Praktikum - I Deo

UNIVERZITET U BEOGRADU RUDARSKO-GEOLOKI FAKULTET
Suzana Eri
Danilo Babi
Praktikum iz mineralogije
Beograd, 2014.
Suzana Eri
Danilo Babi
PRAKTIKUM IZ MINERALOGIJE
Odlukom br. 8/149 (od 27.12.2013. godine) Nastavno-nau nog ve a Univerziteta u
Beogradu Rudarsjo-geolokog fakulteta, donetoj na sednici koja je odrana
26.12.2013. godine, usvojen je pozitivan izvetaj recenzenata kojim se rukopis
Praktikum iz mineralogije autora Suzane Eri i Danila Babi a odobrava za
publikovanje kao pomo ni udbenik.
Urednik:
Dr Vesna Poharc Logar
Recenzenti:
Dr Mihovil Logar
Dr Zorica Tomi
Mesto i godina izdanja:
Beograd, 2014.
Izdava :
Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geoloki fakultet
Geoloki odsek
uina 7, 11000 Beograd
Za izdava a:
Prof.dr Ivan Obradovi , redovni profesor dekan
tampa:
Forma B, Beograd
Tira: 500 primeraka
ISBN: 978-86-7352-268-5
CIP
Fotografije uzoraka uradili su Josip ari i Alena Zdravkovi . Fotomikrografije izradila

je Suzana Eri .
Copyright2014, Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geoloki fakultet
Predgovor
Praktikum iz mineralogije namenjen je studentima geologije za prakti no savla ivanje

gradiva iz mineralogije. On je rezultat dugogodinjeg iskustva autora u radu sa
studentima. Sadraj praktikuma prati nastavne jedinice u okviru predmeta
mineralogija na studijskim programima hidrogeologija, geotehnika i geofizika. Sve
mineralne vrste prikazane na fotografijama pripadaju Muzeju minerala i stena i
studentskoj zbirci na Rudarsko-geolokom fakultetu.
Zahvaljujemo se uredniku dr Vesni Poharc-Logar i recenzentima dr Mihovil Logaru i
dr Zorici Tomi na korisnim sugestijama i savetima. Tako e se zahvaljujemo dr
Josipu ari u i Aleni Zdravkovi , diplomiranom inenjeru geologije za izradu
makrofotografija prikazanim u praktikumu.
Autori
Sadraj
1. Kristalna i amorfna materija .....................................................................................................................1
1.1. Osnovne karakteristike kristalne i amorfne materije ........................................................................1
1.2. Mineral ...............................................................................................................................................2
1.3. Grani ni elementi kristala ..................................................................................................................3
2. Elementi simetrije ....................................................................................................................................6
2.1. Ose, ravan i centar simetrije ..............................................................................................................6
2.2. Parametri i indeksi pljosni ..................................................................................................................9
2.1.1. Primer odre ivanja parametara i indeksa neke pljosni ..............................................................9
2.1.2. Primer odrede parametara na kristalima ..................................................................................10
2.1.2.1. Heksaedar (kocka) .................................................................................................................10
2.1.2.2. Rombdodekaedar ..............................................................................................................11
2.1.2.3. Primer - kristalna kombinacija heksaedar sa rombdodekaedrom ....................................11
3. Kristalne sisteme (teseralna i tetragonalna) ..........................................................................................13
3.1. Teseralna sistema ...........................................................................................................................13
3.1.1. Teseralna holoedrija .................................................................................................................13
3.1.2. Teseralna parahemiedrija .........................................................................................................15
3.1.3. Teseralna antihemiedrija ..........................................................................................................17
3.2. Tetragonalna sistema ......................................................................................................................19
3.2.1. Tetragonalna holoedrija ............................................................................................................19
3.2.2. Tetragonalna antihemiedrija .....................................................................................................22
4. Kristalne sisteme (heksagonalna, romboedrarska i rombi na) ..................................................................... 24
4.1. Heksagonalna sistema ....................................................................................................................24
4.1.1. Heksagonalna holoedrija ..........................................................................................................24
4.2. Romboedarska sistema ...................................................................................................................27
4.2.1. Romboedarska holoedrija ........................................................................................................27
4.2.2. Romboedarska plagiedrijska hemiedrija ..................................................................................28
4.3. Rombi na sistema ...........................................................................................................................29
4.3.1. Rombi na holoedrija .................................................................................................................29
5. Kristalne sisteme (monoklini na i triklini na)...........................................................................................32
5.1. Monoklini na sistema ......................................................................................................................32
5.1.1. Monoklini na holoedrija ............................................................................................................32
5.2. Triklini na sistema ...........................................................................................................................33
5.3. Blinjenje .........................................................................................................................................33
5.3.1. Elementi blinjenja ...................................................................................................................33
5.3.2. Vrste blinjenja .........................................................................................................................34
6. Na in pojavljivanja i fizi ke osobine minerala ........................................................................................37
6.1. Na in pojavljivanja minerala ............................................................................................................37
6.2. Fizi ke osobine minerala .................................................................................................................39
6.2.1. Opti ke osobine minerala .........................................................................................................39
6.2.1.1. Boja minerala.....................................................................................................................40

6.2.1.2. Ogreb minerala..................................................................................................................41
6.2.1.3. Sjaj minerala......................................................................................................................42
6.2.2. Mehani ke osobine minerala ....................................................................................................42
6.2.2.1. Gustina ..............................................................................................................................42
6.2.2.2. Tvrdina minerala................................................................................................................43
6.2.2.3. Cepljivost i prelom minerala ..............................................................................................44
6.2.2.3.1.Podela cepljivosti ...............................................................................................44
7. Osnovne karakteristike minerala u polarizacionom mikroskopu ............................................................45
7.1. Podela minerala na osnovu opti kih osobina ..................................................................................45
7.2. Polarizacioni mikroskop ...................................................................................................................46
7.2.1. Delovi polarizacionog mikroskopa ............................................................................................48
7.2.1.1. Petrografski preparat ........................................................................................................48
7.3. Razli iti uslovi posmatranja kod polarizacionog mikroskopa ..........................................................49
7.3.1. Posmatranje samo sa polarizatorom ........................................................................................49
7.3.1.1. Veli ina zrna u mikroskopu ..............................................................................................49
7.3.1.2. Reljef ................................................................................................................................50
7.3.1.3. Bekeova linija ...................................................................................................................50
7.3.1.4. Pseudoapsorpcija .............................................................................................................51
7.3.1.5. Polihroizam .......................................................................................................................51
7.4. Posmatranje sa uklju enim analizatorom .........................................................................................52
7.4.1. Interferentne boje .....................................................................................................................54
7.5. Konoskopska posmatranja ...........................................................................................................55
8. Samorodni minerali i sulfidi......................................................................................................................60
8.1. Klasifikacija minerala .......................................................................................................................60
8.2. Samorodni elementi .........................................................................................................................60
8.2.1. Zlato ..........................................................................................................................................60
8.2.2. Srebro .......................................................................................................................................61
8.2.3. Bakar ........................................................................................................................................61
8.2.4. Sumpor .....................................................................................................................................61
8.2.5. Grafit i dijamant ........................................................................................................................62
8.3. Minerali iz grupe sulfida ...................................................................................................................63
8.3.1. Pirit i markasit ...........................................................................................................................63
8.3.2. Pirotin .......................................................................................................................................64
8.3.3. Galenit ......................................................................................................................................64
8.3.4. Sfalerit ......................................................................................................................................64
8.3.5. Realgar i auripigment ...............................................................................................................65
8.3.6. Halkozin i kovelin ......................................................................................................................65
8.3.7. Halkopirit ...................................................................................................................................65
8.3.8. Antimonit ...................................................................................................................................66
8.3.9. Cinabarit ...................................................................................................................................66

8.3.10. Molibdenit ...............................................................................................................................66
9. Oksidi i hidroksidi.....................................................................................................................................68
9.1. Oksidi ...............................................................................................................................................68
9.1.1. Kuprit .........................................................................................................................................68
9.1.2. Hematit ......................................................................................................................................68
9.1.3. Korund .......................................................................................................................................68
9.1.4. Senarmontit i valentinit ..............................................................................................................69
9.1.5. Kasiterit......................................................................................................................................70
9.1.6. Rutil ...........................................................................................................................................70
9.1.7. Piroluzit......................................................................................................................................70
9.1.8. Magnetit.....................................................................................................................................71
9.1.9. Hromit ........................................................................................................................................71
9.2. Hidroksidi .........................................................................................................................................72
9.2.1. Getit ...........................................................................................................................................72
9.2.2. Limonit .......................................................................................................................................72
9.2.3. Hodroksidi aluminijuma .............................................................................................................73
10. Karbonati, sulfati, fosfati i borati ............................................................................................................74
10.1. Karbonati .......................................................................................................................................74
10.1.1. Kalcit........................................................................................................................................74
10.1.2. Dolomit ....................................................................................................................................75
10.1.3. Magnezit ..................................................................................................................................75
10.1.4. Rodohrozit ...............................................................................................................................75
10.1.5. Siderit ......................................................................................................................................76
10.1.6. Aragonit ...................................................................................................................................76
10.1.7. Malahit i azurit .........................................................................................................................77
10.2. Sulfati .............................................................................................................................................77
10.2.1. Gips .........................................................................................................................................78
10.2.2. Anhidrit ....................................................................................................................................78
10.2.3. Barit .........................................................................................................................................78
10.3. Haloidi ............................................................................................................................................78
10.3.1. Halit .........................................................................................................................................79
10.3.2. Fluorit.......................................................................................................................................79
10.4. Fosfati ............................................................................................................................................79
10.4.1. Apatit .......................................................................................................................................80
10.5. Borati .............................................................................................................................................80
10.5.1. Kolemanit.................................................................................................................................80
10.5.2. Uleksit......................................................................................................................................81
10.5.3. Studenicit.................................................................................................................................81
10.5.4. Jadarit......................................................................................................................................81
11. Silikati. ...................................................................................................................................................82

11.1. Tektosilikati ....................................................................................................................................83
11.1.1. Kvarc .......................................................................................................................................84
11.1.1.1. Mikroskopske karakteristike kvarca ...............................................................................84
11.1.2. Opal .........................................................................................................................................85
11.1.3. Grupa feldspata .......................................................................................................................86
11.1.3.1. Alkalni feldspati ..............................................................................................................86
11.1.3.2. Mikroskopske karakteristike alkalnih feldspata ..............................................................86
11.1.3.3. Plagioklasi ......................................................................................................................87
11.1.3.4. Mikroskopske karakteristike plagioklasa ........................................................................88
11.1.4. Leucit .......................................................................................................................................89
11.1.5. Natrolit .....................................................................................................................................89
12. Silikati. Filosilikati...................................................................................................................................91
12.1. Liskuni ............................................................................................................................................91
12.1.1. Muskovit ..................................................................................................................................91
12.1.1.1. Mikroskopske karakteristike muskovita...........................................................................92
12.1.2. Biotit.........................................................................................................................................92
12.1.2.1. Mikroskopske karakteristike biotita .................................................................................93
12.2. Hloriti ..............................................................................................................................................93
12.2.1. Mikroskopske karakteristike hlorita ........................................................................................94
12.3. Talk ................................................................................................................................................94
12.4. Serpentinski minerali .....................................................................................................................95
12.2.1. Mikroskopske karakteristike serpentinskih minerala ..............................................................95
12.5. Grupa kaolinita ..............................................................................................................................96
12.5. Grupa montmorionita .....................................................................................................................96
13. Silikati. Inosilikati ...................................................................................................................................98
13.1. Opte osobine piroksena i amfibola ..............................................................................................98
13.2. Rombi ni pirokseni ........................................................................................................................98
13.3. Monoklini ni pirokseni ...................................................................................................................99
13.3.1. Augit ........................................................................................................................................99
13.3.2. Diopsid.....................................................................................................................................99
13.3.3. Spodumen ...............................................................................................................................99
13.3.4. adeit ......................................................................................................................................99
13.4. Mikroskopske karakteristike piroksena ........................................................................................100
13.5. Amfiboli ........................................................................................................................................101
13.5.1. Tremolit-aktinolitska serija.....................................................................................................101
13.5.2. Hornblenda ............................................................................................................................101
13.5.3. Glaukofan ..............................................................................................................................101
13.6. Mikroskopske karakteristike amfibola ..........................................................................................102
13.7. Piroksenoidi ..................................................................................................................................103
13.7.1. Volastonit...............................................................................................................................103
13.7.2. Rodonit ..................................................................................................................................103
14. Silikati. Ciklosilikati i sorosilikati...........................................................................................................104
14.1. Beril ..............................................................................................................................................104
14.1.1. Beril .................................................................................................................................104
14.1.2. Turmalin ...........................................................................................................................105
14.1.3. Aksinit ..............................................................................................................................105
14.2. Sorosilikati ...................................................................................................................................105
14.2.1 Epidot ....................................................................................................................................105
14.2.1.1. Mikroskopske karakteristike epidota ..................................................................................106
14.5. Coisit ............................................................................................................................................106
14.6. Vezuvijan (idokraz) ......................................................................................................................106
15. Silikati. Nezosilikati ..............................................................................................................................108
15.1. Olivin ............................................................................................................................................108
15.1.1. Mikroskopske karakteristike olivina .......................................................................................108
15.2. Staurolit.........................................................................................................................................109
15.2.1. Mikroskopske karakteristike staurolita ..................................................................................109
15.3. Grupa granata .............................................................................................................................110
15.3.1. Piralspiti .................................................................................................................................110
15.3.2. Ugranditi ................................................................................................................................110
15.3.3. Mikroskopske karakteristike minerala iz grupe granata .......................................................111
15.4. Disten............................................................................................................................................111
15.4.1. Mikroskopske karakteristike distena ....................................................................................112
15.5. Cirkon ..........................................................................................................................................112
15.5.1. Mikroskopske karakteristike cirkona ....................................................................................112
Literatura....................................................................................................................................................114
Suzana Eri , Danilo Babi
1. Kristalna i amorfna materija

Rezime
Nastavna jedinica objanjava pojmove kristalne i amorfne materije kao osnovnih vidova pojavljivanja
materije u prirodi. Studenti se upoznaju sa njihovim osnovnim spoljanim karakteristikama i
unutranjom gra om, sa ciljem uo avanja njihovih sli nosti i razlika. Definisani su mineral kao
osnovni vid kristalne materije i kristal kao specifi ni na in njegovog pojavljivanja.
1.1. Osnovne karakteristike kristalne i amorfne materije

Materija se u prirodi moe javiti u kristalnom i amorfnom stanju. Ovi vidovi
pojavljivanja materije se me usobno razlikuju po svojim spoljanjim karakteristikama
i unutranjom gra om. Spoljanje karakteristike i jedne i druge materije su morfoloki
oblik, masa i zapremina tog oblika. Spoljanje karakteristike podrazumevaju i
odre ene termodinami ke uslove (pritisak i temperaturu) na kojima kao takve
egzistiraju. U sutini, ne moemo praviti razlike izme u kristalne i amorfne materije
samo na osnovu spoljanjih karakteristika (slike 1a,b), osim ako se kristalna materija
ne javi u obliku kristala (pravilnih poliedarskih oblika kao posledica pravile unutranje
gra e). Sa druge strane, unutranje gra a kristalne i amorfne materije se bitno
razlikuje.
b
Slika 1. Bubreasti agregati a) getit - kristalna materija b) limonit amorfna materija
Unutranja gra a kristalne materije podrazumeva pravilno periodi no ponavljanje

elemenata strukture definisano vektorima translacije elemenata ( a1 , a 2 , a 3 ) u sve tri
dimenzije (kristalna reetka) i strogu simetri nost. Skalarna vrednost svakog vektora
translacije elemenata pokazuje duinu izme u dva elementa strukture (atomi, joni ili
molekuli). Kod amorfne materije ne postoji simetri nost i pravilno periodi no
ponavljanje elemenata strukture, ve su elementi strukture raspore eni haoti no.
Spoljanje karakteristike kristalne i amorfne materije moemo osetiti svojim ulima i
zbog toga emo se zadrati na unutranjoj gradji kristalne i amorfne materije. Ove
karakteristike su zbog jednostavnosti kod kristalne materije prikazane na primeru
dvodimenzionalne kristalne reetke ( a1 , a 2 ).
Zamislimo bilo koji element strukture i prikaimo ga ta kom. Ukoliko su vektori
translacije elemenata u obe dimenzije me usobno jednakih duina ( a1 = a 2 ) i stoje
pod uglom od 90o, rezultuju i vektor: r = a1 + a 2 definie poloaj elementa strukture
koji e se ponavljati kako je prikazano na slici 2a.
1
Zavisno od tipa kristalne reetke, sva tri vektora translacije elemenata mogu biti
jednake ili razli ite duine, ali tako e ima slu ajeva kada su dva vektora iste duine,
a tre i je dui ili kra i od njih. Jasno je da se elementi strukture (crvene ta ke)
pravilno i periodi no ponavljaju onako kako diktiraju vektori translacije elemenata i da
se na kraju rezultuju eg vektora javlja ponovljeni element strukture. Uglovi izme u
vektora translacije elemenata mogu biti me usobno isti ili razli iti zavisno od tipa
kristalne reetke.
Kod amorfne materije ne postoje vektori translacije elemenata i ponavljanje
elemenata strukture u prostoru se ne moe definisati odre enim matemati kim
relacijama (slika 2b).
Slika 2. Unutranja gra a a) kristalne materije b) amorfne materije
1.2. Mineral
Jedan od osnovnih vidova kristalne materije koji se javlja u prirodi je mineral.
Mineral je vrsta, neorganska materija koja ima odre eni hemijski sastav,
fizi ke osobine i pravilnu unutranju gra u ili tendenciju da je postigne, a
nastao je prirodnim putem u Zemljinoj kori ili omota u pri odre enim
temodinami kim uslovima.
Da bi se neka materija nazvala mineralom potrebno je da budu zadovoljeni svi uslovi
iz gore navedene definicije:
- mineral je samo vrsta, neorganska materija
esto se o nafti govori kao o mineralnom bogatstvu ili crnom zlatu. Nafta nije mineral
zbog toga to se: a) javlja u te nom agregatnom stanju i b) u hemijskom pogledu je
meavina organskih jedinjenja.
- mineral ima odre en hemijski sastav
Minerali mogu imati najjednostavniji hemijski sastav, odnosno mogu se javiti u
elementarnom stanju (zlato - Au, bakar - Cu, dijamant - C), ali i u obliku razli itih
jedinjenja, od veoma jednostavnih (halit NaCl, kalcit CaCO3) pa sve do veoma
sloenih (aktinolit Ca2(Mg,Fe2+)5Si8O22(OH,F)2).
- mineral mora imati pravilnu unutranju gra u

Opal (mSiO2nH2O) i limonit (mFe2O3nH2O) se esto svrstavaju u minerale iako
nemaju pravilnu unutranju gra u. U sutini, ovakve materije treba definisati kao
mineraloide.
- mineral nastaje prirodnim putem
Kada govorimo o mineralima, podrazumevamo da su nastali prirodnim putem u
Zemljinoj kori ili omota u. Laboratorijski dobijene materije koje zadovoljavaju sve
ostale kriterijume iz definicije minerala, ali ne i prirodni postanak, moraju imati prefiks
sinteti ki, na primer: sinteti ki dijamant, sinteti ki kvarc i tako dalje.
1.3. Grani ni elementi kristala
Na osnovu unutranjih karakteristika kristalne i amorfne materije sasvim je jasno da
se jedino kristalna materija moe u prirodi javiti u obliku kristala.
Kristal predstavlja na in pojavljivanja kristalne materije u obliku pravilnih poledarskih
formi kao posledica pravilne unutranje gra e. Me utim, kada se kristalna materija
javi u obliku kristalastih agregata (primer bubreasti agregat minerala getita slika
1a) to ne zna i da nema pravilnu unutranju gra u, ve da se pravilna unutranja
gra a nije manifestovala kroz pravilan spoljanji oblik. Za formiranje kristala nekog
minerala potrebni su stacionarni uslovi prilikom njegovog obrazovanja. To se pre
svega odnosi na dovoljan prostor, brzinu kristalizacije i prili no konstantne
termodinami ke uslove (temperatura, pritisak). Zato u prirodi koja obuhvata
mnogobrojne faktore, krupni kristali zapravo nisu est na in pojavljivanja kristalne
materije.
Grani ni elementi kristala su pljosni, ivice i rogljevi (slika 3).
Pljosni su ravne, glatke povrine koje sa svih strana ograni avaju kristal. Na
kristalima moemo uo iti razli ite oblike pljosni: sve vrste trouglova (jednakostrani ni,
jednakokraki, nejednakostrani ni), kvadrate, pravougaonike, rombove, romboide,
deltoide, trapeze, petouglove, estouglove, osmouglove, dvanestouglove itd. Ukoliko
se na kristalu javljaju samo pljosni istog oblika i veli ine, onda za takav kristal
kaemo da je prost oblik (slika 4a). Pod kristalnom kombinacijom podrazumevamo
kristalne oblike koji se sastoje od pljosni razli itog oblika i/ili pljosni istog oblika, ali
razli ite veli ine (slike 4b,c).
Ivice su linijski grani ni elementi kristala koje nastaju su eljavanjem dve pljosni.
Rogljevi su ta kasti grani ni elementi na kristalu koji nastaju su eljavanjem najmanje
tri ivice. Rogljeve na kristalu moemo podeliti na dva na ina. Prva podela odnosi se
na broj ivica koje ine rogalj na kristalu. Tako razlikujemo rogljeve koje ine tri ivice
(trigonalni), etiri ivice (kvarterni), est ivica (seksterni), osam ivica (okterni) i rogljeve
koje ine dvanaest ivica. Druga podela rogljeva odnosi se na duinu ivica koje ih
ine. Pod pravilnim rogljem podrazumevamo rogalj koga ine ivice istih duina, dok
su nepravilni svi drugi rogljevi (dovoljno je da samo jedna ivica bude razli ite duine
od ostalih). Tako na kristalu moemo razlikovati na primer: dva pravilna kvarterna i
esnaest nepravilnih trigonalnih rogljeva (slika 5a) ili est pravilnih kvarternih i osam
pravilnih trigonalnih rogalja (slika 5b). Da li postoje geometrijska tela sa rogljevima
koje ine pet ili sedam ivica? Naravno da se takva tela mogu konstruisati, ali u prirodi
ne postoje kristali sa takvim rogljevima.
Postoje i specifi ni simetri ni rogljevi sastavljeni od ivica sa dve razli ite duine koje
se naizmeni no smenjuju.
Slika 3. Grani ni elementi na kristalu

b
c
Slika 4. Modeli kristala a) prost oblik b) kristalna kombinacija c) kristalna kombinacija

b
Slika 5. Vrste rogljeva na kristalima a) model iz tetragonalne sisteme* b) rombdodekaedar
Model kristala sa obeleenim grani nim elementima prikazan na slici 3, zove se

oktaedar i ima osam pljosni (jednakostrani ni trouglovi jednake veli ine), est
rogljeva (pravilni, kvarterni) i dvanaest ivica. Broj ivica kod kompleksnih modela
jednostavno se izra unava preko Ojlerovog izraza koji glasi: Zbir broja pljosni i
rogljeva jednak je broju ivica uve an za dva. Izraz (1) vai za bilo koje geometrijsko
telo.
P+R=I+2
(1)
gde je P broj pljosni, R broj rogljeva, I broj ivica

U slu aju kristala oktaedra (slika 3) broj ivica se moe izra unati na slede i na in:
I=P+R2
I=8+62
I = 12
4
U slu aju kristala na slici 5a imamo:

I=P+R2
I = 12 + 18 2
I = 28
Karakteristike grani nih elemenata na kristalu su od posebne vanosti kod
odredbe simetrije kristala.
Pitanja i zadaci:
1. Kada se mogu razlikovati kristalna i amorfna materija samo na osnovu
spoljanjih karakteristika?
2. Po emu se razlikuje unutranja gra a kristalne i amorfne materije?
3. ta je vektor translacije elemenata, a ta rezultuju i vektor?
4. Grafi ki predstaviti dvodimenzionalne kristalne reetke sa vektorima
transformacije elemenata a1 = 2cm, a 2 = 1cm , ako je rezultuju i vektor:
r = a1 + a 2 i: a) a1 , a 2 = 60 o b) a1 , a 2 = 105 o
5. ta je mineral?
6. ta je kristal?
7. Da li bubreasti na in pojavljivanja nekog minerala zna i da je taj mineral
amorfan?
8. Koje grani ne elemente razlikujemo na kristalima?
9. Definisati pljosan kao grani ni element
10. Koje vrste pljosni mogu da se jave na kristalima?
11. ta je to prost oblik kristala, a ta kristalna kombinacija?
12. Da li je kutija za cigarete prost oblik ili kristalna kombinacija?
13. Definisati ivicu kao grani ni element
14. Definisati rogalj kao grani ni element
15. Kako moemo podeliti rogljeve na kristalu?
16. Opiite kako izgleda pravilan seksterni rogalj
17. Opiite kako izgleda nepravilan kvarterni rogalj
18. Da li se na kristalu mogu javiti samo nepravilni i samo pravilni rogljevi?
19. Objasnite Ojlerov izraz
20. Na nacrtanim modelima (slike 4.a,b,c) odrediti broj pljosni, broj rogljeva i
izra unati broj ivica.
2. Elementi simetrije
Rezime
U ovoj nastavnoj jedinici studenti se upoznaju sa elementima simetrije, njihovim vrstama i
oznakama. Na primerima razli itih osnovnih kristalnih formi studenti mogu savladati na in
odre ivanja parametara i indeksa pljosni u odnosu na kristalografske ose.
2.1. Ose, ravan i centar simetrije

U elemente simetrije kristala spadaju: ose simetrije, ravni simetrije i centar simetrije.
Ose simetrije su zamiljeni pravci u kristalu oko ijeg obrtanja za 360o dolazi do
ponavljanja istih grani nih elemenata. One se obeleavaju sa
(glavne ose,
odnosno ose koje se poklapaju sa kristalografskim osama*) i sa L (sporedne ose
simetrije koje predstavljaju sve ostale ose simetrije). Neke sporedne ose simetrije se
tako e mogu poklapati sa kristalografskim osama (objanjenje u delu koji daje prikaz
pojedina nih kristalnih sistema). U zavisnosti od broja ponavljanja istih grani nih
elemenata na kristalnim oblicima mogu se javiti ose drugog, tre eg, etvrtog i estog
stepena. Stepen ose se pie u indeksu oznake ose, a broj takvih osa kao koeficijent.
Na primer: tri glavne ose etvrtog stepena obelei emo 3 4, a etiri sporedne ose
tre eg stepena 4L3.
Ravan simetrije je ravan koji deli kristal na dva jednaka dela koji se odnose
me usobno kao predmet i lik u ogledalu. One tako e mogu biti glavne (normalne na
glavne ose simetrije) i sporedne (normalne na sporedne ose simetrije). Sve parne
ose simetrije mogu imati normalne ravni simetrije. Na osu tre eg stepena ne postoji
normalna ravan simetrije. Ravni simetrije se obeleavaju sa
(glavne) i sa P
(sporedne), dok se koeficijentom ispred oznake ukazuje na broj ravni. Na primer: tri
glavne ravni obelei emo sa 3 , a dve sporedne ravni sa 2P. Ukoliko na kristalu ne
postoji centar simetrije ravni simetrije se tako e mogu javiti, ali nisu normalne na ose
simetrije.
Centar simetrije je zamiljena ta ka u centru kristala od koje su identi ni grani ni
elementi na suprotnim stranama jednako udaljeni. Centar se obeleava sa velikim
slovom C i obi no se u simetrijskoj formuli pie izme u osa i ravni simetrije. Ukoliko
normalno na parnu osu simetrije postoji normalna ravan simetrije ta ka u njihovom
preseku naziva se centar simetrije.
Za odredbu elemenata simetrije najjednostavnije je dobro uo iti grani ne elemente
na kristalu. Na primeru kristala oblika heksaedra (kocke) - slika 6a i kristala oblika
rombdodekaedra - slika 6b, razmotri emo povezanost grani nih elemenata sa
elementima simerije.
Slika 6. Proste kristalne forme a) heksaedar (kocka) b) rombdodekaedar
Kocku kao oblik kristala ine 6 pljosni oblika kvadrata, 8 pravilnih trigonalnih rogljeva
i 12 ivica iste duine (slika 6a).
Okretanjem oko zamiljene ose koja prolazi kroz suprotne kvadratne pljosni dolazi do
ponavljanja grani nih elemenata za svakih 90o, odnosno etiri puta to govori o
prisutnosti ose simetrije etvrtog stepena. Ovakvih osa imamo ukupno 3, jer imamo 6
kvadrata (slika 7a).
Na isti na in, okretanjem oko ose koja prolazi kroz suprotne trigonalne rogljeve dolazi
do ponavljanja grani nih elemenata za svakih 120o, odnosno tri puta, na osnovu
ega zaklju ujemo da se radi o osi simetrije tre eg stepena. Ovakvih osa imamo
ukupno 4, jer imamo 8 pravilnih kvarternih rogljeva (slika 7a).
Okretanjem oko ose koja prolazi kroz sredine suprotnih ivica dolazi do ponavljanja
grani nih elemenata za svakih 180o, odnosno dva puta to nam ukazuje na prisustvo
ose simetrije drugog stepena. Ovakvih osa imamo ukupno 6, jer kocka ima 12 ivica
(slika 7a).
Rombdodekaedar je kristalni oblik koga ine 12 jednakih pljosni oblika romba. Na
njemu se mogu uo iti samo pravilni rogljevi, odnosno 6 kvarternih i 8 trigonalnih
rogljeva (slika 6b). Na osnovu Ojlerovog izraza lako se moe izra unati da ovaj
kristalni oblik ima 24 ivice.
Kod ovog kristalnog oblika tri ose etvrtog stepena prolaze kroz praviolne kvarterne
rogljeve, etiri ose tre eg stepena kroz pravilne trigonalne rogljeve, a est osa
drugog stepena kroz sredine suprotnih pljosni oblika romba (slika 7b).
Utvdili smo da ose etvrtog stepena kod kocke prolaze kroz kvadratne pljosni, a kod
rombdodekaedra kroz pravilne kvaerterne rogljeve. Na bilo kom kristalu samo na
osnovu posmatranja grani nih elemenata moemo videti koje su sve ose simetrije
prisutne. Tako, osa etvrtog stepena moe pro i samo kroz pljosni oblika kvadrata,
pljosni oblika osmougla koga naizmeni no ine dva puta po etiri iste ivice, kroz
pravilne kvarterne rogljeve, kao i simetri ne okterne rogljeve koje naizmeni no ine
dva puta po etiri ivice iste duine. Ukoliko ovakvi grani ni elementi nisu prisutni na
kristalu onda on nema ose simetrije etvrtog stepena.
To isto vai i za druge ose simetrije.
Osa tre eg stepena moe prolaziti samo kroz grani ne elemente kao to su: pljosni
oblika jednakostrani nog trougla, pljosni estougla koga naizmeni no ine dva puta
po tri iste ivice i devetougla koga naizmeni no ine tri puta po tri iste ivice, pravilne
trigonalne rogljeve, kao i kroz simetri ne seksterne rogljeve koje naizmeni no ine
dva puta po tri ivice iste duine.
Osa drugog stepena moe prolaziti kroz grani ne elemente kao to su:
pravougaonik, romb, romboid, ivice koje dele dve simetri ne jednake pljosni i
simetri ne kvarterne rogljeve koje naizmeni no ine dva puta po dve ivice iste
duine.
Ose estog stepena se mogu javiti kroz grani ne elemente kao to su: pravilni
estougao, dvanaestougao koga ine dva puta po est ivica iste duine, zatim kroz
pravilni seksterni rogalj i rogalj koga ine ukupno 12 ivica od kojih su dva puta po
est iste duine.
Kada govorimo o ravnima simetrije one su u kod ovih kristalnih oblika normalne na
ose parnog stepena, mada kod oblika koji nemaju centar simetrije mogu biti i
nezavisne u odnosu na ose simetrije.
Kako su kod kocke i rombdodekaedra prisutne 3 ose etvrtog stepena, normalno na
svaku od njih (90o) postoji ravan simetrije (slika 8a,b). Ove ravni su glavne ravni, jer
su normalne na glavne ose simetrije etvrtog stepena (poklapaju se sa
kristalografskim osama x, y i z). Osim ove 3 glavne ravni simetrije ( ), na kristalima
7
oblika kocke i rombdodekaedra postoje i 6 sporednih ravni simetrije (P) koje su

normalne na 6 osa drugog stepena (slika 8a,b). Na osu tre eg stepena nikad ne
postoji normalna ravan simetrije.
Prema teoremi o me usobnom delovanju osa simetrija i ravni simetrija u preseku
parne ose simetrije i ravni normalno na nju nalazi se centar simetrije (slike 8a,b).
Prema celokupnoj odredbi elemenata simetrije, simetrijska formula kocke i
rombdodekaedra moe se napisati na slede i na in:
3
4L3 6L2 C 3
6P
b
Slika 7. a) ose simetrije kod kocke b) ose simetrije kod rombdodekaedra
b
Slika 8. a) glavne i b) sporedne ravni simetrije i centar simetrije kocke i rombdodekaedra
2.2. Parametri i indeksi pljosni

Pored elemenata simetrije kod kristala razlikujemo i tri kristalografska pravca koje
nazivamo kristalografskim osama. Ovi pravci predstavljaju ve pomenute vektore
translacije elemenata kristalne reetke i poklapaju se sa ta no odre enim osama
simetrije.
Postavljanjem zamiljenog troosnog koordinatnog sistema (X,Y,Z) paralelno
vektorima translacije elemenata kristalne reetke, odnosno odre enim osama
simetrije dobijamo kristalografski osni krst. Pri tom, kristalografska osa X je uvek
paralelna vektoru a1 translacije kristalne reetke, osa Y vektoru a 2 , dok je osa Z
paralelna vektoru a3 . Orijentacija osa krsta na kristalima je takva da je pozitivni deo
X ose usmeren ka posmatra u, pozitivan deo Y ose je desno od posmatra a, dok je
Z osa vertikalna i pozitiva u gornjem delu. Kod kristalografskog osnog krsta, ugao
je ugao izme u Y i Z ose, ugao je ugao izme u X i Z ose, dok je ugao izme u X i
Y ose. Kod kristalne materije broj mogu ih kristalografskih osnih krstova je sedam.
Svaki od ovih sedam osnih krstova odlikuje se specifi nim duinama osa i veli inom
uglova izme u njih.
Poloaj pljosni u prostoru ma kog kristala odre uje se na osnovu parametara i
indeksa pljosni. Parametri i indeksi pljosni definiu poloaj pljosni u odnosu na
kristalografski osni krst. Parametri pljosni zapravo predstavljaju delove odse aka na
kristalografskim osama, dok su indeksi recipro ne vrednosti parametara.
2.1.1. Primer odre ivanja parametara i indeksa neke pljosni
Zamislimo troosni koordinatni sistem (X,Y,Z) iji je koordinatni po etak u ta ci O i
jednu referentnu pljosan koja se e ose koordinatnog sistema u ta kama A, B i C pri
emu su rastojanja OA, OB i OC, odnosno duine odse aka (parametri) na osama
koordinatnog sistema jednaka jedinici (slika 9). Posmatrajmo zatim irafiranu pljosan
ije parametre elimo da odredimo. Ova pljosan se e ose X,Y i Z u ta kama A, B i
C, pri tom je rastojanje OA=1, rastojanje OB= i rastojanje OC=. Zna i parametri
irafirane pljosni su 1, , . Ako pomnoimo ove brojeve sa dva da bismo dobili cele
brojeve, onda su parametri posmatrane pljosni 2 1 1. U kristalografiji parametar na X
osi ozna ava se sa p, na Y osi sa q i na Z osi sa r, to zna i da je p=2, q=1 i r=1,
odnosno (pqr)=(211). Kako su indeksi pljosni recipro ne vrednosti parametara
dobijamo 1 1, odnosno mnoenjem sa dva 1 2 2. Indeks pljosni na X osi
obeleavamo sa h, na Y osi sa k i na Z osi sa l pa su prema tome indeksi
posmatrane pljosni (hkl)=(122). Ukoliko pljosan ije parametre elimo da odredimo
ne se e neku od osa koordinatnog sistema, onda je parametar na toj osi beskona no
1
( ), a indeks 0 ( ).
Kako pljosan predstavlja ravnu povrinu poznavaju i parametre ili indekse pljosni
moemo za svaku pljosan napisati njenu jedna inu ravni. Ako se poznaju indeksi
pljosni (hkl), njena jedna ina ravni moe se napisati na osnovu izraza (2):
hx + ky + lz -1 = 0
(2)
Tako jedna ina irafirane ravni sa slike 10 glasi: x + 2y + 2z -1 = 0
Slika 9. Prikaz odre ivanja parametara proizvoljne pljosni u odnosu na

referentnu (jedini nu) pljosan
2.1.2. Primer odre ivanja parametara na kristalima

2.1.2.1. Heksaedar (kocka)
-
odredimo kristalnu sistemu i klasu na osnovu simetrijske formule (u slu aju

kocke to je teseralna holoedrija);
postavimo kristalografske ose tako da se poklapaju sa odre enim osama
simetrije (na primeru kocke to su ose etvrtog stepena) i to tako da je pozitivni
deo X ose ka posmatra u, pozitivni deo Y ose desno od posmatra a i pozitivni
deo Z ose gore od posmatra a, dok su negativni delovi ovih osa na suprotnim
krajevima (slika 10);
posmatramo zatim svaku pojedina nu pljosan utvr uju i koje kristalografske
ose se e i na kojim duinama (slike 10a-f);
e
f
Slika 10. Parametri pljosni kod heksaedra
Na slikama 10a-f se jasno vidi da svaka od est pljosani kocke se e jednu

kristalografsku osu bilo u pozitivnom, bilo u negativnom delu tako da su parametri:
), ( 1 ), (
1 ), a njihovi indeksi su: (100), (010), (001),
(1 ), ( 1 ), ( 1), ( 1
10
( 1 00), (0 1 0) i (00 1 ). Na potpuno isti na in moemo odrediti parametre bilo kojeg

kristala.
2.1.2.2. Rombdodekaedar
Kristalna forma - rombdodekaedar koja tako e prema ve utvr enim elementima
simetrije pripada teseralnoj holoedriji ima 12 pljosni koje seku dve kristalografske ose
na istim rastojanjima, a sa tre om osom su paralelne. Upravo zbog toga nije
potrebno odrediti parametre svake pojedina ne pljosni, ve samo jedne pljosni po
naem izboru. Ovde je dat primer odredbe parametara 4 pljosni (slike 11a-d) od
ukupno 12 pljosni: (11 ), (1 1), (1 1 ), (1 1 ), ( 11), ( 1 1 ), ( 1 1 ), ( 1 1), ( 1 1 ),
( 1 1 ), ( 1 1) i ( 1 1 ). Prema tome, kada se definie neki kristalni oblik u okviru
neke kristalne klase onda su parametri, odnosno indeksi tog oblika uz broj pljosni
njegova osnovna karakteristika.
d
Slika 11. Neki parametri pljosni kod rombdodekaedra
2.1.2.3. Primer - kristalna kombinacija heksaedar sa rombdodekaedrom

Posebno je vano odrediti parametre pljosni kada su u pitanju kristalne kombinacije,
jer samo na osnovu parametara prisutnih razli itih pljosni moemo znati koji prosti
oblici su kombinovani. Sistem odredbe parametara kod kristalne kombinacije ne
razlikuje se od odredbe parametara kod prostih oblika. Ovo zna i da i ovde prvo
moramo odrediti kristalnu sistemu i kristalnu klasu na osnovu elemenata simetrije, a
zatim postaviti kristalografske ose X, Y i Z adekvatno kristalnoj sistemi. Kao primer
imamo kombinaciju prostih kristalnih formi ije smo parametre prethodno odredili
(heksaedra i rombdodekaedra). U odnosu na kristalografske ose odredi emo
parametre bilo koje dve razli ite pljosni (slike 12a i b). Odmah emo uo iti da bilo
koja pljosan oblika kvadrata (ukupno 6) se e samo jednu kristalografsku osu, dok je
sa druge dve paralalna. Sa druge strane bilo koja pljosan oblika nepravilnog
estougla (ukupno 12) se e dve kristalografske ose na istom rastojanju, a sa tre om
osom je paralelna. Kako su ovi parametri karakteristi ni za pljosni heksaedra,
odnosno rombdodekaedra zaklju ujemo da se radi o njihovoj kristalnoj kombinaciji.
11
b
Slika 12. Parametri kod kristalne kombinacije (heksaedar sa rombdodekaedrom)
Pitanja i zadaci
1.
2.
3.
4.
5.
Navesti elemente simetrije

ta podrazumevamo pod osom simetrije tre eg stepena?
Kada sa sigurno u moemo tvrditi da na kristalu postoji centar simetrije?
Kroz koje grani ne elemente moe prolaziti osa etvrtog stepena?
Na nacrtanim modelima (slike 13.a,b,c) odrediti sve elemente simetrije i
napisati simetrijske formule
c
b
Slika 13. Primeri kristala za odrebu elemenata simetrije
6. ta je kristalografski osni krst?

7. Sa im se obi no poklapaju kristalografske ose?
8. Gde se nalaze pozitivni delovi X,Y i Z ose u odnosu na posmatra a?
9. ta su indeksi pljosni?
10. ta prvo moramo uraditi kod nekog kristala da bismo mogli odrediti parametre
pljosni?
11. Koje parametre ima pljosan (ravan) ija jedna ina glasi: 2x + y -1 = 0
12. Na kristalnim kombinacijama odrediti parametre pljosni (slike 14a i b)
a
b
Slika 14. Primeri kristalnih kombinacija za odredbu parametara pljosni
12
3. Kristalne sisteme (teseralna i tetragonalna)

Rezime
U okviru tre e, etvrte i pete nastavne jedinice studenti e se upoznati sa raznovrsno u kristalnih
oblika razli itih mineralnih vrsta, ali i sa njihovom ograni eno u u smislu da svi poznati minerali
kristaliu u okviru sedam kristalnih sistema. Na primerima prostih oblika i kristalnih kombinacija
studenti se upoznaju sa 7 kristalnih sistema i 11 kristalnih klasa (teseralna holoedrija,
parahemiedrija i antihemiedrija, tetragonalna holoedrija i antihemiedrija, heksagonalna holoedrija,
romboedarska holoedrija i plagiedarska hemiedrija, rombi na holoedrija, monoklini na holoedrija
i triklini na holoedrija).
U zavisnosti od elemenata simetrije svi minerali u prirodi kristaliu u okviru 7

kristalnih sistema (teseralna, tetragonalna, heksagonalna, romboedarska, rombi na,
monoklini na i triklini na slika 15). Svaka kristalna sistema ima ta no odre en broj
kristalnih klasa (ukupno 32). Zajedni ko kod svih klasa u okviru jedne kristalne
sisteme je osni krst, odnosno me usobni poloaj i duina kristalografskih osa koji
karakteriu kristalnu sistemu. Kristalografske ose su pravci u kristalima koji su
paralelni vektorima translacije kristalne reetke i u ve ini slu ajeva se poklapaju sa
odre enim osama simetrije.
Slika 15. Kristalografski osni krstovi sedam kristalnih sistema
3.1. Teseralna sistema

Minerali koji kristaliu teseralno imaju kristale kod kojih postoje tri pravca jednakih
duina (kristalografske ose) koji me usobno stoje pod uglom od 90o (slika 15). U
zavisnosti od kristalne klase to mogu biti ose simetrije etvrtog ili drugog stepena
koje se zbog toga obeleavaju kao glavne ose simetrije. U tabeli 1 prikazane su tri
kristalne klase od ukupno pet kristalnih klasa teseralne sisteme.
Tabela 1. Kristalne klase u okviru teseralne sisteme
naziv klase
holoedrija
antihemiedrija
parahemiedrija
ose
3
4 4L3 6L2
3
3
2 4L3
2 4L3
ogledalske
ravni
3 6P
6P
3
centar
(C)
+
+
3.1.1. Teseralna holoedrija

Prva kristalna klasa teseralne sisteme je holoedrija i kao to se iz tabele moe videti
kristalni oblici koji pripadaju ovoj klasi imaju 3 glavne ose etvrtog stepena, etiri ose
tre eg stepena, est osa drugog stepena, 3 glavne ravni (normalne na ose etvrtog
stepena), 6 sporednih ravni (normalne na ose drugog stepena) i centar simetrije koji
13
se nalazi na preseku bilo koje ose parnog stepena i normalne ravni simetrije. Glavne
ose etvrtog stepena predstavljaju ujedno i kristalografske ose X,Y i Z. One stoje
me usobno pod uglom od 90o i jednake su duine (slika 16). Jasno se moe uo iti da
rombdodekaedar kao oblik kristala kome smo odredili elemente simetrije pripada
teseralnoj holoedriji. Me utim, osim rombdodekaedra postoje jo est osnovnih
kristalnih oblika koji pripadaju ovoj teseralnoj klasi simetrije (slike 16a-g).
U sutini, prvi prost oblik teseralne holoedrije iz koga su prakti no izvedeni svi ostali
oblici iz ove kristalne klase je heksaedar, odnosno kocka. Ovaj svima nama dobro
poznati geometrijski oblik ima est pljosni oblika kvadrata kroz ije sredine prolaze tri
ose etvrtog stepena. etiri ose tre eg stepena prolaze kroz osam pravilnih
trigonalnih rogljeva, a est osa drugog stepena prolaze kroz sredine suprotnih ivica.
Na slici 16a prikazan je poloaj svih osa simetrije, kao i poloaj kristalografskih osa
koje se poklapaju sa osama etvrtog stepena. Tri glavne ravni simetrije normalne su
na ose etvrtog stepena, a est sporednih ravni simetrije normalne su na ose drugog
stepena. U preseku bilo koje ose simetrije i na nju normalne ravni nalazi se centar
simetrije. Parametri jedne od pljosni kod heksaedra su (1 ), a indeksi (100) (slika
10a).
Pomenuto je da su svi prosti oblici u okviru teseralne holoedrije izvedeni iz
heksaedra. Tako je drugi oblik nastao modifikacijom (odsecanjem) osam pravilnih
trigonalnih rogljeva pomo u ravni koje predstavljaju normale na ose tre eg stepena
(slika 16b). Dobijeni prost oblik naziva se oktaedar. Prema tome, oktaedar ima osam
pljosni oblika jednakostrani nog trougla, kroz ije sredine sada prolazi osa tre eg
stepena. Tri ose etvrtog stepena (kristalografske ose) sada prolaze kroz
novoformirane pravilne kvarterne rogljeve, a est osa drugog drugog stepena kroz
sredine dvanaest novoformiranih ivica. Na slici 16b jasno se moe uo iti da svaka od
ovih osam pljosni se e kristalografske ose na istim rastojanjima bilo u pozitivnom,
bilo u negativnom delu (primer: jedna od osam pljosni ima paramere (111) i indeks
(111)).
Prost oblik rombdodekaedar nastao je tako e na ra un heksaedra i to tako to je
svaka od dvanaest ivica odse ena ravnima koje sa bivim pljosnima heksaedra
stoje pod uglom od 45o (slika 16c). Zbog toga ose etvrtog stepena sada prolaze kroz
novoformirane pravilne kvarterne rogljeve, ose tre eg stepena ostaju kroz pravilne
trigonalne rogljeve, a ose drugog stepena prolaze kroz sredine novoformiranih pljosni
u obliku romba. Odredba parametara nekih pljosni rombdodekaedra ve je prikazana
na slikama 11a-d.
Tetraheksaedar kao prost oblik teseralne holoedrije je tako e dobijen modifikacijom
pljosni heksaedra u etiri nove pljosni (slika 16d). Kod ovog oblika ose drugog
stepena ostaju na bivim ivicama heksaedra, ose tre eg stepena prolaze kroz
novoformirane simetri ne seksterne rogljeve, dok ose etvrtog stepena prolaze kroz
novoformirane pravilne kvarterne rogljeve. Svaka od 24 pljosni tetraheksaedra se e
jednu kristalografsku osu na kra em rastojanju, drugu na duem rastojanju, a sa
tre om osom je paralelna (primer: jedna od 24 pljosni ima parametre (12 ) i indeks
(210)).
Trioktaedar je nastao modifikacijom pljosni oktaedra u tri nove pljosni i to tako to
ivice novoformiranih pljosni idu od rogljeva ka centru bivih pljosni oktaedra (slika
16e). Ovaj oblik ima 24 pljosni oblika jednokrakog trougla, ose etvrtog stepena
prolaze kroz simetri ne okterne rogljeve, ose tre eg stepena kroz pravilne trigonalne
rogljeve, a ose drugog stepena kroz ivice nekadanjeg oktaedra. Svaka od 24 pljosni
trioktaedra dve kristalografske ose se e na kra em rastojanju, a tre u osu na duem
rastojanju (primer jedne od 24 pljosni: parametri (112), indeks (221)).
14
Ikositetraedar je tako e nastao modifikacijom pljosni oktaedra u tri nove pljosni, ali
ivice novoformiranih pljosni idu od sredine ka centru bivih pljosni oktaedra (slika
16f). I ovaj oblik ima 24 pljosni, ali su one oblika deltoida, ose etvrtog stepena
prolaze kroz pravilne kvarterne rogljeve, ose tre eg stepena kroz pravilne trigonalne
rogljeve, a ose drugog stepena kroz simetri ne novoformirane kvarterne rogljeve.
Svaka od 24 pljosni ikositetraedra dve kristalografske ose se e na duem rastojanju,
a tre u osu na kra em rastojanju (primer jedne od 24 pljosni: parametri (122), indeks
(211)).
Sedmi i poslednji prost oblik u teseralnoj holoedriji je heksaoktaedar. On je tako e
nastao modifikacijom pljosni oktaedra, ali u est novih pljosni i to tako to ivice
novoformiranog oblika idu od roglja ka sredini suprotne ivice bivih pljosni oktaedra
(slika 16g). Heksaoktaedar ima 48 pljosni oblika trougla, ose etvrtog stepena
prolaze kroz simetri ne okterne, ose tre eg stepena kroz simetri ne seksterne, a ose
drugog stepena kroz simetri ne kvarterne rogljeve. Svaka od 48 pljosni
heksaoktaedra se e sve tri ose na razli itom rastojanju (primer jedne od 48 pljosni:
parametri (123), indeks (321)).
Osim prostih oblika iste elemente simetrije, odnosno istu simetrijsku formulu imaju i
ve pominjane kristalne kombinacije koje su nastale njihovim me usobnim
kombinovanjem u procesu kristalizacije.
3.1.2. Teseralna parahemiedrija
Teseralna parahemiedrija je kristalna klasa u okviru teseralne sisteme iji kristalni
oblici imaju 3 glavne ose drugog stepena, etiri ose tre eg stepena, 3 glavne ravni
(normalne na ose drugog stepena) i centar simetrije koji se nalazi na preseku ose
simetrije drugog stepena i na nju normalne ravni simetrije. Glavne ose drugog
stepena su ujedno i kristalografske ose X,Y i Z. U ovoj klasi teseralne sisteme
postoje samo dva prosta oblika, ali ovi oblici mogu se kombinovati sa nekim prostim
oblicima iz teseralne holoedrije (heksaedar, oktaedar i rombdodekaedar) iako je
simetrija nia. Razlog tome je to su u sutini ovi oblici tako e nastali iz oblika
teseralne holoedije pri emu je osa etvrtog stepena redukovana u osu drugog
stepena. Tako je prvi oblik teseralne parahemiedije pentagondodekaedar nastao
modifikacijom tetraheksaedra prikazanoj na slici 17a. U procesu kristalizacije razvile
su se samo osen ane pljosni (svaka druga pljosan). Bez obzira to kristalografske
ose vie nisu ose etvrtog, ve ose drugog stepena treba jo jednom naglasiti da se
kristalografski osni krst nije promenio odnosno da su one me usobno jednake
X=Y=Z 2 i da stoje pod istim uglom kao i kod teseralne holoedrije = = =90o.
Pentagondodekaedar se sastoji od dvanaest pljosni oblika petougla. Pri tom se ose
drugog stepena sada umesto osa etvrtog stepena javljaju na sredinama duih ivica
petougla, dok ose tre eg stepena prolaze kroz pravilne trigonalne rogljeve. est osa
drugog stepena koje su postojale u holoedriji vie ne egzistiraju (slika 17b). Pljosni
ovog oblika seku jednu kristalografsku osu na kra em rastojanju, jednu na duem
rastojanju, a sa te om osom su paralelni (primer jedne od 12 pljosni: parametri (12 ),
indeks (210)).
Dijakizdodekedar je drugi prost oblik teseralne parahemiedrije, a nastao je deljenjem
svake pljosni pentagondodekaedra na dve nove pljosni (slika 17c), tako da se sastoji
od 24 pljosni oblika nepravilnog etvorougla. Kod ovog oblika ose drugog stepena
(sada kristalografske ose) prolaze kroz nepravilne kvarterne rogljeve, dok ose tre eg
stepena prolaze kroz pravilne trigonalne rogljeve kao i kod pentagondodekaedra.
15
Pljosni dijakizdodekaedra seku sve tri ose na razli itim rastojanjima (primer jedne od
24 pljosni: parametri (123), indeks (321)).
= = =90
X=Y=Z
g
Slika 16. Prosti oblici teseralne holoedrije i njihovo izvo enje
(kvadrat osa etvrtog stepena, trougao osa tre eg stepena, krug osa drugog stepena)
16
Na slikama 18a i b prikazane su kristalne kombinacije iz teseralne parahemiedrije.

Prema indeksima obojenih pljosni jasno je da je na slici 18a prikazana kombinacija
pentagondodekaedra sa heksaedrom, dok je na slici 18b pored pentagondodekaedra
i heksaedra prisutan i oktaedar. Razlika u prikazanim indeksima
pentagondodekaedra i heksaedra na ovim slikama je usled posmatranja razli itih
pljosni. Zato treba uvek imati u vidu da nije bitno koja se pljosan nekog oblika
posmatra, ve da svaka pljosan npr. pentagondodekaedra se e jednu osu na
kra em, drugu na duem rastojanju, a sa tre om je paralelna.
b
a
Slika 17. Prosti oblici teseralne parahemiedrije
b
Slika 18. Kristalne kombinacije teseralne parahemiedrije
3.1.3. Teseralna antihemiedrija

Teseralna antihemiedrija je kristalna klasa u okviru teseralne sisteme iji kristalni
oblici imaju 3 glavne ose drugog stepena, etiri ose tre eg stepena i 6 ravni simetrije.
Glavne ose drugog stepena su ujedno i kristalografske ose X,Y i Z. U ovoj klasi
teseralne sisteme postoje etiri prosta oblika koji mogu se kombinovati sa prostim
oblikom - heksaedrom iz teseralne holoedrije iako je simetrija nia. Kao i kod
teseralne parahemiedrije ovi oblici nastali iz oblika teseralne holoedije, u ovom
slu aju - oktaedra (slika 19a) pri emu je osa etvrtog stepena tako e redukovana u
osu drugog stepena. Jasno, i ovde se kristalografski osni krst nije promenio odnosno
kristalografske ose su me usobno jednake X=Y=Z 2 i da stoje pod istim uglom kao
i kod predhodnih klasa teseralne sisteme = = =90o (slika 19b). Kod ovih oblika
nemamo centra simetrije, jer ose drugog stepena nemaju odgovaraju e normalne
ravni simetrije, ve su est ravni simetrije nezavisne (slika 19c).
b
tetraedar {111}
c
Slika 19. Prikaz modifikacije oktaedra u tetraedar i elementi simetrije tetraedra
17
Prvi prost oblik teseralne antihemiedrije je tetraedar koji je izveden iz oktaedra (slika
19a), a sastoji se od etiri pljosni oblika jednakostrani nog trougla (slika 19b). Zbog
nedostatka centra simetrije tri ose drugog stepena (kristalografske ose) prolaze kroz
sredine suprotno orjentisanih ivica tetraedra, etiri ose tre eg stepena prolaze kroz
pravilane trigonalne rogaljeve i sredine suprotnih pljosni jednakostrani nog trougla
(slika 19b), dok je poloaj jedne od est nezavisnih, sporednih P ravni prikazan na
slici 19c. Pljosni tetraedra seku sve tri kristalografske ose na istom rastojanju (primer
jedne od etiri pljosni: parametri (111), indeks (111)).
Ostali oblici teseralne antihemiedrije izvedeni su iz tetraedra, prakti no na isti na in
kao to su iz oktaedra izvedeni trioktaedar, ikositetraedar i heksaoktaedar (slike 16eg), s tom razlikom to je tamo modifikovano osam pljosni oktaedra, a ovde etiri
pljosni tetraedra (slike 20a-c). Tako su dobijeni oblici: trigondodekaedar,
detoiddodekaedar i hemiheksaoktaedar.
c
Slika 20. Prosti oblici teseralne antihemiedrije
Trigondodekaedar je oblik koji se sastoji iz 12 pljosni oblika jednakokrakog trougla,

ose drugog stepena prolaze kroz sredine suprotno orjentisanih ivica, a ose tre eg
stepena kroz pravilne trigonalne rogljeve (slika 20a). Pljosni ovog oblika dve
kristalografske ose (ose drugog stepena) seku na istom, duem rastojanju, a tre u
osu na kra em rastojanju. Primer jedne od 12 pljosni: parametri (122), indeks (211).
Deltoiddodekaedar se tako e sastoji iz 12 pljosni, ali oblika deltoida. Ose drugog
stepena kod ovog oblika prolaze kroz simetri ne kvarterne rogljeve, a ose tre eg
stepena kroz pravilne trigonalne rogljeve (slika 20b). Pljosni ovog oblika dve
kristalografske ose seku na istom, kra em rastojanju, a tre u osu na duem
rastojanju. Primer jedne od 12 pljosni: parametri (112), indeks (221).
18
Hemiheksaoktaedar je oblik koji se sastoji iz 24 pljosni oblika trougla. Ose drugog

stepena prolaze kroz nepravilne kvarterne rogljeve, a ose tre eg stepena kroz
nepravilne seksterne rogljeve (slika 20c). Svaka od 24 pljosni ovog oblika sve tri
kristalografske ose se e na razli itom rastojanju. Primer jedne od 24 pljosni:
parametri (123), indeks (321).
Prosti oblici iz teseralne antihemiedrije ne mogu se kombinovati sa prostim oblicima
teseralne parahemiedrije, ve kako je navedeno samo sa heksaedrom iz teseralne
holoedrije. Modeli kristala na slikama 21a i 21b na prvi pogled potpuno se razlikuju,
me utim oni predstavljaju kristalne kombinacije prakti no istih prostih oblika
heksaedra i tetraedra, s tom razlikom to je kod prvog oblika kristala (slika 21a)
razvijenije pljosani heksaedra, a kod drugog oblika pljosni tetraedra. Zato, za model
na slici 21a kaemo da je kombinacija heksaedra sa tetraedrom, a za model kristala
na slici 21b da je kombinacija tetraedra sa heksaedrom.
b
Slika 21. Kristalne kombinacije teseralne antihemiedrije
3.2. Tetragonalna sistema

Minerali koji kristaliu tetragonalno imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen sa tri kristalografske ose, od ega su dve ose jednake duine, a tre a
kristalografska osa je dua ili kra a. Ose stoje me usobno pod uglom od 90o (slika
15). Prakti no, dve horizontalne ose (X i Y) iste duine se obi no poklapaju sa
osama drugog stepena, dok se osa Z poklapa sa osom etvrtog stepena ili osom
drugog stepena koja predstavlja bivu redukovanu osu etvrtog stepena. U tabeli 2
prikazane su dve kristalne klase od ukupno sedam kristalnih klasa u okviru
tetragonalne sisteme.
Tabela 2. Kristalne klase u okviru tetragonalne sisteme
naziv klase
holoedrija
antihemiedrija
ose
4 2L2 2L2
2 2L2
ogledalske
ravni
2P2P
2P
centar
(C)
+
-
3.2.1.Tetragonalna holoedrija
Kristalni oblici koji pripadaju Tetragonalnoj holoedriji imaju jednu glavnu osu etvrtog
stepena (poklapa se sa kristalografskom osom Z), dva puta po dve ose drugog
stepena (koje se poklapaju sa kristalografskim osama X i Y), jednu glavnu ravan
(normalnu na osu etvrtog stepena), dva puta po dve sporedne ravni (normalne na
ose drugog stepena) i centar simetrije koji se nalazi na preseku bilo koje ose parnog
stepena i normalne ravni simetrije. Upravo zbog postojanja dva para osa drugog
stepena (koje se me usobno razlikuju samo po tome to prolaze kroz razli ite
grani ne elemente) postoje dve orijentacije vezane za ovu klasu tetragonalne
19
sisteme. Tako, ukoliko izaberemo jedan par osa drugog stepena za ose X i Y onda
imamo deftero, a ukoliko izaberemo drugi par osa drugog stepena onda imamo proto
orijentaciju.
Prvi prost oblik tetragonalne holoedrije je tetragonalna prizma. Ovaj prost oblik koji
ima etiri pljosni u obliku pravougaonika me utim nikada ne moe biti samostalan,
ve se redovno javlja sa drugim prostim oblicima (baza, bipiramida). U zavisnosti od
toga koji par osa drugog stepena smo izabrali razlikujemo deftero (slika 22a) i proto
(slika 22b) tetragonalnu prizmu. U slu aju kada je tetragonalna prizma kombinovana
sa bazom koja ima dve pljosni u obliku kvadrata (i koja tako e nikad ne moe biti
samostalan prost oblik), osa etvrtog stepena (kristalografska osa Z) e prolaziti kroz
sredine kvadratnih pljosni baze, jedan par osa drugog stepena kroz sredine suprotnih
pravougaonih pljosni tetragonalne prizme, dok e drugi par osa drugog stepena
prolaziti kroz sredine suprotnih ivica tetragonalne prizme. Na svaku od navedenih
osa postoji normalna ravan simetrije i u njihovom preseku se javlja centar simetrije
tako da je simetrijska formula: 42L22L2C 2P2P to odgovara simetriji tetragonalne
holoedrije. Ukoliko izaberemo da nam ose drugog stepena koje prolaze kroz sredine
pravougaonih pljosni budu ose X i Y onda nam ta pljosan (tetragonalna prizma) se e
samo X osu, a sa druge dve ose je paralelna (1 ), odnosno (100), dok kvadratna
pljosan (baza) se e samo Z osu ( 1), odnosno (001) (slika 22a). Tetragonalnu
prizmu sa ovakvim parametrom, odnosno indeksom nazivamo deftero tetragonalna
prizma. Ukoliko izaberemo drugi par osa drugog stepena za ose X i Y (Z osa je uvek
osa etvrog stepena) onda e ista pljosan tetragonalne prizme se i obe horizontalne
ose (X i Y) na istom rastojanju, a sa osom Z e biti paralelna (11 ), odnosno (110),
dok parametri odnosno indeks kvadratne pljosni (baze) ostaje isti ( 1), odnosno
(001) (slika 22b). Kako je kristalografska osa Z dua ili kra a od osa X i Y parametar
na ovoj osi ne moe se upore ivati sa druga dva parametra. Zbog toga se po ev od
tetragonalne sisteme uglavnom ne koriste brojevi da bi se ozna io parametar, ve
odgovaraju a parametarska {pqr}, odnosno indeksna slova {hkl}. Prema tome,
parametri deftero tetragonalne prizme su {p }, indeks {h00}, parametri proto
tetragonalne prizme su {pp }, odnosno {hh0}, dok su parametri baze { r}, a indeks
{00l}. Parametri proto tetragonalne prizme mogu biti i {pq }, me utim kako su
odse ci jednaki, a i ose X i Y me usobno jednake onda je p=q pa moemo pisati
{pp }, odnosno indeks {hh0}.
Generalno, prizma kao prost oblik (u bilo kojoj kristalnoj sistemi) se e samo
horizontalne ose i uvek je paralelan sa z-osom, dok je baza prost oblik koji se e
samo vertikalnu, odnosno z-osu.
b
Slika 22. Deftero i proto orijentacija tetragonalne prizme sa bazom
Slede a prosta forma tetragonalne holoedrije je tetragonalna bipiramida koja tako e

moe biti deftero {p r}, odnosno {h0l} (slika 23a) kada svaka pljosan ove bipiramide
20
se e jednu horizontalnu osu (X ili Y) i Z osu i proto tetragonalna bipiramida {ppr},

odnosno {hhl} (slika 23b) ije pljosni seku sve tri kristalografske ose, stim to
horizontalne ose (X i Y) seku na istom rastojanju. Osa etvrtog stepena (Z osa)
prolazi kroz pravilne kvarterne rogljeve, jedan par osa drugog stepena kroz ivice, a
drugi par osa drugog stepena kroz simetri ne kvarterne rogljeve (slike 23a i b).
b
Slika 23. Deftero i proto orijentacija tetragonalne bipiramide
U tetragonalnoj holoedriji postoje i diteragonalni oblici. To su ditetragonalna prizma,

nastala kada se svaka pljosan prizme podelila na dve nove pljosni i ditetragonalna
bipiramida nastala deljenjem svake pljosni bipiramide na dve nove pljosni.
Ditetragonalna prizma (opstaje kao i obi na prizma samo sa bazom ili bipiramidom)
ima 8 jednakih pravougaonih pljosni. Osa etvrtog stepena sada prolazi kroz
osmougaonu pljosan baze (slika 24a), jedan par osa drugog stepena kroz bive ivice
prizme, a drugi par osa drugog stepena kroz novoformirane ivice (slika 24a). Bez
obzira koju orijentaciju izaberemo (jedan ili drugi par osa drugog stepena za ose X i
Y) pljosni ovog oblika e se i ose X i Y na razli itom rastojanju, a sa osom Z e biti
paralelne, {pq }, odnosno {hk0}.
Ditetragonalna bipiramida ima 16 jednakih trougaonih pljosni. Osa etvrtog stepena
sada prolazi kroz simetri ni okterni rogalj (svaka druga ivica je ista) (slika 24b), jedan
par osa drugog stepena kroz bive simetri ne kvarterne rogljeve bipiramide, a drugi
par osa drugog stepena kroz novoformirane tako e simetri ne kvarterne rogljeve
(slika 24b). Kao i kod ditetragonalne prizme, bez obzira koju orijentaciju izaberemo,
pljosni ovog oblika e se i sve tri ose na razli itim rastojanjima, {pqr}, odnosno {hkl}.
b
Slika 24. Ditetragonalni oblici; a) ditetragonalna prizma; b) ditetragonalna bipiramida
Razmotrimo sada jednu kristalnu kombinaciju sa oblicima iz tetragonalne holoedrije.

Na slici 25 prikazane su dve orijentacije (proto i deftero) kristalne kombinacije koji
pripada tetragonalnoj holoedriji. Pri tom, osa etvrtog stepena prolazi kroz pravilne
kvarterne rogljeve, jedan par osa drugog stepena prolazi kroz sredine estougaonih
pljosni (uto obojena pljosan - I orijentacija), a drugi par osa drugog stepena kroz
pravougaone pljosni (ljubi asto obojena pljosan - II orijentacija). Kod I orijentacije
estougaona pljosan se e samo X osu, odnosno to je pljosan deftero tetragonalne
21
prizme, (h00), pravougaona pljosan u istoj orijentaciji se e ose X i Y na istom

rastojanju, a sa osom Z je paralelna, odnosno predstavlja pljosan proto tetragonalne
prizme, (hh0), dok gornja petougaona pljosan (sivo obojena pljosan) u ovoj
orijentaciji se e X i Y osu na istom, a Z osu na razli itom rastojanju, to zna i da se
radi o pljosni proto tetragonalne bipiramide, (hhl). U drugoj orijentaciji tako e imamo
dve prizme i jednu bipiramidu, ali je sve sada obrnuto, odnosno proto oblici postaju
deftro oblici, a deftero oblici su sada proto oblici. Kona no u I orijentaciji imamo proto
i deftero prizmu sa proto tetragonalnom bipiramidom (hh0), (h00) i (hhl), a u II
orijentaciji imamo deftero i proto prizmu sa deftero tetragonalnom bipiramidom
(h00), (hh0) i (h0l).
Slika 25. Kristalna kombinacija iz tetragonalne holoedrije (I i II orijentacija)
3.2.2. Tetragonalna antihemiedrija

Kristalni oblici koji pripadaju tetragonalnoj antihemiedriji su na isti na in kao i oblici
teseralne antihemiedrije nastali su na ra un prostih formi iz holoedrije. Tako je
sfenoedar nastao na ra un tetragonalne bipiramide kao tetraedar na ra un oktaedra
(slika 18a). Sfenoedar je oblik koga kao i tetraedar ine etiti pljosni, ali ne
jednakostrani nih, ve jednakokrakih trouglova. Kod ovog oblika osa drugog stepena
koja prolazi kroz kra e ivice je biva redukovana osa etvrtog stepena i ona se
poklapa sa kristalografskom osom Z. Druge dve ose drugog stepena prolaze kroz
suprotne due ivice (slika 26a). Tako e, ovde nemamo centar simetrije, jer nemamo
ravni simetrije koje su normalne na ose simetrije, ve imamo dve sporedne,
nezavisne ravni koje dele sfenoedar na dva jednaka dela kao predmet i lik u
ogledalu. Tako je simetrijska formula tetragonalne antihemiedrije: 2 2L2 2P. Kod
sfenoedra imamo samo jednu orijentaciju, pri emu svaka pljosan ovog oblika ose X i
Y se e na istom, a osu Z na razli itom rastojanju, {ppr}, odnosno {hhl}.
Sfenoedar je i prakti no jedini prost oblik iz tetragonalne holoedrije koji se javlja u
prirodi. Matemati ki je utvr eno da bi se u prirodi mogao na i oblik koji je nastao
udvajanjem svake pljosni sfenoedra u dve nove pljosni. Ovaj oblik je nazvan
disfenoedar (slika 26b), simetrija je ista, a svaka od 8 trougaonih pljosni sekla bi sve
tri kristalografske ose na razli ito rastojanju, {pqr}, {hkl}. Me utim, do sada ovakav
oblik kristala nije prona en u prirodi.
22
b
Slika 26. Sfenoedar i disfenoedar
Sfenoedar iz tetragonalne antihemiedrije moe se kombinovati sa prostim formama iz

tetragonalne holoedrije, na primer sa tetragonalnim prizmama (simetrija odgovara
tetragonalnoj antihemiedriji). Jedna takva kristalna kombinacija prikazana je na slici
27.
Slika 27. Kristalna kombinacija iz tetragonalne antihemiedrije
Pitanja i zadaci
1. Kakav je osni krst teseralne holoedrije?
2. Da li se osni krst teseralne antihemiedrije razlikuje od osnog krsta teseralne
holoedrije?
3. Po emu se me usobno razlikuju klase u teseralnoj sistemi?
4. ta sve klase u teseralnoj sistemi imaju zajedni ko?
5. Kako je nastao prost oblik rombdodekaedar?
6. Zbog ega je indeks ikositetraedra isti kao parametar trioktaedra?
7. Koji prosti kristalni oblici iz teseralne holoedrije se mogu javiti zajedno sa
prostim oblicima iz teseralne parahemiedije?
8. Zbog ega u tetragonalnoj holoedriji imamo dve orijentacije kristala?
9. Kako nastaju ditetragonalna prizma i ditetragonalna bipiramida?
10. Kako se naziva jedini prost oblik u tetragonalnoj antihemiedriji?
23
4. Kristalne sisteme (heksagonalna, romboedrarska i rombi na)

4.1. Heksagonalna sistema
Minerali koji kristaliu heksagonalno imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen sa etiri kristalografske ose (jedna pomo na kristalografska osa U), od
ega su tri horizontalne ose (X, Y i U) jednake duine, a etvrta (vertikalna) Z
kristalografska osa je dua ili kra a. Horizontalne ose me usobno stoje pod uglom
od 120o, dok su u odnosu na Z osu pod uglom od 90o (slika 15). Prakti no, tri
horizontalne ose (X, Y i U), koje su iste duine poklapaju sa osama drugog stepena,
dok se osa Z poklapa sa osom estog stepena. U tabeli 3 prikazane su karakteristike
samo jedne (holoedrije) od ukupno pet kristalnih klasa u okviru heksagonalne
holoedrije.
Tabela 3. Karakteristike heksagonalne holoedije
naziv klase
holoedrija
ose
6 3L2 3L2
ogledalske
ravni
3P3P
centar
(C)
+
4.1.1. Heksagonalna holoedrija

Kristalni oblici koji pripadaju Heksagonalnoj holoedriji imaju jednu glavnu osu estog
stepena (poklapa se sa kristalografskom osom Z), dva puta po tri ose drugog
stepena (koje se poklapaju sa kristalografskim osama X, Y I U), jednu glavnu ravan
(normalnu na osu estog stepena), dva puta po tri sporedne ravni (normalne na ose
drugog stepena) i centar simetrije koji se nalazi na preseku bilo koje ose parnog
stepena i normalne ravni simetrije. Upravo zbog postojanja dva para osa drugog
stepena (koje se me usobno razlikuju samo po tome to prolaze kroz razli ite
grani ne elemente) postoje dve orijentacije vezane za ovu klasu heksagonalne
sisteme. Tako, ukoliko izaberemo ose drugog stepena koje prolaze kroz jednu vrstu
grani nih elemenata za ose X, Y i U onda imamo deftero, a ukoliko izaberemo ose
drugog stepena koje prolaze kroz drugu vrstu grani nih elemenata onda imamo proto
orijentaciju.
Prvi prost oblik heksagonalne holoedrije je heksagonalna prizma. Ovaj prost oblik
ima est pljosni u obliku pravougaonika i nikada ne moe biti samostalan, ve se
redovno javlja sa drugim prostim oblicima (baza, bipiramida). U zavisnosti od toga
koje tri ose drugog stepena smo izabrali za ose X, Y i U razlikujemo deftero (slika
28a) i proto (slika 28b) heksagonalnu prizmu. U slu aju kada je heksagonalna prizma
kombinovana sa bazom koja ima dve pljosni u obliku pravilnog estougla (i koja
tako e nikad ne moe biti samostalan prost oblik), osa estog stepena
(kristalografska osa Z) e prolaziti kroz sredine ovih estougaonih pljosni baze, tri
ose drugog stepena kroz sredine suprotnih pravougaoni nih pljosni heksagonalne
prizme, dok e jo tri ose drugog stepena prolaziti kroz sredine suprotnih ivica
heksagonalne prizme. Na svaku od navedenih osa postoji normalna ravan simetrije i
u njihovom preseku se javlja centar simetrije tako da je simetrijska formula: 63L23L2
C 3P3P to odgovara simetriji heksagonalne holoedrije. Ukoliko izaberemo da nam
ose drugog stepena koje prolaze kroz sredine pravougaoni nih pljosni budu ose X, Y
i U ose, onda nam ta pljosan (heksagonalna prizma) se e X osu na jednom, a Y i U
osu na drugom rastojanju, dok je sa Z osom paralelna ( 122 ), odnosno ( 2 1 1 0 ),
dok estougaona pljosan (baza) se e samo Z osu (
1), odnosno (0001) (slika
28a). Heksagonalnu prizmu sa ovakvim parametrima, odnosno indeksom nazivamo
24
deftero heksagonalna prizma. Ukoliko izaberemo druge tri ose drugog stepena za
ose X, Y i U ose, (Z osa je uvek osa estog stepena) onda e ista pljosan
heksagonalne prizme se i horizontalne ose (X i U) na istom rastojanju, a sa osama Y
i Z e biti paralelna ( 11 ), odnosno ( 1010 ), dok e parametri, odnosno indeksi
estougaone pljosni (baze) biti kao i u predhodnoj orijentaciji (
1), odnosno
(0001) (slika 28b). Kako je kristalografska osa Z dua ili kra a od osa X, Y i U
parametar na ovoj osi ne moe se upore ivati sa ostala tri parametra. Zbog toga se
ne koriste brojevi da bi se ozna ili parametri ili indeksi pljosni, ve odgovaraju a
parametarska {pqsr}, odnosno indeksna slova {hkil}. Prema tome parametri deftero
heksagonalne prizme su { p q q }, indeks { hk k 0 }, parametri proto heksagonalne
prizme su { p p }, odnosno { h0h0 }, dok su parametri baze {
r}, a indeks {000l}.
Parametri deftero i proto heksagonalne prizme mogu biti i { pq s }, odnosno { ps },

me utim, kako su odse ci jednaki, a i ose X, Y i U ose me usobno jednake onda je u
prvom slu aju q=s, a u drugom slu aju i p=s pa moemo pisati { pq q }, odnosno
{ p p }. Osu U obeleene pljosni (slike 28a i 28b) seku u njenom negativnom delu
pa otuda i negativni parametri (znak minus iznad broja, odnosno slova).
a
b
Slika 28. Deftero i proto orijentacija heksagonalne prizme sa bazom
Slede a prosta forma heksagonalne holoedrije je heksagonalna bipiramida koja se

sastoji od 12 jednakokrakih trouglova, a koja tako e, u zavisnosti od orijentacije
moe biti deftero { p q qr }, odnosno { hk kl } (slika 29a) kada svaka pljosan ove
bipiramide se e sve tri horizontalne ose (X, Y i U), kao i Z osu i proto heksagonalna
bipiramida { p pr }, odnosno { h0hr } (slika 29b) ije pljosni seku sve dve horizontalne
kristalografske ose i vertikalnu, odnosno Z-osu. Osa estog stepena (Z osa) prolazi
kroz pravilne seksterne rogljeve, tri ose drugog stepena kroz ivice, a druge tri ose
drugog stepena kroz simetri ne kvarterne rogljeve (slike 29a i b).
b
Slika 29. Deftero i proto orijentacija heksagonalne bipiramide
25
Diheksagonalna prizma (opstaje kao i obi na prizma samo sa bazom ili bipiramidom)
i ima 12 jednakih pravougaoni nih pljosni. Osa estog stepena sada prolazi kroz
dvanestougaonu pljosan baze (slika 30a), tri ose drugog stepena kroz bive ivice
heksagonalne prizme, a druge tri ose drugog stepena kroz novoformirane ivice (slika
30a). Bez obzira koju orijentaciju izaberemo pljosni ovog oblika e se i sve tri
horizontalne ose na razli itom rastojanju, a sa osom Z e biti paralelne, { pq s },
odnosno { hk i 0 }.
Diheksagonalna bipiramida ima 24 pljosni u obliku trouglova. Osa estog stepena
sada prolazi kroz nepravilni rogalj koga ine 12 ivica (slika 30b), tri ose drugog
stepena prolaze kroz bive simetri ne kvarterne rogljeve bipiramide, a druge tri ose
drugog stepena kroz novoformirane tako e simetri ne kvarterne rogljeve (slika 30b).
Kao i kod diheksagonalne prizme, bez obzira koju orijentaciju izaberemo, pljosni
ovog oblika e se i sve etiri ose na razli itim rastojanjima, { pq sr }, odnosno { hk il }.
a
b
Slika 30. Diheksagonalni oblici; a) diheksagonalna prizma; b) diheksagonalna bipiramida
Razmotrimo sada jednu kristalnu kombinaciju sa oblicima iz heksagonalne

holoedrije. Na slici 31 prikazane su dve orijentacije (proto i deftero) kristalne
kombinacije koji pripada heksagonalnoj holoedriji. Pri tom, osa estog stepena
prolazi kroz pravilne seksterne rogljeve, tri ose drugog stepena prolaze kroz ivice
koje dele estougaone pljosni (I orijentacija), a druge tri ose drugog stepena kroz
pljosni (II orijentacija). Kod I orijentacije estougaona pljosan predstavlja proto
heksagonalnu prizmu ( hk k 0 ), pljosan oblika romboida (sivo obojena pljosan) deftero
heksagonalnu bipiramidu ( hk kl ), a petougaona uto obojena pljosan proto
heksagonalnu bipiramidu ( h0hr ). U drugoj orijentaciji tako e imamo dve
heksagonalne bipiramide i jednu prizmu, ali je sve sada obrnuto, odnosno proto oblici
postaju deftro oblici, a deftero oblici su sada proto oblici.
Slika 31. Kristalna kombinacija iz heksagonalne holoedrije (I i II orijentacija)
26
4.2. Romboedarska sistema

Minerali koji kristaliu romboedarski imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen kao i kod heksagonalne sisteme sa etiri kristalografske ose (jedna
pomo na kristalografska osa U), od ega su tri horizontalne ose (X, Y i U) jednake
duine, a etvrta (vertikalna) Z kristalografska osa je dua ili kra a. Horizontalne ose
me usobno stoje pod uglom od 120o, dok su u odnosu na Z osu pod uglom od 90o
(slika 15). Prakti no, tri horizontalne ose (X, Y i U), koje su iste duine poklapaju sa
osama drugog stepena, dok se osa Z poklapa sa osom tre eg stepena. U tabeli 4
dati su elementi simetrije dve kristalne klase (holoedija i plagiedrijska hemiedrija) u
okviru romboedarske sisteme.
Tabela 4. Kristalne klase u okviru romboedarskle sisteme
naziv klase
ose
ogledalske ravni
holoedrija
3P
3 3L2
plagiedrijska
3 3L2
hemiedrija
centar (C)
+
-
4.2.1. Romboedarska holoedrija

Elementi simetrije koji definiu romboedarsku holoedriju su jedna osa tre eg
stepena, tri ose drugog stepena, tri ravni simetrije koje su normalne na ose drugog
stepena i centar simetrije. Osni krst je isti kao kod heksagonalne sisteme i u sutini
nekada je romboedarska sistema, odnosno klase iz romboedarske sisteme bile su
samo klase u okviru heksagonalne sisteme i zbog toga se neki prosti oblici iz
heksagonalne holoedrije mogu javiti u kombinaciji sa oblicima iz romboedarske
sisteme (npr. heksagonalna prizma i heksagonalna bipiramida).
Osnovni oblik romboedarske holoedije je primitivni romboedar. Ovaj oblik se sastoji iz
est pljosni oblika romba (slika 32a). Osa tre eg stepena prolazi kroz pravilne
trigonalne rogljeve i predstavlja osu Z, dok tri ose drugog stepena prolaze kroz
sredinje ivice i poklapaju se sa kristalografskim osama X, Y i U. Ovaj oblik se e dve
horizontalne ose i Z osu i u zavisnosti od toga da li je paralelan sa X osom ili Y osom
definier se kao pozitivni { h0il } ili negativni { 0k il } primitivni romboedar.
Drugi oblik iz ove klase je skalenoedar koji se sastoji od 12 pljosni oblika trougla. Osa
tre eg stepena u ovom slu aju prolazi kroz simetri ni seksterni rogalj (dva puta po tri
ivice iste duine), dok tri ose drugog stepena prolaze kroz sredinje ivice (slika 32b).
Pljosni ovog oblika seku sve etiri ose na razli itim rastojanjima { hk il }.
a
b
Slika 32. a) primitivni romboedar; b) skalenoedar
27
4.2.2. Romboedarska plagiedrijska hemiedrija

Jedan od naj e ih minerala u prirodi niskotemperaturni -kvarc kristalie u okviru
kristalne klase - romboedarske plagiedrijske hemiedrije. Ova klasa od elemenata
simetrije ima samo osu tre eg stepena i tri ose drugog stepena, odnosno nema
ogledalskih ravni i centar simetrije.
Postoje dva prosta oblika u okviru ove klase simetrije. To su: trigonalni trapezoedar i
trigonalna bipiramida. Trigonalni trapezoedar (slika 33a) se sastoji od est trapeznih
pljosni. Kroz pravilne trigonalne rogljeve prolazi osa tre eg stepena koja se poklapa
sa kristalografskom osom Z, a kroz sredine sredinjih ivica (kra a i dua) prolaze tri
ose drugog stepena koje se poklapaju sa osama X, Y i U. Ovaj prost oblik se e sve
etiri ose na razli itim rastojanjima { pq sr } { hk il }. Mogu se razlikovati tako e, levi i
desni oblik trigonalnog trapezoedra. Kod desnog oblika gornji kraj due sredinje
ivice ide u desno (slika 33a), a kod levog oblika u levo.
Drugi prost oblik trigonalna bipiramida se tako e sastoji od est pljosni, ali oblika
trougla (slika 33b). Osa tre eg stepena prolazi kroz pravilne trigonalne rogljeve, dok
tri ose drugog stepena prolaze kroz kvarterni rogalj i sredinu suprotne ivice. Pljosni
ovog oblika tako e seku sve etiri ose, ali uvek dve horizontalne ose na istom
rastojanju { pp sr } { hhil }.
Oblici iz romboedarske plagiedrijske hemiedrije mogu se kombinovati sa prostim
oblicima iz romboedarske holoedrije (primitivni romboedar) i heksagonalne holoedrije
(heksagonalna prizma). Primer upravo ovakve kristalne kombinacije predstavlja
niskotemperaturni kvarc, kod koga u zavisnosti od vrste trigonalnog trapezoedra,
odnosno trigonalne bipiramide razlikujemo levi (slika 34a) i desni (slika 34b) kristal
kvarca. Pljosni obeleene crvenom bojom i brojem 1 (slika 34) predstavljaju pljosni
heksagonalne prizme, sivo obojene pljosni (2) pozitivni romboedar, uto obojene
pljosni (3) negativni romboedar, ljubi aste pljosni (4) levi i desni trigonalni
trapezoedar i zelene pljosni (5) levu i desnu trigonalnu bipiramidu.
b
Slika 33. a) trigonalni trapezoedar; b) trigonalna bipiramida
28
b
Slika 34. Levi i desni kristal kvarca
4.3. Rombi na sistema

Minerali koji kristaliu rombi no imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen sa tri kristalografske ose (X, Y i Z) razli ite duine, a uglovi izme u njih
su 90o (slika 15). U tabeli 5 prikazani su elementi simetrije jedne od klasa rombi ne
sisteme rombi na holoedrija.
Tabela 5. Kristalna klasa u okviru rombi ne sisteme
naziv klase
ose
holoedrija
L2 L2 L2
ogledalske ravni
PPP
centar (C)
+
4.3.1. Rombi na holoedrija

Elementi simetrije kod ove klase se prikazuju na specifi an na in (tabela 5), jer iako
ima tri osa simetrije drugog stepena, svaka od njih prolazi kroz razli ite grani ne
elemente, zbog ega umesto 3L2 piemo L2 L2 L2. Svaku od osa drugog stepena
poklapa moemo pri orijentaciji poklopiti sa bilo kojom kristalografskom osom (X, Y ili
Z) i u zavisnosti od toga jedna ista pljosan moe odgovarati razli itom prostom
obliku. Tako na primer, tri prosta oblika sa po dve pljosni: makro pinakoid {h00},
brahi pinakoid {0k0} i bazni pinakoid (ili baza) {00l} mogu odgovarati razli itim
pljosnima u zavisnosti od orijentacije. Pinakoid kao prost oblik u sutini se e samo
jednu kristalografsku osu, a prefiks dobija u zavisnosti od toga koju od
ikristalografskih osa se e. Ovo se moe jasno uo iti kod razli itih orijentacija na
kristalu oblika kutije za ibice (slika 35). U prvoj orijentaciji na primer, ljubi asta
pljosan predstavlja bazni pinakoid, a u drugoj orijentaciji makro pinakoid.
Slika 35. Razli ite orijentacije kristala - rombi na holoedrija
29
Sli no se deava i sa prostim oblicima koji imaju etiri pljosni: rombi na prizma {hk0},
makro doma {h0l} i brahi doma {0kl}. Na slici 36. prikazan je oblik kristala kod koga
je u prvoj orijentaciji uta pljosan rombi na makro prizma, a u drugoj orijentaciji
makro doma, dok je ljubi asto obojena pljosan u prvoj orijentaciji bazni pinakoid, a u
drugoj orijentaciji brahi pinakoid.
Sutinski, prizma u svim kristalnim sistemama se e samo horizontalne ose, dok je sa
z-osom paralelna, dok su dome oblici koji uvek seku z-osu i jednu horizontalnu osu
(ukoliko se e horizontalnu osu x, onda doma dobija prefiks makro, a ukoliko se e yosu onda se radi o brahi domi).
Treba naglasiti da kada je rombi na prizma izduena u pravcu y-ose nazivamo je
makro rombi na prizma (p<q, h>k), a kada je izduena u pravcu x-ose brahi
rombi na prizma (p>q, h<k).
Slika 36. Razli ite orijentacije kristala iz rombi ne holoedrije
Pored prostih oblika sa dve i etiri pljosni u okviru rombi ne holoedrije postoji i prost
oblik koji se sastoji iz osam nejednakostrani nih trouglova rombi na bipiramida
(slika 37). Ose drugog stepena prolaze kroz razli ite simetri ne kvarterne rogljeve, a
tri ravni simetrije normalne su na svaku od tih osa. Pljosni rombi ne bipiramide seku
sve tri kristalografske ose na razli itim rastojanjima - {pqr} {hkl} i to se ne menja u
razli itim orijentacijama. Prilikom promene orijentacije dolazi samo do razli itog
izduenja rombi ne bipiramide koja kao i rombi na prizma moe biti makro (izduena
u pravcu y-ose) i brahi (izduena u pravcu x-ose).
Slika 37. Rombi na brahi bipiramida
30
Pitanja i zadaci
1.
2.
3.
4.
5.
Da li se i po emu razlikuje osni krst heksagonalne i romboedarske sisteme?

Koje elemente simetrije ima romboedarska plagiedrijska hemiedrija?
Koji kristalni oblici mogu imati leve i desne oblike?
Koje su karakteristike osnog krsta rombi ne holoedrije?
Na koliko na ina moemo orijentistati kristalni oblik iz rombi ne holoedrije?
31
5. Kristalne sisteme (monoklini na i triklini na)

5.1. Monoklini na sistema
Kristalografski osni krst monoklini ne sisteme predstavljen je sa tri ose (X, Y i Z)
razli ite duine. Uglovi i su po 90o, dok je ugao promenjiv i uvek ve i od 90o.
Ugao zapravo predstavlja ugao izme u X i Z ose, a njegova maksimalna vrednost
je 120o (slika 15). U tabeli 6 prikazani su elementi simetrije jedne od klasa
monoklini ne sisteme monoklini ne holoedrije.
Tabela 6. Kristalna klasa u okviru monoklini ne sisteme
naziv klase
ose
ogledalske ravni
holoedrija
L2
P
centar (C)
+
5.1.1. Monoklini na holoedrija

U tabeli 6 prikazani su elementi simetrije monoklini ne holoedrije. Orjentacija osnog
krsta kod ove klase simetrije je specifi na, jer postoji samo jedna osa simetrije
drugog stepena koju poklapamo sa kristalografskom osom Y. Osu Z postaljamo pod
uglom od 90o u odnosu na osu Y, a osu X postavljamo tako da bude paralelna sa
pljosni iz koje izlazi osa Z (tako u zavisnosti od kristalne forme dobijamo promenjiv
ugao ). Prosti oblici u okviru monoklini ne holoedrije sli ni su oblicima iz rombi ne
holoedrije. Tako se pljosni koje seku samo jednu kristalografsku osu tako e nazivaju
pinakoidi. Orto pinakoid se e samo X-osu {h00}, klino pinakoid samo Y osu {0k0}, a
bazni pinakoid ili baza samo Z-osu {00l}. Ovi oblici imaju samo po dve pljosni.
Me utim, za razliku od rombi ne holoedrije, u monoklini noj holoedriji javlja se jo
jedan oblik sa dve pljosni, a to je hemi orto doma. Ovaj prost oblik se e X i Z osu.
Razlikujemo prednju hemi orto domu sa pljosnima (h0l ) i h0l i zadnju hemi orto
( ) ( )
( )
domu sa pljosnima h0l i h0l . Oblici koji imaju etiri pljosni su: monoklini na prizma
{hk0}, klino doma {0kl} i hemi monoklini na bipiramida {hkl}. Kao i kod rombi ne
prizme, tako i kod monoklini ne prizme u zavisnosti od izduenja u pravcu X ili Y ose
razlikujemo orto monoklini nu prizmu (p<q, h>k) - izduenu u pravcu Y-ose i klino
monoklini nu prizmu (p>q, h<k) izduenu u pravcu X-ose. Za razliku od hemi orto
dome, klino doma ima etiri pljosni i ne postoje prednji i zadni oblik, dok je
monoklini na bipiramida tako e redukovana, odnosno ima upola manji broj pljosni u
odnosu na rombi nu bipiramidu i tako e razlikujemo prednju hemi bipiramidu {hkl} i
zadnju hemi bipiramidu { hkl }. Kristalne kombinacije iz monoklini ne holoedrije
prikazane su na slici 38 a-c.
a
b
c
Slika 38. Kristalne kombinacije iz monoklini ne holoedrije a) orto monoklini na prizma, baza, klino
pinakoid i zadnja hemi orto doma; b) orto monoklini na prizma, baza, klino pinakoid i prednja hemi
orto doma; c) orto monoklini na prizma sa klino pinakoidom i klino domom;
32
5.2. Triklini na sistema

Triklini na sistema podrazumeva najniu simetriju. Od elemenata simetrije moe
postojati samo centar simetrije (triklini na holoedrija). Kristalografski osni krst
triklini ne sisteme predstavljen je sa tri ose (X, Y i Z) razli ite duine. Uglovi ,
i
su tako e me usobno razli iti i nijedan od njih nije 90o. Svi prosti oblici imaju po dve
pljosni. Postoje levi i desni prosti oblici (npr. desna ili leva hemi makro prizma...), kao
i prednji i zadnji oblici (npr. prednja leva ili prednja desna hemi bipiramida). Neki
prosti oblici triklini ne holoedrije prikazani su u tabeli 7. Na slici 39. prikazane su dve
kristalne kombinacije triklini ne holoedrije.
Tabela 7. Neki prosti oblici iz triklini ne holoedrije
prost oblik
broj pljosni
baza
2
makro pinakoid
2
brahi pinakoid
2
desna hemi makro prizma
2
prednja leva hemi makro doma
2
prednja leva hemi brahi doma
2
prednja leva hemi bipiramida
2
simbol
{00l}
{h00}
{0k0}
{hk0}
{h0l}
{0kl}
{hkl}
Slika 39. Kristalne kombinacije triklini na holoedrija
5.3. Blinjenje
Blinjenje predstavlja orjentisano srastanje dve ili vie kristalne individue jedne iste
mineralne vrste po ta no utvr enom kristalografskom zakonu. Tako se blinjenjem
ne moe smatrati bilo koje srastanje kristalnih individua.
4.1. Elementi blinjenja
Elementi blinjenja su ravan blinjenja (RB), ravan srastanja (RS) i osa blinjenja
(OB).
Ravan blinjenja je ravan po kojoj je dolo do blinjenja kristala, a ona je uvek
paralelna nekoj od mogu ih pljosni na kristalu ili je normalna na nju.
Ravan srastanja je ravan po kojoj je dolo do srastanja dve ili vie kristalne individue.
Ravan srastanja se u ve ini slu aja poklapa sa ravani blinjenja.
Osa blinjenja predstavlja pravac normalan na RB, oko koje se obrtanjem za
odre eni ugao blizanac geometrijski moe izvesti iz poloaja blinjenja u prost oblik
ili kristalnu kombinaciju. Osa blinjenja se u nekim slu ajevima poklapa sa osom
simetrije tre eg stepena.
33
4.2. Vrste blinjenja

U zavisnosti od na ina srastanja bliznih individua razlikujemo dodirno i prodorno
blinjenje. Kod dodirnih blizanaca ravan blinjenja je ekvivalentna ravni srastanja u
ve ini slu ajeva. Kod prodornog blinjenja, odnosno prodora jedne kristalne individue
u drugu razlikujemo delimi no prodorno i potpuno prodorno blinjenje. Postoje i
sloeni na ini blinjenja kao to su cikli no blinjenje i polisinteti ko, odnosno
lamelarno blinjenje. Neki osnovni zakoni blinjenja u okviru pojedina nih kristalnih
sistema prikazani su u tabeli 8.
Tabela 8. Neki kristalografski zakoni blinjenja
kristalna
sistema
teseralna
na in blinjenja
mineral
teseralna
tetragonalna
dodirno dva oktaedra

(slika 40)
prodorno dva heksaedra, dva
oktaedra ili dva tetraedra
prodornodva pentagondodekaedra
dodirno - kolenasto
romboedarska
dodirnodva skalenoedra (slika 41)
romboedarska
romboedarska
rombi na
dodirno dva romboedra

prodorno
cikli no
(slika 42)
prodorno
(slika 43)
staurolit
o
o
90 120
monoklini na
dodirno lastin rep (slika 44)
gips
monoklini na
poluprodorno
ortoklas
(karlsbadsko)
teseralna
monoklini na
individua 1
spinel
galenit,
fluorit, halit
pirit
cirkon, rutil,
kasiterit
kalcit
kalcit
kvarc
aragonit
zakon blinjenja
RB
OB
RB
OB
RB
RB
OB
RB
OB
RB
RB
RB
RS (111);
RB,RS L3
RS (111);
RB,RS L3
RS (101); OB
RS (hhl),(h0l);
RB
RS (000l);
RB,RS 3
RS (0kil); OB
RS (h0i0); OB
RS (hk0); OB
RB
OB
RB
RB
RS (h0l)ili(0kl);
RB
RS (hkl); OB RB
RS (h00); OB RB
RB
RB
RB
RB
RB RS (0k0); OB RB
RB
RB
L3
individua 2
OB L3
Slika 40. Spinelsko blinjenje
34
individua 1
OB L3
Z L3
Y L2
RB
U L2
X L2
individua 2
Slika 41. Blinjenje dva skalenoedra (kalcit)
individua 1
individua 2
RB
Slika 42. Cikli no blinjenje kod aragonita
individua 2
individua 2
individua 1
RB (hkl)
RB (h0l)
individua 1
o
Slika 43. Blinjenje kod staurolita (90 ; 120 )
35
RB
individua 1
individua 2
RB
Slika 44. Blinjenje lastin rep kod gipsa
Pitanja i zadaci
1. Napisati simetrijsku formulu i karakteristike osnog krsta monoklini ne
holoedrije?
2. Koliko pljosni imaju prosti oblici iz triklini ne holoedrije?
3. ta podrazumevamo pod blinjenjem?
4. Definisati osu blinjenja.
5. Kakve sve vrste blinjenja postoje?
6. Napisati spinelski zakon blinjenja.
7. Napisati zakone blinjenja koji se javljaju kod kalcita.
8. Napisati zakone blinjenja koji se javljaju kod staurolita.
36
6. Na in pojavljivanja i fizi ke osobine minerala

Rezime
Studenti e u okviru ove nastavne jedinice upoznati vanost na ina pojavljivanja minerala i
poznavanje njihovih osnovnih fizi kih osobina kao neophodne za njihovo makroskopsko
prepoznavanje.
6.1. Na in pojavljivanja minerala

Kada govorimo o mineralima naj e e mislimo na kristale. Me utim, minerali se osim
u pojedina nim kristalima javljaju i u obliku kristalnih agregata i kristalastih agregata.
O tome ta je kristal i kakvi sve kristalni habitusi mogu da se jave u prirodi detaljno je
objanjeno u prve etiri nastavne jedinice. Potrebno je jo jednom ponoviti, ukoliko
se mineral ne javi u obliku kristala to svakako ne zna i da nema pravilnu unutranju
gra u i da ne spada u kristalnu materiju. Sa druge strane, ukoliko se mineral javi u
obliku kristala sigurno je da ima pravilnu unutranju gra u.
Kristalni agregati u sutini predstavljaju skupove kristala. U okviru kristalnih agregata
moemo razlikovati: kristalne grupe, odnosno skupove kristala koji su sferno
raspore eni u prostoru i kristalne druze, odnosno skupove kristala koji rastu u jednoj
ravni na podlozi.
Kristalne grupe mogu initi kristali jedne mineralne vrste kada je nazivamo
monomineralnom (slika 46a kristali kvarca) ili kristali vie mineralnih vrsta
polimineralna (slika 46b kristali pirita i kristali kvarca).
Kristalne druze se mogu podeliti na homogene kada je podloga na kojoj su narasli
kristali izgra ena od iste mineralne vrste i heterogena kada je podloga jedna
mineralna vrsta, a narasli kristali druga mineralna vrsta. Primer homogene mineralne
druze prikazan je na slici 47a i predstavlja kristale ametista (varijetet ljubi astog
kvarca) koji su narasli na podlozi od sitnozrnog kvarca.
Kada je podloga sfernog oblika u njenoj upljini mogu tako e narasti kristali razli itih
mineralnih vrsta (naj e e kvarca i kalcita). Ovakav vid kristalne druze naziva se
geoda (slika 47b).
b
Slika 46. Kristalna grupe a) monomineralna; b) polimineralna
37
b
Slika 47. a) kristalna druza; b) geoda
U odnosu na pojavljivanje minerala u obliku kristala mnogo e i na in pojavljivanja

predstavljaju kristalasti agregati. Prema morfologiji kristalasti agregati mogu biti:
zrnasti, masivni, pritkasti, igli asti, radijalno-zrakasti, vlaknasti, plo asti, listasti,
ljuspasti, bubreasti, dendriti ni i td. (slika 48a-f).
Na primer, kod zrnastih agregata mi makroskopski zapaamo zrna, a sutinski to su
manje ili vie razvijeni kristali, kod kojih se pri nekom uve anju mogu zapaziti i
kristalne pljosni. Masivni agregati tako e predstavljaju zrna koja su toliko sitna da
nam makroskopski li i na jednoli nu, homogenu masu.
Kod igli astih agregata, u sutini pojedina ne iglice su jako izduene prizmati ne
kristalne forme, dok su radijalno-zrakasti agregati iglice koje su raspore ene sferno iz
jednog centra. Za razliku od igli astih agregata, vlaknasti agregati su obi no mekani i
lako se odvajaju.
Na in pojavljivanja minerala pored njihovih fizi kih osobina moe biti veoma vaan
za makroskopsko prepoznavanje. Pojedine mineralne vrste esto imaju specifi an
na in pojavljivanja. Tako na primer, mineral getit se naj e e javlja u obliku
bubreastih kristalastih agregata, dok se minerali iz grupe zeolita naj e e javljaju u
obliku radijalno-zrakastih agregata. Vlaknasti agregati su specifi ni za pojedine
varijetete iz grupe serpentinskih minerala, ali i za specifi ne minerale iz grupe
sulfosoli (plumozit).
Sam na in pojavljivanja svakako nije jedina karakteristika na osnovu koje emo
makroskopski determinisati mineralnu vrstu. Ako elimo da odredimo neku mineralnu
vrstu koja se pojavljuje u obliku bubreastih agregata ne emo odmah pomisliti da se
radi o getitu, jer se i drugi minerali mogu javiti u obliku ovakvih agregata (npr. mineral
markasit). U ovom slu aju za determinaciju je potrebno sagledati i druge fizi ke
osobine kao to su boja i ogreb.
6.2. Fizi ke osobine minerala
Osnovne fizi ke osobine minerala bitne za makroskopsko prepoznavanje moemo
podeliti na: opti ke (boja, ogreb, sjaj), mehani ke (gustina, tvrdina, cepljivost i
prelom) i magnetne.
6.2.1 Opti ke osobine minerala
Kada svetlost dospe do povrine minerala, jedan deo svetlosti se apsorbuje, jedan
deo prolazi kroz mineral, a ostatak svetlosti moe biti reflektovan. Naa ula (vid) e
u zavisnosti od udela svakog ovog efekata primetiti odre enu boju, sjaj, providnost.
38
e
f
Slika 48. Kristalasti agregati a) igli asti b) vlaknasti c) listasti d) radijalno-zrakasti
e) dendriti ni f) bubreasti
6.2.1.1 Boja minerala

Boja minerala je vana dijagnosti ka osobina. Pri prolasku bele svetlosti kroz mineral
svetlost se ponaa prema opisanim efektima, a nae oko vidi samo deo svetlosti
odre ene talasne duine, odnosno onaj deo svetlosti koju mineral nije apsorbovao
(slika 49).
39
Slika 49. Mineral nije apsorbovao zeleni deo spektra
Boja minerala moe biti: idiohromatska, alohromatska i pseudohromatska.

Idiohromatska ili sopstvena boja minerala zavisi od hemijskog sastava i strukture
minerala. Naj e e idiohromatsku boju mineralu daju prelazni elementi (Fe, Cr, Ti,
Mn, Cu...) koji se nazivaju hromoforama.
Ako posmatramo dva minerala sli nog hemijskog sastava: malahit - CuCO3 *
Cu(OH)2 i azurit - 2CuCO3 * Cu(OH)2 vide emo da se jasno razlikuju po boji (slika
50). U ovom slu aju direktno razli ita koli ina Cu i poloaj u strukturi u ovim
mineralima uti e na boju (malahit zelen, azurit plav).
Alohromatska boja se javlja kod minerala u kojima se inkluzije nekog drugog
minerala (na primer fino dispergovane estice hematita u mineralu kvarcu tako
kvarc koji je naj e e bezbojan ili beo zadobija crvenu alohromatsku boju slika 51).
Pored inkluzija alohromatsku boju mogu imati mineralne vrste koje u mikro
koli inama sadre neki od elemenata hromofora. Tako na primer, kvarc (SiO2) nema
elemenata hromofora u svom hemijskom sastavu pa je zbog toga bezbojan, beo,
me utim njegov varijetet - ametist je ljubi aste boje, jer sadri male koli ine gvo a,
a koje se ne prikazuju u hemijskoj formuli.
Pleudohromatska ili lana boja se javlja kod minerala koji su po povrini pretrpeli
neke hemijske promene (npr. oksidacija) pa se umesto idiohromatske boje javlja
pseudohromatska boja. Jedan od primera je kovelin ija idiohromatska boja je indigoplava, a pseudohromatska plavo-ljubi asta - slika 52.
b
Slika 50. Razli ita idiohromatska boja bakrovih hidratisanih karbonata
a) malahit zelen b) azurit - plav
40
Slika 51. Alohromatska boja kvarca
b
Slika 52. Kovelin a) idiohromatska boja b) psedohromatska boja
6.2.1.2. Ogreb minerala

Ogreb minerala je tako e zna ajna dijagnosti ka osobina (kod nesilikatnih minerala) i
predstavlja boju fino spraenog minerala. Boja ogreba se odre uje na osnovu traga
koji mineral ostavlja na neglaziranoj kerami koj plo ici). Naj e e je boja ogreba ista
kao i idiohromatska boja (slika 53).
b
c
Slika 53. Cinabarit a) zrnasti agregat b) prah c) ogreb
Kod velikog broja minerala kao to su na primer silikati boja ogreba nije zna ajna, jer
ove mineralne vrste bez obzira na idiohromatsku boju imaju beli ogreb ili samo
zaparaju plo icu.
Boja ogreba je zna ajna karakteristika u slu ajevima kada minerali imaju istu
idiohromatsku boju, ali razli it ogreb.
Neki od parova minerala gde je ogreb zna ajna karakteristika su:
- pirit zlato (oba minerala imaju zlatno-utu boju), pirit ima crn ogreb, a zlato
zlatno-ut
- arsenopirit srebro (srebrno-bele boje), arsenopirit ima crn ogreb, a srebro
srebrno-beo
- magnetit - hromit (boja crna), ogreb magnetita crn, a ogreb hromita uto-mrk
41
grafit - molibdenit (boja siva do crna), ogreb grafita sivo-crn, a molibdenita

siv sa maslinasto-zelenom nijansom (ovaj ogreb se zbog male tvrdine oba
mineral proba na papiru).
6.2.1.3. Sjaj minerala

Sjaj minerala odnosi se na koli inu svetlosti koja se reflektuje sa povrine minerala.
Ona je u direktnoj je vezi sa indeksom prelamanja minerala.
Na osnovu indeksa prelamanja minerala razlikujemo:
- staklast sjaj (n = 1.3-1.9) (kvarc, feldspati, kalcit, pirokseni, amfiboli)
- dijamantski sjaj (n = 1.9-2.6) (dijamant, kasiterit)
- polumetali ni sjaj (n = 2.6-3.0) (cinabarit, hematit)
- metali ni sjaj (n > 3.0) (galenit, arsenopirit, pirit, antimonit, molibdenit)
Golim okom naj e e se razlikuju samo krajnje sjajnosti, odnosno staklasti i metali ni
sjaj (slika 54).
b
Slika 54. a) staklasta sjajnost fluorit b) metali na sjajnost galenit
Pojedini agregati imaju specifi an sjaj. Tako, sitnozrni agregati, na primer, kaolinit
minerali iz grupe glina ima mat sjaj, odnosno prakti no je bez sjaja slika 55a.
Vlaknasti agregati imaju svilast sjaj (slika 55b), dok listasti agregati imaju sedefast
sjaj (minerali iz grupe liskuna muskovit slika 55c).
b
c
Slika 55. a) kaolinit kriptokristalasti agregat mat sjaj b) hrizotil vlaknasti agregat svilast sjaj c)
muskovit i biotit listasti agregti sedefast sjaj.
6.2.2. Mehani ke osobine minerala

6.2.2.1. Gustina
Gustina minerala zavisi od strukture i hemijskog sastava minerala i predstavlja mase
i zapremine minerala. Ona se izraava u g/cm3. esto se kod minerala prikazuje
specifi na masa kao neimenovana vrednost, a predstavlja odnos mase minerala i
mase iste zapremine vode na temperaturi od 4oC.
42
Uticaj hemijskog sastava na gustinu minerala moe se uo iti na primeru minerala

anhidrita i minerala barita. Oba minerala predstavljaju sulfate i oba imaju istu
strukturu, a gustina im se zna ajno razlikuje zbog atomske mase katjona. U anhidritu
(CaSO4, gustine 2.98 g/cm3) katjon je kalcijum ija je atomska masa 40.08, dok je u
baritu (BaSO4, gustine 4.50 g/cm3) katjon barijum, ija je atomska masa 137.36.
Struktura minerala tako e ima veliki uticaj na gustinu minerala. Primer za to su
minerali istog hemijskog sastava, a razli ite strukture. Dijamant 3.52 g/cm3 i grafit
2.23 g/cm3 su po hemijskom sastavu ist ugljenik (C). Dijamant kristalie teseralno, a
grafit heksagonalno.
6.2.2.2. Tvrdina minerala
Tvrdina je otpor minerala pri nekom mehani kom dejstvu (paranju, utiskivanju). Ona
zavisi od tipa i ja ine hemijskih veza me u atomima i strukture.
Postoji apsolutna tvrdina koja se meri aparatima sklerometrima i relativna tvrdina
koja se odre uju pomo u Mosove skale. Za makroskopsku determinaciju minerala
zna ajna je Mosova skala relativne tvrdine (slika 56). Ona se sastoji od 10 minerala
pore anih po tvrdini od najmekeg do najtvrdjeg. Prema Mosovoj skali tvrdinu 1 ima
mineral talk, a tvrdinu 2 mineral gips. Ova dva minerala se paraju noktom. Tvrdinu 3
po Mosu ima mineral kalcit, tvrdinu 4 mineral fluorit, a tvrdinu 5 mineral apatit. Ovi
minerali se mogu zaparati metalnim predmetom (klju , no). Tvrdinu 6 ima mineral
ortoklas, a tvrdinu 7 mineral kvarc. Minerali sa ovom relativnom tvrdinom paraju
staklo. Najtvr i minerali u Mosovoj skali su topaz tvrdina 8, korund tvrdina 9 i
dijamant tvrdina 10. Ovi minerali ostavljaju dubok trag na staklu, odnosno seku
staklo.
Ova skala se naziva relativnom, jer se lanovi Mosove skale u apsolutnoj tvrdini ne
razlikuju za jedan. Na primer, mineral korund (relativna tvrdina 9) je pet puta meki
od dijamanta (relativna tvrdina 10).
Relativnu tvrdinu minerala nepoznate tvrdine moemo odrediti paranjem minerala po
lanovima Mosove skale. Na primer, mineral ostavlja trag na talku, gipsu, kalcitu i
fluoritu, a ne ostavlja trag na apatitu. Da bi smo bili precizniji mineralom apatitom
vrimo paranje nepoznatog minerala. Ukoliko apatit ostavlja trag po mineralu onda je
njegova tvrdina ve a od 4, a manja od 5, a ukoliko ne ostavlja trag onda mineral ima
relativnu tvrdinu 5.
Ukoliko nemamo Mosovu skalu onda se moemo posluiti noktom, metalnim
predmetom i staklom, ali onda dobijamo samo opsege relativne tvrdine. Na primer,
mineral ne moemo zaparati noktom, ali ga moemo zaparati metalnim predmetom.
To zna i da mineral ima tvrdinu izme u 3 i 5.
talk
ortoklas
gips
kalcit
fluorit
kvarc
topaz
korund
Slika 56. Mosova skala relativne tvrdine
apatit
dijamant
43
6.2.2.3. Cepljivost i prelom minerala

Pri razbijanju minerala eki em ili pri drobljenju pod pritiskom, na mineralu se mogu
javiti ravne, glatke povrine cepljivosti ili neravne povrine preloma.
Pravci cepljivosti u kristalu poklapaju se sa pravcima najslabijih hemijskih veza i uvek
paralelni postoje im ili mogu im pljosnioma na kristalu.
6.2.2.3.1. Podela cepljivosti
Prema veli ini sile koju upotrebljavamo da bi smo dobili ravne povrine cepljivosti
postoje:
- vrlo savrena cepljivost mineral se sa lako om cepa na tanke listove
(muskovit, biotit)
- savrena cepljivost lagani udar je dovoljan da se kristal pocepa na niz sitnijih
delova koji su po izgledu isti sa po etnom kristalnom individuom (kalcit,
galenit)
- jasna cepljivost pored povrina cepljivosti zapaaju se i prelomne povrine
(feldspati)
- nesavrena cepljivost potrebna je velika sila da se jave relativno glatke
povrsine cepljivosti, u sustini dominiraju prelomne povrine (apatit, samorodni
sumpor)
- nejasna bez cepljivosti (kvarc, korund).
Pitanja i zadaci
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Po emu se razlikuju kristalni od kristalastih agregata?

ta podrazumevamo pod polimineralnom kristalnom grupom?
Kakve kristalne druze razlikujemo?
ta podrazumevamo pod bojom minerala?
ta je idiohromatska boja minerala?
Kada kaemo da mineral ima alohromatsku boju?
ta podrazumevamo pod pseudohromatskom bojom minerala?
ta je ogreb i emu slui?
Navesti parove minerala kod kojih je ogreb vana dijagnosticka osobina?
Objasniti.
10. Kakve sve sjajnosti razlikujemo kod kristala?
11. Koje sjajnosti razlikujemo kod specifi nih agregata?
12. Od ega zavisi gustina minerala? Objasniti na primerima.
13. ta je to relativna tvrdina?
14. Navesti redom sve lanove Mosove skale.
15. ta podrazumevamo pod cepljivo u minerala i od ega ona zavisi?
44
7. Osnovne karakteristike minerala u polarizacionom mikroskopu

Rezime
Za determinaciju minerala osim makroskopskog prepoznavanja na osnovu fizi kih osobina
(predhodna nastavna jedinica) neophodno je poznavati i odre ene opti ke osobine minerala u
polarizacionom mikroskopu. U ovoj nastavnoj jedinici studenti e se upoznati sa osnovnim
karakteristikama providnih minerala u polarizacionom mikroskopu.
7.1. Podela minerala na osnovu opti kih osobina

Na osnovu opti kih osobina minerale delimo na opti ki izotropne (teseralni minerali i
amorfna materija) i opti ki anizotropni (sa dvojnim prelamanjem - svi ostali minerali).
Kod opti ki izotropnih minerala svetlost se iri istom brzinom (imaju jedan indeks
prelamanja). Svetlost vibrira u svim smerovima normalnim na smer irenja svetlosti.
Kod opti ki anizotropnih minerala brzina irenja svetlosti zavisi od smera irenja. Ovi
minerali se nazivaju dvolomima, jer zrak svetlosti koji do e do njih se razdvaja na
dva zraka, to jest dolazi do pojave dvoloma.
Opti ki anizotropni minerali se dele na: opti ki jednoosne i dvoosne prema broju
smerova du kojih ne dolazi do dvoloma, to jest prema broju opti kih osa.
Opti ki jednoosni minerali kristaliu tetragonalno, heksagonalno i romboedarski, dok
opti ki dvoosni minerali kristaliu rombi no, monoklini no i triklini no.
Kod opti ki jednoosnih minerala dolazi do dvojnog prelamanja u svim pravcima, osim
kada se svetlost iri du kristalografske ose c. Dakle, postoji jedan smer du kojeg se
svetlost iri tako da ne dolazi do dvoloma, to jest, jedna opti ka osa. Svetlost tada
moe vibrirati u svim smerovima u horizontalnoj ravni. Ukoliko se svetlost iri du bilo
kojeg drugog smera do i e do pojave dvoloma, nasta e dva polarizovana zraka,
obi an i neobi an koji se ire razli itim brzinama i vibriraju me usobno normalno.
Obi an zrak uvek, bez obzira na smer irenja svetlosti vibrira normalno na
kristalografsku osu c i iri se istom brzinom vo, odnosno ima isti indeks prelamanja
no. Neobi ni (extraordinarni) zrak vibrira normalno na smer irenja i vibracijski smer
obi nog zraka u glavnom preseku, a njegova brzina ve zavisi od smera. Kada se
svetlost iri du opti ke ose ve=vo, a razlika u brzinama postaje ve a pove anjem
ugla izme u smera irenja i ose c. Najve a razlika je kada je ugao 90o. Jasno je i da
se menja indeks prelamanja ne. Jednoosni minerali mogu biti pozitivni vo>ve i
negativni vo<ve. Za opis osobina jednoosnih minerala potrebna su samo dva indeksa
prelamanja: no i ne kada se on maksimalno razlikuje od no.
Za prikaz opti kih osobina minerala naj e e koristimo indikatrisu.
Indikatrisa predstavlja geometrijsko telo koje se dobija tako to se na vibracione
smerove nanesu indeksi prelamanja svetlosti koja tim smerom vibrira. Posmatranjem
sredinjih preseka indikatrise normalnih na smer irenja svetlosti zaklju uje se kakve
su opti ke karakteristike minerala kada se svetlost kroz njega iri tim smerom.
Indikatrisu koristimo posmatranjem oblika preseka: kruni svi indeksi su isti = nema
dvojnog prelamanja; elipti an dolazi do dvojnog prelamanja, zraci nastali
dvolomom vibriraju du elipti nog preseka (razli iti indeksi prelamanja).
Indikatrisa opti ki izotropnih minerala je lopta (slika 57a), opti ki jednoosnih je
rotacioni elipsoid (slika 57b) (izduen za pozitivne, spljoten za negativne) (slika 58).
Za konstrukciju rotacionog elipsoida potebno je poznavanje ne i no. On ima jedan
kruni presek normalan na opti ku osu c, a svi ostali preseci su elipti ni, dvolom
zavisi od smera irenja svetlosti (ne).
45
Slika 57. a) indikatrisa izotropnih minerala; b) indikatrisa jednoosnog anizotropnog minerala
Slika 58. Jednoosni a) pozitivni b) negativni mineral
Indikatrisa dvoosnih minerala je troosni elipsoid (slika 59a). Kod tih minerala postoje
dva smera du kojih ne dolazi do dvojnog prelamanja svetlosti dve opti ke ose (A1 i
A2) - slika 59b). Troosni elipsoid ima dva kruna preseka. Vibracioni smer najsporijeg
talasa Z i vibracioni smer najbreg talasa X me usobno su normalni, ta dva talasa
imaju indekse Ng i Np, to jest najve i i najmanji indeks prelamanja tog minerala.
Slika 59. a) Indikatrisa dvoosnih minerala; b) poloaj opti kih osa
46
7.2. Polarizacioni mikroskop

Mikroskop koji se koristi u mineralogiji je polarizacioni mikroskop, odnosno osobine
minerala u mikroskopu se posmatraju u odnosu na polarisanu svetlost.
Kao to je poznato svetlost predstavlja elektromagnetni talas iji elektri ni i magnetni
vektor osciluju normalno na smer prostiranja. Kod bele svetlosti, smer oscilacija se
idealno nepravilno menja, tako da se ni jednom smeru ne daje prednost i svi smerovi
oscilacija su zastupljeni (slika 60a). Kod polarizovane svetlosti postoje povla eni
pravci oscilovanja. Kod linearno polarizovane svetlosti oscilacije se deavaju samo u
jednom smeru u ravni koja je normalna na smer oscilovanja. Projekcija oscilacija
ovako polarizovane svetlosti je prava (slika 60b).
Slika 60. a) vibracije nepolarisane svetlosti b) vibracije polarisane svetlosti
Linearno polarizovana svetlost se prakti no dobija refleksijom sa povrine staklene

plo e ili pomo u opti kih prizmi koje su napravljene od materijala koji pokazuje
dvojno prelamanje Nikolova prizma. Islandski kalcit, turmalin i korund su prirodni
kristali koji razlau svetlost na dva linearno polarizovana zraka (redovni (ordinarniobi an) i neredovni (extraordinarni-neobi an)) (slika 61). O ordinarni talas (obi an) ponaa se prema nelovom zakonu prelamanja i nastavlja kretanje ravno. Vibrira
normalno na smer irenja i normalno na osu c (opti ku osu). E ekstraordinarni talas
(neobi an) otklonjen. Vibracije ovog talas su normalne na ordinarni talas.
Slika 61. Dvojno prelamanje kod kalcita
Nikolova prizma je napravljena od kosog paralelopipeda kristala islandskog kalcita

koji je u ravni kra e dijagonale razrezan, izbruen i zalepljen kanada balzamom
(n=1.54). Ordinarni zrak se potpuno prelama (n=1.66) i apsorbuje se, dok
ekstraordinarni zrak ima manji indeks prelamanja (n=1.49) od kanada balzama usled
ega prolazi kroz taj sloj i samo je malo paralelno pomeren.
47
7.2.1. Delovi polarizacionog mikroskopa

Na slici 62 prikazani su osnovni delovi polarizacionog mikroskopa. Idu i odozdo na
gore (do oka posmatra a) to su:
- izvor bele svetlosti
- polarizator (Nikolova prizma I za polarizaciju svetlosti
- kondenzator (sistem za usmeravanje polarisane svetlosti)
- mikroskopski sto i (mogu e okretanje za 360o)
- objektiv (so ivo sa razli itim uve anjima, 6-60X)
- otvor za akcesorne plo ice (npr. gipsna plo ica kod konoskopskog
posmatranja)
- analizator (Nikolova prizma II)
- Bertranovo so ivo (so ivo za konoskopska posmatranja)
- okular (so ivo sa razli itim uve anjima, naj e e od 10-15X)
Slika 62. Delovi polarizacionog mikroskopa
7.2.1.1. Petrografski preparat

Petrografski preparat predstavlja odse ak stene debljine izme u 0.02 i 0.03mm koji
je kanada balsamom zalepljen izme u dve staklene plo ice (podinsko staklo debljine
oko 1mm i pokrovno staklo debljine oko 0.1mm (slika 63).
pokrovno staklo
odse ak stene
podinsko staklo
Slika 63. Petrografski preparat
48
7.3. Razli iti uslovi posmatranja kod polarizacionog mikroskopa

U zavisnosti koju karakteristiku minerala posmatramo kod polarizacionog mikroskopa
moemo koristiti ortoskopske i konoskopske uslove.
Kod ortoskopskog posmatranja samo sa polarizatorom moemo definisati:
oblik i veli inu zrna, pukotine, cepljivost (meriti ugao cepljivosti)
reljef, psudoapsorpciju
boju i polihroizam
Kod ortoskopskog posmatranja sa polarizatorom i analizatorom (ukrteni nikoli)
definiemo:
opti ki izotropne i anizotropne minerale
interferentne boje
pomra enje, opti ki karakter izduenja
zonarnost i blinjenje
Kod konoskopskog posmatranja moemo definisati:
opti ki jednoosne i dvoosne anizotropne minerale
opti ki pozitivne i negativne minerale
ugao opti kih osa
Konoskopski uslovi za razliku od ortoskopskih koriste pored polarizatora i
analizatora, Bertranovo so ivo i akcesorne plo ice. Tako e pri konoskopskom
posmatranju koristi se objektiv velikog uve anja i kondenzator se podie skoro do
samog mikroskopskog sto i a.
7.3.1. Posmatranje samo sa polarizatorom
7.3.1.1. Veli ina zrna u mikroskopu
Za merenje veli ine pojedina nih zrna koristi se okular-mikrometar, to jest okular sa
skalom. Okular-mikrometar potrebno je badariti sa objekt-mikrometrom 1mm
podeljen na 100 delova. Na slici 64 vidi se da 16 delova na skali okular-mikrometra
odgovara razmaku od 0.1mm. Tako moemo dobiti veli inu jednog dela na okularmikrometru:
0.1 : 16 = X : 1, X = 0.00625mm.
Slika 64. Badarenje okular-mikrometra
49
Veli inu zrna dobijamo na slede i na in: Ukoliko zrno pokazuje da mu odgovara 20
delova na okular-mikrometru onda je njegova veli ina 200.00625mm = 0.125mm
7.3.1.2. Reljef
Reljef minerala zavisi od razlike u indeksima prelamanja minerala koji posmatramo i
njegove okoline (kanada balzama). Ako razlike nema kaemo da mineral nema
reljefa i mi njegove granice u preparatu ne vidimo. Sa pove anjem razlike u
indeksima granice zrna, pukotine u njemu i neravnine na njegovoj povrini postaju
sve vidljivije:
- nizak reljef - 0.04
- umeren reljef - 0.04-0.12
- visok reljef - > 0.12
Reljef moe biti pozitivan: ukoliko je indeks prelamanja minerala ve i od indeksa
prelamanja kanada balzama i negativan: ukoliko je indeks prelamanja minerala manji
od indeksa prelamanja kanada balzama.
Na slici 65 vidi se razlika u reljefu izme u kvarca sa jedne strane i minerala iz grupe
granata sa druge strane. Kvarc ima veoma blizak indeks prelamanja (n = 1.55)
kanada balzamu (n = 1.537) i zbog toga svetlosni zraci pri prolasku ne prime uju
razliku u sredini pa nastavljaju svoje kretanje pravolinijski, dok kod granata svetlosni
zraci usled velike razlike u indeksima prelamanja menjaju pravac.
Slika 65. Razlika u reljefu izme u kvarca i granata
7.3.1.3. Bekeova linija

Pozitivni i negativni reljef se obi nim posmatranjem ne mogu razlikovati, ali se
posmatranjem Bekeove linije (slika 66) moe zaklju iti koje sredstvo ima vii indeks
prelamanja.
Pri pove anju razmaka izme u objektiva i preparata (podizanje tubusa) na obodu
zrna formira se difuzna svetla linija koja ide u sredinu vieg indeksa prelamanja.
50
Ukoliko se razmak smanjuje (sputanje tubusa) linija ide u sredinu nieg indeksa
prelamanja.
Slika 66. Bekeova linija; a) izotrena slika; b) pove an razmak; c) smanjen razmak
Bekeovu liniju treba posmatrati sa velikim uve anjem, pri priguenoj svetlosti, bez
analizatora.
Na osnovu Bekeove linije odre uju se indeksi prelamanja nekog minerala
kori enjem seta te nosti sa poznatim indeksima prelamanja.
7.3.1.4. Pseudoapsorpcija
Kod anizotropnih minerala treba gledati reljef za svaki od dvolomom nastalih talasa
(poloaj pomra enja). Ukoliko se dva talasa izrazito razlikuju po indeksima
prelamanja, a jedan od njih je blizak indeksu prelamanja kanada balzama, u jednom
poloaju e reljef biti nizak, a u drugom izraen (slika 67), usled ega e granice zrna
i pukotine biti izraene, to jest mineral e izgledati tamnije kao da je deo svetla
apsorbovan.
Slika 67. Nizak i visok reljef minerala usled pseudoapsorpcije
Pojava pseudoapsorpcije karakteristi na je za minerale iz grupe karbonata, na primer

kod kalcita, jer je indeks prelamanja obi nog zraka no=1.658 (pravac izraenog
reljefa) i neobi nog zraka ne=1.486 (pravac niskog reljefa)
7.3.1.5. Polihroizam
Kako je boja posledica selektivne apsorpcije, boja koju vidimo je smea talasnih
duina koje su zaostale. Kod anizotropnih minerala apsorpcija moe, ali ne mora biti
razli ita za razli ite vibracione smerove. Polihroizam je pojava promene boje
minerala za razli ite vibracione smerove. Posmatra se boja za svaki dvolomom
51
nastao talas (poloaj pomra enja). Polihroi ni jednoosni anizotropni minerali imaju
maksimalno dve boje, dok dvoosni maksimalno tri boje (u jednom preseku
maksimalno dve). Primer polihroizma prikazan je kod minerala biotita (uta-mrka
boja) (slika 68).
Slika 68. Polihroizam kod minerala biotita (Bt biotit)
7.4. Posmatranje sa ukrtenim nikolima (uklju en analizator)

Opti ki izotropni materijali (teseralni minerali i amorfna materija) sa ukrtenim
nikolima su tamni i ostaju tamni okretanjem mikroskopskog sto i a. Primer: minerali
iz grupe granata (slika 69).
Slika 69. Razlika izme u izotropnih (Gr granat) i anizotropnih minerala (Qtz kvarc, Px piroksen)
Anizotropni minerali mogu pokazivati isti taj efekat ukoliko je presek koji posmatramo
normalan na opti ku osu. Tada ih razlikujemo samo na osnovu konoskopskih
merenja.
Ukoliko se svetlost kroz anizotropne minerale iri du bilo kojeg pravca koji nije
opti ka osa, onda moemo razlikovati dva slu aja:
a) specijalni vibracioni smerovi dvolomom nastalih talasa podudaraju se sa
vibracionim smerovima polarizatora i analizatora (slika 70)
b) svi ostali slu ajevi (slika 71)
U slu aju a) dolazi do pomra enja.
U slu aju b) nema pomra enja (vide se interferentne boje), a maksimalno osvetljenje
je pri uglu od 45.
52
Slika 70. Poloaj pomra enja
Slika 71. Poloaj u kome su prisutne interferentne boje
U slu aju b) do i e do dvoloma. Svetlost koja dolazi do polarizatora mora se u

skladu sa paralelogramom sila podeliti na dve komponente. Dva zraka putuju kroz
mineral razli itim brzinama i me u njima nastaje razlika u hodu. Kada svetlost do e
do analizatora on od dva talasa proputa komponentu paralelnu sa njegovim
vibracionim smerom, pa je mineral osvetljen vidimo interferentnu boju. U skladu sa
slu ajem a) anizotropni minerali potpuno pomra e 4x u toku 360o.
Ukoliko su na mineralu vidljivi neki geometrijski elementi (pljosni, pravci cepljivosti ili
pukotine) moemo na osnovu poloaja indikatrise razlikovati: paralelno, koso ili
simetri no pomra enje.
Kada mineral maksimalno pomra i, a pri tome su njegovi geometrijski elementi
paralelni sa jednom od kon anica u okularu govorimo o paralelnom pomra enju
(slika 72). Do njega dolazi zato to su vibracioni smerovi dvolomom nastalih talasa
paralelni sa geometrijskim elementima.
Slika 72. Paralelno pomra enje
53
O kosom pomra enju (slika 73) govorimo ukoliko mineral pomra i u trenutku kada
geometrijski elementi obrazuju ugao sa kon anicama vibracioni smerovi
anizotropnog preseka nisu paralelni sa geometrijskim elementima. Ugao pomra enja
meri se kada se mineral dovede u poloaj maksimalnog pomra enja, o ita se poloaj
na mikroskopskom sto i u, zatim se mineral okre e dok geometrijski element ne
postane paralelan sa jednom kon anicom i ponovo o ita poloaj. Razlika dva
o itavanja je ugao kosog pomra enja.
Slika 73. Koso pomra enje
Simetri no pomra enje (slika 74) moemo smatrati posebnim vidom kosog
pomra enja. O njemu govorimo ako su vibracioni smerovi postavljeni simetri no u
odnosu na dva prisutna geometrijska elementa, odnosno sasvim je svejedno da li
ugao kosog pomra enja merimo u odnosu na jedan ili drugi geometrijski element.
Slika 74. Simetri no pomra enje
Ukoliko nisu vidljivi geometrijski elementi nije mogu e re i kakvo je pomra enje (slika
75).
Slika 75. Zrno bez vidljivih geometrijskih elemenata
54
7.4.1. Interferentne boje

Interferentna boja nastaje interferencijom dvolomom nastalih talasa posle svo enja u
vibracionu ravan analizatora i posledica je razlike u hodu, koja je posledica razli ite
brzine irenja tih talasa kroz mineral: =(n2-n1)d, gde su: n2 i n1- indeksi prelamanja
talasa nastalih dvolomom, a d duina puta (debljina preparata).
Interferencijom moe do i do potpunog ili delimi nog ponitenja ili poja anja
svetlosti. Dva talasa koja svodimo u vibracionu ravan analizatora vibriraju
me usobno normalno, pa e do ponitenja do i ukoliko je razlika u hodu celi broj
talasnih duina, to jest: =2n( /2), do poja anja ukoliko je razlika u hodu neparni broj
/2, odnosno =2n+1( /2), do delimi nog ponitenja kada je izme u i , a
do delimi nog poja anja kada je
izme u
i . Pri radu s mikroskopom
koristimo belu svetlost. Usled interferencije, zavisno od razlike u hodu, svetlost
pojedinih talasnih duina moe biti poja ana, oslabljena ili ponitena to rezultira
interferentnom bojom. Interferentna boja tako]e zavisi od debljine preparata i
orjentacije.
Miel-Levijeva tablica inerferentnih boja pokazuje spektar interferentnih boja koji se
deli na redove: boje I reda ( =0-550nm), boje II reda ( =551-1100nm) i tako dalje.
Boje II i III reda su ive, a boje viih redova su ble e. Na apcisi Miel-Levijeve skale
je razlika u hodu pokazuje zavisnost interferentnih boja od nje, a na ordinati su
prikazane debljine preparata. Iz ishodita se radijalno ire izolinije dvoloma linije
koje odgovaraju nekom dvolomu. Na osnovu Miel-Levijeve tablice (slika 76)
moemo videti kakvu maksimalnu interferentnu boju moe imati neki mineral u
preparatu odre ene debljine, a na osnovu opaene boje zaklju ujemo kakva je
razlika u hodu uzrokovala tu boju.
Slika 76. Miel-Levijeva tablice interferentnih boja
7.5. Konoskopska posmatranja

Konoskopskim posmatranjem uo avamo interferentne figure. Ovo posmatranje slui
za razlikovanje a) opti ki izotropnih od opti ki anizotropnih minerala koji su prese eni
55
normalno na opti ku osu; b) jednoosnih i dvoosnih minerala; c) pozitivnih i negativnih

jednoosnih i dvoosnih minerala.
Za posmatranje je najbolje na i presek normalan na opti ku osu ili na sredinu otrog
ugla izme u opti kih osa kod dvoosnih minerala.
Pri konoskopskom posmatranju potrebno je: a) maksimalno podi i kondenzator do
mikroskopskog sto i a; b) posmatranje vriti sa centriranim objektivom velikog
uve anja; c) posmatranje vriti sa uklopljenim analizatorom; d) uklju iti Bertranovo
so ivo;
Konoskopska figura jednoosnog anizotropnog minerala izbruenog normalno na
opti ku osu predstavlja crni krst sa koncentri nim krugovima (izohromama) koji su
obojeni interferencijskim bojama tako da su boje vieg reda dalje od centra krsta
(slika 77). Pri okretanju mikroskopskog sto i a slika se ne menja.
Slika 77. Crni krst sa izohromama kod jednoosnog anizotropnog minerala

(presek normalan na opti ku osu)
Crni krst se javlja usled podudarnih poloaja ose elipti nog preseka i vibracionih
smerova polarizatora i analizatora. Samo se centralni zrak iri normalno na kruni
presek indikatrise, svi ostali zraci dolaze normalno na elipti ne preseke, a kako raste
ugao izme u opti ke ose i smera irenja svetlosti elipti nost preseka dvolom raste.
Do porasta razlike u hodu dolazi zbog ve eg dvoloma, ali i zbog dueg puta vie
interferentne boje.
Ukoliko nemamo presek normalan na opti ku osu sredite krsta bi e pomereno iz
sredita vidnog polja i pri zakretanju mikroskopskog sto i a dolazi do kruenja oko
sredita kon anica (slika 78).
Slika 78. Crni krst jednoosnog minerala (presek nije potpuno normalan na opti ku osu)
Za odre ivanje znaka anizotropnih minerala koristi se akcesorna plo ica (gipsna
plo ica) sa odre enim poloajem vibracionih smerova obi nog i neobi nog zraka
(slika 79). Umetanjem gipsne plo ice dolazi do poklapanja ili nepoklapanja njenih
vibracionih smerova sa vibracionim smerovima minerala pa razlikujemo negativne i
pozitivne jednoosne minerale (slika 79) u zavisnosti od dobijenih boja u kvadrantima
crnog krsta. Tako na primer, kod jednoosnog pozitivnog minerala dobi emo utu boju
u prvom i tre em kvadrantu zbog nepoklapanja vibracionih smerova, a u drugom i
56
etvrtom kvadrantu plavu boju zbog poklapanja vibracionih smerova minerala sa

vibracionim smerovima na gipsnoj plo ici (slika 80). Kod jednoosnog negativnog
minerala je obrnuto: u prvom i tre em kvadrantu je plava boja, a u drugom i etvrtom
uta boja.
Slika 79. Poloaj vibracionih smerova kod jednoosnih negativnih i pozitivnih minerala u odnosu na
gipsnu plo icu
Slika 80. Jednoosni pozitivni mineral
Kod opti ki dvoosnih minerala naj e e se posmatraju preseci normalni na opti ku

osu ili preseci normalni na polovinu otrog ugla izme u opti kih osa. Kod preseka
normalnih na opti ku osu moe se videti jedna izogira koja e biti vertikalna ili
horizontalna ako se ravan opti ke ose podudara sa vibracionim smerom jednog
nikola (polarizatora ili analizatora). Okretanjem mikroskopskog sto i a ona e pre i u
hiperbolu ija zakrivljenost opada sa porastom ugla opti kih osa (slika 81).
57
Slika 81. Zakrivljenost opti ke ose (hiperbole) u odnosu na ugao izme u opti kih osa
Kod preseka normalnih na polovinu otrog ugla izme u opti kih osa, kada je ravan
opti kih osa paralelna s vibracionim smerom jednog nikola, vidimo krst iji su kraci
jednako iroki i koji se okretanjem za 45o razdvajaju u dve hiperbole u ijim temenima
izlaze opti ke ose (slika 82).
Slika 82. Interferentne figure kod dvoosnih minerala
Krive istih interferentnih boja izme u hiperbola nazivaju se lemniskate. One su vie ili
manje zbijene zavisno od dvoloma minerala (ve i dvolom gu e lemniskate),
debljini preparata i pove anju s kojim posmatramo.
Opti ki znak odre ujemo na isti na in kao i kod jednoosnih minerala kori enjem
gipsne plo ice. Poklapanje vibracionih smerova kod pozitivnih i negativnih dvoosnih
minerala prikazano je na slici 83. Rezultat su razli ite interferentne boje u
konveksnom i konkavnom delu hiperbole. Tako kod pozitivnih dvoosnih minerala
imamo plavu boju u konveksnom delu, a utu boju u konkavnom delu hiperbole kada
su temena hiperbola u drugom i etvrtom kvadrantu (slika 83). Kod negativnih je
obrnuto.
Slika 83. Poloaj vibracionih smerova dvoosnih minerala ispred i iza hiperbole
u odnosu na gipsnu plo icu
58
Pitanja i zadaci
1. ta je Nikolova prizma?
2. Kako izgleda indikatrisa jednoosnih anizotropnih minerala?
3. Koje sve karakteristike minerala u polarizacionom mikroskopu moemo
definisati ortoskopskim posmatranjima bez uklju enog analizatora?
4. Za koje minerale kaemo da imaju visok pozitivni reljef?
5. ta je polihroizam?
6. Kako u mikroskopu opaamo pseudoapsorpciju?
7. Kakve sve vrste pomra enja razlikujemo?
8. Kada moemo tvrditi da je mineral jednoosan negativan?
59

Praktikum - I Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Praktikum - I Deo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum - I Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU RUDARSKO-GEOLOKI FAKULTET

Fotografije uzoraka uradili su Josip ari i Alena Zdravkovi . Fotomikrografije izradila

Copyright2014, Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geoloki fakultet

Praktikum iz mineralogije namenjen je studentima geologije za prakti no savla ivanje

6.2.1.1. Boja minerala.....................................................................................................................40

8.3.9. Cinabarit ...................................................................................................................................66

11. Silikati. ...................................................................................................................................................82

Suzana Eri , Danilo Babi

1. Kristalna i amorfna materija

1.1. Osnovne karakteristike kristalne i amorfne materije

Unutranja gra a kristalne materije podrazumeva pravilno periodi no ponavljanje

Suzana Eri , Danilo Babi

Slika 2. Unutranja gra a a) kristalne materije b) amorfne materije

Suzana Eri , Danilo Babi

- mineral mora imati pravilnu unutranju gra u

Suzana Eri , Danilo Babi

Slika 3. Grani ni elementi na kristalu

Slika 4. Modeli kristala a) prost oblik b) kristalna kombinacija c) kristalna kombinacija

Slika 5. Vrste rogljeva na kristalima a) model iz tetragonalne sisteme* b) rombdodekaedar

Model kristala sa obeleenim grani nim elementima prikazan na slici 3, zove se

gde je P broj pljosni, R broj rogljeva, I broj ivica

Suzana Eri , Danilo Babi

U slu aju kristala na slici 5a imamo:

Suzana Eri , Danilo Babi

2.1. Ose, ravan i centar simetrije

Slika 6. Proste kristalne forme a) heksaedar (kocka) b) rombdodekaedar

Suzana Eri , Danilo Babi

Suzana Eri , Danilo Babi

oblika kocke i rombdodekaedra postoje i 6 sporednih ravni simetrije (P) koje su

Suzana Eri , Danilo Babi

2.2. Parametri i indeksi pljosni

Tako jedna ina irafirane ravni sa slike 10 glasi: x + 2y + 2z -1 = 0

Suzana Eri , Danilo Babi

Slika 9. Prikaz odre ivanja parametara proizvoljne pljosni u odnosu na

2.1.2. Primer odre ivanja parametara na kristalima

odredimo kristalnu sistemu i klasu na osnovu simetrijske formule (u slu aju

Na slikama 10a-f se jasno vidi da svaka od est pljosani kocke se e jednu

Suzana Eri , Danilo Babi

( 1 00), (0 1 0) i (00 1 ). Na potpuno isti na in moemo odrediti parametre bilo kojeg

2.1.2.3. Primer - kristalna kombinacija heksaedar sa rombdodekaedrom

Suzana Eri , Danilo Babi

Navesti elemente simetrije

6. ta je kristalografski osni krst?

Suzana Eri , Danilo Babi

3. Kristalne sisteme (teseralna i tetragonalna)

U zavisnosti od elemenata simetrije svi minerali u prirodi kristaliu u okviru 7

Slika 15. Kristalografski osni krstovi sedam kristalnih sistema

3.1. Teseralna sistema

3.1.1. Teseralna holoedrija

Suzana Eri , Danilo Babi

Suzana Eri , Danilo Babi

Suzana Eri , Danilo Babi

Suzana Eri , Danilo Babi

Na slikama 18a i b prikazane su kristalne kombinacije iz teseralne parahemiedrije.

Slika 17. Prosti oblici teseralne parahemiedrije

3.1.3. Teseralna antihemiedrija

Suzana Eri , Danilo Babi

Trigondodekaedar je oblik koji se sastoji iz 12 pljosni oblika jednakokrakog trougla,

Suzana Eri , Danilo Babi