Who benefits

from high-level
corruption
ENERGETSKA
EFIKASNOST
KADA?
SADA!
ENERGY
EFFICIENCY...
JUST
DO in
IT!

the
East
Europe
energy
sector?
Pokreni
se now
sadaSouth
za toplije
domove,
nova
radna
i istiji air!
vazduh!
Act
for
warmer
homes,
local
jobs mesta
and
cleaner

Sadraj
3

Ulaganje u nau budunost

4 Uvod
Septembar 2015.

5 Kontekst

Glavni autor
Rod Janssen

Glavna saradnica

7 Preporuke

Felicia Lee (UC Berkeley)

Urednik
Garret Tankosi-Kelly (SEE Change Net)
Dodatne informacije

Glavni zakljuci

Izazovi politike

Zavrna beleka

10 Aneks Pregled politike i planova u oblasti

Garret Tankosi Kelly (SEE Change Net)

energetske efikasnosti kod ugovornih

Ana Rankovi (NGO Fractal, Srbija)

strana u Jugoistonoj Evropi: Srbija

Lira Hakani (EDEN Center, Albanija)

Tanja Joki and Irma Filipovi (CPI, Bosna i Hercegovina)
Ivana Rogulj (DOOR, Hrvatska)
Anyla Beqa (ATRC, Kosovo*)
Sonja Risteska (Analytica, Makedonija**)
Sanja Svrkota (Green Home, Crna Gora)
Zvezdan Kalmar (CEKOR, Srbija)
Naslovna strana
Ana Lukenda
Ova publikacija je nastala uz pomo Evropske
unije. Sadraj ove publikacije je iskljuiva
odgovornost SEE Change Neta u ime
implementirajuih partnera SEE SEP-a i ni na
koji nain ne odraava stavove EU.
Ovaj tekst je zatien nelokaliziranom
licencom Creative Commons AttributionNonCommercial 3.0. Ako elite koristiti
bilo koje informacije iz ovog izvjetaja
u komercijalne svrhe, molimo vas da
kontaktirate SEE Change Net.

Imenovanje je bez predrasuda na poziciju ili status te u

skladu s UNSCR 1244/99 i miljenjem Meunarodnog
suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

**

Prema UN, slubeno ime za Makedoniju je Biva

Jugoslovenska Republika Makedonija.

Uvodna re: Maro efovi, potpredsednik Evropske komisije

Ulaganje u nau budunost

Energija je ila kucavica naih ekonomija. Ne moemo

Bolje korienje energije u sklopu borbe protiv klimat-

funkcionisati bez pouzdanih, efikasno korienih izvo-

skih promena podstie rast i stvaranje novih poslova, a

ra energije. Cilj odrive i rezilijentne Energetske uni-

istovremeno je i ulaganje u nau zajedniku budunost.

je sa ambicioznom klimatskom politikom jeste, kao to

To je ono u ta vas Evropa ukljuuje kao aktivne partne-

je predloila Evropska komisija poetkom ove godine,

re. Svi smo Evropljani i moramo zajedniki raditi na na-

da obezbedi potroaima u privredi kao i u domain-

laenju novih reenja.

stvima sigurnu, odrivu, konkurentnu i pristupanu

Uveravam vas da e Evropska unija uraditi sve to je u

energiju.

njenoj moi da pomogne zemljama Jugoistone Evrope

Energetska unija ne prestaje na granicama Evropske

i Energetskoj zajednici u celini u suoavanju sa izazovi-

unije. Zbog toga se i Evropska unija i Energetska zajed-

ma. Radujem se saradnji sa vama i praenju vaih rezul-

nica angauju proaktivno na davanju odgovora na iza-

tata na putu ka ovom cilju.

zove energetskog sektora u okruenju sve intenzivnijeg

povezivanja celog kontinenta.

Maro efovi

Iskoristio bih ovu priliku da ohrabrim Jugoistonu

Potpredsednik Evropske komisije

Evropu da posebno usmeri snage na energetsku efikasnost. Energetska efikasnost je jedno od kljunih pitanja
Energetske unije. Lino se potpuno slaem sa idejom da
bi trebalo ponovo korenito promisliti energetsku efikasnost i tretirati je kao izvor energije po sebi.

Uvod
Jugoistonoj Evropi (JIE) predstoji energetska tranzici-

efikasnosti. Ove direktive stvaraju dobru osnovu za du-

ja. Tradicionalni pristup oslanjanja na poveanje ener-

goroni proces promene politika u energetskom sekto-

getskih izvora kao podrku ekonomskom rastu i zadovo-

ru, a zemlje regiona su do sada preuzele i usvojile neke

ljenju drutvenih potreba vie nije odriv. Uvoz fosilnih

od njih. Direktiva o energetskoj efikasnosti (Energy Effi-

goriva je skup i nepouzdan. U celoj regiji se energija ko-

ciency Directive - EED) je do sada najopseniji i najambi-

risti neefikasno, standardi efikasnosti znaajno zaostaju

ciozniji pravni instrument od svih direktiva o energet-

za prosecima lanica Evropske unije. Ova neefikasnost

skoj efikasnosti, i u procesu je usvajanja od strane Ener-

poskupljuje javne finansije i poslovanje, kao i ivotne

getske zajednice.

trokove graana. Mere energetske efikasnosti se mo-

Partneri programa Strategija odrive energije za Jugoi-

raju implementirati da bi omoguile efikasnu energet-

stonu Evropu (South East Europe Sustainable Energy

sku tranziciju za Jugoistonu Evropu.

Programme - SEESEP) su veoma zainteresovani za odrivu budunost regiona. U sklopu toga smatramo veo-

Poveanje energetske efikasnosti se posmatra kao ka-

ma vanim da se u regionu usvoje EU direktive o ener-

talizator u reavanju mnogih ekonomskih i drutvenih

getskoj efikasnosti i da se one primene na najambicio-

pitanja. Energetska efikasnost daje pozitivne rezultate

zniji mogui nain. Energetska efikasnost nije samo deo

zainteresovanim stranama na raznim nivoima drutva.

slagalice vee energetske strategije, ve je istovremeno

Pored toga to osigurava poveanje energetske sigur-

i akcija u pravcu ostvarivanja sigurnosti snabdevanja i

nosti, poboljanje energetske efikasnosti poveava po-

ekonomskog razvoja. Verujemo da region ne bi trebalo

slovnu konkurentnost (ukljuujui mala i srednja pre-

da se zadovolji drugorazrednim reenjima. Ne moemo

duzea), smanjuje raune potroaa i lokalno zagaenje

vazduha.

prihvatiti da region sve vie i vie zaostaje za Evrop-

Izuzetno je vano razumeti da poboljanje energetske

oekivanju usvajanja EED-a od lanova Energetske za-

skom unijom. Zbog toga smo pripremili ovaj izvetaj u

efikasnosti nije samo cilj po sebi, ve i sredstvo za posti-

jednice. Naa mrea saradnika tvrdi da se ova daleko-

zanje drugih ciljeva.

sena direktiva mora implementirati to je mogue potpunije i ambicioznije, na vreme, ali na realistian nain.

Poboljanje energetske efikasnosti je dugotrajan proces koji podrazumeva donoenje odluka na duge sta-

Uobiajeni naini postupanja nisu prihvatljivi.

ze. Poto je veina zemalja regiona Jugoistone Evrope

Ovaj izvetaj objanjava znaaj EED-a i argumentuje po-

u pretpristupnom procesu lanstva u Evropskoj uniji1,

trebu za postavljanjem najambicioznijih moguih cilje-

one e usvojiti mnoge od okvirnih direktiva energetske

va u zemljama regiona Jugoistone Evrope.

Hrvatska se pridruila EU 2013. godine

Kontekst
Neke injenice koje ukazuju na potrebu bavljenja nainom potronje energije u regionu:

Skoro 50% ukupne potronje energije u regionu

sektoru stvara samo 10 radnih mesta6. Osim toga,

troi se na zgrade2. Industrija i sektor transporta

radna mesta se stvaraju u svim zajednicama.

su takoe veliki potroai.

Region je znaajan uvoznik fosilnih goriva i u ve-

statka odgovarajuih mehanizama raspodele koji bi

likoj meri zavisi od uvoza. Region uvozi trostruko

povezali lokalne projekte energetske efikasnosti sa

vie energije nego to je proizvodi3.

raspoloivim sredstvima finansiranja.7

Potencijal za utede energije je visok prema pro-

Cene elektrine energije su niske to ne daje do-

cenama Sekretarijata Energetske zajednice.4 Za naj-

voljnu motivaciju za poboljanje energetskih per-

zastupljeniji sektor, zgrade, Sekretarijat procenju-

formansi. Uprkos ovim niskim cenama procenjuje

je da je potencijal uteda u rasponu od 20% do 40%.

se da u svim ugovornim stranama (zemljama lani-

Energetska efikasnost nudi velik potencijal za

cama Energetske zajednice JIE) najmanje 50% sta-

zadovoljenje buduih energetskih potreba bez

novnitva troi vie od 10% svojih neto prihoda na

okretanja marginalnim, tetnijim izvorima ener-

energiju to ukazuje na siromatvo prema stan-

gije. U razvijenim zemljama ona ve jeste najvei

dardnoj definiciji energetskog siromatva.8

novi izvor snabdevanja energijom.5

Preko 500 miliona eura nije utroeno zbog nedo-

Zemlje regiona koje su lanice Energetske zajed-

Projekti energetske efikasnosti stvaraju vie rad-

nice dune su da usvoje i implementiraju direkti-

nih mesta nego sektor snabdevanja energijom.

ve o energetskoj efikasnosti koje je Zajednica usa-

Ameriki Savet za energetski efikasnu ekonomiju

glasila i usvojila.

procenjuje da se na uloenih milion dolara stvara

Nacionalni ciljevi energetske efikasnosti su odreeni i uslovljeni ogranienom dostupnou i kva-

20 radnih mesta, dok isto ulaganje u energetskom

litetom potrebnih podataka u velikoj veini zema2

lja lanica Energetske zajednice. Prikazani brojevi

Sekretarijat Energetske zajednice, Energy Community Tapping

mogu sluiti samo kao grubi pokazatelj stvarnog

on its Energy Efficiency Potential, 1.6.2015, str. 12.

3

uticaja uteda.9

Kao celina, Energetska zajednica uvozi znaajno vie sirove

nafte i naftnih derivata, nego to ih proizvodi (18.1 mten uvoza

nafte nasuprot 5.7 mten proizvodnje u 2012. godini). Isto se od-

U 2014. Energetska zajednica je objavila studiju

koja preporuuje smanjenje nekih od ciljeva.10

nosi i na gas, iako je dostupnost gasa jo uvek ograniena. Uee neto uvoza u ukupnoj potronji ukazuje na zavisnost zemlje

Studija je procenila trokove i koristi primene

od uvoza. Dok je prosena zavisnost od uvoza energije u EU na

etiri odreena elementa Direktive o energetskoj

nivou 53%, odnos kod lanica Energetske zajednice iznosi oko

efikasnosti.

32%. Izvor: https://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME/ENERGY_COMMUNITY/Overview

4

Sekretarijat Energtske zajednice procenjuje da su mogua po-

boljanja: Transport: 10%; Domainstva: 1035%; Javni sektor:

3540%; Sektor usluga: 1030%; Industrija i trgovina: 525%. Nji-

Sekretarijat Energetske zajednice, Energy Community Tapping

on its Energy Efficiency Potential, 1.6.2015, str. 20

hova je procena da je potencijal ukupne utede (javne zgrade i

privatna domainstva): 805 milliona evra u utedama energije

do 2020. godine. ECS, Energy Community Tapping on its Energy

Efficiency Potential, 1.6.2015, str. 12.

5

http://aceee.org/blog/2012/09/energy-efficiency-and-economic-opport

Ibid., str. 6
Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost ugovornih strana,
procena Sekretarijata Energetske zajednice, ANNEX 4/32nd
PHLG/03032014, str. 5

http://2014.newclimateeconomy.report/energy/. McKinsey se slae

u svom izvetaju Energy Efficiency: A compelling global resour-

10

ce, 2010.

Odluka Ware Group, Procena uticaja Direktive o eneergetskoj

efikasnosti 2012/27/EU na Energetsku zajednicu, jul 2014.

Glavni zakljuci
Najbitniji zakljuci ovog pregleda i analize novijih publikacija Sekretarijata Energetske zajednice su:

Zemlje regiona JIE planiraju da zamene Direktivu

potrebno da vlade obezbede efikasne sisteme im-

o energetskim uslugama sa Direktivom o energet-

plementacije. Obzirom na sadanje stanje imple-

skoj efikasnosti iz 2012. godine. To je najobuhvatni-

mentacije, postavlja se pitanje da li je pitanjima

ja od svih direktiva u vezi energetske efikasnosti i

energetske efikasnosti dat prioritet;12

uspostavlja potpun okvir za budue aktivnosti na

polju energetske efikasnosti;

za jaanje kapaciteta i za pomo regionu u izradi i

Implementacija tri direktive posveene energet-

primeni mera energetske efikasnosti. Ipak, kao to

skoj efikasnosti11 u zemljama regiona bila je gene-

je pokazala studija Energetske zajednice, do danas

ralno vrlo slaba, a ini se da neke zemlje teko us-

nije iskorieno raspoloivih 500 miliona dolara ;

pevaju da primene i minimalne zahteve;

11

Dok energetska efikasnost znaajno doprinosi eko-

Performanse zemalja regiona znaajno zaosta-

nomskoj i drutvenoj dobrobiti nacije, ove dobrobi-

ju iza proseka EU po pitanju energetske efikasno-

ti nisu prepoznate i shvaene od vlada, a ni od sta-

sti, a sputanje nivoa zahteva u odredbama Direk-

novnitva u celini;

tive o energetskoj efikasnosti samo bi poveao taj

Postoji bilateralna i multilateralna spoljna podrka

Fondovi namenjeni za projekte energetske efika-

zaostatak;

snosti u regionu nisu iskorieni, preteno zbog

Efikasna implementacija Direktive o energet-

slabe kreditne sposobnosti i visokih trokova

skoj efikasnosti namee mnoge obaveze, te e biti

kreditiranja.

Direktiva o konanoj potronji i energetskim uslugama (uobiaje-

12

Istraivanje mree SEE SEP (videti Aneks 2) pokazuje da su di-

no nazvana Direktiva o energetskim uslugama), Direktiva o ener-

rektive posveene energetskoj efikasnosti primenjene najvie

getskim karakteristikama zgrada i Direktiva o energetskom ozna-

zato to je to obaveza, a ne zato to se smatraju kao fundamental-

avanju proizvoda. O tome e biti vie rei dalje u izvetaju.

ni element energetske politike.

Preporuke
Mrea SEE SEP smatra da region Jugoistone Evrope ne moe sebi da dozvoli dalje zaostajanje za zemljama lanicama EU. Usvajanje Direktive o energetskoj efikasnosti sa to manjim razlikama u odnosu na sektorske politike zemalja lanica EU moe pomoi u premoivanju ovog rascepa. Preporuke za vlade zemalja regiona Jugoistone Evrope
i ostale znaajne zainteresovane strane i kljune subjekte su sledee:

Preporuke vladama zemalja

regiona Jugoistone Evrope:

Preporuke drugim akterima:

Vlade zemalja regiona bi trebalo da:

ni davaoci podrke bi trebalo:

Bilateralni i multilateralni fondovi i drugi zainteresova-

usvoje Direktivu o energetskoj efikasnosti ciljajui

na utede energije od 20%, meru koje zemlje EU tre-

je Direktive o energetskoj efikasnosti, kao i drugih

ba da dostignu 2020.13;

direktiva iz ove oblasti, kroz obezbeivanje tehni-

obezbede odgovarajue sisteme rukovoenja i me-

ke podrke, jaanja kapaciteta i dometa, kao i finansijske podrke, po potrebi;

renja unutar vladine administracije u cilju obez

beivanja efikasne primene politika energetske

da osiguraju da njihova finansijska podrka dopuni

nacionalnu budetsku podrku, a ne da je zameni;

efikasnosti;

da se obaveu na podrku efektivne implementaci-

kombinuju bilateralne i multilateralne fondove za

obzirom na obimna neiskoriena sredstva name-

podrku merama energetske efikasnosti sa znaaj-

njena energetskoj efikasnosti, da uine dostupnim

nom podrkom iz dravnog i iz lokalnih budeta.

sopstvene raspoloive fondove za jaanje kreditne

sposobnosti potencijalnih zajmotrailaca na inovativan nain, putem alternativnih struktura i rata.

13

Treba odrediti i maksimalni vremenski okvir do 2023. godine,

ako se oekuje da implementacija bude uporediva sa postizanjem ciljeva EU. Politike koristi harmonizacije sa EU vremenskim okvirom 2020. godine su najoiglednije za budue zemlje
pristupnice. Meutim, ako bi se primenio maksimalistiki pristup, onda bi za ovaj vremenski okvir trebalo primeniti isti rok
od osam godina koji je dat i zemljama lanicama EU. Ovo bi postavilo krajnju granicu dosezanja 20% utede na 2023. godinu, ali bi
u nepovoljnu poziciju stavilo zemlje koje nastoje pristupiti EU.

Izazovi politike
Zemlje Jugoistone Evrope razumeju znaaj uravnote-

ljena analiza pokazuje dijapazon koristi od poveane

enog pristupa energetskoj politici, koja bi trebala da

energetske efikasnosti15, koja dobija novi naziv prvo

obezbedi odgovarajue snabdevanje, kao i da energet-

gorivo. Poboljana energetska efikasnost u prvom redu

sku efikasnost uini prioritetom. Veina ovih zemalja

koristi inovacijama, odrivom rastu, stvaranju novih

je u procesu pridruivanja Evropskoj uniji i time oba-

radnih mesta, konkurentnosti, ublaavanju klimatskih

vezna da usvoji mnoge kljune elemente legislative. U

promena i energetskoj sigurnosti.

ovom sluaju, to su okvirne direktive o energetskoj efi-

Bila bi velika strateka greka da zemlje Jugoistone

kasnosti. Biti delom procesa pridruivanja pokazuje se

Evrope ne uivaju ove koristi zbog izbegavanja davanja

kao velika prednost, jer su zemlje lanice EU takoe u

odgovarajueg prioriteta energetskoj efikasnosti. Bila bi

procesu pronalaenja pravog reenja za energetsku

velika greka vraati se unatrag da bi se sauvale usta-

politiku, u potrazi za obezbeenjem vee energetske

ljene prakse. Takoe bi bila greka da jugoistona Evro-

sigurnosti uz istovremeno osiguranje upravljanja po-

pa sebi postavlja manje ambiciozne ciljeve nego EU. Ma-

tronjom energije na najblagotvorniji nain za njihove

nje ambiciozni ciljevi bi samo produblljivali jaz i zemlje

ekonomije. Ovo ukljuuje niskougljeninu ekonomiju,

Jugoistone Evrope nikada ne bi postigle isti nivo ener-

smanjenje uvoza, poveanje kompetitivosti i podrku

getskih performansi.16 Zaostajanje mora biti znaajna

inovacijama.

briga za sve donosioce odluka i potroae u regionu. Ze-

Na ovaj nain region Jugoistone Evrope moe iskoristi-

mlje Jugoistone Evrope treba da tee pribliavanju, a

ti lekcije koje je EU ve nauila. Zakonodavni okvir ener-

ne udaljavanju usled zanemarivanja i neodgovornosti.

getske efikasnosti predstavlja jaku taku oslonca zbog

Ovaj izvetaj objanjava glavne elemente Direktive o

sveobuhvatne prirode i globalne priznatosti.

energetskoj efikasnosti EU i pojanjava pogreno shva-

lanice Sporazuma o Energetskoj zajednici e ove go-

ene elemente. Izvetaj pokazuje i zbog ega je bitno da

dine odluivati o nainu implementacije Direktive o

zemlje Jugoistone Evrope budu ambiciozne kao lani-

energetskoj efikasnosti koju je 2012. godine usvojila EU.

ce EU. Boljim razumevanjem obaveza donosioci odluka

Ova direktiva je namenjena da popuni praznine u poli-

i potroai bie pripremljeni da prihvate da ove obaveze

tikama i omogui dostizanje ciljeva uteda energije do

nisu teret, nego mogunost koju treba iskoristiti.

2020. godine. Direktiva predvia mere za implementa-

Regionu Jugoistone Evrope takoe mogu biti

ciju, kao i zahteve i ciljeve izvetavanja.

korisne lekcije koje je nauila Hrvatska, najnovija

Strahuje se da postoji mogunost smanjivanja obave-

zemlja lanica EU, i jedna od zemalja pokrivenih projek-

za koje namee Direktiva o energetskoj efikasnosti, kao

tom SEE SEP. Dok Hrvatska vie ne sledi proces Spora-

odraz niskog nivoa prioriteta koji se u regionu pridaje

zuma o Energetskoj zajednici, nain na koji je Hrvatska

energetskoj efikasnosti14. To bi bila nesrena odluka.

primenjivala Direktivu o energetskoj efikasnosti bie

Direktiva o energetskoj efikasnosti daje mogunost na

opisan u ovom izvetaju kao odgovarajui.

koju e se ovaj izvetaj fokusirati.

Evropska unija smatra enegetsku efikasnost visoko pri-

15

oritetnim pitanjem iz vanog razloga. Nedavno objav14

Meunarodna agencija za energiju, Uhvatiti viestruke dobrobiti od energetske efikasnosti (Capturing the Multiple Benefits of
Energy Efficiency), IEA/OECD, Paris, 2014.

Odluka Ware Group, Procena uticaja Direktive o energetskoj efika-

16

snosti 2012/27/EU na Energetsku zajednicu, jul 2014.

Slika 5 pokazuje koliko je vei intenzitet energije u regiionu JIE

u poreenju sa prosekom EU.

Zavrna beleka
Informacije predstavljene u ovom izvetaju pokazuju

za 20% do 2020. godine. Vlade zemalja Jugoistone Evro-

veliku razliku u postignuima zemalja lanica EU i ze-

pe e u procesu biti odgovorne za postizanje energetskih

malja lanica Energetske zajednice. Vaei Nacional-

i klimatskih ciljeva, dok istovremeno usklauju ciljeve

ni akcioni planovi za energetsku efikasnost u ovim ze-

politike sa standardima i ciljevima Evropske unije.

mljama postavljaju ciljeve od 9% uteda do 2018. godine,

Na kraju, izvetaj daje pregled irokog dijapazona pozi-

dok su zemlje lanice EU prihvatile cilj od 20% uteda

tivnih efekata koji su rezultat primene Direktive o ener-

do 2020. godine i 27% smanjenja do 2030. godine17. Posto-

getskoj efikasnosti. Poto se Direktiva strateki bavi mo-

janje efikasnog i transparentnog okvira za implementa-

gunostima poveanja energetske efikasnosti na svim

ciju i maksimiziranje dostignua postojeih potencijala

takama energetskog sektora od proizvodnje do kraj-

energetske efikasnosti (20 40% uteda)18 za zemlje la-

njeg potroaa energije, ona podrava ciljeve drave, a

nice Energetske zajednice neophodno je za energetsku

istovremeno distribuira pozitivne efekte meu graani-

sigurnost, ekonomski razvoj i napredak u procesu pri-

ma najvanijim kljunim subjektima drutva na kraju

druivanja Evropskoj uniji.

cevovoda. Pravedna raspodela benefita ostaje izazov za

Usvajanje Direktive o energetskoj efikasnosti od strane

zemlje Jugoistone Evrope, to naglaava znaaj priori-

Energetske zajednice predstavlja pravnu obavezu koja

tetnog sprovoenja Direktive o energetskoj efikasnosti

zahteva od zemalja Jugoistone Evrope da implementira-

za dravne i lokalne vlasti. Podrka ukljuivanju civil-

ju mere energetske efikasnosti zasnovane na okviru koji

nog sektora u razvoj nacionalnih energetskih strategija

podrava postizanje opipljivih i merljivih rezultata na

je takoe zahtev koji cilja na stvaranje okruenja za odr-

putu ka postizanju cilja, smanjenju pootronje energije

ivost Jugoistone Evrope.

17
18

http://ec.europa.eu/clima/news/articles/news_2014102401_en.htm
Sekretarijat Energetske zajednice, Energy Community Tapping
on its Energy Efficiency Potential, 1.6. 2015, str. 12.

Aneks Pregled politike i

planova u oblasti energetske
efikasnosti kod ugovornih
strana u Jugoistonoj Evropi
Svrha ovog dela je da prui kratki pregled za bolje razumevanje koliko dobro su politike i planovi u oblasti energetske
efikasnosti primenjeni kod ugovornih strana. Podaci su pribavljeni od nae mree eksperata po razliitim zemljama
ugovornim stranama, kao i sa internet stranice Energetke zajednice.

SRBIJA
Kontekst politike u oblasti energetske efikasnosti
Dugoroni ciljevi politike u oblasti energetske efikasnosti
Dugoroni cilj je postizanje smanjenja potronje energije za 9% propisanih Direktivom o energetskoj efikasnosti kod
krajnje potronje i energetskim uslugama.

Pravni okvir
U martu 2013. godine Srbija je donela Zakon o efikasnom korienju energije. Njime su transponovane kljune odredbe Direktiva 2006/32/EC, 2010/30/EU i 2010/31/EU i uvedena pravila o energetskom menadmentu, oznaavanju energetske efikasnosti proizvoda, energetskoj efikasnosti objekata, zahtevima energetske efikasnosti u proizvodnji,
prenosu i distribuciji energije, finansijskim mehanizmima podrke energetskoj efikasnosti, ukljuujui uspostavljanje Fonda za EE, kao i o promociji energetskih usluga, ime je reena od 2012. godine rastua zabrinutost u pogledu
primene politike u oblasti energetske efikasnosti koja je sada preneta u nadlenost odseka u okviru Ministarstva
rudarstva i energetike.

Okvirne direktive EU o energetskoj efikasnosti

Direktiva 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti kod krajnje potronje i energetskim uslugama Da
Zakon o efikasnom korienju energije transponuje glavne odredbe Direktive 2006/32/EC (definicije, zahtevi NAPEE
(Akcioni plan za energetsku efikasnost), energetski pregledi, minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti
kogeneracija, prenos i distribucija elektrine energije, novi mehanizmi finansiranja i obaveza u javnom sektoru).
Vlada je u oktobru 2013. godine usvojila drugi NAPEE. Proraun nacionalnog indikativnog cilja uteda energije nije u
potpunosti usaglaen sa lanom 4 Direktive, poto za osnov nije uzeo u obzir prosenu godinju koliinu potronje u
poslednjem petogodinjem periodu, nego su za osnovu uzeti podaci o finalnoj domaoj potronji energije u 2008. godini, zbog nedostataka statistikih podataka. Ministarstvo rudarstva i energetike u tekuem periodu priprema nacrt
sveobuhvatnog paketa sekundarne legislative (podzakonskih akata) za buduu punu primenu Direktive 2006/32/EC.
Direktiva 2010/30/EU o energetskim oznakama Da
Direktiva 2010/30/EU i Delegirana regulativa su u celini transponovani usvajanjem Uredbe i vie pravilnika o energetskim oznakama proizvoda u 2014. godini.

10

Direktiva 2010/31/EU o energetskim karakteristikama objekata Delimino

Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o efikasnom korienju energije, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i
Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada transponovali su relevantne odredbe Direktive 2010/31/EU. Meutim, transponovanje i implementacija odreenih odredbi (o inspekciji
za grejanje i rashladne sisteme, obuci i akreditaciji eksperata, itd.) bie ostvarena tek nakon usvajanja sekundarne
legislative na osnovu Zakona o efikasnom korienju energije.

Priprema NAPEE (Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost)

U oktobru 2013. godine Vlada je usvojila Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost. On predstavlja celovit strateki
dokument za implementaciju politike energetske efikasnosti kod krajnjih potroaa za naredni trogodinji period
(2013 2015.) sa projekcijama do 2018. godine.

Potencijali za unapreenje energetske efikasnosti

I NAPEE 1 i NAPEE 2 su pripremani sa ogranienim podacima i ogranienim ciljevima koji su vie usmereni na
zahteve EU i kao takvi ne odgovaraju (i ne uzimaju u obzir) ukupni drutveni uticaj vee energetske potronje na
BDP i graane i stoga se mogu smatrati samo kao formalni odgovor na zahteve EU i Energetske zajednice. U ovom
kontekstu, ciljevi su postavljeni samo na osnovu minimalnog angaovanja i zasnovani na to je manje moguim finansijskim sredstvima, bez uzimanja u obzir da odreeni finansijski instrumenti obezbeuju da takozvani energetski prioriteti mogu biti izostavljeni i potom preneti u mere energetske efikasnosti u svim sektorima.
NAPEE ne odreuje gde se nalaze najvei potencijali.

Programi
Nacionalni nivo
Program za energetsku efikasnost je tretiran samo kao formalni program sa nekim merama koje ne odgovaraju stvarnosti i mogu se uzeti u obzir samo kao politika parola bez ozbiljnog uticaja.
U budetu Srbije formalno postoji fond za energetsku efikasnost, ali su domai i meunarodni kljuni subjekti
saglasni da on ne funkcionie i da faktiki ne postoji.

Lokalni nivo
Na lokalnom nivou sutniski nema programa.

Struktura upravljanja energetskom efikasnou

Institucionalno ureenje
U Srbiji ne postoji agencija za energetsku efikasnost. Biva takva agencija je ugaena 2012. godine. Za ovu oblast je
nadleno Ministarstvo rudarstva i energetike.

Budet
Formalno, postoji namenski budetski fond, ali bez odgovarajue podrke programskih dokumenata, zaposlenih
za pripremu projekata ili programa i odgovarajuih analiza ekonomskih posledica investicija u pogledu potronje
i uteda.

11

Generalni komentari
Programi posveeni energetskoj efikasnosti se smatraju samo formalnim programima sa nekim merama koje ne
odgovaraju stvarnosti i mogu se uzeti u obzir samo kao politika parola bez ozbiljnog uticaja.
Glavni pokreta za svaku aktivnost u vezi energetske efikasnosti je ispunjavanje zahteva EU.
Sa internet stranice Energetske zajednice19:
Usvajanjem Zakona o efikasnom korienju energije, drugog NAPEE i regulative o energetskim oznakama, Srbija je
ostvarila znaajan korak u pravcu transponovanja pravnih tekovina EU u pogledu energetske efikasnosti. Meutim,
potrebno je uiniti vie u bliskoj budunosti za punu primenu.
Prvi prioritet za Srbiju je finalizacija i usvajanje celovitog seta sekundarne legislative zasnovane na Zakonu o efikasnom korienju energije. Pravovremeno donoenje sekundarne legislative e dati podrku sprovoenju drugog
NAPEE i postizanju cilja u pogledu uteda energije.
Drugi prioritet je uspostavljanje stabilnog i odrivog finansijskog mehanizma ili mehanizama za delotvornu primenu drugog NAPEE. Uspostavljanje budetskog fonda za energetsku efikasnost je znaajan iskorak, ali je Sekretarijat zabrinut u pogledu odrivosti i ogranienja koja predstavljaju javni budetski fondovi, kao i mogunosti
privlaenja drugih fondova i njihovog meanja sa javnim budetima kada vaei pravni sistem uspostavi fond. U
cilju postizanja indikativnog cilja uteda energije, potrebno je, pored javnog budetskog finansiranja, mobilisati
znaajna dodatna finansijska sredstva. U oblasti energetske efikasnosti neophodan je dalji razvoj modela javno-privatnog partnerstva (ukljuujui ESCO). Aktivnosti planirane u okviru Programa regionalne energetske efikasnosti
EBRD-a mogu dati znaajnu podrku ovim aktivnostima.
Potrebno je ojaati kapacitete Srbije u oblasti utvrivanje politike u Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i u primeni na lokalnom nivou i u drugim institucijama ukljuenim u drugi NAPEE.
KLJUNI POKAZATELJI
2000

2009

2010

Ukupna primarna isporuena energija (Mten*)

9,44

10,30

10,62

Neto uvezeno (Mten) (ili postotak)

4,59

5,86

6,86

Ukupna primarna potronja energije (UPPE)

12,38

15,33

16,37

Ukupna finalna potronja (UFP) (Mten)

7,76

8,92

9,99

UFP Domainstva / Komercijalni sektor

3,68

3,80

4,58

UFP Industrija

2,06

1,94

2,47

UFP Transport

1,74

2,25

1,8

Energetski intenzitet UPPE/BDP (ten na hiljadu USD 2005)

1,65

0,53

0,55

BDP u dolarima

6,5

29,2

29,4

Stanovnitvo u milionima

7,29

UPPE/Stanovnitvo (ten per capita)

2245

* Mten: miliona tona ekvivalentne nafte

IZVOR: Pozadinske informacije iz Energetske strategije Srbije

19

https://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME/AREAS_OF_WORK/Implementation/Serbia/Energy_Efficiency

12

2000

2009

2010

2011

2012

Ukupna primarna isporuena energija

(Mten)

13,73

15,18

15,54

16,19

14,46

Neto uvezeno (Mten)

1,88

4,89

5,2

4,87

3,98

Ukupna finalna potronja (UFP) (Mten)

7,14

8,79

9,48

9,78

8,35

UFP Domainstva / Komercijalni sektor

(kten)

3,95

4,03

4,13

4,32

4,14

UFP Industrija (kten)

2,16

1,98

2,39

2,70

2,42

UFP Transport (kten)

0,80

2,18

2,16

1,98

1,76

Energetski intenzitet UPPE/BDP (ten na

hiljadu USD 2005) ten/1000 BDP

0,64

0,55

0,56

0,57

0,52

UPPE/Stanovnitvo (ten per capita)

1,69

2,07

2,13

2,23

IZVOR: Informacije preuzete od Meunarodno agencije za energiju (International Energy Agency IEA)

13

Podrava: