OBOAVANJE U DUHU I ISTINI

"Ali ide vreme i ve je nastalo,

kad e se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom,
jer Otac hoe takvih bogomoljaca.
(Jovan 4:23)

Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade/nastade od Isusa

Hrista.
(Jovan 1:17)
Ovo je Isus Hristos to doe vodom i krvlju i Duhom, ne samo vodom nego
vodom i krvlju; i Duh je koji svedoi, jer je Duh istina, (1.Jovanova 5:6)
Osveti ih istinom svojom: re je Tvoja istina.
Kao to si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.
Ja posveujem sebe za njih, da i oni budu osveeni istinom.
(Jovan 17:17-19)

Proli put smo razmiljali o Hristovoj poniznosti i videli smo nau

veliku potrebu da svakodnevno uimo od Njegove poniznosti. Isus je
rekao da ne postoji uenik koji je iznad svog uitelja. To znai da e
na ivot postajati veoma slian Hristovom ivotu, ako smo zaista
Njegovi uenici. Kako su ljudi postupali sa Njim, slino e postupati i
sa nama. Takoe, mi emo postupati slino kako je Gospod Isus
postupao.

Jedna od primetnih stvari u ivotu naeg Gospoda bila je injenica da

je bio prezren i odbaen od ljudi, naroito od religioznih ljudi

tadanjeg vremena. Ne samo da nije bio popularan, nego je bio
predmet smetnje i trn u oku revnosnim sledbenicima starozavetnih
spisa. Meutim, to Njemu nije bila prepreka da ih istinski voli i da im
objavi istinu. U razgovoru sa Samarjankom, Gospod Isus je izjavio
neto to predstavlja osnovu molitve i oboavanja Boga koje
praktikuju novozavetni vernici.

Sve to je bilo u starozavetnom dobu jeste samo senka i ilustracija

onoga to danas u doba blagodati mi posedujemo u Isusu Hristu.
Isus je stvarnost! On je doao da nam pokloni stvaran ivot. On je
objasnio ko je Jedini Istiniti Bog i kakvo mu je ime/karakter! On je
iveo u potpunosti onako kako Bog eli da ljudi ive. On se molio
onako kako Bog eli. On je bio prvi ovek koji je u punini oboavao
svog Oca u duhu i istini!

Gospod Isus je iveo u neprekidnoj vezi i zajednitvu sa svojim

Ocem. On je linim primerom pokazao ta znai oboavati u duhu i
istini nebeskog Oca. I ne samo to, On je doao da nama otvori put za
oboavanje Boga u duhu i istini. Iz tog razloga je vano da razumemo
ove rei i zato elim da razmiljamo o tome ta znai moliti se u duhu
i istini.

Isus je rekao Samarjanki da oni ne znaju emu se mole (stih 22). To

je istina za mnoge dananje vernike. Neuko moljenje i oboavanje
ogleda se u tome da vernik u realnosti ne zna ta eli i trai od Boga.
On moda koristi razliite fraze i rei tokom svoje molitve, ali u
njegovom srcu ne postoji stvarna tenja za Bogom, ve samo
rutinsko odraivanje neega to on smatra molitvom. Rezultat takvog
moljenja jeste da nema Boijeg odgovora i oigledne potvrde Boijeg
delovanja i prisutnosti u ivotu osobe.

Drugo, Isus je rekao da Jevreji znaju emu se mole. Oni su imali

tanije poznanje Boga u odnosu na Samarjane i molili su se u skladu
sa poznanjem Boga koje je bilo u njihovom umu. Danas postoji
mnogo vernika koji imaju solidno intelektualno poznanje Boga poto
itaju Bibliju, ali njihov molitveni ivot nije prevaziao tu razumsku
sferu. Mnogo puta su nae molitve rezultat samo intelektualnog
poznanja Boga i nae razumske svesnosti da nam treba neto od
Boga, a to ne potie duboko od Duha koji je u nama. Ipak, Isus kae
da Otac trai i eli molitelje koji se mole u duhu i istini. Ono je
prvenstveno duhovne prirode! Ovo naravno ne znai da nije potrebno
da vernik koristi svoj razum kada se moli. Daleko od toga! Apostol
Pavle pie Korinanima i kae: Moliu se Bogu duhom, a moliu se i
umom (1.Kor.14:15).

Biblija kae da je Bog Duh i da koji Mu se mole treba da mole duhom

i istinom. Dakle, mora postojati sklad izmeu nas i Boga. Bog je Duh i
mi moramo biti u duhu. Moljenje i oboavanje Boga u duhu i istini nije
ogranieno vremenom i prostorom, kao to sm Bog nije ogranien
vremenom i prostorom. Isus je spomenuo Samarjanki kako ljudi esto
misle da se ovde ili onde treba moliti Bogu. Danas su takoe mnogi
vernici ubeeni da je moljenje u crkvi ili mestu koje je predvieno za
okupljanje vernika neto posebno dragoceno, do te mere da oseaju
krivicu ako ne dou na sastanak vernika, a tokom cele sedmice
nemaju Boga u svojim mislima, a to ih ne zabrinjava. Isus kae da je
nastalo vreme kada nije vano mesto i vreme molitve! Bog je svugde
prisutan i nije vezan za vreme i prostor, zato oboavanje Njega i
molitva nije ograniena na zgradu ili neko vreme, nego je po prirodi
duhovno, kao to je sm Bog duhovan!

Koliko nae hrianstvo pati od toga da se ograniava na odreeno

vreme i mesto. ovek koji eli da se iskreno moli u crkvi ili u sobi

provodi vei deo sedmice ili dana u duhu koji je potpuno suprotan
onom u kojem se molio. Njegovo oboavanje je bilo delo fiksnog
mesta ili sata, a ne njegovog celog bia. Bog je Duh: On je veni i
nepromenjivi, ono to On jeste, On je uvek i u istini. Stoga nae
oboavanje mora biti tako u duhu i istini: oboavanje Njega mora biti
duh naeg ivota, na ivot mora biti oboavanje u duhu, kao to je
Bog Duh.

Ovo je velika istina! Mi smo crkva Boga ivog zato to Duh Sveti ivi
u nama! Mi smo hram gde Bog prebiva. Zato nae oboavanje i
moljenje treba da bude u duhu i istini, kao rezultat Boije stvarnosti u
nama. Ono potie od Duha koji je u nama, od smog Boga.

Oboavati Boga u istini ne znai initi to samo u iskrenosti ili samo u

skladu sa Boijom Reju. Mi se moemo iskreno moliti i u potpunosti
u skladu sa Boijom Reju, a da to ne bude molitva u duhu i istini.
Oboavanje u istini jeste stvarna, iva komunikacija izmeu Oca koji
je Duh, i deteta koje se moli u Duhu! To je zaista Boiji dar nama. Mi
sami to nikako ne moemo da proizvedemo, ali Gospod Isus Hrist je
doao da nam da Svetog Duha i da nas osposobi da se molimo i
oboavamo Njegovog i naeg Boga i Oca u duhu i istini!

Pomozi nam Oe! Hvala Ti za Isusa Hrista koji nam je omoguio da

se molimo u Njegovom imenu/karakteru Duhu koji svedoi naem
duhu da smo deca Boija.
elimo Te oboavati u Duhu Tvoga Sina Isusa Hrista.
Jer je On Put i Istina i ivot i niko bez Isusa Hrista ne moe Tebe Oe
oboavati u Duhu i Istini, elimo hodati u neprekidnom zajednitvu sa
Tobom u karakteru i Duhu Sina Tvoga Isusa koga si vaskrsao iz
mrtvih da bi i mi kroz Njega dobili ivot veni. Amin.

Isus Hrist je rekao: U onaj ete dan u ime moje zaiskati, i ne velim
vam da u ja umoliti Oca za vas; jer sam Otac ima ljubav ka vama.
Nego ja vas izabrah...da to god zaiteete u Oca u ime moje da vam
da. (Jovan 16,26.27;15,116) Meutim moliti se u Isusovo ime znai
znatno vie nego samo spomenuti Njegovo ime na poetku i na kraju
molitve. To znai moliti se po Isusovom umu i Duhu, verujui
Njegovim obeanjima, oslanjajui se na Njegovu milost i inei
Njegova dela.
Put Hristu

Traite u moje ime, kae Hrist. Ja ne kaem da u se moliti Ocu

za vas, jer vas Otac sam ljubi.
Koristite se mojim imenom. To e dati snagu vaim molitvama i Otac
e vam dati bogatstvo svoje milosti.
Traite, dakle, i dobiete, da radost vaa bude ispunjena. Hrist je
spona izmeu Boga i oveka. On je obeao da e lino posredovati.
On svu snagu svoje pravde stavlja na stranu molitelja. On se zalae
za oveka, a ovek kome je potrebna boanska pomo moli se
za sebe u prisutnosti Bojoj, koristei se uticajem Onoga koji je dao
svoj ivot za ivot sveta.
Kad mi pred Bogom pokaemo da cenimo Hristove zasluge, to daje
miomiris naim molitvama. Kad se pribliujemo Bogu preko
Spasiteljevih zasluga, Hrist nas privlai k sebi, grlei nas svojom
ljudskom rukom, dok se svojom boanskom rukom dri prestola
Beskonanog.
U kadionicu u naim rukama On stavlja svoje zasluge, kao slatki miris
da bi dao snagu naim molitvama. On obeava da e uti nae
pokorne molitve i usliiti ih.

Da, Hrist je postao posrednik molitve izmeu oveka i Boga. On je

takoer postao posrednik blagoslova izmeu Boga i oveka. On je
spojio boanstvo s oveanstvom
E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume 8

Blagosloven Bog i Otac Gospoda naeg Isusa Hrista, koji nas je

blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista;
(Efescima 1:3)

Molitva
Zbog nerazumevanja rei "ime", pojedini stihovi Biblije mogu da budu
potpuno pogreno protumaeni, uzrokujui time i pogreno
verovanje. Na primer, uobiajena je praksa da se molitve zapoinju ili
zavravaju reima: "U Isusovo ime". Ovaj obiaj je zasnovan na
sledeim stihovima.
I to god zamolite "u moje ime", uiniu to, da bi se Otac proslavio u
Sinu. Ako neto zamolite "u moje ime", uiniu to. Jovan 14:13-14
Zaista, zaista, kaem vam, to god zamolite Oca "u moje ime", dae
vam. Do sada niste ni za ta molili "u moje ime". Molite i dobiete, da
vaa radost bude potpuna. Jovan 16:23-24
Da li nas stihovi koje smo iznad proitali upuuju na zakljuak da je
potrebno da koristimo formulu: U Isusovo ime da bi naa molitva
bila jaa? Koja je onda svrha ovakvog izraza?
Ovaj izraz nije zamiljen da bude formula koju treba da izgovorimo na
kraju molitve, ve stanje naeg duha kada se molimo. U skladu sa
izvornim hebrejskim znaenjem rei ime, navedene stihove moemo
da prevedemo koristei re "KARAKTER" umesto rei "IME".
Isus nam kae da, kada se molimo, treba da se molimo u njegovom

karakteru. Nae molitve treba da izgovaramo u istom onom duhu,

uverenjima, veri i sa svrhom koje bi imale i Isusove molitve.

Neprestana molitva. Apostol podstie Solunjane da se mole Bogu

bez prestanka (1. Sol. 5,18 Karadi). On nije traio od drugih da
ine neto to on sam nije inio, jer je upravo Rimljanima rekao da ih
bez prestanka (svagda - prim. prev) pominje u svojim molitvama. Ne
treba, naravno, misliti da je apostol svesno i sve vreme mislio samo
na brau u Rimu, jer u tom sluaju ne bi bio u stanju da misli ni o em
drugom. Niko ne moe svesno biti na molitvi u svakom trenu, ali
svako moe da produuje trenutke molitve, ili, kako kae jedan
drugi prevod (Young translates), da istrajava u molitvi. (Rimlj. 12,2)
Ovo je u skladu sa reima Spasitelja, kako treba svagda da se mole i
da ne malaksavaju (Luka 18,1). U prii koja potom sledi, nepravedni
sudija ali se na siromanu udovicu koja mu jednako dolazi. Ovo je
ilustracija neprestane molitve. Ne u smislu da treba biti svakog trena
u svesnoj molitvi, jer bi tada vane dunosti ostale neizvrene, ve da
se ne umorimo od molitve.
ovek molitve. To je bio Pavle. On je pominjao Rimljane u svim
svojim molitvama. Korinanima je pisao: Zahvaljujem svagda Bogu
svojemu za vas (1. Kor. 1,4 Karadi); Koloanima: Zahvaljujemo
Bogu i Ocu Gospoda naega Isusa Hrista molei se svagda za vas
(Kol. 1,3). Sa jo vie saoseanja on pie Filibljanima: Zahvaljujem
svom Bogu kad god vas se setim, svagda u svakoj svojoj molitvi
molei se za sve vas s radou (Filib. 1,3.4). Takoe, Solunjanima:
Zahvaljujemo Bogu svagda.
Waggoner Rimljanima Boja sila je u Jevanelju 1. Poglavlje
za sve vas pominjui vas u svojim molitvama, seajui se neprestano
dela vae vere, itd. (1. Sol. 1,2.3). Dalje: Nou i danju najusrdnije se
molimo da vidimo vae lice i da usavrimo ono to vaoj veri
nedostaje (1. Sol. 3,10). Svom dragom sinu u veri on pie: Zahvalan

sam Bogu kome sluim od predaka svojih s istom saveu, to te se

neprestano seam u svojim molitvama no i dan. (2. Tim. 1,3)
Radujte se svagda. Tajna ove radosti je neprestana molitva
Komentar na Rimljanima poslanicu (Ellet J. Waggoner)