GRUPNE KRIZNE INTERVENCIJE

Potreba za grupnim intervencijama

Sve ee i sve vie prisutne krize velikih razmera

Critical incident krizna situacija velikih razmera traumatski dogaaj koji

pogaa (jako) veliki broj ljudi, ponekad celokupne zajednice.
Ako je krizni/traumatski dogaaj pogodio jako veliki broj ljudi, ugroavajui njihov
ivot, zdravlje ili sigurnost, prouzrokovao unitavanje imovine velikih razmera, te
prekinuo uobiajene aktivnosti u zajednici, govorimo o katastrofi.

Najee karakteristike kriznih situacija velikih razmera:

veliki broj rtava,

puno povreenih,

dogaaj menja ivotnu sredinu kroz destruktivnu tetu,

neoekivanost, nekontrolabilnost,

ponekad lanovi zajednice opaaju da je dogaaj namerno prouzrokovan

ljudskom rukom
Primeri kriznih situacija velikih razmera
Prirodne katastrofe (poar, poplava, zemljotres, tornado...)
Tehnoloke katastrofe (udeo ljudske odgovornosti je visok. npr: zagaenja ivotne
sredine velikih razmera, eksplozija ...)

Zdravstvene katastrofe (epidemije, masovno gladovanje ...)

Nesree velikih razmera

Situacije sa taocima

Nasilje na radnom mestu

Terorizam

Pobune

Ubistvo ili samoubistvo koje utie na celu grupu ljudi

Zloin koji ukljuuje fiziko/seksualno nasilje, a koje uiva u velikom

publicitetu

Traumatski dogaaji koji utiu na cele organizacije (masovna otputanja,

reorganizacije ...)

Mogue je razlikovati traumatski stres i kumulativni traumatski stres. Traumatski

stres se javlja kao reakcija na jednokratni traumatski dogaaj (ekstremno intenzivan i
vrlo razoran dogaaj koji je izvan granica uobiajenog ljudskog iskustva), bez obzira na
to da li on utie na jednu osobu ili na veu grupu ljudi. Kumulativni traumatski stres je
rezultat izloenosti itavom nizu traumatskih ili vrlo stresnih dogaaja dolazi do tzv.
efekta nagomilavanja preplavljujue iskustvo koje blokira inae dostupne kopingpotencijale. Kumulativni traumatski stres je esta pojava nakon nekih kriznih situacija
velikih razmera (npr. nekih katastrofa) u tim situacijama mnoge rtve ne samo da
ispoljavaju traumatski stres kao posledicu tog jednokratnog traumatskog dogaaja

nego su izloene duem vremenskom periodu tokom kojeg ivot u zajednici nije isti kao
pre katastrofe cela zajednica prolazi kroz esto dugaak period oporavka smanjen
kvalitet ivota dolazi do razvoja kumulativnog traumatskog stresa. Kumulativni
traumatski stres je takoe esta pojava kod zaposlenih u raznim hitnim slubama (policiji,
hitnoj pomoi ...) oni su konstantno izloeni posmatranju ljudske patnje lako dovodi
do tzv. burn-out-a (sindrom izgaranja ili sindrom sagorevanja).
Profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja su zadueni za sprovoenje velikog broja
razliitih intervencija pre, tokom trajanja i nakon kriznih situacija velikih razmera.
Efikasne krizne intervencije zasnivaju se na kvalitetnom planiranju i pripremi, dobroj
koordinaciji unutar i izmeu razliitih timova i sveobuhvatnim programima koji su
namenjeni itavim zajednicama.
KOME SU NAMENJENE KRIZNE INTERVENCIJE?
Raphael je sastavio model koji govori o tzv. krugovima ranjivosti ili ugroenosti,
odnosno o razliitim grupama ljudi kojima valja ponuditi krizne intervencije. Na prvom
mestu (u prvom krugu) se nalaze direktne rtve kriznog dogaaja, odmah nakon njih su
porodice rtava, kao i oevici kriznog dogaaja koji nisu bili povreeni, ali su
prisustvovali razarajuem dogaaju. U treem krugu su ira rodbina rtava, njihovi
prijatelji i radnici raznih spasilakih slubi koji su obavljali svoj posao u kriznom
dogaaju. U zadnji krug spadaju poznanici, pomagai koji nisu boravili na licu mesta,
odnosno nisu bili svedoci same krizne situacije, ali su kasnije dolazili u kontakt sa
rtvama i pruali im krizne (ili neke druge) intervencije, lokalna zajednica. Pomo je
naravno najvie potrebna prvom krugu ranjivosti, ali panja treba da se obrati i na ostale
grupe, jer i njihovi pripadnici mogu da ispoljavaju simptome krize. U zavisnosti od toga
kom krugu ranjivosti pripada konkretan pojedinac zavisie i vrsta krizne intervencije
koja e mu biti pruena.

Grupne intervencije u krizi

Koreni u vojsci i kasnije u hitnim slubama

Nova taktika zbog mnogobrojnosti korisnika, ekonominost

Lekoviti faktori grupe (Yalom) Irwin Yalom - savremeni grupni terapeut

nabraja one karakteristike grupnog formata psihoterapije koje po njegovom miljenju
imaju lekoviti efekat. Iako krizne intervencije ne predstavljaju psihoterapiju, ako se one
vre grupno i kod njih dolazi do izraenog dejstva lekovitosti grupe. Yalom je naveo 11
lekovitih faktora grupe kada su u pitanju grupne psihoterapije, a nekoliko od tih faktora
vae i za grupne krizne intervencije. To su:

buenje nade (npr. Ako je on drugi lan grupe uspeo da prevazie svoje
potekoe, zato ja ne bih mogla?!)

univerzalnost problema (npr. Vidim da i ostali imaju sline reakcije kao ja,
prema tome, verujem da su moja oseanja, razmilja, itd. normalni, uobiajeni i nisam
usamljena u mom problemu.)

meusobno pruanje informacija,

interpersonalno uenje,

altruizam (injenica da je osoba spremna i sposobna da pomogne drugom lanu

grupe deluje vrlo lekovito, jer dokazuje postojanje snage i potvruje pozitivnu sliku o
sebi),
uenje po modelu,
grupna kohezija (oseanje pripadnosti grupi).

Potreba za formalizovanim, opte priznatim kriznim intervencijama

The International Critical Incident Stress Foundation (http://www.icisf.org/)

internacionalna neprofitna fondacija posveena prevenciji i ublaavanju kriznih stanja.

Aktivnosti: edukacije, treninzi i razni servisi podrke za sve profesije koje spadaju
u hitne slube, osnivanje i usavravanje programa intervencija za krizne i katastrofine
situacije namenjene zajednicama i organizacijama irom sveta

CISM
Critical Incident Stress Management (Sistem za psiholoke krizne intervencije)
Tvorac Jeffrey Mitchell, sredinom 70-ih, osnovna ideja: rad sa traumatizacijom i
kumulativnim traumatskim iskustvima kod radnika hitnih slubi. Miel je prvo razradio i
standardizovao program za traumatizovane policajce, vatrogasce, radnike hitne pomoi,
spasioce i sl. kasnije je ceo program prilagoen optoj populaciji, odnosno svim
ljudima koji su izloeni traumatskim dogaajima.

CISM je sveobuhvatan, integrativan, vrlo sloen sistem kriznih intervencija.

Sveobuhvatnost cela grupa razliitih kriznih intervencija koja pokriva potrebe

svih tokom celokupnog trajanja krize. Ceo vremenski spektar faza pre krizne situacije
(planiranje), akutna kriza, post-krizna faza (zakljuci, praenje...)

Svi = intervencije namenjene individuama, malim i velikim grupama,

porodicama, organizacijama i zajednicama

Znaajna uloga u programima za ouvanje mentalnog zdravlja prilikom katastrofa

i kriznih situacija velikih razmera

PSIHOLOKA PRVA POMO psiholoke krizne intervencije predstavljaju

neku vrstu pandana fizikoj, somatskoj prvoj pomoi. One ne predstavljaju psihoterapiju,
nego upravo psiholoku prvu pomo koja nastupa brzo nakon doivljenog kriznog ili
traumatskog dogaaja. Istraivanja pokazuju da uvremenjena krizna intervencija
umanjuje verovatnou pojave PTSD-a i drugih psihopatolokih poremeaja (koji
predstavljaju reakciju na kriznu situaciju). Prema rezultatima evaluacionih studija osobe

koje su brzo nakon kriznog dogaaja razgovarale sa strunjakom o svom doivljaju krize,
o svojim reakcijama, mislima, oseanjima i sl. profitirale su iz toga i kod njih se
smanjila verovatnoa za pojavu psihikih tegoba. Meutim, strunjaci iz ove oblasti
sugeriu da je ekstremno vano potovati individualne razlike meu ljudima, jer
generalizovani istraivaki rezultati ne garantuju da e svaka vrsta kriznih intervencija
kod svakog izazvati eljene efekte. Tako npr., ako osoba odbija da uestvuje recimo u
nekoj grupnoj kriznoj intervenciji, nije poeljno prisiljavati je na uee, jer takav
postupak kod nje moe da izazove upravo suprotno od eljenih efekata pogoranje
njenog psiholokog stanja. U takvim situacijama strunjak moe da ponudi osobi
individualnu kriznu intervenciju i/ili moe da joj da do znanja da e vrata strunjaka u
budunosti biti otvorena za nju i da moe da potrai pomo u nekom drugom trenutku,
kada oseti potrebu za tim.

Opti ciljevi CISM-a

Stabilizacija individua, porodica, zajednica

Vraanje u adaptivno funkcionisanje
Olakavanje pristupa kontinuiranoj pomoi i nezi kada i ako ona bude potrebna
informisanje lokalne zajednice o tome kome da se obrate za pomo.

CISM KOMPONENTE
1. Pripreme pre krize kontinuirane edukacije namenjene lanovima CISM tima (o
stresu, nova saznanja ... ), treninzi, razne vrste rada na sebi (mental preparedness
training, stres-inokulacioni trening i sl.)
2. Individualne krizne intervencije, savetovanje 1 - 3 kontakta, 15 min 2 sata
3. Programi za podrku zajednice koja je bila izloena katastrofi ili kriznom
dogaaju velikih razmera demobilizacije, javno informisanje i sl.
4. CISD Saeta psiholoka integracija traume (Debrifing)
5. Rastereenje (defusing)
6. Intervencije namenjene porodicama i organizacijama (rad sa sistemima)
7. Postkrizne intervencije praenja, naknadne procene i tretmani po potrebi,
evaluacije, istraivanja

HITNE KRIZNE INTERVENCIJE KOJE SE VRE NA LICU MESTA

Sutina ovih intervencija je da se one primenjuju na licu mesta (na mestu gde se
krizna situacija velikih razmera odigrava) jo tokom trajanja kriznog dogaaja ili ubrzo
nakon njenog zavravanja. Osnovni princip: strunjaci ne ekaju da im se rtve obrate za
pomo, ve izlaze u zajednicu i aktivno nude svoje usluge onima za koje smatraju da
im je pomo potrebna. Pomo se prua u prirodnoj okolini rtava. Cilj ovakvih
intervencija je da se rtvama omogui da to pre razgovaraju o svom iskustvu, da im se
prue potrebne informacije (o tome ta se tano dogodilo, kakve fizike i psiholoke
reakcije mogu da oekuju kod sebe ili kod blinjih, kome mogu da se obrate za razne

vrste pomoi ...) i da im se pomogne u stabilizaciji. Ove intervencije najbolje odslikavaju

tri osnovne osobine svih kriznih intervencija: blizina, neposrednost i velika aktivnost i
prilagodljivost pomagaa. Blizina se odnosi na to da se pomo prua na licu mesta tamo
gde se problem i dogodio. Neposrednost se odnosi na vremenski aspekt pomo se prua
brzo, po mogustvu odmah nakon doivljene krizne situacije. Pomaga je u ovim
intervencijama maksimalno aktivan, spreman da brzo donese neke vane odluke
praktine prirode, preuzima prilino veliku koliinu odgovornosti na sebe.
Hitne psiholoke krizne intervencije mogu da budu namenjene i radnicima hitnih
slubi, dakle ne samo primarnim rtvama velikih kriznih dogaaja, nego i osoblju raznih
organizacija koje pruaju hitnu prvu pomo, spaavaju, gase poar i sl.
Hitne krizne intervencije koje se vre na licu mesta su vie praktine i
pragmatine nego psiholoke. Myers je razvio savremeni model za pruanje hitnih
kriznih intervencija na licu mesta. Njegov model se sastoji od sledeih komponenata:
otkrivanje, usmeravanje (upravljanje), zatita i povezati (detect, direct, protect, connect).
Otkrivanje podrazumeva brzu procenu stanja i trenutnih potreba. Pitanja na koje
se trae odgovori: ta se dogodilo? ta je uzrok? Koliko je situacija ozbiljna? Da li je
mesto dogaaja dovoljno bezbedno? Ko je sve ukljue u dogaaj, koga je dogaaj
pogodio? Kome je psiholoka prva pomo najvie potrebna? Koje potrebe treba kod tih
ljudi prvo zadovoljiti? Kakvi resursi za pomo su nam na raspolaganju?
Usmeravanje (upravljanje, upuivanje) rtve velikih kriznih dogaaja su
najee u oku, oamueni su i dezorijentisani. Osobe u takvom stanju su vrlo
sugestibilne i potrebne su im praktine direkcije. Zadatak pomagaa je da u rtvama
izazovu utisak da je situacija pod kontrolom, da smanje oseaj bespomonosti, da im
prue neku vrstu jasne strukture, da im daju konkretna uputstva ta da rade, gde da idu,
kome da se obrate i sl. Pomagaima se savetuje da u svojim intervencijama budu kratki,
jasni i da ih po potrebi vie puta strpljivo ponavljaju.
Potrebno je zatiti rtve od daljnje tete bilo koje vrste. Treba im pomoi da
pronau zaklon, zatiti ih traumatskih prizora, od bezobzirnih posmatraa, medija.
Neophodno je premestiti rtve na mesto koje je bezbedno, gde nema mrtvih, povreenih
ljudi, gde je teta manje uoljiva.
Povezivanje rtve uputiti na mesta gde mogu da dobiju potrebnu pomo
(medicinsku, hranu, informacije o poginulima ...).

VRSTE GRUPNIH KRIZNIH INTERVENCIJA

Demobilizacija
CMB
Rastereenje
Saeta psiholoka integracija traume (debriefing)

DEMOBILIZACIJA

Vrlo kratka grupna intervencija samo u kriznim situacijama veih razmera (+ 100)

Namenjena pre svega radnicima spasilakih i drugih hitnih slubi. Svako sa svojim
timom, nakon prestanka rada/smene, kada se ve nee vraati na mesto dogaaja, a
pre nego to odu kui. Voditelj: edukovani pomaga.

Informacioni karakter angauje (namerno) iskljuivo kognitivne kapacitete, nema

za cilj nikakvu emocionalnu proradu.
Tri komponente:
Dobijaju se tane informacije o vanim injenicama vezanim za trenutnu kriznu
situaciju. Vano je da svi poseduju sve znaajne informacije ta se tano desilo, da li
ima povreenih, da li ima rtava, kakva je teta, ta je do sada preduzeto ... Na ovaj
nain ne postoje tajne, skrivene informacije, informisanost doprinosi utisku da je
situacija pod kontrolom, smanjuje se oseanje bespomonosti.
Kratka edukacija o krizi (simptomi, ta da oekuju i sl.) 10 minuta. Dele se handouti koji sadre vane informacije, mogunosti za kontaktiranje ustanova koje kasnije
mogu da budu od pomoi i sl.
Odmor uesnicima se obezbeuje barem kratak odmor, kao neka vrsta neformalnog
grupnog okupljanja. Vai slogan: Odmor, pa ak i na silu! Uesnicima se savetuje
da ostanu jo malo posle predavanja i da razgovaraju sa kolegama, da se polagano
oputaju i da se postepeno vraaju svakodnevici.

Ciljevi:
Olakavanje tranzicije od krizne situacije do svakodnevne rutine
Identifikacija grupa koje se ine rizinim i kojima e biti potrebna dodatna pomo
(npr. CISD)

Mogunost postavljanja pitanja

Informacije o tome kome i gde mogu da se obrate za razne vrste pomoi, pisani
materijali ...

Tzv. Centri za predah kod ogromnih katastrofa kada rad spasilakih slubi
moe da traje danima

Primeri (kako izgleda takav centar i demobilizacija na ulici)

CRISIS MANAGEMENT BRIEFING CMB (Informisanje ire

zajednice o krizi)
CMB je vrsta krizne intervencije koja je skoro identina demobilizaciji, ali
za razliku od demobilizacije, koja je namenjena radnicima hitnih spasilakih slubi, CMB
je namenjena optoj populaciji, dakle direktnim rtvama krizne situacije, civilima,
pripadnicima ire drutvene zajednice koja je izloena kriznom dogaaju velikih razmera.
Upotrebljava se u sluaju velikih kriznih dogaaja, kao to su prirodne katastrofe, veliki
teroristiki napadi i sl. Grupe u kojima se ova intervencija primenjuje su velike (do 300
uesnika).
Ciljevi:

Pruanje informacija, smanjivanje utiska haotinosti, pruanje informacija o

moguim nainima suoavanja sa krizom, poveanje kohezivnosti meu
lanovima zajednice.

CMB ima 4 faze. U prvoj fazi se skuplja grupa ljudi koji su bili izloeni istoj kriznoj
situaciji i koji e uestvovati u intervenciji. CMB se reklamira u zajednici (korienje
masovnih medija i svih drugih izvora koji e informisati stanovnitvo o tome da mogu da
prisustvuju ovoj kriznoj intervenciji). U drugoj fazi prisutnima se pruaju tane
informacije o kriznoj situaciji vano je da osobe koje pruaju informacije budu
strunjaci iz raznih oblasti iji je autoritet u zajednici prepoznat, kojima e prosean
osoba da veruje. Na ovaj nain se spreava irenje destruktivnih glasina, smanjuje se
anticipatorna anksioznost i sl. U treoj fazi strunjak za mentalno zdravlje informie
stanovnitvo o najeim psihikim reakcijama na kriznu situaciju. U etvrtoj fazi se vri
edukacija o tome na koji nain osobe mogu da se suoavaju sa kriznom situacijom,
diskutuje se o raznim mogunostima kopinga, ljudi se poduavaju tehnikama kako da
pomognu sebi i svojim blinjima. Takoe, pruaju se informacije o institucijama kojima
mogu da se obrate za strunu psiholoku i medicinsku pomo. Dele se kratki edukativni
materijali sa potrebnim informacijama.
RASTEREENJE (DEFUSING)

Najee se koristi sa radnicima hitnih slubi, ali je mogue primeniti i na

optoj populaciji.

Manja grupa (6 8, oni koji su doiveli isto na istom mestu i u isto vreme)

Trajanje: od 20 min. do sat vremena

Dozvoljava (ali ne zahteva nuno) da uesnici govore o svojim iskustvima tokom

rada ili trajanja krizne situacije. U poreenju sa demobilizacijom rastereenje
podrazumeva (barem malo) dublji rad, ali ne ide toliko duboko kao CISD.

Preporuljivo je sprovesti intervenciju to pre, po mogustvu sat-dva posle samog

dogaaja.
Ciljevi:

Ublaiti uticaje traumatskog dogaaja, ubrzati normalan proces oporavka

omoguavanjem diskusije o iskustvima + dobijanje informacije o uobiajenim reakcijama
i korisnim strategijama suoavanja sa stresom; otkriti grupe i osobe sa potrebama za
dublji tretman, saznati kako pomoi kolegama ...

Idealna lokacija za rastereenje je mirna, udobna, omoguava privatnost meutim, u

situacijama kao to su masovne katastrofe teko je obezbediti takav seting.

KOMPONENTE RASTEREENJA

Uvod obostrana predstavljanja, objanjenje kako e proces tei i kratka diskusija o

oekivanjima.
Eksploracija dozvoljavanje (ali ne i zahtevanje) diskusije o traumatskom iskustvu
izlaganje injenica, kognitivne i emocionalne reakcije, simptomi distresa, procena
potreba za daljnjom strunom podrkom.
Informisanje - Kognitivna normalizacija, edukacija o traumi, reakcijama, tehnike
upravljanja stresom


Voa = facilitator na poetku, dok jo ne zna tano kroz kakva su iskustva proli
uesnici postavlja vrlo neintruzivna, nenametljiva pitanja, kasnije je edukator, ali sa
toplinom i empatijom jednog psihoterapeuta.

Kvalitetno sprovedeno rastereenje ispunjava sledee funkcije: moe da eliminie

potrebu za CISD (posebno kod iskusnih grupa); procena da li bi grupa profitirala iz CISD
- ako se i na kraju sastanka ne iscrpe sve teme, ako se kod vie osoba primeuju znakovi
traumatizacije, ako je dogaaj bio ekstremno traumatian preporuuje se CISD ili neke
individualne intervencije; kod onih koji su imali iskustvo rastereenja CISD e ii lake
i esto e biti efikasnije.
RASTEREENJE KAO INDIVIDUALNA INTERVENCIJA

Vodi za isceljujui razgovor u 4 koraka

Myers, Zunin, and Zunin (1990) adaptacija Mielovog defusinga za formu

individualne intervencije.

Jednostavni koraci koji su u ovoj intervenciji koristan vodi u razgovoru sa

osobama koje su traumatizovane ili se nalaze u akutnom kriznom stanju.

Okvir i struktura koju pruaju koraci ove intervencije daju oseaj sigurnosti i
bezbednosti da se razgovara sa traumatizovanim osobama.

Za primenu ove tehnike odgovara bilo kakav seting barem sa minimumom

privatnosti.

Trajanje: od par minuta pa sve do sat vremena, a ponekad i vie.

KORACI:
1. PRIKUPLJANJE PODATAKA - zbog (najverovatnije) disocijacije najlake je govoriti
o tome ko, ta, kada, gde, kako dakle, razgovarati o injenicama, ne insistirati na
izazivanju emocija.
Primeri: Ko je bio sa vama kada se to deavalo? Ko vam je pomogao? Zbog koga ste
zabrinuti? ta se deavalo, ta ste videli, uli? ta su drugi ljudi radili? Kada je
pomo stigla? ta ste tada radili? Kako spavate od tada? Kakav vam je apetit? ta se
promenilo u vaim svakodnevnim aktivnostima? Kakva je vaa koncentracija i
panja? ta radite sada da vam bude lake? Imate li dovoljno podrke?
Vrlo verovatna preokupacija detaljima.
Oprez dobar balans izmeu empatskog sluanja i postavljanja pitanja
2. ISTRAIVANJE MISLI - a) Prve misli (kada se npr. zemljotres deavao, kada ste se
vratili kui, kada ste se vratili na posao )
b) Sadanje misli (O emu razmiljate ovih dana?)
c)Ruminacije (Da li postoje misli koje vam se stalno ponavljaju, vrte u glavi i sl.?)
d) Posebno uznemirujue misli
e) Misli koje pomau (neke reenice koje osoba sebi ponavlja da bi joj bilo bolje, da bi
olakao sebi prevladavanje)

3. EMOCIJE klijenti najee spontano ponu da govore o njima, ako ne, onda vrlo
oprezno pitati, bez posebnog insistiranja.
Razgovor voditi vie u pravcu reakcija na stres - istraivanje i normalizacija
Primeri pitanja: ta vam je bilo najtee? Kako su sva ova deavanja uticala na vas? Kako
su deavanja uticala na vae zdravlje? ta oseate povodom _____?
4. DIREKTNA PODRKA - pomaga daje kratak rezime, normalizuje; istraivanje snaga
i linih resursa na koje se osoba moe osloniti; provera socijalne mree; kratko
upozorenje na mogue reakcije u budunosti, po potrebi isticanje kome mogu da se
obrate za daljnju pomo...
SAETA PSIHOLOKA INTEGRACIJA TRAUME CISD

Critical Incident Stress Debriefing = debrifing terminoloka zbrka

Osniva je Mitchell (1983), takoe grupna intervencija najdua, ide najdublje,

ali nije psihoterapijski postupak, nego intervencija u krizi!!!

Ciljevi: Ublaavanje traumatizacije, ubrzavanje oporavka, spreavanje

emocionalnih tekoa i zatita mentalnog zdravlja svih koji su bili ukljueni u dogaaj.
Integracija traumatskog dogaaja u dosadanje ivotno iskustvo, pomou interpretacije
onoga ta se desilo. Smanjivanje verovatnoe pojave PTSD-a.
GRUPNI I INDIVIDUALNI CILJEVI

Grupni: poboljanje komunikacije meu lanovima grupe, jaanje grupne

kohezije, olakavanje suoavanja sa buduim kriznim dogaajima, pridavanje drugaijeg
znaaja kriznom dogaaju.

Individualni: smanjenje intenziteta emocija, smanjenje kognitivne

dezorganizacije, jaanje samoefikasnosti, olakavanje emocionalnog rastereenja, izlazak
iz uloge rtve (pomagaa), uenje novih naina suoavanja sa stresom, zapoinjanje
procesa tugovanja, ispravljanje netanih informacija.
VODITELJI

Najpoeljnije: dve osobe (ili ak ceo tim) jedan glavni, ostali pomagai sa
specifinim ulogama. Na primer, jedan pomaga moe da bude zaduen da obraa panju
na lanove grupe koji su preplavljeni oseanjima ili na utljive lanove ili da ima
zadatak da ukoliko neko napusti prostoriju ode za njim i prui mu podrku, neku vrstu
individualne intervencije i sl.

Iskusni psihoterapeuti neretko prave greke: ponu sa psihoterapijom, previe se

udube, ne uspeju da zavre proces.

Osobine dobrog pomagaa: posedovanje dobrih komunikacionih vetina, dobro

poznavanje pravila grupne dinamike i vetine voenja grupe, dobro podnoenje tekih
oseanja, poznavanje pravila za rad sa traumatizovanima i tugujuima, vetine timskog
rada, empatinost, toplina, autentinost ...


Voditelji ne smeju spadati u krug traumatizovanih, odnosno nije poeljno da
voditelji budu osobe koje su bile izloene istom traumatskom iskustvu kao i aktuelni
lanovi grupe. Ako su voditelji u prolosti imali neko drugo traumatsko iskustvo to ne
predstavlja prepreku da vode CISD
FUNKCIJE VODITELJA

Biti aktivan, direktivan i voditi susret (ali ne i intruzivan i povreujui)

Spremnost da se preuzme odgovornost
Imati kontrolu nad situacijom
Pruati podrku
Sluati
Davati informacije
Imati uvid u proces i zakljuiti ga tako da uesnici ne odu sa utiskom kako nisu
rekli sve to su eleli

PRIPREMA
Sastanak voditelja planiranje
Koga ukljuiti? krugovi ranjivosti vana je homogenost! Kod kriznih situacija
velikih razmera vano je da se grupe sastavljaju tako da one budu homogene po tome
koliko su pojedinane osobe bile izloene kriznom, traumatskom dogaaju. Poeljno
je da se u jednu grupu ukljue osobe koje su imale barem priblino slino iskustvo
npr. prilikom zemljotresa - iskustvo osobe koja je neko vreme bila zatrpana ispod
ruevina i ekala da bude spaena, nije isto kao iskustvo osobe koja je iz bezbedne
daljine posmatrala dogaaj i nije bila povreena. Za ove dve osobe nikako ne bi bilo
korisno da budu u istoj grupi za CISD.
Kada raditi? u razdoblju izmeu 24 sata pa sve do 12 nedelja ne u prva 24 sata
(potrebno verem da popuste odbranbeni mehanizmi ok, neverica, negiranje i sl.);
idealno: 1-3 dana nakon dogaaja pre nego to pone potiskivanje oseanja.
Gde raditi? neutralno okruenje, siguran seting nikako na mestu gde se traumatski
dogaaj odigrao!
Trajanje 1,5 4 sata (tea trauma, vea grupa, kohezivnija grupa due)
Veliina grupe: raeno sa 6 60. Idealna veliina 15-20 prevelika grupa nemaju svi
dovoljno mogunosti uestvovanja i podgrupe (izuzetak: prirodne grupe); premala
grupe oseanje prevelike izloenosti
7 FAZA SPROVOENJA

Osnovna logika: kognitivno emocionalno kognitivno (najlake za priu, tea

pitanja, edukacija)
1. UVOD kognitivno podruje
Ciljevi: predstavljanje voditelja, izraavanje aljenja to se trauma desila, objanjavanje
cilja susreta i naina rada, davanje vrstog okvira, uspostavljanje odnosa poverenja,

motivisati uesnike na uestvovanje, objanjavanje pravila rada, predstavljanje

uesnika (ko su i na koji nain su bili pogoeni traumom)
PRAVILA
1. Privatnost diskrecija zabrana na iznoenje sadraja sa grupe!
2. Bez kritike, bez vrednovanja dobronamernost prema drugima
3. Svi uestvuju u navoenju injenica u ostalim fazama rada to nije obavezno.
4. Svako govori za sebe, a ne za druge
5. Dobronamernost prema sebi preuzimanje odgovornosti za to to je reeno. Nemojte
da radite nita to ne elite, nita nije obavezno da kaete, govorite samo o stvarima za
koje procenjujete da moete da ih iznesete. To ne znai da vas mi neemo pitati o
nekim tekim iskustvima, ali na vama je da procenite sopstvene granice!
6. Nema fotografisanja, snimanja, voenja beleaka
7. Nema senioriteta titule, status, godine i sl. u ovom kontekstu gube na znaaja. Svi su
potpuno ravnopravni lanovi.
8. Bez odmora
9. Svi ostaju do kraja, oni koji kasne se ne ukljuuju
10. Bez crnog humora!
2. INJENICE KOG. PODRUJE

Uesnici su na razliite naine, na razliitim mestima i u razliitim trenucima

uestvovali u dogaaju svako ima svoj deo i ne zna celinu. Vano je od delia koje
nude uesnici sastaviti ceo mozaik.

Voditelji predlau da uesnici govore redom i da odgovore na pitanja: Ko ste?;

Koja je bila vaa uloga u traumi, ta ste radili?; ta se dogodilo, ta ste videli, uli?
Kakve ste telesne senzacije imali za vreme dogaaja

Ponovo se oivljava dogaaj, ali ovog puta u bezbednom setingu. injenice su

bezline stavke, o njima je najlake priati, ak esto postoji kompulzivna potreba za
detaljnim prepriavanjem nekoliko puta

U ovoj fazi nema dubljeg propitivanja

3. MISLI KOG./EMOC. PODRUJE

Prelazna faza izmeu manje-vie bezlinih injenica i sasvim linog,

subjektivnog, bolnog iskustva

ta su prvo pomislili i koja im se misao posle motalapo glavi ili je jo uvek

prisutna

Obino postaje teko govoriti, ponekad se pojavljuju i vrlo intenzivne emocije

Mogue je javljanje agresije

Pojava jaih emocija ne bi trebala da uplai voditelje one su u stvari znak da

proces dobro napreduje i da smo na pravom putu.
4. NAJTEA POJEDINOST EMOC.

Faza najvie nabijena emocijama

Instrukcija: da kau ta ih najvie mui, koji deo dogaaja izaziva najjau bol, kad
bi neki deo dogaaja mogli da izbriu koji bi to bio. Ako su prethodne faze bile kvalitetno
obraene do ove faze dolazi spontano

Funkcija je emocionalna abreakcija, katarza i ventilacija, kao i razgovor o

telesnom reagovanju

Voditelj govori sve manje (samo kada podrava ili sankcionie)

Govore samo oni koji ele, niko se ne proziva

5. ZNAKOVI STRESA I TRAUME

Emocionalno/kognitivno podruje povratak u kognitivno

Voditelj poziva uesnike da opiu znakove stresa i traume kod sebe (uz primer:
nesanica, glavobolje, strah od nekog zvuka, slike, tekoe sa koncentracijom)

Ova faza ne traje dugo, jer je ve dosta toga reeno, ponekad se vri samo kratka
rekapitulacija i podvlae se najee i najuniverzalnije reakcije

Napada se pogreno verovanje da si ti jedini slabi, svi ostali su ostali

pribrabni...
6. PODUAVANJE

Edukovati o posledicama traume, odmaknuti se od emocionalno nabijenog

sadraja.

Objasniti zato je dogaaj bio teak, ta se njima sada deava, kako mogu sebi
pomoi, koje su normalne reakcije na nenormalne okolnosti, ta da oekuju od
budunosti, kome da se obrate ako znakovi traumatizacije ne prou i sl.

Treba rei da je verovatno da e se posle ovog susreta jedno vreme oseati gore,
ali da e to proi.

Mogue je poduavati strategijama za prevazilaenje stresa

7. ZAOKRUIVANJE KOG.

Prilika da se postave pitanja, da se pojasne stvari koje su ostale nejasne.

Rei gde i kada e voditelji sledeih par dana biti na raspolaganju za individualne
razgovore.

Preporuiti da prate svoje reakcije i konkretno im rei kome da se obrate ako im i

dalje bude jako loe.

Zatvaranje je jako vano, razni naini zatvranja - primer

Na kraju treba prii onima koji su sve vreme utali ili pokazivali znakove jake
uznemirenosti ponuditi im individualni razgovor.

Voditelji na kraju trebaju meusobno da sprovedu sebi jednu kratku integraciju

traume!
POTENCIJALNE TEKOE

 lanovi ele da odu sa susreta podsetiti na pravila, pozvati ih na altruizam,

suvoditelj treba da izae sa tim lanom.
Neki predugo priaju monopolisti - ne intruzivno prekinuti
lanovi grupe u dubokoj tuzi ne teiti i/ili razuveravati samo podrka
Optuivai
lanovi koji raspravljaju o ranijim traumama normalizovati seanja, ali ih vratiti na
aktuelni dogaaj
NAJEE GREKE VOENJA

Prekratak uvod
Premalo panje posveeno kognicijama
Zanemarivanje osetnih doivljaja, telesnog reagovanja
Skretanje prema psihoterapiji
Nastojanje da se pokae velika strunost i pametovanje od strane voditelja
Nedovoljno sluanje
Nedovoljno korienje podrke koju moe pruiti grupa
Nepodnoenje tiine
PRIMER SKUPA KRIZNIH INTERVENCIJA NA REALNOM SLUAJU

1. ta se dogodilo?
Sedamnaestogodinji mladi, ubio svog najboljeg prijatelja iz pitolja koji je
sluajno opalio; tragian dogaaj dogodio se u stanu preivelog gde su bili samo
njih dvojica; mladii su iz istog razrednog odjeljenja srednje kole.
ta se dogaalo u meuvremenu, ta je sve do sada uinjeno?
Pozvani su policija, Hitna pomo; uenici neposredno pogoenog razreda odbijaju
da uu u svoju uionicu; direktorka i razredna stareina posetile su roditelje
umrloga; organizovan je odlazak na sahranu; u koli je istaknuta fotografija
poginulog mladia, zapaljena je svea, zastava je na pola koplja ...
ta je najvei problem?
Kako smiriti decu, ta e biti sa ubicom kad se vrati u kolu?
ta treba ugroenima?
Podrka, razumijevanje, prilika da kau kako im je, informacije, normalizacija,
"poduka".
ta oteava, a ta olakava situaciju ?
Oteava - Uenici su jako uznemireni zbog sahrane, ire se glasine da je mladi
namerno ubijen. Postavlja se pitanje treba li ubicu izbaciti iz kole. Neki u koli
misle da o tome ne treba previe priati. Glasine da je pitolj kupio ubica, a nije
pronaen u grmlju kako se ranije mislilo.
Olakava - Spremnost na razgovor (i uenici i profesori). Uenicima je
udovoljeno da ne moraju u svoju uionicu. Policijski izvetaj kae da je ubistvo
bilo sluajno.
2. Ko je sve bio ukljuen?

 Direktno: Ubica, sused koji je pozvao Hitnu pomo i policiju, policija, osoblje
Hitne pomoi.
Indirektno: Roditelji oba mladia, prijatelji iz kole, razred u koji su mladii ili,
cela kola, ostali susedi.
Krugovi ugroenosti: Krug 1: roditelji ubijenog, ubica i njegovi roditelji, razred,
svi koji su bili na sahrani, a oseaju se jako pogoenima, potitenima; Krug 2:
razredna straeina, profesori koji predaju u tom razredu, direktorka kole, susedi
poginulog (naroito sused koji je pozvao Hitnu pomo), roditelji uenika iz
razreda, ostali profesori; Krug 3: svi ucenici u koli, njihovi roditelji, cela
zajednica (grad, drava)
Kako su ljudi saznali za dogaaj?
aci su jedni drugima telefonirali. Neki su saznali tek dolaskom u kolu, neki su
saznali iz novina.
Socijalna podrka:
Uenici meusobno, razredna, roditelji, profesori meusobno, pedagog,
direktorka kole.
Ko je do sada ve preduzimao neke korake, kakve?
Razredna i neki nastavnici pokuavali su da razgovaraju sa uenicima
neposredno pogoenog razreda.
Ko
je
sve
obaveten
i
treba
li
jo
koga
obavestiti?
Za sada se ini da svi znaju za dogaaj.
3. Gde se dogaaj dogodio?
Stan preivelog mladia.
Ima li to mesto neko posebno znaenje za ugroene, moe li se do njega doi?
Stan preivelog nalazi se u kui koja je nasuprot one gde stanuju roditelji
poginulog mladia, iz jednog stana vidi se drugi.
Gde su unesreeni?
Ubica je kod kue, ukljuen je u ambulantni psihijatrijski tretman (dakle, nije
zadran u bolnici, iako je pokuao samoubistvo).
4. Kada se dogaaj dogodio?
Dogaaj je bio u etvrtak, saznalo se preko vikenda i dolaskom u kolu u
ponedjeljak.
Ako je re o smrti - kada je komemoracija, sahrana?
Sahrana je u utorak.
Koliko
je
vremena
prolo
od
dogaaja
do
trenutka
kad
vrimo procenu?
Tri dana - procena se vri u nedjelju i ponedjeljak.
Koliko
e
vremena
proi
od
dogaaja
do
poetka
intervencije?
est
dana
intervencija
se
sprovodi
u
sredu,
sedmog
dana od dogaaja, sutradan nakon sahrane.
5. Kako ugroeni reaguju?
Misli, emocije, ponaanje, telesne reakcije: Postoje li kakve naznake o
namerama za (samo)ubistvo?

 Nakon smrti mladia, u koli je primeena izrazita uznemirenost uenika

neposredno ugroenog razreda, ali i ostalih uenika i profesora. Uenici
neposredno pogoenog razreda nisu eleli da borave u svojoj uionici, pokazivali
su znakove izrazite potitenosti, a tokom asa profesori su primeivali potekoe
koncentracije, odsutnost i/ili nemir. Slini znakovi primeeni su i kod nekih
uenika ostalih razreda. Namera samoubistva ubica je pokuao samoubistvo
nakon to je shvatio ta se dogodilo.
Ranije medicinske tekoe ugroenih:
Nije poznato
Kakvi su odnosi meu lanovima grupe, naroito kakav je bio odnos preivelih
sa unesreenim/poginulim?
Direktno pogoen razred je srazmerno mirna grupa, uenici su dobro povezani,
vladaju dobri odnosi; ubijenog su ponekad zadirkivali zbog njegovog izgleda (bio
je jako zgodan) i to naroito devojke; ubica im je ponekad "iao na ivce",
"pravio se vaan"
PLAN INTERVENCIJA
Na temelju sprovedene procene odlueno je da e biti sprovedeni sledei oblici
kriznih intervencija:
saeta integracija traume prilagoena velikoj grupi uenika - razred iz kojeg su
mladii i ponovni susret sa istim uenicima nakon dva dana.
saeta integracija traume sa uenicima koji su bili na sahrani i koji se oseaju jako
pogoenima dogaajem.
razgovor s profesorima u zbornici.
razgovor sa direktoricom kole, pedagogom i razrednom stareinom.
individualni razgovor sa razrednom.
indvidualni razgovori sa uenicima koji za tim osete potrebu.
tematska sednica Nastavnikog vea (Krizne situacije i njihove posledice).
Krizna intervencija trajala je etiri poslepodneva.

ZA KOLOKVIJUM UITI I IZ ARAMBAI, L. (2000).

PSIHOLOKE KRIZNE INTERVENCIJE POGLAVLJE:
SAETA
PSIHOLOKA
INTEGRACIJA
TRAUME:
SPECIFINI GRUPNI POSTUPAK U OKVIRU KRIZNIH
INTERVENCIJA, 121-149 STR.