TEKSTOVI

Da li su standardi obavezujui?
Nisu. Osim u sluajevima opisanim u lanu 17. Zakona o standardizaciji (Sl. glasnik
RS br.36/2009) koji glasi:
Primena srpskih standarda i srodnih dokumenata je dobrovoljna.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se tehniki propis poziva na srpski standard
tako da je ispunjavanje zahteva tog standarda jedini nain da se postigne
usaglaenost sa zahtevima iz tehnikog propisa, takav standard se primenjuje kao
tehniki propis.
Ako elimo da potovanje nekog standarda postane obavezujue na naem projektu,
moramo da se pozovemo u projektu na taj standard, a to radimo u tehnikim
specifikacijama.
Zato je vaan predmer

1. Predmer je pored crtea glavni dokument na osnovu koga se ugovaraju radovi i

najee glavni dokument koji definie predmet ugovora;
2. Kod nas se tehniki opisi za izvoenje radova najee daju samo kao opisi u
predmeru;
3. Tane koliine u predmeru i trine projektantske cene u predraunu (popunjeni
predmer) pokazae skoro tanu vrednost izgradnje jo u fazi projektovanja. Grubi
predmer treba raditi jo u fazi izrade idejnog reenja. Ako se na kraju projektovanja
shvati da je objekat preskup, projektovanje se vraa nekoliko koraka unazad. Nije
dobro da se vrednost objekta procenjuje po m2 jer se tako esto pravi greka;
4. Svaka pozicija koja se u predmeru propusti, a mora da se izvede, tretira se kao
nepredvieni rad i ugovara se sa izvoaem u toku izvoenja radova. Cena tako
ugovorene pozicije e po pravilu biti vea nego da je ugovorena zajedno sa svim
ostalim radovima, na tenderu. Investitor nije u dobroj poziciji da pregovara oko
ponuene cene za ove pozicije jer nema dobru rezervnu alternativu. Alternativa je
uvoenje novog izvoaa u posao samo za tu poziciju, ali se tu otvaraju pitanja koja
dodatno komplikuju situaciju: koordinacija izvoenja radova, obezbeenje gradilinih
prikljuaka, zajedniki trokovi, garancije za izvedene radove koji su u direktnoj vezi
sa ovom pozicijom, atesti, naruavanje odnosa izvoa - investitor itd.
5. Vikovi radova (koliine radova znaajno vee nego to je dato u predmeru po
kome su radovi ugovoreni) mogu znaajno da poveaju trokove, a na projektima

gde je budet ogranien da dovedu do zaustavljanja izvoenja radova.

Zakon je predvideo da obaveznu tehniku kontrolu projekta vri projektantska firma
nezavisno od projektantske firme koja radi projekat, takva tehnika kontrola
obuhvata i proveru predmera. Takva tehnika kontrola (po meni) kota oko 10% od
vrednosti projektovanja. Investitori da bi utedeli i da ne bi pokazali nepoverenje
prema svom projektantu, esto preputaju tehniku kontrolu samom projektantu,
koji angauje prijateljsku firmu za vrenje tehnike kontrole da bi se zadovoljila
zakonska forma. Ako je to ve tako, moja preporuka investitorima je da barem
poveri kontrolu predmera nekom ko je u tome verziran. U tom sluaju je preduzeo
ono to je u njegovoj moi da izbegne bar deo problema koji ga ekaju na izvoenju
radova, a vrlo verovatno je da e mu se uloeni novac viestruko vratiti.
Zato su kod nas predmeri esto loi? Zato to je praksa iz ranijih vremena bila
takva da cena investicija nije Investitorima bila presudna jer nisu davali svoj novac.
Iz tih vremena je ostalo da predmer u biroima rade oni koji ne znaju da rade neto
korisnije. Investitori su bile drutvene ili dravne firme, pa ako se budet probije to
nije nikoga posebno brinulo. Kada zafali novac krediti su se uzimali po partijskoj liniji
a takoe i otpisivali. Vano je bilo da se objekat otvori za 29. novembar ili 1. maj.
I danas izradu predmera mnogi arhitekte tretiraju kao manje vaan, dosadan i
nekreativan posao. Zbog toga predmere rade kada zavre projekat, na brzinu,
metodom copy-paste, samo da bi spakovali projekat. Kada doe do izvoenja, zbog
greaka u predmeru gube mnogo na ugledu i kod investitora i kod izvoaa. Dodatni
problem je i to na tritu teko moe da se postigne pristojna cena za
projektovanje. Projekat je prvo to investitori plaaju na investicionom projektu i na
njemu najvie tede. Najee investitori tek kada zavre objekat shvataju (ako to
ele) koliko kvalitetan projekat utie na smanjenje trokova u toku izvoenja.
Kvalitetan predmer treba da kota oko 15% od realne vrednosti projekta, pa ako su
projektanti ponudili nisku cenu za projektovanje - utedee na izradi predmera. A
koliko je ovaj deo projekta vaan, potvruje i to to i na zapadu i u Rusiji postoje
posebni fakulteti ili smerovi na fakultetima za izradu predmera i predrauna, tj.
izradu kalkulacija.
Klasifikacija materijala po ponaanju u poaru po SRPS EN 13501-1 i SRPS
EN 13501-2
Materijali se po reakciji u poaru, po standardu SRPS EN 13501-1 dele na sledee
kategorije:
A1 - negorivi materijali
A2 - negorivi materijal
B - teko gorivi materijal
C - teko gorivi materijal

D - normalno gorivi materijal

E - normalno gorivi materijal
F - neklasifikovani (lako gorivi) materijali
Za podne obloge se dodaje oznaka FL (BFL, CFL, DFL itd.)
Prema tome da li materijal u poaru oslobaa dim, klasifikuje se kao:
s1 - malo ili nimalo dima;
s2 - srednja koliina dima;
s3 - puno dima.
Da li materijal u poaru oslobaa estice i/ili kapljice koje gore i otpadaju sa
materijala pokazuju oznake:
d0 - nema kapljica u periodu od 10 minuta;
d1 - kapljice se formiraju u periodu od 10 minuta ali ne gore i otpadaju vie od 10
sekundi;
d2 - materijali koji ne spadaju u klasu d0 i d1.
Po standardu SRPS EN 13501-2 otpornost elementa (zida, vrata itd.) u poaru se
definie oznakama REI 30, EI 90 i sl. pri emu broj oznaava minimalno vreme u
kome materijal zadrava karakteristike oznaene slovima:
R - element ne sme da izgubi mehanike (statike) osobine;
E - nije dozvoljen prodor plamena kroz element;
I - temperatura na strani koja nije izloena poaru ne sme da se povea za vie od
140C (merei srednju vrednost) i ne sme da bude vea od 180C na bilo kojem
delu.
Vrste nerajuih elika
Nerajui elik od koga se izrauju limovi i profili koji se koriste u graevinarstvu se
razlikuje po osobinama i kvalitetu. Obeleava se po standardima:
SRPS EN 10027-1:2012 Sistem za oznaavanje elika - Deo 1:Oznaavanje, osnovne
oznake i
SRPS EN 10027-2:2003 Sistem za oznaavanje elika - Deo 2: Brojani sistem
Najee se koriste sledee vrste elika:

www.sinisavuckovic.com

e-mail: sinisa.vuckovic@eunet.rs
Avgust, 2014.
EN 10027-1

EN 10027-2

AISI

X6Cr17

1.4016

430

X5CrNi18-10

1.4301

304

X5CrNiMo17-12-2

1.4401

316

napomena
nia cena, koristi se najee u
enterijerima, relativno mekani,
slabo se vare

A2

najee se koristi, mehaniki

otporniji, lako se vari

A4

naroito otporan na koroziju,

dobre karakteristike na
visokim temperaturama

* Oznake A2, A3, A4 i A5 za nerajue elike se najee koriste u inenjerskoj

praksi i odnose se na austenitne elike (podela elika po hemijskom sastavu).
elik AISI 430 spada u grupu feritnih elika.
Toplo cinkovanje - debljina prevlake
Ako u naim projektima postoji zahtev da elini element treba da je toplo cinkovan,
treba da definiemo potrebnu debljinu zatitnog sloja cinka ili da stavimo napomenu
da debljina prevlake i kvalitet cinkovanja treba da je u skladu sa standardom SRPS
EN ISO 1461:2013 - Prevlake cinka koje se nanose toplim postupkom na proizvode
od gvoa i elika - Zahtevi i metode ispitivanja. Ova debljina uglavnom zavisi od
debljine elika koji se cinkuje.
Minimalna masa i potrebna debljina prevlake po standardu SRPS EN ISO 1461 je:
1. Proizvodi koji nisu centrifugirani
Proizvodi i
Lokalna prevlaka
njihova debljina (minimum) g/m2m

Srednja prevlaka
(minimum) g/m2m

elik 6mm

505

70

610

85

elik 3 - 6mm

395

55

505

70

elik 1,5 - 3mm 325

45

395

55

elik < 1,5mm

250

35

325

45

odlivci 6mm

505

70

575

80

odlivci < 6mm

430

60

575

70

Oblast toplog cinkovanja kod nas obrauje i Pravilnik o tehnikim merama i

uslovima za zatitu elinih elemenata od korozije (Slubeni list SFRJ br. 32 od 23.
jula 1970. godine) i kako ja vidim nije u suprotnosti sa standardom SRPS EN ISO
1461.
Takoe su usvojeni i sledei standardi:
SRPS EN ISO 14713-1:2012 Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zatitu od
korozije konstrukcija od gvoa i elika - Deo 1: Opti principi projektovanja
(otpornost prema koroziji)
SRPS EN ISO 14713-2:2012 Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zatitu od
korozije konstrukcija od gvoa i elika - Deo 2: Prevlaka cinka naneta toplim
postupkom
SRPS EN ISO 14713-3:2012 Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zatitu od
korozije konstrukcija od gvoa i elika - Deo 3: erardizacija
Proizvodi i
Lokalna prevlaka
njihova debljina (minimum) g/m2m

Srednja prevlaka
(minimum) g/m2m

Navojni
proizvodi:
20mm

325

45

395

55

6 - 20mm

250

35

325

45

< 6mm

145

20

180

25

3mm

325

45

395

55

< 3mm

250

35

325

45

Ostali proizvodi
(ukljuujui
odlivke):

2. Proizvodi koji su centrifugirani

Treba napomenuti da trajnost zatite od korozije zavisi i od agresivnosti sredine u

kojoj se konstrukcija nalazi; analize su pokazale da standardna cink prevlaka od
85m moe da dostigne ivotni vek od 50 godina u veini okruenja, a cink prevlaka
od 140 m vie od 100 godina.
ta oekuje izvoaa na velikim projektima

Velikim projektima obino upravlja tim ljudi sa voom tima - Projekt menaderom
ili na Fidic ugovorima - Fidic inenjerom. esto su ovo meunarodne kompanije
koje imaju uspostavljene standardne procedure za upravljanje projektima.
Mnogi izvoai su navikli da izvode radove na projektima gde odluke za investitora
donosi jedan ovek, sa njim se direktno komunicira, najee usmeno. Od pisanih
dokumenata ostaju dokumenti obavezni po zakonu: graevinski dnevnik,
graevinska knjiga i situacije.
Izvoai koji podnose ponudu za izvoenje radova na velikim projektima treba da
znaju da e se od njih zahtevati da potuju procedure koje e zahtevati angaovanje
dodatnog broja inenjera. Ovi inenjeri treba da se podjednako dobro snalaze i
meu papirima i na gradilitu. Trokovi koje izvoa ima na projektu zbog
sprovoenja razliitih procedura na projektu moe i ne mora da bude pomenuto u
predmeru radova (u poglavlju preliminary and general - P&G). U svakom sluaju
izvoaa to kota i te trokove on treba da planira kada daje ponudu. U nastavku
nabrajam osnovne pojmove sa kojima se svakodnevno sreu uesnici na ovakvim
projektima:
Method statement - Pre izvoenja radova na pojedinim pozicijama od izvoaa e
se traiti da dostavlja method statement ili metodologiju izvoenja radova. Ovo nije
nita komplikovano i najbolje je da za izvoaa ovo rade specijalizovani podizvoai
na odreenim pozicijama (naravno, pod kontrolom izvoaa), neposredno pre
podugovaranja radova, kada definitivno znaju koje materijale e koristiti na
konkretnoj poziciji. Obrazac za sastavljanje method statement-a moe da bude isti
kao obrazac za sastavljanje tehnikih specifikacija: 1. Relevantni standardi, 2.
Materijali koji se upotrebljavaju na predmetnoj poziciji, 3. Nain izvoenja radova i 4.
Nain vrenja kontrole. Vano je da izvoa kasnije zaista izvodi radove kako je dao
u metodologiji.
Submittal-i - Na projektu e verovatno postojati procedura za odobrenje materijala
i opreme koja e se ugraivati na projektu. Sastavljanje submitala (podnesaka) i
obezbeivanje uzoraka je na velikim projektima obiman posao za izvoaa, trai
spretne ljude i treba ga poeti na vreme. Pozitivno reen submital je uslov za
nabavku materijala ili podugovaranje izvoenja radova, u suprotnom izvoa rizikuje
da mu izvedeni radovi budu odbijeni. Uz predloge materijala treba dostaviti i

relevantne sertifikate koji e kasnije biti korieni za tehniki prijem i tehniki prijem
poarnoj policiji, tj. Sektoru za vanredne situacije MUPa.
RFI (Request for information) - Sva pitanja u vezi razjanjenja projekta
dostavljaju se pisano, obino na standardnom formularu Projekt menadment
kompanije, sa prilozima.
RFP (Request for proposal) - Projekt Menader ili Fidic inenjer e kroz ovaj
(standardni) obrazac zahtevati od izvoaa dodatnu ponudu za naknadne radove.
RFI (Request for Inspection) - Izvoa e morati da po izvrenoj poziciji pozove
Projekt menadera ili struni nadzor da pregledaju izvrene radove i o tome sastave
zapisnik na standardnom formularu.
Non confirmation report - U sluaju da Projekt menader ii Fidic inenjer smatra
da odreeni radovi nisu izvedeni kako bi trebalo, on e izdati ovaj dokumet sa
uputstvima za dalje ponaanje. Izvoa treba da odgovori, da li prihvata tvrdnje
Projekt menadera i plan aktivnosti kako da se neusaglaenosti otklone.
VO (Variation order) - Izmena ugovora, najee na standardnom formularu
Projekt menadment kompanije sa prihvaenom ponudom ili drugim obrazloenjem
u prilogu. Izmena moe da se odnosi na vrednost ugovora, rok za zavretak radova
ili na oboje.
Dinamika izvoenja radova - Izvoa e verovatno jo kao prilog ponudi morati
da dostavi grubu dinamiku. Po ugovaranju od njega e se traiti detaljna dinamika a
sasvim sigurno i planovi za nedelju dana ili dve nedelje unapred. Ako je Projekt
menader ba detaljan i plan aktivnosti na gradilitu za sutranji dan.
Dnevni izvetaj (Daily report) - Iako po domaem zakonu Izvoa mora da vodi
graevinski dnevnik, od njega e se verovatno traiti da dostavlja dnevni izvetaj
(sa fotografijama). Ovaj izvetaj se obino radi na standardnom obrascu Projekt
menadment kompanije i uglavnom sadri podatke koji se inae unose u
graevinski dnevnik.
Meseni izvetaj (Monthly report) sadri podatke o dinamici izvedenih radova,
ispostavljenim situacijama, usvojenim izmenama ugovora itd.
Sastanci, sastanci i sastanci - dnevni, sedmini, sastanci koordinacije, sastanci
sa projektantima, sastanci sa investitorima, sastanci sa isporuiocima,
specijalizovanim firmama itd. Izvoai treba da raunaju na to da treba da imaju
kompetentne ljude koji e da prisustvuju ovim sastancima. Izvoa treba uvek da
insistira na zapisnicima sa sastanaka, po cenu da ih sam pravi.

Mail-ovi, mail-ovi i mail-ovi - Moderna shvatanja upravljanja projektom

podrazumevaju da uesnici na projektu budu maksimalno informisani o to vie
pitanja. Time se i odgovornost delom prebacuje sa sebe na ostale uesnike. Zbog
toga e u veini mail-ova u cc-u biti nekoliko ljudi iz projekt menadment tima,
investitora, izvoaa, podizvoaa, strunog nadzora. Zbog toga e Projekt
menader ili Fidic inenjer i Odgovorni izvoa radova dobijati oko 100 mail-ova
dnevno a ostali uesnici oko 50. Treba raunati da e svakom od njih biti potrebno
bar 1-2h dnevno za itanje pote i odgovaranje na manji broj pisama.
Safety (bezbednost na gradilitu) - Ovo pitanje e menadment kompaniji biti na
prvom mestu i zahtevae posebnu administraciju, ali je to uglavnom ve regulisana
domaim zakonom, tj. za bezbednost na radu ve postoji obaveza izvoaa da
imenuje lice sa odgovarajuim kvalifikacijama.
Izvoa mora redovno i sistematino da vodi arhivu ovih dokumenata. Veliki broj
ovih dokumenata e zatrebati u nekom trenutku, ne samo zavrne verzije ve i
radne verzije, prepiska, odbijeni predlozi itd.
Projekt menadera domai zakoni prepoznaju samo kao predstavnika investitora i
on ne iskljuuje postojanje strunog nadzora. Zbog toga na projektima mora da
postoji struni nadzor po domaem zakonu, prema kome izvoa mora da ispuni
standardne obaveze.
I na kraju, izvoa je ipak jedini odgovoran za izvedene radove, rok, cenu i kvalitet.
Postojanje menadment kompanije ne prua mu alibi za bilo koji propust u
izvoenju radova. Klasinom izvoau esto e procedure da izgledaju preobimne,
nepotrebne itd. ali je bolje za njega da ih odmah prihvati kao neto to je obaveza
po ugovoru i da sam pronae nain kako e da ih ispuni da obe strane budu
zadovoljne. Spretni izvoa moe i dalje da telefonom rei neka pitanja umesto da
organizuje sastanak, ali o tome treba da napravi zapisnik i prosledi ga na vie
adresa. Izvoa takoe moe da pozove projektanta i usmeno razjasni ta je
potrebno, ali to treba da prati i zvanini zahtev koji Projekt menader prosleuje
projektantu, projektant vraa menaderu, on vraa izvoau. Kako sve to izgleda
zavisie mnogo i od iskustva Projekt menadera i njegovog oseaja za lokalnu
praksu. Iako su procedure u meunarodnim kompanijama standardne, one ne mogu
da se jednako primenjuju u Nemakoj, Rusiji, Africi, kod nas.
Termoizolacija, podsetnik
U arhitektonskim detaljima i predmerskim opisima, na pozicijama termoizolacije,
pored debljine sloja i vrste materijala (kamena ili staklena mineralna vuna, stiropor,
tj. ekspandirani polistiren - EPS ili stirodur, tj. ekstrudirani polistiren XPS), treba jo
najmanje da navedemo protivpoarne karakteristike materijala i specifinu gustinu
materijala.

Ovo je kratki podsetnik koje zahteve treba da ispune termoizolacioni materijali na

razliitim pozicijama u projektima. Podsetnik je uraen na osnovu podataka iz
kataloga renomiranih proizvoaa...
Kosi krovovi:
Meke samonosive ploe kamene mineralne vune, klasa negorivosti A1, spec. gustina
30-40kg/m3
Ravni krovovi:
Tvrde ploe kamene mineralne vune, klasa negorivosti A1, spec. gustina 155185kg/m3, pritisna vrstoa (10% stiljivosti) 60kPa.
Ukoliko se koriste dva sloja termoizolacionih ploa, gornji sloj je debljine 40-50mm,
specif. gustine 175-205kg/m3, pritisna vrstoa (10% stiljivosti) 70kPa a donji sloj
je od mineralnih ploa spec. gustine 105-135kg/m3, pritisna vrstoa (10%
stiljivosti) 35kPa.
Kod obrnutih krovova termoizolacija mora da bude otporna na vlagu. Ukoliko
zadovoljava klasa B1 otpornosti na poar, moe da se primeni ekstrudirani polistiren
XPS (stirodur), specifina gustina 30-45kg/m3.
Ventilisana fasada:
Tvrde ploe kamene mineralne vune, klasa negorivosti A1, spec. gustina 80100kg/m3, vetrozatitna folija nije potrebna.
Ukoliko se koriste dva sloja termoizolacionih ploa spoljanji sloj je spec. gustine 80100kg/m3 a unutranji sloj 40-50kg/m3, takoe vetrozatitna folija nije potrebna.

Klasifikacija graevinskih materijala u

klase gorivosti (DIN 4102):
A1 - potpuno negorivi
A2 - negorivi
B1 - teko zapaljivi ali gorivi

B2 - normalno zapaljivi
B3 - lako zapaljivi
Fasade sa tankim slojem maltera (lepak na mreici 7-9mm):
Tvrde ploe kamene mineralne vune, klasa negorivosti A1, gustina 130-160kg/m3 ili
ako su u pitanju dvoslojne ploe - spoljanji sloj je gustine 165-195kg/m3 a
unutranji sloj oko 90-100kg/m3. Za krivolinijske fasade i fasade sa istupima,
erkerima i sl. praktino je da se koriste lamele mineralne vune irine 150-200mm.
Pritisna vrstoa (10% stiljivosti) treba da je oko 45kPa.... ili
Ploe od ekspandiranog polistirena EPS (stiropora), gustine 16-20kg/m3, ukoliko
nema zahteva za otpornou na poar.
Fasade sa debelim slojem maltera 30-40mm:
Ploe mineralne vune, klasa negorivosti A1, gustine oko 90kg/m3.
Sendvi zidovi:
Lake ploe mineralne vune, klasa negorivosti A1, gustina oko 45kg/m3.
Pregradni zidovi:
Meke samonosive ploe kamene ili staklene mineralne vune, klasa negorivosti A1,
spec. gustina 30-40kg/m3
Podna konstrukcija:
Tvrde ploe kamene mineralne vune, klasa negorivosti A1, za oekivana
optereenja do 3kPa spec. gustina oko 125kg/m3, pritisna vrstoa (10% stiljivosti)
35kPa, za oekivana optereenja vie od 3kPa, spec. gustina vie od 150kg/m3,
pritisna vrstoa (10% stiljivosti) 50kPa... ili
Ploe od ekspandiranog polistirena EPS (stiropora), specifine gustine 20-25kg/m3,
ukoliko nema zahteva za otpornou na poar... ili
Ploe od ekstrudiranog polistirena XPS (stirodur), specifina gustina 30-45kg/m3,
klasa B1 otpornosti na poar, visoke pritisne vrstoe (10% stiljivosti), min. 100kPa
(10t/m2).
Ne zaboravite da u tehnikoj specifikaciji (ili tehnikom opisu) za izolaterske radove
treba navesti i druge zahteve koje termoizolacioni materijal treba da ispuni:
ekoloke i higijenske (zdravstvene) zahteve, koeficijent toplotne provodljivosti ()
prema SRPS EN 12667:2008, faktor otpora difuziji vodene pare () prema SRPS EN
12086:2010, otpor strujanju vazduha (r) itd.
Peskarenje
Nedavno sam na jednom projektu sastavljao predmerski opis za izradu i montau
eline krovne konstrukcije i metodom copy-paste prepisao sa nekog projekta
elinu konstrukciju ispeskirati do stepena istoe Sa 2.5 (ISO 8501-1). A onda
sam se zapitao ta ako me neko od ponuaa pita ta znai Sa 2.5 ili da li mora da

se postigne ba taj zadati stepen istoe? Da li sam moda postavio zahtev kojim u
nepotrebno da poskupim izvoenje radova? Ovo me je navelo da proverim ta znai
ovaj podatak
Korozija je hemijsko-fizika pojava koja izaziva postepeno gubljenje svojstva metala
usled dejstva sredine koja taj metal okruuje. Pri koroziji dolazi do promene
hemijskog sastava materijala, bilo samo na povrini ili u celoj masi, ime je izazvana
promena itavog niza fizikih i hemijskih karakteristika, konstruktivnih svojstava i
estetskih odlika materijala.
Meunarodni standard ISO 8501-1 opisuje etiri nivoa stepena zaralosti metala
koji obino postoje na elinim elementima. Takoe, ovaj standard opisuje odreene
stepene istoe elinih elemenata (koje se odreuju vizuelnim putem), a vre se
kao priprema elinih povrina za bojenje. Ovaj standard vue korene iz vedskog
standarda SIS 05 59 00, pa se u nekim starijim opisima moe nai poziv na ovaj
standard.
Nivoi stepena zaralosti:
Nivo A - povrina elika je pokrivena ljuspicama razliite debljine koje se obrazuju na
povrini vrue valjanih elika i vrsto su vezane za povrinu metala. Sastoje se od
oksida gvoa, hematita i magnetita.
Nivo B - povrina elika je poela da ra, sa povrine su poele da se odvajaju
ljuspice.
Nivo C - sa povrine elika su nestale ljuspice usled zaralosti povrine, pri
posmatranju golim okom vide se jamice nastale od dejstva korozije.
Nivo D - sa povrine elika su nestale ljuspice usled zaralosti povrine, pri
posmatranju golim okom vidi se da su jamice od korozije zahvatile celu povrinu.

Stepen istoe postignut mlazom abraziva:

Sa 1 - Lagano ienje mlazom - Pri posmatranju golim okom, bez uveanja,
povrina treba da je oiena od vidljivih masti, ulja i prljavtine a takoe i od
ljuspica, re, boje i stranih estica koje nisu vrsto vezane za elini element.

Sa 2 - Temeljno ienje mlazom - Pri posmatranju golim okom, bez uveanja,

povrina treba da je oiena od vidljivih masti, ulja i prljavtine a takoe i od
najveeg dela ljuspica, re, boje i stranih estica. Bilo kakvi ostaci neistoe su
vrsto vezani za povrinu elika.
Sa 2.5 - Veoma temeljno ienje mlazom - Pri posmatranju golim okom, bez
uveanja, povrina treba da je oiena od vidljivih masti, ulja i prljavtine i od
ljuspica, re, boje i stranih estica. Bilo kakvi ostaci neistoe mogu da se vide
samo u tragovima u vidu mrlja i traka.
Sa 3 - ienje do dobijanja izgleda istog elika - Pri posmatranju golim okom,
bez uveanja, povrina treba da je oiena od vidljivih masti, ulja i prljavtine i od
ljuspica, re, boje i stranih estica. Povrina elika treba da ima jednolinu boju
metala.
Priprema metalnih povrina za bojenje je najvaniji segment u procesu antikorozivne
zatite. Primena najkvalitetnijih materijala, uz potovanje svih tehnolokih zahteva
procesa bojenja, ostaju skoro bez ikakvih rezultata ako se priprema podloge obavi
nestruno.
Peskarenje je najefikasnijii nain za ienje povrine elika. To je postupak pri kome
se mlazom abrazivnog materijala (pesak, eline kuglice, korund, elini opiljci i sl.)
pod pritiskom od 7 - 7,5 kg/cm2 i potronjom komprimovanog vazduha od 3.000 do
4.500 lit/min brusi, hrapavi ili matira povrina. Posle obrade, povrina se isti
usisivaem, suvim i istim vazduhom ili istom etkom.

Kako se obraunavaju radovi na polaganju tapeta

Nekoliko puta sam se uverio da su, ak i profesionalci koji se bave polaganjem

tapeta, u zabludi kada je u pitanju nain merenja izvrenih radova na ovoj poziciji.
Uglavnom su uvereni da se ovi radovi obraunavaju kao i bojenje zidova, to nije
sasvim tano.
Nain merenja i obrauna radova na polaganju tapeta dat je u standardu SRPS
U.F2.014:1978 (Tehniki uslovi za izvoenje tapetarskih radova).
Razlika u obraunavanju koliine izvrenih radova na polaganju tapeta i bojenju
zidova je kod odbijanja otvora. Kod polaganja tapeta od izmerene povrine ne
odbijaju se otvori veliine do 1m2. Za vee otvore odbija se razlika vea od 1m2.
Kod bojenja zidova od izmerene povrine ne odbijaju se otvori veliine do 3m2. Za
vee otvore odbija se razlika vea od 3m2. Kao otvori se smatraju prozori, vrata,
plakari, pregrade, ugraene pei i sl.
Izvoa koji nije upoznat sa ovim standardom moe da se suoi sa injenicom da
mu nadzor priznaje osetno manje koliine izvrenih radova, od onih koje je on
smatrao da je izvrio. Da bi se ovo izbeglo, dobro bi bilo da projektant u
predmerskom opisu pozicije polaganja tapeta, navede i nain obrauna, barem ovog
osetljivog dela koji se odnosi na odbijanje otvora.
Polimercementni hidroizolacioni premazi za hidroizolaciju sanitarnih
vorova
Na projektu, na kome sam nedavno bio angaovan, primenjeni su polimercementni
hidroizolacioni premazi za hidroizolaciju sanitarnih vorova. Na poetku izvoenja
radova i sam sam bio skeptian prema ovom, za mene novom materijalu. Meutim,
uraeno je vie od 150 sanitarnih vorova i iako se u par kupatila desilo da se iz
razliitih razloga izlije velika koliina vode, materijal nije pokazao slabost ni na
jednom mestu...
Po mom iskustvu razlika u ceni ovog materijala u poreenju sa klasinom
hidroizolacijom od bitumenskih traka nije znaajna. U zavisnosti od toga koji
proizvod se primenjuje i sa kojim sistemom klasine hidroizolacije uporeujemo,
ovaj materijal moe biti malo jeftiniji ili malo skuplji. S obzirom da hidroizolacija
sanitarnih vorova na projektima obino predstavlja procentualno minimalnu stavku,
to na ovoj poziciji male oscilacije u ceni ne mogu da znaajno utiu na budet
projekta.
Polimercementna hidroizolacija se sastoji od cementa i polimernih i mineralnih
dodataka koji obezbeuju spreavanje prodora vode, pri emu je sauvana relativno
visoka paropropusnost. Moe da bude jednokomponentni ili dvokomponentni.
Dvokomponentni premazi po pravilu imaju veu elastinost.

Podloga (cementna kouljica na podovima i cementni malter na zidovima ili zidovi

od gips kartona) treba da je ista, bez masnoa, tronih materijala, praine i sl.
Ukoliko je potrebno, pre nanoenja polimercementnog maltera povrina treba da se
izravna a zatim dobro pokvasi, ali bez akumulacije vode. Pre nanoenja treba
popuniti rupe oko prodora cevi vodovoda i kanalizacije kroz zidove.
Polimercementni malter se nanosi etkom ili prskanjem u dva ili tri sloja, zavisno od
vrste proizvoda i zahteva prostorije. Svaki pojedinani sloj treba da se osui pre
nanoenja sledeeg. Debljina svakog sloja je najee od 1-2mm, po uputstvu
proizvoaa. Na sastavima podova i zidova i spoju sa podnim slivnikom, treba
koristiti fleksibilni cementni premaz uz lokalno armiranje trakom od staklenog voala
ili poliester tkanine, brzovezujui git ili drugi proizvod po preporuci proizvoaa. Du
spojeva poda i zidova se nanosi 12-15cm irok premaz u koji se, dok je sve,
utiskuje armaturni materijal irine 10cm. Sledei sloj se nanosi kada se prethodni
osui.
I na kraju, ove proizvode ne treba meati sa penetratima. Penetrati samo spolja
podseaju na maltere ali u sebi sadre hemijski aktivne supstance koje
omoguavaju hidroizolacionom premazu da duboko prodire u betonsku podlogu pod
dejstvom osmotskih sila, pri tome se hemijskim procesom stvaraju nerastvorivi
kristali koji u potpunosti zatvaraju pore i mikropukotine u betonu.
Kod hidroizolacije bitumenskim trakama najee se na ab ploi radi sloj za pad,
zatim hidroizolacija, a preko hidroizolacije cementna kouljica na koju se lepi
keramika ili se keramika ugrauje na materijalu (u cementnom malteru) preko
hidroizolacije. Minimalna debljina ovih slojeva je (na najniem delu - kod slivnika)
4cm sloj za pad + ~1cm hidroizolacija + 4cm cementna kouljica + 1cm keramika
na lepku = priblino 10cm. Sa ovakvom debljinom slojeva poda u sanitarnom voru
gotovo sigurno ne moemo da izbegnemo prag. Da bi ga izbegli, moramo da
iskljuimo sloj za pad, a hidroizolaciju postavimo na ab plou (to je prihvatljivo
reenje). U tom sluaju e ukupna debljina slojeva poda biti manja, ali hidroizolacija
nee biti u padu prema slivniku.
Kada se primenjuje polimercementna hidroizolacija, preko hidroizolacionog
premaza se direktno lepi keramika, tako da nije potreban sloj za pad ve se radi
cementna kouljica u padu. Ukupna debljina slojeva je (kod slivnika) 4cm cementna
kouljica u padu + 2-5mm polimercementni premaz u dva ili tri sloja + 1cm
keramika na lepku = priblino 5.5cm. Uteda u materijalu je oigledna, takoe i u
vremenu jer se radi jedna pozicija manje (sloj za pad). Lepak kojim se lepe
keramike ploice mora da bude kompatibilan sa hidroizolacionim premazom.
Primenom polimercementnih premaza izbegava se i po pravilu lo detalj
malterisanja holkera slojem maltera preko hidroizolacionih traka. Ovaj tanki sloj
maltera je uvek slabo vezan za bitumenske trake, a pritom se preko njega lepi
keramika.

Ovi materijali mogu da se koriste i za hidroizolaciju terasa (naravno, treba proveriti

da li je to u skladu sa uputstvima proizvoaa, tj. kako se materijal ponaa na
mrazu).
ta su to -e ()?
U detaljima u ruskim projektima ne retko sreemo drvocementne ploe
(-e ), dok sline proizvode u naim projektima nisam
primetio. Ove ploe u arhitektonskim detaljima mogu da zamene malter na rabicu
na zidovima atike, limove za zatvaranje prostora izmeu vertikalnih nosaa u
bravarskim konstrukcijama kod panelne gradnje, mogu da se koriste kao zatita
vertikalne hidroizolacije na temeljnim zidovima umesto zida od opeke...

Drvocementne ploe mogu da se lako seku, frezuju, bue i poliraju. Dobra su

podloga za boju, polaganje tapeta, obradu keramikom, polaganje linoleuma itd.
Koriste se za unutranje i spoljanje suvomontane radove, naroito za:
- sendvi panele zidova industrijskih objekata;
- pregrade otporne na poar;
- izravnavanje podova;
- podignute (kompjuterske) podove;
- podlogu za krovni pokriva ravnog krova;
- zidove instalacionih ahtova;
- izgubljenu oplatu;
- ograde itd.
Neke fiziko - tehnike osobine su:

-gustina 1100 - 1400 kg/m3;

-vlanost 93 %;
-koeficijent provoenja toplote 0.216 Wt/mK za ploe debljine 8mm, 0.229 Wt/mC
za ploe debljine 24mm.
Cena ploa u Rusiji (sa pdv-om bez transporta) kree se od oko 5-6 USD/m2 za ploe
debljine 8mm, 5,25-7,5 USD/m2 za ploe debljine 12mm i 8,5-11 USD/m2 za ploe
debljine 20mm.
Ove ploe istiskuju iz upotrebe azbestno-cementne ploe, jer su po ceni vrlo
pribline a poseduju sve neophodne ekoloke, higijenske i zdravstvene zahteve
(nemaju u svom sastavu azbest ni formaldehide).

ta nije loe da znamo o silikonima...

Silikonima na gradilitu obino nazivamo sve materijale za zaptivanje spojeva i
lepljenje koji se isporuuju u kartuama ili kobasicama. Vrlo esto, ali ne uvek, ovo
jesu materijali na bazi silicijuma, elementa koji je posle kiseonika
najrasprostranjeniji element u prirodi, u pesku, stenama i mineralima u obliku
silikata i kao silicijum dioksid.
Silikoni i zaptivni kitovi se danas koriste u graevinarstvu za spreavanje prodora
vlage u objekat (najee za zatvaranje fuga na limenim opivkama, na spoju
prozora i vrata sa fasadom, za ispunu pukotina kod prodora cevi kroz zidove itd.), za
spreavanje prodora zvuka kroz pukotine, za popravke pukotina iz dekorativnih
razloga, ispunu dilatacijskih fuga i lepljenje manjih elemenata (prozorskih banaka,
gazita, pragova, sokli, kablovskih kanala, ploica sa oznakama i sl.).
U emu se ovi proizvodi razlikuju jedni od drugih?
Ako naiete da na pakovanju ili u tehnikom listu pie da je proizvod u skladu sa ISO

11600, F25, LM, ta to znai? Probajte da to pitate kolege na gradilitu. Verovatno

ranije nisu obratili panju na ove oznake. Ako im objasnite znaenje svakog slova,
zasluiete njihovo potovanje...
Po standardu SRPS EN ISO 11600:2009 (Graevinske konstrukcije - Proizvodi za
zaptivanje spojeva - Klasifikacija i zahtevi za smese za ispunjavanje spojnica) ovi
materijali se dele na dva osnovna tipa:

Tip G - koristi se na spojevima izmeu stakala;

Tip F - koristi se za spojeve izmeu ostalih materijala.
Sledea podela je na klase i pokazuje koliko je materijal otporan na pomeranja

(kapacitet pomeranja) i izraava se u procentima:

Klasa
Klasa
Klasa
Klasa

25 - kapacitet pomeranja 25% (za tipove G i F)

20 - kapacitet pomeranja 20% (za tipove G i F)
12.5 - kapacitet pomeranja 12.5% (samo za tip F)
7.5 - kapacitet pomeranja 7.5% (samo za tip F)

Materijali klase 20 i klase 25 se dalje dele prema osobinama pri istezanju

(elastinost) na subklase (EN ISO 8340):
LM - nizak modul (low modulus) i
HM - visoki modul (high modulus).
Materijali klase 12.5 se dele prema elastinosti na:

E - elastine i
P - plastine.

Materijali klasa 20 i 25 su uvek elastini a materijali klase 7.5 uvek plastini.

Uz oznaku materijala u formi ISO 11600 - TIP - KLASA - SUBKLASA ponekad su i
pridodate oznake koje pokazuju na kakvoj je podlozi testiran materijal, M1 i M2
oznaavaju malter, G - staklo, A - anodizirani aluminijum, p - podlogu sa prajmerom
i up - podlogu bez prajmera.

Prvi komercijalni proizvodi na bazi silikona pojavili su se 40-ih godina prolog veka u
avio industriji. U poetku su bili izuzetno skupi (oko 200 maraka/kg) da bi se
primenjivali u graevinarstvu. Razvojem tehnologije neorganskih polimera i
konkurencijom izmeu amerikih i evropskih (nemakih) proizvoaa cena je
opadala, tako da su se ovi materijali izborili za iru primenu.
Za izbor pravog materijala u konkretnom sluaju, za arhitekte su vanije preporuke
proizvoaa:

O doputenim irinama spojnica - najee proizvoai preporuuju irine spojnica

od 10 - 35mm, za neke materijale preporuuju minimalne irine spojnica 5mm ili
ree 3mm. Dubina spojnica bi trebalo da je u odnosu na irini u rasponu 1:1 do 1:2
(za spojnicu irine 10mm - dubina ~8mm, za 30mm - dubina ~15mm).
O dozvoljenoj temperaturi podloge i vazduha u eksploataciji - naroito je vana za
materijale koji se ugrauju u kontaktu sa spoljanjom sredinom (fasada, krov). esto
je dozvoljena temperatura od -40C do +70C. Takoe je vana i dozvoljena
temperatura na kojoj treba da se vri ugradnja proizvoda, npr. uobiajeno je +5C
do +40C.
Preporuke na kojim podlogama ne bi trebalo da se koriste materijali, npr. na
podovima uopte, na bitumenskim podlogama, EPDM-u, gumi itd. Za primenu masa
u dodiru sa prirodnim kamenom proizvoai esto preporuuju da se prethodno
kontaktira njihova tehnika sluba. Podloga po pravilu treba da je ista, suva, bez
masti, praine i rastresitih delova.. Neki materijali imaju bolju adheziju za porozne
podloge, nekada se za porozne povrine se koristi prajmer.
Iz estetskih razloga vano je da li su mase otporne na UV zraenje. Takoe, neke
materijale smemo da bojimo a neke ne.
Preporuke za primene na specijalnim mestima, kao to su povrine stalno izloene
dejstvu vode, higijenski zahtevi u prostorima za pripremu hrane, otpornost na
hemijske uticaje, otpornost na poar itd.
Arhitektama je manje vana hemijska priroda materijala, da li je u pitanju
jednokomponentna ili dvokomponentna masa, na bazi poliuretana, hibrida
poliuretana, epoksidnih smola itd.
Jedno iskustvo sa kontrolom kvaliteta - SGS
Kompanija u kojoj sam bio angaovan je za svog klijenta, za projekat u Beogradu,
posredovala na pronalaenju proizvoaa i uvozu bambusovog parketa u ukupnoj
koliini od etiri kontejnera. Internetom smo kontaktirali proizvoae i prodavce iz
celog sveta i najpovoljnijeg proizvoaa pronali u Kini. Proizvoa nam je vrlo
profesionalno odgovorio na sva pitanja i poslao uzorke brzom potom. Meutim, s
obzirom da sa proizvoaem nismo imali nikakvo prethodno iskustvo, opravdano
smo brinuli da li e materijal koji dobijemo biti tog kvaliteta kao to su poslati uzorci
i u koliinama koje smo ugovorili. Zbog toga smo se odluili da angaujemo
kompaniju SGS za kontrolu kvaliteta i koliine isporuenog materijala. Sa
proizvoaem je dogovoren nain plaanja L/C (akreditiv), a jedan od uslova za
naplatu je bio i sertifikat kompanije SGS.

vajcarska kompanija SGS osnovana je 1878. godine i danas je jedna od najveih

kompanija u svetu na polju kontrole kvaliteta i izdavanja sertifikata. Potpuno
nezavisna, SGS se ne bavi proizvodnjom, trgovinom ni finansijskim poslovima to
obezbeuje njihovu objektivnost. Mrea SGS-a obuhvata oko 140 zemalja, 850 ofisa,
330 laboratorija i preko 30 000 zaposlenih.
Prvi kontakt sa SGS-om ostvaren je sa njihovom centralom u enevi. U prvom pismu
dali smo krai opis proizvoda koje elimo da uvezemo iz Kine i za koje parametre
posebno elimo da izvrimo kontrolu. U pitanju su bili sledei proizvodi:
-Parket od bambusa dimenzija 15x96x960mm sa vertikalnom strukturom, zavrno
obraen i spreman za ugradnju;
-Sokla za parket, od bambusa 15x80x1000mm.
Posebno nas je interesovalo da se kontrolom utvrde podaci o dimenzijama i
vlanosti materijala kao i odstupanja u teksturi, strukturi i boji u odnosu na uzorak.
Nismo zahtevali laboratorijska ispitivanja.
Plaanje akreditivom (letter of credit - L/C) koristi se kada posluju partneri koji
nemaju poverenje jedan u drugog. Banka jednog partnera je A i ona treba za svog
klijenta da plati uslugu ili robu partneru ija je banka B, ali tek poto se uveri da je
ispunjeno ono to je njen klijent ugovorio. Banka B eli da bude sigurna da e joj
banka A uplatiti novac kada njen klijent preda ugovorenu robu. Zbog toga banka
A i banka B pronalaze renomiranu banku C u koju obe imaju poverenja. Banka
A uplauje novac banci C koja e taj novac proslediti banci B kada budu
ispunjeni odreeni uslovi, koje dokazuje banka B. U naem sluaju uslov za
transfer novca iz banke C u banku B kineskog partnera je bila potvrda da je
poiljka utovarena na brod i sertifikat kompanije SGS.
L/C obavezno treba da je:
1.
2.
3.
4.

neopoziv (irrevocability)
prenosiv (transferable)
deljiv (divisible) i
potvren (confirmed).

Plaanje akreditivom (letter of credit - L/C) koristi se kada posluju partneri koji
nemaju poverenje jedan u drugog. Banka jednog partnera je A i ona treba za svog
klijenta da plati uslugu ili robu partneru ija je banka B, ali tek poto se uveri da je
ispunjeno ono to je njen klijent ugovorio. Banka B eli da bude sigurna da e joj
banka A uplatiti novac kada njen klijent preda ugovorenu robu. Zbog toga banka
A i banka B pronalaze renomiranu banku C u koju obe imaju poverenja. Banka
A uplauje novac banci C koja e taj novac proslediti banci B kada budu
ispunjeni odreeni uslovi, koje dokazuje banka B. U naem sluaju uslov za
transfer novca iz banke C u banku B kineskog partnera je bila potvrda da je

poiljka utovarena na brod i sertifikat kompanije SGS.

L/C obavezno treba da je:
1.
2.
3.
4.

neopoziv (irrevocability)
prenosiv (transferable)
deljiv (divisible) i
potvren (confirmed).

U sledeem koraku dogovorili smo nain vrenja inspekcije, poslali uzorke, postojeu
dokumentaciju i definisali pitanja plaanja usluge. Opredelili smo se za jedan od
njihovih standardnih metoda inspekcije za ovakav tip proizvoda.
Ovaj metod podrazumeva da u trenutku kada je 80% robe spakovano i spremno za
transport, agent SGS-a vri ispitivanja tako to po principu sluajnog uzorka
kontrolie odreenu koliinu spremljenih proizvoda. U naem sluaju to je bilo 500
kom. parketnih daica i 200 kom. sokle.
Po izvrenoj kontroli SGS je poslao izvetaj iz koga se jasno videlo da parket po
dimenzijama, teksturi i strukturi odgovara poslatom uzorku a da postoje odstupanja
u boji, to smo prihvatili jer je to uobiajeno za ovu vrstu proizvoda. Meutim, sokla
je bila drugaijeg poprenog preseka. Lokalni agent SGS-a iz Kine nam je uz izvetaj
poslao digitalne fotografije pripremljene sokle i traio odgovor da li moe da izda
sertifikat da proizvod odgovara naim zahtevima. Konsultovali smo klijenta i doneli
odluku da ovakvu soklu ne prihvatimo. Sa kineskim proizvoaem je dogovoreno da
se rok isporuke pomeri za dve nedelje (rok u kome je on mogao da proizvede
elemente sokle kakvi su i ugovoreni), a trokovi nove inspekcije SGS-a pali su na
njegov raun.
Prilikom sledee inspekcije roba je zadovoljila po svim parametrima za koje smo
traili kontrolu i ceo posao je uspeno zavren.
Ono to itaoca sigurno zanima je cena ovakve usluge. Obzirom da moda nije
korektno rei tanu cenu, rei u da je ona bila reda veliine nekoliko hiljada
vajcarskih franaka, to je bilo sasvim prihvatljivo s obzirom na vrednost celog posla
i na mogue rizike koje nosi posao sa nepoznatom kompanijom.
Smatram da je interesantno i to da je ceo posao, dakle sva korespodencija sa
kineskim proizvoaem i kompanijom SGS, zavren preko interneta, tj. obavljen je
samo jedan telefonski razgovor.
Pozicije sa gips-kartonom - kratki podsetnik
Ukoliko se neko vreme ne sreem sa konstrukcijama sa gips kartonom i sam
zaboravim neke osnovne podatke, nazive profila, dimenzije itd. Zbog toga je i

nastao ovaj podsetnik... Pozicije u kojima se najee sreemo sa konstrukcijama sa

gips-kartonom su:
-sputeni plafoni,
-obloge zidova na podkonstrukciji,
-pregradni zidovi i
-lepljenje gips-karton ploa na masivne zidove.
Kratak pregled najee primenjivanih profila:
CW - koristi se za vertikale pregradnih zidova, dimenzije su najee 50 ili 75 ili 100
x 50mm.
UW - horizontale u koje se fiksiraju CW profili, najee dimenzije su 50 ili 75 ili 100
x 40mm.
CD - profili za sputene plafone i oblaganje zidova, dimenzije 60 x 27mm.
UD - ivini profil u koji se fiksiraju CD profili, dimenzije 28 x 27mm.
C - manji profili za sputene plafone i oblaganje zidova, 18 x 45mm.
U - manji ivini profili za C profile, 20 x 30mm.

Najee se koriste ploe debljine 12,5mm i 9mm. Ako ste izvoa ili nadzor
proverite da li je debljina ploa precizirana u predmerskom ili tehnikom opisu.
Kod prostorija sa poveanom vlagom koriste se gips karton ploe otporne na vlagu
(impregnirane). Ukoliko postoje posebni zahtevi da zidovi budu otporni na poar,
proveriti koje od ploa sa poveanom otpornou na poar mogu da zadovolje
zahteve.
Vijci za privrivanje gips-karton ploa za podkonstrukciju treba da su na rastojanju
25cm za zidove i oko 17cm za plafone (est razmaka na 1m duine). Glave vijaka
treba da su utopljene u dubinu ploe oko 1mm. Fiksiranje ivinih profila treba da je
na rastojanjima ne veim od 50cm. Nosei profili se fiksiraju najmanje na tri mesta
svaki i na rastojanjima ne veim od 1m.
Sputeni plafoni:

Podkonstrukcija se najee sastoji iz dva reda unakrsnih CD profila, standardni

razmak izmeu profila u gornjem redu je 1,0m a razmak izmeu profila u donjem
redu je 50cm.
Podkonstrukciju za plafon fiksirati rafovima sa metalnim tiplovima jer plastini
tiplovi mogu vremenom da popuste.
Spoj zida i plafona se ispunjava belim akrilom.
Osim profila za podkonstrukciju koje proizvode renomirane kompanije (Rigips,
Knauf itd.), na gradilitima se esto sreu profili koje proizvode manje radionice.
Izvoai ih kupuju da bi utedeli, a u nekim sluajevima montane firme prave svoju
podkonstrukciju. Ovakav materijal ne treba odbacivati ali treba biti oprezan,
naroito kod zahtevnijih konstrukcija. Za svaki sluaj treba proveriti da li je
podkonstrukcija testirana i da li ima sertifikate.
Pregradni zidovi:
Standardno rastojanje izmeu vertikalnih profila u zidovima je 60cm (to je i
modularna mera za ploe termoizolacije).
Po Rigips-ovom katalogu pregradni zidovi sa CW profilima 50mm, jednostruko
obloeni gips-karton ploama, ne treba da su vii od 3,0m. Sa CW profilima 75mm
visina ne treba da je vea od 3,75m. Ukoliko se zidovi sa profilima CW 75mm obloe
dvostruko, visina moe da bude do 4,25m.
Po katalogu Knauf-a (na ruskom jeziku) za zidove sa vertikalnim profilima CW50
na rastojanju 600mm doputa se visina zida 2,6m, na rastojanju 400mm - 3,0m, na
300mm - 3,3m.Za zidove sa vertikalnim profilima CW75 na rastojanju 600mm
doputa se visina zida 3,0m, na rastojanju 400mm - 3,5m, na 300mm - 4,0m.
Ukoliko se zid oblae keramikom, vertikalne profile u zidovima raditi na rastojanjima
40cm.
UW profile na podovima i plafonima obloiti samolepljivom trakom za zvunu
izolaciju.
Podkonstrukcija na vratima se dodatno ojaava UA profilima.
Instalacioni zidovi u kupatilima se izvode sa dvostrukom podkonstrukcijom (zbog
cevi veih prenika). Za poveanje krutosti i stabilnosti, odvojene potkonstrukcije se
povezuju manjim komadima gips karton ploa irine oko 30 cm, koje se vijcima
privruju na CW-profile. Za zidove uobiajene spratne visine ovo ojaanje se radi
na dva mesta po visini.

Kod prodora instalacija iz zida treba izrezati otvor u gips kartonu iri za 10mm od
prenika cevi i tu upljinu ispuniti trajno elastinim fungicidnim kitom (ako
proizvoa kita to zahteva, prethodno podlogu premazati prajmerom).
Lepljenje gips-karton ploa na masivne zidove:
Kod lepljenja gips-karton ploa na masivne zidove ploe treba da su takvih
dimenzija da pokrivaju celu visinu zidova (visina ploe = visina zida - 15mm). Ploe
se od poda izdiu za 10mm (podlokama od komadia gips kartona), na vrhu ostaje
zazor oko 5mm.
Lepak se nanosi u vidu pogaa i to u tri vertikalna reda po irini ploe za ploe
debljine 12.5mm i u etiri vertikalna reda za ploe debljine 9.5mm. Ploe se ravnaju
ravnjaama koje zahvataju tri ploe. Kod oblaganja prozorskih nia ili izboenja u
prostoriji, vezivom se prekriva puna povrina ploe. Kada se oblae neravna ili
oteena povrina zida, na razmacima od 60cm se lepe uske vertikalne trake od
gips-karton ploa, a ako podloga nije dovoljno nosiva, trake se dodatno privruju
tiplovima i vijcima u zid (vertikalni razmak tiplova i vijaka je oko 60cm). Na tako
poravnate uske trake lepe se cele ploe debljine 12,5mm.
Obloge zidova na podkonstrukciji:
Kod obloga zidova C ili CD profilima standardno rastojanje izmeu vertikalnih profila
je 60cm, rastojanje izmeu distancera po vertikali je 130cm.
Dvostruko oblaganje predvideti kada su na zidu predviene aplikacije od livenog
gipsa i kada se zid oblae keramikom ili kamenom (podkonstrukciju raditi gue,
najmanje na 2/3 uobiajenih raspona).
U ili UD profili se na podovima i plafonima oblau samolepljivom trakom za zvunu
izolaciju, to se u naoj praksi najee ne radi. Ispod distancera se takoe lepi
traka za zvunu izolaciju. Proveriti da li se ovo posebno zahteva u tehnikom ili
predmerskom opisu...
Razmislite da li treba predvideti parnu branu preko termoizolacije, kada se oblau
fasadni zidovi ili krov (zavisi od materijala od kojih je sastavljen fasadni zid ili krovni
sendvi). Najbolji rezultati se postiu kada se takve konstrukcije dvostruko obloe
gips karton ploama a parna brana postavi izmeu te dve ploe. Ovakvo reenje je
skuplje za cenu jedne gips-karton ploe, oko 5 evra/m2.
Ko sve ima pravo da radi glavne projekte?
Ovde elim da ukaem na jedan nedostatak naeg Zakona o planiranju i izgradnji,

koji, po meni, ne daje odgovor na krajnje jednostavno pitanje iz naslova teksta

Prema lanu 126 Zakona o planiranju i izgradnji "Tehniku dokumentaciju za
izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice,
odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar za izradu tehnike
dokumentacije".
Jo kada sam prvi put proitao Zakon o planiranju i izgradnji pitao sam de da li taj
odgovarajui registar zaista postoji i gde se nalazi?
Ukratko, zakljuujem da po Zakonu o planiranju i izgradnji privredno drutvo da bi
se bavilo projektovanjem treba ili da bude upisano u odgovarajui registar koji ne
postoji(?) ili da je registrovano u APR-u sa ifrom pretene delatnosti 7112 Inenjerske delatnosti i tehniko savetovanje (projektovanje se i ne pominje), ali to,
koliko znam, nigde ne pie(?)
Praksa pokazuje da ako su privredno drutvo ili preduzetnik registrovani u Agenciji
za privredne registre (u daljem tekstu APR) sa ifrom pretene delatnosti 7112 Inenjerske delatnosti i tehniko savetovanje (primeujem da se projektovanje ne
pominje), onda je stvar jasna. Oni mogu da izrauju glavne projekte. Da ne bi bilo
zabune, ovo se NE odnosi na glavne projekte za izgradnju objekata za koje
graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo
Ovo pitanje me je posebno zainteresovalo tokom prole godine, kada sam bio
zaposlen u firmi ija pretena delatnost nije uvena ifra 7112, a bio sam u prilici
da ugovorim posao izrade projekta. Razmiljao sam na sledei nain:
1. Da bi privredno drutvo izraivalo projekte treba da bude registrovano u APR-u sa
pretenom delatnou 7112;
2. Ako je privredno drutvo ve registrovano za neku drugu delatnost onda bi ono
trebalo da se registruje i za delatnost 7112.
3. U miljenju registratora Agencije za privredne registre (na njihovom web site-u)
stoji da "Uzimajui u obzir odredbu Zakona o privrednim drutvima, privredni
subjekti prijavljuju za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre
samo jednu, pretenu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po
samom Zakonu da ih privredni subjekt moe obavljati, osim onih za koje je potrebna
saglasnost, dozvola ili drugi akt dravnog organa - naknadna saglasnost dravnog
organa". Naknadna saglasnost dravnog organa za projektovanje koliko znam ne
postoji, ovde se misli na saglasnosti koje se daju za trgovinu lekovima, eksplozivnim
sredstvima, za registraciju banaka, osiguravajuih drutava i sl.
Iz prethodnih taaka zakljuio sam da bilo koje privredno drutvo moe da se bavi
projektovanjem, po Zakonu o privrednim drutvima. Ali, pitao sam se da li se to kosi
sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Obratio sam se Ministarstvu i dobio vrlo
dvosmislen odgovor koji se svodi na sledee: miljenja smo da u konkretnom

sluaju nema smetnji da privredno drutvo izrauje tehniku dokumentaciju ako

ispunjava uslove propisane i Zakonom o planiranju i izgradnji(?!?) Dakle, umesto
konkretnog odgovora, dobio sam odgovor koji u sebi sadri pitanje. Pravniki, nema
ta!
Sa ovim pitanjem sam se obratio i naoj Inenjerskoj komori, ali odgovor nisam
dobio.
Ukoliko Vi znate odgovor na ovo pitanje, biu Vam zahvalan ako ga podelite sa
itaocima ovog teksta... Takoe, pozivam Vas da podelite sa nama neke druge
pravne "zavrzlame" na koje ste naili u praksi. Ako ne moemo da ih promenimo, da
se barem nasmejemo...
Ugovaranje radova - jedan ili vie ugovora?
Pre ugovaranja izvoenja radova mnogi investitori su u dilemi da li da izvoenje
radova povere jednoj firmi ili da posebno ugovore graevinske radove, posebno
izvoenje instalacija, pa ak da iz ugovora za graevinske radove iskljue ugradnju
fasadne stolarije, polaganje keramike, ugradnju unutranje stolarije itd. Toj dilemi
dodajem i pitanje nabavke materijala i skuplje opreme...
Kada god sam bio u prilici da dam miljenje investitorima za koji model ugovaranja
da se odlue, savetovao sam im da se opredele za jednog izvoaa i da se to
manje petljaju sa nabavkom materijala i opreme. A evo i zato...
Danas vie nema velikih izvoakih firmi koje u svom sastavu imaju i graevinski i
instalaterski deo, kao i ekipe za zavrne radove. Firme koje izvode graevinske
radove imaju manji broj stalno zaposlenih ljudi, pa na projektima angauju
podizvoae, instalaterske firme, firme za zavrne radove i montane firme, sa
kojima po pravilu imaju dugoronu saradnju. Glavni motiv investitora zbog ega se
odluuju da izvoenje instalacija ugovore direktno sa podizvoaima je da utede
oko 10% vrednosti njihovih ugovora, koliko se po njihovom miljenju ugrauje
izvoa koji ih angauje. I tu su u pravu. Drugi motiv investitora je da jedan veliki
ugovor podeli na vie manjih, kako bi rizik da neto ne krene kako ne treba podelio
na vie manjih rizika. I to ima logike. Meutim....
Ako se tenderska procedura pravilno sprovede, pitanje je da li e izvoa, ukoliko
podigne cene svojih podizvoaa za 10 ili vie procenata dobiti na tenderu. U toku
pregovora koji slede pre ugovaranja, treba nastojati da se ovaj procenat razumno
umanji. Drugo pitanje je ta i koliko investitor zaista plaa kroz ove procente? Ako je
vrednost ugovora svih podizvoaa npr. 500.000 evra, onda kroz ove procente
investitor izvoau plaa ukupno oko 50.000 evra. Ako ugovor traje godinu dana,
onda su njegovi trokovi po ovom osnovu oko 4.000 evra meseno. Ako je uspeo da
u procesu ugovaranja smanji ove trokove, onda to vie nije oko 4.000 evra ve

moda i 2 - 3 hiljade meseno, to je (malo bolja) plata jednog oveka. ta investitor

za ovaj novac dobija, tj. ta e ga svakako kotati ako na ovom delu utedi...
1.Instalaterske i montane firme po pravilu daju nie cene izvoau sa kojim imaju
stalnu saradnju, nego to e dati cenu direktno investitoru, sa kojim rade prvi put i
moda nee vie nikada raditi.
2.Kada se podizvoa pojavi na gradilitu, on e traiti prostor za presvlaenje i
odmor (ishranu) radnika i manji magacin za svoj alat i materijal pa ukoliko izvoa
nije u obavezi da mu to obezbedi, ovim e morati da se bavi investitor.
3.Izvoa koji izvodi graevinske radove organizovae za sebe vertikalni transport.
Ukoliko nema koristi od radova koje izvode podizvoai, on nije duan da njima
obezbedi vertikalni transport. Ukoliko probate da ga na to obaveete ugovorom, eto
novih pitanja, kada, kako, u kojoj meri...
4.Takoe, izvoa e za svoje radove da montira skelu ija je cena ula u njegove
pozicije radova. Stvar njegove dobre volje je da dozvoli podizvoaima da koriste tu
skelu. Ako podizvoai za svoje radove montiraju svoju skelu, onda se trokovi
dupliraju.
5.Izvoa e za sebe da organizuje i odrava gradiline elektro instalacije, a ukoliko
ih ustupa podizvoaima onda e trokove najverovatnije morati da snosi investitor.
6.Za svoje radnike i radove izvoa e obezbediti vodu i sanitarne vorove, to
najee posebno ne naplauje. Ukoliko i ostali podizvoai koriste ove instalacije,
trokove odravanja e verovatno morati da plati investitor ili odravanja nee ni
biti, to za gradilite svakako nije dobro.
7.Slino pitanje moe da se pojavi i u vezi sa uvarskom slubom.
8.Isti problem pojavie se sa ienjem objekta i odvozom uta. Nema tog
predstavnika investitora ili nadzora koji moe da utvrdi da li je ut i ostali otpad
ostavio podizvoa za elektro instalacije, vodovod i kanalizaciju, termotehniar ili
neko etvrti. Investitor e pokuati da pritisne podizvoae da svako isti otpad za
sobom, ali kada to ne bude uspelo, morae sam da organizuje i plati periodina
ienja.
9.Izvoa odgovara za dinamiku radova. Ukoliko on ne odgovara za rad podizvoaa
(jer ih ne plaa) razloga za kanjenje e uvek biti. Kasni se sa malterisanjem jer
podizvoa nije ispitao instalacije itd. Izvoa je taj koji treba da obavesti
podizvoaa da je neka od prostorija spremna za izvoenje njegovih pozicija ili da
svoje radove uskladi tako da podizvoaima omogui da rade to efikasnije. Ako od
toga nema koristi onda to od njega ne treba oekivati...

10.Greke u projektu se deavaju i kod najpedantnijih projektanata. ta se deava

kada je npr. regal sa elektro instalacijama proao upravo tamo gde jedino moe da
proe kanalizaciona cev ili kanal za ventilaciju. U redu, odgovoran je projektant. Ali
ak ako je projektant angaovan i na izvoenju radova, greka se desila i ona kota.
Izmetanje elektro instalacija platie investitor, svialo mu se to ili ne. Da je radove
ugovorio sa jednim izvoaem, njegova dunost bi bila da koordinie radove i
greaka bi sigurno bilo manje.
11.Izvoa je obino puno radno vreme i svakodnevno na gradilitu. Podizvoai
dou, zavre svoj deo posla i odu. ta se deava ako su oteene tapete, parket ili
sputeni plafoni... Ko ih je otetio? Ako je investitor sve radove ugovorio sa jednim
izvoaem njega ne interesuje ko je ta otetio i ko e da snosi trokove popravke.
On hoe da sve dobije u urednom stanju a izvoa se raspravlja sa svojim
podizvoaima.
Ovih pitanja ima jo i nemogue ih je sve nabrojati. U zabludi su investitori koji misle
da ovo treba da reava tim sastavljen od konsultanata i inenjera angaovanih za
obavljanje strunog nadzora. Ovo je posao koordinacije gradilita i obavlja ga
odgovorni izvoa radova, inenjer ili tehniar angaovan od izvoaa, sa svojim
(sa)radnicima, koji su puno radno vreme prisutni na gradilitu.
to se tie opravdanog straha od davanja velikog avansa jednoj firmi, umesto vie
manjih avansa razliitim firmama, ovo se reava bankarskim garancijama. Meutim
i bankarske garancije kotaju i njih naravno opet plaa - investitor. Zato u toku
pregovora treba izdejstvovati minimalni avans a prihvatiti eventualno ee
ispostavljanje periodinih situacija, npr. na 15 dana, barem prvih nekoliko meseci
ugovora.
Po pitanju nabavke opreme, ukoliko se investitor odlui, opet zbog utede, da sam
nabavlja materijal i opremu, skreem panju na samo par pitanja o kojima treba da
razmisli. Ko e praviti liste za naruivanje (kod nas se esto pogreno nazivaju
specifikacije)? Ako je u pitanju npr. keramika, ko e raunati koliine? Koliki rastur da
uzme? ta ako se pojavi manjak ili veliki viak? Ako izvoa nabavlja keramiku, i
viak i manjak su njegov problem, investitor plaa ono to je ugraeno. ta kada
isporuilac isporui materijal i opremu na gradilite, ko e to istovariti i gde se
skladiti? Ko je zaduen za uvanje i svakodnevno izdavanje materijala? Ko vodi
rauna da se oprema blagovremeno isporui? Ukoliko isporuka materijala i opreme
kasni, izvoa moe da ispostavi odtetni zahtev, jer mu ljudi nisu angaovani a on
ih je rezervisao i platio. ta ako isporuena oprema ne odgovara onome kako je
planirano i pripremljeno na gradilitu? Greke se deavaju, slaba je uteha to je
pogreio projektant, konsultant ili neko iz investitorskog tima ko je moda iskusni
komercijalista ali nema dovoljno tehnikog znanja.

Umesto toga da investitor vri nabavke u svojoj reiji, kad god sam bio u prilici
predlagao sam da se pre ugovaranja to tanije definiu proizvoai i ifre
materijala i opreme koje e izvoa ugraivati na projektu. Na taj nain investitor
zna fabrike cene proizvoda koje kupuje, zna koliki su dodatni trokovi, nabavku
poverava izvoau, priznaje mu dodatne razumne trokove i reava se svih muka
koje ga ekaju ukoliko odlui da se upusti u nabavku materijala i opreme.
I na kraju, i po jednom i po drugom modelu, na gradilitu je i po zakonu obavezno da
je jedan izvoa glavni, u zakonu se on naziva izvoa a ostali uesnici su
podizvoai. Izvoa imenuje i odgovornog izvoaa radova - inenjera sa licencom
inenjerske komore. Glavni izvoa odgovara za primenu mera zatite na radu (pred
inspekcijom rada) i duan je da na gradilitu uva i vodi svu neophodnu
dokumentaciju, za ta odgovara pred graevinskom inspekcijom.
Projektovanje elinih konstrukcija sa protivpoarnom zatitom
Kod objekata sa krovnom konstrukcijom od elinih profila, projektanti pri izboru
profila treba da imaju u vidu i protivpoarnu zatitu krovne konstrukcije. Posebno
ako se protivpoarna zatita vri ekspandirajuim intumescentnim premazima (u
praksi se naziva i pp boja) to je najei i verovatno najjeftiniji nain protivpoarne
zatite elika. Evo kako...
U glavnom projektu zatite od poara (ranije - protivpoarni elaborat) definie se
stepen otpornosti na poar objekta po standardu SRPS U.J1.240. Stepen otpornosti
na poar objekta (SOP) definie i stepen otpornosti na poar pojedinih elemenata
(konstrukcije) objekta. Najee su objekti u klasi SOP III ili SOP IV i tada se krovna
konstrukcija titi od poara na 30 minuta. Za klasu objekta SOP II krovna
konstrukcija se od poara titi 15 minuta a za klasu SOP V - 60 minuta. Arhitekte
mogu da utiu na svrstavanje objekta u klasu stepena otpornosti na poar
saradnjom sa projektantom glavnog projekta zatite od poara.
Treba biti obazriv i voditi rauna da li se elina krovna konstrukcija nalazi na putu
evakuacije. U tom sluaju se za SOP II i III titi na 30 minuta, za SOP IV na 60
minuta, a za SOP V na 90 minuta.
Od vremena na koje se titi elina konstrukcija od poara i faktora preseka elinih
profila zavisi potrebna debljina sloja intumescentnog premaza. Od debljine sloja
zatite zavisi cena protivpoarne zatite, estetski izgled zatienog profila i potrebno
vreme da se zatita uradi (proizvoai materijala daju ogranienja koja debljina
premaza sme da se nanese u jednom sloju).
Faktor preseka elinih profila je odnos obima i povrine preseka profila i ita se iz
tablica ili izraunava. to je faktor preseka vei, to je potrebna vea debljina
zatitnog preseka. to je vea debljina zida profila - manji je faktor preseka. Tu je

mesto gde arhitekte treba da sarauju sa projektantom konstrukcije da bi zajedno

definisali elinu konstrukciju, optimalnu po pitanju utroenog elika i protivpoarne
zatite. Neke profile, sa tankim zidovima, nije ni mogue zatititi na 60 ili 90 minuta
jer bi sloj intumescentnog premaza bio toliko veliki da proizvoai materijala ne
preporuuju takvu zatitu i nemaju atest za takav sluaj.
Skreem panju da ukoliko je fasadna konstrukcija od elinih profila koji se tite
intumescentnim premazima, sve ovo treba takoe razmatrati na slian nain.
Graevinska knjiga i lump sum ugovor (ugovor sa fiksnom cenom)
U Zakonu o planiranju i izgradnji kao i u nacrtu novog zakona, u poglavlju o
obavezama izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova, pie da je obaveza
odgovornog izvoaa radova i da vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i
obezbeuje knjigu inspekcije.
Na osnovu ovoga moe da se zakljui da je voenje graevinske knjige obavezno,
ba kao i graevinskog dnevnika. Smatram da je ovo pogreno i da kod lump sum
ugovora voenje graevinske knjige nema smisla.
Kod ugovora gde se vrednost izvrenih radova obraunava po stvarno izvrenim
koliinama stvar je jasna. Izvoa vodi graevinsku knjigu za svaku poziciju, crta
skice, dimenzije, upisuje raunicu i zbir. Struni nadzor to proverava, koriguje i
overava. Overeni listovi graevinske knjige su potrebni Izvoau jer su dokaz o
izvedenim koliinama na svakoj poziciji i na osnovu njih dostavlja mesenu situaciju.
Kod lump sum ugovora nikako ne bi smelo da se vri merenje izvedenih koliina, jer
to negira smisao lump sum ugovora. Ako se pokae da su stvarno izvedene koliine
manje ili vee od ugovorenih, jedna od ugovornih strana e se oseati oteena,
iako je smisao lump sum ugovora drugaiji. Posao na ovakvim ugovorima se
ugovara na osnovu crtea, tehnikih opisa i opisa u predmeru. Koliine u predmeru
radova slue samo za procenu vrednosti izvrenih radova kod izdavanja mesenih
situacija i to u procentima. Npr. ako je polaganje podova na objektu od deset
spratova zavreno na dva sprata, izvrenost pozicije je 20%. Nema merenja! Na
kraju ugovora izvrenost svih pozicija je 100%, a ako je dolo do nekih izmena to se
regulie izmenama ugovora.
Procene izvrenih radova na kraju meseca (u procentima) mogu da se upisuju na
listovima graevinske knjige, ali je po meni to nepotrebno, jer su u pitanju procene
a ne brojevi koji su rezultat raunice. Na velikim projektima, koji mogu da imaju vie
od 1.000 pozicija, to je verovatno oko 500 bespotrebnih papira meseno. A jedna od
prednosti lump sum ugovora je to je gradilina administracija znaajno
jednostavnija. Mnogo je praktinije da se procenti izvrenosti pozicija na mesenom

nivou usklade u draftu situacije (u Excel formatu) i kada se usaglase - Izvoa

tampa a Struni nadzor overava situaciju.