se ne moe".
Bristol-Meyers kompanija pravila je zubne paste, kreme za brijanje, insekticide, razne pudere...
Dow Chemical je radio glicero fosfate, vaniline, aspirine, saharin, benzoidnu kiselinu, i mnotvo
drugih finih hemikalija. U ovu grupu proizvoaa spada i kompanija Monsanto koja proizvodi
razne herbicide i genetske modifikacije.
Hoffman-LaRoche pravi alurate, antihistamine, sirupe za kaalj, sedative, razne , diuretike,
srane stimulatore i blokatore itd.
Hoffman La Roche je inae privatna kompanija i deo je vajcarske grane nemakog IG Farbena. Osnovana je 1939. kako bi se spreila konfiskacija imovine IG Farbena u okupiranoj odnosno
od nacista osloboenoj Nemakoj.
Dakle, trebalo je nai trite za sintetike vitamine, analgetike, antibiotike, sulfapreparate,
anestetike, barbiturate, antiseptike, antimalarijale, arsenikale, antibakterijske i digestivne
fermente, paste za zube, kreme za sunanje, za negu koe itd.
I lekari su morali da postanu dileri. Ko bi drugi mogao to sa takvim autoritetom i ubedljivou da
sve to proda.
A Rokfeleri su dobili zadatak da ih preko svoje fondacije naue da nema medicinske prakse bez
farmakopeje, odnosno nema leenja bez hemikalija. I to je morala da postane moderna
medicina.

KAKO JE OD LEKOVITE HLEBNE BUI NASTAO OTROVAN PENICILIN

Na primer, penicilin nije nita drugo do buav hleb, i od davnina je poznata metoda da se on
koristio u zemljanim loncima kako bi se testo nadiglo i od njega je pravljena lekovita kaasta
obloga. Ona je koriena (iskuivo kao obloga), upravo za upale grla i to tako to je bu
izvlaila bakterijske toksine (hranila se njima). A onda je ta bu poela da se naziva antibiotikom
i farmaceutska industrija je poela da je proizvodi u svojim laboratoijama u skupim mainama.

Kada se elegantno upakuje, etiketira i ubacuje injekcijom i iglom direktno u tkivo, bez korienja
obloge, to deluje daleko modernije. Posebno ako sve to rade edukovani lekari koji struno
objasne kako je to veoma efikasna metoda leenja.
Ali, istina je da se na ovaj nain umesto lekovitog svojstva prirodne bui, ona pretvara u
rafinisani otrov koji se ubacuje putem igle u organizam i ulazi u krv. I truje krv. I taj otrov onda
cirklulie po itavom organizmu . I zato vas edukovani lekar pita: da li ste alergini na penicilin?
Da, jer rafinisana industrijska bu prouzrokuje koprivnjau, izaziva plikove, artritis , dok u
crevima poinju da se taloe bakterije koje nikada pre tu nisu postojale.
A zamislite da vas lekar pita: da li ste osetljivi na sintetike ili organske otrove? A vi kaete: ne,
nisam.

IZMILJANJE VIRUSA
Ili drugi primer. Odavno se u medicinskim krugovima znalo da je korienje sulfa preparata
opasno jer izazivaju dezorijentaciju i efekat nalik pijanstvu. Znalo se i da je uzrok nekoliko
avionskih nesrea posledica toga to su piloti uzimali sulfa preparate zbog obine prehlade. O
tome je pisao i izvesni dr George Starr White jo 1943. I tada je on tvrdio da su streptokokne
upale grla najobinija prevara i da nikakvi virisu ne postoje, te da je re o obinoj prehladi.
Izmiljanje raznih virusa je, po njemu, bio samo izgovor da se na trite izbaci to vei broj
razliitih farmaceutika koji bi delovali na njih. Rad na raznim istraivanjima i otkrivanjima novih
virusa, naplaivan je iz dravnih budeta. Naravno, sva istraivanja su raena u privatnim
nauno -istraivakim institutima koje je kontrolisao sindikat Rokfelara. Onda je nauka svake
godine sve vie napredovala pa je otkriveno da na viruse nita ne moe da deluje, jer su oni
otporni na sve, a farmaceuticima je delovano na razne bakterije, koje su, navodno, ostajala
nakon "prolaska" virusa kroz organizam. Opis proteinske tvorevine koja je odgovarala onomo
to je medicina nazivala virus pronaen je u ponaanju minijaturnih genetskih paria koji nisu
bili u elijskom jezgru ve su se kretali slobodno. Demistifikovanju ove prevare doprineo je
posdenjih godina nemaki virusolog dr Stefan Lanka.
Moete li da zamislite kako bi medicina danas izgledala da se hemikalije i kapitalistiki interes
nisu uvukli u medicinske kole?

Strah od nestaice lekova se esto medijski podgreva. Da na ovo podseaju graane i ire
paniku zadueni su upravo ministri zdravlja u mnogim zemljama. Kako je ivot bez farmaceutika
postao nemogu? Kako su milioni ljudi irom sveta postali ovisnici od ovih hemikalija? Boe,
kako je ljudska vrsta uopte opstala bez farmacije?
Kakvi se sve efekti mogu dobiti od korienja kojekakvih sintetizovanih molekula u laboratorijama
Rokfeler instituta, paljivo su eksperimentisali dobro plaeni naunici stipendisti Rokfeler
fondacije, vreu esto brutalne ekeperimente na ivotinjam i ljudima.
Da, to su bili takozvani nacistiki eksperimenti. I onda su sve to stavljali u svoje "naune
radove". Ove radove je onda publikovala izdavaka delatnost koju je, takoe, finansirala
Rokfeler fondacija, i koji su onda sluili medicinskom establimentu da pravi razne medicinske
teorije i plasira ih u lekarske udbenike i na strune simpozijume.Sada shvatate zato su
doktorski simpozijumi uvek lepa skupa, atraktivna putovanja puna sitnih i manje sitnih
poklonia.
I tako je nastala alopatska medicina. To znai: ako je neka hemikalija sniavala krvni pritisak, to
je predstavljano kao "lek" za hipertenziju. Ako je poveavalo protisak to je bio "lek" za
hipotenziju. Ako je neto izazivalo kaalj , to je bio lek za iskaljavanje. Ako je neto nadraivalo
bubrege, bio je to lek za poboljanje rada bubrega.
ini li vam se ovo pomalo preterano? Na alost, samo vam se ini. To jeste moderna medicina.
To jeste sutina alopatske medicine. Nju je upravo stvorila hemijska industrija kako bi prodavala
svoje produkte.
KAKO SU LEKARI POSTALI NAJUGLEDNIJA PROFESIJA
Da su lekari izuzetno sujetni ljudi mnogi primeuju. Ovo je opte poznato miljenje i meu
samim lekarima. ta je sujeta?
To je pojam kojim se oznaava odreena psiholoka krakteristika pojedinaca koji nisu u stanju
da realno sagledaju sopstvenu vrednost. Ako bi ste nekom inenjeru skrenuli panju da u
njegovoj konstrukciji ili nekom proraunu neto ne tima, on bi se odmah latio neke eme i
ponovo izveo proraun. Ali, ukoliko izuzetno titulisanom i visoko pozicioniranom lekaru
(profesoru, akademiku , viem naunom saradniku i sl.) stavite do znanja da mu neka dijagnoza
ili terapija nisu dobre, njegov psiholoki sklop e to doiveti kao teak napad ne samo na njega
lino , ve i na itavu medicinsku struku. Jer medicinska struka ve sama po sebi predstavlja
autoritet kada je u pitanju zdravlje. Zato, kada lekar neto kae u vezi sa zdravljm, laiko
miljenje tome ne moe protivreiti. Jer, danas je lekar edukovan po najviim medicinskim
standardima, a laici to nisu. On je proveo pet do est godina samo u uenju medicinske
materije, a laici to nisu. On svoje znanje stalno usavreva na strunim simpozijumima i prati

najnovija medicinska dostignua, a laici u to nemaju uvid. Najzad, opte je poznato, takoe, da
je medicina veoma ozbiljna nauka i veoma ozbiljna profesija. I ne moe svako da se bavi
leenjem, ve samo onaj koji je za to kvalifikovan i sertifikovan. I taka. Ako neko misli
drugaije, tu je Svetska zdravstvena organizacija da ga u to razuveri.

Tano ove dve kljune stvari je u medicinu uveo kapitalizam: kvalifikovan i sertifikovan. Pitanje
je samo ko je bio taj ko je konstruisao itav sistem kvalifikacije (odnosno edukacije) i ko je
postavio sistem sertifikovanja, odnosno odobravanja nekom pojedincu da moe da se bavi
lekarskom praksom.
Upravo to je odradio Rokfelerov farmaceutski kartel, koji je u leenju video za sebe fantastino
profitabilan biznis. I na tome je sistemski raeno od poetka 20. veka sve do zavretka Drugog
svtekog rata, kada je medicina socijalizovana kao sistem masovne zdravstvene zatite koji
ukljuuje i prevenciju bolesti (gde spada i vakcinacija) i ime upravlja drava. Tako se danas
vaim zdravljem i vaim leenjem bavi drava, u saradnji sa farmaceutskim kompanijama, a ne
vi. Va ivot je u rukama sertifikovanih. Dakle, lekari se danas ne bave samo bolesnim ljudima,
kao ranije, ve i zdravim, jer oni sada imaju mo, kao vidovnjaci, da predvide da ete moete
oboleti i da tome preveniraju. I to rade vakcinama, skrininzima i sistematskim pregledima. Ljudi
su postali kao konji za prodaju.
LEKARSKA STRUKA PRE POJAVE KAPITALISTIKE MEDICINE
Krajem 19. veka lekari nisu bili ni bogati niti uticajni kao profesija. Lekari su bili u niem
profesionalnom drutvenom sloju i zaraivali su od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dolara
godinje. Ljudi su se obraali lekaru samo ako su sami smatrali da im on moe pomoi da sebi
olakaju patnju usled neke boljke. Oni nisu imali svoje ordinacije i svoje radno vreme ve su po
pozivu ili po kuama i pomagali ljudima svojim znanjem i iskustvom. A iskustvo je donosilo
znanje.
Terapije koje su primenjivali uglavnom su bile sastavljene iz saveta i od prirodnih supstanci, a
obavljali su i razne hirurke intervencije. Znanje ovih lekara je bilo zasnovano na viegodinjem
iskustvu, kao i na iskustvu onih starijih lekara kod kojih su uili vetinu isceljivanja. Onda su i
sami poinjali da to prenose na svoje uenike, budue lekare. Sve metode leenja koje su
primnjivali bile su one koje su se ve pokazale delotvornim, a one terapije koje nisu davale
efekat su odbacivane. Dakle, ovi iscelitelji su tano znali kako izleiti zubobolju, smanjiti otok,
ublaiti neku infekciju, poroditi neku enu, ili kako se izboriti sa tumorima, irevima ili
glavoboljama i trovanjima.
Medicina je tada po svojim teorijama o bolestima bila zato i podeljena strukovno na mnoge
kole, i one su esto bile suprostavljene jedna drugoj.
Postojala su samo lokalna strukovna udruenja, gde bi se mogla razmenjivati neka iskustva, ali
ta udruenja nisu mogla da odreuju ko moe, a ko ne moe da se bavi leenjem.

Nisu postojale nikakve elitistike klinike sa elitnim leenjem za bogate ili jeftinim za siromane.
Svi ljudi su leeni isto, metodama koje su se u praksi pokazale delotvornima. Dakle, da
ponovimo jo jednom- ono to jednom nije dalo rezultat u leenju - bilo je trajno odbaeno. Nisu
postojali istraivaki centri i nauni instituti koji bi sertfikovali neku terapiju sa nekom
hemikalijom, za koju do tada niti jedan lekar nije uo, a kamoli je primenio.
Zato je Fondaciji Rokfeler glavni zadatak bio da upravo ovo promeni i da se u leenju
primenjuju sve one hemikalije koje bi njihov ogroman hemijski industrijski kompleks proizvodio,
a da se pri tom njihov stvarni lekoviti uinak ne proverava i ne procenjuje od strane svakog
lekara. To su mogli da primenjuju samo lekari koji bi takav vid terapije prihvatili.
NE MOE SVAKO DA SE BAVI LEENJEM
Zato je bilo potrebno da se uvede institucionalizovano leenje od strane jakog autoriteta kao to
je drava, da se lekari primereno zahtevima biznisa edukuju tako da veruju samo u ono to im
se edukacijom predoi, a svi oni koji to ne bi prihvatili, ne bi mogli da budu deo medicinske
struke i ne bi mogli da dobijaju platu. Za odabir adekvatnih lekara bi bila zaduena posebna
strukovna udruenja.
Tako je Fondacija Rokfeler preko svojih ljudi u amerikom kongresu i u strukovnim udruenjima
lekara, kao i u medijima, uspela da progura nekoliko zakona kojima je leenje ljudi trebalo da
se sporovodi u jednom drutvenom sistemu koji bi bio oblikovan u skladu sa intereisma
kapitalista.
Sa tim ciljem je Karnegi fondacija, partner Rokfelera, finansirala izradu jednog obimnog
"strunog" izvetaja o zdravlju ljudi i on je leenje prikazivao kao veoma loe , te se po
miljenju te, tadanje nevladine organizacije, nametnulo javnosti uverenje da se sve to mora
poboljati u interesu samih gradjana.

U nametanju ovakvih stavova kljunu ulogu je imao jedan svetenik, Frederik T. Gejts koji je
promovisao Rokfelere kao velike filantrope, i naravno za to od njih dobijao pare.
Tu je bio i jedan lekar koji nikada nikog nije leio, ve je sedeo na poziciji urednika uticajsnog
strukovnog urnala amerike medicinske asocijacije. Bio je to Moris Fibajn, poreklom Nemac.
Sa njima na zadatku je bio i pomenuti senator Rojal S. Kouplend, koji je imao diplomu lekara, ali
nikakvu praksu i sedeo je na mestu predsednika Amerike Medicinske Asocijacije, kao i Robert

F. Vagner senator iz Njujorka. Naravno svi su bili na platnom spisku Rokfelera i radili kao agenti
uticaja.
Tako je njihovo miljenje" kao istakunitih ljudi koji se bave zdravljem bilo da drava MORA da
preuzme veu brigu o zdravlju ljudi.
A upravo ta briga za zdravlje malog oveka, a to je prikazivano kao opte dobro je bila
najvea smicalica hemijsko-farmaceutskog kartela u nameri da iz masovnog leenja izvuku
profit. Zato su i lekari morali da dobiju poseban drtveni status i vrednost kakvu do tada nikada
nisu imali.
(Da pomenemo ovde da se lekarska praksa u Srbiji poslednjih deset godina teko
kompromituje, pa je itav zdravstveni sistem teko ruiniran. Moete da pretpostavite kako e za
sve nas "biti dobro" da se zato dravne, loe bolnice, privatizuju i prodaju strancima, i da se
otvore ogranci npr. neke amerike ugledne klinike. I one e onda moi masovno da truju i
sakate neuko stanovnitvo Srbije i koristi ga kao pokusne kunie.)
ZAKONI OD LEKARA PRAVE FABRIKE RADNIKE ZA PROIZVODNJU "ZDRAVLJA"

Kouplandov zakon iz 1935. prvi je naloio da se lekari disciplinuju i da svi lekari u zemlji (u
SAD) rade po odrenim pravilima, a oni koji bi hteli da nastave da lee bez lekova (itaj
sintetikih hemikalija) da ostanu bez dotacija "Rokfeler Fondacije" odnosno "Glavnog fonda za
zdravstvo" koji je ve zauzeo poziciju velikog dobrotvora.
Senator Robert F. Vagner progurao je 1938. zakon o nacionalnom zdravstvu koji je uveo
funkciju Glavnog lekara (Naelnika zdravlja) koji bi se brinuo o zdravlju itave nacije. Ovaj
zakon je odredio da se ogromna sredstva iz dravnog budeta koriste u zdravstvenoj zatiti, a
ona je podrazumevala leenje samo pravim medikamentima. Naravno, ti madikamenti nisu
nita drugo do Rokfelerove hemikalije koje su traile kupca.
Vagner -Marejev zakon iz 1945. nalagao je da se dravni Glavni lekar unapredi u neto to e
biti Ministar zdravlja i on bi praktino nadgledao sve u dravi to s e tie leenja, edukacije
lekara i otvaranje i opremanje velikih klinika i nauno-istraivakih institucija. Tako nastaje
pojam koji je danas i kod nas odomaen a to je "zdravstvo" koje je postalo deo dravnog
aparata. U ovom zakonu se upravo prvi put pominju i dravne mere o medicinskoj brizi za itavu
naciju.
Pojmovi zatita zdravlja i briga za zdravlje tipini su atributi koji se u itavoj kampanju stalno
naglaavaju. Dakle, lekari se vie ne bave bolesnim ljudima, ve i zdravim i tako svi postaju
korisnici "zdravstvenih usluga". I za to svi moraju i da plaaju i zdravlje je postalo deo dravne
politike.
Tako su i lekari pretvoreni u uniformisane radnike, nalik onima u fabrici. Njih bi po novom
zakonu Rokfelera zapoljavala i plaala iskljuivo drava. Radili bi odreeno radno vreme od
osam sati i primali bi platu bez obzira da li bi nekoga izleili ili bi im pacijent umro u mukama.
Ovakvom statusu lekara doprineo je jo vie Vagner-Marej- Dingelov zakon iz 1946. Po ovome
lekari praktino i ne bi imali nikakav interes da bilo koga izlee. Zakon je odreivao i koliko
pacijenata jedan lekar treba da primi itd.
Od 1930-tih medicina je vrsto u rukama jedne organizovane profesije koja kontrolie ulazak u
lekarsku praksu kroz izdavanje licenci i davanjem akreditacija medicinskim kolama. Na elu
svega se nalazi Amerika medicinska asocijacija (AMA) i ona kontrolie nauna istraivanja i
medicinske kole. Svaka druga vrsta leenja je polako izbacivana iz prakse, jer lekari koji nisu
hteli da se ovome povinuju bi ostajali i bez dotacija Fondacije i bez pacijenata koji su
usmeravani obrazovanim lekarima, zapisao je Morice Bealle 1949. Zarade lekara su poele

viestruko da se uveavaju, a lekari su sve vie postajali pripadnici srednje i vie klase, to do
tada nije bio sluaj. Lekarski poziv je postao elitna profesija.
U svojoj knjizi Rockefeller Medecine men iz 1980., Riard Braun navodi da su poetkom 20.
veka dva od tri zdravstvena radnika bili lekari. Danas od vie od 4,7 miliona zdravstvenih
radnika, samo jedan od njih 12 je lekar. Tako lekari sve vie postaju menaderi u poslu sa
pacijentima, umesto da su u direktnom kontaktu sa njima. Mnogi lekari ne znaju ni injekciju da
daju i to je danas takoe opte poznata stvar. Ba kao to mnogi uopte i ne vole pacijente.
Lekari menaderi onda ulaze u politiku i institute, dravne zdravstvene fondove, i u vladu.
Danas 4 od 10 lekara u SAD je zaposleno u takvim institucijamaa, 1931. to je bio jedan od
deset, zapiso je Braun 1980.
Bolnice u SAD troe 40 posto od trokova namenjenih za zdravstvenu zatitu.
Medicinske kole dre sami lekari, koji istovremeno obavljaju i profitabilnu praksu i preko njih
se profesija kao takva odrava i snabdeva novim kadrovima naveo je Moris Bealle 1949. u
svojoj knjizi The Drug Story.
SVE VIE BOLESTI I SVE VEE TRITE FARMACEUTIKE
Socijalni filozof Ivan Ili optuio je dananju medicinu da nas ini sve bolesnijim i to fiziki,
politiki i kulturno. Danas se smatra kulturnim ii kod lekara. Poseta lekaru je postala neto
obavezno u ivotu savremenog oveka. Ljudima se namee verovanje da bi bez lekara svi
pomrli, a redovno neposeivanje lekaru se smatra primitivnim i veoma opasnim. Najprostije
reeno ispada da bez lekara nema ivota.
Ovakva vrsta zastraivanja graana posebno je prisutna i u Srbiji poslednjih godina sa ulaskom
na trite velikih farmaceutskih kompanija koje ovde vre po bolnicama razne vivo eksperimente
i prodaju medicinske aparate koji su tehnoloki na Zapadu ve zastareli ili je trite ve
prezasieno. Mamografi, skeneri, inkubatiori, respiratori, magnetne rezonance itd.

Naizgled humana akcija "Bitka za bebe" zapravo je veto smiljena kampanja izvlaenja novca
iz srpskih preduzea i od tzv. tajkuna kako bi se navodno kupila roba (inkubatori) poznate

nemake kompanije Drgerwerk AG. Promoter itave kampanje je bila Rokfelerova medijska
agentura RTV B92.
Naravno, sve ove tehnoloke inovacije u medicini koriste samo kapitalistima. Tehnologija i
ekonomska organizacija, po Marksu, konsantno jedna druge oblikuju u jednom dijalektikom
procesu, tvrdi Braun. Skuplja dijagnostika,skuplje leenje, vei fondovi itd. Ali ljudi nisu sve
zdraviji, ve naprotiv, sve bolesniji i sve vie uplaeni za svoje zdravlje.
Velike bolnice su toliko dobro tehnki opremljene, da nikakva individualna vetina i znanje
lekara im ne mogu konkurisati. Lekari se nakon pet do est godina tekih studija ( a koje imaju
za cilj potpuno ispiranje mozga) ubacuju u jednu ve razraenu maineriju u kojoj rade
iskljuivo po protokolma i proceduri koja je ve definisana i o emu oni kao individue ne mogu
da odluuju. Primena medikamenta koji do tada nikada nigde nije primenjen postaje neto to
svaki mladi lekar vidi kao priliku da isproba neto novo. ( I za to esto biva novano stimulisan
od farmaceutske kompanije). ivot pacijenta u ovom sistemu nema nikakvu vrednost. On vredi
samo dotle dok je spreman da prima ovakvu vrstu lekarske pomoi.

Ogromna zgrada Deje bolnice u Filadelfiji nakrcana aparaturom zbog ega se dijagnostika i
tobonje "leenje" veoma skupo naplauju. Ako je ivot deo Prirode i prirodnih procesa, onda u
ovakvom vetakom okruenju zdravog ivota ne moe biti. Ali je zato medicinski biznis oito
veoma isplativ. Transplantacije organa deci su ovde najunosniji posao.
U cenu leenja, koja godinama postaje sve vea i vea ulazi, naravno, i cena kotanja svih ovih
aparata. Na pacijentima se sve vie sprovodi dijagnostika, a onda sledi nekakva terapija. Poto
izleenja nikada nema, otvara se uvek neka nova boljka, jer se onda moe leiti od same
terapije. U sutini svaka terapija sintetikim hemikalijama nije nita drugo do vee ili manje
akutno ili honino trovanje.
Danas zato na Zapadu postoji samo jedna dominantna medicinska kola, a to je kola
alopatske medicine. Ona se favorizuje i iza nje stoji uticajna Svetska zdravstvena organizacija.
Sve ostale medicinske kole se podvode kao alternativne.
Zakon o zdravstvenoj zatiti koji je donet u Srbiji i koji propisuje obavezan izbor lekara, nije nita
drugo do stvarenje mree licenciranih dilera zdravstvenih usluga, koje e se ljudima nametati
kao obavezna preventiva. Po ovom zakonu ljudima se sutinski oduzima pravo da ne idu kod
lekara i da sami odluuju o svom zdravlju i o svojoj eventualnoj bolesti.
Obaveznao zdravstveno osiguranje je inae ideja kreatora Fabijanskog drutva. Cilj ove
izmiljotine je iskljuivo pljaka dravnih budeta odnosno uzimanje novca od graana za
tobonju "zdravstvenu zatitu".

LEKARI SU POSTALI MAINE

Studije medicine su izuzetno teke jer one budueg lekara ue da funkcionie kao maina.
Studije medicine su protivne svakoj logici i korienju mozga za razmiljanje. Mozak budueg
lekara se modelira iskljuivo tako da on samo memorie gomilu podataka koji mu se tokom pet
do est godina serviraju kao velika nauka.
Lekari jednostavno ue da se hemijski preparat X daje u stanju Z, ili kod bolesti koja je nazvana
Y. To Y mora biti na latinskom jeziku, da bi sve delovalo ozbiljnije. I to jo vie iscrpljuje mozak
budueg medicinara. Sva ova uenja se studentima predstavljaju kao Sveto pismo struke, i
ono s e zato mora savladati. Na medicini se , verovali ili ne, ne ui ta je ivot, ali se ui kako
se neke njegove manifestacije moraju savladati i sa kojim hemikalijama se one obuzdavaju.
Kaalj, kijanje, temperatura, osipi, otoci i sl. su stanja koja se moraju hitno obuzdati. Svaka
izraslina koja se na telu pojavi, a u anatomiji se ne ui, smatra se tekim poremeajem.
Ako se prilikom obuzdavanja neeljenih biolokih manifestacija hemikalijama pojave vidljivi
znaci trovanja, to se naziva neeljenim efektima. itava alopatska medicina je u stvari
ustrojena kao militantna konjica koja ima zadatak da ubije, odstrani i eliminie svaku
manifestaciju ivota koja se u medicini definie kao poremeaj, kao bolest. Strah od zaraznih
bolesti, tobonjih virusa i bakterija koje se prenose vazduhom i dodirom nije nita drugo do
teka izmiljotina koja prodaje zatitne rukavice , sterilizatore, maske, sredstva za dezinfekciju.
Dr. David L. Edsall, koji je jedno vreme bio dekan na medicinskoj koli na Harvardu tvrdi da ima
manje sumnjiavosti u materiju koja se ui na medicinskim kolama, nego u svim drugim
kolama. Student medicine apsolutno veruje onome to ui u koli. On daje terapiju sa
hemikalijom ak i kada na njoj pie OTROV!
Tako dananji edukovani lekari vakciniu tek roene bebe (odmah se ubacije sintetiki vitamin
K) i to prevenitivno, jer je NEKO naloio da se time spreava mogua hemoragija. Bebama se
bez ikakvog razmiljanja ukapava u oi atropin, koji je ist otrov, kako bi se otkrilo na vreme
da li su razroka. Obavezni ultrazvuni pregledi mozga bebe su ist zloin protiv zdravlja, a
najvei je naravno preventivna vakcinacija gde se direktno u meuelijski prostor ili krvotok
ubacuju opasni organski toksini. Postalo je danas sasvim normalno da se pacijenti operiu
preventivno da im se vade krajnici i materica, odstranjuju razne izrasline da "kasnije ne bi imali
problema" itd.
I sve to ovi isprani mozgovi lekara obrazovanih za potrebe Rokfelerovog profita ne primeuju.

FARMACEUTSKE HEMIKALIJE SU ESENS MEDICINSKIH STUDIJA

A koliko je studiranje medicine vezano iskljuivo za famakopeju potvrdjuju i sledei citati iz
knjige The Drug Story.
Dr. David L. Edsall je tako zapisao: "Jedno vreme sam bio professor terapeutike i farmakologije
i znam iz iskustva da su studenti tada bili u obavezi , koju smo im mi nametali, da ue nazive
beskrajnog broja lekova, od kojih je veina bila bezvredna, samo zato to su oni bili pominjani i
dalje u udbenicima, i nikada nisu bili potpuno odbaeni, poto se o njima raspitivao i dravni
Odbor za medicinska istraivanja. Arthur Robertson Cushny je bio profeor na univerzitetu u
Miigenu i on je u svom medicinskom priruniku Pharmacology and Therapeutics zabeleio
sledee:
"Vii profesori medicine su veoma pravilno skratili predugu listu lekova (itaj farmaceutika) , ali
student koji ulazi u praksu sree brojne nove lekove koji su mu do tada bili nepoznati, ne
shvatajui da su oni ve bili isprobani i odbaeni od strane njegovih uitelja, pa i on pada u
iskuenje da ih sam isproba i uveri se (i tako upadau duboku kaljugu nerazumnog
empiricizma).
"I dalje postoji tendencija, ak i medju obrazovanim lekarima, da pripisuju terapeutske vetine
svakoj novoj travki ili svakom novom proizvodu hemijske industrije."
Ovo je upravo tipino trgovako umee da se stalno na trite izbacuju novi i novi proizvodi, jo
bolji i jo efikasniji. U stvari, kada je u pitanju medicina: u emu je razlika izmeu oveka koji je
iveo pre 40, pedeset, 100 ili hiljadu godina, i ovoga danas? Ako je neki lek bio uspean pre
100 godina, zato se stalno istrauju novi i novi medikamenti?
U stvari, veina hemikalija koje se nazivaju lekovima nema nikakav lekovit uinak. Nita me
moete lekovito utrljati u kou, jer ona jednostavno, ne samo da ne prima u sebe nita, ve je
njena prirodna funkcija da iz organizma izbacuje toksine i prljavtinu. Pore u koi rade samo u
jednom smeru, a to je da izbacuju toksine napolje.
Organizam je tako napravljen da ima otvore koji slue za ulaz hrane, i one koji slue za izlaz
toksina. Na alost, aloptska medicina zarad profita sve ovo ignorie. Famozne prehlade i
sezonske tzv. virusne infekcije nisu nita drugo do preoptereenost organizma toksinma.
Tamo gde toksini najvie ulaze ( a to su usta i nos), javljaju se i upale, jer organizam nastoji da
ih se oslobodi kaljanjem i kijanjem i poveanjem temperature. I to je bilo shvatanje medicine
godinama, sve dok kapitalistiki kartel Rokfelera nije itavu medicinu okrenuo naopako zarad
profita. Ove manifestacije se sada raznim preparatima nastoje zaustaviti, i priguiti. Sluzokoa
nosa se isuuje, a temperatura sputa. Delovanje korisnih bakterija istaa se spreava.
Od kako je poelo dovoenje medicine u red od strane prevaranata i gangstera koji kontroliu
Ameriku Medicinsku Asocijaciju , ova organizacija je postale jedna od najopasnijih prevara u
zemlji. , izjavio je jo pre pedeset godina dr Charles Lyman Loffler.