Meh Loma

PAK FM&F
Mehanika loma
NUMERIKE METODE U MEHANICI

LOMA I MEHANICI ZAMORA
MATERIJALA
*PRIMERI*
Miroslav ivkovi, Gordana Jovii, Sneana Vulovi
PAK FM&F
Mehanika loma
MEHANIKA LOMA
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 1-Faktor intenziteta napona KI ploe sa dve ivine prsline po celoj debljini
U ovom primeru razmatra se odreivanje faktora intenziteta napona KI (mod I otvaranja prsline)
ploe sa dve ivine prsline po celoj debljini pod dejstvom beskonanog zateueg napona kao to je
prikazano na Slici 1. Elastine karakteristike materijala i dimenzije date su na Slici 1. Simetrija
problema doputa da se pri analizi koristi etvrtina modela.
MPa
MPa
mm
mm
Prslina
Vrh prsline
etvrtina modela
za analizu
Ploa sa ivinim
prslinama po celoj
Slika 1.
Izraz za analitiko reenje faktora intenziteta napona prema Keer i Freedman, 1973:
K I = a
1.12 -0.61(a/W) + 0.13( a 3 / W 3 )

1-( a / W )
za sve odnose (a/W)
Zamenom vrednosti za ovaj primer dobija se analitiko reenje: KI=884.763 MPa mm .

Postupak odreivanja faktora inteziteta napona podrazumeva:
I
Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa
II Kreiranje geometrije modela

III Kreiranje vorova i elemeneta
IV Zadavanje ogranienja
V
VI
Zadavanje optereenja
Zadavanje prsline
VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

VIII Postprocesiranje u PAK-G-u
3
PAK FM&F
Mehanika loma
Nakon startovanja PAK-G-a dvostrukim klikom levim tasterom mia na ikonu na Desktop-u
kreiran je novi model iji je naziv po difoltu Untitled. Modelu treba dati odgovarajui naziv i snimiti
ga u odgovarajui direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba1 snimiti u direktorijum Vezbe,
koji je potrebno kreirati ukoliko ne postoji na radnom disku (D disk), na sledei nain:
Fajl>Sacuvaj kao...
I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa

Model>Kreiranje materijala...
1
2
3
4
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje materijala, potrebno je potvrditi opciju Cancel.
Model>Kreiranje karakteristika...
PAK FM&F
Mehanika loma
Izborom opcije Tip otvara se novi prozor za dijalog u kome je potrebno potvrditi opciju Parabolicki
elementi da bi se kreirali osmovorni elementi koji su potrebni za odreivanje faktora intenziteta
napona i izabrati tip elementa, u ovom sluaju Membrana.
2
3
4
Nakon potvrivanja izabranih opcija pritiskom opcije OK vraamo se u prozor za dijalog Definisanje
karakteristika ljuske gde treba uneti odgovarajue vrednosti i potvrditi ih pritiskom na dugme OK.
5
6
7
8
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
II Kreiranje geometrije
Geometrija>Kreiranje poligona>Lociranje tacaka...
PAK FM&F
Mehanika loma
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

sistemu potrebno je potvrditi opciju Cancel.
Podeavanje prikaza celog crtea na ekranu vri se izborom komande:
Prikaz>Zoom>Sve
(Ctrl+A)
Prikaz>Opcije...
Prikaz>Zoom>Prozor
(Ctrl+B)
Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 2.
III Generisanje vorova i elemenata

Prvi korak pri generisanju mree konanih elemenata je definisanje veliine, odnosno broja konanih
elemenata du krivih, tj. na povrini.
Mreza>Kontrola geometrije>Podela poligona...
3
2
Mreza>Kreiranje mreze>Od poligona...
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
Ukljuivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajuih karakteristika

elemenata, kreirani su devetovorni 2D elementi. Potrebno je izbrisati vor u centru svakog elementa,
da bi se dobili 8-vorni 2D elementi. To emo uraditi sledeom komandom:
Obrisi>Model>Cvorove...
Potrebno je izvriti renumeraciju preostalih vorova.

Modifikacija>Renumeracija>Cvorova
Prikaz>Opcije...
2
1
4
5
Kreiran model sa generisanom mreom osmovornih 2D konanih elemenata prikazan je na slici 3.

8
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 3.
Simetrini granini uslovi se zadaju du vertikalne i horizontalne ose simetrije. Budui da prslina
predstavlja slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, du prsline se ne zadaju granini uslovi
pomeranja. Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose pomeranja du ivice sa prslinom
su ograniena u pravcu y-ose, osim na mestu prsline, dok su pomeranja desne vertikalne ivice
ograniena u x pravcu.
Model>Ogranicenja>Na cvoru
Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicavanje (na cv... pritisnuti dugme Pick> pa miem
selektovati sve vorovi donje ivice modela, koji ne pripadaju prslini ukljuujui i vor u vrhu prsline,
vidi sliku 4.
PAK FM&F
Mehanika loma
2
1
Slika 4.
5
4
7
10
PAK FM&F
Mehanika loma
Sada je potrebno selektovati vorove na desnoj ivici modela (linija 2) i ograniiti pomeranja u pravcu
x-ose. Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme Metode>, pa
izabrati Na krivoj.
U edit boks upisati broj krive (ID) na kojoj zadajemo ogranienje (linija 2), pa kliknuti na dugme
Dodaj ili selektovati krivu pomou mia, linija e biti oznaeni sa +2 i bie dodata u Entity
Selection boks, potom kliknuti na dugme OK.
6
5
7
Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.
11
PAK FM&F
Mehanika loma
Modifikacija>Globalna ogranienja
V Zadavanje optereenja
Zadaemo pritisak prema uslovima zadatka.
Model>Opterecenja>Na elementu...
Na dijalogu Selektovanje elemenata za opterecenje (na el... pritisnuti dugme Pick> pa miem
selektovati sve elemente iz gornjeg reda (obuhvatiti ceo element), vidi sliku 5.
2
Slika 5.
12
PAK FM&F
Mehanika loma
2
4
VI Zadavanje prsline
Model>Prsline>2D prsline
Kao prvi vor selektujemo vor u vrhu prsline, a kao drugi, vor koji definie kraj prsline. Potrebno je
jo definisati poluprenike integracije.
4
5
6
7
8
Na slici 6 prikazan je izgled modela sa generisanom mreom konanih elemenata, zadatim graninim
uslovima, optereenjem i definisanom prslinom.
13
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 6.
Sauvajte kreiran model sledeom komandom:
Fajl>Sacuvaj (Ctrl+S)

Fajl>Izvoz>PAK data fajl (.DAT)...
14
PAK FM&F
Mehanika loma
Analiza modela u programskom paketu PAK-FM

Sada je potrebno prebaciti fajl Paks.exe u direktorijum u kome se nalazi fajl vezba1.dat ili prebaciti fajl
vezba1.dat u direktorijum gde se nalazi fajl Paks.exe, nakon ega treba startovati fajl Paks.exe
(dvostrukim klikom mia na fajl) a zatim ukucati ime datoteke koju ste napravili u translatoru
(vezba1.dat). Nakon toga e se uzastopnim pritiskom tastera ENTER kreirati jo tri fajla vezba1.LST,
vezba1.UNV, vezba1.NEU.
Nakon zavrene analize vrednosti faktora intenziteta napona mogu se proitati i u izlaznom fajlu
vezba1.LST u nekom od editora teksta.
DUZINA PRSLINE
20.0000000000000
PRSTEN
FAKTOR INTEZITETA NAPONA
J-INTEGRAL i BROJ ELEM. U KR-tom PRSTENU
1
Broj prstena, KI
1
842.991026541359
Broj prstena, KII
1
20.9642539882144
2
Broj prstena, KI
2
924.659176516535
Broj prstena, KII
2
46.3761113024504
3
Broj prstena, KI
3
924.659176516535
Broj prstena, KII
3
46.3761113024504
4
Broj prstena, KI
4
858.830510727480
Broj prstena, KII
4
50.5431995157628
Prslina br., NCS, KI
1
1
887.784972575477
Prslina br., NCS, KII
1
1
41.0649190272195
Za programski paket PAK prikazano je u tabeli 1 poreenje sa teorijskim reenjem.

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitiko, KI =884.763 MPa mm , Keer i Freedman(1973))
COSMOS
PAK
KI [ MPa mm ]
885.133
887.785
15
Greka [%]
0.04
0.3
PAK FM&F
Mehanika loma

Uitavanje rezultata analize u PAK-G i njihov pregled vri se preko sledeih komandi:
Fajl>Uvoz>FEMAP Neutral fajl (*.NEU)
1
2
Pojavljuje se dijalog NEU opcije, biramo da li elimo uitavanje samo rezultate (u sluaju da smo
prethodno uitali model) ili i modela i rezultate. ekirano je Model i Rezultati, potvrdimo izbor
pritiskom na dugme OK.
4
Rasteretiemo prikaz na ekranu iskljuivanjem prikaza radne ravni, vorova i numeracije elemenata
sledeom komandom:
Prikaz>Opcije...
2
1
4
3
5
Podeavanje prikaza celog modela na ekranu vri se izborom sledeih komandi:

Prikaz>Zoom>Sve... (Ctrl+A)
Prozorom uveati prikaz.
16
PAK FM&F
Mehanika loma
Prikaz>Zoom>Prozor (Ctrl+B)
Rezultati>Prikazi...
3
1
4
Nakon potvrivanja izabranih opcija pritiskom dugmeta OK vraamo se u prozor za dijalog Tip
prikaza, potvrdite opciju OK.
Prikaz>Vidljivost
17
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 7. Ukupna pomeranja

Potom emo prikazati polje napona.
1
4
18
PAK FM&F
Mehanika loma
Prikaz>Osvezi (Ctrl+D)
Slika 8. Polje napona
19
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 2-Faktor intenziteta napona KI grede sa ivinom prslinom po celoj debljini

U primeru se razmatra odreivanje faktora intenziteta napona KI (mod I otvaranja prsline) grede sa
prslinom u centru du krae stranice po celoj debljini, optereene centralnom silom kako je prikazano
na Slici 1. Ovaj tip modela je opti, a koristi se za eksperimentalno odreivanje KI - faktora intenziteta
napona. Karakteristike materijala i geometrijski podaci dati su na Slici 1. Simetrija problema doputa
da se pri analizi koristi polovina modela.
N
Vrh prsline
mm
Prslina
a=20mm
mm
Polovina modela
za analizu
Greda sa ivinom
prslinom po celoj debljini
E=30e6MPa
n=0.28
Slika 1.
Analitiki izraz za odreivanje faktora intenziteta napona prema literaturi:
OSNOVI MEHANIKE LOMA-Dr Dragoslav umarac, Dr Duan Krajinovi
6M
Ps
; (M=
); K I = a F(a/W)
2
2
BW
za 2s/W=4:
F(a/W)=1.090-1.735(a/W)+8.20(a/W)2 -14.18(a/W)3 +14.57(a/W)4

za 2s/W=8:
F(a/W)=1.107-2.120(a/W)+7.71(a/W)2 -13.55(a/W)3 +14.25(a/W)4
Analitiko reenje faktor intenziteta napona, za ovaj primer, prema umarac, Krajinovi je:
KI=3.353 MPa mm .
I

V
VI
Zadavanje prsline

20
PAK FM&F
Mehanika loma
kreiran je novi model iji je naziv po difoltu Untitled. Novom modelu je potrebno dati odgovarajui
naziv i snimiti ga u odgovarajui direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba2 snimiti u
postojei direktorijum Vezbe, na sledei nain:
Fajl>Sacuvaj kao...

1
2
3
4
21
PAK FM&F
Mehanika loma
2
3
4
5
6
7
8
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske, potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
22
PAK FM&F
Mehanika loma

sistemu, potvrdite opciju Cancel.
Prikaz>Zoom>Sve
(Ctrl+A)
Iskljuivanje prikazivanja radne ravni vri se sledeom komandom:

Prikaz>Opcije...
Prikaz>Zoom>Prozor
(Ctrl+B)
23
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 2.

3
2
Mrea>Kreiranje mree>Od poligona...
24
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2

Obrisi>Model>vorove...

25
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 3.
Simetrini granini uslov se zadaje du vertikalne ose simetrije. Budui da prslina predstavlja
slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, du prsline se ne zadaju granini uslovi pomeranja.
Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem y-ose, pomeranja du ivice sa prslinom su
ograniena u pravcu x-ose, osim na mestu prsline. Takoe je potrebno ograniiti i pomeranje jednog
vora na mestu donjeg levog oslonca u y pravcu kako je dato postavkom zadatka.
selektovati sve vorovi donje ivice modela, koji ne pripadaju prslini ukluujui i vor u vrhu prsline,
vidi sliku 4.
Slika 4.
26
PAK FM&F
Mehanika loma
4
3
6
5
Zatim je potrebno kursorom mia selektovati krajnji levi vor na donjoj ivici modela i ogranii
pomeranje u y pravcu prema uslovu zadatka.
4
3
6
5
27
PAK FM&F
Mehanika loma
Zadali smo uslov simetrije, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

Model>Opterecenja>Na cvoru...
Pomou mia selektujemo vor u gornjem desnom uglu, gde deluje sila prema uslovu zadatka.
3
2
Kao prvi vor selektujemo vor u vrhu prsline, a kao drugi, vor koji definie kraj prsline.
28
PAK FM&F
Mehanika loma
1
2
3
4
Na slici 5 je prikazan izgled modela sa generisanom mreom konanih elemenata, zadatim graninim
uslovima, optereenjem i definisanom prslinom.
Slika 5.
29
PAK FM&F
Mehanika loma


DUZINA PRSLINE
20.0000000000000
PRSTEN
1
Broj prstena, KI
1
3.22370917721769
Broj prstena, KII
1 -0.242825130862000
2
Broj prstena, KI
2
3.16718624195569
Broj prstena, KII
2 -6.332072507139927E-002
3
Broj prstena, KI
3
3.22109272665925
Broj prstena, KII
3 -0.169769300951402
4
Broj prstena, KI
4
3.24694530513915
Broj prstena, KII
4 -0.190338478573569
1
1
3.21473336274294
1
1 -0.166563408864593
30
PAK FM&F
Mehanika loma
Za programske pakete COSMOS i PAK prikazana su u tabeli 1 poreenja sa teorijskim reenjem.

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitiko, KI =3.3541 MPa mm , umarac, Krajinovi)
COSMOS
PAK
Greka [%]
12.2
4.2
KI [ MPa mm ]
2.9449
3.2147

pritiskom na dugme OK..
4
Prikaz>Opcije...
2
1
4
3
5
31
PAK FM&F
Mehanika loma

3
1
4
Prikaz>Vidljivost
32
PAK FM&F
Mehanika loma

1
4
3
33
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 7. Efektivni napon
34
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 3-Faktor intenziteta napona KI ploe sa centralnom prslinom po celoj debljini

Za plou sa centralnom prslinom, datu na slici 1, odrediemo faktor intenziteta napona KI primenom
analitikog izraza za odreivanje faktora intenziteta napona i primenom MKE. Simetrija problema
doputa da se pri analizi koristi etvrtina modela. Elastine karakteristike materijala i dimenzije ploe
su:
E=30106MPa, n=0.3, W=20mm, a=2mm, t=1mm, s=1MPa
s
Vrh prsline
Prslina
s
Greda sa centralnom
prslinom po celoj debljini
Model konanih elemenata

Slika 1.
Analitiki izraz za odreivanje faktora intenziteta napona prema G.C.Sih:

K I = a f(a/W)
Funkcija f(a/W) data je tabelarno:
a/W
f(a/W)
1.00
0.074
0.207
1.03
0.275
1.05
0.337
1.09
0.41
1.13
0.466
1.18
0.535
1.25
0.592
1.33
Zamenom vrednosti za ovaj primer dobija se analitiko reenje: KI=2.5703 MPa mm .
35
PAK FM&F
Mehanika loma
kreiran je novi model iji je naziv po difoltu Untitled. Novom modelu je potrebno dati odgovarajui
naziv i snimiti ga u odgovarajui direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba3 snimiti u
postojei direktorijum Vezbe, na sledei nain:
Fajl>Sacuvaj kao...

1
2
3
4
36
PAK FM&F
Mehanika loma
Izborom opcije Tip otvara se novi prozor za dijalog u kome je potrebno potvrditi opciju Paraboliki
2
3
4
5
6
7
8
opciju Cancel.
37
PAK FM&F
Mehanika loma

Prikaz>Zoom>Sve
(Ctrl+A)

Prikaz>Opcije...
Prikaz>Zoom>Prozor
(Ctrl+B)
38
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 2.

3
2
39
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2


Modifikacija>Renumeracija>vorova
40
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 3.
Simetrini granini uslov se zadaje du vertikalne i horizontalne ose simetrije. Budui da prslina
predstavlja slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, du prsline se ne zadaju granini uslovi
pomeranja. Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja du ivice sa prslinom
su ograniena u pravcu y-ose, osim na mestu prsline.
Sada je potrebno selektovati vorove na levoj ivici modela (linija 4) i ograniiti pomeranja u pravcu xose. Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme Metode>, pa
izabrati Na krivoj.
41
PAK FM&F
Mehanika loma
U edit boks upisati broj krive (ID) na kojoj zadajemo ogranienje (linija 4), pa kliknuti na dugme
Dodaj ili selektovati krivu pomou mia, linija e biti oznaeni sa +4 i bie dodata u Entity
Selection boks, potom kliknuti na dugme OK.
6
5
7
selektovati sve vorovi donje ivice modela, koji ne pripadaju prslini ukluujui i vor u vrhu prsline,
vidi sliku 4.
42
PAK FM&F
Mehanika loma
1
2
Slika 4.
5
4
7
Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

43
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 5.
44
PAK FM&F
Mehanika loma
2
4
3
5
6
1
2
2
4
Na slici 6 je prikazan izgled modela sa generisanom mreom konanih elemenata, zadatim graninim
uslovima i optereenjem i definisanom prslinom.
45
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 6.
VI Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

46
PAK FM&F
Mehanika loma

DUZINA PRSLINE
2.00000000000000
PRSTEN
1
Broj prstena, KI
1
2.33459603086759
Broj prstena, KII
1 0.176968478911421
2
Broj prstena, KI
2
2.62319585946579
Broj prstena, KII
2 0.315271796473117
3
Broj prstena, KI
3
2.62319585946579
Broj prstena, KII
3 0.315271796473117
4
Broj prstena, KI
4
2.62319585946579
Broj prstena, KII
4 0.315271796473117
1
1
2.55104590231624
1
1 0.280695967082693

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitiko, KI =2.5703 MPa mm )
COSMOS
PAK
KI [ MPa mm ]
2.668
2.551
Greka [%]
3.8
0.7

47
PAK FM&F
Mehanika loma
4
Prikaz>Opcije...
7
8

3
1
2
48
PAK FM&F
Mehanika loma
4
Prikaz>Vidljivost

Potom emo prikazati polje napona.
49
PAK FM&F
Mehanika loma
1
4
3

50
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 4 - Faktor intenziteta napona KI ploe sa krunim otvorom u prisustvu jedne prsline
ploe. Ploa je jednoosno optereena i ima otvor poluprecnika R, dimenzije ploe i karakteristike
materijala date su na slici 1. Simetrija modela dozvoljava da se pri analizi modelira polovina ploe, uz
primenu odgovarajuih graninih uslova.
2h=14 mm
2R=3.2 mm
a=0.05*2R=0.16 mm
w=14 mm
t=1 mm
E=74900 MPa
n=0.3
s=71.8 MPa
Slika 1.

I

V
VI
Zadavanje prsline

51
PAK FM&F
Mehanika loma
Fajl>Sacuvaj kao...

1
2
3
4
52
PAK FM&F
Mehanika loma
2
3
4
5
6
7
8
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika membrane potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
Kreiraemo prvo krune lukove.
Geometrija>Kreiranje lukova>Ugao-centar-pocetak...
53
PAK FM&F
Mehanika loma
5
6
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetne tacke luka potrebno je potvrditi opciju
Cancel.
Iskljuiemo prikaz radne ravni.
Prikaz>Opcije...
54
PAK FM&F
Mehanika loma
Nacrtaemo linije potrebne za kreiranje geometrije polovine modela.

Geometrija>Kreiranje linija>Lociranje tacaka
55
PAK FM&F
Mehanika loma

Iskoristiemo prethodno kreiranje take za crtanje krivih.
Geometrija>Kreiranje linija>Od dve tacke...
1
2
1
2
1
2
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje vektora kroz dve tacke potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
Preslikaemo kreirane prave linije (reflektovati) u odnosu na y-osu.
56
PAK FM&F
Mehanika loma
Geometrija>Refleksija>Krive...

Prikaz>Zoom>Sve
Prikaz>Zoom>Prozor
(Ctrl+A)
(Ctrl+B)
Prozorom podesiti prikaz, kao na slici 2.
Slika 2.
Geometrija>Kreiranje poligona >Od cetiri stranice
Kreiraemo poligone unoenjem ID-a linija ili selektovanjem linija pomou mia (sliku 2), redosledom
prikazanim na sledeim dijalozima.
57
PAK FM&F
Mehanika loma
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Kreiranje poligona potrebno je potvrditi opciju Cancel.
Geometrija>Kreiranje poligona >Lociranje tacaka
58
PAK FM&F
Mehanika loma
59
PAK FM&F
Mehanika loma

Na slici 3 prikazana je kreirana geometrija modela.
Slika 3.
60
PAK FM&F
Mehanika loma

3
4
2
3
2
61
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2
3
2
62
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2

63
PAK FM&F
Mehanika loma
Poto su elementi kreirani nezavisno na svakoj povrini (poligonu), potrebno je eliminisati vorove
koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdovanje.
Editovanje>Provera preklapanja>Cvorova

Modifikacija>Renumeracija>Cvorova...
Sada emo izvriti rastereenje prikaza na ekranu iskljuivanjem geometrijskih entiteta i numeracije
vorova i elemenata.
Prikaz>Opcije ...
8
7
10
11
64
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 4.
Granini uslovi simetrije zadaju se du horizontalne ose simetrije. Budui da prslina predstavlja
slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, du prsline se ne zadaju granini uslovi. Obzirom da se
pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja du ivice sa prslinom su ograniena u pravcu yose, osim na mestu prsline.
Selektuju se svi vorovi donje ivice modela koji ne pripadaju prslini ukluujui i vor u vrhu prsline,
(na krivama 4, 13 i 14, slika 3). Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti
na dugme Metode>, pa izabrati Na krivoj. Pomou mia selektujte krive.
3
1
2
4
65
PAK FM&F
Mehanika loma
Zatim je potrebno selektovati vor na donjoj levoj ivici modele (poklapa se sa takom 24, slika 2) i
ograniiti pomeranje u x pravcu.
4
3
6
Zadali smo granine uslove, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

Modifikacija>Globalna ogranicenja
66
PAK FM&F
Mehanika loma
2
Slika 5.
2
4
3
5
6
V Zadavanje prsline
Model>Prsline>2D prsline...
Kao prvi cvor selektujemo cvor u vrhu prsline, a kao drugi, cvor na istom elementu u pravcu prsline.
67
PAK FM&F
Mehanika loma
1
2
4
5
6
7
8
Slika 6.
68
PAK FM&F
Mehanika loma
VI Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM


DUZINA PRSLINE 0.160000000000000
PRSTEN
1
Broj prstena, KI
1
130.059988900660
Broj prstena, KII
1
29.9384514738623
2
Broj prstena, KI
2
130.059988900660
Broj prstena, KII
2
29.9384514738623
3
Broj prstena, KI
3
130.059988900660
Broj prstena, KII
3
29.9384514738623
4
Broj prstena, KI
4
169.945451101453
Broj prstena, KII
4
6.32065254483311
1
1
140.031354450858
1
1
24.0340017416050
69
PAK FM&F
Mehanika loma

MSC NASTRAN
PAK
KI [ MPa mm ]
143.3
140.0
Greka [%]
0.7
1.6

Fajl>Uvoz>FEMAP neutralni fajl (.NEU)...
1
Sada emo da rasteretimo prikaz na ekranu iskljuivanjem prikaza radne ravni, vorova i numeracije
elemenata sledeom komandom:
Prikaz>Opcije...
70
PAK FM&F
Mehanika loma
2
1
5
2
5
4
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Tip prikaza potrebno je potvrditi opciju OK.
Prikaz>Vidljivost
71
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 7.
PRIMER 5 - Faktor intenziteta napona KI ploe sa krunim otvorom u prisustvu dve prsline
ploe. Ploa je jednoosno optereena i ima otvor poluprecnika R, dimenzije ploe i karakteristike
materijala date su na slici 1. Simetrija modela dozvoljava da se pri analizi modelira etvrtina ploe, uz
primenu odgovarajuih graninih uslova.
2h=14 mm
2R=3.2 mm
a=0.05*2R=0.16 mm
w=14 mm
t=1 mm
E=74900 MPa
n=0.3
s=71.8 MPa
Slika 1.
72
PAK FM&F
Mehanika loma

I

V
VI
Zadavanje prsline

73
PAK FM&F
Mehanika loma
Fajl>Sacuvaj kao...

1
2
3
4
74
PAK FM&F
Mehanika loma
2
3
4
5
6
7
8
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika membrane potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
Kreiraemo prvo krune lukove.
Geometrija>Kreiranje lukova>Ugao-centar-pocetak...
75
PAK FM&F
Mehanika loma
5
6
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetne tacke luka potrebno je potvrditi opciju
Cancel.
Geometrija>Kreiranje linija>Lociranje tacaka
76
PAK FM&F
Mehanika loma

Geometrija>Kreiranje linija>Od dve tacke...
Sada emo spojiti kraj luka sa naspramnom takom u preseku dve linije.
1
2
77
PAK FM&F
Mehanika loma
1
2
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje vektora kroz dve tacke potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
Iskljuiemo prikaz radne ravni.
Prikaz>Opcije...
Na ekranu imamo sledeu sliku, kao na slici 2.
Slika 2.
Geometrija>Kreiranje poligona >Od cetiri stranice
Kreiraemo poligone unoenjem ID-a linija ili selektovanjem linija pomou mia (slika 2), redosledom
prikazanim na sledeim dijalozima.
1
2
1
2
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Kreiranje poligona potrebno je potvrditi opciju Cancel.
78
PAK FM&F
Mehanika loma
Sada emo kreirati poligone zadavanjem koordinata njihovih temena.

Geometrija>Kreiranje poligona >Lociranje tacaka
79
PAK FM&F
Mehanika loma

Podeavanje prikaza celog crtea na ekranu vri se izborom sledee komande:
Prikaz>Zoom>Sve
Prikaz>Zoom>Prozor
Slika 3.
80
PAK FM&F
Mehanika loma

3
4
2
3
2
81
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2
4
4
1
2

82
PAK FM&F
Mehanika loma
koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdovanje.

Modifikacija>Renumeracija>Cvorova...
vorova i elemenata.
Prikaz>Opcije ...
1
83
PAK FM&F
Mehanika loma
8
7
10
11
12
Slika 4.
Simetrini granini uslovi se zadaju du horizontalne i vertikalne ose simetrije. Budui da prslina
predstavlja slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, du prsline se ne zadaju granini uslovi.
Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja du ivice sa prslinom su
ograniena u pravcu y-ose, osim na mestu prsline.
(na liniji 8, slika 3). Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme
Metode>, pa izabrati Na krivoj. Krivu moete selektovati miem ili upisati ID krive pa pritisnuti
dugme Dodaj. U primeru selektovanje je uraeno miem.
84
PAK FM&F
Mehanika loma
3
1
2
4
6
Zatim je potrebno selektovati sve vorove na vertikalnoj osi simetrije (na krivama 7 i 19, slika 3). Na
dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme Metode>, pa izabrati Na
krivoj. Krivu moete selektovati miem ili upisati ID krive pa pritisnuti dugme Dodaj. U primeru
selektovanje je uraeno miem.
3
1
2
4
85
PAK FM&F
Mehanika loma
Zadali smo granine uslove, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

2
Slika 5.
86
PAK FM&F
Mehanika loma
2
4
V Zadavanje prsline
Model>Prsline>2D prsline...
1
2
4
5
6
7
8
87
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 6.
VI Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM

88
PAK FM&F
Mehanika loma

PRSTEN
1
Broj prstena, KI
1
131.084079079689
Broj prstena, KII
1
30.1727795576524
2
Broj prstena, KI
2
131.084079079689
Broj prstena, KII
2
30.1727795576524
3
Broj prstena, KI
3
171.283303918648
Broj prstena, KII
3
6.36918958433006
4
Broj prstena, KI
4
160.059375577903
Broj prstena, KII
4
3.24089959468277
1
1
148.377709413982
1
1
17.4889120735794

MSC NASTRAN
PAK
KI [ MPa mm ]
151.1
148.4
Greka [%]
2.5
0.07

Fajl>Uvoz>FEMAP neutralni fajl (.NEU)...
89
PAK FM&F
Mehanika loma
3
Prikaz>Opcije...
2
1
7
5
Rezultati>Prikazi>FEMAP neutralni fajl (.NEU)...
90
PAK FM&F
Mehanika loma
2
5
4
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Tip prikaza potrebno je potvrditi opciju OK.
Prikaz>Vidljivost
Slika 7.
91
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 6-Odreivanje faktore intenziteta napona K I primenom J-integrala

Odrediti faktor intenziteta napona K I pravougaone ploe sa inicijalnom ivinom prslinom izloene
jedininom pritisku na oba kraja modela. Geometrija modela, optereenje i karakteristike materijala
dati su na slici 1.
Slika 1.
Modeliran je ceo model jer nije simetrian, uzimajui u obzir i prslinu.
Analitiko reenje za faktor intenziteta napona: KI=1.85 MPa mm .
I

V
VI
Zadavanje prsline

92
PAK FM&F
Mehanika loma
Fajl>Sacuvaj kao...

1
2
3
4
93
PAK FM&F
Mehanika loma
2
3
4
5
6
7
8
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
94
PAK FM&F
Mehanika loma
95
PAK FM&F
Mehanika loma

Prikaz>Zoom>Sve
(Ctrl+A)

Prikaz>Opcije...
96
PAK FM&F
Mehanika loma
Prikaz>Zoom>Prozor
(Ctrl+B)
Slika 2.

97
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2
3
2
98
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2

99
PAK FM&F
Mehanika loma
koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdovanje. vorove koji se nalaze na prslini ne treba merdovati,
tj. ne treba merdovati vorove na zajednikoj stranici povri 1 i 2.
Editovanje>Provera preklapanja>Cvorova...
U dijalogu Selektovanje cvorova za proveru (na cvoru) kliknuti na dugme Metode> pa selektovati
Na povrsini. Selektovati povri 1, 3 i 4, na njihovim zajednikim stranicama se ne nalazi prslina.
3
1
2
4
Editovanje>Provera preklapanja>Cvorova...
U dijalogu Selektovanje cvorova za proveru (na cvoru) kliknuti na dugme Metode> pa selektovati
Na povrsini. Selektovati povri 2 i 4, na njihovoj zajednikoj stranici se ne nalazi prslina.
3
1
2
4
100
PAK FM&F
Mehanika loma
5
Posle zavrenog merdovanja potrebno je izvriti renumeraciju vorova.
vorova i elemenata.
Prikaz>Opcije...
8
7
10
11
101
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 3.
Potrebno je selektovati sve vorove koji se nalaze na donjoj ivici (linije 1 i 9). U dijalogu
Selektovanje cvorova za ogranicavanje (na cv... kliknuti na dugme Metode> pa selektovati Na
krivoj. Selektujte krive 1 i 9 pomou mia.
3
1
2
4
102
PAK FM&F
Mehanika loma
6
Model>Ogranicenja>Na cvoru...
Selektujte vor u koordinatnom poetku i ograniiti translaciju u x pravcu.
4
3
6
5
Potrebno je jo zadati globalna ogranienja.
103
PAK FM&F
Mehanika loma
2
Slika 4.
4
3
5
6
104
PAK FM&F
Mehanika loma
1
2
4
5
6
Slika 5.
105
PAK FM&F
Mehanika loma


vezba6.dat u direktorijum gde se nalazi fajl Paks.exe, nakon toga treba startovati fajl Paks.exe
PRSTEN
1
Broj prstena, KI
1
1.93103429159110
Broj prstena, KII
1
1.12064755903227
2
Broj prstena, KI
2
1.98307945891057
Broj prstena, KII
2
1.10631489985736
3
Broj prstena, KI
3
1.96068733141856
Broj prstena, KII
3
1.15380028170372
4
Broj prstena, KI
4
1.97525518062340
Broj prstena, KII
4
1.19976749229864
1
1
1.96251406563591
1
1
1.14513255822300
106
PAK FM&F
Mehanika loma

COSMOS
PAK
KI [ MPa mm ]
1.80
1.962
Greka [%]
2.7
6.1

2
3
1
Prikaz>Opcije...
107
PAK FM&F
Mehanika loma
7
8

3
1
4
Prikaz>Vidljivost
108
PAK FM&F
Mehanika loma

3
109
PAK FM&F
Prikaz>Osvezi
Mehanika loma
(Ctrl+D)
PRIMER 7 - Faktor intenziteta napona KI za 2D CT-epruvetu

Odrediti faktor intenziteta napona KI (mod I otvaranja prsline) za 2D CT-epruvete sa ivinom
prslinom pod dejstvom zateueg napona kao to je prikazano na slici 1. Elastine karakteristike
materijala i dimenzije date su na slici 1. Simetrija problema doputa da se pri analizi modelira polovina
modela.
E=2.1E4 daN/mm2
n=0.3
P=200 daN
w=30.5 mm
a/w=0.5
B=15 mm
Slika 1.
110
PAK FM&F
Mehanika loma
Daemo dve analitike formule za odreivanje faktora inteziteta napona za CT-epruvetu. Faktor
P
a
inteziteta napona za CT-epruvetu moe se predatavitiu obliku: K =
Y . Ovde je: P - sila; w 1
Bw 2 w
irina epruvete; B - debljina epruvete. Izraz za bezdimenzioni faktor u ovom sluaju ima oblik:
1
a
a 2
a 2
a 2
a 2
a 2
Y = 39.7 - 294 + 1118 - 1842 + 1159 . Ova jednaina vai za
w
w
w
w
w
w
a
vrednosti: 0.3 0.7 . Za posmatranu CT-epruvetu analitiko reenje je: KI=24.899 hbar mm .
w
P a a
Drugi oblik jednaine za faktor inteziteta napona je: K =
Y . Bezdimenzioni korektivni
Bw
w
2
a
a
a
a
a
faktor u obom sluaju ima oblik: Y = 30.96 - 195.8 + 730.6 - 1186.3 + 754.6 .
w
w
w
w
w
a
Ova jednaina vai za vrednosti: 0.25 0.75 . Za posmatranu CT-epruvetu analitiko reenje je:
w
KI=24.152 hbar mm .

VII Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM
111
PAK FM&F
Mehanika loma
ga u odgovarajui direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba snimiti u direktorijum Vezbe,
Fajl>Sacuvaj kao...

1
2
3
4
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje materijala potrebno je potvrditi opciju Cancel.
112
PAK FM&F
Mehanika loma
Elementi da bi se kreirali elementi sa meuvorovima koji su potrebni za odreivanje faktora
intenziteta napona i izabrati tip elementa, u ovom sluaju Membrana.
2
3
4
5
6
7
8
opciju Cancel.
Kreiraemo tri poligona definisanjem koordinata temena poligona.
113
PAK FM&F
Mehanika loma
114
PAK FM&F
Mehanika loma
115
PAK FM&F
Mehanika loma
116
PAK FM&F
Mehanika loma
117
PAK FM&F
Mehanika loma

Podeavanje prikaza celog crtea na ekranu vri se izborom komandi:
Prikaz>Zoom>Sve
(Ctrl+A)

Prikaz>Opcije...
Prikaz>Zoom>Prozor
(Ctrl+B)
118
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 2.

elemenata du krivih, odnosno na povrini. To se postie podeavanjem podele samog poligon.
Selektovanje je uraeno pomou mia.
3
2
119
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2
3
2
120
PAK FM&F
Mehanika loma
3
2
3
2
Ukljuivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja karakteristika elemenata, kreirani su

devetovorni 2D elementi. Potrebno je izbrisati vor u centru svakog elementa, da bi se dobili 8-vorni
2D elementi. To emo uraditi sledeom komandom:
Obrisi>Model>Cvorove
121
PAK FM&F
Mehanika loma
Poto su povrine generisane nezavisno pojavie se duplirani vorovi na zajednikim stranicama

povri. Potrebno je proveriti i spojiti vorove koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdovanje..
Potrebno je sada izvriti renumeraciju preostalih vorova.

vorova i elemenata.
Prikaz>Opcije...
8
7
10
11
122
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 3.
Simetrini granini uslovi se zadaju du horizontalne ose simetrije. Budui da prslina predstavlja
slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, du prsline se ne zadaju granini uslovi. Obzirom da se
pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja du ose simetrije su ograniena u pravcu y-ose,
ukljuujui i vor u vrhu prsline.
(na krivoj 1, slika 2).
3
1
2
4
123
PAK FM&F
Mehanika loma
Sada se ograniava vor u koordinatnom poetku (poklapa se sa takom 1, slika2) u pravcu x.
4
3
6
5
Potrebno je zadati jo globalna ogranienja.
Napomena: 2D konani elementi imaju samo dva stepena slobode, x i y translaciju, pa stoga zadajemo
sledea globalna ogranienja.
2
124
PAK FM&F
Mehanika loma
Model>Opterecenja>Na cvoru...
Sila se zadaje u voru koji se poklapa sa takom 27 na slici 2 (radi lakeg selektovanja moete ukljuiti
take komandom Prikaz>Opcije...).
3
2
1
2
4
5
6
7
8
125
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 4.
VII Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM


126
PAK FM&F
Mehanika loma
DUZINA PRSLINE
PRSTEN
J-INTEGRAL i
Broj prstena,
Broj prstena,
J-INTEGRAL i
Broj prstena,
Broj prstena,
J-INTEGRAL i
Broj prstena,
Broj prstena,
J-INTEGRAL i
Broj prstena,
Broj prstena,
Prslina br.,
Prslina br.,
7.62500000000000
BROJ ELEM. U KR-tom PRSTENU
1
KI
1
23.7618275020805
KII
1
1.70996534135419
2
KI
2
24.5061961120068
KII
2
2.24446405647258
3
KI
3
23.2936430694835
KII
3
1.79645762557299
4
KI
4
22.7116737089723
KII
4
2.52396403836829
NCS, KI
1
1
23.5683350981358
NCS, KII
1
1
2.06871276544201

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitiko, KI1 =24.899 hbar mm , odnosno KI2 =24.152 hbar mm )
MSC NASTRAN
PAK
KI [ hbar mm ]
20.2804
23.5683
Greka1 [%]
18.5
5.3
Greka2 [%]
16
2.4
VIII Postprocesiranje u CAD-u

127
PAK FM&F
Mehanika loma
1
Prikaz>Opcije...
2
1
5
Prikaz>Zoom>Sve
(Ctrl+A)

128
PAK FM&F
Mehanika loma
3
1
4
Prikaz>Vidljivost

129
PAK FM&F
Mehanika loma
3
1
5
Prikaz>Osvezi
(Ctrl+D)
Slika 6. Polje efektivnog napona
130
PAK FM&F
Mehanika loma
MEHANIKA ZAMORA MATERIJALA

PRIMERI
131
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 1 Odreivanje preostalog radnog veka epruvete

Opis problema/Cilj: Epruveta je optereena nominalnim naponom s=500200 MPa. Faktor
koncentracije napona posmatrane epruvete sa otvorm K t jednak je faktoru zamora Kt=Kf=2.8.
Pod pretpostavkom da za materijal vai sledea relacija za ciklino naponsko-deformacionu
krivu (za amplitudu i promenu, respektivno)
1
s s n'
Ds
Ds n '
et = +
e1 =
+ 2
E K '
E
2K '
odredi napon (maksimalni i amplitudni) i deformaciju (maksimalnu i amplitudnu) u materijalu.
Ciklina naponsko-deformaciona kriva definie relaciju izmeu napona i deformacija pod
ciklinim optereenjem.
Koristei dobijen rezultate u nisko-ciklinoj analizi zamora odredi preostali broj ciklusa do loma
ispitivane epruvete uzimajui u obzir uticaj srednjeg napona (Morrow).
Pri ciklinom optereenju materijal ima sledee karakteristike:
Ime parametra
Koeficijent zamorne jaine
Eksponent zamorne jaine
Koeficijent zamorne istegljivosti
Eksponent zamorne istegljivosti
Youngov modul
Eksponent ciklinog ojaanja
Koeficijent ciklinog ojaanja
Jedinica mere
2
MPa ili MN/m

/
/
/
MPa ili MN/m2
/
MPa ili MN/m2
Parametar
sf'
b
ef'
c
E
n'
K'
1400
-0.10
0.60
-0.55
206000
0.11
1750
U cilju poreenja rezultata dobijenih razvijenim numeriikm postupkom dajemo:

I Reenje iz literature1
II Numeriko reenje u programu PAK-G
T Dahlberg and A Ekberg: Fatigue and Fracture Design An Introduction (Chapter 9)

LiTH-IKP-S-493 (Linkping University and Chalmers University)
132
PAK FM&F
Mehanika loma
I Reenje iz literature
Odreena je histerezisna petlja dobijena optereivanjem epruvete promenljivim optereenjem
koje varira izmeu 700 MPa i 300 MPa. (Kada je s = 700 MPa, maksimalni napon na mestu
koncentracije napona trebalo bi da je vii od 700 MPa ali manji od 2.8*700=1960 MPa). Gornja
krajnja taka histerezisne petlje dobijena je u preseku Neuber-ove hiperbole i ciklino
naponsko-deformacione krive. Iz jednaina ovih krivih dobijamo
K 2f s 2 2.82 700 2
=
= 18.65
=
(a)
s a ea
E
206000
1
s s n'
sa
s 0.11
+ a
(b)
ea = a + a =
E K '
206000 1750
Reavanjem prethodnih jednaina nalazimo gornju krajnju taku (prelomna taka) histerezisne
petlje:
s max = 1077 MPa
i
e max = 0.017319
(c, d)
Moemo odrediti faktor koncentracije napona Ks i faktor koncentracije deformacija K e (ako se
zahteva).
e
e max
1077
0.017319
Ks =
= 1.5386
i
K e = max
=
= 5.096
= (e,f)
700
e s E 700 206000
Odavde nalazimo da je Ks Ke = 7.8418 , i da je K 2f = 2.82 = 7.84 , kao to je dato.
Promena Ds = 400 MPa (tj. dvostruka vrednost amplitudnog napona) udaljenog optereenja
s uzrokuje promenu Ds i De na mesta koncentracije napona. Promenu na mestu
koncentracije napona dobijamo u preseku Neuber-ove hiperbole i ciklino naponskodeformacione krive (za promenu).
K 2f s 2 2.82 4002
=
= 6.119
=
(g)
s a e a
E
206000
1
s
s n'
e a = a + 2 a =
E
2K '
sa
s a 0.11
+ 2
206000
2 1750
(h)
Reavanjem prethodnih jednaina dobijamo promenu napona i deformacije na mestu

koncentracije napona:
Ds = 1116 MPa
De = 0.005479
(i, j)
Napomena: Vrednost 2.8*400=1120 MPa (da je ova promena napravljena u materijalu nebi
dolo do plastifikacije), se uporeuje sa promenom Ds = 1116 MPa u (i). Ovo ukazuje da e
deformacije velikim delom (gotovo svuda) oko otvora (zareza) biti elastine. U ovom sluaju
drugi lan na desnoj strani jednaine (h) je mnogo manji od prvog lana.
Sada moemo odrediti donju krajnju taku histerezisne petlje.
s min = s max - Ds= 1077 - 1116

=
MPa -39 MPa
e min = e max - De 0.017319
= - 0.005479 = 0.01184
(k)
(l)
Zatim sraunavamo srednju i amplitudnu vrednost napona i deformacije.
s max + s min 1077 - 39MPa

=
519
= MPa
2
2
s - s min 1077 + 39MPa
s a = max
=
558
= MPa
2
2
s m ean =
133
(m)
(n)
PAK FM&F
Mehanika loma
e max + e min 0.017319 + 0.01184

=
0.1450 =
2
2
e -e
0.017319 - 0.01184
e a = max min
=
0.0027395
=
2
2
e mean =
(o)
(p)
Vek trajanja N (preostali broj ciklusa do loma) je dobijen iz Morrow-og izraza:
ea
(s
=
koji daje
0.0027395 =
'
f
- s mean )
E
(2 N )b + e 'f (2 N )c
1400 - 519
(2 N ) -0.10 + 0.60(2 N ) -0.55
206000
Reavanjem po N dobijamo N=33 400 ciklusa.

Prema tome, oekivani broj ciklusa do loma materijala usled zamor je N=33 400 ciklusa.
Odgovor: Otkaz se oekuje posle N=33 400 ciklusa (priblino).
134
(q)
(q)
PAK FM&F
Mehanika loma

Prvo emo odrediti napon i deformacije u materijalu posmatrane epruvete na osnovu
materijalnih karakteristika i optereenja, zatim emo odrediti preostali broj ciklusa do loma.
Pokrenuti PAK-G dvostrukim klikom mia na ikonu
izabrati sledeu komandu:
na Desktop-u. Na glavnom meniju
Rezultati>Zamor
Pojavljuje se dijalog za selektovanje, izaberite opciju Cancel jer radimo analitiko odreivanje
preostalog radnog veka epruvete (nekoristimo rezultate dobijene prethodno proraunom
metodom konanih elemenata).
Pojavljuje se dijalog Zamor materijala, izaberite za Tip analize e-N. Poto smo u prethodnom
dijalogu izabrali Cancel automatski je ekirano Analiticki.
U dijalogu Parametri resavanja biramo: Metoda analize na osnovu koje odreujemo preostali broj
ciklusa do otkaza. Prema uslovu zadatka biramo Morrow metodu (uzima u obzir uticaj srednjeg
napona); Korekcija po difoltu je Neuber (vri se preraunavanje elastinih u elastoplastine
135
PAK FM&F
Mehanika loma
deformacije preko Neuber-ove hiperbole; u sluaju kad prethodnim proraunom konstrukcije

metodom konanih elemenata dobijamo elastoplastine deformacije ne vrimo ovu korekciju).
5
Sada unosimo karakteristike materijala pri ciklinom optereenju.
Potrebno je jo zadati istoriju optereenja.
136
PAK FM&F
Mehanika loma
10
11
12
Definisali smo sve potrebne parametre, sada emo startovati proraun klikom na dugme Analiza.
13
Rezultati prorauna se prikazuju u dijalogu. Prvo su odreene maksimalne vrednosti napona i

deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (a) i (b).
14
Potom se odreuju prirataji napona i deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (g) i (h).
Na osnovu maksimalnih vrednosti i prirataja odreuju se minimalne i amplitudne vrednosti
napona i deformacije. U dijalogu se tampaju izraunate vrednosti prirataja napona i
deformacije, srednji napon i amplitudna deformacija.
15
137
PAK FM&F
Mehanika loma
Oekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete odreen je iz Morrow-og izraza (q)
iterativnim postupkom.
16
Odgovor: Oekivani broj ciklusa do loma materijala usled zamora, dobijen proraunom u
programu PAK-G, je N=33 600 ciklusa (priblino).
Rezultat dobijen proraunom u PAK-G-u je sa grekom od 0.5% u odnosu na reenje dato u
literaturi.
PRIMER 2 Procena preostalog ciklusa do loma ravnog tapa sa otvorom u centru

Opis problema/Cilj: Ravan tap pravougoanog poprenog preseka (slika 1), sa malim krunim
otvorom u centru, optereena je naizmeninim (promenljivim) optereenjem s=300 MPa.
a) Proceniti broj ciklusa do loma koristei Neuber-ov metod. Pretpostaviti da je Kf=0.9 Kt.
b) Odrediti broj ciklusa do loma ako je s=100200 MPa.
Slika 1.
Faktor koncentracije napona je Kt=3.
Pri ciklinom optereenju materijal SAE 1045, od koga je napravljen tap ima sledee
karakteristike:
Ime parametra
Youngov modul
Eksponent ciklinog ojaanja
Koeficijent ciklinog ojaanja
Jedinica mere
2
MPa ili MN/m

/
/
/
MPa ili MN/m2
/
MPa ili MN/m2
Parametar
sf'
b
ef'
c
E
n'
K'
1227
-0.095
1.0
-0.66
200000
0.18
1344
u cilju poreenja rezultata dobijenih razvijenim numeriikm postupkom dajemo:


138
PAK FM&F
Mehanika loma
a) Broj ciklusa do pojave prsline
Ako je napon u okolini malog otvora u tapu potpuno elastian, tada e faktor koncentracije
napona biti Kt=3. Faktor koncentracije napona usled zamora (fatigue notch factor) je
K f = 1 + q( K t - 1)
(a)
Nema podataka za izraunavanje faktora osetljivosti na zarez q. Umesto toga, K f = 0.9 K t = 2.7 .
Prema tome, koristiti K f = 2.7 .
Zbog visokog optereenja blizu otvora (zareza) u materijalu e se lokalno javiti plastine
deformacije. Koeficijent koncentracije napona
i faktor koncentracije napona moemo
izraunati iz jednaina
s
e
e
Ks = max
i
K e = max = max
(b,c)
s
e s E
Neuber-ova hiperbola postaje
K 2f s 2
s e =
(d)
E
Sada odreujemo Neuber-ovu hiperbolu na osnovu datih podataka za materijal i nominalne
amplitude napona s =300 MPa. Lokalna amplituda napona s a i amplituda deformacije e a u
okolini otvora dobija se u preseku Neuber-ove hiperbole i ciklino naponsko-deformacione krive.
Iz jednaina ovih krivih dobijamo
K 2f s 2 2.7 2 3002
=
= 3.2805 =
(e)
s a e a
E
200000
1
Reavanjem
prethodnog
e a = e max = 0.006574 .
s s n'
sa
s 0.18
ea = a + a =
+ a
E K '
200000 1344
sistema
jednaina
dobijamo:
(f)
s=
s max
= 499 MPa
a
Faktor koncentracije napona Ks i faktor koncentracije deformacija K e su sada

s
e
499
0.006574
= 1.663
i
=
=
4.3828
Ks = max =
K e = max
s
300
s E 300 200000
(g,h)
(Provera: Ks K e =1.663 4.383= 7.29= 2.7 2= K 2f , kao to je dato.)

Moemo sada odrediti broj ciklusa do pojave prsline (ili otkaz usled zamora). Po Morrow-u,
koristei za srednji napon s m = 0 , dobijamo
(s
=
'
f
-sm )
1227
=(2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66
(j)
E
200000
Zamenom e a = 0.006574 u prethodnu jednainu i reavanjem dobijamo 2N=4600 broj
poluciklusa do otkaza, to daje N=2300 ciklusa do otkaza.
ea
(2 N )b + e 'f (2 N )c
b) Broj ciklusa do otkaza kada je s=100200 MPa

Razmatra se isti tap ( K f = 2.7 ), ali je sada nominalni napon s=100200 MPa. Nominalni
(udaljeni) napon e sada varirati izmeu 300 MPa i -100 MPa. Ovo ukazuje da e napon oko
otvor varirati izmeu s A (kada je s=300 MPa) i take s C (kada je napon oko otvora s C tada
je udaljen napon s=0), slika 2.
Odredimo vie taaka na histerezisnoj petlji kada je s=100200 MPa.
139
PAK FM&F
Mehanika loma
Izabrati poetnu taku petlje u taki A gde su

s A = 499 MPa
i
e A = 0.006574
(ranije
odreeno iz jednaina (e) i (f)). Odredimo
taku na petlji (napon oko otvora) kada je
prirataj napona Ds=200 MPa. Iz jednaine
ciklino naponsko-deformacione krive za
prirataj dobijamo
Ds De
K 2f (Ds )2
=
E
2.7 2 2002
=
200000
1.458 =(k)
De
Ds
Ds 0.18
= + 2
200000
2 1344
(l)
Reavanjem
ovog
sistema
dobijamo
D=
s 519 MPa i De = 0.002810 . Za taku E
na histerezisnoj petlji sada dobijamo
Slika 2.
s E = s A - Ds= 499 MPa - 519
= MPa -20 MPa
(m)
e E = e A - De 0.006574
= - 0.002810 = 0.003764
(n)
Na kraju, odredimo prelomnu taku F petlje (napon oko otvora) kada je Ds=400 MPa (tada je
nominalni napon s=-100 MPa). Kao u (k) i (l) imamo
K 2f (Ds )2 2.72 4002
Ds De
=
=
(q)
5.832 =
E
200000
1
Ds
Ds 0.18
De
= + 2
200000
2 1344
Reavanjem jednaina dobijamo Ds = 829 MPa i De = 0.007038 .
Za prelomnu taku F na histerezisnoj petlji dobijamo
s F = s A - Ds= 499 MPa - 829
= MPa -330 MPa
e F = e A - De 0.006574
= - 0.007038 = 0.000464
(r)
(s)
(t)
Broj ciklusa do pojave prsline (do otkaza usled loma) se dobija, po Morrow-u, iz jednaine
s ' -sm
(u)
ea = f
(2 N )b + e 'f (2 N )c
E
Srednji napon s m je s m = (s A + s F ) / 2 =(499 - 330) / 2 = 84.5 MPa i amplitudna deformacija bie
e a = (e A - e F ) / 2 (0.006574
=
+ 0.000464) / 2 = 0.003519 . Zamenom ovih vrednosti u (u), i koristei
ranije date vrednosti, dobijamo
1227 - 84.5
e a = 0.003519
= (2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66
(v)
206000
Reavanjem prethodne jednaine dobijamo 2N=23070 broj poluciklusa do otkaza, to daje
N=11500 ciklusa do otkaza.
Odgovor: a) Otkaz se oekuje posle N=2300 ciklusa (priblino).
b) N=11500 ciklusa do otkaza.
140
PAK FM&F
Mehanika loma

optereenja i materijalnih karakteristika, zatim emo odrediti preostali broj ciklusa do loma.
a) Broj ciklusa do otkaza kada je nominalni napon s=300 MPa
Rezultati>Zamor
141
PAK FM&F
Mehanika loma

5
142
PAK FM&F
Mehanika loma
10
11
12
13

deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (e) i (f).
14
Potom se odreuju prirataji napona i deforamcije. Na osnovu maksimalnih vrednosti i
prirataja odreuju se minimalne i amplitudne vrednosti napona i deformacije. U dijalogu se
tampaju izraunate vrednosti prirataja napona i deformacije, srednji napon i amplitudna
deformacija.
15
143
PAK FM&F
Mehanika loma
Oekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete odreen je iz Morrow-og izraza (j)
16
programu PAK-G, je N=2304 ciklusa (priblino).
literaturi.
b) Broj ciklusa do otkaza kada je nominalni napon s=100200 MPa

Po zavretku prethodne analize vraamo se na dijalogu Zamor materijala. Poto su karakteristike
materijala i parametri reavanja isti kao i u sluaju pod a), potrebno je promeniti samo istoriju
optereenja. Ukoliko radite samo primer pod b) podeavanje parametara reavanja i
karakteristika materijala je identino prethodno navedenom, pa e stoga ovde biti izostavljeno.
Menjamo istoriju optereenja.
Prvo unosimo novu istoriju optereenja. Pre satartovanja analize potrebno je izbrisati
prethodno definisanu istoriju optereenja. Selektujte u listu boksu (prozor na levoj strani
dijaloga) staru istoriju optereenja pa pritisnite dugme Izbrisi.
144
PAK FM&F
Mehanika loma
4
2
U list boksu je ostala samo nova istorija optereenja.
6

deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (e) i (f).
145
PAK FM&F
Mehanika loma
8
Potom se odreuju prirataji napona i deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (q) i (r).
9
Oekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete odreen je iz Morrow-og izraza (u)
10
literaturi.
PRIMER 3 Procena preostalog ciklusa do loma ravnog tapa sa otvorom na stranici

Opis problema/Cilj: Razmatramo ravan tap pravougoanog poprenog preseka sa malim ljebom
na stranici, slika 1, sa faktor koncentracije napona je Kt=3. tap je optereen naizmeninim
(promenljivim) optereenjem s=150150 MPa.
Proceniti broj ciklusa do loma koristei Neuber-ov metod. Pretpostaviti da je Kf=0.9 K t.
Slika 1.
146
PAK FM&F
Mehanika loma
Koristiti Ramberg-Osgood-ovu relaciju za amplitudu deformacije (E=200 GPa, K'=1334 MPa,

n'=0.18)
1
s s n'
ea = a + a
E K '
sa odgovarajuom modifikacijom ove formule za prirataj napona Ds .
Za analizu broja ciklusa koristiti Morrow-u relaciju, ukljuujui uticaj srednjeg napona, sa
karakteristikama materijala pri ciklinom optereivanju datim u tabeli.
Ime parametra
Jedinica mere

MPa ili MN/m2

/
/
/
Parametar
sf'
b
ef'
c
1227
-0.095
1.0
-0.66

Nisu dati podaci za izraunavanje faktora osetljivosti na zarez q (fatigue notch factor). Umesto
toga dato je K f = 0.9 K t = 2.7 . Prema tome, koristiti K f = 2.7 .
Maksimalano nominalno optereenje s =300 MPa daje maksimalni lokalni napon s max i
maksimalnu lokalnu deformaciju e max oko ljeba. Oni se dobijaju u preseku Neuber-ove
hiperbole i ciklino naponsko-deformacione krive. Iz jednaina ovih krivih dobijamo
K 2f s 2 2.7 2 3002
=
= 3.2805 =
(a)
s e
E
200000
1
s s n'
s
s 0.18
e = + =
+
(b)
E K '
200000 1344
Reavanjem prethodnog sistema jednaina dobijamo: s = s max = 499 MPa i e = e max = 0.006574
(ovo je krajnja gornja taka histerezisne petlje).
Promena nominalnog napona Ds (daleko od mesta koncentracije napona) e uzrokovati
promenu napona Ds i promenu deformacije De na mestu koncentracije napona. Promene Ds
i De se dobijaju iz jednaina Neuber-ove hiperbole i ciklino naponsko-deformacione krive za
promenu.
K 2f (Ds )2 2.7 2 3002
Ds De
=
=
(c)
3.2805=
E
200000
3
T Dahlberg: Examination in Damage Mechanics and Life Analysis TMHL61

(Avd Hllfastherslra, IKP, Linkpings Universitet)
147
PAK FM&F
Mehanika loma
1
De
Ds
Ds n '
+=2
=
E
2K '
Ds
Ds 0.18
+ 2
200000
2 1344
(d)
Reavanjem ovog sistema jednaina dobijamo: De = 0.004670 i Ds = 703 MPa .

Moemo sada odrediti srednji napon i amplitudu deformacije oko ljeba. Dobijamo
s mean = 499 - 703/ 2 = 148 MPa i e a = 0.004670 / 2 = 0.002335 .
Koristei Morrow izraz dobijamo
s 'f - s m
1227148
= (2 N )b + e 'f (2 N ) c
=(2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66
e a = 0.002335
E
200000
reavanjem dobijamo oekivani broj poluciklusa do otkaza 2N=94900, ili, broj ciklusa do otkaza
N=47500.
Rezultati>Zamor
148
PAK FM&F
Mehanika loma
5

149
PAK FM&F
Mehanika loma
10
11
12
13

150
PAK FM&F
Mehanika loma
14
Potom se odreuju prirataji napona i deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (c) i (d).
15
Oekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete odreen je iz Morrow-og izraza iterativnim
postupkom.
16
literaturi.
PRIMER 3 Procena preostalog ciklusa do loma ravnog tapa sa otvorom na stranici
Opis problema/Cilj: Razmatramo ravan tap pravougoanog poprenog preseka sa malim ljebom
na stranici, slika 1, sa faktor koncentracije napona je Kt=3. tap je optereen naizmeninim
(promenljivim) optereenjem s=150150 MPa.
Proceniti broj ciklusa do loma koristei Neuber-ov metod. Pretpostaviti da je Kf=0.9 K t.
Slika 1.
Koristiti Ramberg-Osgood-ovu relaciju za amplitudu deformacije (E=200 GPa, K'=1334 MPa,
n'=0.18)
151
PAK FM&F
Mehanika loma
1
s s n'
ea = a + a
E K '
sa odgovarajuom modifikacijom ove formule za prirataj napona Ds .
Za analizu broja ciklusa koristiti Morrow-u relaciju, ukljuujui uticaj srednjeg napona, sa
karakteristikama materijala pri ciklinom optereivanju datim u tabeli.
Ime parametra
Jedinica mere

MPa ili MN/m2

/
/
/
Parametar
sf'
b
ef'
c
1227
-0.095
1.0
-0.66

Nisu dati podaci za izraunavanje faktora osetljivosti na zarez q (fatigue notch factor). Umesto
toga dato je K f = 0.9 K t = 2.7 . Prema tome, koristiti K f = 2.7 .
Maksimalano nominalno optereenje s =300 MPa daje maksimalni lokalni napon s max i
maksimalnu lokalnu deformaciju e max oko ljeba. Oni se dobijaju u preseku Neuber-ove
hiperbole i ciklino naponsko-deformacione krive. Iz jednaina ovih krivih dobijamo
K 2f s 2 2.7 2 3002
=
= 3.2805 =
(a)
s e
E
200000
1
s s n'
s
s 0.18
e = + =
+
(b)
E K '
200000 1344
Reavanjem prethodnog sistema jednaina dobijamo: s = s max = 499 MPa i e = e max = 0.006574
(ovo je krajnja gornja taka histerezisne petlje).
Promena nominalnog napona Ds (daleko od mesta koncentracije napona) e uzrokovati
promenu napona Ds i promenu deformacije De na mestu koncentracije napona. Promene Ds
i De se dobijaju iz jednaina Neuber-ove hiperbole i ciklino naponsko-deformacione krive za
promenu.
K 2f (Ds )2 2.7 2 3002
Ds De
=
=
(c)
3.2805=
E
200000
T Dahlberg: Examination in Damage Mechanics and Life Analysis TMHL61

(Avd Hllfastherslra, IKP, Linkpings Universitet)
152
PAK FM&F
Mehanika loma
1
De
Ds
Ds n '
+=2
=
E
2K '
Ds
Ds 0.18
+ 2
200000
2 1344
(d)
Reavanjem ovog sistema jednaina dobijamo: De = 0.004670 i Ds = 703 MPa .

Moemo sada odrediti srednji napon i amplitudu deformacije oko ljeba. Dobijamo
s mean = 499 - 703/ 2 = 148 MPa i e a = 0.004670 / 2 = 0.002335 .
Koristei Morrow izraz dobijamo
s 'f - s m
1227148
= (2 N )b + e 'f (2 N ) c
=(2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66
e a = 0.002335
E
200000
reavanjem dobijamo oekivani broj poluciklusa do otkaza 2N=94900, ili, broj ciklusa do otkaza
N=47500.
Rezultati>Zamor
153
PAK FM&F
Mehanika loma
5

154
PAK FM&F
Mehanika loma
10
11
12
13

155
PAK FM&F
Mehanika loma
14
Potom se odreuju prirataji napona i deforamcije iterativnim reavanjem jednaina (c) i (d).
15
Oekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete odreen je iz Morrow-og izraza iterativnim
postupkom.
16
literaturi.
156
PAK FM&F
Mehanika loma
ZAMORNI RAST PRSLINE
157
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 1 Odreivanje preostale vstoe ploe sa eliptinom ivinom prslinom

Opis problema/Cilj: Ploa debljine t sadri eliptinu ivinu prslinu, kao to je prikazano na slici 1.
Ploa se optereuje sa sekvencom optereenja koja se sastoji od dva ciklusa kao to je prikazano
na slici 1.
U okviru ovog primera neophodno je odrediti preostalu vrstou do loma, izraenu preko broja
ciklusa Ns. Pretpostavlja se da prslina zadrava svoj oblik tokom njenog rasta.
Slika 1. Centralna eliptina prslina i istorija optereenja

Za procenu preostale vrstoe korien je Parisov zakon. Proraun je vren analitikim i
numerikim postupkom.
U proraunu su korieni sledei podaci:
Duina poluosa elipse: a0=0.002m, c0=0.004m,
Debljina ploe: t=0.100m,
Napon teenja: s y =1200MPa,
Lomna ilavost: K Ic=70MN/m3/2,
Prag lomne ilavosti: D Kth=6MN/m3/2,
Dinamiki parametri materijala: n=4, C=110-13m7/MN4,
Primenjeni naponi: s 1 = 200MPa, s 2 = 400MPa ,
Stepen sigurnosti: s=1.4.
a
Za numeriki postupak zadaje se jo i korekcioni faktor: f = 0.9 .
c
I Analitiko reenje iz literature5
II Numeriko odreivanje preostale vrstoe primenom paketa PAK

158
PAK FM&F
Mehanika loma
I Analitiko reenje iz literature

Za eliptinu ivinu prslinu faktor inteziteta napona se moe analitiki izraunati (za a/c=0.5)
primenom sledee relacije
a
K 1 = s 0 pa f = s 0 pa 0.896 = 0.90s 0 pa
c
(1.1)
Vrednost faktora inteziteta napona postaje:

DK 1 = 0.90Ds pa
(1.2)
Kao prvo proveriemo da li e nii nivo napona s 1 = 200MPa doprinositi rastu prsline.
Odredimo faktor intenziteta napona za primenjeno nie optereenje s 1 = 200MPa , i ukoliko
faktor intenziteta napona prevazilazi prag lomne ilavosti primenjeni nii napon e uticati na
rast poetne prsline.
Kako je a=a0=0.002 m i Ds 0 = s 1 = 200MPa , iz (1.1) dobija se
DK 1 = 0.90 200 p 0.002 = 14.3 MN/m3/2
(1.3)
Vrednost praga lomne ilavosti je D Kth=6MN/m3/2, dakle K1> D Kth. Ovo znai da e prslina rasti
za nii ciklus napona s 1 , pa prema tome i za vie naponske cikluse tj., za s 2 .
Sledee to treba odrediti je kritina duina prsline, tj., duina prsline pri lomu acrit.
Pretpostavimo da vai teorija linearne elastine mehanike loma (LEFM). U tom sliaju lom e se
javiti kada je KImax=KIc/s. To daje:
0.90s p =
acrit
DK1
K Ic
s
(1.4)
Lom e se pojaviti kada je struktura izloena najveem naponu. Za s = s 2 dobijamo (ako vai
LEFM):
acrit
K Ic
1
=
p s 0.90 s 2
1
70
=
p 1.4 0.90 400
= 0.0061 m
(1.5)
Provera validnosti pretpostavke da vai linearno elastina mehanika loma.
K
2.5 Ic
s s Y
70
= 2.5
= 0.0043 m
1.4 1200
(1.6)
to je manje od acrit, t, i karakteristine duine W-a. Pa prema tome zakljuujemo da vai

linearno elastina mehanika loma.
Na osnovu predhodne analize moemo zakljuiti da e prslina rasti od poetne duine a0 do
kritine duine acrit, da e pri tom vaiti teorija linearno elastine mehanike loma i da e oba
ciklusa optereenja doprinositi rastu prsline. Za sekvencu koja sadri dva ciklusa, rast prsline e
biti:
da
n
= C (DK I ) = C 0.90Ds 0 pa
dN
{(
= C 0.90Ds 1 pa
) + (0.90Ds
pa
) }
) + (0.90Ds
(1.7)
Razdvajanjem promenljivih dobijamo:

acr
( a)
{(
da = C 0.90Ds 1 p
n
a0
) } dN
n
Ns
159
(1.8)
PAK FM&F
Mehanika loma
to daje
n
1- n / 2
- a10- n / 2 = 1 - C 0.90 p
acrit
2
) {s
n
n
1
+ s 2n N s
(1.9)
Uvoenjem acrit, a0, s 1 , s 2 i parametara materijala C i n u (1.9), i reavanjem po Ns, dobijamo:

Ns=19080 sekvenci
(1.10)
Sa Ns je oznaen broj sekvenci optereenja, broj ciklusa optereenja dobija se kada se broj
sekvenci pomnoi sa brojem ciklusa u svakoj sekvenci. Konano broj ciklusa je
N=38000.
(1.11)

Kao rezultat numerikog porauna u PAK-G-u dobija se broj ciklusa do otkaza i podaci za
crtanje dijagrama zavisnosti duine prsline od ostvarenog broja ciklusa i dijagram brzine rasta
prsline.
Procenu preostale vrstoe (veka) konstrukcije, moemo uraditi u PAK-G-u na sledei nain.
Rezultati>Zamor
Pojavljuje se dijalog Zamor materijala, izabrati tip analize (Zamorni rast prisline). Poto smo u
prethodnom dijalogu izabrali Cancel automatski je ekirano Analiticki.
160
PAK FM&F
Mehanika loma
Ako se ne unese konana duina prsline, izraunava se na osnovu maksimalnog optereenja iz

izraza za faktor intenziteta napona (izraz (1.5)). U tom sluaju moraju se uneti lomna ilavost i
stepen sigurnosti. Ako se ne unese irina odnosno debljina uzorka ne vri se provera vaenja
LEML-a u odnosu na ove parametre.
Sada definiemo karakteristike materijala.
161
PAK FM&F
Mehanika loma
10
Upiemo maksimalni, minimalni napon i broj ciklusa u odgovaraa polja, pa pritisnemo dugme
Dodaj, potom unosimo vrednosti za sledei ciklus na isti nain.
11
12
13
162
PAK FM&F
Mehanika loma
14
15
16
17
18
Program automatski vri proveru vaenja LEML-a i obavetava nas da za zadate parametre
vai linearno elastina mehanika loma (LEML).
19
Rezultati prorauna, neophodni za crtanje dijagrama, smetaju se u fajl sa eksenzijom TAB.
Pojavljuje se dijalog Save As u kome treba da unesete ime izlaznog fajla.
163
PAK FM&F
Mehanika loma
21
20
Na kraju prorauna u dijalogu za poruke prikazuju se poetna duina prsline, kritina ili zadata
krajnja duina prsline, proraunat broja sekvenci (za sluaj kombinovanog optereivanja)
odnosno preostali broj ciklusa do otkaza.
22
Odgovor: Doputeni broj ciklusa do otkaza, dobijen proraunom u programu PAK-G, je N=38
282.
Rezultati dobijen proraunom u PAK-G-u je sa grekom od 0.3% u odnosu na reenje dato u
literaturi.
Sada emo pristupiti crtanju dijagrama u Excel-u na osnovu sraunatih podataka.
Otvorite u tekst editoru (UltraEdit, Notepad i sl.) fajl u kome ste zapisali podatke za dijagrame
(pr1.tab). Sledi prikaz sadraja fajla pr1.tab otvorenog u UltraEdit-oru.
a
N
N*
dK
da/dN
0.002000
0
0
0.002207
5324
5312
24.98469 0.000000039
0.002414
9736
9715
26.18526 0.000000047
0.002621
13452
13424
27.33314 0.000000056
0.002828
16622
16591
28.43472 0.000000065
0.003035
19362
19326
29.49518 0.000000076
0.003242
21750
21712
30.51882 0.000000087
0.003449
23852
23812
31.50922 0.000000099
0.003656
25716
25675
32.46943 0.000000111
0.003863
27380
27338
33.40204 0.000000124
0.004070
28876
28832
34.30932 0.000000139
0.004277
30226
30181
35.19321 0.000000153
0.004484
31452
31406
36.05544 0.000000169
0.004691
32570
32523
36.89752 0.000000185
0.004898
33592
33546
37.72082 0.000000202
0.005105
34532
34485
38.52652 0.000000220
0.005312
35398
35352
39.31571 0.000000239
0.005519
36200
36153
40.08938 0.000000258
0.005726
36944
36897
40.84839 0.000000278
164
PAK FM&F
0.005933
0.006140
Mehanika loma
37636
38282
37588
38233
41.59355
42.32560
0.000000299
0.000000321
Startujte EXCEL klikom na ikonu na dekstopu ili klikom na

Start>Programs>Microsoft Excel
Preko clipboard-a prebaciemo podatke iz fajla pr1.tab u Excel.
Selektujte vrednosti duine prsline, vrednosti ispod a (ukljuiti selektovanje kolone u UltraEditoru sa Alt+C), kao sto je prikazano ispod. Pritinuti Ctrl+C ili Edit/Copy za kopiranje
selektovanje kolone u clipboard.
Sa Alt+Tab prei u Excel i sa Ctrl+V ili Edit/Paste iskopirati sadraj clipboard-a u prvu kolonu
Excel tabele.
Isti postupak primenite pri kopiranju vrednosti broja ciklusa, vrednosti ispod N, u Excel. Sada
iskopirajte sadraj clipboard-a u drugu kolonu, Excel tabele.
Na isti nain iskopirajte podatke za dijagram rasta prsline, kolone ispod da/dN i dK. Podatke
iskopirajte u treu odnosno etvrtu kolonu Excel tabele. Konaan izgled Excel tabele je
prikazana na sledeoj slici.
Crtanje dijagrama
165
PAK FM&F
Mehanika loma
Klikom na ikonu za crtanje grafika (Chart

) pokree se Excel-ov wizard za crtanje grafika.
Crtanje grafika se izvodi u 4 koraka.
Prvi korak: Biramo tip i podtip grafika koji elimo da nacrtamo. Izabrati tip i podtip kako je
prikazano na sledeem dijalogu.
3
Drugi korak: definisanje podataka za grafik. Kliknite na tab Series; klikom na Add dugme
dobijamo tekst box-sove za unos podataka za krivu.
4
6
9
5
12
X Values: kliknite na dugme
na kraju tekst box-a, smanjie se prethodni dijalog. Selektujte
sve
vrednosti druge kolone; u dijalogu e se pojaviti reference oznaenih polja u tabeli i
one e biti obeleene isprekidanim linijama (vidi sliku).
166
PAK FM&F
Mehanika loma
8
Ponovnim klikom na
ikonu
, vraa se
prvobitni
izgled
dijaloga.
Y Values: kliknite na dugme
na kraju tekst box-a pa selektujte sve vrednosti iz prve kolone.
10
11
Trei korak: podeavanje opcija grafika.

Titles tab: Chart title: naziv grafika, moe se uneti i u prethodnom koraku, bie ispisana iznad
dijagrama
Value (X) axis: naziv vrednosti koje se crtaju na X osi (Broj ciklusa do otkaza)
Value (Y) axis: naziv vrednosti koje se crtaju na Y osi (Duzina prsline)
167
PAK FM&F
Mehanika loma
15
13
14
Axes tab: Po difoltu ekirane su Value (X) axis i Value (Z) axis, znai da e biti prikazane
vrednosti na x i y osi.
16
Gridlines tab: podeavanje parametara za crtanje mree na grafiku.
18
17
Legend tab: ekiranjem Show legend bie prikzana legenda na grafiku, potrebno je izabrati gde e biti
prikazana (botom, top ...)
168
PAK FM&F
Mehanika loma
20
19
Data labels tab: ukljuivanje/iskljuivanje prikaza vrednosti na krivoj grafika. Izborom Show
value prikazuje se y-vrednosti na krivoj; izborom show label prikazuje se x-vrednosti na krivoj.
21
etvrti korak: izbor mesta gde e biti prikazan grafik; na novoj strani (izborom As new sheet,
bie kreirana nova strana u fajlu pod nazivom Chart) ili kao objekat na strani (As object in)
koju mi izaberemo na padajuem meniju.
22
Klikom na dugme Finish dobijamo sledei dijagram.
169
PAK FM&F
Mehanika loma
0.007
Duzina prsline (a)
0.006
0.005
0.004
0.003
0.002
0.001
0
0
10000
20000
30000
40000
50000
Broj ciklusa do otkaza (N)
Podeavanjem maksimalne vrednosti x ose i opcija prikaza dijagrama dobijamo sledei izgled
prethodnog dijagrama.
Duzina prsline (a)
0,007
0,006
0,005
0,004
0,003
0,002
0,001
0
0
10000
20000
30000
40000
Dijagram zavisnosti duine prsline od ostvarenog broja ciklusa

Na isti nain nacrtajte dijagram brzine rasta prsline. Podaci za dK se crtaju na X osu (trea
kolona), a da/dN na Y osu (etvrta kolona). Trebalo bi da dobijete sledei dijagram.
3,50E-07
3,00E-07
da/dN
2,50E-07
2,00E-07
1,50E-07
1,00E-07
5,00E-08
0,00E+00
24
26
28
30
32
34
36
38
40
42
44
dK
Brzina rasta prsline

Sa prethodnog dijagrama je oigledno da se pri poveanju duine prsline poveava i brzina rasta
prsline, to e na kraju dovesti do loma, tj., do pojave nekontrolisanog rasta prsline.
170
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 2 Odreivanje broja ciklusa do loma ploe sa sredinjom eliptinom prslinom

Opis problema/Cilj: U okviru ovog primera ilustrovaemo uticaj izbora zakona zamornog rasta
prsline na procenu preostale vrstoe. Bie korien Walkerov zakon koji u proceni preostale
vrstoe uzima u obzir i oblik ciklinog optereenja koje se primenjuje.
Ploa debljine t sadri centralnu eliptinu prslinu, kao na slici 1. Odrediti broj ciklusa do loma
ploe ako optereenje varira od 0.5 s do s . Pretpostavlja se da prslina zadrava svoj oblik
tokom rasta (tj. odnos a/c je konstantan). Pri proraunu je korien Walker-ov zakon.
Slika 1. Poetni oblik prsline

Numeriki podaci su:
Poetne dimenzije prsline: a0=0.001m, c0=0.002m,
Debljina ploe: t=0.100m,
Napon teenja: s y =1200MPa,
Lomna ilavost: K Ic=60MN/m3/2,
Prag lomne ilavosti: D Kth<6MN/m3/2 ,
Dinamiki parametri: n=4, C1 = 5 10 -13 MN/m3/2 , g = 0.7,
Usvojeno optereenje: s = 400MPa
Stepen sigurnosti: s=1.4.
a
Za numeriki postupak zadaje se jo i f = 0.823 .
c


6

171
PAK FM&F
Mehanika loma

Faktor inteziteta napona za sredinju eliptinu prslinu a/c=0.5 je:
a
1
K 1 = s pa f = s pa f = 0.823s pa
c
2
(2.1)
Opseg faktora inteziteta napona postaje:

DK1 0.823
= Ds p a
(2.2)
Inicijalna duina prsline a0=0.001m daje vrednost faktora intenziteta napona

DK 1 = 0.823Ds pa = DK 1 = 0.823 200 p 0.001 =9.2 MN/m3/2> D Kth
(2.3)
Na osnovu relacije (2.3) moemo konstatovati da e prslina rasti pri zadatom optereenju.
Odreivanje kritine duine prsline ac. Do loma e doi ako je zadovoljen uslov
K
60
K Imax = Ic daje 0.823 400 p ac =
MN/m3/2
(2.4)
s
1.4
to daje kritinu duinu prsline ac=0.0054m pri lomu (ili, da budemo precizniji, prslina e poeti
naglo da raste pri ovoj duini, i do loma e doi posle ogranienog broja ciklusa optereenja
nakon to prslina dostigne ovu duinu).
Provera validnosti primene teorije linearno elastine mehanike loma
K
2.5 Ic
ss Y
60
= 2.5
= 0.0032m
1
.
4
1200
(2.5)
Dakle, ac>0.0032 i moe se koristiti teorija linearno elastine mehanike loma (takoe t i W-a su
dovoljno veliki).
Korigovani Parisov zakon, sa korekcijom srednjeg napona po Walker-u, daje:
C1
da
(DK I )n = C 0.823Ds 0 pa
=
n (1-g )
dN (1 - R )
gde je odnos napona R=0.5. Faktor C postaje C=C1/ (1 - R )
n (1-g )
(2.6)
=1.1487*10-12m7/MN4
Razdvajanje i integraljenje daje
( a ) d a = C (0 .823 D s
a cr
a0
) dN
n
(2.7)
dobijamo
N=
acr1-n / 2 - a10- n / 2
(1 - n / 2 ) C ( 0.823Ds 0
N (a) =
(2.8)
0.0054 -1 - 0.001-1
( -1)1.1487 10-12 ( 0.823 200
= 97900
(2.9)
Oekivano vreme do loma je sada N=97900 ciklusa, to se moe uporediti sa vrednou od

N=225000 ciklusa, koja se dobija primenom standardnog oblika Paris-ovog zakona koji ne
uzima u obzir oblik optereenja preko koeficijenta R. Ove dve vrednosti se razlikuju za faktor
(1 - R )n(1-g ) =0.435, to znai da u ovom sluaju oblik optereenja uzet preko koeficijenta R ima
vanu ulogu.
172
PAK FM&F
Mehanika loma

Kao rezultat numerikog porauna u PAK-G-u dobija se broj ciklusa do otkaza (priblino) i
podaci za crtanje dijagrama zavisnosti duine prsline od ostvarenog broja ciklusa i dijagram
brzine rasta prsline.
Rezultati>Zamor
Za procenu preostale vrstoe biramo Walker-ov kriterijum rasta prsline i unosimo koeficijent
za njega. Ako se ne unese konana duina prsline, izraunava se na osnovu maksimalnog
optereenja iz izraza za faktor intenziteta napona (izraz (1.5)). U tom sluaju moraju se uneti
173
PAK FM&F
Mehanika loma
lomna ilavost i stepen sigurnosti. Ako se ne unese irina odnosno debljina uzorka ne vri se
provere vaenja LEML-a u odnosu na ove parametre.
4
5
10
174
PAK FM&F
Mehanika loma
11
Dodaj.
12
13
14
15
Program automatski vri proveru vaenja LEML i obavetava nas da za zadate parametre vai
linearno elastina mehanika loma (LEML).
175
PAK FM&F
Mehanika loma
16
18
17
19
Odgovor: Doputeni broj ciklusa do otkaza, dobijen proraunom u programu PAK-G, je N=97
890.
literaturi.
Na osnovu sraunatih podataka potrebno je nacrtati odgovarajue dijagrame prema proceduri
koja je opisana u primeru 1. Trebalo bi da dobijete sledee dijagrame.
176
PAK FM&F
Mehanika loma
0,006
Duzina prsline (a)
0,005
0,004
0,003
0,002
0,001
0
0
20000
40000
60000
80000
100000

1,20E-07
1,00E-07
da/dN
8,00E-08
6,00E-08
4,00E-08
2,00E-08
0,00E+00
8
10
12
14
16
18
20
22
dK

Sa prethodnog dijagrama je oigledno da se pri poveanju duine prsline poveava i brzina rasta
prsline, to e na kraju dovesti do loma, tj., do pojave nekontrolisanog rasta prsline.
177
PAK FM&F
Mehanika loma
PRIMER 3 - Odreivanje broja ciklusa do loma oplate brodskog trupa

Opis problema/Cilj: Cilj ovog primera je da pokae nain odreivanja preostale vrstoe dela
konstrukcije u asovima rada. U oplati brodskog trupa otkrivene su dve prsline priblino istih
dimenzija u neposrednoj blizini otvora, slika 1.
Oplata je optereena naizmeninim naponom s min = 0.2s i s max = s = 60MPa . Frekvencija
otereenja je 6 ciklusa u minuti. Odrediti preostali vek ploe (u asovima). Pretpostavka je da se
prslina iri simetrino u odnosu na otvor.
Slika 1. Kruni otvor sa dve prsline

Za procenu preostale vrstoe korien je Paris-ov zakon. Usvojen je stepen sigurnosti od s=1.5.
Potrebni podaci za proraun:
r = a 0 = t = 0.08 m, s y = 600 MPa, K 1c = 90 MN / m 3 / 2 , n = 3, C = 1 10 -11 m11 / 2 / MN 2
a
a
Za numeriki postupak zadaje se jo i f = 1.42
r
r
-1 6
= 1.1981 .


178
PAK FM&F
Mehanika loma

Korekcioni faktor f koji figurie u izrazu za faktor intenziteta napona ima oblik
a
a
f = 1.42
r
r
-1 / 6
U ovom primeru faktor intenziteta napona moe biti napisan priblino:
1.42
a
K 1 = s 0 pa f = s 0 pa
= 1.42 p s 0 a 1 / 3 r 1 / 6
1/ 6
(a / r )
r
(3.1)
Kritina duina prsline acr moe se dobiti iz jednaine (3.1), ukoliko se faktor intenziteta
napona zameni sa maksimalno dopustivom vrednou K 1 max = K 1c / s , dobijamo:
K
1
a = a cr = 1c
1/ 6
s 1.42 p s r
90
=
1.5 1.42 p 60 0.081 / 6
= 0.22175 m
(3.2)
Provera validnosti teorije linearno elastine mehanike loma (LEFM)
K
2.5 1c
s s Y
= 0.025 m
(3.3)
S obzirom da su sve tri karakteristine veliine a, t i W - a vee od 0.025 m, moemo zakljuiti

da vai teorija linearno elastine mehanike loma (LEFM).
Opseg intenziteta napona dobija se primenom relacije
DK1 = 1.42 p 0.8s a 1 / 3 r 1 / 6
(3.4)
Primenom Paris-vog zakona dobija se sledei izraz
da
n
= C (DK 1 ) = C 1.42 p 0.8s a1 / 3 r 1 / 6
dN
(3.5)
Integracijom predhodne relacije
acr
3
da N
1/ 6
p
s
=
C
r
dN
1
.
42
0
.
8
a 0
a0
(3.6)
dobijamo
N=
C 1.42 p 0.8s r
1/ 6 3
ln
a cr
= 204400 ciklusa
a0
to odgovara preostalom veku t = N / (6 60) = 568 h .
179
(3.7)
PAK FM&F
Mehanika loma

Rezultati>Zamor

stepen sigurnosti. Ako se ne unese irina odnosno debljina uzorka ne vri se provere vaenja
180
PAK FM&F
Mehanika loma
9
181
PAK FM&F
Mehanika loma
10
Dodaj.
11
12
13
14
Program automatski vri proveru vaenja LEML i obavetava nas da za zadate parametre vai
linearno elastina mehanika loma (LEML).
182
PAK FM&F
Mehanika loma
15
17
16
18
Odgovor: Doputeni broj ciklusa do otkaza, dobijen proraunom u programu PAK-G, je
N=204428.
literaturi.
183
PAK FM&F
Mehanika loma
0,225
Duzina prsline (a)
0,2
0,175
0,15
0,125
0,1
0,075
0,05
0,025
0
0
50000
100000
150000
200000

2,00E-06
1,80E-06
1,60E-06
da/dN
1,40E-06
1,20E-06
1,00E-06
8,00E-07
6,00E-07
4,00E-07
2,00E-07
34
38
42
46
50
54
58
dK
PRIMER 4 - Procena preostale vstoe ploe sa ivinom prslinom izloene spektralnom optereenju
Opis problema/Cilj: U okviru ovog primera vri se procena preostale vrstoe mainske
komponente sa ivinom prslinom koja je izloena spektralnom optereenju, slika 1. Jedan
spektar optereenja je zadat sa ukupno 60 ciklusa gde je raspodela ciklusa po optereenjima
data u Tabeli 1.
184
PAK FM&F
Mehanika loma
Slika 1. Ivina prslina

Tabela 4.1 Definisanje istorije spektralnog optereenja
Opseg
napona
Broj ciklusa
Ds 0 (MPa)
285
270
200
92
12
44
Za procenu preostale vrstoe koristiti Parisov zakon.

U proraunu su korieni sledei podaci:
Poetna duina prsline: a0 = 1 mm ,
Maksimalna zadata duina prsline: a = 5 mm ,
Dinamiki parametri zamornog rasta: C = 2.5 10 -12 i n = 3.2,
Prag lomne alovosti: DK th = 8 MN / m 3 / 2 .
a
Za numeriki postupak zadaje se jo i f
W
= 1.12 .


185
PAK FM&F
Mehanika loma

Za procenu preostale vrstoe korien je Paris-ov zakon
da
n
= C (DK t )
dN
(4.1)
Prvo ispitati da li e svi naponi u ciklusu doprinositi irenju prsline.

Opseg faktora intenziteta napona za komponentu sa ivinom prslinom (korieno W >> a)
a
DK 1 = Ds 0 pa f = 1.12 D s 0 pa
W
(4.2)
Opseg napona Ds 0 = 92 MPa daje
DK1
a
D=
s 0 p a=f 1.12 92 p 0.001 = 5.77 MN / m3/ 2
W
(4.3)
to je ispod vrednosti praga lomne ilavosti DK th = 8 MN / m 3 / 2 . Na osnovu ovoga se moe

zakljuiti da opseg napona Ds 0 = 92 MPa nee doprinositi rastu prsline u poetku.
Izvriemo proveru za sledei zadati opseg napona Ds 0 = 200 MPa . Faktor intenziteta napona
za ovaj opseg optereenja ima vrednost
a
DK 1 = Ds 0 pa f
W
/2
= 1.12 200 p 0.001 = 12.6 MN / m
(4.4)
Ukoliko uporedimo vrednost dobijenu relacijom (4.4) sa vrednou za prag lomne ilavosti
moemo zakljuiti da e ovaj nivo napona uticati na rast prsline od samog poetka. Na osnovu
ovoga moemo zakljuiti da e i preostala dva napona zadata u spektru optereivanja uticati na
inicijalni rast prsline.
Odrediemo duinu prsline pri kojoj e i opseg napona od Ds 0 = 92 MPa poeti da doprinosi
daljem rastu prsline:
a
DK 1 = Ds 0 pa f = 1.12 92 p a1 = 8 MN / m / 2
W
(4.5)
to daje vrednost od a1 = 1.92 mm . Dakle, kada se dostigne duina prsline od 1.92mm neophodno
je ukljuiti i poslednju podskevencu optereenja pri proceni veka trajanja, a do te duine u
proraunu se koristie preostale tri podsekvence optereenja zadatog spektra. Kada prslina
dostigne 1.92 mm sva etiri opsega napona e biti tetni za strukturu.
Na osnovu predhodne analize moe se zakljuiti da se rast prsline mora proraunati u dva
koraka:
- prvi korak odgovara rastu prsline od 1 mm do 1.92 mm,
- drugi korak odgovara rastu od 1.92 mm do 5 mm.
Brzina rasta prsline primenom Paris-ovog zakon je:
da
n
= C (DK 1 )
dN
(4.6)
U relaciju (4.6) unosi se N s kao sekvenca optereenja

da
n
= C (DK 1i ) = C (1.12 p ) n {1 285 n + 3 270 n + 12 200 n }( a ) n
dN s
Razdvajanje promenljivih i integracija relacije (4.7) daje:
(4.7)
186
PAK FM&F
Mehanika loma
0.00192
0.001
da
= C 1.12 p
a1.6
) {1 285
n
+ 3 270 n + 12 200 n N s
(4.8)
Reavanje po N s daje N s = N s1 = 2867 sekvenci, odnosno N = N 1 = 2867 60 = 172 000 ciklusa

(od ovih 172 000 ciklusa 2867 44 = 126 100 ciklusa ne doprinosi rastu prsline).
Kada prslina dostigne duinu 1.92 mm, svi naponski ciklusi doprinose rastu prsline.
Upotrebljava se:
da
n
= C (DK 1i )
dN s
= C (1 . 12 p ) n 1 285 n + 3 270 n + 12 200 n + 44 92 n ( a ) n
(4.9)
Razdvajanjem promenljivih i integracijom prethodne jednaine dobijamo sledei izraz

0.00192
0.001
da
= C 1.12 p
a1.6
) {1 285
n
+ 3 270 n + 12 200 n + 44 92 n N s
(4.10)
Reavanjem dobijamo N s = 2254 sekvenci (odnosno N = N 2 = 2254 60 = 135 240 ciklusa).

Zbir, 2867 + 2254 = 5121 sekvenci, daje 307 000 ciklusa koji se doputaju izmeu dva
ispitivanja.
Parisov zakon moe biti upotrebljen za duinu prsline a = 5 mm. Najvei opseg naponskog
ciklusa Ds 0 = 285MPa , daje sledeu vrednost opsega faktora intenziteta napona:
DK 1 = 1.12Ds 0 pa = 1.12 285 p 0.005 = 40 MN / m 3 / 2
(4.11)
Zakljuujemo da posle redukcije sa koeficijentom stepena sigurnosti s (s>1) lomna ilavost

materijala K 1c mora biti najmanje 40 MN / m 3 / 2 . Prema tome, mora biti zadovoljen uslov
K 1c > s 40 MN / m 3 / 2 .
Alternativno reenje:
Reavanje problema korienjem ekvivalentnog opsega napona Ds eq .
Za duine prsline manje od 1.92 mm, ekvivalentni opseg napona glasi
Ds equivalent
(Ds 0i )n ni
=
ni
1/ n
1 / 3.2
1 285 n + 3 270 n + 12 200 n

=
16
= 223.85 MPa
(4.12)
Parisov zakon daje
da
n
= C (DK 1 ) = C 1.12 Ds equivalent pa
dN
(4.13)
Razdvajanjem promenljivih i integracijom dobijamo

0.00192
da
( a)
= C 1.12 223.85 p
0.001
187
(4.14)
PAK FM&F
Mehanika loma
Reavanjem po N dobijamo N = 45 867 ciklusa. Deljenjem N sa 16 (brojem ciklusa u sekvenci)

dobijamo broj sekvenci N s potrebnih da prslina poraste od 1 mm do 1.92 mm. Dakle potrebno
je N s = N s1 = 45867 / 16 = 2867 sekvenci, to se slae sa rezultatima dobijenim na predhodan
nain.
Za prslinu duu od 1.92 mm, ekvivalentni opseg napona iznosi
Ds equivalent
(Ds 0i )n ni
=
ni
1/ n
1 285 3.2 + 3 270 3.2 + 12 200 3.2 + 44 92 3.2

=
60
1 / 3.2
= 155.13 MPa (4.15)
Razdvajanjem promenljivih i integraljenjem Parisovog zakona dobijamo:

0.005
da
( a)
= C 1.12 153.13 p
) N
n
(4.16)
0.00192
Reavanjem po N dobijamo N = 135 247 ciklusa. Deljenjem N sa 60 (broj ciklusa u sekvenci)

dobijamo broj sekvenci N s koji utiu na rast prsline od 1.92 mm do 5 mm. Dakle, moe se
ostvariti N s = N s1 = 4135247 / 60 = 2254 sekvenci, to se slae sa rezultatima dobijenim na
predhodan nain.
Odgovor: Zbir, N s = 2867 + 2254 = 5121 sekvenci, daje 307 000 ciklusa koji se doputaju
izmeu dva ispitivanja.
188
PAK FM&F
Mehanika loma

Rezultati>Zamor

stepen sigurnosti. Ako se ne unese irina odnosno debljina uzorka ne vri se provere vaenja
189
PAK FM&F
Mehanika loma
6
8
7
9
190
PAK FM&F
Mehanika loma
10
Dodaj, potom unosimo vrednosti za sve ostale cikluse na isti nain. Cikluse unosti redosledom
datim u tabeli 4.1.
11
12
13
14
15
16
Prvo se proverava da li postoji ciklus koji ne utie na rasta prsline poetne duine. Program nas
obavetava o maksimalnom naponu u tom ciklusi i o duini prsline do koje ovaj napon ne utie
na rast prsline. Rezultati prorauna se prikazuju u dijalogu za poruke.
191
PAK FM&F
Mehanika loma
17
Proraun je sada podeljen u dva koraka: u prvom se izraunava broj doputenih ciklusa do
duine prsline od 1.919mm, a u drugom od 1.919mm do zadate duine prsline od 5mm.
Izraunavanje se vri na osnovu ekvivalentnog napona.
Program automatski vri proveru vaenja LEML i obavetava nas da u ovom primeru nije
mogue proveriti validnost LEML-a jer nisu unete odgovarajue materijalne konstante.
18
20
19
Na kraju prvog koraka u dijalogu za poruke prikazuju se poetna duina prsline, izraunata
duina prsline (1.919mm), proraunat broja sekvenci odnosno broj ciklusa da prslina naraste
do izraunate duine.
21
Vrednosti prorauna u drugom koraku prikazuju se u sledeem dijalogu za poruke. Prikazuje se
izraunata duina prsline (1.919mm), zadata krajnja duina prsline, proraunat broja sekvenci
odnosno broj ciklusa da prslina naraste od izraunate duine do kranje duine. U istom
dijalogu prikazani su ukupan broj podsekvenci odnosno doputen broj ciklusa pri kome e
prslina narasti od poentne do krajnje zadate duine.
192
PAK FM&F
Mehanika loma
19
Odgovor: Doputeni broj ciklusa do otkaza, dobijen proraunom u programu PAK-G, je
N=307200.
Rezultati dobijen proraunom u PAK-G-u je sa grekom od 0.02% za izraunati broj
podksevenci, odnosno 0.06% za broj ciklusa u odnosu na reenje dato u literaturi.
0,005
Duzina prsline (a)
0,0045
0,004
0,0035
0,003
0,0025
0,002
0,0015
0,001
0,0005
0
0
50000
100000
150000
200000
250000
300000

5.00E-08
da/dN
4.00E-08
3.00E-08
2.00E-08
I korak
1.00E-08
II korak
0.00E+00
13
14
15
16
17
18
19
20
21
dK

Dijagram brzine rasta prsline pokazuje da se brzine u oba koraka poklapaju.
193
22

Meh Loma

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Meh Loma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PAK FM&F

NUMERIKE METODE U MEHANICI

1.12 -0.61(a/W) + 0.13( a 3 / W 3 )

za sve odnose (a/W)

Zamenom vrednosti za ovaj primer dobija se analitiko reenje: KI=884.763 MPa mm .

Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa

II Kreiranje geometrije modela

VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.

III Generisanje vorova i elemenata

Mreza>Kreiranje mreze>Od poligona...

Ukljuivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajuih karakteristika

Potrebno je izvriti renumeraciju preostalih vorova.

Kreiran model sa generisanom mreom osmovornih 2D konanih elemenata prikazan je na slici 3.

Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

Analiza modela u programskom paketu PAK-FM

Za programski paket PAK prikazano je u tabeli 1 poreenje sa teorijskim reenjem.

VIII Postprocesiranje u PAK-G-u

Podeavanje prikaza celog modela na ekranu vri se izborom sledeih komandi:

Slika 7. Ukupna pomeranja

Slika 8. Polje napona

PRIMER 2-Faktor intenziteta napona KI grede sa ivinom prslinom po celoj debljini

F(a/W)=1.090-1.735(a/W)+8.20(a/W)2 -14.18(a/W)3 +14.57(a/W)4

Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa

II Kreiranje geometrije modela

VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

Iskljuivanje prikazivanja radne ravni vri se sledeom komandom:

Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.

III Generisanje vorova i elemenata

Mrea>Kreiranje mree>Od poligona...

Ukljuivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajuih karakteristika

Potrebno je izvriti renumeraciju preostalih vorova.

Zadali smo uslov simetrije, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

Analiza modela u programskom paketu PAK-FM

Za programske pakete COSMOS i PAK prikazana su u tabeli 1 poreenja sa teorijskim reenjem.

VIII Postprocesiranje u PAK-G-u

Podeavanje prikaza celog modela na ekranu vri se izborom sledeih komandi:

Slika 6. Ukupna pomeranja

Slika 7. Efektivni napon

PRIMER 3-Faktor intenziteta napona KI ploe sa centralnom prslinom po celoj debljini

Model konanih elemenata

Analitiki izraz za odreivanje faktora intenziteta napona prema G.C.Sih:

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konanog elementa

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

Iskljuivanje prikazivanja radne ravni vri se sledeom komandom:

Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.

III Generisanje vorova i elemenata

Mreza>Kreiranje mreze>Od poligona...

Ukljuivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajuih karakteristika

Potrebno je izvriti renumeraciju preostalih vorova.

Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ogranienja.

VI Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

Analiza modela u programskom paketu PAK-FM

Za programske pakete COSMOS i PAK prikazana su u tabeli 1 poreenja sa teorijskim reenjem.

VIII Postprocesiranje u PAK-G-u

Podeavanje prikaza celog modela na ekranu vri se izborom sledeih komandi:

Slika 7. Ukupna pomeranja

Slika 8. Polje napona