Za deset minuta ui u u neveliku sveanu salu, koja se nalazi u okviru mesne sinagoge.

Ranije
sam za vreme seminara postavljao kameru i snimao, a onda sam digao ruke od toga i prestao.
Jednom sam se malo zaneo i izneo kritike primedbe o judaizmu, kada je odjednom u prostoriji
nestalo svetla i kamera je prestala da radi. Zatim se ispostavilo da je bez osvetljenja ostao itav
kvart. Poto struja nije odmah dola, seminar je morao da se nastavi bez video zapisa. Istina,
poslednji put kamere nije ni bilo i struja nije nestajala.

Moje dananje predavanje je posveeno budunosti, tanije kakav treba da bude ovek da bi
preiveo u bliskoj budunosti. Bolest je gubitak energije, - kaem sluaocima u sali. Svaki
proces u vasioni ponavlja ciklus njenog razvitka. Boanska energija u oveku preobraa se u
ivotnu energiju, u duhovnu i materijalnu. ovekova energija radi kao baterija. Kada se zalihe
potroe, ovek umire. Ukoliko je ovek vezan za jelo, seks, novac, utoliko e se u njemu bre
troiti unutranja energija. Kako je dopuniti? Jedno od osnovnih sredstava je pravilan pogled na
svet i miljenje. esto sam viao teko bolesne i umirue ljude. Oni nisu imali eneriju
budunosti. Zalihe budunosti kod njih su bile u minusu, to jest oni su ve iskoristili energiju
svoje dece. I prirodno, taj proces je bilo potrebno zaustvaviti, zato su se razboljevali i umirali.

I tako, zanos zadovoljstvima i nasladama koje nosi ivot, to jest potroaki odnos prema svetu
koji nas okruuje, dosta brzo iscrpljuje strateke zalihe nae snage. Zato sve religije govore o
uzdravanju, postu i molitvi. Na pogled na svet odreuje kuda e ii energija. Njen najvei deo
se mora dati naem Boanskom Ja. to se vie usredsreujemo na Boga, vie emo ljubavi
dobiti. Ta ljubav e se preobratiti u energiju budunosti i omoguiti nama i naim potomcima da
preive. Po emu se jednoboac razlikuje od paganina? Za paganina Bog je sredstvo za
ispunjenje elja i jaanje materijalnog blagostanja. On se klanja svojim nagonima i zato je
potpuni potroa. Za njega je najvea srea dobiti. Za jednoboca cilj je Bog i njegova srea
se nalazi u tedljivosti, snishodljivosti i umeu davanja energije. to vie energije daje takav
ovek, utoliko je vie i dobija. A za paganina je gubitak unutranje energije nenadoknadiv i zato
je prinuen da je agresivnou uva.

Setite se ta je govorio Mojsije:

uj Izrailju: Gospod je Bog na jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svoga iz svega srca
svoga i iz sve due svoje i iz sve snage svoje. I neka ove rei koje ti ja zapovedam danas budu
u srcu tvom. I esto ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sedi u kui svojoj i kad
ide putem, kad lee i kad ustaje. (Pet.knj. Moj. 6, 4-7)

Tamo gde se nalazi naa srea, aljemo svoje misli, oseanja i energiju, jer elje su energija.
Svoju energiju upuujemo tamo gde se nalaze nai najvaniji ciljevi i elje. Ali poto je vasina
potpuno jedinstvena i nedeljiva, i ovek je takoe celovit i nedeljiv. Ako je ovek utvren u veri
da je za njega najvea srea ljubav prema Bogu, a pri tom je spreman da ukrade od svog
suseda, hoe samo da uzima, nee da radi, ne moe biti verujui ovek. Na reima moe, ali
realno njegova energija je usmerena na materijalnu sreu.

Zapovesti judaizma su omoguili korenit preobraaj ljudske svesti. U odnosima sa drugima

ljudima treba se ponaati tako da se ljubav razvija, a ne ubija. ak i jagnjetu, koje emo
zaklati, treba dati mogunost da proivi, iako kratak, no ipak nekakav ivot. Novoroene treba
da izlije energiju ljubavi, sree i radosti. Ljudi se pitaju: u emu je razlika - zaklati jagnje odmah
posle roenja ili posle nedelju dana? A razlika postoji. To moemo nazvati potovanjem prema
dui ivotinje. Zapovesti judaizma omoguavaju da se oseti jedinstvo sa svetom koji nas
okruuje, a to vodi do oseanja potpunog jedinstva sa vasionom i njenim Tvorcem.

Svih 613 zapovesti se, u krajnjoj liniji, svode na Deset Boijih zapovesti koje je Mojsije dobio na
Sinajskoj gori. Prva zapovest podsea da je Bog Jedan, i omoguava da se doe u dodir sa
najviom energijom u vasioni. Dva, tri i vie bogova ve se nalaze prostranstvu i vremenu.
Izmeu njih postoje odreeni odnosi, postoji hijerarhija. Zbog toga na nekom finom planu
paganin ne bi mogao sebi da predstavi jednog, najvieg Boga, jer Bog e za njega, svejedno
ostati drevni idol koji slui za ispunjavanje elja. Da bi ovek doao u dodir sa najviom
energijom, mora se odvezati od njenih spoljanjih, materijalnih i duhovnih ispoljavanja. Bez
spremnosti na rtvu, bez smirenja svojih nagona ovo nije mogue ostvariti.

Zato posle prve zapovesti sledi druga: Ne pravi sebi idola, niti kakva lika, nemoj im se klanjati
niti im sluiti. Klanjanje neemu ili nekome je cilj. Moemo se klanjati idolu, ali se moemo
klanjati i voljenom oveku. Moemo se klanjati novcu, blagostanju, svojoj sigurnosti i autoritetu.
Moemo se klanjati svojoj duhovnosti, sposobnostima i umu. Ali klanjanje bilo kom objektu u
svetu koji nas okruuje raa vezanost i agresiju. Gomilajui se u nama, ono razriva vezu sa
Bogom, a onda ovek ili drutvo poinje da boluje i umire.

To klanjanje-vezivanje moe biti neprimetno. Kada predstavljamo Tvorca u materijlanom obliku,

pripisivajui mu ljudske odlike, iz obine tatine Ga spominjui, bez prethodne odvezanosti i bez
ljubavi, u naoj podsvesti moe doi do neprimetnog procesa zamene. ovek se iz jednobca
moe pretvoriti u paganina, i ne sumnjajui u to. Zato trea zapovest glasi: Ne uzimaj uzalud
imena Gospoda Boga svojega. Sada naunici govore da se u ovekovom organizmu stalno
stvaraju elije raka, koje se zatim menjaju ili propadaju. Te elije poinju da rastu i izdvajaju se u
posebno tkivo, kada organizam na finom planu gubi jedinstvo. Naruava se energetska
hijerarhija, ija se sutina jednostavna: glavna porcija energije daje se dui, zatim svesti, a
onda telu. Ako pre svega telo dobije energiju, ono poinje da radi samo za sebe.

Kao to je rekao jedan mudrac: Telo je dobar sluga, ali lo gospodar. Dakle ako ovek ne troi
najvei deo svoje energije za staranje o svojoj dui i periodino ne umiruje svoje telo, nee moi
da upravlja svojom energetikom i telo e poeti da izvlai energiju iz due, izgubivi orijentaciju.
Dalje sledi izopaenje i smrt. Zato je periodino odvezivanje od svih funkcija tela i svesti
jednostavno nepohodno za preivljavanje organizma.

Civilizacija se ubrzano razvijala u onim geografskim pojasevima, gde je leto smenjivala zima, pa
je ovek morao da troi mnogo snage za odravanje ivota, pri tome, spoljanjih aktivnost u
periodu jesen-zima nije bilo, pa je energija odlazila na duhovni razvoj. A u punom izobilju, u
tropskim predelima, ljudi su ostali Papuanci. I samo u Indiji, starom Egiptu, u Izraelu, gde je
ideja odvezivanja od osnovnih ljudskih funkcija bila prihvaena od celog naroda, dolo je do
burnog duhovnog razvitka.

Zato je etvrta zapovest, (Seaj se dana odmora da ga svetkuje; est dana radi i svri sve
svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.) koja propisuje da periodino
sve odbacimo i molimo se Svevinjem, bila neophodna za fiziko preivljavanje naroda. Narod
sa slabom religijom i kulturom nije sposoban za ivot, kao drvo sa slabim korenom, koje ne
moe dugo stajati uspravno. Ali isuvie mono i visoko stablo sa gustom, bujnom kronjom
esto dovodi do iscrpljivanja korena i obaranju drveta od neoekivanog povetarca. Stablo i
kronja su civilizacija koja sada poinje da unitava religiju i kulturu. To to savremeno zapadno
drutvo naziva demokratijom i materijalizmom u svojoj sutini je najobinije paganstvo, koje je
dobro maskirano.

Peta zapovest govori o potovanju roditelja (Potuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude
i da dugo poivi na zemlji). U prvom periodu svog ivota dete zavisi od svojih roditelja, oni ga
vaspitavaju. Nepotovanje prema roditeljima, osuivanje, predstavlja odricanje od onoga ko nas
je fiziki stvorio. Ali tada u naoj podsvesti dolazi i do odricanja od Onoga Koji nas je stvorio na
finom planu. Agresija prema roditeljima, posebno prema ocu, pre ili posle se pretvara u agresiju
prema Bogu, u odricanje od Njega.

Dok se sve to deava u glavi, u svesti, mi ne primeujemo oiglednu opasnost, jer sa Bogom
optimo naim najdubljim oseanjima. Ali im program mrnje i odricanja od Boga, utone u
podsvest dublje od doputenog nivoa, dotok fine energije u duu se prekida. Tada iznenada
poinje da se raspada i rui sudbina oveka, nailaze redom bolesti, poinju psihiki problemi,
dolazi do stranih promena u dui. esto ovek ne shvata zbog ega se to deava, a sve u
svemu to je zakonomeran ishod onoga to je sam posejao, ili njegovi roditelji.
Nedavno mi je jedna ena priala o problemima svoga unuka. Deak ima 13 godina. Uvek je bio
vernik i usrdno se molio. esto je iao do Zida plaa i tamo se molio. Noramalan, pametan i
posluan deak. I odjednom je poeo da tetovira svoje telo napisima crna krv. Neshvatljivo
odakle, ali u njemu je buknula mrnja prema ocu. Iznenada izjavljuje: Boga nema, ja u to ne
verujem, ta je Bog, Bog to je vetar, da li ga je neko ikada video? Zatim je deak poeo da
uje glasove koji su mu govorili da je najbolji, najpametniji, da uzme no i obrauna se sa
svakim ko mu se suprotstavi. I deak, uasnut, grli svoju majku, plae i moli: Mama, spasi me
od ovoga, ludim!

A da li znate koji uzrok svega toga? obraam se utihnuloj sali. Njegovi roditelji su se esto
svaali i njegova majka je neprestano osuivala oca. Pri tome ga je volela i pratala mu, ali
svejedno osuda i prezir su izbijali. Za vreme trudnoe, takoe nije mogla da se uzdri od
osuivanja. A sada se kod nesrenog deteta mogu uoiti svi znaci satanizma i opsednutosti.

Dakle, ovek koji sebi dozvoljava da osuuje oca i majku, zasigurno ini samoubistvo. Zato se u
petoj zapovesti istie da e due iveti oni koji potuju svoga oca i majku. Postoji jo jedan uzrok
mogueg nepotovanja roditelja, a to je: izbegavanje staranja o njima u starosti, rtvovanja bilo
ega zbog njih. Pohlepan, zavidan i sebian ovek ne moe da potuje svoje roditelje. Zakljuak
je jednostavan: pohlepni, zavidni i sebini ljudi ne ive dugo.

esta, sedma i osma zapovest govore o tome da se ne sme ubijati, initi preljubu i krasti. Kada
ovek krade, otima i ubija to znai samo jedno: on nee da razvija svoju unutranju energiju i
uvea svoje blagostanje. On se odrie od rasta unutranje energije i od ljubavi. Jednostavnije je
oteti od drugog, a ako se suprotstavi ubiti ga. Ali ubistvo oveka zbog ljubomore, pohlepe, koristi
ili mrnje, uvruje programe potreba i odricanja od ljubavi, ne samo u podsvesti samog
oveka, ve i njegovih potomaka do etvrtog kolena. Da bi ukrao, oteo ili ubio, ovek mora da se
odrekne ljubavi prema drugom oveku, jer ljubav nas ini jednom celinom.

Cilj preljube je zadovoljstvo. Nedavno me je jedan pacijent pitao: Kako da odredim da li mi se

neka devojka zaista svia ili ne? - Veoma jednostavno, - odgovorio sam. Ako vrelinu i patnju
oseate ispod pojasa, bolje je da savladate vaa oseanja. Ako su vae oi oarane, glava i
svest, takoe savetujem, saekajte. A ako teskobu i privlaenje oseate u grudima i srcu onda je
to blizu pravog oseanja.

Za stvaranje potomaka troi se ogromna koliina fine energije. Ako je ovekov cilj seksualno
zadovoljstvo, dolazi do brzog troenja stratekih zaliha u dui. ovek za koga je seks glavno
zadovoljstvo u ivotu vrlo brzo iscrpljuje ne samo svoje zalihe budunosti, ve i svoje dece.

Sada se svi procesi ubrzavaju i ve moemo primetiti, da ovek koji je opsednut seksom,
postaje homoseksualac ili impotentan. esto takvi ljudi postaju i pedofili. U vreme polnog
sazrevanja za hormonsku promenu u organizmu, troi se ogromna duhovna energija, koja ga
priprema za budue roenje deteta. Kod dece, koja nisu ula u period polnog sazrevanja, ta
energija jo nije potroena. A kod pedofila te enerije ve nema, jer je on u sutini energetski
vampir. Zato pedofili esto ispoljavaju sadizam i spremnost da ubiju rtvu? Zato to kada se
ovek plai ili umire isputa veliku koliinu energije kojom se hrani vampir-pedofil. Zato ni jedna
svetska religija ili kultura nije odobravala pohotu. U paganskim kultovima pohota se esto
smatrala velikom vrlinom. Razvrat uvek ide pod ruku sa nasiljem i ubistvom. Setite se rimskog
cara Kaligule.

Deveta zapovest: Ne svedoi lano. Lano svedoenje je najobinije otimanje, samo reima.
Reima moemo ubiti, uzeti oveku novac, ast i ivot. oveku za koga je najvea srea dobiti i
oteti, potkazivanje i kleveta su potpuno normalne pojave koje mu pomau da doe do cilja, na
spolja gledano, zakonit nain.

Poto dananji svet sve vie tone u paganstvo, ovakve pojave postaju sve ee. Telo i ivot
oveka su u savremeni demokratijama odlino zatieni, a dua je potpuno nezatiena. Zato je
u takozvanoj razvijenoj demokratiji mogu svaki prestup protiv due. U savremenom svetu,
verovatno, samo islam i u poslednje vreme Pravoslavna crkva, dosledno, govore o potrebi
zatite moralnih vrednosti. Tako dakle, mnogi ljudi unitavaju svoju budunost ne znajui da to
ine. A kada im u tome pomau drutvo i drava, tek onda nisu svesni pogubnosti onoga to
rade. Ali zalihe budunosti brzo se tope pa se zato potovanje Deset Boijih zapovesti danas
pojavljuje kao sredstvo za preivljavanje i samoouvanje.

Mladi ovek, koji je sedeo u prvom redu, neoekivano je podigao ruku; hoe da postavi pitanje:
- Na jednom predavanju ste govorili da je judaizam kola, a hrianstvo univerzitet. Da li jo
uvek to mislite?
Potvrdno klimam glavom.
- Da.
- Dobro, - kae on, - u judaizmu se smatra da nije mogua dopuna i izmena Tore, a Isus Hristos
je napravio novu religiju. I zato je prirodno to je mi ne prihvatamo.
- Evo zamislite, - kaem, - mu i ena su zaeli dete i ono se rodilo. U odnosu prema roditeljima
postoji li nekakva dopuna ili ne? Logino je pretpostaviti da se u njemu nalaze samo geni oca i
majke, dodataka ne moe biti. Dete nosi u sebi telo oca i majke, njihove karaktere, a ponekad
ak i navike. Ali to je potpuno nova linost koja se razlikuje od oca i majke. U toj linosti se
nalazi neto sasvim novo. Otkuda je to novo dolo? Odozgo. (od Boga)

Dakle, judaizam govori o tome kako ljudi treba da se odnose jedan prema drugome, o tome
kako treba da se odnose prema Bogu. A Hristos objanjava, kakav treba da bude sam ovek,
ta treba da osea. Sve Hristove zapovesti se odnose na unutranje stanje oveka. Zato se u
judaizmu Svevinji nalazi negde iza granica naih oseanja, predstava, saznanja, a u
hrianstvu On se nalazi istovremeno i u nama. Zato veliki zanaaj dobija nae unutranje
stanje. Za judaizam greh je nepravilno ponaanje, iako deseta zapovest govori: ne poeli enu
blinjeg svoga, njegovu stoku i imanje, pomaui time obrazovanje i pravilnih oseanja.

Hristos govori o ponaanju nae due, o tome, da glavni greh nije spolja, ve unutra. Naa
nepravilna oseanja raaju agresvno i greno ponaanje. Spoljanje pristojno ponaanje moe
iza sebe skrivati izopaena oseanja. I ako u dui oveka nema ljubavi, on e u najdubljim
svojim oseanjima neizbeno biti potroa, i to e se pre ili posle ispoljiti u njegovom
ponaanju. To jest, oseanje jedinstva sa Tvorcem, koje se ispoljava kao ljubav, mnogo je bolji
vaspita nego zapovesti kojima se propisuje pravilno vaspitanje.

Nevolja je u tome, to mnogi, ako ne i veina onih koji sebe nazivaju hrianima, nisu nauili da
pravilno vole, a prema judaizmu i njegovim glavnim zapovestima poeli su da se odnose suvie
nadmeno. I dobili smo da su mnogi, ne zavrivi kolu, pokuali da se odmah upiu na
univerzitet. A ishod se ispoljio u stanju predkolaca.

Previe je onih koji kradu, lau, korist im je jedina vodilja, a pri tom sebe nazivaju hrianima,
vernicima. Deca takvih ljudi esto postaju ateisti, no pri tome oni ne odbacuju veru u Boga, ve
izoblienu, nepravilnu predstavu o Tvorcu. Kod mnogih vernika Boanska logika je neprimetno
zamenjena ljudskom. Pre ili posle to vodi u ateizam.

Ljubav je uvek bila, jeste i bie vanija od propisanih naredbi i pravila. Nijansa je u tome to
ovek esto gubi izvornu, pravu Boansku ljubav, ak i ne shvatajui to. I tada, da bi preiveo i
sauvao potomstvo, potrebno mu je da sledi religiozna i moralna pravila. Dakle, veina je, ne
nauivi da radi jedno, odbacila drugo. A kada ovek izgubi sadrinu, sutinu grevito se dri
forme. Zato u hrianstvu postoji tako veliki broj pokreta i sekti, a nemilosrdna i neprekidna
borba sa jeresima nije bila naroito uspena.

to se tie budunosti, upravo je Isus Hristos opisao novu, ogromnu opasnost koja se nadvila
nad oveanstvom. Pokazalo se da potronja (potroaki mentalitet, duh) moe biti ne samo
materijalna, ve i duhovna. Kada su moral, pravednost, principi i zakoni vaniji od ljubavi, takoe
dolazi do unitavanja budunosti. A odrei se ljubavi da bi se zatitile duhovne vrednosti, daleko
je lake nego kada je re o materijalnim. Duhovnost je uvek bila neraskidivo vezana sa verom u
Boga. Nikome nije padalo na um koliko i ona moe biti opasna.

Hristos otvoreno govori o tome da je osuivanje i preziranje drugih ljudi opasnije od ubistva,
preljube i krae. Carinik ovek u ljubavi sa Rimljanima, koji ubira poreze od svoje brae, ali
koji iskreno ispoveda svoje nesavrenstvo u svojoj molitvi, po tvrenju Isusa Hrista, dobie
Boiju milost. Upravo on, a ne farisej, koji stoji u sred hrma, gordei se svojom pravednou i
savesnim potovanjem svih pravila.

Glavni greh u vasioni je gubitak ljubavi i jednistva sa Bogom. Odrei se oseanja sopstvene
ispravnosti, sopstvenog savrenstva, nadmoi nad drugima, mnogo je tee nego se odrei
novca i materijlanog bogatstva. Ali ak i najmanje oseanje nadmonosti svedoi o gubitku
ljubavi. Poto se ljubav pojavljuje kao simbol potpunog jedinstva vasione, gde ne postoji prostor
i vreme, ona iskljuuje shvatnje vieg i nieg, veeg i manjeg. I ovek koji uporno neguje
oseanje svoje nadmoi nad drugim ljudima, oseanje ispravnosti i savrenstva, gubi ljubav
mnogo bre nego onaj koji se klanja svojim eljama i novcu.

avolov greh, shvaen kao davanje prednosti duhovnim vrednostima nad ljubavlju, ostvaruje se
u Evinom grehu, koji se ispoljio kao spremnost da se, svoje telo i ulnost, postave iznad ljubavi
prema Bogu. Kada se savlada podsvesno vezivanje za vie oblike ljudske sree, lako je
prevladati vezivanje za njene spoljanje, materijalne vidove. ivot na naoj planeti se u
materijalnom obliku ovaplotio pre nekoliko miliona godina, ali na duhovnom, na nivou polja, ivot
je postojao mnogo ranije. Dokaz za ovo je veoma jednostavan. Kada ovek upadne u komu ili
umire, njegova dua nastavlja da postoji blizu tela, ali ipak odvojeno od njega. Iz toga sledi da je
dua prevashodna u odnosu na telo. Iako postoji i obrnuta veza telo moe biti instrument kojim
e se uticati na razvoj due.

Saglasno tome, ovek ima razne slojeve svesti: one koji zavise od tela, i one koji se pojavljuju
kao primarni, glavni, koji su odluujui, u odnosu na telo upravljajui, nadreeni, oni koji ne
nestaju posle smrti. Dakle, nae materijalno telo stari, uruava se i umire, i mi u naoj podsvesti
shvatamo, oseamo njegovu kratkovenost. To nam pomae da savladamo vezivanje za telo i
materijalno bogatstvo. Poto su duhovne strukture mnogo dugovoenije, savladati vezanost za
njih i oslanjanje na njih, mnogo je tee. Upravo visoka duhovnost, ako se izgubi ljubav, pretvara
oveka u avola. I to je njegova duhovnost vea, to su ire njegove mogunosti, to je opasniji
gubitak ljubavi za takvog oveka. Dananja civilizacija krupnim koracima ide ka satanizmu,
poto je danas u vaspitanju dece glavno razvijanje sposobnosti, intelekta, ambicija.

Zato se u svetu deset puta poveao broj dece sa psihikim i duevnim obolenjima. Zato su tako
iroko rasprostranjene i satanistike sekte. Drvo, koje svojom bujnom kronjom ubija koren,
moe se spasiti samo na jedan nain odrezivanjem grana, a ponekad i celog stabla, do
korena. Tada koren, upija neophodnu vodu, oivljava i moe roditi novo drvo.

Slino ovakvom drvetu, i naa civilizacija nee dugo ekati da se pojavi saaljivi batovan.
Koliko ja shvatam, taj period je Hristos nazvao dolaskom na zemlju Carstva Boijeg. Budunost
se stvara samo ljubavlju. Ako je gubimo, bilo kakav spoljanji pokuaj, nee nadoknaditi
gubitak.

esto objanjavam enama koje ne mogu da zatrudne zato im se to dogaa. Govorim im:
Znate li zato ne moete da zatrudnite? Zato to se dete ne raa iz vaih principa i pravila,
dete se ne raa iz vaih zahteva i uvreenosti, dete se ne raa iz vae ljubomore i
koristoljubivosti. Dete se raa iz ljubavi. Hoete da rodite dete? Odbacite sve to vas ometa da
volite. A ako su za vas vai principi, shvatanje pravednosti, oseanje sopstvene ispravnosti
vanije nego ljubav prema muu ne nadajte se detetu. Bogu avoli ne trebaju.

Svaka ena pre zaea, svesno ili nesvesno, mora da proe glavni test: ta je za nju najvanije
duhovne, materijalne, duevne vrednosti ili ljubav. U zavisnosti od njenog izbora energija
poinje da struji u tu ili neku drugu stranu, i ona dobija ili spaljeno kamenito tlo, koje e se
postepeno pretvoriti u pustinju ili plodnu zemlju na kome e biti cvetni vrtovi i zelene ume.

Posle seminara ponovo sam etao po obali. Desila se zanimljiva situacija, razmiljam. Jevreji
koji ive u Izraelu ne istiu se svojim sposobnostima i talentima. Ni nauka, ni umetnost, ni
ekonomija se ne istiu i nisu iznad proseka. Mnogi iseljenici su mi sa gorinom govorili da su
poli u obeanu zemlju, a doli su u obinu kapitalistiku dravu. Otuenje meu ljudima,
nemoralnost, prostitucija, veina ljudi misli samo o novcu. Ali koliko vredi, Jevrej pokazuje u
tuini, posebno u situacijama kada je ponien, pre svega moralno. Tada se u njemu otkrivaju,
odjednom, neverovatni talenti. Zato? Odgovor je prilino prost. Genije bez ljubavi to je avo.
Ako ovek u sebi nema vere, otvaranje talenata za njega je pogubno. U genim jevrejskog
naroda hiljade godina deluje mehanizam okretanja prema Bogu u opasnim situacijama kada je
poniena sudbina, duhovnost, ideali. I tada se kod jednih otvara i ispoljava mrnja, zloba,
grubost i ideja potronje postaje osnovna. Takvih ljudi je bilo mnogo u vreme Oktobarske
revolucije. Takvi su bili Marks i Engels. Ali kod veine plane oseanje ljubavi i vera u Boga. I

tada poinju otkria u oblasti nauke i umetnosti, i tada je mogue ostvariti blagostanje. Primer
Izraela ve nekoliko hiljda godina, pojavljuje se za celokupno oveanstvo kao model mogue
pogibije i mogueg spasenja. Vreme e pokazati koji model e prevladati.
(ovjek budunosti-Prvi korak u budunost- knjiga I)