1

ELENA MOLI APIRO

PLAMEN DODIRA

Za Harisa

rina se u poetku plaila boja. Uzela bi crnu bojicu, ne dodirnuvi nijednu drugu, i nacrtala bi
neki amorfni oblik, a onda bi ga ispunila, ponekad ispunjavajui tako i itavu stranicu. Kada bi
pokuali da joj dodaju i neku drugu boju, rasplakala bi se. To su joj priali godinama kasnije; ona
se toga uopte nije seala. Nije se seala ni da je nekada govorila rumunski, iako je imala punih pet
godina kada su je usvojili. Godinu dana gotovo uopte nije govorila, a onda je odjednom
progovorila engleski. Engleski oznaava period kada su poela i njena seanja.
Dotle je ve poela da upotrebljava boje. Mada ne i crvenu; i dalje se plaila crvene. Moda je
mislila da e ta boja biti vrela kao plamen ili ledeno hladna. Nikada nisu uspeli da saznaju ta je ona
mislila da e se dogoditi. Kada bi je pitali, samo bi odmahnula glavom i povukla se u sebe. Tako je
malo govorila da su svi s pravom oekivali odreene probleme u razvoju. Sumnje su nestale kada se
videlo kojom je brzinom nauila da ita. Bila je samo mala i tiha duica, koja bi radije gledala kako
se druga deca igraju nego da im se pridrui. Da li je smatrala da je daleko iznad, ili mnogo ispod
njih? Da li su joj bili dosadni, ili ih se plaila? Retko kad je pokazivala svoje raspoloenje.
Ispunjavala je gotovo sve to joj se kae, a kada bi odabrala da to ne uradi, njena pobuna bila je tiha.
Pretpostavljali su da ima problema sa sluhom, ali rezultati ispitivanja pokazali su da je u granicama
normale.
Ponekad je pooim bio uznemiren zbog neega to je delovalo kao neki nemut, iekujui bol u
njenim oima. Niko nije mogao znati ta je to ona zapravo ekala. Misterija izvora tog bola brinula
ga je vie od bola samog. Imala je taj neverovatan izraz lica, kao da oekuje neki udarac, tako da je
on odluio da odmah treba da joj kau da je usvojena i da nije roena u Sjedinjenim Dravama. Da
li se ona seala toga? Rekla je da se niega ne sea, ali nije delovala okirano kada su joj rekli. Istina
kao da joj je nekako pomogla. Poto je ve imala osam godina, verovatno je bila dovoljno stara da
moe da primi ovakve vesti i uradi neto u vezi s njima. To je na neki nain moglo da objasni i
veliku prazninu u njenom seanju na prve etiri godine ivota. Moda je bila pomalo udna samo
zato to nije odavde. Moda je samo to posredi.
Pokazali su joj Rumuniju na mapi. Bila je daleko. Rekli su joj da je to zemlja mnogo manja i
mnogo starija od Sjedinjenih Drava. Zaustavila je oca kod rei starija. elela je da zna kako to jedna
zemlja uopte moe biti starija od druge. Da li je to isto kao kad je jedna osoba starija od druge?
Nali su dve knjige za nju: istoriju Rumunije i zbirku rumunskih bajki. Obe ih je proitala. Poto
je bajke itala u isto vreme kada i istoriju, sadraji su joj se izmeali u glavi. Zemlja njenog porekla
postala je za nju mesto gde su mitovi i injenice jedno isto. Moda je bila suvie mlada za takve
tekstove - ili ih je, moda, donekle shvatila dublje nego to bi to uinila kasnije, kada se njen
racionalni um bolje razvio. Poput amalgama, ove prie srasle su u neku vrstu oseanja koje je jedino
ona mogla da shvati.
Kad je ve bilo sasvim jasno da je Irina potpuno fascinirana tim knjigama, proitala ih je i
pomajka. Morala je da se bori ne bi li nekako otela bajke iz vrstog stiska svoje erke pre nego to je
uspela da baci pogled na njih. Kada je zavrila s knjigom, pomislila je da je moda napravila greku.
Nije trebalo ni da oekuje da e to biti prie kakve je ona znala, u kojima princ i princeza ive sreno
do kraja ivota. ta je ona zapravo uradila kada je ovoj maloj devojici dala te potpuno grozne
tekstove, u kojima na kraju svi bivaju rastrgnuti i umiru u stranim mukama?
Irina je imala negde oko trinaest godina kada je dola iz kole i ula u kupatilo proavi pored
svog oca bre nego to je on mislio da ona moe da se kree. Izala je napolje maui veom kao
glavom upravo savladanog neprijatelja. Bio je krvav. A ona je, pre svega, bila neverovatno ljuta. Zar
devojice ne bi trebalo da budu srene kada postanu ene? Pozvao je svoju suprugu. Ona je odvela
Irinu u auru njene sobe, da bi tamo razgovarale o enskim stvarima, a njega je poslala da kupi
uloke.
Posle toga, Irina je stekla naviku da nestaje. Provodila bi sate u besciljnim etnjama, ak i onda a reklo bi se posebno onda - kada je znala da je roditelji trae. Kad bi otila, nije razmiljala o tome
da li oni brinu ili su uzrujani. U svom prostoru, odvojenom od sveta, o njima nije razmiljala uopte.

Volela je da luta i lebdi po zaboravu; mrzela je da se vraa u ivot koji joj je bio dat. Roditeljske
optube inile su da se osea uasno. to je jo bitnije, nije elela da oni pate. Jedini nain na koji je
zaista mogla da izbegne posmatranje njihove patnje bio je da nestane zauvek.

rebalo je da to bude lep dan. Kasno leto u Kaliforniji ume da bude tako divno. Mora da je
nebo bilo kristalno plavo i bez oblaka, a povetarac je nosio miris nevidljivog cvea po itavom
kampusu. Centralni plato je zraio, kamen je odisao toplom utom svetlou na suncu. Palme
su upuivale vie na neko tropsko letovalite nego na cenjenu visokokolsku ustanovu. Mesto je bilo
kao na razglednici.
Ogromna reka novih, pametnih, lepo obuenih i zgodnih mladih ljudi preplavila je kampus
toga dana. Bio je to skup aka generacije, atletskih zvezda, talentovanih muziara, matematikih
arobnjaka. istog tena, razdragani, s perfektnim rezultatima na standardnim testovima, sa svetlom
budunou i impresivnim karijerama pred sobom. Svi u dobroj odei, ali bez razmetanja. U belom,
tu i tamo s malo najbolje ute i braon koje je Amerika mogla da ponudi. Novi studenti ovde su se
odmah oseali kao kod kue. Njihov prvi obrok u studentskoj menzi bio susret s morem nasmejanih
lica, s potencijalnim novim prijateljima dokle god pogled dopire. Tako fini i dobri mladi graani,
prvi put daleko od kue, nikad nisu mogli biti usamljeni, gadno se napiti ili postati plen
prevaranata. Tokom prvog semestra nee biti velike guve u savetovalitima.
Irinina nova soba u studentskom domu bila je poput eleznikog vagona; na jednom kraju bila
su vrata, a na drugom prozor, koji se otvarao ka zelenim poljima, gde su fini mladi graani bacali
frizbi tokom dana ili se ljubili i drali za ruke dok su gledali u bezbrojne sjajne zvezde tokom noi.
Ormar, krevet, noni stoi i radni sto poreani su uza zidove. vrst nametaj za ustanove s jedne
strane sobe bio je kao slika u ogledalu one druge. Njena cimerka dola je pre nje i stavila svoje stvari
na krevet s desne strane. Leva e biti Irinina.
Kasnije, nakon to su se raspakovale, na desnoj strani sobe nala se kiasta lava-lampa i par
velikih postera iz univerzitetske knjiare: omiljeni bend koji svira na stadionu, slika francuskog
impresioniste. Bile su tu i fotografije roditelja i brata, i psa, sve poreane iznad stone lampe. Naao
se tu i stari punjeni tigar, smeten u krevet kao dete, da spava, jorganom pokriven preko okruglog
stomaka na delu gde je pamuk poeo da proviruje kroz av. Levoj strani sobe nedostajala su ovakva
lina obeleja. Lampa, kompjuter, plavi pokriva na krevetu, sve novo, netaknuto, kao da je dolo
pravo iz velike radnje gde je kupljeno. Prazni beli zidovi govorili su o linosti potpuno
nezainteresovanoj da se predstavi nekom kopijom umetnikog dela ili fotografijama svoje porodice.
Bilo je to kao da je Irina odsela u hotelu, i kao da je neko otvorio njen garderober i tu, umesto
uredno sloene odee, pronaao Bibliju koju su ostavili hodoasnici.
Bele plastine zvezde koje sijaju u mraku bile su po itavom plafonu, ali njih su, oigledno,
postavile devojke od prethodne godine. Po dnevnoj svetlosti bilo je lako ne primetiti ih na beloj
tavanici, to je oigledno bio razlog iz kog ih je osoblje zadueno za odravanje ostavilo u sobi i
preko leta. Ali Irina ih je odmah primetila, i shvatila je dubinu prijateljstva izmeu devojaka koje su
ih tu postavile, i koje su sad u nekoj drugoj sobi u kampusu, gde zapoinju svoju drugu godinu
studija.
Kad je Irina stigla, njena cimerka nije bila u sobi. Tu su bile samo njene stvari. Irina je otila da
obavi administrativne poslove - da uzme studentsku identifikacionu karticu i zadui potansko
sandue - i nije se ni upoznala s njom. Kada se vratila u dom, itavo popodne proteklo joj je u
haotinom: odakle si ti? ta si dobila na prijemnom ispitu? da li ti se svia cimerka? koji je tvoj
glavni predmet? na koja predavanja ide? koju vrstu muzike slua? Toliko lica i imena da je
besmisleno pokuavati upamtiti ih. S vremenom e i to uspeti. Nekako e poeti polako da razlikuje
svih osamdeset i devetoro kolega iz doma. Poee da prepoznaje njihove cipele i papue ispod
klupa u kupatilu. Prepoznavae njihove glasove dok pijani budu vikali u hodniku ispred njenih
vrata u dva sata ujutro, no pred ispit. Prepoznavae njihove osmehe kada budu dobijali dobre
ocene, pakete od kue ili cvee na Dan zaljubljenih. Nije mnogo razgovarala s njima, ali posmatrala
ih je paljivo.

Kada se vratila u sobu, oblika eleznikog vagona, zatekla je u njoj i svoju cimerku, koja je
glasno razgovarala telefonom s visokim i mravim bratom, ije je lice Irina znala s porodinih
fotografija.
Cimerka je govorila glasno, kao da je veza izuzetno loa: U redu, ao, lepo se provedi tamo na
Stanfordu na Istoku!
Poto je prekinula vezu, objasnila je Irini: Rekao mi je da se dobro provedem ovde na
Harvardu na Zapadu.
Irina je samo klimnula glavom, suzdrano se nasmeila i pruila devojci ruku. Dve devojke
imale su od samog poetka udan odnos jedna prema drugoj, i tako e ostati itave godine. Kod
Irine je postojalo neto to je drugu devojku jednostavno odbijalo. Neto u vezi sa snanim
kontrastom izmeu duge kovrdave crne kose i bledila koe. Ili je to bio usporen i krt osmeh.
Neto u Irininom zategnutom prijateljskom odnosu dralo je ove dve devojke na distanci, s jedva
primetnim varnienjem napetosti, kao na dalekovodu pod visokim naponom.
Prvi dan kolske godine trebalo je da se zavri tako to e se nove cimerke uspavati uz prijatan
razgovor o tome koja odakle dolazi i kuda ide, ali za Irinu se taj dan zavrio utanjem, u tiini
ispunjenoj oekivanim razoaranjem. I ovoga puta bilo je kao i toliko puta ranije; Irina nije
odjednom postala majstor u sklapanju prijateljstava samo zato to je krenula na koled. Plastine
zvezde na plafonu tiho su sijale u zamraenoj sobi.
Septembar je na fakultetu bio topliji nego to je Irina to oekivala. Oni koji su poznavali ovdanje
prilike zvali su to miholjskim letom. Oni iz drugih delova zemlje pitali su se ak da li e zima ikada
doi. Da bi nekako pobegla od konfuzne buke i vreve u domu, Irina je esto radnim danima po
podne, kad nije imala nastavu, odlazila do oblinjeg grada. Gledala je u izloge prodavnica,
koraajui lagano sunanim ulicama. Nije bilo mnogo ljudi. U dvoritu knjiare koja je ranije bila
bioskopska sala nalazila se i mala fontana. Voda je iz nje tekla kao da je poziva. Irina je izula sandale
i sela na ivicu fontane, zaronivi noge u nju. Laki ok od hladne vode izazvao je samo prijatan drhtaj
telom. Zagledala je italijanski mozaik pod svojim bosim stopalima i misli su joj odlutale du tih
svetlih malih kvadratia. Pomae li to?
Podigla je glavu i pogledala ka izvoru glasa. Iznad nje je stajao mukarac posmatrao je, s
rukama u depovima i rukavima bele lanene koulje zavrnutim do lakata. Izvinite?, odgovorila je
ona, mada bi volela da nije morala nita da kae.
Pomae li protiv vruine - mislim na to to sedite tako sa stopalima u vodi?
Slegnula je ramenima. Bilo bi najbolje da ga ignorie, ali nije mogla da skrene pogled s njegovih
oiju. Bile su tako tamne da gotovo nije mogla razlikovati enice od duica, kao da je gledao u nju
kroz dva vrtloga. Posmatrala ga je kako odvezuje svoje sjajne, crne, kone cipele i stavlja savijene
arape u njih. Zadigao je nogavice pantalona do kolena i seo pored nje. Gledala je u njegova bosa
stopala pored svojih u svetlucavoj vodi. Imao je utosmeu kou i blage crte lica. Razmiljala je o
tome da pokupi svoje sandale i pobegne.
Izvinite to sam tako direktan, ali niste li vi moda Rumunka?
Ne, odgovorila je pre nego to je stigla da se iznenadi zbog pitanja.
Ah. Samo mi nekako... izgledate kao devojka iz stare zemlje. Imate rumunsko lice.
ta je to tano na njenom licu rumunsko? Kako bi mogla da odoli ovakvom zapaanju? Morala
je malo da popusti, da mu dozvoli da joj se ipak donekle priblii. Pa, ja jesam rumunskog porekla.
Oh? A kako se zovete?
Irina Grin.
Grin? Mora biti da ste Rumunka po majci.
Usvojili su me Amerikanci.
Dakle, roeni ste u Rumuniji.

Nastala je tiina dok je injenica da Irina nije roena u Americi visila u toplom vazduhu izmeu
nje i ovog udnog oveka. Da je bila starija, mogla bi rei da ju je skidao pogledom. Ali bila je
dovoljno mlada da joj to bude alarmantno. Rekao je: Ovog leta bio sam na istoku vae zemlje, i uo
sam zvuk koji nikada ranije nisam uo. Jeste li ikada uli cvrke?
Ne, na Zapadu ih nema.
Nema ih ni tamo odakle sam ja. To je bilo udesno, kao zvuk dungle. Morao sam da pitam
ljude ta je to. Rekli su mi da je to poziv insekata na parenje. Samo mujaci cvre.
enke ne putaju zvuke?
Ne. Kad su spremne za parenje, samo udaraju krilima. Kasnije leu jaja u koru drveta. Kada se
izlegnu iz jaja, larve padnu i ukopaju se u zemlju, da bi izale na svetlost dana sedamnaest godina
kasnije. I onda ive samo nekoliko nedelja, tokom kojih nita ne jedu, samo se jebu. A kad to zavre,
onda umru. Ostanu samo istrulele ljuture svuda. One se rastvaraju u zemlji da bi mogle da hrane
potomstvo.
Da, ali na engleskom jeziku moete da se rastvorite samo u tenosti. Pre bi se reklo da su se
raspale.
Pogledao ju je procenjujui je: A, vidim da si bistra.
Izvinite, odgovorila je kiselo.
On se nasmejao i rekao: Ne brini. Pamet se uvek prata nekom tako lepom.
Posle pogleda koji mu je uputila nasmejao se jo vie, pokazujui savrene zube. Nije znala ta
da misli o njemu, da li da ga shvati kao interesantnog, ili potpuno blesavog, ili zastraujueg, ili sve
to zajedno. Nimalo joj nije olakao razmiljanje time to je koulju nosio s dva gornja dugmeta
nezakopana. elela je da zagnjuri lice u taj otvor i vidi ta se tu nalazi. Da li ti studira na
ovdanjem univerzitetu? Izgleda mi suvie mlado za neto tako.
Preskoila sam jedan razred.
A ta to znai?
To znai da nisam ila u etvrti. Upisali su me na fakultet odmah posle treeg.
Onda si ti veoma pametna.
Irina je slegnula ramenima. Moda, rekla je, pokuavajui da svoj rastui oseaj neprijatnosti
sakrije lanom skromnou: etvrti razred je inae lako preskoiti. A kako se vi zovete?
Smejui se i dalje, rekao je sa izvetaenom ozbiljnou: Ja sam Andrej Vadresku. Roen sam
kao cigansko kopile, a rodila me je seoska kurva, meutim, vidi, sada sam ugledni ameriki
preduzetnik. Drago mi je da sam te upoznao, Irina Grin. Veoma mi je drago to sam te upoznao.
Kada joj je pruio ruku, nije imala izbora nego da je prihvati. Kada se ponudio da je odbaci
kolima do doma, nije imala izbora nego da prihvati, mada tako neto nije imala obiaj da radi,
obino nije ulazila u kola s nepoznatima. ta ju je prizvalo da ue unutra? Je li to bio klima-ureaj u
autu ili gotovo beumni motor monog sedana? ta ju je nateralo da mu na povratku kui zatrai da
joj ispria priu?
Kakvu priu bi elela? pitao je ljubazno.
Ispriajte mi rumunsku priu.

Zece

ekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano. Na kraju dugog
krivudavog puta u podnoju visoke zelene planine tri pastira uvala su svoja stada. Jedan
od njih bio je Ungurenac, drugi Vrananac, a poslednji Moldavac. Moldavac je bio
najzgodniji i najbogatiji od sve trojice. Ostala dvojica bili su ljubomorni zato to je on imao najlepe
stado s najmekom i najbeljom vunom; imao je najveeg i najlepeg psa, veeg i od ovaca, sa sjajnim
budnim oima, i najlepeg konja, potpuno crnog, s belom zvezdom na elu, koji je bio lepi,
miiaviji i bri od bilo kog konja iz kraljevske tale. Ungurenac i Vrananac udruili su svoja trula
srca i skovali zaveru da ubiju Moldavca i meusobno podele njegovu imovinu.
Razmiljali su o tome danima. Onda su se jedne hladne i vedre noi sastali u mraku i sloili se
da ekaju Moldavca u zasedi svake veeri dok sunce nestaje na horizontu. Oni e se sakriti u drveu
i ekati da se veliki pas uvar pomeri od oveka. Kada ovek konano ostane sam, napae ga s lea
i prerezati mu grkljan. Nisu znali da je u bunju iza njih bila malena ovica koja je dobro ula na ta
su se oni spremali, a upravo ta ovica bila je Moldaveva ljubimica. Ime ove ovice bilo je Miorica.
Ona je bila najmanja od svih ovaca, a imala je najmeku i najbelju vunu, malu crnu njuku i krupne
narandaste oi.
Tri dana su se Vrananac i Ungurenac krili meu drveem, drei noeve, spremni da svakog
asa skoe i prekolju Moldavca kad nebo potamni, ali veliki besni pas nikako nije naputao svog
gospodara. Tokom ova tri dana ovica je tuno blejala sve dok nije skoro ostala bez glasa. Treeg
dana doao je njen gospodar i rekao: ta je bilo, ta se dogaa, mala moja Miorice? Jesi li bolesna?
Da li je trava gorka? Nemoj se plaiti vukova; pas e ih drati podalje od nas.
Ne, gospodaru, rekla je ovica, mnogo je gore od toga. Nemoj da dopusti da te veliki hrabri
pas ostavi nasamo kada sunce zae. Kada padne mrak, Ungurenac i Vrananac hoe da te ubiju.
Oni samo ekaju da pas ode pa da mogu da te napadnu.
Slatka moja ovice Miorice, pas ponekad mora da ode od mene, a ako je to to govori istina,
onda su moji dani odbrojani. Kai toj dvojici neka ostave moje kosti da lee ovde i neka puste da
moja krv natopi ovu zemlju i nahrani ovu travu, tako da ja uvek mogu da budem sa svojim stadom.
I ako bilo ko pita za mene, ne govori da sam mrtav. Ispriaj im neku... divnu priu.
Sledee veeri jedna od ovaca izgubila se kad je pao mrak. Pas je napustio oveka i otiao da potrai
ovcu. Moldavac je seo na kamen i nije se pomerao. Gledao je sunce kako nestaje iza divnih zelenih
brda. ekao je dok Ungurenac i Vrananac nisu doli iza njega. Oni su mu rukama prekrili lice i
prerezali mu grlo, i on je umro veoma brzo i gotovo bez bola. Nakon toga ubice su uzele sve to je
ovaj ovek imao - ali konj i pas uspeli su nekako da pobegnu, jer nisu hteli da slue nikom drugom
osim svome gospodaru. Ovica Miorica pobegla je takoe, a kada je ona napustila stado, sve ovce
zarazile su se kugom koja je opoganila njihovu vunu i zatrovala im meso. Bolest se rairila i po
stadima oba oveka, tako da su oni na kraju ostali bez iega. Bilo ih je previe sram da se vrate u
selo bez svog bogatstva pa su umrli od gladi u planini.
Ovica Miorica doivela je mnoge avanture po povratku kui, u rodno selo onog ubijenog
Moldavca. Otila je do kue u kojoj je pastir roen, do njegove stare majke koja je imala utu
maramu preko sede kose i iroki vuneni pojas. Majka je prepoznala bistre narandaste oi ove male
ovice i upitala: Miorice, zato si napustila stado moga sina?
Draga majko, stado tvog sina razvejala su etiri vetra.
Da li se neto loe dogodilo mom deaku?

Nije, draga majko. Prelepa bela princeza, kose vatrene poput sunca to zalazi, prela je preko
brda u svojoj kraljevskoj koiji i ugledala vaeg predivnog sina, tankog kao list vrbe, i njegovo
prekrasno lice, isto kao mesec, i njegovu kovrdavu kosu, crnu kao perje vrane, i njegove svetle oi,
plave kao letnji dan. Ona se odmah zaljubila u njega i uzela ga za svog mladoenju, da bi mogla s
njim da se vrati u svoje kraljevstvo gde e zajedno vladati. Venali su se iste noi. Planina im je bila
svetenik, ptice su im svirale i pevale, a sunce i mesec sili su na zemlju da pridre krunu supruge
vaeg sina. Zvezde su bile baklje, a najsvetlija od njih pala je s neba da bi blagosiljala njihov brak.
Oh, draga moja Miorice, rekla je majka sa suzama u oima, moj sin je blagosloven, i ja sam te
veeri videla njegovu zvezdu koja je pala. Nadam se da e on doi jednog dana, pokazati mi se u
svom punom sjaju i dovesti decu koja nisu s ove zemlje, koju e princeza izroditi s njim.
Verovatno e doi, draga majko, ali sada je mnogo zauzet poslovima drave koju vodi, a ivi
tako daleko.
Majka je prihvatila Mioriin odgovor i uzela malu ovcu k sebi. Njih dve vodile su zajedno tihi
ivot. Svake noi majka je sedela i nadala se da e se kraljevska koija njenog sina dokotrljati do sela.
Gledala je u svetli narandasti zalazak sunca, razmiljajui o vatrenoj kosi prelepe princeze i
ekajui da zvezda padne.

10

ndrej nije gubio vreme. Odmah poto je Irini ispriao priu, ukrao joj je poljubac. Ona je
upravo bila odvezala svoj pojas i pustila da se poput zmije povue s nje; spremala se da se
pozdravi s njim i zahvali mu, ali on se nagnuo sa svoje strane kola. ok koji je doivela kad
je osetila njegov jezik u svojim ustima naterao ju je da podigne obe ruke kao da e napraviti pokret
kojim bi ga odgurnula. Umesto toga, zauzela je poloaj kao da je spremna za sudar, pritisnuvi
jednim dlanom hladno vetrobransko staklo.
Bio je to njen prvi poljubac. Saterao ju je u oak. Mora da je znao da e to biti veoma srean i
isplativ rizik. Zaista, novina ovog iskustva imala je svoju dra, s obzirom na to kako su se Irinina
lea savila da bi se srela s Andrejevom rukom kad je on posegnuo za njenom dojkom. Bila je to
katastrofa. Irina je pokuavala da poveruje u to da je inteligentna i razumna osoba, a sad ovo.
Koliko bi je kotalo da je okrenula lice na drugu stranu? Koliko ju je kotalo to to nije uradila?

11

ndrej je imao dva saradnika, Dragoa Popeskua i Vasilija Grigorijeva. Drago je bio zdepast
i elav, ali nije izgledao loe. Bio je brutalno armantan. Svake nedelje imao je kraj sebe
drugu devojku, i uvek je to bila neka tiha devojka s mekim zamuenim pogledom od droge
koju joj je davao. Bio je to deo njegove privlanosti, naravno, pre svega njegova dareljivost kada su
u pitanju supstance posle kojih su devojke zaboravljale sve to se dogodi. Irina je slobodno mogla
da tvrdi da je Vasilij osuivao ovakvu vrstu odnosa. On nikada nije primeivao devojke ni na koji
nain, nikada nije doputao da se njegove bistre oi zaustave na njima. Irina ga uopte nije
interesovala; ono to je mogla da dobije od njega bila je prilino neodreena dobronamerna
ravnodunost. Tako je malo govorio da uopte nije bilo jasno ta trai s Andrejom i Dragoem. Kada
bi njih dvojica veala na rumunskom, on je bio izgubljen kao i Irina, a opet, odnosili su se prema
njemu s preutnim potovanjem. Nikada nije dovodio devojke. Imao je duge, lepe ruke, kao
pijanista. Bio je u sovjetskoj armiji.
Irina je volela zvuk rumunskog jezika. Zvuao je kao neka meavina italijanskog i ruskog.
Kada bi zatvorila oi i pustila um da joj pluta dok su Andrej i Drago razgovarali, mogla je da
nasluti neto poznato u melodiji jezika, kao pesmu koju je davno ula, a ije je stihove zaboravila.
Ali Drago nije voleo da ih ona slua. Jednom prilikom se usred razgovora s Andrej om okrenuo
prema njoj; trebalo joj je nekoliko sekundi da shvati da je rumunski koji izlazi iz njega zapravo
iznenada namenjen njoj. Ton glasa bio je hvalisav. Nije mogla da shvati ta je on to hteo od nje.
Pruila je dlanove prema njemu i slegnula ramenima da bi pokazala da ga nita ne razume i da se
predaje. Prostrelio ju je pogledom preko stola. Znai nita od onoga to sam rekao tebi nita ne
znai?
Ne, nita mi ne znai.
Pa objasni mi onda, kako si ti Rumunka kad uopte ne razume rumunski.
Nikada nisam rekla da sam Rumunka.
Andrej je gledao as u Irinu, as u Dragoa, kog njen odgovor oigledno nije uverio. Vasilij je
polako otpio gutljaj votke i tiho rekao: Ostavi devojku na miru. Uzmi jo jedno pie.
Posle toga o ovome vie nita nije moglo da se kae. Ona je esto oseala da je Drago posmatra
odmeravajui kako neko u isto vreme moe i ne moe biti neto. Bilo je neega zadovoljavajueg u
vezi s ovim njegovim nepoverenjem, u tome to je bila nereiv problem za oveka koji je video
sveta.
Zasad su se vratili poslu o kom su razgovarali, a razgovor se nekako prebacio na engleski.
Drago je poeo da pria priu. Irina je gledala njegovo crveno iskrivljeno lice dok je govorio s
velikim oduevljenjem. Bio je toliko glasan da se Irina brinula da e ih i ljudi za barom uti, i da e
onda povezati nju s ovim nepristojnim i glasnim ovekom, koji je voleo da svojim prijateljima na
javnom mestu pria o tunim i debelim devojkama koje su mu puile u kolima iako su znale da ga
nikada vie nee videti. Nemam pojma zato mi se ponudila, rekao je on. Nisam dao nikakav
znak da mi se dopada.
To je zato to si ti velika nagrada, rekao je Andrej. Napravila je poslednji oajniki pokuaj
da bi te dobila.
Ah, verovatno je mislila da u da joj dam jo pilula, jadnica.
Obojica su se smejali dok ih je Vasilij gledao u neutralnoj tiini. Drago je uzeo veliki gutljaj
votke. Trebalo je da kaem ne, uzdahnuo je, ali - nisam.
Otkad ti daje i pet para za to trebalo je? prekinuo ga je Andrej.
Drago je gledao pravo u Irinu dok je govorio: Ma ne moe mladoj da kae ne, ak i kad je
debela. ak i kada su debele, mlade su zategnute. I zato ih mi toliko i volimo, zar ne, Andrej?
ivela glatka koa i zategnuto telo. Bogami u da nazdravim i da pijem u to ime.

12

Ta vrstina je lepa, ali to nije ono to se najvie trai kod mladih devojaka, rekao je Vasilij tiho,
a njegov glas zaustavio je Andreja usred podizanja ae.
Vasilij je ubacio nekoliko kockica leda u svoje pie. Posmatrao je kako se kuglice sudaraju i
neno odzvanjaju dok udaraju o zidove ae.
Onda? upitao je Andrej.
ta?
Zar nee da nam kae ta je onda ono najbolje kod mladih devojaka?
Vasilij je dao sebi vremena da smisli odgovor, meajui led u ai sve dok je nije stavio na sto.
Ono to je najbolje u vezi s njima jeste da e preuzeti oblik bilo koje posude u koju odluite da ih
stavite, kao to to ini voda.
O, Grigorijeve, pesnice, ta doavola sad pa to znai?, smejao se Drago.
To znai da ena koja se muvala okolo, koja je morala da gura ljude od sebe, koja je mogla da
shvati da nije kraj sveta ako nema mukarca u kui, da ena s borama na licu i kukovima
razvaljenim od ivota koji je rastao izmeu njih, nee ostati bez daha samo da bi ti obezbedila ono
to ti hoe. Mlade su zbog toga dobre, moj prozaini prijatelju, zato to e one rei: da li ti se
sviam u ovoj haljini? Misli li da sam moda lepa kao plavua? Da li da stavim silikone u grudi?
eli li da budem tvoja igraka? Da li e te ovo zadovoljiti? Nema granice do koje nisu spremne da
odu i potine sebe da bi tebi udovoljile. Trebalo bi da bude zahvalan, Popesku, njihovim oevima
to ih nisu voleli.
Ova opservacija imala je najvei broj rei koje je Irina ikada ula od Vasilija u jednom dahu, bilo
je to vie rei nego to je mogla od njega uti tokom itave jedne nedelje. Onoliko koliko je njoj bilo
poznato, ni Andrej ni Drago nisu mogli uti od njega toliko rei u jednom dahu. I oni su delovali
prilino iznenaeno.
Vasilij, rekao je Andrej, to znai da tebe ove Dragoeve puake prie teraju na ovakva
razmiljanja?
Vasilij nita nije odgovorio. Umesto toga sva trojica gledala su u Irinu, kao zveri koje love i sada
su uhvatili miris koji obeava u vazduhu. Ovi predatorski pogledi trebalo je potpuno da je ohlade.
Trebalo bi da joj se sve zgadi od njih. I na nekom drugom mestu to bi verovatno i bilo tako. Ali ono
to je ona osetila u tom trenutku bilo je intenzivno ivo, kao da je taj njihov zajedniki pogled
zagrevao njenu krv vie od malih gutljaja votke koju je ispijala.
Da li to oni oekuju od nje da neto kae? Ona nije mogla da govori. Sve to bi i rekla zvualo bi
smeno, moda i budalasto.
Gledala je kako njih trojica podiu svoje ae s ozbiljnou koja nije mogla da se shvati ni kao
ala ni kao zbilja. Otar zvuk njihovog nazdravljanja zvuao je opasno. Nakon toga, zagnjurili su
glave u ono to im je ostalo od pia.

13

ndrej je tamo u Rumuniji posedovao nekoliko fabrika koje su proizvodile zapadnjaku

luksuznu robu. enske tane, odeu, satove - stvari na kojima je uvek bio poznati logo i
potpis dizajnera. Posedovao je i druge fabrike, koje nisu bile mnogo daleko od ovih
legitimnih, a koje su proizvodile kopije tih istih stvari, lanjake koje su ljudi nosili kad su hteli da se
pretvaraju da i oni takoe imaju para. Kopije su pravljene na osnovu originalnih krojeva, koji su bili
kradeni iz pravih fabrika ili kupljeni od njih, ali s manje panje i od jeftinijih materijala. to je
najvanije, kopije nisu imale serijske brojeve koji su garantovali da se radi o originalnom proizvodu.
Ponekad je taj broj bio i jedina razlika izmeu pravog i lanog proizvoda.
Radnici su iveli u jednostavnom smetaju u krugu fabrika. Tu su bile kafeterije i prodavnice
robe iroke potronje. Bili su to itavi mali gradovi, tako da radnici praktino nikada nisu morali da
naputaju posed kompanije. Oni su radili i svojim porodicama slali novac koji bi zaradili. Porodice
su viali samo tokom praznika, moda jednom ili dva puta godinje. Irina se esto pitala da li
Andrej eksploatie te ljude. Ili im prua priliku da ive manje stranim ivotom od onoga koji bi
inae iveli?
Ponekad bi mislila na njih, kako spavaju u sivim zgradama od betona dok ona lebdi na
dvostrukom ekstradugom madracu u svojoj studentskoj sobi. Meutim, nije bila svesna da su u tom
asu, dok je ona tonula u san, oni ve izjutra na poslu, upravo u tom trenutku, jer tad se pomalja
zora tamo s druge strane sveta.
itava oblast bila je poznata po ovim fabrikama. Kada su dani bili vedri, moglo se videti kako
daleke planine seku horizont. Radnici su bili plaani izuzetno malo, to zapadnjaci nikada ne bi
prihvatili kao plate dostojne bilo kog oveka. Ali tamo je to bilo sasvim dovoljno. Naravno, mnoge
stvari koje su ili jednostavno bi bivale pokradene usput. Postojala je i trgovina izmeu fabrika:
gomila enskih tani za pregrt zimskih kaputa. Satovi za novanike. Cipele za kofere. U itavom
okrugu svi su nosili ono to su proizvodili: bile su to stvari koje kotaju koliko i prosena rata za
kreditna Zapadu, a nosili su ih ljudi koji dnevno nisu mogli da zarade ni da plate zapadnu jutarnju
kafu.
To je bila ona vrsta stvari koje je Andrej smatrao smenim; jadni kreteni igrali su se odevnim
predmetima koji su ovde bili usrani statusni simboli, pri emu su imali samo najbleu sliku o tome
ta to zapravo imaju na leima. Moda su ipak bili donekle ponosni, zato to su te stvari mogli da
vide u stranim televizijskim ou-programima i sinhronizovanim serijama. Irina ga je jednom
prilikom pitala da li mu smeta to to kradu od njega i da li je ikada pomiljao da preduzme neke
mere u vezi s tim. On je samo slegnuo ramenima. Koliko ja znam, efovi ih kanjavaju kad ih
uhvate. Ali ih ponekad i ne uhvate, jer dobiju debeli koverat para. Kao da se meni imalo jebe za to zna, to je marginalni troak. To nimalo ne ugroava moj profit. A u skladu s tim trokovima mi im,
inae, smanjujemo platu.
Misli, kada oni ne bi krali, ti bi im onda plaao vie?
Razmislio je o tome na sekund. Ne, verovatno ne bih.
Andrej?
Da?
Da li misli da ovi ljudi - misli li da oni mogu biti sreni?
On se onda nasmejao, i to s velikim zadovoljstvom. ak i kad mu je smeh bio nepristojan, on je
bio divan u svojoj veselosti. Uzbudljiv, poput blistavog bleska noa za koji niste ni znali da se tamo
nalazi.
Draga moja, rekao je. Toliko mi se svia to mi postavlja takvo pitanje, ali duo, istinu da ti
kaem, mene uopte nije briga da li su ti jebeni seljaci, ija su govnjiva deca bacala na mene kamenje
i zvala me lopovom zato to imam tamnu cigansku put - ma jebeno me nije briga da li su oni sreni
ili nisu. Oni crne i zarauju pare onima koji su jai i pametniji od njih - to je ono to ovi ljudi rade i
to su oduvek i radili.

14

On je tako lako razumevao svet. Imao je neku vrstu dara, neku vrstu elementarnog afiniteta da
stvari shvati onakvim kakve one jesu. On je to sve jednostavno prihvatao i nastavljao dalje. A Irina,
njegovo malo ensko, Irina je razmiljala i muila se pitanjima da moda i njeni roditelji ne rade
negde kod njega u tim fabrikama. Njeni pravi roditelji, oni ije je likove izbrisala iz seanja.

15

onekad, kada je bio duboko u njoj, on bi se odjednom potpuno povukao, samo da bi uo njen
uzdah i da bi video izraz njenog lica, na kom se oitavala bespomona tuga, i oi ispunjene
suzama. Vie je delovala kao izgubljeno dete nego kao ena koju jebu. Da li je to bilo zbog
toga to je toliko mlada? Ali ona nije bila prva tako mlada devojka koju je imao, a nijedna nije bila
ovakva. Lebdeo bi nad njom dok ga je ona gledala blago otvorenih usta, zadranog daha i savijenih
lea, savreno mirnog tela, ekajui ga da odlui. On bi se potom ponovo sjurio u nju do balaka i
ona bi zajecala kao kada se razdvajala od njega. Ponekad bi joj suza skliznula niz lice, ponekad ne.
Kada bi joj apnuo u uho: Ja sam ovde, ovde sam, izraz njenih blistavih oiju napunio bi njegovo
uzdrmano srce sreom i uasom.

16

ada je Irina pozvala svoje roditelje jutro pre venanja, morala je da proveri kakvo je vreme
toga dana napolju na univerzitetu da bi imala bar o neemu da razgovara s njima. Bila je
samo mesec dana na studijama, a ve je nekoliko dana izostala s predavanja da bi ila na
neka sumnjiva mesta sa sumnjivim mukarcima. Trebalo je da se stidi, ali bila je samo iznenaena
to je uopte tamo gde se nalazila. Donekle je imalo smisla to to se posle toliko vremena, koje je
prolo a da nije doveo nijednu devojku u drutvo, Vasilij eni prvom koju su njegovi saradnici
uspeli da vide.
Brak je asna zajednica, poeo je da deklamuje svetenik. U brak ne treba ulaziti olako i
nepromiljeno, ve oprezno i trezveno. U ovu vezu bie spojene ove dve osobe. Stoga pitam oboje,
ako znate bilo koji razlog zbog kog ne bi trebalo da sklopite brak, da to kaete sada.
Matiar je pogledao u mladu i mladoenju, a onda je bacio pogled na Irinu, Dragoa i Andreja,
u sluaju da i oni imaju neto da kau. Dosad nisu ni re progovorili o vitkoj plavui koju je Vasilij
poveo sa sobom na poslovni sastanak u Las Vegas kao neoekivani dodatak velikom udobnom
hotelskom apartmanu u kom su boravili. Pre nego to su njegovi saradnici ili Irina mogli da
porazgovaraju s njom ili da je bar paljivije pogledaju, Vasilij je pozvao limuzinu koja ih je du
bulevara odvezla do Male bele kapele za venanja, gde e on stupiti u brak sa svojom mladom.
Matiar je bio obuen u sivo odelo koje ne privlai mnogo panje, dok je Vasilij imao mnogo
bolju i skuplju verziju istog. Devojka nije nosila belo, a njen izgubljeni pogled naveo je Irinu da se
zapita da li ona uopte shvata ta se dogaa. Na licu je imala puder boje trenjinog cveta, koji je
isticao kremasto bledilo njene koe. Donji deo haljine bio je od punijeg materijala i na preklop, i
dosezao je do kolena, kao da je raena po uzoru na amerike filmove koji su prikazivali omladinu
na urkama pedesetih godina XX veka. Ogrta koji je nosila bio je od istog materijala kao i suknja i
padao je preko njenih golih ramena. Nekako je pronala par cipela s visokim potpeticama koje nisu
picaste ve zaobljene, a da su u tonu s haljinom. Nije imala nikakav nakit na sebi osim dve
dijamantske kope, koje su verovatno lane, to je odei davalo prostaki izgled. Osim ako joj to nije
poklonio Vasilij. Onda su moda i prave.
Izgledala je nepristojno mlado pored svog mladoenje. Da li je bila istih godina kao Irina? Bi li
mogla biti i mlaa?
Vasilije Grigorijeve, uzimate li Elenu Lukovskaju za svoju venanu enu, da ivite s njom u
svetoj vezi braka? Da li ete je voleti, paziti je, potovati i uvati sve dok oboje budete ivi?
Da, odgovorio je Vasilij, gledajui netremice u lice svoje krupnooke neveste.
Elena Lukovskaja, uzimate li Vasilija Grigorijeva za svog venanog mua, da ivite s njim u
svetoj vezi braka? Da li ete ga voleti, paziti ga, potovati i uvati sve dok oboje budete ivi?
Vasilij se nagnuo do Eleninog uha i apnuo joj neto. Na trenutak ga je pogledala s izrazom lica
koji kao da je pratio njeno pripremanje za skok u bazen pun hladne vode. Ali nije dugo stajala na
ivici tog bazena. Da, rekla je.
U oba ugla podijuma, iza matiara, bila su dva velika stalka od prua puna ruiastog cvea.
Cvee je bilo vetako, napravljeno od platna, a na dodir je bilo pranjavo. Glas matiara poeo je da
zuji: Vasilije, ponavljajte za mnom: Ja, Vasilij...
Vasilij je poeo da ponavlja. Drao je devojinu ruku. Gledajui ih, Irina je primetila da oboje
imaju duge prste, nene zglobove - muka i enska verzija iste ruke.
... uzimam Elenu za svoju venanu enu...
Elenina lepa tamnoplava kosa bila je podiana odmah ispod uiju, gde se sputala u
kovrdama. irina njenih jagodica nije ostavljala dilemu da je u pitanju devojka slovenskog porekla.
... da je uvam i da je pazim od danas pa nadalje...
Elena, Irina, Andrej je aputao Irini na uvo. Njeno ime gotovo je isto kao tvoje.
Irina se okrenula da ga pogleda. Nije mogla da proita daleki sanjalaki izraz njegovog lica.

17

... u dobru i u zlu, u bogatstvu i siromatvu...

Da li je mislio da e ona biti sledea? Da e se on oeniti njome?
... u bolesti i zdravlju, da je volim i negujem...
Svakako ne.
Matiar se okrenuo prema devojci. Elena, molim te, ponavljaj za mnom... Ponovila je njegove
rei polako i paljivo, obeavi da e uzeti Vasilija za svog venanog mua. Imala je izraen akcenat.
Da li je uopte shvatala rei koje je izgovarala ili ih je samo ponavljala na osnovu sluha, ne znajui
njihovo znaenje?
Ona je upravo tvojih godina, osetio je Andrej potrebu da kae Irini.
Vasilij je stavio jednostavan zlatni prsten Eleni na prst. A onda je sveano izdeklamovao: Ovim
prstenom ja te venavam, i darujem ti svoju ljubav. Irina je osetila kako ju je preplavio vreli talas.
Bila je potpuno sigurna da su svi osueni na propast, poput konja s polomljenim nogama, kojeg e
svakog asa ubiti.
Matiar kao da nije bio u potpunosti svestan kada je izgovorio: U skladu sa svim ovde reenim
i vaim obostranim pristankom, a po ovlaenju koje mi pripada po zakonu Savezne Drave
Nevade, proglaavam vas muem i enom. Moete poljubiti mladu.
Vasilij je uhvatio Elenu oko struka i privukao je k sebi, a Irina je shvatila da nikada ranije nije
videla Vasilij a da na takav nain stupa u posed nekoga ili neega, kao da se konano zavrava
period ustreptalog nestrpljenja dok konano stavlja ruke na toliko dugo iekivani objekat. ak i
dok je ispijao votku, radio je to polako, s nekom vrstom apatije, kao da je indiferentan prema ukusu
u svojim ustima. Ali ova devojka, ona je imala njegovu punu panju. Dopustila mu je da je potape
po leima; otvorila je usta, spremna za poljubac. Poljubac koji im je, koliko je Irina znala, bio moda
i prvi. Gde li je on to naao ovu devojku?
Potom je Elenina ruka pola k njenim ustima i rumenilo joj se razlilo preko lica, kao da je
nameravala da pokrije ru za koji je znala da joj ga je razmazao.
Na parkingu je Vasilij pokazao Eleni venani list ispisan latinicom, to ona verovatno nije umela
da proita. Dok su paljivo gledali u taj list papira, njihove plavokose glave bile su jedna pored
druge, gotovo dodirujui se; njena kosa, topla poput meda, i njegova, koja je naginjala ka beloj. Irina
nije mogla uti ta joj je on rekao, ali mogla je da vidi da je napravio pauzu, prst mu je bio na papiru,
poto nije mogao da pronae odgovarajuu re za ono to je tamo pisalo. On je svojoj venanoj
supruzi prevodio ta je tu pisalo. Hoe li joj prevesti svaku re ili e poneto preskoiti? Intimnost
njihovog ruskog ispunila je Irinu ljubomorom. Ona se Andreju nikad nije mogla obratiti na taj
nain, na njegovom maternjem jeziku. A ni on to nije naroito eleo. Kad je zatraila od njega da je
ui rumunski, samo je odmahnuo rukom i rekao: Svejedno ne bi htela da govori usrani jezik moje
usrane zemlje. Ne treba ti. Pretpostavljala je da je to bilo zato to nije hteo da ona razume kakvim
se tano poslovima Drago i on bave.
A moda je postojao i neki drugi razlog. Moda joj je na taj nain govorio da je ta usrana zemlja
njegova, a ne njena, iako je tamo roena.
Te veeri mukarci su ostali u apartmanu da obave poslove s nekim gostima, a Irinu i Elenu poslali
su da se zabave same. Nebo je postajalo sve tamnije, ali zapanjujua vrelina oko njih nije nimalo
poputala. Po takvoj vruini povetarac nije nimalo smanjivao teinu vazduha, ve je bivalo sve gore.
Kako pustinjsko vee moe toliko da gui? Moda je gomila tela koja su se tiskala na sve strane
drala toplotu uz asfalt, a sve to liilo je na saobraaj na auto-putu. Kolone automobila, koje su se
sporo kretale ulicama i besomuno trubile na svakom semaforu, pretvarale su prelazak ulice u
opasnu avanturu. To je navelo Irinu da uzme Elenu za ruku, kao da je ova bespomono dete. Da li je
ta nona mora kakofonije od svetlosti i zvukova bilo prvo to je Elena videla u Americi? Irina
nikada ranije nije doivela takvu vrstu napada na ula.
Pokretne stepenice dovozile su gomile znojavih turista s prepunih trotoara u ogromne kazinohotelske komplekse, od kojih je svaki bio posveen nekoj karikaturi u vremenu i prostoru.

18

Renesansna Italija. Stari Egipat. Pariz. Njujork. Cirkus. Mikrokosmos Strip bulevara treperio je u
noi. Ako je novac korumpirao svet, onda je ovo bio svet koji je korumpirao novac. Irina je pokazala
Eleni skup stilizovanih oblakodera i pokuala da joj da objanjenje na sporom i opreznom
engleskom: Ovaj bi trebalo da izgleda kao Njujork. Vidi mali Empajer stejt bilding? Unutra je ceo
zabavni park. S velikim toboganom.
Elena je uputila Irini upitan pogled. Irina je u vazduhu prstom napravila krivu u obliku
tobogana. Tobogan, rekla je polako, ponavljajui slog po slog. Zabavna vonja. Da li bi volela da
uemo i provozamo se?
Elena je zavrtela glavom. Bojim se visine, rekla je.
A ta misli da odemo u ovaj?, pitala je Irina, pokazujui na ogroman bajkoviti dvorac s jarko
obojenim kulama poput dejeg bloka za crtanje. Elena je klimnula glavom i uputile su se unutra.
Hladan vazduni zid, snana brana vrelom vazduhu spolja, udario ih je tako jako da je Irina na
trenutak izgubila dah. Elena se stresla. Na sebi je imala mnogo manje odee nego na venanju: posle
ceremonije presvukla se u crvenu bluzu i suknju s volanima, koja joj je jedva pokrivala bedra.
Kako se osea kada ljudi bulje u tebe? pitala je Irina, pokazujui rukom od glave do pete na
odeu koju je imala na sebi. Nije bila sigurna da je devojka ba u potpunosti razume, to joj je
davalo specifinu vrstu slobode da kae sve to joj je na pameti. Elena se nije uvredila na ovo
pitanje; samo je slegnula ramenima.
Slot-maine zvonile su veselo na sve strane. U uglovima su se nalazili metalni oklopi, a osoblje
je u starovremskim kostimima, koji su podseali na srednjovekovnu odeu, ilo unaokolo usporeno
kao da su svi pod vodom. itavo mesto izgledalo je kao da je potopljeno. Klimatizovani vazduh,
bez prozora ili vidljivih izlaza. Osvetljenje kao u akvarijumu. Velike robne kue u koje je Irina
odlazila kod kue podseale su na ovo mesto, a u sutini su imale i istu svrhu. Ovo je bilo potpuno
isto, samo mnogo vee - ogromni trni centar. Naravno, ovde je samo veliina bila zastraujua i
itavo mesto odisalo je tim lanim sjajem. Dve devojke odsutno su lutale lavirintom.
Iznenada su se obrele pred kristalno istim figurama starih Egipana u prirodnoj veliini i
jarkim bojama. Mora da su prele iz jednog kazina u drugi kroz neki od podzemnih prolaza a da to
nisu ni primetile. Kelneri su nosili bele pregae oko struka i obeleja od lamea, oi su im bile
oiviene crnim krejonom, a na slepoonicama su imali male uvojke. Hoe li da se kockamo?,
upitala je Irina.
Ruskinja je pogledala u nju s velikom usredsreenou. ta je kockanje?
Irina je uzela etvrt dolara iz novanika i zastala ispred jedne od mnogih brujavih slot-maina u
nizu, pa je ubacila novi i povukla ruku. Tri mala displeja okretala su se i kuckala sve dok se nisu
zaustavili jedan po jedan. Dva para treanja i jo jedna vokica nalik na kruku. Maina je poela da
vibrira, a onda se ula serija zveketavih zvukova u okviru vesele pesmice dubokog zadovoljstva
aparata, pre nego to je izbacio dva novia od etvrt dolara u metalni odeljak za dobitke.
Ha!, rekla je Elena.
Dobili smo!, nasmejala se Irina, a onda je Elena uzela jednu od kovanica i odmah je ubacila
ponovo u mainu, povlaei ruicu s velikim zadovoljstvom. Grozd. Dekpot. Par treanja.
ekale su da im maina neto otpeva, ali ona je utala.
Ne pomerivi se s mesta, Elena je stavila jo etvrt dolara u mainu. Ponovo nita. Gledala je u
Irinu sa iekivanjem. Irina je kopala po torbi, traei jo jednu kovanicu, kada zaue glas koji je
povikao: Hej!
Pogledale su ka glasu. Prema njima je urio ovek s belom pregaom i faraonskom kapom sa
zmijom. Imao je crno odelo i slualicu u uhu. Hej, vas dve! Koliko vi godina imate?
Dve devojke nisu ak ni pogledale jedna u drugu pre nego to su poele da tre. Brzo su
umakle; ovek verovatno nije mnogo ni mario da juri za njima. Trebalo im je dosta vremena dok
onako zadihane i uzbuene nisu pronale put natrag na ulicu. Nebo je postalo potpuno crno dok su
bile unutra.

19

Zato je pitao koliko imamo godina? upitala je Elena, povlaei nadole suknju, koja se podigla
dok su trale.
U Americi mora imati dvadeset jednu godinu da bi mogla da se kocka.
Oh, rekla je ona. Ali ove igre izgledaju ba kao da su za decu.
Irina se nasmejala. Da, samo to ta deca znaju ove aparate da napune itavom ratom kredita za
kuu, i to sve noviima od etvrt dolara koje ubacuju jedan za drugim.
A ta je to kredit za kuu?
Irina je hodala uz Elenu, pokuavajui da joj objasni koncept po kojem vlasnik kue duguje pare
za kuu banci. Elena nije uspevala da shvati o emu se radi, poto je Irina svoje objanjenje
neprestano podupirala reima koje Elena nikada ranije nije ula. Irina je na kraju odustala. Ovaj
koncept ionako nije bio vaan. Njih dve bile su previe mlade da bi razgovarale o dugovima, o
odlasku u crveno radi pronalaenja svog mesta na svetu. A opet, bile su sigurno i previe mlade da
bi bile udate, a Elena se tog popodneva udala. Bile su premlade za sve to, premlade ak i da bi
glupe kockarske maine punile novcem.

20

rina je jednom prilikom pitala Andrej a ta mu je bilo najudnije u Americi kada je stigao u ovu
zemlju. On je rekao: izbor. Uoio je udan jezik; klimu, njemu nepoznate biljke; neobjanjive
rituale i ponaanje ovdanjih ljudi, nain na koji se rukuju samo s dva jaka stiska i onda odmah
putaju ruku; njihove prevelike bele zube; to to govore glasnije nego to je potrebno; nain na koji
mukarci sede rairenih nogu, prekrtenih u lancima, kao da njihove genitalije pozamane veliine
moraju imati prostora da diu; reklame koje se ne mogu izbei; nain na koji je novac svuda
prisutan; lano prijateljstvo; rasejanost; nain na koji se sve brzo i lako zaboravlja - kae da se na sve
to nekako navikao. Ali uvek imati izbor - to mu je bilo najudnije.
Kada je doao prvi put, bio je fasciniran supermarketima, tim preteranim koliinama dobro
organizovane ponude hrane. Nain na koji su se ljudi bezbojnih izraza lica vukli izmeu rafova i
stavljali u korpe jarko obojena pakovanja hrane bez ikakve svesti o tome koliko je to neobino, i
kako se to nije dogaalo nikada ranije u ljudskoj istoriji, bio je gotovo opscen. Interesovala ga je
hrana za decu - ta je to, na primer, plava malina? Kako okoladni namaz moe biti deo zdravog
hranljivog doruka? Zato je sir ravna, narandasta, mlitava ploica upakovana u celofan;
neprepoznatljiv i bez mirisa? Sve je bez mirisa - to mu je takoe bilo udno. Ne moe da oseti
miris mesa, ribe, ponekad ni miris voa. Kako se moe imati nadohvat ruke pun sto bresaka a da se
ne oseti nikakav miris? Sjajna kora savrenih jabuka prosto ga je mamila da ih uzme u ruku i
proveri da li su prave ili votane.
One i imaju voska, pokuavala je da mu objasni Irina kad joj je rekao za jabuke. Mislim,
njima je voskom obloena kora, glazirane su. I zbog toga izgledaju tako sjajno.
Rekao joj je da se jednom prilikom umalo onesvestio izmeu dva rafa sa itaricama. Zid prepun
kartonskih kutija vritao je na njega. Pahuljice ili tapii. U obliku krofnica ili mini-vafla. okolada,
dreavo voe, puter od kikirikija, manmelou. Predstavljali su ih sportisti, ptice iz crtanih filmova,
deca razliite etnike pripadnosti. eks, Frosted flejks, irios, Rajs krispis, Frut lups... nije mogao sve da
ih nabroji. Poeo je ubrzano da die. Koliko je vrsta slatkih hrskavih proizvoda od itarica potrebno
jednoj civilizaciji? Kako je uopte mogue izabrati samo jedan proizvod iz tolike ponude? Nije li ova
prezasienost i prenatrpanost samo vesnik odmazde, katastrofe? Stavio je ruku na grudi ne bi li
nekako usporio rad srca. Pogledao je u luaki rairene oi ptice iz crtanog filma. Trebalo mu je
vazduha. Brzo je izaao napolje.
Ono to sam zaboravio, rekao je ironino, zabavljen onim to pria, jeste da u avgustu u Las
Vegasu i nema sveeg vazduha. U grudi me je udarila vrelina kao u penici i ja sam samo dahtao.
Kao ena koju iznenada u mraku zgrabi neka ruka, uzdahnuo sam i potraio neto za ta bih mogao
da se uhvatim. Saobraajni znak. Usijan do take topljenja od celodnevnog stajanja na pustinjskom
suncu. U tom trenutku mogao sam da se zakunem da sam uo cvranje kao kada kap ulja padne u
vatru. Povukao sam ruku i poeo da se smejem. Savio sam se do zemlje i smejao se, a sve domaice
koje su tovarile stvari u svoje automobile odvrnule su klima-ureaje dokraja; mora da su pomislile
da sam potpuno poludeo. Irina, ja i jesam potpuno poludeo.
Smejao se kao da je sve to veoma smeno, ali u njegovim oima bilo je neega to ju je teralo da
ga zagrli. Njegova ranjivost pogaala ju je hiljadu puta vie od sopstvene.
Da, ali sada imam njihove lepe bele zube, vidi? Nemam vie seljake zube, rekao je Andrej
gotovo apatom. Dotle nije znala da on ima navlake na zubima. Nikada ranije nije sumnjala u neije
zube. Dolo joj je da kae neto kada ju je pitao koliko je godina imala kada je auesku ubijen.
Irina je pokuala nekako da smisli odgovor na ovo neoekivano pitanje. Ali on od nje nije hteo
samo broj.
On je bio iz zemlje u kojoj je ona roena, a koje nije mogla da se seti. Roena je na mestu s kog je
on pobegao, i rasla je na mestu na koje je pobegao. Oba mesta je i mrzeo i voleo. Da li je ono za im
je on posegnuo u njoj isto ono za im je i ona posegnula u njemu?

21

Andrej je sam odgovorio na pitanje koje je postavio. Oh, ti mora da si tada bila samo mala
mrvica. Verovatno jo nisi ni progovorila. A ako jesi, tada sigurno nisi govorila engleski. Postoji
video o tome, zna. Ali me taj video ostavlja nekako, kako biste vi rekli, ostavlja me uskraenog.
Prui ruku oekujui da jo neto stave u nju, a to jo neto nikako ne dolazi. Bili smo prevareni.
Nismo mogli da vidimo kako meci ulaze u njih. Nismo mogli da vidimo kako krvare. A ja bih voleo
da sam to mogao nekako da vidim.
ta je onda drugo ona mogla da uradi nego da ga poljubi? To je uvek bilo najbolje to je mogla
da uradi kada nije znala pravi odgovor, jedino to se tada moe uraditi, da se pree na dodir, na
kou.

22

Nou

oja televizijske slike naginje ka utom. Na snimku svi imaju narandastu kou. Ovo je
revolucija. Ovo je suenje. Ozbiljni mukarci u vojnim uniformama sede u klupama u praznoj
uionici neke kole. Usta su im skupljena u vrstu tanku liniju. Kamera ne uspeva da uhvati
izraz njihovih oiju - izraz koji obeava krv. Ali zato prelazi preko oveka u odelu, koji zamiljeno
gleda u svoje nokte kao da je, naposletku, potpuno indiferentan prema toj krvi koja visi u vazduhu.
Diktator i njegova ena sede u svom uglu i ekaju da im sude, a sede iza katedre na istom mestu
s kog je uitelj nedavno traio od dece da mu deklamuju tablicu mnoenja, ili da se obaveu na
vernost partiji. Danas velianstveni voa i njegova pratilja imaju tupa bezizraajna lica, kao
ivotinje osuene na unitenje. Kao konji s polomljenim nogama, koje e uskoro ubiti. Tuioci kau:
unitavanje dravnih zgrada, podrivanje ekonomije. Kau: zloin protiv ljudi, genocid. Da li ste uli
optube? Da li ste ih razumeli?
Neu da odgovorim; ja odgovaram jedino pred Velikom narodnom skuptinom. Ja ne
priznajem ovaj sud. Optube su netane, i ja ovde neu da odgovorim ni na jedno postavljeno
pitanje.
Ovako aueskuovi pokuavaju da vise na ostacima svog autoriteta. Mora da je hladno u
prostoriji. Sve vreme su u kaputima. Diktatorov eir je na stolu pored tane njegove ene. Mae
rukom kao da hvata neto u vazduhu kad pokuava da naglasi ono to govori.
Ponavljam: ja sam predsednik Rumunije i glavnokomandujui Rumunske armije. Ja sam
narodni predsednik. I neu vie da razgovaram s vama provokatorima, i neu da razgovaram s
organizatorima ovog pua i s plaenicima. Ja nemam nita s njima.
Molim vas, napravite zabeleku: auesku ne priznaje nove legalne strukture vlasti u zemlji. On
i dalje smatra da je predsednik drave i glavnokomandujui vojske. Zato ste unitili zemlju? Zato
ste sve izvezli? Zato ste naterali ljude da gladuju?
Neu da odgovorim na to pitanje. La je da sam ja doveo ljude do gladi. La, i to la koju ste mi
izrekli u lice.
Gleda u tuioca. Tuilac nijednog asa ne uzmie. Tuilac kae: Videli smo vau vilu na
televiziji, zlatne tanjire iz kojih ste jeli, hranu koju ste uvozili samo za sebe, luksuzne proslave koje
ste odravali.
Za vreme za koje ovek moe da ispui cigaretu, aueskuovi su osueni na streljaki stroj.
Odbrana se ali da ovo mora da bude legalno, da kasnije mora da bude opravdano i potvreno.
Tuilac ukazuje da imaju rok od deset dana da uloe albu, ali onda u istom dahu kae da e se
kazna izvriti odmah.
ta?
Kamera odjednom poinje da se klati; ovek koji je dri poinje da drhti od uasa i uzbuenja.
Tuilac istie: ja sam, kao advokat, bio jedan od onih koji su protiv smrtne kazne zato to je ona
neljudska. Ali mi ovde danas ne govorimo o ljudima.
Kada doe vreme da optuenima veu ruke, diktatorova ena vriti i proklinje. Njen glas
nadjaava vrevu niih mukih glasova, a zvuk na snimku poinje da pucketa. Vrh cevi automatske
puke prislonjen je uz njeno rame - guraju ih prema izlazu, vidimo vrata pokrivena leima vojnika.
Nemaju povez na oima.
Iznenada se uta boja snimka pretvara u sivu; svi su napolju na betonu. Ima dima; teko je
videti ta se dogaa. Jo jedan prekid filma i tu se odjednom mutno vidi diktatorova ena kako lei
na zemlji, a tamni potoi krvi curi iz njene otvorene glave. Diktator pada na kolena u prainu.
23

Prevru njegovo telo i podiu glavu da pokau lice, da pokau naciji da je to zaista on. Da, mrtav je,
ve je bled i naduven.
Vojnici pokrivaju tela ebadima iste maslinastozelene boje kao i njihovi ogrtai. Onda crnilo.
Ali za razliku od snimka, pria iza njega nee vas ostaviti uskraenim. Ako elite, moete jasno
videti ono to kamera nije mogla da vam prikae. Pria e vam rei. Moete stvoriti sebi jasnu sliku,
koja e eksplodirati pred vama u reskom belom zimskom jutru, bez mutnih oblika i boja koje
dominiraju snimkom:
Diktator i njegova ena epaju niz stepenice, izlaze u dvorite kroz dvostruka vrata. ena se
raspravlja sa straarima sve vreme dok ide prema zidu, govorei: Ovo nije u redu, vi samovoljni
vojnici, biete kanjeni. Mukarci naoruani pukama ve ekaju na njih, nestrpljivo su podigli
oruje. Ovo je trenutak kada aueskuovi znaju da e umreti. Sada. Ne u neko vreme u budunosti.
Jedan od vojnika vidi da to saznanje prelazi preko diktatorovog lica pre nego to ovaj pone da
plae. Vojnik nikada nee zaboraviti taj pogled, taj trenutak, te suze osuenog.
Diktator poinje da peva - ta? Internacionalu, naravno. Vojnicima niko ne izdaje nareenje da
pucaju, ali oni to rade. Oni pucaju i pucaju i ponovo pucaju, kreui se unazad da bi izbegli rikoete,
dok kamerman utrava, uurbano pokuavajui da to pre nekako promeni bateriju.
Ne!, vie on.
Ali meci su ve ispaljeni, tela su ve pala. ena ne umire lako. Nju tresu grevi, zadnji deo njene
lobanje je odvaljen. Jedina naredba koja je data nestrpljivom streljakom stroju jeste da stanu. Neko
vreme muvae se nespretno unaokolo, ne gledajui jedni drugima u oi, ali istovremeno niko od
njih nee hteti da napusti mesto dogaaja. U rukama i dalje oseaju drhtaj metala okidaa, tako
sladak i prijatan nakon dugog ekanja na hladnoi.
Godinama posle toga vojnici e se sastajati na piu. Vojnik koji je video onaj izraz to je preao
preko diktatorovog lica rei e da pre toga nije ubio ni pile. Na kraju e vojnici prestati da se sastaju,
zato to uvek vrte istu priu.
ena je pala usred rei. Diktator nije stigao da otpeva etvrti stih, stih u kom razum grmi u
gnevu, i gde kraj u ognju bukti sad, i prolost emo zbrisati zauvek. Pod bledim kosim zracima
hladnog boinog dana.

24

ada se preselila u Andrejev stan na kraju prve godine studija, Irina je postala opsednuta
idejom o pitolju. Roditeljima je rekla da je nala posao na univerzitetu i da e preko leta
deliti smetaj s drugaricama. Navikla je da roditeljima govori samo lai. Ionako ne bi mogla
da im kae ono to joj je neprestano bilo na umu. Pitolj. Mora da je Andrej imao jedan; verovatno je
bio sakriven negde u stanu. Slika pitolja nije joj nikako izlazila iz glave. Hladan metal u dubini
nekog ormana kupuje sebi vreme, ekajui da pokae ta ume da uradi. Pa ak i da je tamo, to nita
ne bi znailo. Svaki Amerikanac koji potuje propise moe imati vatreno oruje u svakom ormanu,
samo ako eli. Pitolj nije neto zbog ega bi Andreja trebalo smatrati kriminalcem.
Mora da je oruje bilo u njegovoj radnoj sobi. Irini nije bilo izriito zabranjeno da ulazi u radnu
sobu, ali retko kada je to inila. Ni Andrej nije provodio mnogo vremena u njoj. To je uglavnom bilo
mesto za dranje stvari. Tu se nalazio lep sto od trenjinog drveta, a na njemu je bio manje dopadljiv
metalni kabinet. U stolu i u tom metalnom kabinetu Andrej je drao stvari koje su mu trebale za
posao. Kabinet je bio zakljuan malim kljuem, ali on nije mnogo vodio rauna o njemu; esto ga je
ostavljao na stolu, kao laki mamac za radoznale due. Irina dugo nije izdala ono to bi se moglo
smatrati njegovim poverenjem.
Da je Irina morala da nagaa gde bi to bilo sakriveno u radnoj sobi, rekla bi da je u malom
kabinetu. Morala je da eka da je Andrej ostavi samu u stanu, to se esto i dogaalo, da bi onda
mogla da proveri. Nije joj bilo izriito zabranjeno da dira stvari koje su unutra; zato bi onda to
radila kriom? Otila je tamo rano jednog jutra, dok je Andrej jo spavao. Zato je vrata radne sobe
gurnula neno, jednim prstom, tako da ne proizvede nikakav zvuk? Zato je bosim nogama tako
duboko uranjala u pliani pod ne bi li priguila svaki zvuk?
Klju je bio na stolu, sijajui u ranom jutru kao novi baen na dno fontane. Irina ga je uzela i
umalo nije poskoila na zupasti zvuk njegovog ulaska u bravu. Lagano se okrenuo. arke su tiho
zacijukale. Odmah je videla da unutra nema pitolja. Umesto toga, na pozadini kabineta bilo je
zakaeno desetak kuka. Na svakoj od njih visio je mali klju - svi kljuevi, sluajno, liili su upravo
na onaj koji je Irina upravo upotrebila. Na svakom kljuu bila je i nalepnica. Na svakoj nalepnici broj
od pet cifara. Gledali su u Irinu kao serija potanskih brojeva. Samo je sebi otvorila put u drugu
misteriju. Uzdahnula je i zatvorila vrata, spustivi se u veliku konu fotelju za stolom, koju je
Andrej retko kad upotrebljavao. Otvorila je jednu fioku.
Bio je tu. Povrh gomile zelenih fascikli. Irina je neodluno stavila prst na njega. Bio je hladan.
Videla ih je puno na televiziji, ali nikada nije videla pitolj uivo. Bio je manji nego to je oekivala,
ali kad ga je podigla, shvatila je i da je dosta tei nego to je mislila da e biti. Da li je napunjen?
Irina je odjednom osetila potrebu da priblii tu stvar do svog lica i da zaviri u burence. elela je da
pogleda u taj crni otvor, da otkrije, ako je mogue, ta tu ima. Da li je bilo i metaka u fioci? Nije
videla nita to bi izgledalo kao kutija s mecima, ali primetila je da je na svakoj onoj zelenoj fascikli
takoe nalepnica s pet cifara. To je bilo interesantno. Posegnula je unutar fioke, da pogleda jednu od
fascikli.
Pokuaj da uperi tu stvar u mene. Moda e se posle toga oseati mnogo monije, rekao je
Andrej pospanim glasom s vrata.
Irina je bila toliko iznenaena da umalo nije ispustila oruje iz ruku. Njen ljubavnik pak uopte
nije izgledao iznenaeno to ju je pronaao tu. Niti ga je to neto naroito uzbudilo.
Hajde, rekao je smireno. To je izvrstan oseaj. To dranje smrti u ruci.
Da li je napunjen?
Umesto da odgovori, samo se blago nasmejao i priao joj, preuzevi lagano oruje iz njenog
vrstog stiska. Uperio je pitolj u nju i, pre no to je imala vremena da se uplai, povukao je obara.
Ona je uzdahnula uvi tup udar metala.
Nije, rekao je Andrej.

25

Ne bih ti preporuio da pretura po mojim stvarima. Zbog tvog sopstvenog mira, shvata,
rekao je ozbiljno. Irina je klimnula glavom da bi potvrdila da je shvatila.
Svaka normalna i razumna ena ostavila bi mukarca nakon to on uperi pitolj u nju, ak i kad
taj pitolj nije napunjen. Ali Irina je znala da ona to nee uiniti.
Dobro mi je zapoeo dan kada sam te video kako sedi bleda u rano jutro tu u sobi, primetio
je Andrej, Izgleda kao strigoj.
Strigoj?
Re je odmah ula Irini u ui. Andrej nikada nije upotrebljavao rumunske rei u razgovoru s
njom, tako da mora da je ova znaila neto zanimljivo.
Povratnik, odgovorio je. Vi biste rekli vampir. Da budem precizan, stvorenje koje ste uzeli
od nas i pretvorili ga u vampira. Nemirna dua koja se vraa iz mrtvih jer misli da su se ogreili o
nju. Vraa se da bi poravnala raune.
Irina je htela da ga pita zato bi se ena vraala iz mrtvih da sedi u njegovoj fotelji i igra se
pitoljem, ali nekako nije mogla ba da ubedi sebe da je sve to zvualo kao dosetka. S Andrejom je
uvek postojala opasnost da dosetka nije dosetka. ale su postajale realnost, a realnost je postajala
ala. Zasad je bilo najbolje da ne pokuava da se poigrava tom transmutacijom.
Znai taj strigoj je, rekla je Irina, u osnovi duh, a ne vampir.
I da i ne. On jede krv ivih. On mrzi ive. I ima dva srca. Da bi ubila strigoja, mora da iupa
i spali bar jedno od njegovih srca. Ako strigoj ustane iz groba i niko ne uspe da ga otkrije sedam
godina, on moe da napusti zemlju u kojoj je roen, da ode negde gde govore drugim jezikom i
ponovo postane ovek. Moe ak i decu da ima. Ali i njegova deca bie strigoji. Kao to vidi, to je
donekle neto kao vampir, ali nije ba sasvim.
Taj deo je udan, to o naputanju zemlje da bi opet postao ovek
Andrej se nasmejao. Da li se ikada upita koliko je nas imigranata u sutini zaista mrtvo?
Lice mu je delovalo u isti mah i neno i ranjeno, nimalo kao lice oveka koji je upravo povukao
okida na svoju mladu ljubavnicu. Da li je hteo i nju da ukljui u tu masu imigranata povratnika?
Da li je i ona deo tih nas? Sad je videla pitolj, pravi pitolj uivo. Nikada vie nee moi da kae da
ga nije videla, nikada nee moi da ne uje detonaciju budueg pucnja, nikada nee moi da ne oseti
miris jarkocrvene krvi potencijalne rane. Trebalo bi da se plai takve rane - ali moda, moda krv i
nije tako loa cena koju treba platiti da bi konano poela da se osea kao deo njih.

26

ukarci su oekivali da dve devojke budu prijateljice, da uzmu jedna drugu podruku i
sklone se negde kada doe vreme za posao. Elena je moda bila dovedena da bi bila
Irinino drutvo isto koliko i Vasilijevo; bilo je mnogo lake poslati dve devojke u
kupovinu nego jednu. Na jednom od putovanja u pustinjski grad Andrej ih je bukvalno isterao iz
hotelskog apartmana, rekavi Irini da Vasilij misli da se njegova mlada ena oblai kao jeftina kurva
i da bi Irina trebalo da joj nabavi novu garderobu. Irina umalo nije odmah odgovorila: A kako bi
trebalo da je obuem? Da deluje kao skupa kurva? Bilo je oigledno da je provodila suvie vremena s
Dragoem.
Elena je bila potpuno pasivna kada joj je Irina pokazivala odeu koju bi trebalo da kupi. Kratko,
ali ne previe. Saiveno da bude blizu koe, ali ne pripijeno uz nju. Poeljan objekat na kome svi
zavide, ali ne za javnu upotrebu. Kad god bi Irina upitala Elenu da li joj se dopada to to dri ispred
nje, ona bi potvrdila. Istina je i to da je na njoj sve izgledalo dobro - to je, naposletku, bilo i
oekivano. Koji to dizajneri nisu zamiljali mlado i vitko telo, ba kao njeno, dok su stvarali svoje
kreacije? Elena je posmatrala svoju figuru koja se ocrtavala u ogledalu kabine za probu, graciozno
upakovanu u crnu haljinu do kolena, za koju joj je Irina rekla da je osnovni deo svake enske
garderobe. Otvoreni V-izrez i uske bretele naglaavali su delikatnost njene kljune kosti i ramena.
Bio je to otar kontrast prema onom tugaljivom kostimu balerine, koji je nosila na venanju s
Vasilijem. Sad je izgledala kao prava balerina, obuena strogo ali elegantno, za umetniki
donatorski prijem, gde e se s ponosom predstaviti bogatim pokroviteljima znalaki izvodei ne
ples, ve udvaranje. Pa ipak, Elenine oi sijale su sjajem misteriozne groznice.
Uiva li u ovome?, pitala je Irina neno, kao da pacijenta koji pati pita da li mu je dovoljno
udobno.
Jeste, jeste.
Elena je izgledala veoma ozbiljno. Mora da je pokuavala samu sebe da uveri u to da, ta god
ovo bilo, to predstavlja uivanje.
Izgleda veoma lepo u tome, uveravala ju je Irina. Trebalo bi da kupi to.
Ne bi to bila loa kupovina, rekla je Elena oprezno, kao da je ponavljala rei koje je ranije ve
negde ula.
Da, vrlo dobra.
On nee da me vrati kui i trai od agencije da mu vrate pare. Ja nisam... Kako to ve zovu?
Pokvarena roba. Pratilja, rekla je Elena. Ja sam dobra i slatka pratilja.
Elena je oigledno naglo progovorila engleski. Upinjala se da ona odgovara haljini vie nego to
je pazila da li haljina odgovara njoj. Irina se nasmejala, poto je zamislila ruiastu statuu lepe
mlade ene, napravljenu od sjajne mase, od koje inae prave slatkie, a koju na neku bogatu zabavu
kroz vrata vue elegantno obueni gospodin. Prilino glomazan objekat za konzumaciju. Kakav to
ovek moe da se uhvati za tako krhki nezapakovani slatki? Ipak, ona ne moe da se vrati u
inicijalnu zatitu svog ukrasnog pakovanja od celofana. Suvie je kasno za to; ve je otvorena, ledi ili
baci.
Gde si uspela da pokupi taj renik? pitala je Irina.
Elena je slegnula ramenima. Ljudi. Televizija.
Kako je to naporno uiti itav novi jezik iz konteksta, iz otpadaka koji se pokupe ovde-onde u
razmenama rei u kojima se ne uestvuje. Irina je znala da je svojevremeno i sama uinila isto s
engleskim, iako se toga nije jasno seala.
Nakon to su kupile haljinu, dve devojke otile su na sprat iznad i gledale elegantan donji ve.
Elena je svoju modernu torbu s kupljenim stvarima nosila preko ramena i prstima je paljivo drala
ipkasti pojas za arape. Naglas je proitala ime dizajnera na satenskoj etiketi. Smeno, rekla je,
staviti na kou neku stvar koja nosi ime po nepoznatom oveku.

27

Irina je razmiljala o rukama koje su uivale i spajale tu bogatu ipku, o rukama koje nisu bile
ruke dizajnera. O bezimenim radnicima, negde u nekoj zemlji ispisanoj sitnim slovima nakon
odtampanih rei MADE IN.
Da li pod tim smeno misli na udno?, pitala je Irina.
Ne, mislim smeno kao smeno, odgovorila je Elena odsutno, pritiskajui meku postavu
grudnjaka koji joj se naao u rukama.
U kabini za probu Irina je pokazala Eleni kako da privrsti arape kopama za halter. Ono to
e se Vasiliju sigurno dopasti, rekla je Irina, jeste da nosi ovakve stvari ispod odee, tako da on
zna da je to samo za njega. I ni za koga drugog.
Komplet donjeg vea, koji se Eleni najvie dopao, bio je zagasitocrven, u savrenom kontrastu s
njenom mlenom koom, sa slojevitim naborima ipke oko njenih bokova i dojki. Irina je otkinula
nalepnicu s cenom s Eleninog struka i videla je da je ovo bio najskuplji komad donjeg vea u itavoj
gomili koju je ponela da proba.
Ima dobar ukus, rekla je Irina, to bi moglo da se protumai i kao blaga ironija.
Ali Elena nije bila ironina. Njeno zajapureno lice i oi koje sijaju odavali su neto nalik tunoj
zauenosti. Nikada nisam nosila neto tako lepo ispod odee, rekla je poloivi ruku na meku
liniju svojih uzdignutih dojki.
Strah, zauenost, zabava - izgledalo je kao da se ova devojka kree od jedne neodgovarajue
emocije do druge, i to sve tokom odlaska u kupovinu. Izvor ovog vrtloga razliitih oseanja
uznemirio je Irinu. Ti si nedokuiva, rekla je devojinom odrazu u ogledalu, tako lepom i
sugestivnom da je komotno mogao da bude predstavljen i kao slika u nekom mukom asopisu.
Elena se iskreno nasmejala na ovaj komentar i odmahnula joj. O, ne, rekla je. Videe. Ja sam
zaista potpuno dokuiva.
Dok je kasirka kucala raun za rublje koje su kupile, Elena je podigla glavu i zagledala se u
fluorescentno svetlo iznad njih.
Nema prozora, rekla je. Kao da smo u kazinu.
Da, rekla je Irina. Ne ele da primeti kako vreme prolazi.
Ovo svetlo, rekla je Elena sneno dok je Irina potpisivala potvrdu za kreditnu karticu, ovo
svetlo nije kao prava suneva svetlost. Ali nije ni tama. Ovo svetlo... ovo svetlo je nesvetlo.
Nesvetlo. Teko je razumeti. Ova devojka bila je puna rei koje nisu bile rei. U njenim ustima
jezik teko da je prepoznavao samog sebe.

28

rvi put je bilo teko. Bila je nervozna. Mogao je to da oseti u njenim udovima. Talasi
drhtavice, koji su plovili njenim telom dok ju je ljubio, bili su suvie jaki da bi bili jedino
posledica zadovoljstva. Zadigao joj je koulju i pomilovao je po stomaku. Izvila je lea i
uzdahnula. Da li to eli?, pitao je.
Zabacila je glavu na jastuk i ispustila uzdah. elim, proaputala je prema tavanici. elim to.
Skinuo joj je majicu preko glave, da otkrije grudi za koje je, po nainu na koji su se pomerale,
znao da nisu stegnute brusthalterom. Bile su tako mlade i ivahne da ih je ljubio s velikim
potovanjem. Dopustila mu je da joj otkopa farmerke i izvue je iz njih, a potom da isto uradi i s
arapama koje je u poetku zadrao na njenim prstima, pa ih onda neno povukao, obe u isto
vreme. Ona se smejala. Sve ovo donekle ju je podsealo na svlaenje deteta. Ona i jeste bila dete!
Nosila je neku vrstu belih pamunih gaica koje su se prodavale u pakovanjima po tri komada, iz
jedne od onih amerikih prodavnica u kojima prodaju svata. Morae da joj nabavi bolji donji ve,
da je naui kako da se oblai na odgovarajui nain. Naslaivao se glatkoom njene koe dok joj je
skidao gaice, i osetio je veliku nenost pri pogledu na njenu iekujuu golotinju. Ona je izgledala
ispunjena eljom kao i svaka druga ena koju je video golu, ali bila je i iskreno uplaena.
Ne boj se, rekao je. Neu te povrediti.
Ona nita nije rekla ve je pustila da joj se noge blago otvore, dok je on skidao poslednje
komade odee sa sebe i postavljao se iznad nje. Kad je probio put i naao se u njoj, doao je na njega
red za jedan duboki uzdah, a ona se oglasila krikom priguenog bola, to mu je bilo i vie nego
uzbudljivo.
Ti si jedna mala uska ribica, rekao je.
Toliko je bila stegnuta da je oseao kao da mora da proee ulaz u nju. Kao da je bila nimfa iz
bajke, a on je morao da je raspoluti i od nje naini enu, upravo u tom asu, i to svojom rastuom
vrelinom. Udahnuo je duboko ne bi li nekako uspeo da se smiri. Zaustavio se, lebdei, na pola puta.
eli li da nastavim? pitao je. Njene blistave oi rekle su da.
Zario se dokraja u nju. Lea su joj se savila i telo joj se potreslo dok su krupne suze poele da
teku niz crveno lice. Ponovo se zaustavio i hteo je da je pita da li je isuvie boli, kad je ona
pokrenula kukove ne bi li mu pola u susret. Vodio je ljubav s njom guei njene krike poljupcima,
ona se oslanjala na snagu njegovih miica i ramena, drei se vrsto obema rukama kao da se boji da
e pasti. Posle toga, ju je drao vrsto u naruju dok su se ostaci suza suili na njenim obrazima.
Oekivao je krv na aravu posle uzimanja tako uporne i vrste nevinosti, ali krvi nije bilo. Samo
laki ukus metala kada je neno poljubio njen deflorisani prorez zato to je bio tako ljubazan i drag
prema njemu.
A ona je, ne samo uprkos bolu ve upravo zbog njega, konano otkrila zato je roena kao
devojica. Nikada nee zaboraviti ta umalo nije rekla kada je kazao da je nee povrediti. Na vrhu
jezika zadrala je odgovor koji je stigao s nekog mesta za koje nije ni znala da se nalazi u njoj:
Moe da me povredi, ako eli.
Bilo je to verovatno neto to je on ve znao; bio je to verovatno i deo onih razloga koji su
prevagnuli da od svih devojaka na svetu odabere ba nju.

29

Opt

ekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano. Daleko, daleko
odavde, iza sedam gora i sedam mora, iveli su kralj i kraljica koji su svom sinu jedincu, da
bi ga zadrali uza se, obeavali svata, sve lepe i lepe, ali nita od tih obeanja nisu
ispunjavali. Meu tim mnogobrojnim datim obeanjima bilo je i ono da e princ dobiti ruku mlade
princeze iz susednog kraljevstva. Jednoga dana princ se umorio od ekanja i reio da sam ode i
potrai princezu. Naredio je da mu osedlaju konja i pozovu sluge i odjahao iz zamka. Zato to nije
uradio ranije? Zaista, nije postojalo nita lepe od otvorene ravnice koja die nenim utim
cvetovima koji se ljuljakaju na sunanom povetarcu. Nita nije bilo lepe od ove nove slobode.
Princ je stigao do velikog drveta rue, koje je svoje granje prualo sve do srebrnog potoka u
njegovom podnoju. Siao je s konja da se malo protegne. Kad se sagnuo i akom zagrabio malo
svee vode iz bistrog potoka, da utoli e, uo je tanani glasi koji je pevao iz drveta:
Voljena ruo moja, otvori se za me,
Daj da umijem lice u istom potoku
koji kupa tvoje korenje
Nek tvoji pupoljci pokriju moje lice.
Ruino drvo se otvorilo i iz njegovog sredita pojavila se zlatokosa devojka, tako divna da je
princ bio zaslepljen kao da gleda u sunce. Ona je izala iz tamne sri drveta da bi oprala svoja nena
stopala u sveoj struji bistre vode. Kad je princ povratio mo govora, priao joj je i rekao: Draga
moja devojko, ako mi bude dala jedan cvet iz tvog pojasa, ja u tebi dati sobu u svojoj palati.
Zadivljena njegovim otvorenim ponaanjem i gizdavom odeom, devojka je pristala da mu
uini, dajui mu sve pupoljak, iz kog se irio opojni miris rue u punom cvatu. Princ je onda od nje
traio poljubac, obeavi da e ovo drvo rue presaditi u svoju batu u palati. Kad mu je dala svoja
slatka ruiasta usta, on je traio i sve ostalo, zaklevi se da e od nje nainiti svoju princezu. Kao i
veina mladih devojaka, ona je poverovala ovom laskanju i dala mu je sve to je od nje traio i za
im je udeo. Nakon toga su, iscrpljeni, zaspali.
Princ se probudio pre devojke, osedlao konja i nastavio put sa svojom pratnjom, ostavivi
jedino buket cvea u krilu usnule lepotice. Nastavivi putem, stigao je u zlatnu palatu optoenu
topazima. Prvog oveka koga je sreo pitao je da li u palati ivi moda mlada princeza. Da, rekao
je ovek, ovde ivi princeza Leksandra, a ja sam kralj, njen otac. Kralju je bilo drago to princa
moe da pozove u goste jer je naslutio da e ovaj moda traiti ruku njegove keri, a dobro je znao
da je princ veoma bogat.
Nekoliko dana trajalo je raskono slavlje u palati, svi su se veselili i pevali. Princ je video da je
princeza lepa koliko i dobra, i da rado odgovara na panju koju joj je ukazivao. Njegov budui tast
bio je veoma zadovoljan kako se sve odvija. Njih troje seli su u koiju, da bi predstavili Leksandru
njegovim roditeljima koji su jedva ekali da je vide.
Kada se devojka probudila sama s buketom cvea kao svojim jedinim drutvom, uzdahnula je i
rekla: Drago moje cvee, zato si me pustilo da spavam ovoliko dugo? Zato je moj dragi ve
otiao?

30

Ona je ustala i otila do ruinog drveta, pevajui naglas:

Draga ruo moja, otvori mi se,
Zagrli me i uvaj me
Od hladnog vetra to poinje.
Ali drvo se nije otvorilo. Pomerilo je svoje grane daleko od nje, itei besno: Idi odavde,
uprljana devojko, jer si zgreila i vie ne moe ui ovamo.
Devojka je plakala i cvilela i udarala u tvrdu koru drveta, ali naila je samo na zid potpune
tiine. Pomiljala je da se baci u hladnu reku i udavi se. Umesto toga, krenula je istim onim putem
kojim je otiao i princ. Nakon izvesnog vremena, kada je prela pare puta, naila je na monaha.
Nagovorila ga je da uzme njenu finu odeu, a njoj da da grubi ogrta i kapuljau. Devojka je
nastavila dalje putem, uvijena u nove smee halje. Na ivici ume sela je ispod razlistalog bresta da
se odmori, kad je videla da joj se pribliava velianstvena koija koju je vuklo osam belih konja.
Kada je koija prila blizu, prepoznala je u njoj svog nevernog ljubavnika.
Dobro jutro, mladi monae, pozdravio ju je princ.
Dobro vam jutro, vaa visosti.
Odakle nam dolazi?
Iz doline, vaa visosti.
I ta si video tamo?
Nita posebno. Jedna lepa devojka plae u podnoju ruinog drveta. Kad sam je pitao ta je
boli i zato plae, ona mi je ispriala svoju priu.
Ponovi je i nama, rekao je princ, pokuavajui da sakrije koliko mu je neprijatno.
Rekla je da je njen dom bio u ruinom drvetu i da je tu bila maena i paena. Kad je jednoga
dana izala, upoznala je mladog oveka koji ju je molio da mu da jedan cvet iz svog pojasa, i ona mu
ga dade.
Monah je zautao, ali princ ga je podsticao da nastavi s priom, to je ovaj, oklevajui, i uradio:
Onda je on traio cvet njenog poljupca, i ona mu ga dade - potom je traio cvet njenog tela, to mu
takoe dade. On joj je obeao mnogo toga, ali kada se devojka probudila iz dugog sna, otkrila je da
je momak otiao i napustio je. Drvo vie nije htelo da je primi nazad, rekavi da je zgreila. Kad je
ovo ula, devojka je poela da rida, tuna i pretuna.
Da li je to sve? pitao je princ.
Koliko je meni poznato, to je sve, jer sam je ostavio tako uplakanu u polju.
Do kog grada putuje, moj mladi monae?
Do istog onog u koji i vi putujete, vaa visosti.
Penji se onda u nau koiju, rekao je princ, otvarajui vrata i pravei mesto za monaha.
Tokom itavog putovanja princ je traio od monaha da mu kae jo poneto o devojci, ali vie nita
nije novo saznao.

***
Kada je stigao u svoj grad, princ je pozvao monaha da ostane u palati tokom kraljevske svadbe. Ali
princ nije odlazio na gozbe, nije prisustvovao veseljima s pesmom i igrom u velikim odajama palate,
ve je odlazio kod monaha da bi s njim razgovarao o rainoj devojci. Nikako nije mogao da je
zaboravi, i nita nije mogao da odgovori kada ga je princeza Leksandra pitala zbog ega je toliko
melanholian i zato su mu oi tako snene. Vee pred venanje, princ je po obiaju stao pred
monahova vrata, ali kad je zakucao, zauo je samo srceparajui uzdah s one strane. Kad je provalio
unutra, video je da monah visi obeen o gredu s tavanice, a arav mu je posluio kao oma. Princ je

31

potrao, presekao arav i odmah ga spustio. Jo kad mu je teko telo palo u ruke, on je prepoznao
njegov oblik. Pocepao je grubu monaku kapuljau i zlatna devojina kosa prosula se iz nje. Vrisnuo
je kada je ugledao njeno bledo lice, sada bez traga nekadanjeg rumenila. Pozvao je svoje roditelje,
kralja i kraljicu, viui: Ovo je moja princeza! Radite ta hoete s onom drugom!
Tako su princezu Leksandru poslali kui s njenim ocem, i s dovoljno para za zgodan miraz ukoliko
se pojavi neki novi princ.

32

ranim jutarnjim satima, izmeu sna i jave, Irina je imala odbleske neega to bi moglo da
bude seanje na vreme pre seanja, na vreme tamo u Rumuniji. Ali te slike bile su moda
samo prie koje su joj priane. Ili jednostavno snovi koji su dolazili niotkuda. to je vie
pokuavala da prodre u prolost, to je bilo manje mogue da razlikuje ono to se zaista dogodilo od
onoga to su joj rekli da se dogaalo. to se dalje vraala, to su seanje i mit sve vie postajali jedno
isto.

Po priama koje su joj roditelji priali o usvajanju, otac je bio manje sklon ideji da u kuu
dovedu neko udno dete iz inostranstva nego majka. On nije bio siguran u to dok je gledao u
dokumentaciju o siroiima koju su dobijali. A onda se pojavila ona, gledajui ga s prljavog poda
neke socijalne ustanove. Fotografija je bila crnobela, tako da je mogao da vidi da je detetova kosa
tamna i talasasta, ali nije mogao da kae koje su joj boje oi. Ono to ga je pogodilo bilo je to koliko
je ozbiljno i inteligentno izgledala za tako majuno stvorenje, kao odrasla dua zarobljena u telu
deteta. Kako se zove?, pitao je, ne uspevajui da joj odoli. Majka nije bila sigurna; ona je elela
neku mlau devojicu, bebu. Irina bi mogla da bude tea za odgajanje. Ve je znala da govori.
Seala se prolog ivota. I samo bog zna ega se sve seala s tog uasnog mesta. Niski uski prolazi.
Beanje od ruku koje su posezale za njom. Orman. Koraci ispred vrata. ekanje da se vrata otvore,
oi irom otvorene, koje zure u mrak oekujui udar svetlosti, ali uje se jedino zvuk kljua koji se
okree spolja. Koliko dugo je puzala izmeu metli i kanti u potpunom mraku pre nego to je neko
pustio svetlo unutra? Tu je i strahovita e. Ali sasvim je mogue da to uopte nisu seanja, da ona
to samo sanja, s kapcima koji se pomeraju i drhte ne otvarajui se u sivoj svetlosti jutra.
Nakon to je dola u Ameriku, seala se onoga to se zaista dogodilo. Na primer, seala se kada
se vozila na zadnjem seditu majinih kola, koja su podrhtavala stojei u leru dok su ekale oca da
ga pokupe s posla u gradu. Rominjala je kiica. Mora da je tada imala osam godina. Ritmini zvuk
brisaa na prozorima poremetio je zvuk vrata koja se otvaraju a potom zatvaraju, a onda je usledio
jedan osmeh za Irinu kada se otac okrenuo da stavi tanu iza svog sedita. Zdravo, dragi; kako je
bilo danas na poslu?, pitala je majka.
Otac je samo slegnuo ramenima. Uobiajeno. Tog dana imao je plavo odelo sa uskim
prugama. Irina je udahnula blagi miris vlane vune kada je majka pogledala u nju preko retrovizora
i pitala je: A kako je tebi bilo u koli, Irina?
Htela je da kae uobiajeno, ali je majka tapnula oca po ruci i pokazala na enu koja je urila da
pree ulicu, titei kosu, da ne pokisne, velikom kovertom koju je nosila u ruci. Bila je zgodna,
mada Irina ba ne bi mogla da kae kakvo je lice imala - ali u tom kratkom pogledu na nju mogla je
lako prepoznati ensku lepotu. Imala je cipele s visokim potpeticama i koraala je sitnim koracima, s
obzirom na to da je bila sputana suknjom, koja je sa zadnje strane imala izrez koji se otvarao i
zatvarao pri svakom koraku. Kasnije, kada je provela puno vremena kupujui odeu da bi
zadovoljila Andreja, Irina je nauila da se ono to je ta ena imala na sebi zove suknja olovka-kroja.
Je li to tvoja nova sekretarica?, pitala je majka.
Jeste.
Kako se ono bee zove?
Hana. Hana Lav.
Kada je Irinin otac promrmljao sekretariino ime, majka se okrenula da ga pogleda. Zaista? To
joj je pravo prezime?
Da, od svega mogueg, Lav 1, odgovorio je enjivo, sa izvesnim uivanjem ak - odbijajui da
pogleda u svoju enu. Irina nije shvatala pravi znaaj tiine koja je nastupila meu njima u tom
asu, ali ta tiina ipak joj je privukla panju. Majka nije nita rekla, samo je dala znak migavcem da
se ponovo ukljuuje u saobraaj.
1

Engl. love - ljubav. (Prim, prev.)

33

Kada je Irina ispriala Andreju ovo svoje seanje, rekla mu je takoe i da je kasnije te godine
majka htela da usvoji jo jedno dete. Uz dosta pasivnog otpora, otac je konano eliminisao ovu
ideju. Andrej je samo odmahnuo rukom. Ma, da, rekao je, ljubavnice znaju da naprave takve
stvari.
Irina nije ni pomiljala da na bilo koji nain povee ova dva seanja, i osetila je ledeni ok usled
brzine kojom je Andrej doao do zakljuka. Nisam rekla da je sekretarica bila njegova ljubavnica,
kazala je i uzela arav da bi se pokrila.
Jedno telo za drugo, rekao je on mirno. Tako funkcioniu stvari. Verovatno je i pre tebe
postojala neka ljubavnica.
Kako je Andreju ovo polazilo za rukom? Odakle ovaj neumorni prezir prema ljudima,
sposobnost da odstrani sve to je u njima dobro? Odakle mu taj talenat da svet naini runim kada
je sam tako zgodan i lep dok sedi go meu zguvanim aravima, zlatne koe, napetih miica i
gvoenosivih oiju? Umeo je da strgne, oguli i isee u parie sve to mu doe podruku, do
stepena da samoa pone da krvari iz svakog reza, a Irina nije mogla nita drugo da uradi nego da
gleda. Andrej, rekla je, odvratan si.
Onda se on slabano nasmejao, kao da je ona izgovorila neku pametnu alu. Bilo je nemogue
uvrediti ga, kao da je znao sve to moe znati o sebi i nije ga bilo briga ni zbog onih najprljavijih
detalja. Koja je svrha toga da se u najveem broju ljudi pretvaraju da nisu potpuno prazni iznutra?
Ja sam prigrlio svoju prazninu - eto koliko sam jebeno iskren, rekao je.
Snaga njegovog pogleda bila je tolika da je Irina imala oseaj da to to se pokrila aravom nema
nikakve svrhe, poto se inilo da on moe da gleda kroz njega. Je li to razlog zbog kog je s
Andrejom? Njegova iskrenost?
A ti? rekao je. Mora biti da nema elju da bude dobra devojka, inae ne bi zapostavljala tu
sjajnu budunost, koju ti obeava taj tvoj univerzitet s razglednice, degradirajui se ovde sa mnom.
Ponekad mi ta budunost izgleda kao greka, kao da je sve ono to mi je dato zapravo velika
greka.
Bilo je to oseanje koje nikada ranije nije prenela nekom drugom, ali shvatila je koliko je istinito
onog asa kada su te rei izale iz njenih usta, i da je to neto to ju je pratilo od prvog trenutka kog
se seala, kao da je bilo njena sopstvena senka.
Da su te ostavili u sirotitu, mogu odmah da ti kaem ta bi bilo od tebe, rekao je Andrej.
Ima mnogo takve dece. Uzimala bi sve to ti daju tamo sve dok jednoga dana vie ni to ne bi
mogla.
Recimo da bi uobiajenim batinama dodali i par dobrih silovanja kada ti izrastu male slatke
sisice. Tog dana neto bi puklo i prelomilo se u tebi i samo bi rekla: Zajebi sve ovo. Morala bi da
pobegne. Ali ne bi imala gde da ode. Tako bi s vremenom pronala svoj put do stanice metroa u
Bukuretu. Tamo bi spavala na podu na pocepanim kartonima od kutija, s ostalom prljavom decom
koja nisu imala gde da odu. Ponekad bi vas sve skupili i dobrotvorne organizacije bi vam obrijale
glave. A to bi radili da bi spreili vake. Onda bi vam verovatno dali i neku odeu, koja bi se s
vremenom pretvorila u prnje, a onda bi vam dali drugu odeu. Ali ak i pokrivena svom tom
prljavtinom i u prevelikom demperu i s kratkom masnom kosom, bila bi previe lepa da bi mogla
da se pretvara da si deak. Ta tvoja pliana ustaca, vidi, ona te odaju.
Irina je onda pogledala Andrej a u lice, da vidi ima li tu traga podsmehu. Meutim, nije mogla
da ga otkrije. On nije priao ovu priu da bi je muio. Radio je neto sasvim drugo.
Nastala je tiina. Irina je onda klimnula glavom. Htela je da on nastavi.
Teko je biti devojica na ulici. Ponekad ti lepota ne donese nita drugo osim silovanja. I onda
bi, da bi to sve zaboravila, radila isto to rade i ostala deca. Udisala bi lepak iz plastine kese da
malo uspava mozak. Postala bi jedan od onih malih ubogih duhova koji mole za sitni na ulazu u
podzemnu eleznicu. Sa samo par novia u rukama, morala bi da bira da li e neto da pojede ili
da se naduva.
Dosad bih sigurno bila mrtva, rekla je Irina mirno.

34

Moda, a moda bi te spasle asne sestre koje bi te odvele u neko sklonite da te naue da ije,
pa bi danas-sutra mogla da radi u nekoj fabrici - ko zna. Ili bi moda postala ulina kurva sa samo
dva zuba u ustima. Nije vano. Bila bi ionako jedna od onih kojima nita od toga nije bitno.
Surovost koju je Andrej posedovao bila je neumorna kao rad krila kolibrija. Nikada se nije
zaustavljala; morao je neprestano da je hrani dok je budan, ili bi umrla. Bila je to brza ali zloudna
pakost, koju je Irina htela da dotakne i oseti njen mali frenetian puis. Izgledalo je kao da je morala
da iskoristi Andreja, taj nain na koji se on ophodio prema njoj, da bi prokrila put sebi tamo dole,
gde zaista pripada, dole u tminu koja moe da je proguta i pretvori je u pravu sebe, a da ona nita
ne mora da uradi. Sve to bi trebalo da uini jeste da se ne bori. Tama je tako laka.

35

ada je Irina dobila taj posao, trebalo joj je dosta vremena da se privikne na toliki novac. Ali
sada moe da stoji u sefu u osam ujutro, s oima lepljivim od sna i duom koja jo spava,
potpuno ravnoduna to u svakoj ruci dri po sto hiljada dolara. Novanice od sto dolara,
povezane utim trakama u paketie od po deset hiljada dolara, celofanom su uvezane u vea
pakovanja od po deset komada, pri emu svako pakovanje vredi sto hiljada dolara. Prvi put bilo je
veoma teko izdrati; toliki iv novac u rukama - plaila se da neto ne eksplodira u njoj i natera je u
beg: ta bi bilo kad bi potrala kao luda?
Poto se navikla na isporuke kea iz Federalnih rezervi, zna da je novac iv isto kao i jabuke u
gajbi ili gomila novina. Gotovina je mrtva stvar kojom se trguje kao i svim ostalim stvarima.
Verovatno je dvostruko rukovanje ovim novcem uticalo na to da je proe poetni nemir: svaki
zadatak koji zahteva rukovanje velikom koliinom gotovine mora da obavi dvoje ljudi. To je
predostronost kojom se spreava kraa. To joj je dosta pomoglo da prihvati ovo kao normalno.
Kada je Irina videla koliko su hladnokrvno vii slubenici brojali sav taj novac, i ona je polako
postala nezainteresovana.
Danas je vii slubenik Ejmi, jedna od efica u banci. Vii slubenik moe biti i menader ili
asistent menadera. Nii slubenik je uvek neko od blagajnika. Danas je to Irina. Sef se otvara s dve
kombinacije kljueva, gornjom i donjom. Niko ne zna obe kombinacije. Najvei broj brava ima i
gornju i donju kljuaonicu. Svi koji rade u banci imaju uza se gomilu zveketavih kljueva, kao da su
uvari u zatvoru. Neki od njih kljueve nose kao veliko grumenje u depovima. Drugi ih nose na
gumenim trakama oko zglobova na rukama ili oko struka. Gubljenja kljueva nema. Ostavljanje
kljueva na nekom nepoznatom mestu ak i na sekund esto uzrokuje estoke napade panike koji se
u koncentrinim krugovima ire meu bankarima, kao talasi kada se kamen baci u baru.
Irina kljueve dri na velikom metalnom prstenu s malom kukom kojom je prikaen za petlju na
pojasu. Ejmi je od onih koji ih dre oko zgloba na ruci. Ponekad, kad joj je dosadno, ima obiaj da
provue jedan prst kroz kai koji dri kljueve i vrti ih nesvesna onoga to radi, zbog ega joj
menader uvek uputi jasan pogled neodobravanja. Ejmi nije belkinja, medena braon nijansa ukazuje
na neodreeno etniko poreklo. Njeno anglosaksonsko ime ne pomae da se to blie odredi, pa
Irina i ne pita. Gleda kako Ejmi stavlja pakete s gotovinom u mainu za brojanje para.
Ovde uvek mirie na smrdljive noge, kae Irina.
Ejmi pokazuje na dlan jedne ruke dok objanjava: Sve su to samo bakterije s ljudskih ruku,
prelaze na papir.
Irini treba nekoliko sekundi da shvati da pod papirom Ejmi podrazumeva sve te gomile kea;
ona misli da na novcu nije otisnuta samo boja. Osnova svega je znoj s bezbroj nevidljivih ruku.
Cirkulacija novca ima odreeni organski miris.
Ejmi odvaja nekoliko stotki i stavlja ih u malu gornju pregradu aparata za brojanje novca.
Pritiska dugme i uje se zvuk poput utanja lia. Gledaju kako maina obraduje itavo pakovanje i
pokazuje broj 100.
I, pita Ejmi, jesi li ikada bila zaljubljena?
ta?
Irina gleda svoju koleginicu pravo u lice, nesigurna u to ta se zaista dogaa.
Jesi li ikada bila zaljubljena? ponavlja.
Da li se Ejmi ali? Od svih rei koje neko moe da kae u ovom prokletom sefu, ljubav je jedna
od onih koje su najmanje primerene. Irina na Ejminom licu ne vidi nita osim ozbiljnosti, to je samo
po sebi dovoljno neobino. Zato samo jednostavno odgovara: Jesam.
Irina uzdie. Misli da je njen odgovor sasvim dovoljan, ali Ejmi se ne pomera, ne uzima novac iz
novog pakovanja da bi ga prebrojala. Jasno je da oekuje detalje, i da bi ih dobila, pita: I, kako je
bilo?

36

Pa, bila je to prava katastrofa, kae Irina.

Ejmi razmilja o ovom odgovoru, a onda slee ramenima. To zvui sasvim dobro, kae i
posee rukom da dohvati novac.
Irina jo ne zna da li je ovo normalno. Kada ste hermetiki zatvoreni u sefu s drugom osobom,
to deluje na ljude. Moda ima veze s tim to ste potpuno odvojeni od sveta, od svih zvukova i
svega, debelim slojevima metala i betona. Ima neega u celoj toj prii o sefu, da e naterati
slubenicu banke da ispria drugoj o abortusu o kojem nikada nikome nita nije rekla; naterae
slubenika banke da pita drugog bankara - gotovo stranca - zbog ega nou ne moe da spava.
Neto uvrnuto u vezi sa sefom prosto e terati ljude iz banke da govore o neprikladnim temama.
Moda to ima veze i sa svim tim novcem oko njih. Tolika koliina gotovine oko ljudi deluje na
ljudski um na naine koje je teko razumeti.

***
Kua koja privlai Irinu samo je na nekoliko blokova od stania u kom je retko kad boravila, kao
duh, tokom protekle polovine godine. Svakoga dana prolazei pored ove kue na povratku iz
banke, zna da se mora zauzdati i ui u autobus. A danas, kada je izala iz itavog autobusa u
vetrovito predveerje, vraa se prema svom stanu i zastaje na trotoaru, gledajui u kuu nekoliko
sekundi. Obojena je u belo, a plavi trem ispred nje prazan je otkad se ona doselila u komiluk.
Ulazna vrata donekle su otvorena; na kraju, to je poziv kojem ne moe da odoli. Prua ruku i
prstom gura vrata, pretrnuvi na pomisao da bi unutra mogla nai nekog narkomana kako lei na
golom madracu prepunom mrlja. Ili na rakuna koji je irom otvorenih oiju gleda iza svoje
banditske maske. Ali naravno, tu nema nikoga, samo lenje estice praine koje se ocrtavaju na slaboj
svetlosti predveerja. Dnevna soba je potpuno prazna. Pored nje je kuhinja s jeftinim linoleumom na
kojem su nacrtane podne ploice i koji se ve odlepio i uvrnuo na uglovima. Vrata friidera ostala
su irom otvorena. Unutra se na prljavoj polici nalazi tegla s neim to je nekada verovatno bio
majonez, sada bolesne zelene boje. Zato su otili i sve ovako ostavili? Jesu li urili?
Irina trai dokaz bilo kakvih nedozvoljenih aktivnosti na ovom neutralnom terenu, makar i
najmanji zloin. Kao to su mrtvi insekti. Ili mia, istrgnute glave koja proviruje iz nekog odvratnog
ugla, pa malene otiske elegantnih apa make, koja je sedela u zasedi, ekala svoj plen i ostavila
tragove u krvi svoje lovine. Umesto toga, u jednom od uglova je paukova mrea koja se presijava na
umiruoj svetlosti koja dopire s ulice kroz kuhinjski prozor. Meutim, u mrei nema njenog tvorca,
nema ak ni jedne jedine ljuture insekta koji je pauku mogao biti obrok. Soba u koju se vratila
zapravo je veoma prijatna i nikako se ne uklapa u Irininu elju da od nje napravi mesto zloina.
Gledala je previe policijskih serija uz hranu iz mikrotalasne. Sinonja epizoda bila je gadnija nego
mnoge pre nje: kada je detektiv u mantilu pronaao telo razmrskano na zemlji kao da ga je neko
izbacio iz aviona, ozbiljno je rekao: Ko god da je ovo uradio, mora da je mrzeo i poslednje govno u
ovom oveku.
Kakva ideja. Ne samo da mrzi nekoga, ve mrzi i govna u njemu. Stojei s rukama u depovima
i gledajui na golo dvorite u kom su samo dva ogolela drveta, Irina glasno ree: Mrzim i poslednje
govno u njemu.
Da li? Osea da joj lice gori. Puta da je toplota itavu obuzme - koga ona to mrzi? Oh, pa tu je
samo jedan on, zar ne? Dokle god je iva, Irina ga se nee osloboditi. Bez njegovog dodira telo joj je
kao neka uplja stvar, kao olupina broda koja se natapa vodom i polako tone u slepu dubinu.
Nakon izvesnog vremena provedenog u banci, Irina moe da pogleda u red ispred sebe i kae ko je
uao u minus na raunu i ko e izai iz banke bez para. Oni koji su vorc uvek se nekako vrpolje i
puni su potovanja. Za osobu koja ima pozamaan raun Irina je samo humani automat za isplatu.
Za siromane je proroica, koja im govori kakva ih nedelja eka. Ako imaju osam dolara, ona e im
dati tih osam dolara. Ako su u minusu osam dolara, morae nekako da namaknu tih osam dolara za
privilegiju da nemaju nita.

37

Nula je neizvestan broj. On nikada ne traje dugo. Ako su dovoljno sreni, stii e im neka
uplata. Ako nisu, banka e im naplatiti to to na raunu nemaju para. Kada im Irina kae da su
ispod nule, oni ovu vest prime s bezizraajnim pogledom rezigniranih ljudi kojima retko govore
lepe stvari. Danas je ovek u prljavim ritama pokuao na njenom alteru da unovi ek koji nije
njegov. Verovatno ga je ukrao. Najverovatnije ga je naao negde na ulici, poto je nekom ispao iz
novanika ili iz depa, jo uvek savijen kao cvet pre svitanja. Mora da je pomislio: Zato da ne? Nije
imao nikakav plan, nije imao lane isprave. Samo stoji tu kao neka olupina dok Irina trai od
menadera odeljenja da pozove policiju. Muva se po predvorju i eka da dou i pokupe ga. Nije seo
jer zna da fotelje u kojima sede ljudi koji otvaraju raune u banci nisu za njega. Zato se policajci
uopte mue da mu stave lisice? Verovatno su mogli da ga odvedu drei ga za ruku kao iscrpljeno
i uplakano dete. Zatvor je, na kraju, mesto na koje se ide.
Kada je on otiao, Irina iz bloka za raune sa svoje kase epa pare istog papira. Pun minut
bulji u prazan papir, u njegove neravne, otre ivice koje su oblikovali elini zubi maine. Na papiru
je vodeni ig potanskih kola, korporativni logo banke iz vremena ivopisnih poetaka, kada je
banka bila firma za transport novca na Divljem zapadu. Uzima hemijsku olovku i kraba: Od svega
mogueg, Lav.
Dok pie, u glavi uje glas svog oca. Zato oev glas kada razmilja o Andreju? Radije ne bi
mnogo razmiljala o ovom pitanju. Gura papiri meu prazne slipove, zelene za uplate i crvene za
podizanje para. On nestaje kao apat u elektronskom umu, utapajui se neprimetno meu ostale
papire.
ta si to napisala?
Irina se trza. Nije primetila da je Ejmi posmatra. To je samo - eh - neka poruka, muca Irina.
Poruka kome? Irina slee ramenima.
Meni je logino da, ako nekom pie poruku, onda treba i da je poalje, a ne da je sklanja.
Irina zatvara olovku i otvara usta da odgovori, ali shvata da nije mogue suprotstaviti se
Ejminoj jednostavnoj i ispravnoj logici.
Sefovi su poreani du itavog hodnika do unutranjeg trezora. Da biste pristupili svom boksu,
morate popuniti formular i pokazati identifikacionu karticu. Onda vas iza pulta provere detektorom
za metal i slubenik vas povede dole stepenitem. Pronaete svoj lini sef meu redovima uza zid.
Stavite svoj klju u njega, slubenik stavi svoj u drugu kljuaonicu i onda istovremeno okrene oba
kljua. Vrataca se otvore bez ikakvog zvuka; sasvim su dobro podmazana. Izvuete metalnu kutiju
iz zida i privijete je rukama kao bebu. Slubenik vas odvede u prostoriju gde moete da se
zakljuate i slobodno radite sve one tajne stvari koje ve radite sa svojim sefom. Moete iz njega
izvui dragi kamen veliki kao maje oko. Dodati jo para na ono to ve imate unutra. Prebrojati
savrene dijamante koje izvuete iz male somotske vreice s dna metalne kutije, ispod svih ostalih
dragulja koje drite unutra. Pregledati jo jednom dokumenta u kojima je potvreno, nakon
obimnog genetikog ispitivanja, da ste vi pravi naslednik dinastije Romanov, i matati o revoluciji
koja e vas vratiti na presto.
Ovako Irina razmilja o onome to biste mogli da radite unutra dok ona etka ispred prostorije,
ekajui da izaete sa svojom tajnovitom kutijom, koja je opet zatvorena. Ali danas, dok eka, ona
ne razmilja o vrednosti ili znaaju vaih tajnih papira. Ne razmilja o vama ili vaem boksu. Postoji
druga kutija. Pogledom prati brojeve na zidu da bi je pronala. Evo je: 21012. To je jedna od onih
velikih, poreanih du dna. Kada bi neko izvukao jednu od tih kutija, ponekad bi bila toliko teka
da je Irina morala da pomogne muteriji da je zajedno odnesu do kabine. Obina metalna vrata
stisnuta izmeu 21011 i 21013. Kada bi ih Irina otvorila, da li bi joj to dalo objanjenje onoga to
trai? Za kakvim to objanjenjem ona uopte traga?
Nisu doli po nju. Lepo. Ali kako je mogue da nisu doli po sadraj ove kutije?
Ona moe da vas uje kada zatvarate poklopac. Uskoro ete izai. Kada biste znali o emu
razmilja, sigurno biste joj rekli da prestane da prevlai prstom po ivici malih metalnih vrata dok se

38

setno osmehuje sebi. Budi razumna, rekli biste joj. Ta kutija ne pripada njoj, zato nema prava da je
otvori. Bilo bi joj bolje da baci klju.
Nije to zato to ona strano pati, ve zato to eka. eka na isti nain kao to stariji pacijent na
morfijumu eka u bolnikom krevetu: suvie je bola, vreme je za odlazak. eka na to da doe i
odvede je, ali u njoj raste otuna sumnja da se to nee dogoditi, i da je ona ta koja bi trebalo da pusti
sve i preda se sopstvenoj smrti.
Naravno, oni nee doi. Sve ovo ekanje i vrzmanje uokolo je glupo. To je ist mazohizam.
Trebalo je da baci taj prokleti klju i zaboravi na sve, ili je trebalo da otvori kutiju i uzme ono to je
unutra, ma ta da je to. Umesto toga, ona doputa da se polako raspada.
Kada ju je Andrej oterao, poela je da gubi kosu. Nije to ni primetila sve dok joj nala kojom je
skupljala kosu u konjski rep nije spala jer nije bilo dovoljno kose da je dri. Jak zvuk metala koji
udara o ploice poda prvo ju je trgao - a tek je onda videla serpentine crnih pramenova kako krue
u odvodu tua sve vreme. Prethodnih jutara ih je primeivala, ali nije u potpunosti uspevala da
shvati ta se zapravo dogaa. Nije bila u svom telu. Kada se Andrej povukao, morao da je i nju
poveo sa sobom.
Da li e joj se kosa vratiti? Da li e se ona sama vratiti?
Irina ne veruje svojoj linoj karti u kojoj stoji da je mlada. A opet, kada pogleda u ogledalo, vidi
glatko lice i oi bez podonjaka. Njeno lice ne odgovara tromoj i tekoj krvi koja stoji u njenim
venama.
Pre nego to je srela Andreja, patila je od udne vrste enske amnezije. Dolazila je iz kole
umorna do bola. Bila je toliko pospana da su joj se oi sklapale i pre nego to bi veerala. Onda bi
odlazila u krevet kreui se sporo, kao pod vodom, i ponekad bi zaspala potpuno obuena. San je
bio kao kaciga koju bi navukla na svoj um. Kad bi se probudila okupana lepljivim znojem, nije
mogla da se seti kakva ju je to nona mora naterala da otvori oi usred noi.
Ponekad se to dogaalo dve ili tri veeri zaredom. Pitala se ima li moda neku bolest, a onda bi
joj ujutro grudi bile vrele, nateene i teke. Neki mali monstrum ju je kanjavao ritao se u dnu
stomaka. Rasturao je svoju lepo nametenu sobu i cepao tapete sa zidova. Kad je bio dovoljno
besan, izbacivao je svoje stvari kroz vrata: krv.
To je bilo sve - krv. Opet ta enska stvar. Kako je to mogla da zaboravi svakog meseca?
Ali kad je bila s Andrejom, nikada nije zaboravljala na svoju enskost. Zarobio ju je u tom
osetljivom stanju u kom je bilo lako ui u nju. ak ni sada ne moe to da zaboravi. Dolazi joj
neoekivano, ta udnja, tako otra da ju je sekla po samom sreditu, a njeno telo shvatalo je tada da
je tako oblo i meko da bi on bio tako vrst. Nemir, iznenadna vulkanska erupcija koja lavu alje u
mirni okean - ona je istopljena crvena stena, sva u crnim oblacima pepela, iti od toplote koja iz nje
isparava, dok unutra kljua ekvilibrijum ivota koji je ponovo poeo da cveta. Evo kako se kvari.

39

ilo je neega u vezi s telom druge devojke, ali Irina nije mogla tano da kae ta je to. Kao da
je Elena posedovala neka zrnca znanja koje povremeno blesne, odbijajui da se u potpunosti
otkrije. Neto isto poput odraza u ogledalu, a na neki nain nedodirljivo. Irina ju je gledala
kako polako i lenjo zamahuje dok pliva u Andrejevom malom plavom bazenu, pitajui se kako
uspeva da se kree kroz vodu a da joj ne spadne majuni bikini koji je pridravalo svega nekoliko
traica. Irina je takoe nosila bikini, ali taj je bio neto vei i imao je proirenja na mestu oblina i
odtampano krupno cvee. Podseao je na neto to bi mogla nositi neka pinap-devojka. Kada bi
Irina stavila crveni ru na usne, ukovrdala kosu i zauzela izazovnu pozu, izgledala bi kao enska
naslikana na prednjem delu trupa bombardera iz Drugog svetskog rata.
Elenin kupai kostim bio je crven. Nije bilo jasno da li bi uopte i bilo mesta za neki motiv na
njemu, jer maleni trouglovi jedva su pokrivali delove njenog tela koje ne treba pokazivati u javnosti.
Ona je bila blia holivudskom idealu nego Irina. Irina se divila pravilnim i vitkim linijama njenog
tela dok je ova izlazila iz vode i prilazila lealjci da legne na nju, prethodno se i ne obrisavi. Sve je
na njoj bilo izazovno i doterano. Kosti njene karlice lagano su se uzdizale s ravnog stomaka. Njena
rebra, kljuna kost - sve su joj se kosti jasno videle. Zbog toga se Irina oseala debelo i teko.
ta je bilo?, pitala je Elena.
Veoma si lepa, objasnila je Irina.
Elena je spustila pogled na sebe kao da proverava ono to je Irina upravo rekla. Ti si lepa,
odgovorila je. Ja izgledam kao dete, a ti izgleda kao prava ena.
Mogla bi da bude model, rekla je Irina.
Elena je zavrtela glavom kao da je ve prola sve to. Nisam dovoljno visoka, rekla je. Pokazala
je na punije grudi preavi rukama kroz vazduh iznad svojih. Volela bih da imam grudi kao ti,
rekla je.
Tvoje su zadivljujue, odgovorila je Irina. Nikada ne vise. Moje bi odmah poispadale iz tog
tvog maleckog gornjeg dela.
Mogu li ovde da ga skinem? Volela bih da se sunam malo.
Irina nije videla zato ne bi mogla. Ionako nikoga nije bilo pored njih. Kompleks apartmana, koji
se video u daljini, delovao je tiho i mirno na jarkom suncu, kao da u svim tim zgradama uopte nije
bilo ljudi. Osim toga, ako je i bilo protiv pravila da se sunaju bez gornjeg dela, ko e ih u tome
spreiti? Policija? Udruenje vlasnika stanova? Elena je posegla rukom iza lea i povukla traku da
odrei vor. Odvezala je traku i pustila krpice da padnu na zemlju i ne pogledavi ih. Kapi vode
svetlucale su na njenoj koi. Njene ruiaste bradavice privukle su Irinin pogled.
Hajde i ti, rekla je Elena, pokazujui na Irinin gornji deo kupaeg kostima. Ni ti ne bi volela
da ima bele linije, zar ne?
Irina je mislila da odbije. Oduvek je bila od onih devojaka koje kriju grudi dok se presvlae u
svlaionici, tako da ostale devojke ne mogu da ih vide. Oigledno, Elena je bila od onih koje na
tuiranje idu potpuno gole, i pritom glasno razgovaraju s drugaricama, ponosne na to to jesu. Ili
moda nije tako - ta uopte Irina zna o njoj? ta uopte zna o sebi? Bila je nadareni ameriki
tinejder, a ta je sada? U roku od par meseci iz ozbiljne i marljive studentkinje, svojom voljom,
pretvorila se u predmet pogodan za izvravanje bog te pita ega. Oruane pljake? I nije ba da ju je
pobuna dovela tu gde je. Bila je to neka vrsta radoznalosti, moda isti onaj ispitivaki duh koji
narkomana tera da proba jednu teku drogu za drugom. Nije bilo dobrog naina na koji se moglo ii
nizbrdo ovim putem. Ali nadole je bio najinteresantniji smer.
Irinino srce zakucalo je bre kada je njen gornji deo kostima pao na beton odmah pored
Eleninog. Nekoliko minuta u tiini, dve devojke su se tiho prile na suncu.
Uzbudila si se! rekla je Elena smekajui se. Vidim da si se sva usplahirila jer si gola. Prava si
Amerikanka.

40

A ta ako nas neki mukarac vidi s prozora?

Onda bi trebalo da nam plati, smejala se Elena. Mukarci plaaju, i to dobro, da vide gole
mlade devojke, zar ne zna?
Irina je duboko udahnula, uloivi svestan napor ne bi li se opustila.
Ne bi trebalo da se stidi, rekla je Elena. Veoma su lepe.
Irina nije bila sigurna kako da odgovori na to. Njen uobiajeni odgovor na komplimente bio bi
jednostavno hvala, ali to je u ovoj situaciji delovalo neprikladno. Drugi uobiajeni odgovor bio je da
toj osobi uzvrati kompliment. Nekako joj se to inilo jo manje prikladnim.
Dopada mi se tvoja frizura, rekla je Irina.
Ah. Da. Imala sam dugu kosu, kao to je tvoja. Duu od tvoje. Sve do guze, kao princeza iz
bajke. Imala sam tako dugu kosu i kada sam Vasiliju poslala svoju sliku. A onda mi je jednog dana
dosadila sva ta teina na glavi, tako da sam je oiala. Moja majka je plakala. Pokazala sam joj i
novac koji sam dobila za kosu, ali ona je i dalje plakala. Rekla je da je kosa bila predivna. Nije htela
da uzme ni paru od tog novca. Trebalo je da se oseam loe zbog svega toga, a ja sam se oseala tako
lagano bez nje. Nema tekog tereta na mom vratu. Ne zakauje se za stvari, ne sedam na nju.
Umesto kose tu je samo vazduh. Samo sloboda. Kada su me poslali Vasiliju, pomislila sam da sam
moda pogreila to sam se oiala. Moda me je odabrao upravo zbog toga. Poslali su me bez
obzira na to. Prva stvar koju je Vasilij rekao bila je: Oiala si se. Pitala sam: Da li je to loe? On
je rekao: Nije. Ali ti treba nova odea.
Sad barem ima puno odee.
Da, imam. Ono to je on mislio u tom trenutku bilo je da mi treba vie odee. Vie odee koja bi
me pokrila. Rekao je da miriem na cigarete i da ena ne bi trebalo da pui.
Ali Vasilij pui!
Vasilij nije ena. Ponekad, kad on nije kod kue, ukradem mu poneku cigaretu. Ali pokuavam
da to vie ne radim. Ne elim da miriem na njih. A to je teko. I sve vreme sam gladna. Ali
pokuavam da ne jedem. Ako postanem debela, mogao bi me poslati nazad. Rekao mi je da mu
kosa i nije toliko vana, ali da ne voli kada je ena debela.
Bilo je udno uti neto o Vasilijevom odnosu prema enama. Izgledalo je kao da ih maltene nije
svestan pre one veeri kada je svojim poslovnim partnerima objasnio ta ga zapravo privlai kod
ena.
Zar ti uopte ne nedostaje kosa? Ponekad mislim da se i ja oiam, ali plaim se da e mi kosa
nedostajati.
Teina koju sam oseala ne nedostaje mi uopte. Ali tano je da kosa prua mogunost da
stalno neto radi. Moda je i ne bih oiala da sam znala koliko u vremena imati ovde, a da
zapravo neu imati ta da radim!
Elena se onda nasmejala, a potom je zavrtela svoje kratke lokne. Doi ovamo, rekla je. Sedi.
Daj da ti raeljam kosu.
Irina je sela na ivicu lealjke, Elena joj je prila otpozadi. Zatvorila je oi kada je osetila nene
Elenine prste na svom skalpu.
Tvoja kosa, rekla je Elena. Jo uvek je topla od sunca.
Zato to je crna.
Gole ene eljaju kose jedna drugoj. Ovo je kao u banji.
U banji?
Javno kupatilo u Moskvi.
Irina je zamislila paru, mnogo golih tela. Nisu bile mlade, tako zgode i vitke kao njih dve, ve
svih veliina i godita. Oiljci, valjci sala, mladei, kikot, eksplozije smeha. Zaboravljanje na
mukarce. Kako zaista izgledaju debele stare ene gole? Irina to nije znala. To nije vrsta golotinje
koju su prikazivali u magazinima i filmovima. Elena je te ene videla gole uivo, i to mnoge. Na
dnevnom svetlu. Bez fotoopa. Nisu pozirale da bi neto prodale. Irina je htela da pita jesu li bile
41

mnogo rune, da li ih je bilo strano pogledati. Da li se stresla od nevesele slike svog tela u
budunosti. Ali nije pitala. Moda, pomislila je Irina kada je otvorila oi i pogledala u plavo nebo
bez oblaka, moda u tome ima nekog udnog zadovoljstva.

42

edaleko od velikih kazina bio je bar u vlasnitvu oveka s kojim je Andrej obavljao poslove
tokom mnogobrojnih putovanja u pustinjski grad. U podrumu su bile tri prostorije: mala,
sa stolicama, za sastanke, i vea, s policama na kojima je stajala roba, i jedna velika s
pozornicom i stolicama, za predstave. ou koji se tu prikazivao nigde nije bio reklamiran. Pa opet,
kada se odravao, bio je sasvim solidno poseen, a publiku su inili mukarci koji bi uz pie za
barom kupili i kartu. Kada su Irina i Elena dole u pola dvanaest, jo je bilo rano za predstavu pa su
sva mesta bila prazna. Mogle su da sednu na bilo koju stolicu s postavom od crvenog somota i
draem za ae, koje je vlasnik bara kupio ili ukrao iz nekog zatvorenog bioskopa.
Uzmite pie koje god elite, rekao je vlasnik devojkama.
Koliko dugo e biti odsutan? pitala je Irina Andreja.
Sve dok se Vasilij ne vrati, rekao je i nestao pozadi s Dragoem.
ou poinje u pono, rekao je vlasnik dok je zatvarao vrata za njima. Uivajte, devojke.
Boja njegovog glasa naterala je Irinu da narui obinu koka-kolu. Htela je da ostane pribrana,
ta god da sledi, za sluaj da je potrebno brzo razmiljati. Elena je imala neko meano vono pie s
dodatkom ledenog alkohola, koji je u slojevima ruiastog i ljubiastog plovio po ai, s trenjom na
vrhu i malim kiobranom. Ispred pozornice je bila zavesa u tonu sa seditima. Soba je bila ispunjena
tihom muzikom i priguenim osvetljenjem.
Kakva je ovo predstava?, pitala je Elena Irinu.
Verovatno neke devojke igraju na sceni.
Pa toliko i ja znam, ali kakve devojke?
U petnaest do dvanaest dva televizijska ekrana, s obe strane pozornice, odjednom su zasijala i
na njima je poeo da se prikazuje crtani film. Delovao je kao neki stari crta. Sneana je nosila utu
suknju, koja je podseala na onu koju je imala i u Diznijevom filmu, ali ovo je oigledno bila
drugaija verzija. U ovoj verziji ona je leala na stolu na leima, s podignutom suknjom, dok se
sedam patuljaka smenjivalo kao na pokretnoj traci. Skinuli bi pantalone i prodrli par puta u nju, a
onda bi se otkotrljali da bi napravili mesto sledeem. Bilo je neeg drevnog i primitivnog u tom
ponavljanju slike na ekranu, kao reljef obreda plodnosti isklesan u zidu grobnice. Sneanina zla
maeha gledala je itavu ovu scenu u svom arobnom ogledalu i zadovoljavala se sveom. Kad god
bi tanki plamen svee uao u njeno telo, iz otvorenih usta izdahnula bi plamen.
Pa ovo je uvrnuto, proaputala je Irina Eleni na uho.
Verovatno je nemaki, rekla je Elena, osmehnuvi se zlobno.
U vreme kada se crtani film zavrio, nekoliko usamljenih mukaraca selo je iza dve devojke.
Kada je Elena otila da uzme novu turu pia, Irina je oseala oi mukaraca na zadnjem delu svog
vrata. Napravila je greku i okrenula se. Jedan od njih podigao je au s vinom i nasmeio joj se.
Delovalo je kao da traje itavu venost dok se Elena nije vratila s jo jednom slatkom meavinom
pia i vonih sokova za sebe i aom iste soda-vode za Irinu.
U pono su jo vie priguili svetio, muzika je postala glasnija, a zavesa se rastvorila. ena u
svetlucavom kostimu iz Hiljadu ijedne noi popela se na scenu vrtei kukovima. Sporim i mekim
pokretima skinula je sa sebe svu odeu, ak i ukraeni uski kai oko struka. Iako je ena bila
potpuno gola, na nogama su joj ostale cipele s visokom tiklom, od zlatnog lamea, zbog ega su joj
miii na listovima izgledali kao zategnuti konopci. Irina je osetila neodreeno olakanje. Ovo i nije
bilo tako loe. Delovalo joj je nekako grupaki, kao oblaenje odee suprotnog pola. Igraicine
vetake trepavice, njeno telo bez ijedne dlake i njen kostim nisu bili nita realniji od onog udnog
nemakog crtanog filma. Kada je muzika prestala, pokupila je svoju odeu, namignula publici i
onda mahnula dok se zavesa zatvarala za njom. Na televizijskim ekranima opet su prikazivali sline
crtane filmove pre nego to je poela sledea taka.

43

Zvuk vake koja puca u ustima starlete tinejderke zauo se preko zvunika kada se zavesa
ponovo razmakla i na sceni pojavile dve plavuice obuene kao kolarke, u tartan suknjicama i
belim kouljama koje su vezale iznad stomaka. Devojice su nosile crne kone cipele s visokom
petom, a oi su im bile uokvirene jakom crnom senkom. Kruile su jedna oko druge dok su skidale
kostime, poevi od malih ranaca koje su nosile na leima. Njihovi konjski repovi kretali su se u
skladu s ritmom pokreta. Kada su bile potpuno gole, poele su da se ljube. Irina je gledala oko sebe.
Sada je bilo daleko vie mukaraca u publici, ukljuujui i jednu grupu mangupa koji su okupirali
itav poslednji red.
Onda su dve igraice izvukle dva sjajna svetloplava vibratora iz rania i poele da ih guraju
jedna u drugu. Visoki usamljeni zviduk uo se s kraja sobe. Ljudi oko njih su se smejali. Irina je
uzela jedan mali oprezan gutljaj soda-vode, koja je imala ukus krede. Kada se pesma zavrila,
zabavljaice su izale sa scene nosei svu svoju opremu, dok su razmetljivo mahale jo uvek sjajnim
vibratorima. Ponovo su poeli crtani filmovi. Elena se smejala. Irina je osetila njen topao i sladak
dah na svom vratu kada joj je apnula na uho: ta bi se desilo kada bismo se mi sada poljubile kao
devojke na sceni?
Ve nas gledaju, odgovorila je Irina, a otrica u njenom glasu naterala je Elenu da se okrene i
pogleda oko sebe. Njih dve su se izdvajale u publici, tako da su mukarci, i dalje pod jakim uticajem
onoga to su videli, neprestano bacali poglede na njih. Mesto se popunilo. Dve devojke bile su
okruene uspaljenim mukim telima. Vazduh je bio topliji, a muzika glasnija. Irina je lake disala
kada je na poetku sledee take samo jedna ena izala na pozornicu. Veto je plesala
upotrebljavajui stolicu kao ispomo. Bila je impresivno savitljiva. Onda se dogodilo neto potpuno
neoekivano: na sceni se pojavio mukarac. On je lenjo kruio oko igraice, bacajui povremeno iz
ruke dolarske novanice na nju. Svaki put kada bi na nju pala neka novanica, igraica bi sklonila
jedan komad garderobe. Kada je ostala gola, mukarac je prestao da se kree. Svi su napeto gledali.
itavo mesto bilo je puno iekivanja.
Hoe li oni sada zaista da se jebu? pitala je Elena Irinu, gledajui lukavo u nju. Irina se u tom
trenutku pitala ima li u Eleni jo neega osim alkohola. Htela je da je upita da li su joj Vasilij ili
Drago dali neku pilulicu, ali ba tad je ovek na sceni eksplozivno strgao sve sa sebe i ostao
potpuno go. Uhvatio je igraicu za kosu, grubo ju je savio preko stolice i zavukao joj svoj ud, koji je
dostigao erekciju profesionalne veliine, u dobro podmazani prorez. Uradio je to kad je muzika
dostigla vrhunac. Irina je bila fascinirana time to se izraz na njihovim licima nimalo nije promenio.
Ova bezlina klip-akcija inila joj se neverovatna - da li je to zaista bio seks?
Zabavljai su nastavili svoje puko parenje u razliitim akrobatskim poloajima, osmiljenim da
publika to bolje vidi samo prodiranje. Irina nije mogla da odvrati pogled sa eninog lica. Usne su
joj bile razdvojene, ali oi su gledale u daljinu, poput oiju fabrike radnice za proizvodnom trakom.
Kako je mogue da neto te veliine ulazi i izlazi iz nje, a da ona ne proizvede ni zvuk? Moda je
zato muzika tako glasna, da bi pokrila svaki zvuk. Irini se uinilo da je videla da se ena trgla.
Ta devojka, rekla je Elena.
ta s njom? Irina je jedva mogla da je uje od glasne muzike.
Ta devojka! vikala je Elena da nadjaa snane basove. Ta devojka tamo je Ruskinja, kao i ja.
Kako to zna?
Njeno lice. Ima rusko lice.
ta je sve ova igraica prola u ivotu? Da li je ovo moda najmanje poniavajui posao koji je
radila?
inilo se da pesma traje izuzetno dugo. Verovatno su je ponavljali. Konano se zavrila, a onda
su se mukarac i ena jednostavno razdvojili i mahnuli publici u znak pozdrava dok ih je zavesa
zaklanjala od oiju. Posle toga dolazili su drugi parovi u razliitim kostimima. Irina kasnije nije
mogla da se seti ta je ko od njih nosio i kakva je bila pozadinska pria onoga to su radili. Prikazi
dominacije mukaraca nad enama postajali su sve agresivniji kako je no odmicala. Jedan od njih je
ak pljunuo na enu pre nego to je uao u nju. Drugi ju je bievao pa epao za vrat. Elena se

44

nimalo nije potresla zbog toga, tako da je Irina shvatila da ni ona ne bi trebalo mnogo da se
uzbuuje.
Negde posle dva ujutro, Irina je primetila tetovau delfina koji skae u donjem delu stomaka
jednog mukarca na sceni. Kakva udna stvar. Delfin je simbol nade, koji bi svako oekivao da vidi
iscrtanog na nonom lanku slatke curice na fakultetu - ili ako bi se usudila i bila dovoljno hrabra, u
dnu lea, kako izviruje iznad pojasa nisko sputenih farmerki. Ali iznad drogiranog penisa
pornografskog glumca? Irina ga je pogledala u lice. On mora da je osetio njen pogled i odmah joj je
uzvratio, odalamivi svoju partnerku po golim guzovima. To je bilo zastraujue, ali Irina nije
sputala pogled. Pesma je ila ka svom bunom vrhuncu. Da li je on to drkao na nju? Nije bila
sigurna. Ali u jedno je bila sigurna: privukao je blajhanu plavuu preplanulu u solarijumu, koju je
pre toga sodomizirao, grubo joj privukao glavu k sebi i svrio joj u usta. Taj prizor semena koje curi
niz devojin obraz kao da je galvanizovao sve mukarce okupljene oko njih dve. Velika ruka
spustila se Irini na butinu. Ona je naglo ustala, otresavi sa sebe nevidljivu aku, i povikala Eleni u
uho: Idemo odavde, odmah!
U tom trenutku Vasilij je uao u podrum, gledajui kroz mrak, traei vrata koja su vodila do
male sobe za sastanke. Irina nikada nije bila srenija to ga vidi. Podigla je njegovu mlitavu enu na
noge da bi je nekako odvela do njega, sapliui se preko kolena i stopala mukaraca ne bi li stigla do
jedinog mukarca u sobi za kog se nadala da joj moe pruiti bezbednost.
Kakva je bila predstava?, pitao je Andrej Irinu dok su se limuzinom vozili natrag u hotel. Bilo je to
uobiajeno pitanje koje nije bilo postavljeno s uobiajenim namerama.
Bilo je crtanih filmova, rekla je oprezno. Perverzne verzije bajki.
Da, da, u pravu si, rekao je Andrej. Drago misli da su veoma zabavni.
Drago se nasmejao i rekao: Zbog tih ogromnih kureva, nae devojke imae none more.
Irina nije bila sigurna da li on misli na one iz crtanih filmova ili na prave. Andrej je znao kakav
je ou u pitanju, a opet je ostavio devojke da ga gledaju same. Zato je Andrej hteo da ona to vidi?
Oni nikada ne skidaju cipele!, primetila je Elena s nekom udnom naopakom razdraganou
pre nego to se naslonila muu na rame i zaklopila oi.
Te devojke, rekao je Andrej ljubazno, te jadne devojke porodice su odbacile. Ali bar su
dovoljno srene da su lepe, tako da su ih iz agencije pokupili i saoptili im da za njih ipak ima posla.
Posao u Americi je vrhunski posao za takve devojke.
Ovo mesto bilo je samo izlobeni prostor, naravno. Zabavljai su na sceni pokazivali svoje
vetine i izgled da bi kasnije mogli dobro da ih prodaju u privatnosti, onima iz publike koji su to
eleli. Irina je pomislila na njihove nene lanke koji se krive na veoma visokim tiklama dok one
krue po publici poto se zavri program na sceni, ekajui ponude. Iznenada je osetila kako joj se
materica oajniki gri.
Te devojke su srena siroad, rekao je Andrej, okrenuvi glavu tako da je mogao da gleda
kroz prozor u svetla pustinjskog grada, koja su promicala iza okana.
To je bilo ono to je on mislio. Irina je bila jedna od tih devojaka i one su bile ona. Ponudio joj je
alternativne verzije nje same. Bila je to neka bolesna vrsta poklona.
Irina je pokuala rukom da umiri bol u stomaku. Postojalo je neto to je trebalo da kae
Andreju, svoj trojici, ali nije mogla jasno da uoblii ta bi to bilo. Gledala je u Elenu. Elena je mlitavo
leala u Vasilijevom krilu i spavala. Ili se bar pretvarala da spava. Bio je to pametan potez,
pretvarati se da spava u ovakvim trenucima. Neka vrsta dobrovoljnog odjavljivanja u looj situaciji,
to je znala svaka devojka iz agencije. Zatvoriti oi i ostaviti telo iza sebe, bez obzira na to ta e biti
s njim dok je um negde drugde, ne eleti znati ono to je bolje ne znati. Elena je takoe bila iz
agencije, kao i ove igraice.
Irina je bila Elena i ova je bila ona. Sve su bile srene, srena siroad.

45

utomobili. Irina je znala da je poslovni sastanak u zgradi, u kojoj je ekala Andreja da izae,
u vezi s automobilima. To je uspela da uje dok se on tog jutra dogovarao telefonom.
Redovi i redovi sjajnih automobila negde u skladitu. U skladitu koje poseduje Vasilij, a
koje Irina nikada nije videla. Zamislila je da stoji izmeu svih tih tihih i praznih automobila
beskrajno zaronjenih u mrak. To skladite u Irininoj mati nije imalo zidove, bili su to samo
luksuzni automobili tako gusto parkirani jedan do drugog da nijedan od njih nije mogao nikuda da
se odveze.
Hiljade automobila nestajalo je s ulica svake godine, ali automobili u Vasilijevom skladitu nisu
bili ti automobili. Ukradena vozila rastavljana su u delove. Delovi su onda skupljani i sastavljani
tako da se od njih napravi drugi automobil. Rekonstruisani automobili dobij ali su onda novi sloj
sjajne boje, i tek onda su stizali u Vasilijevo skladite. Iz Vasilijevog skladita utovarivani su na
brodove za prevoz kontejnera, da bi bili prodati negde daleko preko mora. Bio je to dobar i brz
biznis. Zapravo, bio je to toliko dobar biznis da je Andrej imao sastanke u centru grada, na istim
mestima na kojima su razgovarali i ljudi koji su svoje poslove obavljali na otvorenom, u legalnom
svetu.
Bilo je neeg u automobilima to je Irina volela: moete da ih rastavite na delove i onda te
delove upotrebite da napravite nove. Kada vas povuku u podzemlje, to ne predstavlja u tolikoj meri
kraj koliko novi poetak. Tako ljudi razmiljaju o venanjima - kao o novim poecima, zabavljala se
Irina razmiljanjem dok je gledala haljinu u staklenoj vitrini. Haljina nije bila u potpunosti bela.
Imala je krem gornji deo i bledozlatnu suknju koju trgovci zovu ampanj.
Hoe li da je proba?
Andrej je gledao u nju. Irina nije ula kada je doao i stao iza nje.
Kako je bilo na sastanku?, ignorisala je Irina Andrejevo pitanje.
Andrej je slegnuo ramenima. Zna i sama. Investitori umeju da budu naporni, ali sve u svemu,
bilo je dobro. Sve se kree. Dakle, eli li da proba tu haljinu ili ne?
Ne budi zloban, Andrej.
Zato bih bio zloban? Voleo bih da vidim kako izgleda u njoj, rekao je dok ju je vodio u
prodavnicu s opremom za venanja.
Prodavaica ih je sumnjiavo odmerila pogledom im su uli, i podigla je obrve kad ju je Andrej
zamolio da Irina proba venanicu iz izloga. Imate li zakazano?
Zato bi bilo potrebno da zakaemo? Ionako ovde nema nikoga.
Prodavaica je ve poela da se vrpolji u svom urednom kostimu dok je polako odmeravala
Irinu od glave do pete. Jeste li vi... u rodu?, upitala je Andreja.
Ja sam njen dragi ujak. Mislim da e ova haljina da zaseni itavu familiju kada budu doli iz
stare zemlje na venanje, zar ne?
Sedite onda, rekla je pokazujui na divan boje lavande. Odveu je u prostorije za
presvlaenje.
Ako mi dopustite, ja moram da poem s njom da bih je obukao. To je tradicija, znate, u mojoj
zemlji.
Da li je izmenio svoj engleski vie nego to to obino radi? Da li je u potpunosti preao na
akcenat? Njegov zahtev zbunio je prodavaicu i ona je na trenutak zastala. Bilo je oigledno da ga
procenjuje, da ih oboje procenjuje. Kroj Andrejevog odela jasno je stavljao do znanja da on moe
priutiti da kupi tu haljinu, tako da im je pokazala da podu za njom. Razdvojila je teke bele zavese i
uvela ih u jarko osvetljenu sobu s ogledalima umesto zidova, i s malom okruglom platformom za
mladu u sredini sobe. Prodavaica je gledala u Irinu, koja je oklevala plaei se da stane na nju.
Idite i donesite nam venanicu, naredio joj je Andrej. Ja u je svui.

46

Nita nije odgovorila, samo se okrenula i otila, putajui da zavesa padne iza nje. Andrej se
smejao. Jesi li videla kako me je pogledala? Umire da sazna iz koje to varvarske zemlje dolazim, u
kojoj je obiaj da ujaci oblae i svlae mlade pred venanje! Sve ovde moe da uradi, samo ako
kae da je to obiaj u tvojoj zemlji. Amerikanci se mnogo boje da ne uvrede ljude.
Ponudivi ruku Irini da bi je odveo do platforme nasred sobe, dodao je: Amerikanci na
izvesnom nivou, naravno. Odmakao se da je pogleda, a onda je seo na plianu stolicu u uglu sobe.
Gde god da je pogledala mogla je videti samo nervozan odraz sebe same, i nekako samo jednog
Andreja koji ih sve gleda.
Svuci se za svog ujkicu, rekao je, i njoj je srce poskoilo u grudima. Izula je sandale,
izmigoljila se iz farmerki i skinula majicu. Na neki nain bilo je alarmantno koliko je brzo stajala
pred njim samo u skupocenom donjem veu koji joj je Andrej kupio. Distanca izmeu odevene i
neodevene bila je tako mala. Dok se prodavaica vratila, Irina je sloila svoje stvari na stolicu pored
Andreja. U eninim rukama spakovana haljina delovala je veliko poput pravog tela.
Sreom, rekla je, naa mlada, ini mi se, nosi ba ovaj broj. Zakoraila je da ue u prostoriju
za probe, ali je Andrej ustao i uzeo torbu s haljinom od nje. Moete ii, hvala vam.
Veoma je komplikovana za oblaenje. Podsuknja je, znate...
Da, da, dobro sam upoznat s tim, verujte mi. Hvala vam. Andrej ju je lagano odgurnuo i
slubenica tad uputi Irini pogled koji je govorio: Ovde neto debelo nije u redu; ovo ne bi trebalo ovako da
izgleda. Kad je se otarasio, Andrej je spustio na zemlju veliku ukavu torbu i otvorio je. Kopao je po
njoj sve dok nije pronaao podsuknju postavljenu tilom, koja je dosezala do lanaka.
Da li si zaista dobro upoznat s venanicama? pitala je Irina zabavljajui se.
Ne, nisam, ali nije to visoka nauka. Vidi, samo otkopa ovu stvar ovde, ue u nju i povue
je gore, a onda je ponovo zakopa. Vraaj se na taj podijum.
Kad je konano uspela da je obue i zakopa, podsuknja joj je bila malo tesna. ak i pored
zatitnog sloja, Irina je mogla da oseti peckanje tila na nogama. Grebe me malo, rekla je, i izgleda
nekako mlitavo.
Pa, treba malo da se sredi. Andrej je kleknuo ispred njenih nogu i poeo da nameta
ispravljene nabore, sve dok suknja nije opet delovala paperjasto. Bilo je udno videti ga tu dole,
kako joj nameta odeu kao da joj je majka. Kada je zavrio, podsuknja joj se inila kao ogroman beli
oreol koji je progutao njen donji deo tela.
Izgledam kao puslica, rekla je.
Pa zar nije to ono to bi mlade i trebalo da budu? Vazduaste i slatke?, rekao je on dok je iz
torbe sa stvarima izvlaio suknju boje ampanjca. Podigni sad ruku.
Irina ga je posluala i zatvorila oi kada je osetila hladan materijal preko lica. Otvorila ih je
ponovo tek kada je osetila da je
Andrej privrstio pojas. Gomile zlatnog satena bile su tee nego to je oekivala. Platforma
gotovo da je u potpunosti nestala ispod ove udesne odee, a razvijeni lep zauzeo je skoro
polovinu sobe.
Kakva rasko, rekao je Andrej uzdiui. A sad gornji deo. Morae da skine grudnjak,
draga; inae e ti se videti trake na ramenima.
Zato se Irina zarumenela? Zar on nije i ranije viao njene gole dojke? A opet, imala je oseaj da
je gola vie i bezobraznije nego ikada ranije; koa joj je pucketala od naboja punog iekivanja dok
se gornji deo haljine sputao niz torzo. Bio je to korset s dekolteom u obliku srca i satenskim akar
motivom u obliku lista boje slonove kosti, sa zlatnim obrubom koji se slagao sa suknjom. Andrej je
dobro zategao sve trake, od ega je Irini zastao dah poto se materijal, kojim je bio obloen gornji
deo, vrsto stegao oko njenog tela. Oh, kako mi se svia taj uzdah, proaputao je, kao da brzi
pogled, koji joj je uputio u ogledalu zategavi joj je korset, nije bio dovoljan da joj da do znanja da je
istog asa poeleo da je pojebe. Hteo je da je jebe upravo tu u sobi za probu, da zadigne sve te
kamere i pufne ispod duge suknje i jebe je oslonjenu o hladno ogledalo na koje se oslanja
dlanovima.

47

Odvratan si, rekla je Irina. Ona ena e nas uti.

Bilo bi bolje da nam donese veo. Pitam se da li e moi da nam nabavi neki. Da li se moda
osea kao devica?
Haljina nije bela.
Mora da prui ruke i podigne sise, draga moja sestriino, tako da se lepo prelivaju preko
vrha.
Irina je uradila ono to je traio. Osetila je da su joj grudi teke i hladne u dodiru s vrelim
dlanovima. Trebalo bi da kupim ovu haljinu i oenim se tobom, rekao je Andrej. Da ti dam
pravo rumunsko prezime.
Devojka u ogledalu bila je Irina, ali ne u potpunosti. Bogata sveana bela haljina moe devojku
pretvoriti u mladu isto kao to novi auto moe biti sklopljen od nekoliko starih. Haljina ima snagu.
Irina je izgledala kao slika koju je videla jednom u istorijskoj knjizi. Jo jedna lepa ena u dugoj beloj
haljini bila je supruga rumunskog efa drave. Prvi put palo joj je na pamet da je i ta naslikana ena
ispod tog belog paperja imala telo.
Ti nee kupiti ovu haljinu, Andrej, tako da bi ti bilo bolje da je ne umrlja spermom, rekla je
Irina sa sarkazmom za koji se nadala da e je ovrsnuti.
Andrej je samo podrugljivo frknuo, smejui se dok je odvezivao trake. Nije joj rekao da uopte
nije vano ako umrlja haljinu spermom. Imao je dovoljno novca da je kupi i baci ako mu se prohte.
Nije morao da istie da je, bez obzira na ono to je Irina rekla, njeno telo bilo spremno za njega, da je
ona elela da je on pojebe, da je ona uvek elela da je on jebe, i nije bilo bitno to je korset bio suvie
vrsto stegnut i to joj se od toga vrtelo u glavi - ona je uvek pogubno, ponizno i kukavno elela da
je on jebe.
Ako se onesvesti, rekao je dahui joj u uho, otkaiu te.

48

Sapte

oje na slici su zasiene, skoro opipljive. Narandasti somot na elegantnim foteljama slae se s
tekim zavesama u pozadini. arav na stolu je jarkoplav. Crvena lenta preko grudi ukazuje
na ovekov rang, skupa sa zlatnim vojnim ordenjem i upletenim oznakama ina na kragni i
rukavima. O boku mu visi ceremonijalni ma. Nije jasno da li su nijanse na slici tamne, jer je takav
slikarev stil, ili je osvetljenje u sobi, u kojoj je Aleksandru Joan Kuza sedeo dok su ga portretisali,
bilo slabo, ili je tama na slici s vremenom nakupljena prljavtina. Kako bilo, ovde je jasno vidljivo
lice oveka koji je odavno mrtav. Deluje zgodno, s lepo oblikovanim jagodicama, proporcionalnim
nosom i uredno podianom bradom. Njegov pogled sa slike nije uperen pravo u vas, ve gleda
blago udesno, tako da se refleksno okrenete za sobom i bacite pogled preko ramena, prema onome
to on gleda.

Moda je taj pogled dodir melanholije. Ili mu je samo bilo dosadno: dugo je i zamorno sedeti
zarad portreta, posebno kada ima toliko stvari koje treba uraditi. Kada je Visoka porta dopustila
Vlakoj i Moldaviji da izaberu sopstvene poglavare, obe kneevine odabrale su Kuzu, dodelivi mu
zadatak da sprovede u delo ideju o novoj naciji - Rumuniji. Dodelivi mu zadatak da razbije
davljeniki stisak kojim je plemstvo guilo seljake; plemstvo kojem je i sam pripadao. On jeste bio
plemenitog roda, mada svoju krvnu vezu nije mogao da prati do bilo kog pravog vojvode. Njegovo
dugo i slavno naslee moda bi odgovaralo nekom kralju, ali on nije bio kralj, a to je moda i deo
uzroka njegove propasti. Nova nacija, roena zaslepljena bolom u ranim trenucima svog
samoosveivanja, trai oveka besprekornog porekla, oveka s mnotvom superlativa iza
prezimena, oveka koga mogu zvati vojvodom.
U etiri ujutro 22. februara 1866. provalili su u palatu. Naterali su ga da potpie svoju
abdikaciju. Ovo se desilo zato to je pokuao da uradi previe toga u suvie kratkom vremenu;
izazvao je konzervativni kontraudar. I sve se dogaa zbog jednog runog skandala s ljubavnicom.
Dogaa se jer istorija tako kae. Sledeeg dana dovoljno su ljubazni da ga isprate preko granice.
Uvee kralja iz Nemake, koji ne govori jezik nacije kojom treba da vlada, ali e zato dati sve od
sebe.
Kuza se nastanjuje u Francuskoj, u modernoj dravi po ijem je modelu hteo da uredi
Rumuniju, sa enom i dva nezakonita sina, koja je dobio s ljubavnicom, i sa samom ljubavnicom,
koja ima isto ime kao i njegova ena, ena koja nosi ime kao i skandalozna ljubavnica onoga koga e
nazvati kraljem plejbojem, koja nosi isto ime kao i ena koju je ostavio zbog nje, majka sledeeg
kralja, koja nosi ime kao i erka ovog sledeeg kralja, koji e biti poslednji ovek koga e Rumunija
ikada zvati vojvodom, koja ima isto ime kao ena diktatora koji e biti smaknut na dan roenja
Gospoda naeg 1989. godine. Ima toliko mnogo mrtvih Elena da ih je teko sve popamtiti.
To ime, Kuzinu enu, moete takoe videti kao portret ako elite. On je nedovren, predstavlja
tek skicu kasnijeg zvaninog portreta. Mastilo, olovka i malo razblaenog akvarela da bi se haljini
dala tekstura - ali sve je to daleko od pravih nijansi. Moete videti pokrete etkicom na utom
papiru, koji je na nekim mestima postao braon. Zbog svog obima i linija, haljina je na svoj nain
impresivna kao i vojna odeda njenog mua. Belo, boja koja odmah pokae i najmanji trag blata na
sebi. Metri i metri satena, s mnogim naborima, s izuzetno elegantnom ipkom i dekolteom koji
uokviruje gola ramena. Ispod haljine su nebrojene podsuknje, puno je i vrstih draa na korsetu, da
bi mogao da se oblikuje veliki oblik zvona koji izrasta iz tanunog struka. Bogat izokrenut cvet s
mnogo latica. Haljina je sigurno teka, svojim mnogim slojevima zastraujuom efikasnou uva
zarobljenu toplotu. Vetina je kretati se graciozno u tako udnoj napravi a ne dozvoliti da sve
izgleda kao ogromna smetnja, to zapravo i jeste. Poput svog mua, i ona je poloila jednu ruku na
sto. Njegovi prsti lee na dokumentima koji su sigurno od velikog znaaja za dobrobit drave. Njeni
49

prsti neno miluju neto to izgleda kao mala zatvorena kutija. Neke enske sitnice koje ne moemo
da vidimo.
Ona izgleda odlunije od mua, verovatno se vie navikla na mirnou i dosadu, ali njen pogled,
kao i njegov, ne posmatra vas direktno. Njene oi gledaju malo ulevo od posmatraa, tako da jo
jednom morate da se osvrnete da biste pogledali - ovoga puta preko drugog ramena. I dalje nita.
Da li je nosila tako udesnu haljinu i kada su upali da pokupe njenog mua, koji je provodio no sa
svojom ljubavnicom, i primoraju ga da potpie taj odvratni papir? Ne, verovatno je bila u spavaici.
I dalje u belom, ali ovog puta providnom i sa slobodnim padom. Nije shvatala ta se dogaa kada
su je opkolili u njenim odajama; dok je titila oi od svetlosti baklji, nije znala da e ve sledeeg
dana biti proterana i da nikada vie nee kroiti u palatu.
Prilikom zbacivanja s vlasti makar su im dozvolili da zadre sinove, dvojicu sinova. Kuzine
sinove, koje je rodila jedna Elena a podigla druga, koje je rodila ljubavnica a podizala supruga, koja
jo mnogo godina nee morati da gleda kako umiru. Dravni udar, tako su tada zvali ovaj nain
preuzimanja vlasti. Dva veka kasnije rei e da je to pu, kada poslednjeg oveka koga je Rumunija
zvala vojvodom bude zbacio diktator. Dok gledate oslikano lice supruge jednog od bivih efova
drave, diktator je mrtav. A poslednji vladar, poslednji ovek koga je Rumunija zvala vojvodom, i
dalje ivi u izgnanstvu, do dana dananjeg. I danas repliku velike bele haljine, koju na portretu nosi
Kuzina ena, moete videti u muzeju koji se nalazi u palati koju je sagradio uvezeni nemaki kralj,
gde je, inae, rezidencija dananjeg predsednika.

50

ila je jedna igra koju su deaci igrali s devojicama posle kole. Bolje reeno, bila je to igra
koju su deaci primenjivali na devojicama. Bilo je potpuno jednostavna. Deaci bi poeli da
jure devojice; devojice su morale da bee. Ponekad bi devojice pobegle. U veini sluajeva,
to im nije uspevalo. Kada bi deak sustigao devojicu, uhvatio bi je i sruio na zemlju. Onda bi je
pritisnuo i ruke joj vrsto postavio sa strane. Nagnuo bi joj se nad lice, praktino bi se dodirivali
nosevima, i pustio bi je da bira: poljubac ili smrt. Kada bi odabrala poljubac, to bi obino bio cmok u
obraz, a onda bi oba deteta porumenela, nasmejala se i otrala dalje. Ali ponekad je neki od starijih
deaka zahtevao i malo smelije poljupce, pa je devojicama ljubio usne ili vrat. Onda je bilo manje
kikotanja, a rumenilo je bilo jae. Takve prilike nisu bile este, i obino je sve to bilo tajno. Smatralo
se znakom loeg ukusa rei nekome za poljubac, to nije spreilo da se uokolo ire razne prie.
Ako bi devojka odabrala smrt, deak je slobodno mogao da je udari. Izvestan dentlmenski kod
nalagao je da to bude lagani udarac u rame ili podlakticu. Ako bi deak stegnutom pesnicom udario
devojicu u lice ili u stomak, bio bi osramoen. Ali kada bi se to i dogodilo, devojice bi retko kada
rekle, jer bi onda deo sramote padao i na njih. itava ova igra nije imala mnogo smisla i niko nije
bio ba siguran koja je njena svrha niti kako se moe pobediti u njoj. A opet, deca su je igrala. esto
bi deak jurio uvek istu devojicu. esto se dogaalo i da se devojica uvredi ako je niko ne juri. Bila
je to velika meavina uzburkanih oseanja, naznaka puberteta, poput sporih oblaka koji pokrivaju
nebo pre nego to pone pljusak.
Bio je jedan deak koji je stalno jurio Irinu. Nju je bilo veoma teko uhvatiti. Ako bi i uspeo da je
uhvati, dok bi je oborio i prikovao za zemlju, dah bi mu postao ubrzan i dubok. Jedva je uspevao da
izgovori pitanje: poljubac ili smrt? Bez izuzetka, Irina bi odabrala smrt, gledajui ga pravo u oi.
Zbog toga bi poludeo. Okrenuvi se u stranu, on bi je otvorenim dlanom blago udario po levom
ramenu, negde ispod kljune kosti. Onda bi ustali, otresli sa sebe prainu, pokupili svoje kolske
torbe i otili svako svojim putem, ne izgovorivi ni re. Irina je bila potpuno sigurna da mrzi ovog
deaka. Mrzela je njegov prasti nos i ispucale usne. Mrzela je to to on uporno bira da juri nju. Jo
vie je mrzela to ju je udarao kao mamina maza. Seala se druge devojice, koju je poelo da
nervira to to je neprestano bila na meti drugog deaka tokom ove igre. Jednog popodneva, kada je
on poeo da je juri, ona uopte nije beala. Umesto toga je skoila na njega i dobro ga udarila. Posle
toga ju je ostavio na miru.
Deak koji je jurio Irinu nije bio krupniji od nje. Naravno, da je uzvratila udarac, mogla je lako
da rei problem njegove naklonosti. Zato onda to nije uradila? Napad pacifizma. Potovanje
pravila igre koje nita nije moglo da uzdrma. Ili deo nje moda, koji je ipak voleo tog deaka. Ne.
Pre e biti da je u pitanju perverzna vrsta ljubaznosti. Bolje da izdri ove male i bezopasne napade
nego da bude neljubazna.
Onda se jednoga dana neto desilo s deakom. Mora da je odjednom ostao bez daha, umalo je
uspela da mu zamakne za ugao. Ali ovoga puta nije mogao da je pusti da mu pobege. Pruio je
ruku, mada nije bio siguran ka emu je prua, i uhvatio je itav pramen njene crne kose. Prsti su mu
se vrsto zatvorili; ona je odmah stala i jauknula. Pre nego to je ijedno od njih shvatilo ta se
dogaa, ona je bila na zemlji, a on iznad nje.
Jesi li ti lud?, rekla je ona, potpuno izbaena iz takta. Bolela ju je koa glave.
Poljubac ili smrt? pitao je deak zapovedniki, kao da je nije uo.
Deca su se besno gledala. Irina je osetila da se u njoj dogaa neto to nije mogla da shvati, a
bilo joj je jasno da to neto osea zbog toga to on osea neto, da ona lei ispod njega, bespomona,
odraavajui ga poput ogledala.
Poljubac, onda, ako je to ono to eli! proitala je, oiju skupljenih kao u make saterane u
oak.
Deak je gledao dole u nju, u bogate pletenice koje je povukao a koje su joj sada uokvirile lice na
ploniku, i iznenada se izgubio. Irina je bila izuzetno lepa i izuzetno zastraujua. eleo je da poloi

51

svoju ruku na njeno lice, da oseti crvenu boju njenih obraza, krv koja tee ispod njene koe. Da li mu
je ikada u ivotu bilo neprijatnije?
Podigao je ruku, udario je po licu i otrao. Nikada je vie nije jurio. Prestravila ga je mogunost
da mu se opet potini.
Do dana dananjeg, ak i kad je odrastao, deak se sea ovog dogaaja zapanjujue jasno. Kada
razmilja o tome, uvek se nasmeje, prisetivi se dejih nestaluka, a opet ga je zbog svega toga
sramota vie nego to bi trebalo. Irina se, sada kao ena, sea oseaja koji je imala kada ju je
deakova ruka zgrabila za kosu i povukla na zemlju tokom neke igre u kojoj su se jurili posle kole.
Sea se otrog bola i oka koji je usledio u tom trenutku. Ali ne sea se onoga to je bilo posle. Ne
sea se da ju je to to joj je naneo bol nateralo da mu se pokori. Ne sea se ni zvuka ni oseaja
njegovog amara. U svakom sluaju, poto je odrasla, vie nije razmiljala o tom deaku. Ne bi
mogla tano da se seti ni izgleda njegovog prastog nosa niti ispucalih usana koje je nekada toliko
mrzela. Ne sea se ak ni njegovog imena.

52

olela je donji ve, detalje na prozranoj tkanini. Volela je avove na arapama; malu dugmad
presvuenu svilom, kojom je privrivala arape za pojas; ipkasti obrub gaica, malu
crvenu rozetu to spaja korpe grudnjaka. Lagano skidanje svega toga, poput ceremonije.
Volela je kontrast izmeu tog velianstvenog enstvenog kostima i naina na koji ga nosi - i
trenutka kada ga se rei - otkrivajui da je ono to poinje da osea zaista njeno pravo ja. Ili barem
njeno srenije ja: osloboenu enstvenost, otvorenu, blagosloveno lienu razmiljanja. Kao da ta
predstava priziva ono to je stvarno. Kao da je samo prisustvo ipke ostavlja nepokrivenu i drhtavu,
u potpunosti predam naruju oveka koji je dri. Kao da je on arobnjak, a ona njegova nimfa. Kada
je o tome razmiljala u nekim oputenijim trenucima, itav taj proces bio je zapravo zastraujui.
Postajati ena, ona u koju moe da se prodre. Imala je oseaj da on moe duboko da je povredi, ali
nije mogla da sprei sebe da udi za tim.
On bi joj rekao: Budi meka za mene, i akcenat bi mu se potpuno izgubio usled apata. Ona bi
odgovorila: Biu tako meka da nee znati gde se zavravam ja, a gde poinje ti, kao da izgovara
bajalicu ili molitvu. Bio je toliko drugaiji kada je vodio ljubav s njom, tako prisutan i lien ironije.
Verovatno su upravo ti trenuci bili ono zbog ega je ostala. Ali ne, ona ga je elela u sebi u svim
njegovim raspoloenjima. Njegova surovost bila joj je neophodna jednako kao i njegova ljubav. On
se osveivao u njenoj obnaenosti tako potpuno da to jednostavno nikako nije moglo da izae na
dobro.

53

ndrej se jo nije vratio? pitao je Drago, ne trudei se ni zdravo da kae pre toga. Irina je tek
malo vie otvorila vrata kada je videla ko je. Jo nije. Mislim da e se uskoro vratiti.

Trebalo bi da ga pozove unutra, da mu ponudi da sedne i donese mu neko pie dok bude
ekao. Trebalo bi da mu dopusti da se skloni s te vruine, ue u hladnu klimatizovanu prostoriju i
odvede ga do kaua u dnevnoj sobi, gde bi mogao da sedne. Dva prva dugmeta na koulji bila su
mu otkopana i izgledala su kao da su uvela na njegovom telu, rukavi su mu bili zavrnuti do lakata,
pokazujui tamne podlaktice, koje je drao iza lea. Nosio je mali zlatni lani, koji se jasno video
ispod rairene kragne. Irina je prvi put razabrala da je to medalja Svetog Kristofera.
Puno sree putnicima, rekla je donekle glupo. On je ovu njenu opservaciju shvatio kao poziv
da slobodno stupi unutra. Kada je uao, zatvorila je vrata za njim, okrenuvi automatski klju u
bravi. Jedno konano klik. Da li uvek to radi?, upitao je.
ta?
Zakljuava vrata kada si ovde. Zakljuava se unutra.
Da.
On je proao pored nje i svom teinom seo na crnu konu sofu. Oseao se kao kod kue pa je
uzeo jedan od utih jastuia i podmetnuo ga iza lea da bi mu bilo udobnije. Gledao je u Irinu koja
je stajala iznad njega.
Pie? pitala ga je.
Da Andrej nema moda ljivovicu?
Nema.
Nema, on nije nostalgian kada je domovina u pitanju, ne taj momak. Onda votku. S ledom.
Dok mu je prinosila pie, hladna oroena aa kliznula je iz njenog inae labavog stiska. Drago
ju je brzo uhvatio; led u ai je zazveao. Nije se prosula ni kap. Irina je pomislila da je nakratko
osetila njegovu vrelu ruku na svojoj. Bilo je neeg elektrinog u tom kontaktu, kratak udar struje.
Donela si samo jednu au, rekao je. Zar ti nee da pije sa mnom?
Irina je zavrtela glavom.
teta.
On je dobro potegao iz ae, namignuvi lagano dok ju je sputao na sto. Irina se spremala da
sedne na udaljeni ugao kaua, s druge strane, kada je Drago rekao tapui mesto na sofi pored
sebe: Hajde, Irina, sedi sa mnom.
Ona se povinovala po automatizmu. Kada su im se kolena dotakla, on se nije odmakao. Irina se
spremala da se pomeri tako da vie ne budu u kontaktu, ali neka radoznalost nije joj dopustila da to
uini. Neto u njoj elelo je da zna koliko bi dugo on mogao da sedi tako dok se lagano dodiruju a
jedina prepreka meu njima je grubo laneno platno njegovih pantalona. Koliko vremena e proi
pre nego to se on odmakne? Koliko vremena e proi pre nego to on to shvati?
Njegove tamne oi zagledale su se u nju, to ju je nateralo da oseti koliko je tanka njena kratka
letnja haljina. Bila je vrlo svesna ta fluidna plava svila pokriva, a ta ne.
To je nova haljina, zar ne? pitao je.
Jeste.
Istina, nema puno toga da radi osim da ide i kupuje haljine.
Povukla je nogu od toplote koja se irila od njega i poloila je na kau. Tu je i moj fakultet,
rekla je.
Da, to. To je istorija, koliko sam shvatio, zar ne, da si ti odbila da studira?
Tako je.

54

Nije prestao da je odmerava, a to je namerno radio polako, kao da pokuava da dokui kako se
svi njeni delovi tela uklapaju jedan s drugim. Bio je pomalo zdepast, ali nije izgledao loe. Bilo je
nekog drskog kvaliteta u njegovom telu, koje je zbog toga zrailo energijom, a sve je bilo uveano
potencijalnom tetom koju je mogao da napravi njegov direktni crni pogled. Izgledao je kao ovek
koji sa sobom nosi skriveni pitolj. ene su uopteno volele ovo kod njega.
Znai, dobro se slae s Vasilijevom enicom?
Interesantna je. Dopada mi se.
Koliko ona uopte zna engleski?
Vie nego to misli.
Sada sam ja jedini bez male damice, smekao se Drago. Oseam se donekle usamljeno...
Dragoe, prekinula ga je Irina.
Molim?
Nije ba znala kuda je krenula kada je tako izgovorila njegovo ime. Rekla je to opominjuim
tonom, kao da pokuava da utekne s nekog opasnog mesta, ali to nije dalo rezultate. I eto njih. Bio je
to udan oseaj, ta potpuna svesnost svakog centimetra njene gole koe, apata koji osea kada joj
haljina dodiruje grudi, svojih malih lea. Obino je odeu oseala na sebi samo u odnosu na
Andreja. Oblaila se jedino da bi je Andrej svlaio. Kada je birala novu garderobu u prodavnici,
neizostavno je pomiljala na njegove zlatnosmee ruke, koje e tu istu garderobu strgnuti s nje. Ali
sada je ovde bio drugi ovek, koji kao da je pokuavao da se nekako podvue pod njenu odeu.
Da li ti je Andrej rekao?, pitao je Drago, dok su mu se usne izvijale u blagi osmeh.
Da li mi je rekao ta? upitala je Irina suvo, jasno dajui do znanja da se nije upecala na pitanje.
On je takav dentlmen; potedeo je tvoje nene ui, oigledno. Nije ti rekao.
Uzeo je jo jedan gutljaj iz ae s votkom dok je ona ekala da objasni ta je eleo da kae. Nije
htela da mu priuti to zadovoljstvo i pita ga jo jednom. Drago je vratio au na sto, pustivi je da
zazvei. Pre neko vee malo sam se napio, rekao je. Zna, ponovo smo razgovarali o enama.
Vasilij nam ne bi nita rekao o svom svadbenom blaenstvu - on je uvek tako zatvoren kad su
uivanja u pitanju, takav je ovek. Andrej mi je rekao da prestanem da ga gnjavim, a ja sam mu
ponudio deset hiljada dolara da te jebem.
Irina je duboko udahnula, kao da ju je neko ubo iglom. Nita nije rekla, samo joj se lice jako
zarumenelo.
ao mi je, rekao je Drago, to je poprilino malo za tako finu stvar kao to si ti. Mora da
shvati, to je zaista niska cena meu prijateljima.
Uopte nije zvuao glupo i neuverljivo. Da li ju je provocirao? To mu je bilo zajedniko s
Andrejom, ta sposobnost da ljude zbuni, da ne znaju da li se ali ili ne. Po tom pitanju bio je i gori
od Andreja.
Ne eli da zna ta je odgovorio?
Odvratan si.
Drago se iroko nasmejao, a onda je liznuo usnu. Gledao je zamiljeno prema ulaznim vratima
i rekao strpljivo, kao neko ko inteligentnom auditorijumu iznosi oigledan argument: Draga moja,
mogao bih te nauiti nekim prvorazrednim trikovima koje bi mogla da primeni na svom oveku.
Jasno mi je da bi bila sjajan ak.
Nije je dodirnuo, nije ak ni glavu okrenuo da je pogleda. ta bi bilo da ga je oamarila? Kako bi
se onda oseala?
Ne svia mi se. Ova ala. Uopte mi se ne svia, rekla je tiho, pokuavajui da zvui vie
ljutito nego uplaeno.
Na njegovim usnama zadrao se ostatak osmeha. Samo daj Andreju do znanja, draga moja,
kada se povede ovo pitanje, da je sve bila ala. Siguran sam da e me pitati da li sam imao nameru
da ispadnem smean.

55

Poriv da ga udari preko tog ljigavog lica bio je jai od bilo ega to je ikada ranije osetila. Ali ta
ako se to njemu dopadne? Mogao je biti od one vrste ljudi koji bilo kakvo izraavanje strasti
shvataju kao poziv. On je bio u stanju da joj uzvrati, da je zakuca za kau i odmah je pojebe,
zadignuvi joj samo suknju iznad dupeta. Ne bi se muio ni gaice da joj skine, samo bi ih gurnuo u
stranu pre nego to bi uao u nju. Toliko ga je mrzela.
Njih dvoje buljili su jedno u drugo s udnim besom u oima kada se zauo Andrejev klju u
bravi. Gotovo kao da je doivela razoaranje kada se sve rasprilo, kao da je neko naglo iskljuio
tajmer na bombi koja e svakog asa eksplodirati. ta bi se dogodilo da je ostala nasamo s Dragoem
jo minut?

56

ada su se Irina i Elena vratile u hotelski apartman u vreme koje im je bilo reeno, sutradan
po podne nakon to su gledale seks-ou u podrumu, gosti koji su bili na prijemu ve su
otili. Crnkinja u plavoj haljini s belom keceljom raspremala je i odnosila srebrne
posluavnike na kojima je ostao jo po koji kanape, i ae u kojima se led topio u ostacima votke.

Elena, dopusti mi da te nauim neto o Americi, naalio se Drago. Vidi ovo? Originalna
obojena spremaica. Primerak najvanije robe ove divne zemlje.
Niko se nije smejao, a ena je otila za svojim poslom kao da nita nije ula. Vasilij je pogledao u
svoju novu enu, i ona mu je odmah prila. On ju je uveo u sobu poloivi joj ruku na guzu i
zatvorivi tiho vrata za njima. Drago i Andrej su se pogledali i Andrej je onda bez rei uveo Irinu u
sobu u apartmanu.
Na prekrivau kreveta s baldahinom leala je knjiica boje trule vinje i plastina kartica pored
nje. Ovo je za tebe, rekao je Andrej, pokazujui na njih formalno, kao da su neprocenjivi dragulji.
Irina je uzela knjiicu. Bila je ukraena zlatnim slovima i imala je na sebi orla koji nosi ma i ezlo, s
krstom u kljunu. Orao je imao tit u predelu stomaka, a na tom titu bila su jo dva orla, neto to je
izgledalo kao glava bika, lav i par nekih riba. Delfini. Na vrhu je pisalo UNIUNEA EUROPEANA.
Na dnu ROMANIA, a onda znatno manjim slovima PASAPORT. Irina je otvorila ovu potpuno
neoekivanu stvaricu i na prvoj stranici videla sebe. Svoju fotografiju. Precizan opis visine i boje
oiju, ali falsifikovan datum roenja. Prazna linija za potpis. Nepoznato ime.
ta je ovo? Ko je ova Vasilika Andresku?, pitala je Irina.
Ona je ti, ako je eli.
To je bio zaista najudniji poklon koji je ikada dobila. Odjednom ju je obuzela jeza.
I emu - emu slui ova osoba?, pitala je u vezi s ovim udnim pasoem.
Ona je dobro mesto za uvanje novca. Mesto kroz koje protie novac, objasnio je Andrej. A
za takvo mesto potrebno nam je telo.
Daje mi paso i broj rauna u banci devojke koja ne postoji. Da bi mogao da pere pare.
Andreja kao da je acnula ova njena primedba. Ne svia ti se?, rekao je alosno.
Novi identitet napravie od nje mnogo vie od devojke koja se drui s kriminalcima. Pretvorie
je u jednog od njih. I problem nije bio u tome da li se to njoj nije svialo, ve to joj je sve to delovalo
izuzetno privlano. Novo ime imalo je izgled divne nove haljine. Imalo je prekrasne nabore koji su
njenoj pojavi davali privlanost. Obeavalo je da e moda biti viena nekim novim oima na
potpuno nov nain.
Retko kada e se od tebe traiti da neto uradi ili da se negde pokae, rekao je Andrej
pomirljivo.
Irina je uzela plastinu bankovnu karticu. Koliko ovde ima para?
Poprilina suma. Ali mora da shvati da ti taj novac nije na raspolaganju. Ako bude uradila
neto to nije u skladu s nareenjima, moglo bi da se dogodi neto veoma loe.
Irina je na nekoliko sekundi prestala da die. Zar bi me povredio?, pitala je.
Ne, ne bih te nikad povredio, draga, ali ne bih mogao da te sauvam od toga da te drugi
povrede.
ija je to ideja bila? Da li je i Eleni u drugoj sobi takoe ponuena alternativna verzija sebe?
Irina je ponovo prelistala paso. Ovo je veoma dobar falsifikat, primetila je.
Zato to to uopte nije falsifikat, uzvratio je Andrej. Mi poznajemo ljude. Ovo je pravi paso.
to se Rumunije tie, Vasilika Andresku zaista postoji.
Dakle, ena koje nema, a koja ima Irinino lice, bila je rumunska graanka. Tu su bile njene plave
oi, njena bleda koa, zastor njene talasaste crne kose. Bio je tu i njen blago zaueni izraz lica bez
osmeha. Irina nije mogla da se seti ni kada je ova fotografija napravljena. Savreno prazna i siva

57

pozadina nimalo joj nije pomogla u tome. Moda bi mogla da sastrue sa sebe prozraan film svog
ivota i da ispod toga pronae drugi, ivot Vasilike Andresku. Vasilike Andresku, svetskog
putnika. ene koja je imala mnogo para i dovoljno godina da srne da ih troi. S takvim raunom u
banci teko da bi je porodica odbacila. Ona nije bila siroe poput Irine.
Ne mogu da verujem da to trai od mene, rekla je Irina.
Gledaj, moe da bude devojka iz stare domovine. Andrejev dodir bio je vreo na njenoj
hladnoj ruci dok joj je aputao na uho, glasom nalik na nenost. Vidi, draga. Pravo rumunsko
ime.
Umalo se nije nasmejala i pitala ga kada je on to postao tako patriotski raspoloen, kada je
Drago uao u sobu i stavio veliki crni kofer na krevet na kom su oni sedeli. Nain na koji je kofer
utonuo u nametenu posteljinu govorio je da je veoma teak. Irina je instinktivno krenula rukom da
dodirne skupocenu kou. Skoro da je istog asa odluila da otvori kofer i vidi ta je unutra. Ali ta
se dogodilo? Nije htela da se uprlja saznanjem o sadrini kofera.
I ta kae mlada dama? pitao je Drago Andreja. Da li se slae s naim zahtevom?
Dva mukarca pogledala su u Irinu, koja im je uzvratila pogled ne otvarajui usta.
Dama ne kae nita, odgovorio je Andrej.
Dobro je, rekao je Drago, budui da svi znaju da kada dama nita ne kae, to znai da.
Uzeo je u ruke njen novi paso i prelistao ga, kao da pregleda pare nametaja ne bi li video da li je
dobro napravljen. Ha! nasmejao se, Vasilika Andresku dobila je ime po svoja dva oca. Veoma
pametno.

58

rina danas nikako da doe na nulu. Posle zatvaranja banke broji i prebrojava sav ke u blagajni,
ali uvek se ispostavi da ima pedeset dolara vie. Svoenje bilansa na kraju dana obino je
zadatak koji joj donosi neko neodreeno zadovoljstvo, kad se sve one kolone brojeva na kraju
sloe u savreno 0,00. No danas nema sree; danas ima samo optuujuih +50,00. Bar je okrugli broj.
Mnogo je gore kada se radi o nekom potpuno neobjanjivom iznosu poput 13,56 dolara ili samo
osam centi. S ovom jasnom razlikom moda e i uspeti da otkrije ta se zaista dogodilo. Zna da je
malo verovatno da je neku stranku uskratila za njenih pedeset dolara. To bi odmah prouzrokovalo
gomilu albi i ona bi to odmah ispravila. Verovatno je pogreila u kucanju kada je unosila iznos,
moda je negde trojku zamenila osmicom. To je greka koja moe da se pronae.

Obino kada se desi ovako neto, ona mora da pozove nadreenog menadera. Menader onda
jo jednom prebroji sav ke. Onda i on i ona, to jest blagajnik koji ima viak ili manjak, prolaze kroz
sve transakcije koje su napravljene u toku dana, gledajui gde se taj viak ili manjak potkrao. esto
se dogaa da greku pronau upravo tokom ovog eljanja; onda pogrean zapis zamene
ispravnim. Ali ponekad to ne uspeva i onda ona mora da ispuni poseban dokument o
nebalansiranom raunu, koji se onda pretvara u zabeleku u crnoj hronici njene radne istorije u
banci.
Meutim, ono to Irinu danas brine mnogo vie od zabeleke u crnoj hronici jeste vreme. Ona
eli da ide kui. Dalje sedenje na ovom istom mestu, pretraga po papirima i buljenje u monitor sa
efom znai da e iscrpljenost koju osea na kraju radnog dana prerasti u nepodnoljivo teak teret.
Postoji jo jedno reenje, naravno, koje ona jo nije odluila da sprovede, zato to pokuava da odri
u ivotu predstavu o sebi kao pristojnoj i potenoj osobi. Jednostavno je mogla da uzme tih pedeset
dolara.
Naravno, kada bi tako neto uradila, to bi se sigurno pojavilo u njenom mesenom finansijskom
izvetaju, i to kao manjak, kada centralna obrada podataka zavri sa svim njenim transakcijama i
ispravi greke. Ali to je samo papir koji mora da potpie na kraju meseca, moda uz lagano izvijenu
obrvu ili neki namorasti komentar svog efa. Nita strano. Ni za ta je ne bi optuili. Nebo se ne bi
otvorilo, i grom ne bi udario u nju. Sve bi se nastavilo i ilo kao i ranije. Nisi otkriven. Sve je to samo
gomila niega.
Bie pedeset dolara u minusu. Ali koga je briga? Ona je u crvenoj zoni itavog ivota.
Irinina vera odjednom se lomi. Pomisao na to kako vreme protie dok ef broji sav ke iz njene
blagajne, kako se njegovo debelo telo pribija uz nju dok kopa po njenom kompjuteru - to je suvie.
Ona duboko uzdie.
Zna da ne moe samo da uzme pedeset dolara i stavi ih u dep. U banci se sve snima
sigurnosnim kamerama. Morae da bude veta i diskretna, ali ume ona to. Uzima brzo jedan od
rauna s police da poklopi kasu koju je izvukla iz blagajne, njime kupi pedeseticu i stavlja u dep,
odakle vadi klju i zakljuava kasu. Izvodi ovo s istim izrazom lica kao i uvek kada zavrava radni
dan - samo to ovoga puta nije odsutna, kraa je ini potpuno prisutnom u sadanjem trenutku.
Kada neko radi neto loe, onda sve postaje fascinantno - teina kase koju nosi, zveket ogromnih
kljueva sefa, ak i mirno lice njenog efa. ak i njegovo uobiajeno Vidimo se sutra deluje nekako
kobno. Njoj je dobro poznato ovako stanje. Zna da e joj, kada stigne kui i razvije pedeseticu iz
uarenog depa, Julisiz S. Grant uputiti sauesniki pogled s novanice. Mrzi to to zna i to joj se
svia to oseanje. Mrzi to to jedva eka da izvadi novac iz depa i dobro pogleda u ono to je
ukrala.
Irina ovih dana puno broji. To radi takvom brzinom, gotovo jednako brzo kao i maina, da ju je
uprava premestila na blagajnu koja radi s firmama i ostalim pravnim licima. Prima ogromne
depozite kea od lokalnih firmi i sve to mora runo da prebroji. To je daleko tei i naporniji posao
nego to je rad na blagajni s fizikim licima, a za njega ne dobija vie novca. Ali i to je dobro. Tako

59

upoznaje lokalne trgovce. Na primer, ovek koji dri lokalnu prodavnicu hrane za ptice, tu u blizini,
uvek flertuje s njom. Ponekad, kad je red suvie dug, on ui tu sa svojom torbom punom kea dok
eka na nju, sanjalaki naginjui glavu, pri emu izgleda kao papagaj spreman za parenje. Tu je i
debela gospoa iz poslastiarnice, koja smatra da u svakoj konverzaciji treba da pomene svoju
debljinu tako da moe uvek da plasira svoju omiljenu mudrost: Nikada ne veruj mravom poslastiaru.
A tu su i ljudi iz crkve, koji govore tiho i ljubazno i uvek donose najvie kea.
Irinu su danas potpuno zatrpali ljudi iz crkve: previe depozita, previe kea u malim
banknotama preplavilo je blagajnu.
Donju fioku vie ne moe ni da zatvori. itava kasa je prepuna novca. Dok Ejmi prolazi kraj nje,
Irina je hvata za ruku i u panici kae: Moram hitno da premestim deo para u glavni sef. Odmah.
O, koje sranje! Vidi ti to. Koliko tu para ima?
Verovatno pedesetak somova.
O, jebote! Ma da, odmah zatvori alter. Ja u uzeti dokumenta za sef.
Irina stavlja na pult natpis MOLIMO VAS, PREITE NA DRUGI ALTER i bez mnogo
razmiljanja uzima etrdeset hiljada dolara kea iz blagajne. Ne moe sve te pare da dri u naruju,
tako da na putu do velikog sefa Ejmi mora nekoliko puta da skuplja paketie novca koji joj ispadaju
iz ruku. Tupi zvuk kea koji pada na pod naterao je nekoliko stranaka u redu da podignu glave.
Dve bankarske slubenice upadaju u glavni sef i tu odmah istovaruju novac koji se preliva.
Isuse!, kae Ejmi dok poinje da slae paketie kea na police. Za koliko jebenih crkava ovi
crkvenjaci vode knjigovodstvo? Religija je odlian posao.
Prolog vikenda bio je Uskrs.
Mora da su pare skupljali u kutijama za priloge, jer na tanjire i posluavnike ne moe stati
ovoliko. Nego, zna u kom biznisu takoe ima ovoliko kea, i to isto u malim novanicama?
Ne znam. Reci mi.
Striptiz klubovi!
Irina nije mogla da izdri a da se ne nasmeje, a onda upita Ejmi da li je ikada radila u nekoj
filijali blizu takvog kluba.
Nisam. Mislim, samo kaem. Mislim, moe li da zamisli sve one silne dolare zakaene za
tange? Nikada ne zna gde su te pare bile.
A ta je s nama? I mi moramo da baratamo tim novanicama.
Veinom. Sranje - vie neu moi da brojim male banknote a da ih ne zamiljam u dupetu neke
devojke.
Irina se smeje i na samu pomisao da mnoge od tih novanica, koje su skupljene u kutijama za
priloge, esto zavre i zadenute za gaice igraica. Sama gotovina izgleda potpuno bezazleno dok
prolazi kroz mainu za brojanje para, to su samo papiri koje uopte nije briga ta rade s njima. Ako
su novanice nove, svee odtampane u Federalnim rezervama, paketii su vrsti i toliko sabijeni da
prosto eksplodiraju kada ih otvorite, i onda se raspu po kasi. Njih ete mukotrpno brojati runo. Svi
blagajnici bore se protiv te neminovnosti. Obino takav novac izguvaju to jae mogu, kako bi
nekako uspeli da ga prebroje. itave paketie bace svom snagom o zid ne bi li ih tako smekali. to
su banknote vee, to ih blagajnik jae treska, vie guva: za velike banknote izuzetno je vano da se
ne lepe, da sluajno ne bi promakla koja i zavrila kod muterije. Nove novanice su toliko otre i
vrste da i dlanove poseku dok ih broje. Blagajnici mrze nove novanice, iako su istije. Oni vole one
meke, stare, koje vie lie na krpe nego na papir. Bilo da su iz gaica ili ne, stare novanice su bolje;
one prolaze kroz aparate za brojanje novca uz laki i niim poremeeni um.
Ejmi, pita Irina dok se bori s keom, jesu li te ikada opljakali?
Nisu, ali radila sam s jednim momkom koji je prisustvovao pljaki. Kada su pljakai uli
maui pitoljima, on je u ruci drao torbu s nonim depozitom. Dok nisu gledali u njega, on je
spustio torbu u aht za ubre, tako da nisu mogli da dou do nje. Pohvaljen je zato to je banci
sauvao gomilu para. Mislim da su mu dali neke karte za fudbalsku utakmicu ili tako neto.

60

Ali ta bi bilo da je pogoen?

Misli da znam? Koji je to luak. Kao da bih ja rizikovala ivot zbog neijih tuih para. Kako
da ne. Ejmi je uzela nekoliko paketia i sklonila ih. U redu, ovo su jedinice. Daj mi sada petice.
Irina zastaje pre nego to joj prosledi petice. Da li je moda rekao kako se oseao dok su drali
pitolj uperen u njega?, pita.
Jeste, odgovara Ejmi. Kae da je mislio da sve to nije stvarno.
Irina umalo da kae kako se i ona isto tako oseala, ali ipak ne govori. Ovo je bilo blizu, uplaila
se. Na ovaj nain, gotovo podsvesno, govorila je o Andreju. On je i dalje negde blizu povrine. U
tom trenutku, od svih ljudi na ovom svetu ona najvie zavidi Eleni. Elena je nekada imala dugu,
gustu i predivnu kosu. A onda se jednoga dana umorila od te kose, oiala se i kosa joj nikada nije
nedostajala. I Irina je nekada imala dugu kosu, takoe, ali vei deo te duge kose je opao. Ona se
pravila da to ne vidi sve dok joj kosa nije izgledala tako tanko i proreeno da je morala da je skrati. I
dalje joj nedostaje sva ta kosa koju je izgubila. Naravno, to je glupo od nje, ta udnja za stvarima
koje su odavno prole. Mrzi to, ali ne moe protiv toga.
Ovih dana Irina mnogo broji. Radi to s takvom brzinom, tano poput maine, da joj kasnije u
toku dana, skoro neposredno pred zatvaranje, jedna od stranaka trai da ponovo prebroji novac, ali
ovog puta sporije. Dvadeset. etrdeset. ezdeset. Osamdeset. Sto. Odbrojava svakih sto dolara
slaui na gomilicu po pet dvadesetica ukrtajui takvu gomilicu s onom ispod u kojoj je takoe pet
dvadesetica. Onda skupi sav novac i od njega napravi jedan sveanj koji prua oveku ispred
altera. Stranka okleva pre nego to uzme novac, kao da nekako sumnja u nju. Irina se zlobno smei
gledajui pravo u te sumnjiave oi.
Razmilja o malom kljuu, koji je spakovala skupa sa svojim stvarima koje je ponela kada je
napustila Andreja. Treba li uopte da nosi klju sa sobom? Da li je trebalo da ga stavi na veliku alku
s ostalim kljuevima iz banke? Hoe li se, koristei ovaj klju, vratiti u prolost, ili e je to na neki
nain pogurati u budunost?
Klju je tako mali i diskretan, mala zlatna prisutnost s plitko ugraviranim brojem: 21012.
Palindrom.
Da. Nosie klju sa sobom. Bar dok ne bude odluila da li je otvaranje sefa dobra ideja ili nije.
Bez obzira na to da li je to korak unazad ili unapred.
Ponekad zakopane stvari moraju ili da se otkopaju ili da budu ostavljene zauvek na miru.
U meuvremenu, ovek koji je upravo otiao s Irininog altera s dva puta prebrojanim svenjem
dvadesetica, odlazi nosei sa sobom njenu poruku. Na kraju, moda e stii do vas. Konano, on e
potroiti pare.
Jutros je Irina na jednoj od dvadesetica, koje mu je dala brzim pokretom ruke, napisala preko
lica Endrua Deksona:
Nikada nisi postojao.
Vetako osvetljenje. Tihi amor ljudskih glasova, neprestano raspravljanje o novcu i njegovom
kretanju. Lepranje papira. Lea koja bole od celodnevnog stajanja. Miii to pamte dosadne
poslove koje obavlja potpuno odsutnog uma: pozdravljanje i dobrodolica stranki koja prilazi;
prihvatanje papira; izvravanje transakcije automatskim plesom prstiju, rasipanje brojeva po ekranu
tako da deluju nekontrolisano, a u stvari nisu; brojanje gotovine ako u transakciji uopte ima
gotovine; cepanje trake s raunom iz maine uvek istim pokretom ake, iz zgloba, i pruanje istog
tog rauna muteriji. Hvala vam. Dovienja. Otri zupci u prorezu maine ostavljaju reckave
tragove na tankom papiru poput savreno sitnih zuba. Na obuci za posao u banci reeno joj je da
treba da kae: Hvala vam. Prijatno. Iz nekog razloga ta re prijatno nikako joj ne odgovara pa je uvek
zameni s dovienja. Zvui manje usiljeno, nekako iskrenije - ak i prema strankama kojima to
dovienja znai jebi se.
Pozdravna poruka, koju izgovara kada podie telefonsku slualicu, takoe je propisana. Ima
izvestan ritam koji se uvek pretvara u pesmicu. Ali u poslednje vreme njen vragolasti duh uspeva
61

nekako da joj zatalasa slogove u ustima. Ponekad, kada niko od pretpostavljenih nije u blizini da je
uje, Irina s radou u glasu, i to prema instrukcijama, kae: Hvala vam to ste nazvali Usranu
banku. Ja sam Irina. Kako mogu da vam pomognem? Dosad nijedno uho nije registrovalo ovu
njenu improvizaciju.
Nastala je pauza u priticanju reke stranaka. Irina odsutno prelazi prstima preko ivice kragne
svoje radne bluze. Razmilja o avovima koji su tu. Razmilja o avovima koji su svuda. Svuda po
njoj, sve do donjeg vea. Razmilja o rukama koje su napravile te avove. O podsvesnim seanjima
upisanim u muskulaturu tih ruku, zadatku koji znaju napamet. Vetakom osvetljenju. amoru u
pozadini, neprestanom glasnom kuckanja ivaih maina. Kuckanju koje ubacuje ruke u neku vrstu
ritmikog transa. Ponekad bi jedino iscrpljenost i bolni zglobovi usled neprestano ponavljanih
pokreta govorili da su te ruke radile ceo dan. Sati su bili progutani. Vreme pokrenuto pa
preskoeno. Usporilo je, prolazilo, a onda nestalo u polomljenim deliima.
eni s tim rukama svialo se to su sve druge ruke u fabrici pripadale enama poput nje, ak i
ruke njene efice. Mukarci se vie i ne trude oko ena u tim godinama. Ruke su imale prilino
zgodnu kotanu strukturu, ali meso na njima bilo je istroeno gotovo u potpunosti. Tu su bile vene i
brazde, upozoravajui znakovi slabljenja. Ima neke sigurnosti u starenju, u tome to vas vie niko ne
gleda. Ta sigurnost ogleda se u tome to moe spustiti pogled na ta god elite a da se to ne tumai
odmah kao poziv mukarcu da krene u lov.
Pomalo gruba tkanina lako je prolazila izmeu prstiju spretnih i iskusnih ruku, ruku koje su
ovaj kostim napravile ve toliko puta da su to mogle da rade bez uputstava iz mozga, ak i bez
oiju. Ovaj kostim mogao je biti ba onaj koji je Irina kupila na rasprodaji u nekoj velikoj radnji bez
prozora. Mogao bi to biti kostim za koji je Irina mislila da e izgledati odgovarajue bankarski za
njen novi niiji posao u novom nigdesvetu. ta kae etiketa, gde je kostim napravljen? Morae da ga
skine da bi proverila.
Onda se jednoga dana pojavio ovek i hodao po fabrici. Ruke se nisu seale da su ule da e
neko zameniti enu koja ih je nadgledala kako iju, pa ipak, mukarac je sad bio tu. Mlai od ene
koja poseduje ruke, ali ne i premlad. Pramenovi proreene kose navrh glave, tragovi znoja u obliku
polumeseca ispod pazuha. Njegovo prisustvo teralo je ruke da nervozno poskakuju, iteim
dahom pored vrata ene koja ima ruke. Oslovio je enu s rukama po identifikacionom broju, ne po
imenu. Naravno da zna kako se zove; samo se poigrava s njom. Njene oi pogledale su u namrteno
samozadovoljno lice, dok joj je ogroman umor klizio preko ruku. Kako bi bilo lepo da ovaj ovek
nije tu.
Nagnuo se nad njeno radno mesto. Mogla je da ga namirie. Stavio je prst na vori koji je ostao
na tepu kragne i rekao: Ovo ne zadovoljava. Da li je to bilo namerno usmereno protiv ruku kada
je pokazao na njihov pogreno odraen posao? ena koja poseduje ruke htela je da kae: Ja to ne bih
uradila da vi niste bili ovde pored mene. Mogue je da su, bez obzira na zatvorena usta, njene oi
nekako prenele ovu poruku, zato to je ovek delovao uvreeno. Ovaj komad nije dovoljno dobar
da ide u prodaju, rekao je. Troak njegove proizvodnje bie vam odbijen od plate.
Kada je otiao, ruke su stavile kostim sa strane, da ga odnesu kui; ionako su ga ve otkupile.
Irina se pita da li su ove uljevite ruke nekada radile i fine poslove, da li su ile i one male
providne krpice koje e videti samo jedan ovek na onoj koja ih nosi. Da li je ena koja poseduje te
ruke ikada razmiljala o telima koje e njeno delo obaviti? Da li je ikada pomiljala da e odea koju
ona pravi zavriti negde s one strane sveta na malenoj devojici koju ve godinama pokuava da
zaboravi? Kakav izbor, doneti dete na ovaj propali svet i onda ga dati drugima. Irina se esto pitala
kakav bi ona izbor napravila u slinim okolnostima. Sada zna.
Irina otvara gornju fioku kase. Izvlai novanicu od deset dolara s vrha itavog svenja takvih
novanica. Bira ba ovu banknotu zato to joj je od svih mrtvih belih mukaraca na novanicama
Hamilton ubedljivo najzgodniji. Ili je makar njegov prikaz najbolji, u poreenju s ostalim likovima
na amerikoj gotovini - ko zna kako je prolost zaista izgledala?

62

Iz kra na njenom radnom delu Irina izvlai olovku i u desnom delu ovalnog portreta
mukarca, koji nikada nije uspeo da postane predsednik jer je poginuo u dvoboju pre nego to ga je
istorija odredila da preuzme tu funkciju, labavim i nakrivljenim rukopisom napisala je: majine ruke.

ekli su joj da sama procedura nee trajati due od petnaest minuta. Rekli su joj da e biti
svesna. Nije htela da bude svesna. Nije uopte htela da bude. Nije htela nita da vidi i nita
da oseti. Rekli su joj da e je drati u neemu to se zove svesna sedacija. U stanju
magliastog sumraka. Navodno se niega nee seati. Iskreno se nadala da je to istina.
Napravila je greku kada je pitala ta e zapravo da rade, kako se obino to radi. Rekli su joj da
e lei na ginekoloki sto, kao za rutinski pregled. Zidove njene vagine drae rairene
spekulumom, a onda e proiriti otvor grlia materice. Potom e unutra uvesti cev koja se zove
kanila. Aktivirae vakuumski aspirator i oistiti materinu duplju.
Kada su rekli oistiti materinu duplju, mahnula je dajui im tako znak da prestanu da govore.
Ali onda nije mogla da sprei sebe da pita: Da li je ono jo ivo kada ga izvadite?
Zavisi od pacijenta.
Ima li lice?
Na ovo pitanje nisu odmah odgovorili. Pre nego to su uspeli ita da kau, ona je bolje
promislila i ponovo im odmahnula. Bolje je da ne zna. Nemojte nita da mi govorite. Samo nastavite
to ste zapoeli.
Prvi put kada su pokuali da joj ubodu iglu u venu, ruke su joj se toliko tresle da je vena pukla.
Krv je natopila medicinsku traku. U neverici je gledala ogromnu modricu koja je poela da se iri po
ruci. Bie tu nedeljama, menjajui sve boje, od crne, preko ljubiaste i zelenoute, do plave upadljivi prikaz ljutitih krvnih zrnaca. U poetku, bolee gore nego to izgleda, a posle e izgledati
gore nego to boli. Na kraju e izbledeti ostavljajui samo jedva vidljivi trag na nadlanici.
Nisu pokuavali s drugom nadlanicom ve su joj infuziju ukljuili u pregibu lakta druge ruke,
koju je morala da dri isprueno. Ovoga puta gledala je u stranu kada su joj ubadali iglu u venu. U
poetku je to bio samo fizioloki rastvor; kasnije e dodati sedativ. Imala je udan oseaj: mogla je
da oseti kako su joj vene hladne oko mesta gde je tenost ulazila u telo, dok joj fluid nije zagrejao
krv. Nikada ranije nije mogla da oseti oblik svojih vena. Na trenutak ju je novina ovog oseaja
poremetila, ali onda je opet pomislila na ono to su joj rekli onako usput, a to se njoj duboko
urezalo. Setila se da e dve nedelje kasnije morati da doe na kontrolu - morae to da uradi da bi
bili sigurni da nije kojim sluajem dolo do nekih komplikacija, i da je procedura sprovedena u
potpunosti.
Hoete da kaete da se procedura nekada ne sprovede dokraja? rekla je, pri emu je njen strah
zvuao kao bes.
To se dogaa veoma retko, i lako se popravi.
Nije mnogo marila za to to se to lako popravlja. Nije mogla da se otrese pomisli na mrtve
delove tela koji bi ostali u njoj. Sigurna je da bi ih osetila, da bi znala da su tu. Njene snove onda bi
sigurno izjedali maleni duhovi. ta ako neto od toga izroni? Ruica koja pokuava da zgrabi neku
nevidljivu stvar. Ili jo gore, oko koje nita ne vidi.
Irina, rekli su joj, sada emo ti dati anesteziju. Pokuaj da se opusti, u redu? Broj unazad od
deset.
Zece, rekla je.
Oi su joj bile irom otvorene. Bila je uverena da e se svega seati. Svakog pokreta. Ona nee
moi da govori, a oni nee moi da potvrde da njen staklasti pogled zapravo sve vidi i da njen um
sve pamti.
Noua, rekla je.
63

Zato broji na rumunskom?

Opt, rekla je, okrenuvi glavu od bolnog belog svetla iznad sebe.
Moda je ovo bila samo nona mora. Probudi se, rekla je sebi. Probudi se.
Sapte, rekla je.
Odjednom se uo huk - nije stigla ni do sase.

64

Sase

ekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano. Bio jednom jedan
car koji je vladao celim svetom, a u tom svetu iveo je stari pastir koji je imao tri keri: Anu,
Stanu i Laptizu. Ana, najstarija sestra, bila je toliko lepa da su ovce prestajale da pasu kada
se ona etala meu njima. Stana, druga ki, bila je toliko draesna da su vukovi pazili na stado kada
je ona bila pastirica. A Laptiza, najmlaa, koja je imala kou belu poput mlene pene i kosu meku
od vune novoroenog jagnjeta, bila je lepa kao obe njene sestre zajedno, lepa koliko je samo ona
mogla biti.
Jednog tihog dana pri kraju leta, tri sestre otile su na rub ume da beru jagode.
Dok su rukama milovale neno zeleno lie i pomerale ga da uberu zrele plodove, ule su zvuk
konja u galopu, kao da je nadirala itava konjica. Bio je to carev sin, koji je lovio sa svojom pratnjom,
a svi su bili zgodni plemii uspravnog, autoritativnog dranja. Ali najdiniji od svih bio je sam
princ, koji je jahao najmonijeg vranca, crnog kao no bez meseine, s belom zvezdom na elu.
Kada su momci videli sestre, okrenuli su konje i polako su okruili devojke.
Sluajte me, rekla je Ana. Ako me neki od ovih momaka bude uzeo za enu, ja u mu ispei
pogau od koje e se, kad je bude pojeo, uvek oseati hrabro i jako.
A ja u, rekla je Stana, da izvezem svom muu koulju u kojoj e moi da se bori protiv
zmajeva i da ide kroz vodu a da se ne pokvasi, i kroz vatru a da se ne opee.
A ja u, rekla je Laptiza, svom muu podariti dva divna sina, blizance zlatne kose, i na
elima e im biti zlatna zvezda, svetlija nego zvezda koja krasi vaeg carskog vranca, visoanstvo,
zvezda svetla kao Lucifer.
Neka je sveto tvoje obeanje; bie moja ena, najlepa princezo, povikao je carevi, podigavi
Laptizu zajedno s korpom punom umskog voa na svoga konja.
A ti e biti moja! A ti moja! - zauli su se povici dvojice momaka iz prineve pratnje, i svaki je
uzeo po jednu sestru. Tako su se, sa svojim odabranicama u sedlima, mukarci vratili na carski
dvor.
Tri para venala su se ve sledeeg dana, i tri dana i noi trajalo je veselje u itavom carstvu, uz
veliku pompu i sjaj. Posle tri dana i noi, kroz itavu zemlju pronela se vest da je Ana skupila zrno,
samlela ga, umesila testo i ispekla pogau za svog mua kao to je i obeala. Onda se posle jo tri
dana i noi kroz carstvo pronela vest da je Stana skupila dovoljno lana, osuila ga, istkala od njega
platno i saila koulju kao to je i obeala. Jedino jo Laptiza nije odrala svoju re, ali za velika
obeanja potrebno je vremena.
Kada je prolo sedam nedelja, carev sin, koji je sad postao car, lica punog sjaja pojavio se pred
dvorom i mirnim glasom rekao da e dugo biti samo sa svojom enom. Srce ga je teralo da bude kraj
nje no i dan. Tako se itavo carstvo ujedinilo da svedoi onome to nikada ranije nije bilo.
Ali mnogo ta se deava na ovom svetu, mnoge meu njima dobrog, a mnoge i loeg.
Car je imao maehu, a ona je u palatu sa sobom dovela i erku od prvog mua, koju je
nameravala da uda za princa. Zaklela se da se Laptizina zakletva nikada nee ispuniti, ta god
morala da uradi. Ali svoj plan nikako nije mogla da ostvari jer je novi car sada bio sa svojom enom
i no i dan. Mislila je da e postepeno, uz lukavstva, laskanje i pridobijanje, uspeti nekako da ga
udalji od ene, ali vetar je oduvao sve njene magije i rei i svi njeni napori ostali su bez ploda. Kako
se pribliavao dan kada e Laptiza ispuniti svoje obeanje, maeha je sve vie oseala kako joj
ogroman kamen pritiska srce. Poslala je poruku bratu, koji je vladao kraljevstvom u susedstvu, i
ubedila ga da caru objavi rat.
65

Bio je ovo prilino mudar plan i nije bio neuspean; tako je to sa carevima. Bez obzira na to
koliko ele da uvaju i paze svoje porodice, kada uju za rat, srca im poskoe u grudima, mozgovi
im se naduju do pucanja od silnog razmiljanja, a oi im se zamute. Ostavljajui ene i decu u
bojim rukama, oni pohrle u bitku. Tako je isto bilo i s naim carem. Pokrenuo se brzo kao jedan od
bojih sudova, ubeen da mora da ispuni svoju dunost. Borio se kako je samo on umeo, i do
zalaska sunca treega dana vratio se na dvor, srca ispunjenog pobedom, nestrpljiv da sazna ta se
dogodilo tokom njegovog odsustva.
A ovo se dogodilo: upravo u zoru tog treeg dana, kada su zvezde izbledele na nebu, boji dar
spustio se na zemlju i Laptizino obeanje bilo je ispunjeno - bila su to dva divna princa, istovetna,
svaki sa zlatnom kosom i zlatnom zvezdom na elu.
Svet ih pak nee videti.
Maeha, zla koliko su bile zle i njene misli, na brzinu je stavila dva teneta u carsku kolevku
umesto blizanaca, a zlatokosu decu sahranila u uglu palate, tano ispod carevog prozora.
Kada se monarh vratio i nije video i uo nita osim dva teneta, zavrnuo im je vratove i odmah
zatraio da mu dovedu suprugu. Nije troio rei. Uprkos bolu svog slomljenog srca, car je naredio
da Laptizu ivu zakopaju do grudi u zemlju i da tako ostane naoigled sveta, sve dok nita ne
ostane od nje, to e biti pouka i opomena onima koji bi opet poeleli cara da prevare. Sledeeg
dana ostvarila se maehina elja: car se oenio njenom keri, i opet je slavlje trajalo tri dana i tri noi.
Ipak, dva princa nisu nala mir u zemlji kao njihova majka; prelepe jasike nikle su na mestu gde
su sahranjena njihova tela. Kada je maeha videla da grane doseu do carskih prozora, naredila je
da drvee iupaju iz korena. Car se tome usprotivio: Pustite drvee da raste. Volim da ga gledam
kraj svog prozora. Nikada ranije nisam video takve jasike.
I tako je drvee raslo i raslo, kao to nikada jasike nisu rasle - svakoga dana jedna godina rasta,
svake noi jo jedna godina rasta. U novo jutro, kada bi zvezde poele da blede na nebu, drvee bi
doseglo trogodinji rast u jednom mahu. Kada su prola tri dana i tri noi, jasike su bile visoke i jake
i zasenile carski prozor svojim liem. Kada je vetar pomerao grane, car je sluao zvuk njihovog
hujanja sa slatkim mirom u srcu.
Maeha je sumnjala u ovo drvee i elela je da ga se otarasi po svaku cenu, dajui erki savete
kako da navede mua da ih nekako poseku. Bio je to teak zadatak, ali ova ena mogla je da iscedi
mleko iz kamena; ensko lukavstvo pobeuje i heroje. I tako je jednoga dana carica sedela pored
cara na krevetu i obasipala ga nenim reima i milovanjima, dok su joj biserne suze tekle niz
ruiaste obraze. Bilo je to mnogo pre no to e tanka nit pui, ali avaj - ak su i carevi smrtni.
Dobro onda, rekao je on oklevajui, neka bude po tvome; naredi slobodno da poseku ove jasike,
ali od jedne mora da se napravi postolje kreveta za mene, od druge za tebe.
Jasike su bile poseene, i jo pre veeri kreveti su, i dalje ponegde prekriveni piljevinom, stajali
u carskoj sobi.
Kada je monarh legao u krevet, imao je oseaj kao da je postao sto puta laki; nikada se nije tako
dobro odmorio. Carica je imala utisak da lei na trnju i koprivama, pa itave noi nije mogla da
spava. Dok je njen mu sanjao, krevet je kripao pod njim, a u toj kripi, bila je uverena careva ena,
mogla je da uje rei koje niko drugi ne bi mogao razumeti.
Da li ti je teko, brate?, pitao je jedan od kreveta.
Ne, nije mi teko. Srean sam jer se na voljeni otac odmara na meni.
Meni je teko, odgovorio je drugi, jer na meni lei zla i pokvarena dua.
Kada je svanulo, carica je naredila da se naprave dva nova postolja za krevete, koji e izgledati
isto kao i ona napravljena od dve jasike. Kada je car otiao u lov, ona ih je, bez njegovog znanja,
zamenila i bacila dva blizanaka kreveta, iseena u sitne komade, u vatru. Kada su ostaci kreveta
sagoreli tako da je od njih ostao samo pepeo, ona je pustila da ga raznesu etiri vetra, koja su duvala
po svim morima i gorama, tako da nijedan deli nikada ne pronae drugi.
Nije primetila da su u asu kada je vatra najjae gorela iz nje izletele dve iskre, poletele ka nebu,
a onda pale u duboku reku, koja je proticala du itavog carstva, i tu se, u reci, pretvorile u dve

66

male ribe sa zlatnim perajima, koje su bile potpuno nalik jedna na drugu. Jednoga dana dve ribe
uhvatile su se u mreu carskih ribolovaca.
Kakve lepe ribe. Nikada ranije ne ugledah takve, rekao je jedan od ribara.
Hajde da ih odnesemo caru na poklon, kazao je drugi.
Nemojte tamo da nas nosite, rekla je jedna od riba. Upravo odatle dolazimo, i kad biste nas
tamo vratili, unitili bi nas.
Pa ta onda da radimo s vama? pitao je jedan od ribara.
Skupite rosu sa lia i pustite nas da plivamo u njoj po sunanom danu. I nemojte da se vraate
sve dok sunce ne isui rosu, rekla je druga zlatna riba.
I tako su ribari postupili kako im je bilo reeno; a kada su se vratili, ta su mogli da vide?
Dva deaka, dva zgodna princa zlatne kose, svaki sa zlatnom zvezdom na elu, tako slina da je
svako ko ih vidi odmah znao da su blizanci. Brzo su rasli, svakog dana po godinu, i svake noi po
godinu. U novo jutro, kada bi zvezde poele da blede na nebu, deaci bi dosegli trogodinji rast u
jednom mahu. Rasli su kao to nijedno dete nikada nije raslo, tako da su posle tri dana i tri noi
imali tela dvanaestogodinjaka, snagu mladia od dvadeset etiri i mudrost oveka od trideset est
godina.
Sad nas pustite da odemo do svog oca, rekao je jedan od prineva ribarima. Ribari su obukli
momke u grubu ali urednu odeu. Svakome od deaka saili su i po kapu od jagnjee koe, koje su
ovi drali na glavi sputeno, da bi im pokrile zlatnu kosu i zlatnu zvezdu na elu. Momci su se
uvukli u palatu, proavi izmeu straara kao iva izmeu prstiju, i uli u veliku gostinsku odaju,
gde je car bio za veerom. Kada je video uljeze, car je naredio da ih uhvate, izbace napolje i
napujdaju pse na njih.
Ne morate da se trudite, sami emo otii, rekli su prinevi, plaui kada su uli otre rei, i
krenuli niz stepenice. Pre nego to su stigli do kapije, zaustavio ih je sluga, koji ih je ubedio da se
vrate jer je car promenio miljenje i eleo da ih vidi. Prinevi su oklevali, ali su se okrenuli i popeli
uz stepenice, pojavljujui se na dvoru s onim kapama na glavi. Car je bio za elom dugog i irokog
stola, dok je carica sedela pored njega na dvanaest svilenih jastuka. Kada su prinevi uli, jedan od
dvanaest jastuka pao je na pod.
Skinite kape, povikao je dvoranin.
Ii pokrivene glave oznaka je jednakog ranga meu mukarcima, odgovorili su blizanci. Mi
bismo eleli da budemo ono to jesmo.
Car je u tom asu zamalo pukao od besa, ali se umirio i smekao kada je uo neku udnu
muziku u glasovima ovih momaka. Budite onda ono to jeste, odgovorio je, ali ko ste vi? Recite
mi. Odakle dolazite i ta hoete?
Mi smo braa blizanci, lanovi smo porodice koja se pocepala nadvoje. Pola nas je u zemlji, a
pola na elu ovog stola. Doli smo odakle smo otili, i doli smo do mesta odakle smo poli; dugo
smo putovali, govorili smo u uzdasima vetra, davali smo glas drvetu, pevali u talasima vode. Ali
sada bismo eleli da zapevamo ljudskim jezikom pesmu koju znate i ne poznajui je.
Ispao je drugi jastuk ispod carice. Pusti neka idu kui s tim svojim glupostima, zaitala je
carica na svog mua.
Ne, neka pevaju, odgovorio je car. Voleo bih da ih ujem. Hajde, pevajte momci!
Carica je zautala, a prinevi su poeli da pevaju svoju ivotnu priu:
Nekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano. Bio jednom jedan
car koji je vladao celim svetom, poeli su, a i trei jastuk je ispao ispod carice.
Kada su opisali carev odlazak u rat, odjednom su pala tri jastuka. Do asa kada su prinevi
zavrili svoju pesmu, poispadali su svi jastuci. Kada su skinuli kape i pokazali svoju zlatnu kosu i
zlatnu zvezdu na elu, gosti, dvorani i sam car morali su da zatvore oi da ne bi oslepeli od tolikog
sjaja.

67

rini nije bilo ba najjasnije ta je trebalo da bude njen zadatak, ali bila je uverena da je neprilian.
Dopunsko sredstvo bio je dobar izraz za ono to je ona bila. Neto to je kao pomo telu, a dodatak
kriminalu. Neto to u oba sluaja nije neophodno.

Taj zadatak, ma kakav on bio, zahtevao je od nje da sa sobom nosi paso i bankarsku karticu
Vasilike Andresku. Bilo je nesumnjivo zabavno uvui se u kou ove nepostojee devojke. Da li je
gospoica Andresku samo naslednica koja je ostala siroe? Ili je moda poreklom iz loze iezlih
monarha? Zato je tako mlada, a toliko sama sa svim tim novcem? I zato sama ide u juvelirnicu da
kupi za sebe dragulje u vrednosti bog te pita koliko hiljada dolara? Zar nije pomalo tuno kada ena
sama sebi kupuje nakit, to znai da nema mukarca koji bi joj ga poklonio, ili bar prijateljicu da joj
iznese svoje miljenje i kae ta joj zaista dobro stoji? Htela je da povede i Elenu sa sobom, ali su joj
to zabranili. Rekli su da treba da potrai izvesnog Dozefa. On e znati ko je ona i zbog ega je
dola. Trebalo je da kupi sve to joj on bude pokazao.
Da bi postala Vasilika Andresku, Irina je odabrala damske cipele s otvorenom petom i visokim
tiklama. Haljinu do kolena, koja je imala neeg grkog u naborima, prskanu razliitim oblicima i
nijansama plave. Neto sofisticirano. Konu tanu meku kao da je izraena od bebine koe - iz jedne
od Andrejevih fabrika. Jedne od fabrika koje su pravile originalnu luksuznu robu, a ne lanjake.
Na kapke je stavila jarku senku s bakarnim odsjajem, elei da odaje utisak kako u sagovornika
gleda kroz metalne trepavice. Usta su joj sijala dubokim bogatim tonovima crvene. Nijedna glumica
nikada nije vie uivala u minkanju za svoju novu ulogu.
Ula je u zlataru delujui, kako je verovala, prilino samopouzdano. Bez sumnje, njen lik
uhvatie neka od sigurnosnih kamera. Da li je mogue da su upravo snimci napravljeni
sigurnosnim kamerama poenta svega ovoga to ona radi, ta god to bilo? Irina se stresla poto je s
vruine ula u klimatizovanu prostoriju. Velika staklena vitrina u obliku latininog slova U
zauzimala je veliki deo prilino skuene prostorije, gde je ipak bilo dovoljno prostora izmeu nje i
zidova za prodavce koji su se tuda kretali. U zadnjem delu nalazio se otvor za vrata, ali vrata nije
bilo, samo siva zavesa koja je skrivala ono s druge strane. Svetlost je bila tako podeena da su
dragulji zaslepljujue bletali; Irina nije znala gde da pogleda da bi zatitila oi od njihovog sjaja.
Bilo je neega to ona nije volela u toj ledenoj istoi dijamanata. Vie je volela jarke boje ostalog
dragog kamenja.
Mlada ena, koja je stajala iza staklene vitrine, upitala je Irinu, smeei se, da li eli neto da
pogleda. Irina je odgovorila da bi volela da razgovara s Dozefom. Mlada ena klimnula je glavom.
Irina je u sebi odala priznanje laganom njihanju devojine zadnjice u uskoj suknji olovka-kroja. Da li
je zbog toga i dobila ovaj posao?
Iza zavese se pojavio vitak mukarac s naoarima, koji je imao mnogo tamniji ten nego to je
oekivala. Oekivala je nekog Rusa koji je svoje ime Josif samo preveo na engleski. Da li je i on
Ciganin kao Andrej? Ili je poreklom iz neke druge zajednice, za koju nije znala da obavlja poslove s
Andrejom, moda Arapin ili Jevrejin? Vasilij je, inae, postavio neka pravila o tome s kim mogu da
posluju, a s kim ne. Irina nije bila sigurna da li ta pravila imaju veze i s etnikim poreklom.
Trgovac je pruio ruku, jako protresavi Irininu: Dobro doli, gospoice Andresku. Drago mi
je da vas vidim. Ja sam Dozef.
Njegov ne ba izraajan akcenat nije pomogao Irini da odredi koje je nacionalnosti. Da li mu je
pravo ime bilo Jusuf ili Josif? Ili neto sasvim drugaije? Verovatno se on zvao Dozef koliko i ona
Vasilika.
I meni je drago to smo se upoznali, odgovorila je.
Imam ovde neke predivne stvari za vas, rekao je on, nasmeivi se.
Hajde da ponemo s prstenjem.
Dozef je otkljuao deo staklene vitrine i izvukao dva prstena s postolja na kom se sijalo
nekoliko redova prstenja. Paljivo ih je spustio na crnu somotsku povrinu ispred nje. Da li je

68

trebalo da pregleda robu? Da li je za neko svevidee oko koje posmatra trebalo da glume da je ovo
zapravo prava prodaja? Uzela je jedan od prstenova.
To je set rubina u belom zlatu, optoen dijamantima sa strane, rekao je Dozef.
Irina je gledala u najistiju crvenu boju koju je ikada videla. Krv nije crvena; ona je praktino
bordo kada se uporedi s jasnim sjajem velikog ovalnog kamena.
Da, divan je, prokomentarisala je Irina. Otvorila je dlan da bi u njega mogla da primi drugi
prsten nakon to je prvi Dozef vratio na mesto.
Ovo je safir boje lavande u ruiastom zlatu. Obratite panju na ovaj filigranski rad. Krug oko
kamena optoen je dijamantima. Oni reflektuju svetlost prema kamenu, dajui mu tako vie vatre.
Irina je zakiljila ne bi li paljivije procenila taj delikatan rad. Izuzetno sloen, delovao je kao
zupanik u nekom starom satu. Dijamanti su bili toliko mali da su izgledali kao puke krhotine
svetlosti. Providan purpurni kamen odbijao je svetlost na neki potpuno hipnotiui nain. Gledala
ga je u tiini, zaboravljajui ta joj je situacija nalagala da kae.
Hoete li da ih uzmete? pitao je Dozef.
Da, hou, odgovorila je Irina.
Dobro. Hajde da nastavimo s ogrlicom.
Trgovac je izvukao iz vitrine nisku bisera, koju nije stavio na somotsko postolje ve ju je dao
direktno njoj.
Biseri junih mora, rekao je Dozef. Deset milimetara. Besprekoran oblik i sjaj.
Bio je u prvu: biseri su bili tako besprekornog oblika da bi Irina, da ju je neko pitao, sigurno
rekla da su vetaki, samo da nije bilo teine koju je jasno oseala u ruci. Bilo je neeg u njima, u
nainu na koji su se zagrejali odmah na njen dodir, to je jasno govorilo da potiu iz neega to
je bilo ivo. Svaka ova savrena kuglica bila je proizvod dugogodinjeg rada koljke, koju su muili
tako to su joj u samo sredite bia stavljali neistou oko koje je ona pravila biser. Irina je bisere
volela vie nego drago kamenje, upravo zbog sve te patnje iz koje su se raali.
Da? pitao je Dozef.
Da.
Dobro. Sad idemo na minue.
Koliko ih ima ovde? Na osnovu letiminog pogleda koji je bacila na etikete s cenama, shvatila je
da je broj koji je procenila zapravo izuzetno impresivan.
Minue su bile biseri koji su visili na malim zlatnim kukicama. Bili su iste kremaste boje kao i
ogrlica, ali se na njima, kada se pogledaju izbliza, primeivao i ton blagog rumenila.
etrnaest milimetara, primetio je Dozef.
Njegova predstavljanja bila su sve kraa. Ovi biseri bili su toliko veliki da je Irina zaista osetila
veliko saaljenje prema koljkama. Jadne duice, njihova tela bila su napadnuta unutar sopstvenih
zidova.
To je sve, rekao je Dozef, prikazujui odabrani nakit na crnom barunu s oiglednim
zadovoljstvom.
Nemate vie nita da mi pokaete?
Nemam vie ta da vam pokaem.
Kako je to bizarno rei u ovom trgovakom prostoru, punom dragulja kao piratski brod.
Dozef je uputio Irinu prema sobi iza sive zavese. Bila je to mala kancelarija, s jo jednim
ulazom koji je vodio u jo jednu sobu iza, u koju Irina nije bila pozvana. Dozef je seo za sto i poeo
da obraduje kupovinu.
Vau karticu, molim vas, gospoice Andresku.
Uzeo je karticu i ukucao podatke u raunar iji je ekran ostao skriven. Odtampao je papir na
kojem je bio opisan svaki predmet i ubeleena njegova cena. Ispod toga je bila linija za potpis.

69

Dozef joj je dodao olovku. Na trenutak, Irina je razmiljala o itavoj ovoj situaciji. Onda se
potpisala lanim imenom najbolje to je mogla.
isto iz radoznalosti, mogu li da vidim vae isprave?, pitao je Dozef.
Ona mu je pruila paso. Pogledao je njenu sliku. Onda joj je pogledao lice. Potom potpis na
raunu. Onda potpis u pasou.
Lepo, rekao je, kao da joj estita na tome to je prevara dobro odraena. Kakvu li je vrstu
krivinog dela upravo poinila? Kad je malo bolje razmislila o tome, u sutini je nije ni bilo briga.
Mislila je da e Dozef upakovati ono to je kupila u male vrste kutijice, postavljene istim
crnim somotom kakvim je presvueno i postolje na kojem ih je prikazivao. Umesto toga, on je
uradio neto veoma udno. Ustao je i obiao oko nje. Onda joj je oko vrata stavio ogrlicu s biserima,
neno joj pomerajui kosu dok je zakopavao delikatnu zlatnu kopu. Osetila je kako joj njegovi
prsti dodiruju vrat. Okrenula se da ga pogleda. Bez rei je uzeo minue i okaio ih o njene une
resice. Onda je ponizno stavio prsten s rubinom na njen domali prst leve ruke, a prsten sa safirom
na domali prst desne ruke, kao da u tom asu venava obe strane njenog tela.
Tako lepe ruke i vitki prsti, rekao je. ak nije potrebno ni da prilagoavamo prstenje.
Da li je to uradio da bi se ona oseala neprijatno? Da li je moda oekivao neto od nje, neto o
emu joj nita nisu rekli? Upravo u asu kada je poela da se brine ta e se sledee dogoditi, Dozef
se ljubazno nasmejao i rekao: Idite sada kui, sve je zavreno.
Kad je Irina stigla kui, Andrej ju je ekao. Kad je video Irinu ukraenu svim onim nakitom, rekao je:
Oh, dobro je, dobro je. Predivno. Veoma dobro. Nasmejao se. Kako si samo lepa, Vasilika
Andresku, rekao je zaljubljenim glasom bez imalo ironije. Doi ovamo.
Prila mu je i on ju je zagrlio, potom je poljubio, estoko, i ona se odmah istopila. Onda joj je
Andrej skinuo odeu kako je samo on umeo. Mora da je bilo neeg neodoljivo privlanog u
njegovom mirisu, u teksturi njegove koe. Nije bilo mogue da je iko drugi dodiruje na takav nain,
da je navede da itav svet oko nje nestane tek tako, ostavljajui za sobom jedino oseaj sree usled
njihovog spajanja. Vodio je ljubav s njom odmah tu, na podu dnevne sobe, a na njenom golom telu
ostao je jedino nakit koji je donela. Sviala joj se teina bisera na vratu. Mogla je da oseti i bisere koji
su se ljuljali na resicama njenih uiju, a onda se povremeno odmarali na vilici dok je okretala glavu
da bi mogao da je ljubi po vratu. On je pio iz njenog sredita i ona je svravala sve dok je od
iscrpljenosti nije uhvatila vrtoglavica.
Posle toga ju je odveo u dnevnu sobu. Tu je Irinu umotao u arave zajednikog kreveta i poeo
da skida prstenje s njenih umornih prstiju, potom je preao na minue, da bi na kraju otkopao
ogrlicu i skinuo je s njenog vrata, izvodei unatrag sve ono to je Dozef radio kada je stavljao nakit
na nju. Ostavio je dragocenosti na nonom stoiu i uvukao se pored nje da odspava neko vreme.
Kada se probudila, njen ljubavnik je i dalje bio pored nje, kapci su mu se pomerali u snu, ali
dragocenosti su ve bile nestale, otile su tamo gde je trebalo da odu. Oseala se kao princeza iz
bajke koja je, ostavi bez svojih dragulja, prestala da bude princeza. Bila je samo iskvarena devojka,
umorna i snena u naruju oveka koji ju je iskvario.

70

ada je Elena prvi put probala heri okoladicu, samo je nabrala nos: Ovo ima ukus kao
komunistika okolada. Irini je trebalo nekoliko trenutaka da na neki nain apsorbuje ovu
izjavu. Hoe da kae, rekla je ona, da okolada nije naroito dobra.

Izvini.
Ja sam volela ovu okoladicu kad sam bila mala. I priznajem da nije onakva kakve se seam.
Nita nije takvo.

Nisu ni dovrile okoladice, bacile su ih. Nigde nisu mogle da idu, nita nisu mogle da rade,
osim da trae jo neto to bi mogle da kupe. Mukarci su otili da rade neto o emu nee hteti da
razgovaraju kada se budu vratili kui. Devojke nisu bile ba toliko blesave da bi zaista elele to i da
znaju.
Pa, bar je neka korist u tome to mi se vie ne jede okolada, rekla je Elena, uzdahnuvi.
Kako ti uopte zna kakav je ukus komunistike okolade? Suvie si mlada za to.
To je moja majka govorila. Kada je neto loeg ukusa, govorila je da je napravljeno po
komunistikim standardima.
Bio je to topao i vedar dan u seriji toplih i vedrih dana - u tako dugoj seriji da se Irina oseala
kao da su vremenske promene ovu oblast zauvek napustile. Nikada vie nee biti hladno, nee biti
oblaka i kie. Samo ovo beskrajno vedro i suvo vreme, nepokretan vazduh ispod istog plavog
neba. Irini se zavrila kolska godina i nije bila sigurna da li e se na jesen uopte vratiti na fakultet.
Polako ali sigurno nestajala je iz ivota koji je trebalo da vodi. Ila je na sve manje asova, ali opet je
nekako uspevala da dobije iste pristojne ocene, kao da njenom sopstvenom obrazovanju nije bila
potrebna i ona sama da bi se ono ostvarilo. Rekla je roditeljima da je s nekim drugaricama iznajmila
stan preko leta, a zapravo je sve stvari prebacila u Andrejev stan. Roditeljima je govorila iskljuivo
neistine, a oni su joj nekako doputali da se izvue s tim. Moda su i oekivali da e postati
neuhvatljiva kako bude sazrevala. Zar je zaista bilo tako lako nestati?
Nije mogla da radi nita drugo osim da ode u neku novu radnju i kupi jo jednu laku
vazduastu haljinu, koju e nositi nekog drugog toplog i vedrog dana. Irina nije znala da li je to
blagoslov ili kazna. U svakom sluaju, to je bila devijacija u odnosu na svetlu budunost i
impresivnu karijeru, to se s pravom oekivalo od pametne devojke kao to je ona.
Da li tvoja majka zna da si ti ovde u Americi?, pitala je Irina Elenu.
Da, zna, pisala je pisma Vasiliju. Ona je pomogla da se ostvari ova veza.
Irina je bila na svom putu nanie, a Elenu je upoznala kad se ova uspinjala. udno je to ivoti
mogu da se ukrste na takav nain. Da je nisu usvojili roditelji iz Amerike, Irina je mogla biti ista kao
Elena. Mogla je biti i neto mnogo gore nego Elena.
Dve devojke bile su u prodavnici garderobe dve ulice dalje od supermarketa u kom su kupile
onu lou okoladu. Irina se pomalo zabrinula kad je shvatila da ne moe ba jasno da se seti kada je
i kako ula. Jednostavno su otile do odeljenja s garderobom kao da su voene autopilotom.
Elena, ta mi radimo ovde? pitala je Irina.
Elena se zaustavila dok je rukom prelazila preko svilene haljine, kojoj je isprobavala teksturu, i
nasmejala se. Postavlja mi suvie teka pitanja! rekla je ivahno.
Ne, mislim, kako smo stigle ovamo s mesta na kom smo bile pre desetak minuta? Mislim, ne
seam se kako smo stigle ovde - mislim, ne mislim u kosmikom smislu.
Moda Irina jeste mislila da postavi ovo pitanje u njegovom punom egzistencijalistikom
znaenju, ali tu intenciju namerno je izbegla u glasu.
Rei u ti neto to mi je majka kazala kada sam je pitala da li bi trebalo da se udam za
Vasilija, odgovorila je Elena. Rekla mi je da se ena najbolje osea kada je voli lo ovek, zato to
je to pobeda nad svim ostalim enama. Kada je voli dobar ovek, ena ne osea da je posebna, zato
to za njega ionako ne postoje druge ene.
71

ta? ta to znai?
Zato to, kad te dobar ovek jednom odabere, on nema nikog drugog osim tebe. A loem
oveku nije bitno ko si. Ako te zadri, to znai da si i lepa i slaa od ostalih, i onda si bolja od njih.
Tako je ljubav loeg oveka na neki nain vee priznanje tvojoj lepoti i armu.
Irina je bez rei gledala u Elenu dok Elena nije uzdahnula. Moda to ima vie smisla kada se
kae na ruskom.
Irina je htela da kae da to savreno ima smisla. Ona je to shvatala. Umesto toga, gledala je
Elenu kako skida haljinu s vealice i prislanja je uz telo. Kratka je. Ima volane na dnu, prilino je
nametljiva na grudima gde su pageti-trake.
To e istaknuti tvoje lepe kljune kosti, komentarisala je Irina kada je Elena pogledala u nju.
Da li je mogue, pitala se Elena, zamoriti se od kupovine haljina? To nije mogue. Vratila je
haljinu na mesto. Vealica je tupo kljocnula kada je vraena na metalnu inu.
Da li je Drago ikada neto govorio Vasiliju o tebi? pitala je Irina.
ta? ta je trebalo da kae?
Kao da je pitao za tebe. Ili da se interesovao da uradi neto za njega.
Mislim da nije. A ne znam ni zato bi to uradio.
Dakle, Drago je samo Irinu hteo da kupi radi seksa? Mora da je postojalo neto posebno u vezi
s njom to mu je privuklo panju. Misao je bila uznemirujua. Ili se moda Elena pravila da je glupa.
Ili joj Vasilij nije rekao. Ili se Drago toliko plaio Vasilija da nije pravio glupe ale na raun njegove
ene. Ne znai nita to Drago zbija takve ale kada je Irina u pitanju. To nije nita lino. Ona je
mogla da bude i bilo koja druga ena.
Zato onda nije mogla da izbije sebi iz glave njegovu udnu posetu onog dana? Zato ne moe
da zaboravi kako ju je odmeravao? Zato bi njoj toliko znaila neka prljava i neukusna ala oveka
koji neprekidno zbija prljave i neukusne ale? Htela je to da pita Elenu, ali nije imala hrabrosti. Ne
jo.

72

ili su u baru u pustinjskom gradu, u baru u kom se odravao seks-ou sa ivim uesnicima
svake veeri u gluvo doba noi, dole u podrumu. Iako je sada bio dan, Irina nije mogla a da
ne razmilja o tome. Htela je da pita Elenu da li i ona razmilja o istom. Moda e je i pitati
kasnije, kada zajedno odu do toaleta i udalje se od mukaraca. Zasad su samo utale i sluale dok su
mukarci pili i razgovarali o braku. Ne ba toliko o braku koliko o venanju - pa ak ni toliko o
venanju koliko o trenutku koji zapravo od venanja ini neizbenost, o tom nadaleko uvenom
trenutku kada mukarac zaprosi enu. Lepa slika iz bajke.
Uopte nije bitno kog je tipa taj film, objasnio je Drago, on je uvek isti. Moe biti crnobeli,
nemi. Moe imati najlepe boje najskuplje holivudske produkcije. Nije bitno. Uvek ima vazelina na
objektivu. Uvek se uje zvuk violina u pozadini. ak i kad je gluma slaba, kruta kao za porni, slika
je uvek ista. Oni su mladi, oni su lepi, mukarac i ena veeraju u dobrom restoranu.
Sa utirkanim stolnjacima, rekao je Andrej, i obavezno uz svee.
I obavezno gledaju jedno drugom u oi kao da su umrtvljeni silnom ljubavlju.
Katatonian je ovaj svet, upao je Andrej. I obavezno tek to su pojeli okoladni desert.
Da, nastavio je Drago, isti onaj okoladni desert koji e od te lepe devojke za pet godina
napraviti debelu enu. A tu je i ampanjac, takoe. I devojka se obavezno smeje kada je mehurii
zagolicaju u nosu. I neto teko joj udari u zube kada pone da pije. Ona odmah to uhvati rukom i
mi svi znamo ta sledi, a luckasta devojka, ona jadna ne zna. Ona se gotovo onesvesti kada ovek
padne pred njom na koleno. Ona otvori aku i on joj s dlana uzme prsten i stavi ga na njen mali
neni prst. Dijamant je ogroman i savren. Devojka plae od radosti.
ta moe da bude bolje od toga? nasmejao se Andrej. ovek je konano od devojke napravio
enu!
Kakva divna slika, zar ne? Za nije tako, Vasilije?, podbadao je Drago. Je li tako bilo kada si
od Elene napravio svoju enu?
Ta divna slika, odgovorio je Vasilij mirno, iskrzana je u uglu. Vidite? Povucite je malo i
muzika e stati. Povucite malo jae i videete da se ona nalazi preko neeg drugog, preko druge
slike.
Irina je s tolikom panjom ekala da Vasilij dovri ovu misao da nije primetila da je jo neko
priao stolu, sve dok ga Vasilij nije pogledao i klimnuo glavom pozdravljajui ga kurtoazno.
ao mi je to malo kasnim, gospodine Grigorijeve, rekao je ovek drei u ruci crni koni
kofer. Nain na koji se rukovao s njim ukazivao je da je kofer teak. Njegovo lice bilo joj je poznato.
Nekoliko sekundi Irina nije mogla da se seti odakle ga poznaje, da ga povee s nekom situacijom u
kojoj ga je videla. Onda se setila. On je bio odozdo. On je bio ovek s tetovaom delfina, koji moda
jeste, a moda i nije, drkao na svoju partnerku pre nego to joj je svrio u usta. Irini je krv poela da
kola krvotokom, od ega su joj se zacrveneli obrazi. Trebalo joj je nekoliko sekundi da prepozna
ovekovo lice, ali da se pred njom pojavio go, prepoznala bi ga odmah.
Irina je pogledala u Elenu da bi videla njenu reakciju, ali nije bilo nikakve. Devojino lice bilo je
prazno. Vasilij je promumlao neto poput odobravanja kada se torba nala ispred njega, i pokretom
ruke dao znak oveku da moe ii. Glasnik se jo jednom izvinio i pozdravio uz mali nezgrapan
naklon.
Dobro, rekao je Drago, mislio sam da e predaja i ovoga puta da se odloi.
Hrapava koa kofera bila joj je poznata i vie nego lice oveka s tetovaom delfina. Da li je to
bio isti onaj kofer koji su doneli u hotelski apartman kada su joj dali i paso Vasilike Andresku?
Irina je opet poloila ruku na njega. Ovoga puta saznae ta se u tom koferu nalazi.
Da sam na tvom mestu, ja to ne bih otvarao, rekao je Vasilij prilino hladno.
A zato ne? Irina ga je pogledala pravo u svetle oi, ali Andrej joj je odgovorio na pitanje
umesto njega.

73

Zato to, kada te sudija bude pitao ta se nalazilo u koferu, nee morati da lae kada mu
bude rekla da nema pojma, rekao je.
Drago se smejao kao da je sve ovo veoma zabavno, dok je Vasilij i dalje imao kameni izraz lica.
Reena da uradi to je naumila, Irina je otvorila bravicu na koferu, koja je odskoila uz jak zvuk.
Niko nije imao vremena da reaguje pre nego to se ovo dogodilo. Unutra su jedna do druge bile
spakovane vrsto uvezane kese belog praha, uvijene u celofan. Videla ih je samo na trenutak pre
nego to je Vasilijeva besna i snana ruka zalupila poklopac, koji je zazveao kad su srebrne arke
legle na svoje mesto. Umalo da joj zgnjei prste.
Nikada ranije nije videla neto to bi bilo makar nalik izgledu njegovog lica. Potpuna hladnoa
istog arktikog leda. Ne. Bilo je to vie od toga. istije i hladnije od bilo ega na ovoj planeti. Bilo je
to neto iz svemira. Apsolutna nula. Nekoliko trenutaka nije se niko pomerio. Onda je Elena brzo
uhvatila Irinu za ramena i udno jakim glasom rekla: Vreme je da mi devojke odemo da
popravimo minku!
Jesi li ti luda? proitala je Elena kad su se nale u toaletu od crnog mermera, u kom su
odjekivali glasovi. Hoe da nas obe ubiju?
Prostorija je imala ogledala do plafona. U svim ponovljenim odrazima dve devojke njihova tela
izgledala su sitno i ranjivo. Elenina kosa imala je neki naelektrisani izgled, kao da ju je ono to je
Irina uradila doslovce okiralo.
Pa, sada znam, rekla je Irina. Droga.
Videla je ime je sve Andrej trgovao. Bila je to luksuzna roba. Automobili. A sad i droga. Pitala
se da li je moda bio umean i u trgovinu enama.
Da li si videla tog oveka koji je doneo kofer?, pitala je Irina.
Irina, ti kao da eli da umre.
Elena je umorno gledala u svoju prijateljicu i prvi put te veeri Irina je shvatila da Elena deluje
iscrpljeno. Nena koa ispod njenih oiju potamnela je gotovo kao da ima modrice. Bila je blea
nego ikada pre. Ali verovatno je samo vetako svetlo u toaletu Eleninom licu davalo takav
mrtvaki izraz.
Dakle, nisi ga prepoznala?
Zar je trebalo da ga prepoznam?, odgovorila je Elena, traei neto po svojoj maloj enskoj
tani.
Bio je to tip, objasnila je Irina, iz onog seks-oua koji smo gledale. S tetovaom delfina. Elena,
je li tebi dobro?
Zato mi ne bi bilo dobro? Moja jedina prijateljica ovde pokuala je da nas ubije. Sve je u
najboljem redu.
Irina nije znala ta da joj odgovori na ovo. Elenin sarkastini bes bio je usijani elik. A opet,
Elena joj je upravo rekla da joj je ona jedina prijateljica.
Kako ide s Vasilijem? nastavila je Irina polako.
On je moj mu. Ne pria mnogo sa mnom, osim kada mi nareuje.
Irina nikada nije razmiljala o Vasilijevim dugim rukama pijaniste koje se diu na njenu krhku
prijateljicu, ali to se iznenada pojavilo kao jedna od mogunosti. Ako se svi smrznu od straha kad se
neki skorojevi, inae siroe, usudi da mu se usprotivi, kakav li je on onda u privatnosti sa enom
koju poseduje? On te ne povreuje, zar ne?
Ha! Ne, ne tako da bi to moglo da se vidi.
Irina je gledala u Elenu ne bi li primetila modrice koje nisu prekrivene puderom.
Irina! rekla je Elena s izvesnom dozom ogorenja u glasu. Ne gledaj me tako. On me ne bije.
On je sasvim dobar mu. I veoma je ljubazan prema meni.
Ovo isticanje Vasilijeve ljubaznosti zvualo je tako uplje da se Irina trgnula. Naravno da je
Elena znala da je Irina dobro ula svu izvetaenost u njenom glasu. Opet, ona je svojoj prijateljici na
najlepi mogui nain saoptila da se povue.
74

Rekla bi mi da se dogaa neto loe? upitala je Irina. Bio je to jedini nain na koji je mogla
svojoj prijateljici da kae da doe do nje kada to bude mogla, ili kada joj to bude bilo potrebno.
Elena nije gledala u Irinino lice kada je klimnula glavom u znak odobravanja. Umesto da se
pogledaju oi u oi, ona je nastavila da kopa po tani. Gde li se samo sakrio taj prokleti karmin?
Kako sam ita mogla da izgubim u ovoj glupoj, maloj tanici?, rekla je. A nije vea od moje
pesnice!
Evo ti, uzmi moj, ponudila joj je Irina.
Elena je pruila otvorenu aku i primila Irinin ru. Kada je namazala usne i prislonila papirnu
maramicu uz njih da sredi boju, pitala je Irinu da li e se i Andrej oeniti njome jednog dana.
Ne znam da li e me uopte pitati tako neto, odgovorila je Irina. A i kada bi me pitao, ne
znam da li bih pristala.
Kad su dve devojke izale iz toaleta, usta su im svee sijala u tonovima jagode; mukarci su bili
nagnuti blie jedan prema drugom i neto tiho razgovarali. Kada su videli da devojke dolaze,
uspravili su se i ponovo zavalili u mesta gde su sedeli. Drago je pitao Vasilija s odglumljenom
oputenou, zbog koje je oigledno svima bilo neprijatno: I kakva je slika?
ta?
Slika koja se nalazi ispod one slatke slike prosidbe koju si ve jednom sastrugao.
Ah, zaboravio sam na to. Vasilij je slegnuo ramenima. Sneg. Samo sneg.
Belo, hladno i netaknuto, kao najistija mlada, rekao je Drago, kucajui dnom svoje ae s
votkom po vrhu Vasilijeve, koja je stajala nedirnuta na stolu.
Irina se pribila uz Andreja na seditu njihovog separea: Andrej, apnula je uurbano u
njegovo uho, mi smo svi ovde kriminalci.
Ne, ne, draga moja, odgovorio je on tiho, neno joj stiskajui ruku. Mi smo samo kapitalisti.
Onda se okrenuo ka drugim mukarcima, pokuavajui novom zdravicom da odvue Vasiliju
panju. Za kapitalizam! uzviknuo je s pripitim uivanjem.
Drago je prasnuo u smeh i jo jednom podigao au. Za ameriki toalet-papir!
ta? Zato za toalet-papir? pitala je Elena.
Zato, objasnio je Andrej, to je rumunski toalet-papir neto najgore to moe da zamisli.
Gori je ak i od onoga to tvoj sovjetski mu moe da zamisli. To je kao da dupe brie suvim liem
i oajem.
Ovo je Vasiliju izvuklo osmeh na lice i nateralo ga da odgovori sopstvenom zdravicom: Da, da,
za Ameriku! Podigao je au i kucnuo se s Irinom, kojoj su au napunili u njenom odsustvu. Za
Ameriku u kojoj dupe moe obrisati oblakom!
Irina je podigla au, to se i oekivalo od nje, da bi prihvatila ono to mora da je bio Vasilijev
izraz pomirenja. Mogla je da se zakune, kada je osetila jasnu toplinu alkoholnog pia u ustima, da
joj je Drago - stoka - namignuo s nekim izrazom koji je podseao na sauesnitvo, kao da e njih
dvoje na neki nain prevariti sve ostale.

75

Cinci

akva je slika? Jo uvek nema slike. Samo belina. Primeujete da se malo iskrzala u uglu?
Povucite malo i uspeete to da skinete s nje. Povucite malo jae, to onda ima zvuk trake koja
se cepa i pokazuje ta se nalazi ispod, jo uvek svee i naborano, nesigurno na svetlosti kao
leptir koji se raa iz aure. Jo belog! Sneg. Pokriva zemlju sve dokle pogled dopire, ponekad se
skuplja u visoke nanose kada vetar die po njemu, a tamo, u daljini, galopira na horizontu - fanariot.
Da li je vano koji od njih? Jedva da jeste. Jedan od trideset tri koji su vladali Moldavijom, ili jedan
od trideset pet koji su vladali Vlakom. Verovatno je vladao jednom od zemalja, a onda otiao u
drugu. To sada ionako nije vano poto sam jae du ledenih prostranstava beskrajnog nitavila.
Makar nije jedan od onih koji su pogubljeni. Ovaj je prognan.
Nije Moldavac, a nije ni Vlah. Svakako nije ni od onih koji nee postojati bar jo ceo vek - nije
Rumun. Govori nekoliko jezika, ali nijedan od onih koji oni govore. On je Grk koga su poslali Turci.
Nekako je i vizantijski i otomanski u isto vreme. Dodirnut Rusijom. Poslat uz veliku pompu s dvora
samo dve godine ranije, da vlada oblastima koje je otkupio od Porte. Mnogima je dugovao zbog
silnog podmiivanja. Mogue je da su porezi koje je navalio na seljake bili suvie veliki. O tome ne
razmilja. Uostalom, nisu seljaci ti koji su ga proterali. Bile su to dvorske mahinacije, nestrpljenje to
njegova davanja nisu pratila obeanja. Bili su to plemii i vlastela, suvie fini da bi ga se jednostavno
otarasili, a svi odreda sanjali su da zauzmu njegovo mesto.
Ubeen je da e umreti ako prestane da se kree. Njegovo smrznuto telo nikada nee pronai.
Nisu mu dopustili ni valjan kaput da uzme, ne bi li se nekako zatitio od ove uasno surove
hladnoe, ni eir. talski momak dao mu je veliki al od grube vune kada je odlazio. al je lepe
kremaste boje, ali prljav. Morao je da omota glavu njime kao ena ne bi li se nekako zatitio od
hladnoe. Barem su mu dopustili da zadri dobrog konja. Mlada i jaka ivotinja - moe da oseti
kako mu ivot struji udovima. Fanariotu jahanje nije strano. Vetar je urezao delte oko oiju na licu
opaljenom suncem. Ili su to linije od mrtenja na protivnike? Od mnogobrojnih osmehivanja na
dvorskim zabavama? Posmatra bi morao pogledati u njegova usta da bi to mogao rei, da vidi jesu
li slatka ili kisela, ali ne bi mogao da vidi. Usta su mu pokrivena alom.
Zvali su ga gospodarem. Ali nisu ga zvali vojvodom. Uopte nije toliko star, nije star kao to
izgleda.
Mui ga glad. Mora da pronae neku ivotinjicu i izvue joj vrela creva iz utrobe na svetlo
dana. Noas mora jesti. Ali nema puku. Ostavili su mu samo no. Kako da prie dovoljno blizu
neemu da bi ga ubio? Vadi no; sija na svetlosti sunca bez toplote. Na istoku postoje jahai za koje
kau da seku parie mesa s lea svojih konja dok ih jau. On razmilja o tome kako zabada zube u
vrelo sirovo meso koje otkida s vrha noa. Zasad to ne moe da uradi. Suvie voli ovog konja. Ali
ako uskoro u ustima ne oseti neto konkretno i toplo, umree.
Koliko je vremena prolo? Uopte nije prolo mnogo. A opet je njegovom uspavanom umu
teko da se seti vremena kada je ivot bio lak, kada se koa bez krzna nije smrzavala, nije crnela,
nije umirala. Mora da je bilo blagosti i izobilja, ali on ve ne moe u to da bude siguran. Seanja
mogu biti varljiva. Mogao je sve to i da sanja, jae na jug, molei se da nekako pobegne od zime.
Hoe li biti nekog mesta da prespava noas? Hoe li tamo biti vatre?
Nije video mnogo ena ovde, a i te ene priale su grube prie i prljave ale na jeziku koji je
jedva uspevao da razume, nosile su ivotinjska krzna i eljanu vunu i golim rukama lomile vratove
ivotinjama koje su jele. Mukarci mora da su ih voleli na isti tupi nain na koji on voli svoga konja.
U vreme kada su ga zvali gospodarem, ali ga nikada nisu zvali vojvodom, bila je jedna devojka
nenog osmeha i koe poput mleka, koja je nosila svilu u vie boja nego to je on znao da ih ima na

76

ovom naem sumornom svetu. Nije mogao da se naplaa njenih haljina, svih uda koja su bila na
njoj. Ona je oblaila haljine za njega i epurila se u njima, zadovoljnija sobom od mnogih ptica koje
se pare u prolee - u prolee koje ne dolazi odozgo, od sunca, kao to su govorili. On zna da ono
dolazi odozdo, odakle se strasti uzdiu iz plodnog jezgra zemlje, gde se led topi i postaje voda.
Zemlja puca i rada svoje bele pupoljke, ukraava se zelenim liem - a devojka oblai haljine preko
gipkog tela i pita ozarena eljom da zadovolji: Da li ti se svia ova ili ova?
Oh, obe haljine su divne, ali ostani gola, draga moja. Najbolje je tako.
ta su joj uradili? Da li su joj prerezali grlo? Da li su je poslali nekud? Da li su je uzeli za sebe?
Da li je plakala za njim? Ili uopte nije vano koji joj princ kupuje haljine?
ak i ovde, u ovoj ubistvenoj hladnoi, ima lepote. Pre neko vee izaao je iz tamnog bunja da
vidi mesec, ogroman i beo, kako se uzdie iznad ogolelog drvea. Njegova iznenadna pojava
presekla mu je dah, a onda su mu se usta oblikovala u nemo O dok su vukovi zavijali, zavijali, i
zavijali.
Devojka je imala izuzetnu kosu, koja je padala u bujnim talasastim slapovima preko belih
jastuka. Boje meda, ni potpuno smeu ni potpuno plavu, s crvenkastim tonom koji je poprimala od
svetlosti vatre. Voleo je nain na koji je uzdisala dok ju je drao i jahao, duboko u njoj. Zna da e
zbog udnje za devojkom patiti vie nego zbog sveg zlata koje je izgubio, titula kojih vie nema,
poloaja koji je nestao. To to nju vie nema donee mu mnogo veu patnju od ove hladnoe. Zato
govori sebi da ona ne postoji. Ili da je, ako je ikada i postojala, mrtva. Ionako vie ne moe da se seti
tog vremena pre, ve ga je zaboravio. To vreme pre kataklizme, pre nego to je sve izbledelo.
Ali on mora da jae dalje. Ako postoji bar neto emu ga je ivot nauio, to je da je jedini put put kroz ivot. Prema proleu. Prema horizontu. Liniji koja nestaje. Da li je blaga i nejasna slika
devojke to to ga jo vodi do kraja, ili je to jedino to ga gura napred? Da li je bol zbog toga to je
nema jedino to moe da se probije kroz hladnou i ubrizga mu ivot u vene?

77

ndrej nije voleo da govori o tome odakle potie. Pogotovo nije voleo da govori o ocu.
Nema tu ta da se kae, rekao bi. Bio je ergar. Sve to imam od njega je smea koa,
zbog koje sam i ja prljavi Ciganin. udno je to moja majka svoju sramotu nije ostavila u
sirotitu. Mora da neki ljudi svoj sram vole da zadre za sebe.
Uvek je pokuavao da izbegne ovaj razgovor, da prebaci temu na Irinu. Imao je obiaj da kae:
Postavlja se pitanje zato je tebe tvoja majka dala u sirotite, draga moja. Tako divnu bebu kakva si
bila. U emu je tu bila sramota?
Moda je bila siromana. Moda nije mogla sebi da priuti da me ima.
Da, pa veina ljudi je siromana. Siromani su i oajni i gladni i tu ne mogu nita da promene.
Rekao je to na takav nain da je posumnjala da ne misli samo na siromatvo u fizikom smislu.
Nije to bilo samo pitanje straara kroz koje duva promaja, ili malih porcija loe hrane, od kojih
nikada ne moete biti siti. Svakodnevne borbe da ostanete u ivotu, da ostanete normalni. Pokuaja
da se uverite da je uopte vano ono to radite, da nikako ne treba da odustajete, ve da treba da
nastavite da padate, da zauvek padate. Naposletku, verovatno je teko odrediti gde se fiziko
siromatvo pretvara u ono na ta je Andrej ciljao. Moralno siromatvo? ak i ta fraza deluje suvie
plitko, suvie uska da bi sadrala ono na ta je on mislio. ta god to bilo, imalo je veze s
usamljenou. Veze koje su ili u prekidu ili nikada nisu ni ostvarene sa svetom kog nije briga.
Ko god da je bio Andrejev otac, gde god da je on bio, dosad je ostario. Verovatno je pogrbljen i
nema zuba. Po svoj prilici je mrtav. Sigurno vie nije razdragani vagabund koji je nekada zavodio
seoske deve i potom beao u nove avanture, ostavljajui devojke razdeviene, odjednom optereene
punim bremenom enskosti. Tamnoputo dete sa sivim oima. Kako bi ena mogla punim srcem da
voli ono to ju je unitilo? Telo ima svoje naine. Telo mrzi da se uzdrava. Ono eli da ga udaraju i
da ono udara. eli da se otvori i uprlja. Nabrekle dojke ude da nahrane kopile koje je ostalo iza
oveka koji je otiao. I tu se nita ne moe.
Rastvoriti, to je prava re. Dana kad su se upoznali, Irina je rekla Andreju da su se ljuture
cvraka u zemlji raspale da bi insekti mogli da hrane svoje potomstvo, a nisu se rastvorile, kao to je
on rekao. Ali rastvoriti se, to je na kraju pravi izraz za ono to telo eli da uini. Ono eli da se stopi s
drugim telom sve dok se tela vie ne mogu razlikovati, sve dok to stapanje ne prestane, ostavljajui
na tom mestu amalgam. Neto kao jedinstvo.
Zato si ti uopte toliko radoznala u vezi s mojim roditeljima? pitao je Andrej. Ima dva para
svojih: jedne koji su te napravili i nisu te hteli, i one koji te nisu napravili, ali su te eleli. To bi,
filozofski, trebalo da te okupira do kraja ivota!
Nikad ne govori o svojoj porodici. Pie li im ikada?
Zato bih to radio? Postao sam mnogo manje zainteresovan otkad je majka uspela da ubedi
neku pijanicu da se oeni njome i napravi joj zgodnu belu decu.
Nemoj biti takav. Oni bi sigurno voleli da znaju kako si. Gde si sve bio. Koliki si novac
zaradio.
Ah! Kao da bi mi zbog toga oprostili neistom.
Misli na to to nisi beo.
Tako je, lepe reeno. istota je, inae, usrana ideja primerena jedino bajkama. Ne, ekaj, to je
uvreda. Nijedna bajka koja potuje samu sebe jednostavno ne veruje u istotu.
Onda se nasmejao, izvetaeno, kao to se uvek smejao kada je neto bilo na granici smenog.
Na granici smenog bio je njegov omiljeni vid humora. Kako je troni ureaj poput Andreja uopte
uspevao bilo kako da funkcionie, i zato je Irina ostala da propadne s njim? On je bio krajnje lo
izbor. On je bio sramota za zdrav razum. On je bio zjapea eljust loeg sna, iz kog Irina nije htela da
se probudi zato to je to to ga puta da je izjeda ivu ini mnogo budnijom nego da sama otvori oi
i pogleda svet oko sebe.

78

olela je kada joj je on oslikavao lice. Volela je oseaj meke etkice na koi. Volela je izraz
iekivanja u njegovim oima. Zbog njega bi uredno poreala karmine i pitala: Koju od
ovih boja eli za moja usta? On bi obino odabrao ljiva-ljubiastu, koja bi uskoro bila
razmazana svuda po njemu. Nije znala zato ga ovo toliko uzbuuje; ipak, bespomono se
potinjavala, oseajui kako joj krv udara u obraze i pre no to je on na njih naneo rumenilo.
Ruiasto na ruiasto, bilo je nemogue rei ta je tu bilo deo istinskog uzbuenja, a ta kozmetika
koja je to podraavala.
Moda je trebalo da je zabrine to to on uiva da je minka: itava scena podseala je na
pogrebnika koji paljivo udeava le. Pomisao na smrt uvukla se u njene miie poput topline iz
kupke. Nije bila zastraujua. ak je bilo i neke udne vrste prijatnosti u njoj. Jednoga dana mogao
bi ovek oslikavati njeno lice dok ona bude iza njega - to e zapravo biti imitacija njenog lica, crte
koje se slau u masku koja lii na ono to je nekada bila.
Zasad je ovde, iva, lei nepomino, gledajui u oveka koji oslikava lice druge ene preko
njenog ogoljenog lica. Pravi njenu dvojnicu. Ili je precrtava. Upisuje je u njeno sopstveno telo. Ona je
ena, i ena je ona.
Kada joj je krejonom iscrtavao oi, kapci joj nisu ni zatreptali. Ne zato to mu je verovala da je
nee povrediti olovkom - naposletku, ruka mu je pomalo drhtala - ve zato to je upravo povreda
naneta njegovom rukom bila najslaa povreda od svih.

79

ora da je sve poelo od svae s Andrejom. Ili je to bilo neto poput svae. S tim ovekom
bilo je nemogue ui u ozbiljan otvoren sukob. Njihove rasprave uvek su se zasnivale na
smenim pretpostavkama, nagovetajima, krhotinama ironinog filozofiranja. Sve to
skupa liilo je na alu, dok nije postalo ozbiljno. Irina je pitala Andreja zato zbija ale tako to je kao
kurvu podvodi Dragou. Andrej ju je fiksirao tamnosivim oima i zahtevao da sazna: Da li ti to
eli da te podvedem kao kurvu Dragou?
Zato me i pita tako neto?
Pa, da li bi to elela? Pitam zato to bi to bilo prilino jednostavno.
Pa ta i ako elim? ta ako zaista elim? Smejala se onako kako ju je on nauio da se smeje,
smehom koji nije zaista smeh.
Poto nijedno nije elelo da se zaustavi i bude ozbiljno, na kraju je zavrila u Dragoevom
plianom krevetu, i dalje ne verujui u svoju obnaenost. On je puio cigaretu i buljio u nju s
izrazom lica koji nije mogla da prepozna. Oekivala je da e se moda zlobno smekati ili
trijumfalno sijati, ali njegovo lice nije imalo taj izraz.
U pravu je, rekao je Drago. Kakvo slatko, milo i srdano pie ti ima.
Naravno, oboje su mislili na Andreja. Dragoev glas bio je udan i sanjiv, kao glas mukarca koji
gleda u arobno ogledalo. To bez sumnje nimalo nije liilo na Dragoa. Pravi Drago ustao bi uz
grohot i dao bi Irini lepu gomilu istog kea, da je prosledi svom oveku. Ali vie se uopte nije
radilo o deset hiljada dolara. Nije posredi ni da se ala pantomimom izvede do samog kraja. Upravo
obavljena transakcija nije bila potpuno neprijatna. Irina nije plakala i nije proklinjala Boga. Ona je,
na neki nain, ak i zaboravila na Andreja dok je Drago bio u njoj; bila je sva u tom inu. Pokuala
je da posmatra napetost dogaanja, ali moda je ta napetost bila upravo njeno napeto posmatranje.
Sve se to vrtelo ukrug. Ili se moda razvijalo. Da li je gledala Dragoa? Ili sebe? Ili je bilo neto tree?
Ili su skupa bili okrenuti tom neem treem?
Ovo je glupo, rekla je Irina.
ta? Ono to smo upravo uradili?
Ne.
Izgledalo je kao da mu je laknulo kada je video kojom brzinom mu je odgovorila. Razmislila je
na trenutak, pre nego to je opet progovorila: Mislim na ono to oseam. Ono to oseam je glupo.
Oh, ne znam. Nemoj me shvatati ozbiljno.
Drago ju je odmeravao kao da je procenjuje. Nee ti dugo ostati s nama, rekao je.
Pa, imam itavo popodne.
Ne, mislio sam s nama trojicom. S Andrejom, sa mnom i s Vasilijem. Uostalom, ne bi trebalo da
ostane s nama jo dugo. ta god to bilo to si htela da te nauimo, mislim da si ve nauila.
Irina ga je pogledala. Dim njegove cigarete lenjo je lebdeo u vazduhu izmeu njih, a njegova
otrina poela je da joj nagriza oi. Bez sumnje, ljudi ponu udno da se ponaaju kada imate seks s
njima. Slika koju imate o njima kao da se sljuti i pokae neku drugu sliku.
Drago je oborio pogled i nakaljao se. Glas mu je bio donekle utian kada je pitao: Da li ti je
Andrej rekao ta se dogodilo u garai prole nedelje?
Ne, on retko govori o poslu.
Trebalo je da ti kae. Bila je to zabavna pria.
Pa hajde, priaj umesto to ovde glumi stidljivu devojicu, rekla je, imitirajui njegovu boju
glasa i akcenat. Bilo je izvesnog zadovoljstva u ismevanju oveka za koga je pretpostavljala da je
ubica. Kao da stavlja ruke u usta krokodila, izazivajui ga da je celu pojede.
Drago se nije nimalo uvredio; rekao joj je samo da su jedne veeri Andrej i on bili prilino
kasno u jednoj od garaa, gde su svodili neke raune. Irina nikada nije videla neko od njihovih

80

skladita, ali zamiljala je da je veliko, sivo i impozantno. Isporuka je upravo otila, tako da garaa
nije bila puna automobila napravljenih od drugih automobila. Mrana praznina, kao mozak ubice.
Samo jedan automobil. Dragoev crveni retro sportski kupe, elegantna, ali nimalo pouzdana
maina, koju je voleo samo zato to ga je njeno odravanje kotalo gomilu novca, kao da mu je ta
nepredvidivost isticala lepotu. Mrav i mlad momak, obuen potpuno u crno, lica punog oiljaka od
akni, bezuspeno je pokuavao da provali u ova kola. Toliko je bio obuzet poslom da nije ak ni
primetio Andreja i Dragoa, sve dok ga nisu zgrabili za kapuljau.
Zna, ak i da uspe nekako da ue, kurvin motor nee da upali, rekao je Drago ljubazno.
Momak je vrisnuo i bacio na zemlju izuvijanu icu koju je nameravao da ugura u bravu.
Zaista mora biti oprezniji u ovom poslu, primetio je Andrej, kao da eli da pomogne.
Momak je teko disao, ne pokuavajui da se otme iz Andrejevog stiska, ali bilo je jasno da razmilja
o tome kako to da uradi. Kolutao je oima divlje, na sve strane. Verovatno je bio na nekoj supstanci,
na neemu to nije bilo onako oputajue kao droga koju je Drago davao enama. Nadao sam se da
su mu sposobnosti bile umanjene, objanjavao je Drago dok je Irini priao ovu priu; pomisao na to
da je po prirodi tako glup i nesposoban bila je prilino depresivna. Ono to je momak odluio da
uradi kako bi se izvukao iz neprilike bilo je da zauzme nadmen stav i prikae sebe veim nego to
jeste. Rekao je da ima jake veze i da bi bilo mnogo pametnije da ga Andrej i Drago smesta puste
umesto to rizikuju da budu ubijeni. On je, ovek, zaista vana faca i oni e zaaliti zbog ovoga.
Ovo je zaista divno!, rekao je Andrej Dragou. Ovo je neprocenjivo!
Momak je rekao da je u tesnoj vezi s Vasilijem Grigorijevim, i da Grigorijevu nee biti svejedno
kada uje za njihovo ponaanje prema njemu. Toliko su bar mogli da razaznaju iz gomile
baljezganja koje su uli od njega. A kada su poeli da mu se smeju, nisu ga razumeli ni toliko.
Znai, ti si od Grigorijeva lino dobio dozvolu da opljaka njegovo skladite? smejao se
Andrej.
Dozvolu za - ta?
Ti si, sinko, upravo u Grigorijevom skladitu!
Momak je vidno prebledeo. Ne, rekao je. Ne, vi laete.
Uveravam te da nemamo nikakvog razloga da laemo.
Laete! On e vam oljutiti kou s muda, depnim noiem, i naterae vas da je pojedete. On
mi je dobar prijatelj - on je moj roak.
Pa, dobro, sve ovo moemo da razreimo jednim jednostavnim telefonskim pozivom, rekao je
Andrej. Predao je momka Dragou kao da je vrea krompira i dohvatio mobilni telefon iz depa.
Vi ste obini dupeglavci! rekao je momak podrugljivo. Panduri uopte nee da se zajebavaju
sa mnom! Grigorijev poseduje muriju!
Ja i ne zovem policiju, objasnio mu je Andrej, ve tvog prijatelja Vasilija.
Lae! Ti ga i ne poznaje! Ja ga poznajem!
Kad se Vasilij javio na telefon i kad su mu objasnili kakva je situacija, izgledalo je kao da se
donekle zabavlja. Zatraio je da razgovara s tim momkom. Andrej mu je drao telefon uz uho.
Momak je drhtao, mrmljajui gotovo neujno svoje ime u mikrofon. Kada je pogledao pravo u
Andreja s moleivim izrazom lica, ovaj je uzeo telefon da bi uo Vasilijev neutralni glas kako kae:
Ne poznajem ovog momka. Nije ni roak, ni prijatelj, nije ni roak nekog dalekog prijatelja. Moe
slobodno da ga se rei.
Da ga se otarasim?
Ima pitolj, zar ne?
Nije mi tu.
Drago je uo o emu razgovaraju i odmah se ponudio: Moda moemo da ga zadavimo ovom
njegovom icom.

81

Jebote, Dragoe, da li se tebi ostaje ovde da jo sat vremena strue idiotovu krv s plonika?
pitao je Andrej napravivi grimasu. To bi zaista bilo odvratno. I pravo da ti kaem, jebeno sam
umoran.
U redu, poslau nekoga, rekao je Vasilij pomirljivo i prekinuo vezu.
Dok su ekali, momak je promenio strategiju i preao na podmuklu kuknjavu. Molio je da ga
puste, plakao kao malo dete. Od sline iz nosa napravio mu se mali balon na nozdrvi dok je kmeao.
Bio je to zaista alostan prizor.
ta ako ga pustimo? pitao je Andrej.
A ne, ako se neko pojavi, a mi nemamo nikoga da mu predamo, Vasiliju se to nimalo nee
dopasti.
Nije prolo ni pet minuta, pojavio se crni sedan i tiho uao u skladite. A to je bila prilino dobra
stvar, zato to je od ove histerine kuknjave Dragoa zabolela glava i dolo mu je da udari momka
preko lica. Dva mukarca izala su iz kola i prislonila pitolj momku uz glavu. Krupne suze lile su
niz runo lice prepuno dubokih oiljaka. Tada su ga Drago i Andrej poslednji put videli. Mukarci
su ga silom ugurali u kola koja je Vasilij poslao i odvezli ga u nepoznatom pravcu.
Gde su ga odveli? pitala je Irina kad je Drago uutao.
Ko zna? rekao je Drago. Verovatno tamo gde im je Vasilij rekao da ga odvedu.
Irina je htela da pita je li momak mrtav, ali koja je svrha kada Drago nije video telo i nije mogao
to ni da zna? Suoivi se s takvom nesigurnou, mogla je da zamisli ta god je htela. Mogla je da
zamisli da su ga zveknuli u glavu i ostavili negde van grada, i da se probudio sledeeg jutra s jakom
glavoboljom i mrljom krvi na obrvi. Dovoljno krvi da ukae na povredu, ali ne toliko da bi bilo
zabrinjavajue; tek neka vrsta kozmetike povrede koju junak obino zadobije u akcionom filmu. A
ta mrlja pretvorie se u beli oiljak o kom e on kasnije priati svojim devojkama, prikazujui sve
ove dogaaje kao opasnu i seksi priu u kojoj on nije bio idiot, i nije kukao, nego se fino oslobodio.
Drago je gledao u Irinu dok je razmiljao, a onda je, zabavljajui se, rekao: Zna, u korenu
ljudskog morala su saoseajnost i vera u smisao. Kriminalci pate od nedostatka bar jednog od ta
dva. Dok ljudi kao to smo Andrej i ja ne veruju da bilo ta ima neki smisao, i zbog toga smo
slobodni.
A ta je sa saoseanjem?, htela je Irina da zna. Imate li makar saoseanja?
Ha! podsmehnuo se Drago. Ako budem odgovorio na ovo pitanje, otkriu svoju slabost,
bez obzira na to kakav je odgovor. Ne mogu ti odgovoriti na ovo, draga, i to iz razloga line
bezbednosti.
Nazvao ju je draga, ba kao i Andrej. Andrej je bio onaj s kojim su se jebali. Moda je on zaista i
bio u sobi i gledao ih. Moda je bilo tako. Moda su Andrej i Drago zaista bili dva dela jedne iste
osobe.

82

ada je Drago zavrio s Irinom, Andrej je dobio posesivni napad. Lice mu je gorelo od besa, a
telo mu je bilo stegnuto i drhtalo je od srdbe. partao je po stanu kao krvolona zver u
kavezu.

Je li bio dobar?, eleo je da zna istog asa kada je ula na prednja vrata. Nije znala kako da
odgovori na to, samo je stajala i tupo gledala u njega, kao paralisani plen.
Pitam da li te je dobro pojebao! ponovio je Andrej malo glasnije.
Ne znam, odgovorila je tiho. Kako izgleda loe jebanje?
Ako to ne zna, oigledno se dosad nisi mnogo jebala.
Irina je zatvorila vrata. Pokuala je da proe pored njega. Uhvatio ju je za ruku. Kladim se da
na sebi jo uvek ima njegov miris.
Iz ovih stopa idem da se istuiram, rekla je neraspoloeno.
Ne, ne. Hou da ga ostavi na sebi. vrsto ju je privukao, a njegov stisak prignjeio joj je
nadlaktice. Jesi li i dalje, ispod tog njegovog smrada, moja devojka?
Nije bila moja ideja da odem tamo.
Sad si obina kurva. Nisi mi vie devojka.
Gledala je u njegovo crveno lice i izazivala ga. Zato ne proveri moe li je ponovo napraviti
od mene? Da ponovo ima svoju devojku.
Poljubio ju je estoko, ne bi li spreio njena usta da izuste makar jo jednu re. Nije bio besan
samo na nju, ve na sve. Tresao se od elje da uniti itav svet. Ali sve to je imao u rukama tog
trenutka bilo je ovo krhko ensko telo, i ona e morati to da uradi.
Jebali su se po itavom stanu kao divlje ivotinje, nervozno razbacujui skinutu odeu svuda za
sobom. Kau, patos, uza zid. Na kraju su zavrili u krevetu, ona na ivici kreveta na leima, on iznad
nje, drei joj noge dignute i razdvojene, zabijajui se u nju divlje i poudno, kako je samo on umeo.
Ona je podizala bokove ka njemu, uzdiui od zadovoljstva kroz skupljene zube. Dohvatio ju je za
vrat i stegao iznad kljune kosti. Taj pritisak njegove ruke nije trebalo da je povredi, trebalo je samo
da je podseti da on to moe kad god mu se prohte.
Kurvo!, procedio je, pljujui, zbog ega se ona nasmejala. Smejala se i svravala u isto vreme,
njeno telo nije znalo koji zvuk da proizvede - samo je nastavila da dahe, irom otvorenih usta,
tresui se od glave do pete.
ta je tako smeno?, pitao je Andrej. ta je tako jebeno smeno?
Ja nisam kurva, Andrej. On mi jo nije platio, tako da sam zasad samo drolja.

Kada je to rekla, stisak oko njenog vrata se pojaao. Sad ju je stezao obema rukama, i to veoma
ozbiljno. Tonula je u nesvesticu sve dok nije svrio. Gledala ga je zamuenim pogledom. Uzdigao se
na kraju, i to onako kako je ona volela, kao da se itavo njegovo telo okiralo neodoljivim
zadovoljstvom koje mu je pruila. Prostenjao je njeno ime, a onda se stropotao. Drala ga je uza se
sklopljenih oiju, oseajui kako je sve vazduh koji joj ulazi u plua polako vraa u stvarnost.
Poljubila ga je u uho pre nego to je proaputala: Kakve to ima veze, ionako? Zar ti nisi bio u vie
ena nego to bih ja to mogla da izbrojim na prstima, i ruku i nogu?
Nije to isto, rekao je Andrej zadovoljeno i iscrpljeno.
Kako nije isto?
Nije isto zato to si ti ena, draga moja. Jednostavno nije isto.
Pretpostavila je da je on u pravu. Istina je da to to je ona ena komplikuje sve, da to vie kota.
Nije bilo fer, ali bilo je istina. Pomilovala ga je po tragu ugriza koji je ostavila na njegovom ramenu.
On je nju mazio po dugoj raupanoj kosi.
I, s koliko njih si imao lo seks? pitala je Irina.

83

Ne znam. Nije to bilo ba u veini sluajeva, ali u znatnoj meri. Ponekad je moda bilo i do
mene. Ne znam. Lo seks je kao... lo seks je kao kada te neko dodiruje, a ti misli da bi bilo mnogo
interesantnije da pogleda stanje na bankovnom raunu, da proveri koliko ima para.
Irina je gledala u Andreja sve dok nije odmahnuo glavom. Nije bitno. Suvie si mlada da to
zna. Zato i jesi tako dobra. Zato ne mogu da se uzdrim od toga da te kvarim i unitavam.
Ideja da ena moe biti unitena kao bela svilena haljina mrljom od crvenog vina - je li to samo
jedna od njegovih ala? Lice mu je delovalo mirno. Oi su mu bile napola sklopljene, kao da su
oteale od zadovoljstva. Usne oputene, kao da je progutao itav svet. Htela je da ga pita zato bi
ovek tek tako prosledio svoju devojku drugom. Mora da je tu postojalo neto vie od odnosa
izmeu nje i Andreja. Mora da je postojalo neto izmeu njega i Dragoa, neka muka stvar. elja za
takmienjem, za tim da pokau jedan drugom? Ili moda ak i neka perverzna vrsta ljubavi, kao
kada zajedno lomite hleb. Moda je to neka rumunska stvar. Da ga je pitala za to, Andrej bi je bez
sumnje odmah otkaio. Vie je voleo, kad god je to bilo mogue, da ne razgovara s njom o bilo emu
u vezi s Rumunijom.
Ipak, dok ga je drala u naruju, morala je da pita: Andrej? Sea li se one prie s ovicom, koju
si mi priao?
Da, seam se. O Miorici.
Zato bi pastir dopustio svojim neprijateljima da ga ubiju kada je unapred znao da hoe? Zato
nije pokuao da sprei svoju smrt?
Andrej nije odmah odgovorio na ovo. A ona je u tiini tvrdoglavo ekala da on neto kae.
Irina, to je tipino ameriko pitanje.
Zvuao je iritirano i pomalo razoarano, kao da je vie oekivao od nje. Bilo je smeno to ovo
dolazi od oveka koji je oputeno uzimao sve to je eleo. Ako je stoika pasivnost bila rumunska
osobina, onda on nije bio dobar Rumun. Gledajui tako, on je zapravo bio vie Amerikanac od nje.
U kakvu priu se ona uklapala? Mnoge prie ivele su u njenoj glavi, ali nije uspevala da
pronae onu koja bi mogla da joj objasni nju samu. Moda je stvar u tome, razmiljala je polusvesna
i poluuspavana dok je tonula u san puna modrica od Andrejevih prstiju, koje su poele da joj se
pojavljuju po itavom telu. Moda ona nije uistinu osoba. Ona je samo skup pria koje su zajedno
sklepane u oblik devojke.

84

akon to joj je Drago ispriao priu o garai, Irina je mislila da je njihov susret zavren.
Pomislila je da moe da se obue i krene kui, poto se on pridigao i sipao sebi pie. Kada
se vratio, zadah mu se jasno osea na votku.

Ta tvoja slatka rupica prilino loe utie na mene, rekao je. Tera me da pijem od ranog
popodneva.
Nije ba da te teram da pije. Moemo umesto toga da se kresnemo.
Ha! Mudrost mladih.
Ponovo mu se digao. Kada je Irina pokuala da ustane, on je posegnuo rukom ka njoj i privukao
je k sebi.
Ponovo? pitala je ona, jo nesigurna da li je mudro da se uputa u drugu rundu s njim.
Zato da ne? Rekla si da si slobodna itavo popodne.
Sranje! ta mi bi da kaem tako neto?
Ovoga puta izdrao je due, tako da je imala priliku da obrati vie panje na njega. Kad je prvi
put uao u nju, bila je toliko uzbuena i izbezumljena to to nije Andrej da nije mogla tano da
primeti ta je to kod Dragoa drugaije. Sad je mogla da zapazi drugaiji oblik, drugaiju teinu na
sebi. Njegova ruka na njoj, krupnija i s nezgrapnijim prstima. Drugaiji nain na koji je raspolagao
njom. A opet je u svemu tome bilo neto isto.
Zna, rekao je Drago kada je jo jednom svrio, ako ti visi ovde s nama da bi shvatila neto
o Rumuniji, neto u vezi s tvojim poreklom, ne znam da li mi uopte moemo da ti pomognemo.
Pa trebalo bi da moete, poto ste obojica odande.
Vie volim da mislim o sebi kao o oveku niotkuda.
E sad bih rekla da mnogo sere. Svi su odnekud, posebno ljudi s toliko prtljaga kao ti.
U redu, uopteno gledajui, zaista imam mnogo toga to vuem sa sobom, ali sav taj prtljag
koji nosim uopte nije rumunski.
Ma daj.
Ma daj, ti!
Hajde, pokazau ti. Ispriaj mi neku rumunsku priu.
ta kae? Kako ijedna ena moe to da trai? Druge mi obino trae jo neku pilulu, a ne da
im priam jebene bajke.
Ispriaj mi rumunsku priu. Sad. Pa neka je i o tome kako vie nikada nee moi da se vrati
kui.

85

Patru
Nekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano. U to vreme iveli su car i
carica koji nisu mogli da imaju dece. Ili su kod mnogih udotvoraca, vetica i filozofa, ali mnogo
vremena je prolo, a njihov trud se pokazao uzaludnim. Onda je jednog dana car posetio kolibu
starca nadaleko uvenog po svojoj mudrosti, i taj stari ovek mu je rekao: Tvoja elja donee ti
samo alost.
Nisam doao da te pitam za to, odgovorio mu je car, nego da vidim ima li da nam da neke
biljke koje bi nam darovale blagoslov roenja dece.
Imam, ali vi ete dobiti samo jedno dete. Bie to zgodan i simpatian momak, kog e svi voleti,
ali neete moi dugo da ga zadrite.
I tako se rodilo dete, ali je od asa svog roenja toliko vritalo da ga ni magine vetine nisu
mogle naterati da uuti. Car je drao uplakano dete i obeavao mu sva blaga sveta: Tiho, mladi
moj mome, oeniu te najlepom princezom na zemlji. Tiho, sine moj, dau ti kraljevstva koja se
prostiru iza poznatog sveta.
Konano je car, oamuen nedostatkom sna i nesvestan znaenja svojih rei, tepajui sinu,
rekao: Tiho, tiho, sine moj, i podariu ti mladost bez starenja i ivot bez smrti.
Tog trenutka mali princ prestao je da plae i pogledao u svog oca bistrim oima punim nade.
Car tad oseti stravu.
Kako je rastao, deak je bivao sve pametniji i mudriji. Vaspitavali su ga i uili najbolji filozofi,
isticao se u svemu to je uio, tako da je car umirao od zadovoljstva i ponovo se vraao u ivot.
itavo carstvo bilo je ponosno to ima tako pametnog i obrazovanog princa, novog kralja Solomona.
Ali jednoga dana, tek to je momak napunio petnaest godina i car napravio slavlje okupivi sve
plemie iz zemlje, zgodni princ ustade i ree: Oe, dolo je vreme. Sada mora da mi da ono to si
mi obeao kada sam se rodio.
Kada je car ovo uo, mnogo se rastuio i odgovorio princu: Zato, sine moj, kako da ti dam ono
to nije mogue? Ako sam ti to tada zaista i obeao, to je bilo samo da te umirim.
Ako ne moe da mi da to, oe, onda u morati da lutam svetom dok ne pronaem ono to mi
je obeano i za ta sam roen.
Mladi junak otiao je do carskih tala, u kojima su bila najbolja grla u kraljevstvu, da odabere
jedno. Ali svi konji su se propinjali i njitali kada bi ih dodirnuo, osim jednog bolesnog i slabog u
uglu, koji je bio sav u ranama. ta zapovedate, gospodaru moj?, pitala je ivotinja. Hvala Bogu
to je dopustio da me junaka ruka dotakne jo jednom.
Nameravam da poem na put i potraim mladost bez starenja i ivot bez smrti.
Da bi ispunio svoju elju, odgovorio je konj, mora zatraiti od oca ma, koplje, luk, tobolac
pun strela i halje koje je on nosio kad je bio mlad. Uz to, mora lino da brine o meni est nedelja i
kuva mi zob u mleku.
Princ je preturio oeve stare kovege i na dnu sanduka naao oruje i odeu koju je ovaj nosio u
mladosti, ali oruje je bilo prekriveno rom. Poeo je da ga isti sopstvenim rukama, i za est
nedelja, koliko je negovao konja, uspeo je da oruje zasija poput ogledala. Kad je konj uo od
naoitog princa da su oruje i odea isti i spremni, snano se protresao. Sve rane otpale su s njega, i
tamo gde je nekada stajao ubogi konj sada je bila lepa i snana ivotinja sa etiri krila. Dugo mi
poiveo, gospodaru. Od danas u ti verno sluiti, izjavio je konj.
Kada su dvorani videli da je momak spreman da se otisne na put u haljama svog oca i s
njegovim orujem koje je poprimilo stari sjaj, svi su ga preklinjali da odustane od puta, da ne
86

rizikuje ivot. Kada je car video da odlunost njegovog sina nikako nee biti uzdrmana, dodelio je
princu pratnju od dvesta konjanika i itavu kolonu zaprenih kola punih namirnica i para. Gledao
je kako momak mamuza svog paripa i prolee kroz kapiju poput vetra, i osetio u stomaku poznatu
staru zebnju.
Kada je stigao do granica oeve zemlje i zakoraio u divljinu, princ je svu svoju imovinu
razdelio pratnji, oprostio se s njima i uputio ih nazad, zadravi za sebe samo onoliko hrane koliko
je konj mogao da ponese.
Krenuvi na istok, jahao je tri dana i tri noi, sve dok nije stigao do iroke ravnice u kojoj su
leale mnoge ljudske kosti.
Mora da zna, rekao je konj, da smo u zemlji vile Detli, koja je toliko zla da niko ko je
kroio na njen posed nije odatle izaao. Nekada davno bila je ena, ali zbog kletve koju su roditelji
bacili na nju jer je bila neposluna, postala je detli. Neverovatno je velika i krupna, ali nemoj se
plaiti. Neka ti ma i luk budu spremni.
Tek to je konj prestao da govori, iz daljine se zauo straan urlik koji je dolazio s ivice ume na
horizontu, i vila Detli odjednom je izbila iz ume, ruei drvee pred sobom i gazei kosti koje je
pretvarala u prah i pepeo, ustremivi se preko ravnice pravo prema princu. Konj je skoio i kao
vetar poleteo na zlo stvorenje, i princ ju je strelom pogodio u stopalo. Dok je iz tobolca izvlaio jo
jednu strelu, vila je povikala: Stani, junae mladi, neu ti uiniti nita naao.
Videvi da joj ne veruje, ispisala mu je ovo obeanje sopstvenom krvlju. Tvog konja niko ne
moe da ubije, mladi moj junae, objasnila mu je. On je zaaran. Da nije tako, odavno bih te bacila
na raanj i pojela. Znaj da se do dana dananjeg nijedan smrtnik nije usudio da pree granice mog
poseda i nije dospeo ovoliko daleko kao to si ti. Nekoliko hrabrih vitezova stiglo je samo do
ravnice na kojoj si video mnoge kosti.
Krenuli su ka vilinoj kui, gde ih je ona ugostila. Plemeniti princ previo joj je povreenu nogu i
rana je trenutno zacelila. Domaica je, zadovoljna, drala kuu otvorenu itava tri dana, i molila je
carevog sina da odabere sebi neku od njenih predivnih erki za enu. On to nije uradio, ve joj je
rekao za im traga, a ona mu je odgovorila: Verujem da e uz svog konja i junako dranje i uspeti
u tome.
Na kraju boravka princ je osedlao konja i nastavio put. Kada je konano preao granicu
kraljevstva vile Detli, stigao je na predivnu livadu koja je s jedne strane bila puna cvea, a na
drugoj strani bila je samo spaljena zemlja. Kada je princ pitao zato ovde nema na zemlji trave, konj
je odgovorio: Sada smo na imanju vetice korpije; ona je sestra vile Detli, ali obe su toliko zle da
ne mogu iveti zajedno. Na njih je pala kletva njihovih roditelja, i one su, kao to vidi, postale
udovita. Njihovo neprijateljstvo prelazi sve granice; uvek pokuavaju da se dokopaju zemlje one
druge. Ova, kad je ljuta, bljuje vatru i katran; spaljena zemlja ovde mora da je trag arke oko
granice. Ova vetica gora je ak i od svoje sestre i ima tri glave.
Tek to je konj zavrio, u vazduhu se zaulo pucketavo itanje, drugaije od bilo ega to se
ikada moglo uti. Vetica korpija, s jednom eljusti na nebu, a drugom na zemlji, prilazila im je kao
vetar, bljujui vatru u hodu, ali konj je poskoio i na junak ispalio je strelu i otkinuo joj jednu od
glava. Kada se spremio da ispali drugu strelu, vetica korpija poela je da ga preklinje da joj
oprosti obeavi da mu nee nauditi, a da bi ga ubedila u ovo svoje obeanje, ispisala ga je
sopstvenom krvlju.
Poput vile Detli, i ona je ugostila princa, koji joj je vratio glavu tako to ju je ponovo prikaio za
njeno telo, da bi nakon tri dana ponovo nastavio putovanje. Kada su junak i njegov konj stigli do
granica kraljevstva vetice korpije, nastavili su bez odmora i stigli do polja prekrivenog cveem,
gde je vladalo veito prolee. Svaki pupoljak bio je izuzetno lep i pun slatkog i omamljujueg mirisa,
a neni povetarac je duvao.
Stigli smo do mesta, gospodaru, rekao je konj, ali moramo da se suoimo s jo jednom
opasnou. Malo dalje je palata u kojoj borave mladost bez starenja i ivot bez smrti. Okrueni su
visokom, gustom umom, kojom tumaraju sve divlje ivotinje ovog sveta, uvajui kapije i danju i
nou. Ima ih mnogo, i gotovo je nemogue proi kroz umu borei se s njima; moramo pokuati, ako

87

ikako moemo, da ih nekako preskoimo. Opai me to jae moe, a kad se namesti, dri se vrsto
za moju grivu i nogama mi se upri u vrat, tako da me ne ometa.
Princ se namestio i u trenutku su bili blizu ume. Konj je poeo da galopira. Dok su leteli
nagore, ugledali su palatu koja je tako jako sijala da nije moglo da se gleda u nju, ba kao ni u sunce.
Preli su iznad ume, i taman kada su se sputali na stepenice palate, jedno kopito dodirnulo je vrh
drveta, to je probudilo itavu umu. Divlje ivotinje zavijale su toliko da se princu digla kosa na
glavi. Okruile su ga da ga rastrgnu, ali ih je gospodarica palate u tom asu zaustavila, potedevi
junaku ivot iz istog zadovoljstva, poto nikada ranije nije videla ivo ljudsko bie. Obuzdavajui
divlje zveri, prvo ih je utiala, a zatim poslala nazad u skrovita.
Gospodarica palate bila je visoka, vitka i ljupka dama zapanjujue lepote. Kad ju je mladi junak
ugledao, stao je kao skamenjen. Kad ga je videla u tom stanju, saalila se na njega i rekla: Dobro
doao, moj zgodni prine. ta ti trai ovde?
Traim mladost bez starenja i ivot bez smrti.
Onda je sjahao s konja i uao u palatu u kojoj je naiao na drugu damu istih godina, zadivljujue
lepu kao to je bila i prva. Dve sestre priredile su nesvakidanji banket, na kom se sluilo iz zlatnog
posuda. Konja su pustili da pase gde god je hteo, a posle su ga upoznali sa svim divljim zverima pa
je mogao mirno da luta umom. Dame su preklinjale princa da ostane s njima, govorei mu kako im
je teko usamljenim. On nije ekao da ga mole dva puta, prihvatio je ponudu sa zadovoljstvom
oveka koji je pronaao upravo ono to je traio.
Princ je proveo mnogo vremena u palati a da toga nije ni bio svestan; ostao je jednako mlad kao
i kada je doao. Lutao je umama, zabavljao se u zlatnoj palati, iveo u miru i tiini s dve dame,
uivajui u njihovoj lepoti i u lepoti cvea, i u istom slatkom vazduhu. Njegove dve ene pustile su
ga da radi ta mu je volja, molei ga jedino da ne ide u jednu dolinu koju su zvale Dolinom suza.
On je esto iao u lov. Jednoga dana, dok je jurio zeca, odapeo je dve strele, ali nije ga pogodio.
Dok ga je besno jurio, odapeo je i treu strelu, koja ga je pogodila, ali u urbi nije primetio da je
zaao u Dolinu suza. Pokupio je lovinu i krenuo prema palati, ali iznenada ga je obuzela strana
enja, jer se ueleo oca i majke. Nije se ni usudio da o toj elji razgovara sa svojim drubenicama,
koje su po njegovoj tuzi i nemiru odmah shvatile u kakvom je stanju. Oh, nesreni prine, proao si
kroz Dolinu suza, zakukale su prestravljeno.
Jesam, drage moje, i to bez elje da budem tako nesmotren, ali sada me enja da vidim
roditelje naisto ubija! Opet, ne mogu vas napustiti. Mnogo dana proveo sam s vama i nemam na
ta da se alim. Zato u otii da vidim roditelje jo jednom, a onda u se vratiti vama i nikada vas
vie neu napustiti.
Nemoj da nas naputa, voljeni prine! Tvoji roditelji umrli su pre dvesta ili trista godina; ako
ode, bojimo se da se nikada nee vratiti. Ostani s nama, neki lo predoseaj kae nam da e
poginuti.
Sva ubeivanja dve dame i vernog konja nisu mogla da stiaju udnju junakovog srca za
roditeljima, koja ga je ivog razjedala. Na kraju je konj rekao: Ako ve nee da poslua mene,
gospodaru, treba da zna da e sve ono to e ti se dogoditi biti tvoja sopstvena greka. Rei u ti
sada neto, i ako prihvati uslove koje ti budem postavio, ja u te vratiti ovamo.
Prihvatam to unapred, uz veliku zahvalnost, odgovorio je princ. Da ujem ta to ima da mi
kae.
im doe do oeve palate, morae da sie sa sedla, a u sluaju da se zadri due od sata, ja
u se ovamo vratiti sam.
Neka bude tako, sloio se princ.
Spremili su se za put. Princ je zagrlio svoje dame i oprostio se s njima. One su plakale i jecale,
gledajui ga kako odlazi jaui.
Princ i njegov verni parip stigli su do zemlje koja je nekada bila kraljevstvo vetice korpije, ali
sada su tu zatekli gradove. ume su postale njive. Princ je pitao jednog za drugim da mu pokau

88

gde je kua vetice korpije. Oni su mu odgovarali da su njihovi dedovi uli od svojih
prapradedova da se nekada priala takva smena pria.
Kako je to mogue? pitao je princ. Nedavno sam i sam ovuda prolazio.
Ljudi su mu se smejali kao da je luak ili neko ko pria u snu, i princ je, ljut, odjahao odatle ne
primetivi da mu rastu seda brada i kosa. Kada je stigao do oblasti kojom je vladala vila Detli,
razmenio je s ljudima ista pitanja na koja je dobio iste odgovore. Princ nije mogao da shvati kako su
se ovi predeli toliko promenili za nekoliko dana i opet je odjahao ljut. Sada je ve imao belu bradu
koja mu je dosezala do pojasa, a slabost mu se od stopala irila nagore po itavom telu.
Konano je princ stigao i do oevog carstva. Tu je pronaao nove ljude, nove gradove, i sve se
toliko promenilo da nita nije mogao da prepozna. Na kraju je otiao do palate u kojoj je roen. Kad
je sjahao, konj ga je poljubio u ruku i rekao: elim ti dobro zdravlje, gospodaru. Vraam se tamo
odakle sam doao. Ako hoe i ti da poe sa mnom, brzo me zajai i idemo odmah.
Zbogom, dragi moj. I ja se nadam da u se uskoro vratiti.
Konj je odjezdio brzinom strele.
Kada je princ video ruiniranu palatu i korov kako raste oko nje, uzdahnuo je duboko i sa
suzama u oima pokuao da se priseti kako je ovo mesto nekada bilo velianstveno. Obiao je
zgradu dva ili tri puta, pokuavajui da se seti kako je izgledala svaka soba, svaki oak. Pronaao je
ostatke tale u kojoj je otkrio svog udesnog konja, a onda je krenuo u podrum, kojem je ulaz bio
zapreen krem i puzavicama. Tumarao je, drei rukama one kapke da se ne sklope, jedva
uspevajui da stoji, dok mu je snenobela brada padala do kolena. Unutra nije pronaao nita osim
starog dotrajalog kovega, koji je otvorio. Delovao je prazno, ali kad mu je podigao poklopac, glas
sa dna kovega rekao je: Dobro doao! Da si me pustio jo malo da ekam, i ja bih se raspala.
Onda je Smrt, kojoj su se grudi smeurale od starosti, iskoila iz svoje tamnice i zgrabila ga.
Beivotno prinevo telo palo je na zemlju i istog trenutka pretvorilo se u prah.

89

lena je nosila kupai kostim iz jednog dela, to je Irini bilo veoma neobino. Bio je
mornarskoplav, s belim tufnama po sebi i puno nabora sa strane. Moda je pokuala da
imitira Irinin retro izgled. Ili moda neto nije bilo u redu. Jo nijednom nije ula u bazen,
iako je obino ona prva koja uskoi. Kretala se usporeno, povijeno, kao da je neto boli.
Ima li greve ili neto slino?, pitala je Irina. Mogu ti doneti neto protiv bolova.
Greve?
Zna na ta mislim. Irina je pokazala na donji deo stomaka.
Da, da. enski problemi. Ne, hvala ti. Samo u malo da se zgrejem ovde na suncu.
Nekoliko minuta izleavale su se zatvorenih oiju. Onda je Irina ula Elenu kako kae: E, sad
u da obrijem prste na nogama. To je zvualo neverovatno besmisleno.
ta e da radi?
Gledala sam televiziju pre neki dan i videla sam reklamu za jednu vrstu voska za ene. U
reklami su rekli da taj vosak uklanja nausnice i neprimetne dlaice s takvih mesta kao to su
prepone i prsti na nogama. Prsti na nogama? Pogledala sam u svoja stopala.
I zaista su bile tu, jedva vidljive dlaice na gornjem delu prstiju, koje nikada ranije nisam
primeivala. To me je prosto iznerviralo. Kako sam mogla da ne primetim te dlaice?
I sada e da ih obrije.
Da.
Ja svoje brijem zato to ih kaievi na sandalama ponekad upkaju, a to boli.
Gledale su paljivo u bosa stopala jedna drugoj. Svia mi se tvoj lak za nokte, rekla je Irina.
Zove se fam fatal, odgovorila je Elena ravnoduno.
Mnogo uzbudljivije nego moj. Moj se zove reski cimet.
Bila su to imena koja su autori reklama dali svetlocrvenoj i narandastoruiastoj, pokuavajui
da ovim bojama uliju seksualnu primamljivost: ena smrtonosne lepote i egzotini ukus na jeziku.
U stvarnosti, to su samo male boice s bojama gadnog mirisa, rekla je Elena, kao da je mogla
da uje o emu Irina razmilja.
Hoe da mi kae da u stvari ne ide kod pedikira.
Oh, strano mrzim kada mi neko dira stopala. Ja to radim sama.
Irina je zamiljala Elenu kako ui nad svojim stopalima i tankom etkicom leerno nanosi
sedefastoruiasti lak na svaki nokat nonih prstiju, dok joj se nos mrti zbog jakog mirisa
hemikalija. A zato se uopte mui s tim? pitala je Irina.
Mi to moramo da radimo, zar ne?
Irina nije razmiljala o tome da li joj taj ritual jeste ili nije postao obavezan. Svake nedelje ila je
na pedikir i manikir zato to je to bilo neto ime je mogla da se bavi. Ali to je bila istina - u
njihovom sluaju, morale su to da rade. Da budu mlade, lepe i dobro negovane - to je praktino i bio
njihov poziv.
Spavala sam s Dragoem, izvalila je Irina. Elena se uspravila u lealjci.
Molim?
Drago. Drago me je jebao.
Ha? Je li te drogirao?
Nije.
Elena je znaajno pogledala u Irinu, oigledno zbog injenice da je ova otila s Dragoem u
krevet svojom voljom, i bez uticaja bilo kakve hemikalije. Da li je sam taj akt bio manje ili vie
sramotan s obzirom na to da je na njega pristala svojevoljno? Ponekad je Elena bila nedokuiva kao i
njen suprug. Neko manje pronicljiv od Irine mogao bi tu hladnou pripisati zajednikom ruskom
90

poreklu, ali to nije bilo to. Tekstura njihovih utanja bila je razliita. U Eleninom je bilo
hladnokrvnosti nekoga kome su u ivotu mnogo toga uinili naao. Vasilijeva hladnokrvnost
ukazivala je na nekoga ko je mnogima inio naao.
Interesantno, rekla je Elena. Pa, on te je zaista eleo neko vreme.
Znala si za to?
Irina je zvuala toliko okirano da se Elena zvonko nasmejala. Bilo je zaista teko to ne
primetiti. I je li bio dobar?
Irina nije mogla da objanjava svojoj prijateljici ta se dogaalo kada je otila u krevet s
Dragoem. A to je bilo neto potpuno bizarno. Rei dobro ili loe nisu mogle da se primene na to. Ili
ako je mogla da se primeni jedna, mogla je i druga.
ta nije dobro, reci mi tano, kada se radi o seksu? pitala je Irina.
Ako to ne zna, onda si ti srena devojka. Elena se hladno nasmejala. Ona je, kao i Andrej,
oigledno znala ta je loe jebanje. Ili jo gore, ta ako nije znala kakvo je dobro? Istina, za Irinu je
bilo praktino nemogue da zamisli kakav je Vasilij bio ljubavnik. Ili jo udnije, kakav je...
Da li si bila s drugim mukarcima pre Vasilija?
Elena je slegnula ramenima. S nekima.
Elena, koliko si imala godina kada si prvi put bila s mukarcem?
Onoliko koliko godina devojka moe da ima da bi je prodali.
Irina je zautala. Da li je to Elena doslovno mislila? Ne u smislu da devojka moe nekome dati
svoje telo nadajui se udaji, ve u smislu prave prodaje? Irina umalo nije pitala da li se to sve
deavalo preko neke agencije. I da li je to ona ista agencija koja je uredila i njen brak s Vasilijem. I da
li je Vasilij moda nekako posedovao tu agenciju ili rukovodio njom. I da li je Andrej, moda,
nekako umean u sve to. Da li Andrejeva trgovina ide i dalje od luksuzne robe. Dalje od
krivotvorenja luksuzne robe. Dalje od ukradenih automobila. Dalje od droge.
Irini je zastala velika knedla u grlu. U njenoj blizini bilo je toliko kriminala da nije morala ni
ruku da prui da bi ga dodirnula. A opet, kriminala je bilo posvuda, ak i daleko, veoma daleko od
zadovoljstava koje je imala u Andrejevom krevetu. Ne moete da kupite ni kesu pomorandi u
supermarketu a da to nije povezano s neijom eksploatacijom. Ne moete na sebe navui odeu bez
para slabo plaenih ruku koje su tu garderobu ile za vas. Bila je to glupa gubitnika igra, taj
pokuaj da budete dobra osoba u ovom svetu. Pustinjski grad nauio je Irinu svemu o kui. Kua
uvek dobij a.
Zna, rekla je Elena uzdahnuvi i poloivi lagano ruku na stomak koji ju je boleo, moda e
mi ipak trebati tvoji lekovi protiv bolova. Ima li neke dobre?

91

etiri bankomata su napolju, iza ugla zgrade, po dva na svakom zidu. Iza njih je prostorija u
koju se ulazi pomou gornjeg i donjeg kljua, gde bankarski slubenici otvaraju zadnju stranu
aparata, da ih napune. Kako bi stigle do ove prostorije, Irina i Ejmi moraju celu alter-salu da
predu s velikom neobeleenom vreom napunjenom dvadeseticama. Da neko zna na ta treba da
obrati panju i kada da ih zaskoi i pobegne, bila bi to brza i efektna pljaka. Zato one idu brzo. U
vremenu potrebnom za jedan dubok udisaj i izdisaj uspevaju da predu od sigurnog blagajnikog
boksa do prostorije za bankomate i zakljuaju vrata za sobom.
Svaki automat imenovan je redom prema slovima engleskog alfabeta: Alfa, Bravo, arli, Delta.
Alfa je maina sa zaglavljenim vratima; Irina mora dobro da cimne da bi ih otvorila. Zatim iz njene
unutranjosti izvlai metalni pretinac u koji se stavlja novac. Koliko hiljada nam ovde treba?, pita
Ejmi. Mislim da treba deset.
Ejmi dodaje Irini pet paketa dvadesetica jedan za drugim. Irina ih slae u dugaku kasetu, jedan
iza drugog. Kada noem za otvaranje koverata cepa papirne trake Federalnih rezervi, kojima su
paketi uvezani, i izvlai ih iz povee koliine kea, ona to radi neobino nasilno, zbog ega je Ejmi
pita da li je sve u redu.
Ne mogu da verujem da sam opet to uradila., kae Irina ogoreno.
ta si to opet uradila?
Opet sam sino imala glup sastanak.
Bio je kreten?
Moglo bi se tako rei!
Irina jako gurne metalni pretinac napunjen novcem natrag u mainu, a onda ostane tako, ne
putajui ruicu vrata. Da, ponovo je to uradila. Dopustila je mukarcu da je uniti, kao to bi
Andrej rekao, u mikrokosmosu jedne jedine veeri. Zato im je doputala da joj to rade?
Ejmi nita ne kae. Ne pomera se. eka da Irina nastavi, i ona nastavlja:
Upoznala sam nekog. Izgledalo je da se sve ide kako treba; dopao mi se njegov smisao za
humor. Sino, posle veere, otila sam do njega da zajedno gledamo film, traginu ratnu ljubavnu
priu. Film kakav mukarac uzme da bi ena plakala, a onda je dri u zagrljaju i tei. Uivala sam u
enterijeru njegovog stana, pila sam vino i sedeli smo sve blie jedno drugom na kauu - naslonila
sam se na njega. I sve bi bilo savreno da na kraju filma nije on bio taj koji je plakao. Suze su mu
nekontrolisano tekle niz lice bez ikakvog zvuka. Poela sam da se pitam koliko dugo sedim tu u
mraku, naslonjena na oveka koji plae. Bilo mi ga je ao.
Irina zatvara vrata Alfe i zakljuava ih. Otvara Bravo.
Ova je gotovo prazna. Trebae nam dobrih dvadeset hiljada ovde.
Daj, ja u je napuniti, kae Ejmi neno, gurajui Irinu u stranu. Irina je gleda dok tesno, jedan
za drugim, slae pakete novanica u kasete. Kad je sav novac na mestu, Irina prua ruku ka nou za
otvaranje pisama. I tako, on je plakao, kae ona, i ja ga, kao idiot, zabrinuto pitam: ta se
dogodilo? A on kae: Glavna glumica mnogo lii na moju bivu. I ja ga, opet kao idiot, puna pijanog
devojakog saaljenja, zagrlim. Nakon to ga drim itav minut u zagrljaju, on kae: Voleo bih da
noas ne spavam sam. E, tad tek postaje udno.
Trake Federalnih rezervi na paketima kea vrlo lepo pucaju uz jasan zvuk dok ih Irina raseca
noem. Izvlai ih napolje, ostavljajui novac u vidu nenaruenog bloka, i baca ih u ubre. ta bi ti
uradila da si bila na mom mestu?, pita ona Ejmi.

92

Misli, da li bih ostala?

Da. Kada te uplakani mukarac moli da ostane s njim, ta ti onda uradi?
Obe samo stoje dok Ejmi razmilja o pitanju, meutim, tiinu prekida niz kratkih elektronskih
bipova maine koju neko spolja pokuava da upotrebi.
Vidi valjda, jebote, da trenutno ne radi! vie Irina na bipove kroz metalnu unutranjost
maine i zvukovi prestaju. Duboko uzdie. Pa, ja sam, vidi, ostala. Rekla sam: U redu, hajde onda,
idemo da spavamo. Uzela sam jednu od njegovih majica s kratkim rukavima i otila u krevet s njim.
Neko vreme leali smo tako i gledali svetla automobilskih farova s ulice, kako bacaju odsjaje po
zidovima. Onda me je on uhvatio oko struka i privukao k sebi. Kad je hteo da me poljubi, okrenula
sam glavu pa mi je njegov jezik ostavio dug i vlaan trag na obrazu - i pomislila sam da je sve to
moja greka. Zato sam tu? Povukla sam se od njega koliko god sam mogla a da se ne posvaamo,
nadajui se da e shvatiti. Meutim, on nije mnogo mario, ve je samo zadigao moju majicu i poeo
da mi sisa sise tako jako da je bolelo, i tada je trebalo da kaem ne, samo da sam se usudila da ita
kaem. Ali da sam tada rekla ne, moda bi me stvarno povredio. Tako sam ga pustila. Pustila sam
ga i nije dugo trajalo, nakon ega je zaspao. Bila sam zarobljena tamo, u nekom stambenom naselju
gde u to vreme nema autobusa, a bila sam i toliko pijana da ionako nigde nisam mogla da poem.
Tako sam ekala sve do jutra. I zna ta? Nije trebalo, ali ipak sam zaspala. Zaspala sam s tim
ovekom u njegovom krevetu i probudila sam se jutros, a njegova me je ruka grlila. Moe li da
zamisli to sranje?
Vau. Obino sam ja ta koja je prava enturaa, odgovara Ejmi.
Irina vraa pretinac s novcem na mesto i zatvara vrata sa zadnje strane maine. Spavala sam
dok je njegova ruka bila na meni, kae, ovog puta glasom neto tiim.
ao mi je. Dobro. Deava se ponekad.
ta se deava ponekad?
Ponekad si samo umorna.
Irina klima glavom. Zagledana je u daljinu. Okree klju da zakljua Bravo i izvlai ga. Osea
kako je zakopana koulja stee oko vrata, suknja olovka-kroja zatee je oko bokova. Mrzi ovu
glupu bankarsku uniformu. Jo jednom je dopustila da je mukarac zloupotrebi. Jo gore, otkrila je
svoju uasnu usamljenost u banci, na poslu, gde bi trebalo da je u stanju da pobegne od sebe. Ali
Ejmi oigledno ne mari mnogo. Ejmi uzima vreu s dvadeseticama i kae nenim glasom, kao majka
koja pokuava da utei dete koje je palo i ogreblo se: Hajde da napunimo i arlija.
Danas Irina ponovo zastaje ispred prazne kue na povratku u svoj stan. Paljivo zagleda ima li
novih znakova propadanja, da li je otpalo jo farbe. Da li u uglovima ima vie pauine, da li su
delovi maltera poeli da otpadaju sa zidova. Moda proli put nije dovoljno paljivo zagledala, jer
koliko sada moe da vidi, nita se nije promenilo. Osim to su danas vrata zatvorena. ija je ruka
mogla da ih zatvori? Verovatno tu i nije bilo ruke. Samo vetar u prolazu. Kad Irina prstom gurne
vrata, ne pomeraju se. Razmilja o tome nekoliko trenutaka, razmilja da se okrene i krene kui.
Umesto toga kopa po tani i vadi identifikacionu karticu bankarskog slubenika. Paljivo je umee
u otvor izmeu vrata i ragastova. Kakva bi to bruka bila kad bi kartica pukla, i kad bi polovina
njenog imena ostala zaglavljena, kao dokaz njenog prestupa.
Naravno, nikoga ne bi bilo briga.
Pokuava da otvori bravu nasumice, ne oekujui da se ita dogodi. Ovo to radi je ega;
ubeena je da nee uspeti da obije bravu.
uje se klik. Vrata zakripe i odkrinu se samo nekoliko centimetara. Irina nije znala da je
tako vet kriminalac. Mora da su mukarci u njenom ivotu ostavili traga na njoj. Razmiljajui o
njima, ona okleva na trenutak, ali samo na trenutak. Zakorai unutra i eka da joj se oi priviknu na
tamu.
U kuhinji su i dalje otvorena vrata friidera koji je crkao, ali tegle sa zelenim majonezom, koja je
bila unutra, sada nema. To to je nestala ne bi bilo tako udno da sve izgleda kao da je ovo mesto
93

neko poistio od prolog puta kada je Irina bila ovde, ali ako nita drugo, sloj praine na jeftinoj
muemi kao da je deblji.
Odlazi do zadnjeg dela kue, dalje nego to je bila poslednji put. U spavaoj sobi su klizna vrata
ka verandi, s koje se nekoliko stepenika sputa do zaputenog dvorita. Irina se naginje preko
ograde, gledajui u peskovitu zemlju prekrivenu osuenim nepoeljnim biljkama. Zamilja sebe
kako se vraa ovde i raiava korov. Sadi lukovice da se bata na prolee areni od cvea.
Nameta mali sto i stolice tako da moe tu da sedi uz au vina tokom veeri, kada duva laki
povetarac i uiva u mirisu pupoljaka koji joj miluje lice. Da li bi i neki mukarac iveo s njom u toj
kui? Da. Mukarac koji je voli. Ali i pre no to uspeva da zamisli mir i tiinu njihovog niim
ometenog ivota, pred njenim nogama stvori se dete. Beba puzi i sreno gugue. Podie bebu. Ona
se smeje dok joj Irina golica mekani, debeljukasti vrati.
Ne zna da li je beba deak ili devojica. U tom uzrastu, to ionako nije mnogo vano. U tom
uzrastu, osoba je samo dva velika oka koja jo nita ne znaju. Samo uporno stiskanje ustima majine
dojke, izvlaenje iz njenog tela onog to odrava u ivotu. Ovo nepostojee dete ini da se Irinino
srce skupi u ljuturu poput pua kad ga bocnete tapiem. Ona se vraa u sobu, zatvarajui klizna
vrata za sobom. Prolazi kroz pusto kuhinje, dnevne sobe, predsoblja gde nikada nee okaiti svoj
kaput.
Napolju na ploniku Irina povlai ulazna vrata za sobom dovoljno jako da se glasno zalupe.
Proverava da li je zakljuano. Odlazi trudei se da ne gleda naputenu kuu. Elena. Kako zavidi
Eleni. udno je zavideti nekome ko je, po svoj prilici, mrtav. A opet, Elena je bila dovoljno jaka da
pobegne od kataklizme. Odluila je da ode i otila je. Irina nije bila takva ena. Morala je da bude
izgurana. Morala je da bude prognana. Morala je da bude izbaena bez ideje kuda da poe.
Irina osea hladnou u kostima. Zna da mora da nastavi dalje ili njena smrznuta dua nikada
nee biti pronaena. Ne eli da otvori oi uma, zato to vetar duva po uima njenog uma, a hladne
pahulje ibaju obraze njenog uma, govorei da je sve to e videti belina. Sneg. Sneg. Sneg sve dokle
njeno srce moe da vidi.

***
Danas Irina ne moe da se otrese tupog pogleda sigurnosnih kamera. Izgleda kao da sam plafon
gleda u nju, ali tu nema uma da joj sudi. Da je makar mogla da oseti osudu kako izbija iz belog
maltera, iz gipsane lajsne, to bi joj moda pomoglo da se opusti. Umesto toga, itav plafon obeava
gomilu niega. On nee upreti prstom u nju i poeti da urla. Nee se uruiti i progutati je.
Tako ste usamljeni kada vam niko ne sudi. Mora da su zato ljudi izmislili Boga.
Irinini prsti automatski kucaju po numerikoj tastaturi, a plafon uti. Ona broji i broji i broji
gomile beznaajnog novca, a plafon uti. Sve je to jo gnusnije zato to tu nema ta da se mrzi. Ko
uopte gleda snimke s kamere? Negde tamo je luminiscentni zid s monitorima, koji u beivotnim
tonovima sive prikazuju sliku u potpuno praznoj sobi.
Neki mukarac prilazi Irininom alteru da unovi ek. Pokazuje joj svoju identifikacionu
karticu. Popunjava ek pred njom. Ona uporeuje njegov potpis na eku s potpisom na kartici.
Je li u redu da vam isplatim u dvadeseticama?, pita ona.
ovek klima glavom. Iznos na eku je 238,72 dolara. Ona vadi novanice iz fioke i broji:
Dvadeset, etrdeset, ezdeset, osamdeset, sto. Poslagano na urednu gomilicu od pet
novanica.
Dvadeset, etrdeset, ezdeset, osamdeset, dvesta. Poslagano na urednu gomilicu od pet
novanica, preko prve.
Dvadeset, trideset, trideset pet, trideset est, trideset sedam, trideset osam. Poslagano na
urednu gomilicu od est novanica, preko dve prethodne.

94

I ezdeset dva centa, kae ona, stavljajui mu sitninu direktno u dlan. Dva kvortera, dajm i
dva penija. On stavlja sitninu u dep dok ona sastavlja gomilice u jednu, poravnava je i prua
oveku. On ne osea potrebu da prebroji pare pre nego to ih stavi u novanik.
Hvala i dovienja, recituje Irina kao pesmicu. ovek mrmlja neto to lii na pozdrav i odlazi.
Kada se staklena vrata zatvore za njim, Irina pogleda prema usamljenom oku na tavanici i pita
nemo: Jesi li video?
Naravno, nema nikakvog odgovora. Nema policajca koji bi banuo i stavio joj lisice na ruke.
Nema glasa koji grmi iz skrivenog zvunika i prekoreva je. Nema ovde nikakve odgovornosti. Pa
opet. Pa opet, ona je namerno oveka uskratila za deset centi. I to pred okom sigurnosne kamere.
ak i ne proverava da li neko gleda dok uzima tih deset centi iz dela sa sitninom i, ne
sklanjajui pogled s oka na plafonu, stavlja ih lagano, gotovo teatralno, u dep. Njene oi govore:
Doite i uhvatite me.
eli da bude uhvaena, ali niko ne eli da je uhvati. Niko nee da doe i pobroji sva njena
dugovanja. Da je htela, mogla je da proe du metalnog zida do sefova i nae onaj palindromski
broj 21012. Mogla je da otvori sef za koji je ukrala klju i ukrade sve to se nalazi u njemu; ne bi bilo
nikakve razlike. To to ne bi bilo nikakve razlike verovatno je razlog zbog kog ona to jo nije
uradila. Ne bi mogla vie da izdri toliku ravnodunost univerzuma.
Na jednoj od novanica od jednog dolara, koje je dala oveku koji je doao da unovi ek, na
novanici najmanje vrednosti, Irina je nehajno nakrabala, nakrivo zbog brzine, ne podiui olovku
izmeu pojedinih rei, tako da je itava fraza jedna krivudava linija ije su rei razdvojene ravnom
linijom: mladost bez starenja i ivot bez smrti.

95

eto je tog meseca bilo drugaije. Slabost je bila ista kao i uvek: oseala se kao da je
drogirana, i bila je ispunjena arkom eljom za snom. Tonula je u blaenstvo ula dok je
bila sklupana u krevetu, obmotavajui pliano ebe oko pospanog tela. Ono to je bilo
drugaije nego inae bila je glad. Obino je volela masnu i slanu hranu. Vru pomfrit s toliko soli da
joj zavara ulo ukusa. Soni izburger sa hrskavom slaninom, vruu krv iz mesa koja joj plavi usta
kada zagrize. Pare vrele pice s jakim slanim crvenim kolutovima ljute kobasice, koji se raspadaju u
gnjecavom siru dok vae i guta prevelike zalogaje. Sve najbolje, uglavnom ameriku hranu. Ali
ovog meseca sve je bilo drugaije: njeno telo trailo je slatko i sono. Brio natopljen medom, hleb
toliko mekan da se moe zdrobiti jezikom. Seeni mango, zrelo meso voa koje se topi u teno zlato
kad ga zagrize. Aneoski kola sa oljom toplog mleka, kombinaciju koja u njenim ustima daje ukus
tople verzije bele boje. udela je za teksturom jednako kao i za ukusom ovih sonih jela, kao
zamenu za blaenu hranu bogova koju je, inae, jela samo u snovima. Za zaboravljenim ukusom
majinog mleka.
ta ako joj ovog meseca izostane krvarenje? Jo nije kasnilo, ali imala je utisak da joj je telo
postalo strano. Urin joj je udno mirisao. Svi mirisi postali su, zapravo, pomalo udni, intenzivniji.
Da se to zaista i dogaalo, ona to sigurno ne bi znala jo nedelju dana, najmanje. ak ni test
trudnoe to jo ne bi mogao pouzdano da joj pokae. Bilo bi pomalo glupo pomisliti da to moe
ovako rano da oseti. ak i da je zaista u njoj bio zametak ivota, on ne bi bio vei od makovog zrna.
ak ni uvena princeza na zrnu graka ne bi mogla osetiti neto tako malo. Bilo bi to manje od
nemira, manje od zrnca peska na plai, manje od prolazne misli.
ak i kada seme ostane, telo ga esto ispere i izbaci pre nego to bi ena saznala da je u drugom
stanju. A ako se seme zaista uhvatilo, ije je?
Mora da je samu sebe pokuavala da uplai, da prestravi. To je taj njen zaludan i iskvaren ivot.
Zbog njega je udela za nekim znakom. Zbog toga je gledala u nebo, oekujui osvetu koja je nee
stii. Mukarci su ti koji su joj to uradili, progutavi je, povukavi je u podzemlje, i konano se neki
siuni deo nje borio protiv propadanja. Morala je da razgovara s nekom enom. Postojala je samo
jedna koju je mogla da pozove.

96

ndrejev otac ve je bio otiao u drugo selo kada je Andrejeva majka saznala da je ostala u
drugom stanju. Dala je neto novca nekom drugom Ciganinu da ga pronae i kae mu da je
dete na putu. Kad je Irina pitala Andreja ta se dogodilo posle toga, on je slegnuo ramenima
i rekao: Nema tu ta da se kae. Mora da je hteo da je navede da pomisli kako je Ciganin stavio
pare u dep i nije otiao da trai njegovog oca. Ili da je taj Ciganin preneo poruku, ali ona nije bila
prihvaena - kako je mogue da trenutak nemarne razuzdanosti postane ovek? ensko telo je ono
to omogui oveku da nastane, ensko telo koje krvlju hrani taj trenutak nemarne razuzdanosti sve
dok se ne formira dete. ta muko telo radi osim to se prepusti kratkom zaboravu? Mukarac je u
osnovi posmatra. I da li je uopte vano od kog mukarca potie dete?
Ali ta ako je bilo gore od toga? ta ako je Andrejev otac dobio poruku i vratio se? ta ako je
pozvao enu da pode s njim, da se pridrui ergi, a ona odbila? ta ako je on pokuao da ivi u
njenoj porodinoj kui, odustajui od svog nomadskog ivota i pristajui na poglede njenih roditelja
pune mrnje, ta ako je pokuao da uradi sve kako treba za svoju sluajnu tvorevinu? ta ako je
pokuao, ali jednostavno nije mogao da izdri, i onda opet otiao? ta ako je upoznao Andreja, ta
ako ga je drao u rukama jo kao bebu mutnih oiju, ako je osetio stisak malene deje ruke oko svog
palca, dok mu je srce raslo prepoznajui se? ta ako je sve to uradio, a onda ipak otiao? Andrej se
retko kada zaista ljutio a da to nije bilo obojeno ironijom, ali Irina je stekla utisak da, ako bi ga pitala
za neto od toga, tu ne bi bilo mesta za bilo kakav humor. Zautao bi i postao leden, a ta hladnoa
bila bi nagovetaj nasilja goreg od usijanja njegovog temperamenta do obezglavljenosti. Andrej je
imao samo jednog oca, taj otac nije bio prisutan, i to je bilo to. On nije hteo da govori o oevima i
oinstvu; itavo to pitanje nije bilo vredno panje.
Kada je Irina u pitanju, stvar je bila potpuno drugaija. Ona je imala dva oca i obojica su imala
neke odlike fantoma. Tu je bio otac koji je traio da je dovedu. Dodue, on je to delom uinio na
insistiranje svoje supruge. Ipak, ovaj otac ju je eleo; ekao je na nju; dao joj je sobu u svojoj kui.
Nauio ju je da govori, oblikovao je njen um, napravio je Amerikanku od nje. A opet, bio je udno
dalek, bilo je tu neega to nije bilo sasvim u redu. Neki bezdunik mogao bi da nagaa kako je u
njemu postojala neizreciva praznina, ali Irina nije elela da bude bezduna. Moda je sve to bila
njena greka. Moda je ona bila daleka. Moda su oboje bili nevini, moda su traili jedno drugo
na pogrean nain. Jesu li oboje bili progonjeni senkom prvog oca? Oca koji ju je oterao od sebe, ili
jo gore, oca koji nije ni znao da postoji? Taj otac je nije izdravao, nije je niemu nauio, nije joj dao
nita osim ivota. Taj otac nije imao nita s oblikovanjem njenog uma - on nije bio tu da od nje
napravi Rumunku.
Nekako su je ova dva oca odvela u Andrejev krevet. Nekako su njih dvojica od Andreja
napravili oca. Irina bi to nekako morala da mu kae.
ta god da se desi, bilo da se dete rodi ili ne, bilo je prekasno. Njihovo zajednitvo stvorilo je
duha koji e Irinu pratiti svuda. Mora da je taj duh postao izvesnost onog trenutka kada je odluila
da ue u Andrejev auto, onog toplog letnjeg dana pre nego to je i zvanino postala ena.
Taj duh lutae svetom zauvek, nevidljiv, i imae Irinino lice. Negde e ena, koja ima ime ali
nema telo, nositi nisku velikih blistavih bisera, skupa s minuama koje se uz nju slau, i na desnoj
ruci safir boje lavande, a na levoj rubin - kao ena verena s obe strane. Nikada joj nije bio dat ivot,
ali evo je, ipak ivi. Njeno ime je Vasilika Andresku i ona je serija brojeva u bazi podataka banke. Za
nekoga ko ne postoji, zaista ima puno novca. Srena je to ne postoji. Ona nikada nee morati da
bude neija majka.

97

oliko ti kasni?, pitala je Elena. Samo par dana. Nije to zbog toga; vie me brine to se
oseam udno, odgovorila je Irina. Elena ju je odmerila od glave do pete. Meni izgleda
sasvim dobro.

Nije da se oseam loe - samo se oseam udno. Ima li taj test kod sebe?

Elena je izvadila pravougaonu kartonsku kutiju iz vree za kupovinu. Kutija je bila

jarkoruiaste boje, gotovo purpurne. BESPLATAN TEST ZA UTVRIVANJE TRUDNOE, pisalo je
na njoj. Bila je to promocija ovog artikla: dva po ceni jednog.
Zato bi ti trebao jo jedan? pitala je Irina. Elena je slegnula ramenima. Irina je pocepala kutiju
i izvadila iz nje jedan od paketia. Izgledao je kao dugaka bombona, umotana u plastiku iste boje
kao i pakovanje. Unutra je bio beli plastini tapi s malim prozoretom, on e pokazati rezultat.
Imao je vrh od pamuka s providnim plastinim poklopcem.
Znai, sad bi trebalo da pikim po ovome, rekla je Irina hladno, okreui plastini tapi u
rukama.
Jo uvek ne povraa? pitala je Elena.
Ne, jo ne. Samo sam sve vreme gladna, veoma gladna.
Pa, moda si zaista samo gladna.
Samo... samo ostani dok ne uradim ovaj test, hoe li?
Elena je sela na krevet i ekala dok je Irina bila u kupatilu. Prolo je nekoliko minuta pre nego
to se vratila. Odea joj je bila smaknuta, i sva je bila razbaruena kao da je izala iz bitke.
I? pitala je Elena.
Sad moramo malo da saekamo. Tri minuta. Irina je trupnula na krevet i smestila se pored
prijateljice. Uzdahnula je. Verovatno nije nita. Verovatno sam neto umislila.
Ako je ipak dete, valjda je Andrejevo?
Irina bi volela da je mogla da se naljuti na ovo pitanje. Dala je sve od sebe da se ne udubljuje
toliko u pitanje oinstva. injenica je da je tajming ovog dogaaja neverovatno lo, i da se sve
dogodilo u mesecu kad je otila u krevet s Dragoem. Postojala je ansa, dodue mala, da je njegovo
seme obavilo itavu stvar. Irina je pokuala da odgovori neto Eleni, ali nita nije izalo iz nje.
Osetila je samo kako joj se krv povlai iz lica i kako ostaje hladna.
Irina. Elena je kazala tiho, kao da bi na neki nain htela ponovo da joj prie.
On me je praktino poslao tamo! pukla je Irina. To ak i nije bila moja ideja!
Tiina. Elena je stavila ruku Irini na rame. Gledale su jedna u drugu. Elenine oi delovale su
plavlje nego obino, kao da su njena oseanja uspevala da im pojaaju boju.
Gledaj, rekla je uvodei u priu smireni ruski pragmatizam, ako doe do toga, uradiemo
ono to mora da se uradi. Niko nee umreti.
Irina nije morala da pita Elenu je li sigurna da niko ne bi umro pre nego to se objava urui pod
bremenom sumnje. S obzirom na mukarce s kojima su imale posla, moda neko i bi.
Istina, proaputala je Irina. Ako bi se meni dogodilo to to se dogodilo tebi, i kada bi
postojala mogunost da nosim dete nekog drugog oveka s kojim me je Vasilij naterao da odem u
krevet, on bi izabrao jednu od dve mogunosti: ili bi se oenio mnome, ili bi me ubio.
Misli da bi Andrej mogao da se oeni mnome? zaciala je Irina.
Andrej nije Vasilij. Elena je mahnula rukom kroz vazduh kao da odbacuje ovu pomisao.
Andrej te ne bi ubio.
Dve devojke nisu primetile da je Irina postavila pitanje o venanju, a da je Elena odgovorila na
pitanje o pogubljenju.
Hajde sada da vidimo, prola su tri minuta, rekla je Irina.

98

U utoj svetlosti kupatila, glave dveju devojaka skupile su se iznad malog prozoria na belom
plastinom tapiu.
Dve linije, izgovorila je Elena u dahu.
Linije su bile u istoj jarkoruiastoj boji kao i pakovanje u kom je bio tapi. Linija s leve strane
delovala je neto tanje od one na desnoj, ali bila je, bez sumnje, tu.
Jedna linija oznaava da nisi u drugom stanju. Dve oznaavaju da jesi, kazala je Irina, itajui
uputstvo s papira koji je iao uz kutiju, kao da joj je to bilo potrebno. Kao da bi joj to to je ovo
izgovorila glasno i to mirnije pomoglo da vie ne gleda na svoje telo iz velike udaljenosti.
Trebalo bi to jo jednom da uradimo, da bismo bile sigurne, rekla je Elena, uhvativi
prijateljicu za ruku, pokuavi tako da je umiri.
Irina se nasmejala. Eto, sada znam. Zato se prodaju dva po ceni jednog. Zato stavljaju jo jedan
tapi u kutiju. To je za sluaj kada je rezultat pozitivan i ti jebeno ne moe da poveruje u to i onda
mora ponovo da uradi test i nada se da e se tvoj sjebani ivot nekako vratiti na mesto. Elena, ja
to ne mogu sada odmah da uradim. Ne mogu vie da pikim.
Nita ne odgovorivi, Elena je lagano izvela Irinu iz kupatila i povela je preko spavae i dnevne
sobe do kuhinje. Poela je da otvara ormarie.
ta trai, Elena?
Traim neto za pie. Moramo te naterati da piki jo malo.
To je onaj ormari tamo. Ne verujem da u njemu ima ieg sem votke i vina. Hoe li votku ili
vino? Ili malo votke u neto vina?
Elena je nabrala nos i zavrtela glavom. Umorna sam od toga, rekla je.
I ja.
Osim toga, ako je Irina zaista ostala u drugom stanju, zar ne bi trebalo da ne pije? Zar to nisu
uvek govorili buduim majkama? Kakva suluda ideja. Irina majka. Jo uvek nije oseala muninu,
ali u tom trenutku potreba za povraanjem obuzela ju je od vrhova prstiju na nogama do poslednjeg
pramena kose na glavi - a onda je nestala jednako brzo kao to se i pojavila.
Gledaj! Elena je pruila ruku i u dnu ormaria pronala napola praznu flau s nekom gustom
tenou jarke boje, gotovo iste kao to su bile i linije na testu. Grenadiri, kao kad smo bile deca!
Nisam ak ni znala da to imamo. Mora da je za koktele. Ne shvatam. Nikada nisam videla
Andreja da pravi neki koktel.
Elena je sipala malo sirupa u dve ae, a onda ih je napunila vodom sa esme.
Amerika ovo zove irli tempi, primetila je Irina kad joj je prijateljica dodala napitak. A ko je
irli Tempi?
Bila je glumica kao dete, pre mnogo godina; tridesetih, mislim. Imala je slatku kovrdavu
kosicu s traicama i pevala je pesmice o lilihipima i tako tome.
A sada, primetila je Elena, sad je verovatno mrtva.
Nije jo. Mislim da se bavi politikom ili neim slinim.
Obe devojke uzele su prvi gutljaj. Pie je bilo veoma slatko i zaista je imalo ukus mnogo
nevinijih vremena.
Politikom? rekla je Elena. Amerikanci su udni. Krenula je da se kikoe, razmiljajui o toj
nepodesnoj ideji da devojica glumica postane politiarka, a onda se odjednom presavila i spustila
au na sto.
Jesi li u redu?
Jesam, jesam. Elena je mahnula rukom kao da pokuava da otera neka oseanja. Popij sve to
naiskap. Popij sve i onda e moi da piki.
Drugi put Irina nije izala da razgovara s Elenom sve dok test nije pokazao rezultat. Ostala je u
kupatilu sama ta duga tri minuta, sa zakljuanim vratima, gledajui kako se dve linije polako
pojavljuju na prozoretu za oitavanje rezultata, kao da bi mogla da ih sprei u tome ako se

99

koncentrie. Linije su u poetku bile blede, jedva vidljive, a onda su se pojaale, postale nekako
sigurnije u sebe, sve dok odgovor nije bio konaan. Prorotvo je reklo svoje. Irina je trudna. Bacila je
tapi u ubre i zagnjurila lice u ake. Duboko je disala nekoliko trenutaka, miriui znoj na svojim
dlanovima. Onda je otvorila vrata.
I?, pitala je Elena. Jesam.
Onda je stvarno.
Jeste.
Obe su stajale u dovratku kao da je proao zemljotres, gledajui oko sebe u uzdrmani svet. ta
sada da radi? Da je test bio negativan, verovatno bi ekala da proe jo neko vreme, a onda bi
osetila olakanje. Ali sada nije vie moglo biti ekanja. Nekome je morala da kae. Osim ako bie
zaeto u njoj iznenada ne pomisli da nije ba dobro da se pod ovako neprijatnim okolnostima pojavi
na ovom svetu, te odlui da je ipak bolje da se povue u zaborav. Ali je li Irina zaista elela abortus
iz milosra? Racionalno gledano, trebalo je tako da uradi - ali jednostavno nije mogla da odoli
zapoinjanju jo jedne prie. ak i ako ta mala stvarica unutar nje nije nita vie od prazne strane, i
ta prazna strana trai rei, trai da bude ispisana, ma koliko bi to moglo biti muno. Pocepati
praznu stranicu i rasuti parie na sve etiri strane sveta je uasno, uasnije od bilo kakve
kataklizme. Zaborav je gori od bilo kakvog pakla. I tako, pakao je ono to je Irina sada elela. Pakao
je ono to je natovarila sebi na lea.
Zato se inilo da je to moralo da se dogodi? Zato se inilo da su neki delovi nje to eleli?
Elena je bez rei prila Irini i zagrlila je. Dve devojke stegle su vrsto jedna drugu u zagrljaj i
ostale tako dugo, lagano se njiui. Irina je osetila blagi miris parfema koji je Elena naprskala da bi
Vasiliju bila privlanija. Dve devojke kupile su ga zajedno u prodavnici prole nedelje. Prola
nedelja inila se tako dalekom! Vrele suze navirale su iz Irine i poele su da joj kuljaju iz oiju. Kad
je Elena osetila da joj je vrat vlaan, promrmljala je neto nerazumljivo, to je donekle zvualo kao
uteha. Neto na ruskom, to joj je govorila majka da bi je uteila dok je bila mala, kad bi se
povredila. Irina je htela da pita ta te rei znae, ali je Elena poela da joj se trese u naruju i
proizvodi zvuke nalik na ridanje. Da li je i ona plakala?
Elena se izvukla iz Irininog zagrljaja. Odjednom se nagla nad krevet. Nije plakala. Bilo je
oigledno da je neto boli. Disala je brzo, oi su joj bile irom otvorene i uplaene.
Elena, jedva je izgovorila Irina. Ti krvari.
Elena je gledala po sebi. Na stomaku je imala malu crvenu mrlju koja se irila po svetloplavoj
svilenoj bluzi s ipkanim ukrasima, koju su devojke takoe zajedno kupile, u radnji u kojoj su
putali muziku odsviranu na klaviru, u kojoj je garderoba bila paljivo poreana na vealicama; u
nekoj veoma skupoj radnji koja izgleda kao da velikom brzinom tone u prolost.
Elena je pokrila mrlju rukom. Nee pogledati u svoju prijateljicu kad je ova bude pitala ta je
bilo, ta se to s njom dogaa.
Da li si se posekla? Izgleda mi kao posekotina, rekla je Irina. Kada je ula ove rei, Elena je
izgledala prestraeno.
Molim te, daj mi da vidim.
Ne.
Daj mi da vidim!
Elena je prilino neuverljivo odmahnula glavom. Irina joj je pomerila ruku sa stomaka. Daj da
vidim, proaputala je, otkopavajui koulju svoje prijateljice. Tu su bile Elenine male drske grudi
u lepom donjem veu koji joj je Irina preporuila. Ispod trake brusthaltera bila je taka u kojoj je
nestajao zdrav razum. Da je Irina bila od onih to urlaju pri susretu s uasom, urlala bi. Ali samo je
stajala u zagluujuoj tiini koja nastane posle eksplozije, a srce joj je luaki bubnjalo u uima.
Paljiva ruka pisala je po Eleninom stomaku malim sitnim slovima koja Irina nije mogla da
proita. Bilo je mnogo rei urezanih u njenu kou, i to neim tankim i oigledno izuzetno otrim, od
dijafragme pa nadole, nestajui u pojasu njene suknje. Rane su izgledale prilino svee. Bila su to

100

irilina slova. Jedna re nalazila se blizu pupka, crvenela se i iz nje je krvarilo. Bila je to re koja je
natopila Eleninu koulju.
ta je ovo? Ko ti je to uradio? Da li ti je to Vasilij uradio?, pitala je Irina.
Tankim noiem, rekla je Elena, pogledavi konano Irinu u lice. Jednim od onih tankih
noia koje doktori koriste za operacije.
Skalpel. To je bila re koju je traila. Obe devojke bile su blede, zapanjene. Jedna zbog onoga to
je videla, druga zbog toga to je bila otkrivena. Ono to je vieno nije trebalo da bude vieno. Zbog
toga to je vieno, Elenine oi postale su plavlje, nekako furiozno plave, kakve nisu bile nikada
ranije. Plave kao letea krhotina leda u snenoj oluji. Nazad se vie nije moglo.
Taj drkadija! poela je Irina da psuje. Taj jebeni mali drkadija!
Da, tolike su se stvari dogodile i neto se moralo uraditi povodom toga. Svi su nagomilali
previe dugova. Svi su odavno bili duboko u crvenoj zoni.

101

Trei

a ovom crteu predstavljen je zvanini peat srednjovekovnog vojvode koji je nosio isto ime
kao i poslednji ovek koga je Rumunija ikada zvala vojvodom. Okrugao je poput kovanice.
Na vrhu, izmeu sunca i meseca, leti orao s krstom u kljunu. To je grb Kneevine Vlake.
Ispod njega je tit na kom je volovska glava krunisana zvezdom. To je grb Kneevine Moldavije.
Ispod toga na sedam vrhova dva lava dre ma stojei. To je grb Kneevine Transilvanije. Ova tri
simbola okruuju dve krunisane figure. Ko je vojvoda koji je vladao ovim kneevinama stotinama
godina pre nego to su zajedno postale poznate kao Rumunija?
Du kruga ovog peata ispisano je staroslovenskom irilicom: Ja, Mihaj, vojvoda Vlake,
Transilvanije i Moldavije, velikom milou bojom.
Vojvoda je ove tri zemlje drao objedinjene samo jedno leto 1600. godine. Ve sledee, ubio ga je
bivi saveznik. Jedan naunik, istoriar iz XX veka, bio je poznat po izjavi da nikada u istoriji
Rumunije nije postojao momenat tako blistave slave nakon koje je ubrzo usledio toliko gorak
neuspeh. Zna se da su ujedinitelji u XIX veku navodili Mihaja Hrabrog kao svog prethodnika.

Ne zna se da li je vojvoda Mihaj imao na umu ovakvu naciju. Zna se da je bio veoma
ambiciozan i da je bio izuzetna linost. Njegova vladavina bila je obeleena ratovima.
Strogo bradato lice. Velika kapa. To je osnova predstave o njemu. Meutim, izraz lica na
slikama varira; njegov pogled menja se od onog koji gleda pravo u vas do onoga usmerenog u
stranu, kako je prikazano na portretima. Slavljen je kao veliki ubica Turaka, sila koja se suprotstavlja
tiraniji. Osim to je i sam bio tiranin. Ponekad je potrebno malo truda da bi se shvatilo iji je vrat
pod izmom, i to je jo vanije, ko zapravo nosi tu izmu. A neko je morao biti taj. Bilo je mnogo
polomljenih vratova.
Kao i sve rumunske vojvode pod otomanskom vlau, i on je tron morao platiti tekim mitom i
iznuenim donacijama Porti. Zbog toga je ovaj vladar seljake opteretio visokim porezima i napravio
velike dugove prema otomanskim kreditorima. Pria o Mihaju tvrdi da mu sporazumi koje je
sklopio nisu odgovarali. Pria tvrdi da je skupio sve svoje kreditore u palati, da bi neto od novca
koji je prikupio razdelio njima. U velikoj dvorani u kojoj je trebalo da bude podeljeno zlato bila je
prireena velika gozba. Bilo je kasno maglovito popodne kada su pristigle zvanice; sumrak se
sputao i dodao magli na neprozirnosti, tako da je putnicima bilo teko da se snau jer nisu mogli
da prepoznaju stvari oko sebe. Doekivao ih je vojvoda Mihaj lino; bilo je lako prepoznati ga po
velikoj debeloj kapi od krzna ukraenoj velikom perjanicom. Preko lea mu je bio prebaen raskoni
plat, koji nije davao mesta sumnji da je na njega utroena gomila boje da bi bio tako jarkocrven.
Ovo je ostavilo dobar utisak na zvanice: plat je ukazivao na bogatstvo koje je stekao, garantujui im
velike isplate. S kamatom.
Poznat kao jedak i saet, Mihaj je u razgovoru s njima bio pomirljiv i slatkoreiv. Pripremili
smo za vas neto u velikoj dvorani, rekao im je. Tamo, na drugoj strani dvorita. Prvo uite,
molim vas, kao moji dragi i cenjeni gosti.
Odatle se zaista irio privlaan miris kuvanog jela, koji su zvanice pratile sve do vrata koja su
vodila do velikog neosvetljenog prostora. Jedan od njih pogledao je grede ispod krova i pomislio:
Ovi Vlasi zaista su zaostali - njihova velika dvorana nije nita bolja od tale. Drugi je pogledao
oko sebe i video da je itavo mesto jako prljavo. Unutra je bio samo jedan raanj, na kom se vrtelo
jedno jedino prase, nabodeno od usta do zadnjeg kraja, dok mu se na licu i dalje oitavao izraz
iznenaenja. Raanj neko vreme, oigledno, niko nije ni okretao i meko meso na prasetovom trbuhu
poelo je da zagoreva; lep miris peenja prerastao je u smrad zagoretine. Bio je tu jo jedan miris,
jai od ostalih; kao da je mirisala slama natopljena nepoznatom tenou, koja se nalazila u svakom

102

uglu ovog objekta. Samo jedna od zvanica imala je vremena da se okrene na petama pre nego to su
se vrata zalupila za gostima uz veliki tresak. Bacio se ka izlazu najbre to je mogao, ali nije uspeo
da pobegne - reza je ve bila sputena.
Jo jedan od zvanica povukao se korak unazad u tamu, gde je stao na neto to je utalo ispod
njegovih nogu. Glas vojvode Mihaja uo se kroz zidove, jasno kao da je stajao meu njima. inilo se
kao da dolazi odozgo, a ne kao da prolazi kroz pukotine u drvetu. U vau ast, gospodo moja!,
rekao je glas, a onda je nekako uspeo da se uzdri i ne nasmeje, uprkos oiglednoj razdraganosti u
glasu. Mogue je da je oslukivao njihove reakcije.
Tada su zvanice videle da su te utave stvari pod njihovim nogama bili zapravo dokumenti u
kojima su bile zabeleene sve pozajmice koje su oni davali vojvodi. S njih se irio isti miris koji je
dolazio i od sena ostavljenog u uglovima. Turci su bili zatvoreni u svinjcu sa svojim sopstvenim
priznanicama i zapisima o zaduenju. Napolju se uo gromki Mihajev glas, koji je izdavao naredbe
na jeziku koji oni nisu razumeli. Jedan od zvanica poeo je da vriti. Zavijao je, zapravo, kao vuk
sateran u oak. Nije prolo mnogo a velika toplota opkolila ih je sa svih strana, pribliivi im se kao
avolji dah, i vatra je poela da lie zidove. Oi su im bile pune dima. Plamenovi su se pretvorili u
pravi poar kada je vatra stigla do slame natopljene tenou, od koje je sve poelo da bukti utom
svetlou. Jedan od zvanica poeo je besno da utira papire pod nogama, shvativi da su i oni, kao i
sve u ovoj smrtnosnoj zamci, natopljeni tenou od koje je vatra gorela bre i jae.
Nije bilo svrhe utirati papire zarobljene s njima. Ali te stranice bile su divne dok su, uhvaene
plamenom, letele gore, sve vie prema tavanici, gde su vojvodine dugove uz treperenje gutali
toplota i svetlost.

103

rina, ta ti misli da ja mogu da uinim? Da ne misli moda da mogu da odem u policiju?

Neto moramo da uradimo! Ne smemo da dopustimo da je tek tako see.

Gledaj, znam da je to veoma tuno, ali mi tu nita ne moemo da uradimo.

Mora da razgovara s Vasilijem. Ako ti ne bude razgovarao s njim, ja u.

Andrej je uputio Irini dug i otar pogled. Bez obzira na to, ona nije ustuknula. Bila je besna.
Najozbiljnije bih ti savetovao da ne radi takve stvari, rekao je spokojno.
Ti si obian crv! Irinin glas postao je piskav.
Andrej nije odgovorio nita.
Bedna kukavice! nastavila je Irina.
Gledaj, on je nee ubiti. Da je hteo, dosad bi to ve uinio. I nee je sei tamo gde bi to moglo
da se vidi, tako lepu devojku. Nema nikakvu korist od osakaene supruge.
Irina nije mogla da se seti kada je poslednji put bila toliko ljuta. A opet, bila je potpuno
bespomona. A ta bespomonost samo je hranila njen bes. Kao Andrejeva enica, bila je podreeni
podreenoga, to je bila pozicija koja joj ranije nije mnogo smetala. ak joj je donekle i prijalo to je
gotovo neprimetna. Ali kada je neto moralo da se uradi, sloboda, osvojena time to nije bila vana,
sastavila je svoje metalne zube oko nje i pretvorila se u zatvor.
Andrej je radoznalo zurio u Irinu. I, pitao je, ta je drugo?
Drugo?
Rekla si da hoe sa mnom da razgovara o dve stvari. Ako je prvo bila ovo o Vasiliju, koji
brijaem urezuje opscenosti u svoju mladu enicu, koja bi mogla biti druga? ta sledi iza toga?
Skalpelom! Rekla je skalpelom! I ne znam da li su to opscenosti ili neto drugo. Sve je na
ruskom.
Draga, ja bih u svakom sluaju pretpostavio da je bilo ta to je napisano otricom na telu
mlade devojke opsceno, ak i da su biblijski stihovi u pitanju. Mislim da se tome nee protiviti, zar
ne?
Zaista nije mogla da se protivi. Tog dana bilo joj je teko da govori. Poelo je njeno neslaganje sa
svim tim, ali bie zasad u drugom planu.
U sovjetskoj armiji zvali su ga Pisac Kasapin, rekao je Andrej da prekine tiinu, s izvesnim
uenjem. Bio je majstor isleivanja. Bez ikakvih rekvizita, mogao je naterati svakoga da prizna
sve. Bez nabijanja elektrookera u anus, bez simuliranja egzekucije, bez davljenja u kofi s vodom.
Samo reima iz mudrih usta i dvema rukama mogao je svakog zatvorenika naterati da propeva ta
god zatrai. Osmislio bi im tekst pesme i oni bi pevali. Govorili su da je s uivanjem drao otricu u
ruci. I nije to bilo nita veliko, bilo je to neto malo, poput britve. To je bilo dovoljno. Bio je kao
alpinista koji stie do vrha planine maltene bez ikakve opreme. Samo s konopcem i kramponima.
Jednom reju, umetnik.
ta? Zar misli da je od Elene pokuavao da izvue neke informacije?
O, ne. Ne mislim. Verovatno je to radio zarad podseanja na stara vremena. Da ponovo doivi
mladost i tako to. Zato bi inae naruio devojku iz domovine kad je mogao i ovde nai neku, uz sav
taj novac koji poseduje? Da je hteo, mogao je rezbariti i neku Amerikanku. Samo da joj je dovoljno
platio.
Zar Andrej zaista nije imao nikakvih emocija prema Eleni? Zar se zaista toliko privikao na sve
boletine ovog usranog sveta? Zar je ona zaista mogla da voli ovakvog oveka? Ta njegova grubost
mora da je bila neka vrsta tita. Mora da je tako. Njegova ironija, otuenost, glupe ale - sve je to
prikrivalo neto meko, inae ona ne bi mogla da ga voli.
Ili je moda samo ukus njegovog tela to to ona toliko voli.
104

Drugo, Irina, nastavi. Sigurno nisi usplahirena samo zbog svoje izrezbarene ruske prijateljice.
Kai mi i to drugo - ne bi valjda da bude isleivana, zar ne?
Isleivanje. To je tako fin nain da se kae muenje. Kao da postoji samo jedno pitanje.
Irina se oseala kao da stoji na ivici vetrovite litice i skuplja hrabrost da skoi u ledenu maticu.
Nije znala koliko je voda ispod nje duboka. U najboljem sluaju, ledena voda e je okirati i ona e
ostati bez daha. Moda je dole plitko, moda je kamenje odmah ispod povrine, samo eka da joj
rasturi kosti u paramparad. Ribice e kljuckati mrvice njenog mozga iz razbijene lobanje.
Rasplinue se u beskrajnom moru.
Andrej, rekla je, prilino sam sigurna da sam u drugom stanju.
Sad je bio red na Andreja da nema ta da kae. Oi su mu se irom otvorile. Nije morao da trai
od nje da ponovi to to je rekla. Na trenutak je gledao u pod, uplaen. Bio je to tako neobian izraz
lica da je Irina poelela da ga uhvati za ruku koja je drhtala.
Ne. Izdahnuo je slabano, kao da je ovu re neko izboksovao iz njega.
Irina mu je prila da ga utei, ali on se izmakao kao ranjena ivotinja. Brzo je napustio sobu, kao
da se uplaio da bi njena nenost mogla da ga opee. Nije znala da li da poe za njim ili ne. Nije
znala da li da ga tei ili da trai utehu od njega - ili je bilo bolje da ga ostavi na miru, da njegovo telo
uradi ono to mora.
Trebalo mu je manje od minuta da se vrati. Kad je uao u sobu, dranje mu je bilo mirno i
odluno. Meutim, lice mu se potpuno izobliilo. Usta su mu bila udno iskrivljena, u oima je imao
metalni sjaj. U desnoj ruci drao je pitolj, iz fioke radnog stola. U levoj ruci stiskao je tri metka, iji
je glatki mesing grejao njegov oznojeni dlan. Ne gledajui u Irinu, otvorio je burence revolvera
trzajem ruke iz zgloba i napunio ga: Jedan za tebe, rekao je, jedan za Dragoa, i moda, ako to
budem smatrao neophodnim, i jedan za mene.
Uperio je pitolj - ovoga puta ne u njeno lice ili srce, ve u njenu utrobu. Irina je osetila kako
hladnoa iz njegovih oiju prodire u njeno telo i juri po njemu poput krvi. Ivice njenog vidokruga
poele su da blede, kao da je sneg krenuo da ih izjeda.
Verovatno ne misli ozbiljno, rekla je trudei se da joj glas ostane miran.
I ne mislim ozbiljno, odgovorio je suvo, kao da razmatra ideju da je ovo ala od koje odustaje.
Andrej, volim te, rekla je moleivo.
Ti mala kurvice, volim i ja tebe, i to previe. Kakva katastrofa, draga moja. Kakva jebena
katastrofa.
Spustio je pitolj. Veoma paljivo poloio gaje na jastuk kaua, kao neto osetljivo, emu je
potreban odmor. Onda je iznenada ustro seo na kau, tik uz svoj odloeni pitolj, kao da ga je neko
otpozadi gurnuo u predeo kolena. Moja je krivica to si sada to to jesi, rekao je, a hladnoa
njegovog pogleda je hlapila.
Irina je poloila drhtavu ruku na stomak. Ona je bila majka onoga to se nalazilo tu, ta god to
bilo, hranjeno njenom sopstvenom krvlju.
Beba je tvoja, Andrej. Ona ne pripada Dragou.
Bilo je to prvi put da je Irina tu stvar u sebi nazvala bebom. Ova re pogodila je kao grom i
Andreja; suze su mu bile u oima kad je odgovorio: Znam da beba moda nije moja.
Koliko puta sam bila s tobom? A s Dragoem sam bila samo jedno popodne. Mora da je tvoje.
Irina, nijedna ena nikada sa mnom nije ostala trudna. A Drago - Drago bi bio duplo bogatiji
da nije morao da plaa silne abortuse svojim tabletomankama. A tajming se prokleto uklapa, draga,
zar ne?
ak i da nije tvoje, tvoje je. Kao to sam i ja tvoja.
Irina je gledala Andreja kako pokuava da proguta ideju da je on zaeo ivot. Znala je kako se
osea. Ni ona sama jo nije mogla da se pomiri s injenicom da je ivot zaet u njoj. Mukarcu je
mnogo lake da okrene lea i kae: Ta stvar u tebi nije moja. Kad je ena u pitanju, beanja nema.

105

Andrej je rairio ruke prema Irini, ali ona se na trenutak nije odazvala pozivu. I dalje je mogla
da vidi revolver kako tiho lei meu jastucima. Onda se u njoj neto slomilo i pola je k njemu.
Prila mu je i dozvolila mu da je zagrli, udiui topli miris njegovog vrata, koji je toliko volela.
Osetila je kako mu se telo trese kao list na vetru. Zauo se dubok uzdah. Da li je to bio jecaj? Je li on
to plakao?
ta da radimo?, pitao je. Hoemo li da se venamo? Da pravimo malu ameriku porodicu?
To je i vie nego ludo za nas.
Pogledala je u njega, u njegove otekle crvene usne i vlane zacakljene oi, i nije mogla ni da
zamisli kako da odgovori na ovakvu prosidbu, ako je ono to je rekao uopte bila prosidba. Mora da
je u njenim oima primetio surovost svog pitanja, poto se nasmejao i rekao u istom tonu: Kako li ti
samo mene podnosi, draga moja. Kako uopte moe da me podnese.

106

dlueno je da e Elena poi s Irinom na kliniku za abortuse. Bilo je to neto o emu se ne

pria, enska stvar koja se obavlja bez prisustva oeva. Irinu je ljutilo to Andrej nee biti uz
nju, ali tada to nije imalo znaaja. Kada je Irina pokucala na vrata, Vasilij ih je otvorio.
Ubrzo e doi, rekao je. eli li votku? Irina je odmahnula glavom.
Jesi li sigurna? pitao je. Moda bi volela da oamuti to jadno stvorenje u sebi pre nego to ti
ga sastruu.
Irina ga je besno pogledala. Nije mogla da se seti da li je ikada bila nasamo s Vasilijem. Sad je
bilo vreme da mu neto kae, da ga opomene i posrami. Makar da mu da do znanja da zna ta on
radi, i da se nee tek tako izvui. Otvorila je usta ne bi li osula paljbu po njemu, ali shvatila je da
nema rei za to. Imao je nejasno dobroudan i iekujui izraz lica. Ismevao je njen bes.
Zvali su te Pisac Kasapin, rekla je na kraju, nekim udnim tonom koji je nagovetavao da s
izreenim nema rasprave.
Jesu, odgovorio je. U poetku su me zvali Pisac Hirurg, prvenstveno zbog preciznosti mojih
rezova. Kad sam prvi put uo za svoj nadimak, smejao sam se. Rekao sam im da ne smeju tako da
me zovu, zato to hirurzi seku ljude da bi ih leili. Nisam ih sekao zbog toga. Zato sam im rekao:
Zovite me Pisac Kasapin, ako ve morate da izmiljate klinake nadimke.
Zato se Irina uopte ponadala da moe uzdrmati takvog oveka? Bio je miran kao sneni
pokriva na uspavanoj pustari nakon to se oluja stiala. Kakav to monstruozni manir spava u
smrznutoj zemlji, Irina je mogla samo da zamilja.
Elena se pojavila da je pozdravi, u haljini s labavim naborima iste nijanse ruiaste kao to je
bila i ona u kojoj se udala. Isticala joj je krupne oi i nene kosti. Kad je videla da joj mu i drugarica
stoje tu zajedno, diskretno im se nasmeila.
Samo napred, onda, kazao je Vasilij staloeno, potiskujui dve devojke kroz vrata, kao otac
koji tera svoju decu u park da se igraju umesto da mu skau po glavi.
Bio je predivan vedar dan s prijatnom temperaturom. Kad su ule u kola, Elena nije morala da
ukljui ni grejanje ni hlaenje.
Nisam znala da ume da vozi, komentarisala je Irina, gledajui svoju prijateljicu kako izlazi
kolima na put bez trunke straha.
Vasilij me je nauio.
Oh? Zaista?
Bio je veoma fin. Oinski raspoloen i nean.
Je li to Elena bila duboko sarkastina? Istina, Irina nikada nije ula da je ovaj ovek podigao
glas. I zaista je mogla da vidi taj udni mirni oinski pristup u njemu kada ih je otpratio do vrata. Ta
staloenost opravdavala je njegovu povremenu brutalnost. Njegov uasan dar bila je sposobnost da
nenost i ubistvo dri tako blizu jedno drugom. Andrej je ova dva ekstrema makar drao na
poprilinoj udaljenosti, razdvojena debelim zidom ironije.
Ja, naravno, nemam vozaku dozvolu, rekla je Elena, osetivi potrebu da razjasni stvari.
Elena, zapoela je Irina strogo. Elena, ovo je potpuno ludilo. Mora da ode.
Ne.
Ne moe ostati kraj mua koji te secka iz zabave. Ubie te.
Ne.
Za ta je ona to rekla ne ovaj poslednji put? Ne, ona nee ostati, ili ne, on je nee ubiti?
I ta on to, uopte, pie po tebi?
Elena je estoko odmahnula glavom, pokuavajui da na svaki nain zadri svoj suzni pogled
na popodnevnoj saobraajnoj guvi. Ona nee govoriti o ovome - ta god da je znaio taj krvavi
tekst na njenom telu.

107

Ako nee da ode jer nema para, imam ja neto svojih, o kojima Andrej nita ne zna. Mogu ti
dati dovoljno za avionsku kartu. Idi kui, vrati se majci, molim te.
Majka bi me odmah poslala nazad.
Onda - onda idi bilo gde, jebiga! Na Bahame. Na Maldive. U Brazil. Gde god idu ljudi poput
nas kada pokuavaju da se spasu. Spasi se, molim te. Makar zbog mene, ako nita drugo.
Elena je duboko uzdahnula. Brzo je obrisala suzu s obraza. Irina ak nije ni videla da su joj pole
suze. To i nije ba tako lako, rekla je Elena.
Vidi, da ti kaem, i jeste! Samo pobegni odatle.
Vasilij bi me pronaao, a onda bi me sigurno ubio. A onda bi pobio i itavu moju porodicu. ta
misli, zato bi me roena majka odmah vratila? Irina, nemoj da si tako...
Elenin prekor ostao je da visi u vazduhu. Irina nije mogla da poveruje da je njena prijateljica na
neki nain u situaciji koja je ak i gora i alarmantnija od situacije u kojoj se sama nalazila, a koja
moe da se razrei za sat vremena.
Znai, ti e da ostane i da otrpi sve to moe umesto da ode, rekla je Irina ljutito.
Dve devojke gledale su jedna u drugu. Nije bilo nikakve svrhe ljutiti se na nekoga ko je seen,
ali Irina je morala da se ljuti na nekoga. Mrzela je ceo svet, jer im je svet to radio.
Tada je Elena rekla neto na ta je Irina trebalo da obrati panju. Rekla je: Ne jo.
Irina nita nije odgovorila, moda nije ni ula poto su stigle pred kliniku, skvotersku sivu
zgradu nalik na srednju kolu u predgrau. Elena je iskljuila motor. Neko vreme nijedna od njih
dve nije se pomerila, gledajui pravo kroz vetrobransko staklo na mesto koje je izgledalo bezazleno,
a gde su isisavali tek zaete ivote, da se ne bi unitavali oni koji ve traju. Kako se ti osea po
pitanju ovoga?, pitala je Elena, pokazujui na njen donji stomak.
Znam da je glupo, ali volela bih - volela bih da ne moram ovo da radim.
Oh, znam.
Tuga u kolima bila je poput magle koja ih je obe progutala, pa su sada drhtale, zamagljenih
oiju. ta je Elena znala o ovome? Da li je i ona to ve uradila? Kao da odgovara na ova neizreena
pitanja, Elena je rekla: Ne brini, nee te mnogo boleti. Uspavae te.
Kada je ovo kazala, otkopala je sigurnosni pojas, koji je kliznuo preko njenog tela kao zmija i
zategao se sa strane. Irina je odvezala svoj pojas. Elena, upitala ju je tiho. Da li si... Da li si ti ovo
ve radila?
Ono to je zaista htela da pita jeste da li je Elena moda morala da uradi to bez anestezije. Da li
je oseala struganje? Da li je - da li je ona moda videla kako to izgleda, ta mala crvena stvarica
koju su sastrugali iz njenog sredita?
Elena je uzela Irinu za ruku. Moe sebi dopustiti da tuguje koliko god treba, rekla je neno.
ak i ako ti kau da to nije nita, da to nije osoba i da si ti samo luckasta devojka. Oni to ne znaju.
Seaj se svega ega mora da se sea, zato to sve to postaje mnogo gore kada pokua da
zaboravi.
Irina nije morala da pita ta to znai. Ona je ve dobro znala da zakopane stvari esto odbijaju
da ostanu pod zemljom. Kandama e prokopati put natrag da bi urliknule pred itavim svetom o
skrivenim zloinima i ugrozile ivote. Bio je to najistinitiji oblik pravde: pravo iznutra. Ne spolja.
Spoljanja strana uvek je gledala istim slepim pogledom i na nevine i na iskvarene.
Unutar klinike bie prilino svee, zbog nepotrebno ukljuene klimatizacije. Elena e morati da
se vrati do kola da bi Irini donela demper. Nijedna od njih nee imati volje da prelistava stare
magazine u ekaonici. Sedee zajedno u potpunoj tiini, sve dok ne budu prozvali Irinu, a kada se
bude uo glas preko razglasa, Elena e stegnuti Irini ruku poslednji put. Onda e, u operacionoj sali,
doi i trenutak kada e Irina poeti da broji unazad na jeziku koji je navodno zaboravila. Ali u ovom
trenutku je sve to bilo u budunosti. Trenutno jo uvek sede u kolima. Sada su, teorijski, jo mogle
da se okrenu i vrate, iako su obe znale da nee.
ta rade s malianima kada zavre? pitala je Elena.

108

Maliani je bio udan naziv za njih, verovatno mnogo gori nego da ih nazivaju bebama.
Mislim da ih na kraju spale, odgovorila je Irina.
Ah, i to je bolje nego da ih bace u ubre, kazala je Elena staloeno, a onda dodala: Moda ih
ba u ovom asu udiemo.
Kakva pomisao. Maleni holokaust stvari koje jo nisu postale ivot izbaen pravo u atmosferu.
A opet, kada se tako pogleda, zar nije sva materija koja lebdi vazduhom na neki nain potekla
od mrtvih? Zar mi ne udiemo raspadnuto lie, raspadnute leeve, spaljene palate, zaboravljene
snove i ne unosimo ih u sopstveno telo svakim dahom?
Tog dana Irina je poslednji put videla Elenu. Tog dana, kada su se dovezli pred kliniku bezazlenog
izgleda, da Irinu oiste od novog ivota. Naravno, nema sumnje da je to bila ispravna odluka. Za
Irinu je dovoenje deteta u situaciju poput njene bilo jednako inu samoubistva. Nije mogla da
izabere goreg oca za svoje dete od Andreja. Taj potpuno pogrean izbor za nju je bio znak da joj je
on sudbinski namenjen. Zato je ovako razmiljala? Razumni ljudi sigurno ne razmiljaju tako. A
ona - ona je trebalo da bude inteligentna. Tako su bar govorili svi njeni testovi u koli. Makar je
znala da inteligentan i razuman nemaju isto znaenje. Inteligentan ak ne znai ni biti pri zdravoj
pameti.
Zato ljudi toliko ude za tim da naprave novi ivot kada e ga neminovno upropastiti onim
istim glupostima koje su unitile njihove ivote? Svaki put je to ista ona hodajua katastrofa. Dete e
postati kurva ili kriminalac, kao i svi ostali. Evo, na primer, Irina. Dati su joj svi preduslovi, ugurana
je u kalup mlade Amerikanke s velikim mogunostima pred sobom, a pogledajte ta je sebi uradila.
Imala je volje kao maka u teranju koja mjaue u kontejneru zbog neega to ni sama ne shvata.
Odbegla maka koja je odbila pitomo ivotarenje zarad divljine i slobode.
Pitomo ivotarenje je za idiote, to je ono u ta Andrej veruje. Zbog te misli Irina se i dalje smeje.
Mora odustati od razmiljanja da Andreja njegova izopaenost ini pravim vie nego to su ostali
mukarci. Ali nije znala kako da se otrese takvog razmiljanja. Nije znala kako da se otrese bilo koje
pomisli na Andreja. Ili na njegov glas. Ili na njegov miris. Ili na slobodu za koju je mislila da joj je on
dao, na slobodu da radosno potone u mrak i da uopte ne brine zbog dugova. Slobodu da ivi u
crvenoj zoni i da joj tamo bude prijatno.

109

Doi
Nekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano. Bio jednom jedan car koji
je imao tolika blaga da prosto nije znao ta da radi s njima. Ipak, nije bio srean, zato to nije imao
dece. Niko nije mogao da mu podigne raspoloenje, ak ni njegova nekada veoma poletna ena.
Zato si tako neraspoloena? pitao ju je on jednoga dana. Dragi muu, volela bih da sednem u
koiju i odvezem se negde njome.
ekaj, uradiu neto bolje. Sagradiu ti brod. I tako je car naredio da se sagradi predivan
brod, najlepi koji je ikada postojao. Lake je bilo gledati u sunce i ne biti zaslepljen nego u ovaj
brod. Kad je posao zavren, car je rekao svojoj eni da moe poi na put poto je brod spreman.
Onda je rekao i ovo: Ako se s puta ne vrati trudna, bolje nemoj ni da se vraa.
Tako je carica danima putovala brodom sa svojom omiljenom drubenicom, krstarei tiho po
magli od koje se nije videlo kopno. Onda se jednoga dana sunce probilo kroz maglu i carica je
ugledala ogromnu palatu kako se uzdie usred mora. Odluila je da po svaku cenu poseti ovo udo
i dopuni brodske zalihe. Poslala je drubenicu do kapije da izvidi ko ivi u palati. Kada joj je straa
pred kapijom saoptila da je to stanite Majke Boje, drubenica se nije usudila da ude. Carica ju je
onda odgurnula u stranu i sama je prola kroz kapiju.
U dvoritu se nalazilo visoko vitko stablo jabuke prepuno zlatnog voa. Caricu je odjednom
obuzela elja da pojede jabuku. Rekla je svojoj drubenici: Ako ne budem pojela jednu od ovih
jabuka, umreu.
Slukinja je bila nevoljna, ali kada je videla da njena gospodarica poinje da bledi i poboleva,
ula je i ukrala jabuku najbre to je mogla. Kad je carica pojela jabuku, odjednom se ispunila
sreom; drala je ruku na svom nabreklom stomaku, ushiena saznanjem da je u estom mesecu
trudnoe. Idemo smesta kui, rekla je svojoj drubenici, sad je moja elja ispunjena.
Ali Majka Boja primetila je da s njenog drveta nedostaje najlepa jabuka. Ko ju je ukrao?
pitala je nebo, koje je utalo. A onda je izgovorila kletvu: Ako se iz ove jabuke rodi devojica, bie
lepa kao sunce - lake e biti gledati u sunce a ne biti zaslepljen nego u njeno lice. Ali kada bude
napunila sedamnaest godina, postae maka. I ona i svi u njenoj palati bie prokleti sve dok sin
nekog cara ne doe i ne odsee joj glavu. Tek onda e svi ponovo postati ljudi.
Kada je carica stigla kui trudna, nastalo je veliko slavlje. Kada je dolo vreme, rodila je
predivnu devojicu, koju su svi voleli. Ali kad je napunila sedamnaest godina, princeza se iznenada
pretvorila u mae vatrenih oiju, koje je sedelo na haljini koja je spala s princeze. U isti mah itavom
palatom razlegao se zvuk odee njenih itelja, koja tiho pada na tie, a iz nje izleu gipke make
razliitih boja i ara.

***
U to vreme, u jednoj dalekoj zemlji iveo je car koji je imao tri sina. Kada mu je ena umrla, poeo je
mnogo da pije. Poto je hteo da se oslobodi dece koja su mu bila na teretu, jednoga dana pozvao ih
je k sebi i rekao im sledee: Svaki od vas krenue sam u potragu i donee mi s puta neto da mogu
da vidim ko je od vas trojice najvei junak. Onaj koji mi bude doneo platno tako tanko da moe da
se proturi kroz iglene ui, nasledie moj presto.
Nakon velike oprotajne gozbe trojica prineva su se razdvojila, obeavi da e se ponovo sresti
za godinu dana. Svaki od njih odabrao je put kojim eli da ide. Najstariji je odabrao put na kom e
on trpeti glad, ali njegov konj e imati hrane. Jedino to je sreo na tom putu to je mogao poneti ocu
bio je mali zgodni pas. Drugi brat odabrao je put na kom e on imati ta da jede, ali njegov konj nee
110

imati nita za jelo. On je pronaao parence grubog platna koje bi, uz mnogo snage i odlunosti,
neko moda i mogao da proturi kroz ogromne uice neke velike igle. A i tad bi morao jako da
zapne.
Najmlai brat putovao je kroz mranu umu, a put mu je bio teak zato to je neprekidno
padala kia i pravila vodenu zavesu kroz koju nije mogao da vidi kuda ide. Tri dana i tri noi
neprestana kia nadolazila je u talasima, to ga je inilo oajnim. U jutro treega dana, u blesku
munje video je ispred sebe veliku palatu. Reio je da ue u nju, poto nije video nita drugo pred
sobom. Ali vrata su bila zatvorena, a sve je bilo okrueno visokim zidom, koji je dosezao do neba.
Umirem od gladi, proaputao je usamljeni princ, ali nije bilo nikoga da ga uje. Onda je
odjednom ugledao svetlucavo sono pare mesa kako visi iznad vrata. eznui da oseti neto
konkretno u ustima, skoio je da ga dohvati, ali meso mu se zalepilo za ruku i povuklo ga u visinu.
Kad je princ pokuao da se oslobodi, shvatio je da je meso od neke vrste materije, a da sjaj zapravo
potie od dragog kamenja, a ne od mesnih sokova. Naavi se u nevolji, poeo je da jaue; zaulo se
zvonce i on se neslavno naao ponovo na podu. Kako je oistio prainu sa sebe, vrata su se otvorila
polako, nekom nevidljivom rukom. Na junak slegnuo je ramenima i rekao: Neka bude ta bude.
Pretraujui mrane hodnike nije video nijedno ljudsko bie, i konano je stigao do sobe sa
sveom i krevetom u njoj. Odluio je da se odmori poto je bio iscrpljen, ali im je dotakao krevet,
deset ruku bez tela pojavilo se niotkuda i poelo da ga udara i epa odeu s njega. Oajan, princ je
izgovorio: O Majko Boja, ko me to ovako bije?
Ruke su se zaustavile, ostavljajui ga potpuno golog. Istog asa na stolu se pojavila hrana,
zajedno s bogatom i fino saivenom odeom. Obukao se i veerao i sledeeg jutra probudio se sve i
odmoran. Odluio je da ode do sledee sobe, a tu su ga opet ruke tukle i trgale odeu s njega, i opet
je princ bio nahranjen i obuen kao i prethodni put. Treeg dana probudio se okruen tucetom sivih
maora, koji su ga poveli u veliku dvoranu u kojoj je sve bilo od istoga zlata. Dobio je da obue
odoru od istog zlata, da se slae uz presto od istog zlata, na koji mu je ukazano da sedne, a stotinu
maaka sviralo je i pevalo.
Na junak pitao se ko to vlada ovako udnim posedom, a onda je ugledao lepu malu maku s
oima boje vatre i krznom belim kao sneg kako lei u zlatnoj korpi. Maka carica toplo ga je
pozdravila i on je pozdravio nju, te se ona pridigla iz korpe i objavila podanicima da je mladi ovek
njen novi suprug. Sve make odmah su ga pozdravile kao svog novog gospodara. Carica maaka
protrljala se umiljato leima o njegov otvoreni dlan i legla mu tromo u krilo, a onda ga je pitala,
gledajui u njega plamenim pogledom: Junae moj dragi, zato si ti doao ovamo?
Draga moja mako, Bog vodi ljude razliitim putevima, a mene je moj otac poslao da naem
platno toliko tanko da se moe provui kroz iglene ui, i ja sam doao da to pronaem.
U meuvremenu, dok je princ boravio u majoj palati, njegova dva starija brata vratila su se
kui i isporuila svoje poklone. Otac je bio veoma zadovoljan malim psom, a pare grube tkanine
nije mu se mnogo dopalo. Kada je pitao sinove gde im je mlai brat, odgovorili su da ne znaju.
Pretpostavilo se da je mrtav i u carstvu je zavladala velika alost.
Nakon mnogo dana maka je upitala princa: Dragi moj, zar ne eli da se vrati kui? Navrila se
godina tvog traganja.
Ne, ne elim da idem kui. Srean sam ovde i ostau do smrti.
Ne, ne moe, odgovorila je maka. Ako hoe da bude ovde, mora prvo da se vrati kui i
da svom ocu ono to si mu obeao.
Ali kako da pronaem tako tanko platno od tako finih niti?
Oh, to moe da se izvede.
Nije mogue, draga moja mako, da je prola itava godina otkako sam ovde.
Jeste, prolo je i vie. Ovde je vreme drugaije. Otkad si ti otiao s mesta odakle si doao,
prolo je devet godina.

111

Kako jedna godina moe da bude devet godina? I koliko e mi onda godina trebati da se
vratim?
Daj mi taj bi to visi na zidu, rekla je maka. Udarila je biem na tri strane i prizvala
svetlosnu koiju. Uli su u koiju i maka je upitala princa: Jesi li sad spreman da poe kui?
Pre nego to je uspeo da klimne glavom, maka je fijuknula biem jo jednom. Velika bela
munja prekrila je svojim sjajem sve u trenutku, i kad je grmljavina utihnula, princ je shvatio da je
stigao kui.
Ponesi sa sobom ovaj orah, rekla je maka, ali nemoj ga otvarati sve dok ti otac ne zatrai
tkaninu.
Kad je princ uao u palatu, zatekao je sve prestravljene jakim treskom uz koji je koija stigla.
Ipak, otac nije gubio vreme, ve je odmah pitao sina da li mu je neto doneo, da li je pronaao
platno. Princ je rekao: Jesam, oe. Kad je ovo izgovorio, slomio je orah udarivi ga maem. U
orahu je pronaao zrno kukuruza. I njega je presekao i naao zrno penice. Onda se naljutio i poeo
da negoduje: Prokleta maka me je prevarila! Doavola s makom!
im je izgovorio ove rei, nevidljive kande zabole su mu se u ruke i odrale ih do krvi. Zdrobio
je zrno penice petom izme i unutra pronaao siuno seme onog dosadnog korova to se kai po
stazama za etnju. Zgazio je i ovo seme, a iz njega je izletelo sto metara najfinijeg i najbeljeg platna
koje je iko ikada video. Car, zapanjen i oduevljen, objavio je da e on naslediti krunu poto je
pronaao najlepe platno.
Ne, oe, odgovorio je princ, ve sam dovoljno bogat. Ve imam carstvo gde sad ivim i
vratiu se tamo.
Ne moe jo da se vrati, rekao je otac, jer svaki od vas, sinovi moji, sad mora poi da nae
sebi enu.
U redu, rekla su braa i pola na put.
Najmlai brat uao je u svetlosnu koiju u kojoj ga je ekala maka, i oni su se vratili u njeno
carstvo. Kada su stigli, maka ga je pitala ta je uradio i on joj je ispriao sve to se dogodilo, a onda
je rekao da ne zna kako da pronae enu. Maka ga je sluala veoma paljivo, ali nije rekla ni re.
iveli su tako zajedno jo jedan mesec, pre nego to ga je maka upitala: Zar ne eli da se vrati
kui?
Oh, ne elim da se vratim kui, odgovorio je princ. Nemam razloga za to.
S vremenom su se njih dvoje zaljubili jedno u drugo, i nisu mogli ni trenutak da provedu
razdvojeni. Jednoga dana na mladi junak pitao je maku: Zato si ti maka?
Ne pitaj me to jo, odgovorila je ona. Pitaj me neki drugi put. Mrzim da ivim na ovome
svetu. Hajde da odemo zajedno do tvog oca.
Ponovo je dozvala svetlosnu koiju i odvela princa kui. Kad ih je otac video, pitao je: Zar ti
nema enu? Zato nisi oenjen? Gde ti je ena?
Sin mu je pokazao maku i rekao: Evo je. Moja ena je ova maka.
Maka je sedela u svojoj zlatnoj korpi.
ta e da radi s makom? vikao je otac. Ne moe ak ni da razgovara s njom.
Na to se maka razbesnela. Skoila je iz korpe, a onda je napravila kolut preko glave i pretvorila
se u zasenjujue lepu devojku vatrene kose. Na mladi junak se nasmejao i zagrlio je. Njegova braa
potpuno su se skamenila, ali otac je bio toliko zadivljen lepotom njegove pratilje da je rekao: Ti
ima zaista najlepu enu. Mora postati moj naslednik i dobiti itavo moje carstvo.
Ne, oe, to nee moi. Ja ve imam jedno carstvo i krunu, zato ti svoju daj mom najstarijem
bratu.
Dok je govorio, devojka je napravila kolut preko glave, ponovo postala maka i legla u svoju
zlatnu korpu.

112

Kad su se na junak i njegova pratilja vratili u palatu, on se ljutio na nju poto je i dalje bila
maka. Rekla je: Dragi moj, objasniu ti kasnije zato moram da budem maka. Na mene je baena
kletva.
Neko vreme iveli su u majem carstvu kao i pre, sve dok jednoga dana maka nije poela da
otri tri jatagana. Kad se princ vratio kui iz lova, ona je napravila veliku predstavu, pretvarajui se
da je bolesna. Prevrtala se okolo i bolno mjaukala. Princ je pokuao da je smiri mazei je, i
neprestano ju je zapitkivao: ta ti je, draga?
Veoma sam bolesna, plakala je. Ako me voli i eli da uini neto dobro za mene, odseci
mi rep. Suvie je veliki i teak. Ne mogu vie da ga nosim.
Ne, ne mogu da te poseem! Ne sme da umre; radije u sam umreti. Evo, imam melem.
Izleiu te njime.
No, ona je i dalje uporno traila od njega da joj odsee rep, i na kraju mu je slomila volju. On je
konano to uradio, zatvorivi oi kad je otrica zasekla njeno meso. Kad je otvorio oi, duboko je
uzdahnuo, jer se maka pretvorila u devojku sve do bokova, dok je u gornjoj polovini tela i dalje
ostala maka. Bilo mu je veoma drago zbog ovoga, ali maka nije mogla da stane. Nastavila je:
Mrzim da ivim. Ne elim vie da ivim. Molim te, odseci mi glavu, i uzmi itavo moje carstvo.
Kako moe od mene da trai da ti odseem glavu?
Ako me voli i eli da uini neto dobro za mene, onda mi odseci glavu.
Konano vie nije mogao da joj se suprotstavlja, te je zgrabio jedan od jatagana i brzim
pokretom odsekao joj glavu. Istoga asa ona je postala devojka zadivljujue lepote, a sve make u
palati postale su ljudska bia, i itavo carstvo se iskupilo, i svi su bili oduevljeni, mada su morali iz
poetka da ue kako se pravi i nosi odea.
Maka carica, koja je sad bila devojka, poljubila je princa sva srena i rekla: Od sada pa nadalje
ti si moj mu. Majka Boja me je proklela da budem maka sve dok mi carev sin ne bude odsekao
glavu. A sada, hajde da poemo do tvog oca, ali uvaj se, on je opasan ovek.
Kad su doli kod prinevog oca, stari car zaljubio se u crvenokosu enu svog sina. Dok je na
junak bio u lovu, starac je poao u odaje prelepe ene, ali na putu donde nala mu se maka. Kad je
pokuao da uzme u naruje svoju snahu i natera je da mu podari ljubav, ona ga je ogrebala po licu i
prosiktala: ta hoe od mene, ti stara mrcino?
Kad se mu vratio iz lova, rekla mu je ta je njegov otac uradio. Odluio je da smesta pou i
vrate se kui - ali otac je doao i rekao mu: Ako mi ne dopusti da imam tvoju enu, obesiu te.
Zna da moja ena nikada nee dopustiti da umrem, rekao je sin.
Otac je naredio strai da uhapse mladi par i bace ih u tamnicu, ali njih dvoje uspeli su da
pobegnu svetlosnom koijom, a rei kojima se sin oprostio od oca bile su: Zna, oe, nee proi
mnogo vremena pre nego to te moja ena bude kaznila.
Kad su se vratili u svoje carstvo, skupili su ogromnu vojsku i odmah su ocu objavili rat. ta je
stari car mogao da uradi? Morao je da umarira sa svojom vojskom u bitku s caricom maaka. Za tri
dana sinovljeva vojska potpuno je unitila oevu. Meu raskomadanim ostacima vojske, samo je
otac jo bio u ivotu. Kad je video da je izgubljen i da nema vie snage, rekao je svom sinu: Molim
te, oprosti mi. Istina je da sam uradio lou stvar, ali da se to nije dogodilo, ne bi bilo ni ispriano.
Sudi pravo i vladaj dobro mojim carstvom.

113

dmah se videlo da neto nije u redu. Bilo je to vie od udnovatosti svojstvene biu
progonjenog siunim duhom osobe koja nikada nije postojala. Osealo se u vazduhu.
Andrej se vratio sa sastanka s Vasilij em i zakljuao se u kancelariju u kojoj je retko kada
boravio. Da li je Irina ikada ranije videla ta vrata zakljuana? Usuuje li se da pokuca na njih? Da.
ta je bilo? Andrejev glas delovao je udaljeno. Andrej, ta se dogaa?
Umesto odgovora, vrata su se otvorila, i to proraunato polako. Kada je videla Andreja, Irinina
prva misao bila je da on, zapravo, i nije toliko visok kao to je mislila. Izraz na njegovom licu bio je
isti strah, neprikriveni strah, bez ironije. Irina nije mogla da veruje svojim oima.
Mora da ode, rekao je, kao da je on sujeverni seljak, a ona Ciganka koja je pokucala na
njegova vrata u gluvo doba noi.
ao mi je ako si zaista zauzet. Razgovaraemo onda kasnije.
Ne, ne shvata. Mora da ode!
Tako je jako naglasio re ode da je Irina poela da shvata ta je zaista mislio. Mislio je da treba
da ode od njega. Neto se skupilo u njenom sreditu i bol je poeo da je stee u grudima.
Na koliko dugo treba da odem?
Treba da ode zauvek.
Bol joj se proirio do grla i nije mogla da govori. Andrej se izvukao iz radne sobe i zatvorio
vrata za sobom. Sproveo ju je do kaua u dnevnoj sobi s posebnom ljubaznou, kao da je
organizator pogreba. Stavio joj je ruke na ramena, pritiskajui je da sedne. Na trenutak je samo
stajala, gledajui ga besno u lice. Onda je popustila. Sela je, a kad se ona smestila, i on se sruio
pored nje.
To je za tvoje dobro, ao mi je, rekao je.
Ovo nije nain na koji sam mislila da emo se rastati, Andrej.
Zbog tvoje bezbednosti, draga. Mora da ode zato to te volim.
Ovo je bilo ozbiljno. Smrtonosno ozbiljno. On je retko kada govorio da je voli.
Zato moram da idem? ta se to dogaa?
Andrej je polako odmahivao glavom, gledao je na sve strane osim u nju. Siva boja njegovih
duica sad je manje liila na pocinkovani elik a vie na prljavu vodu u sudoperi. Ne mogu to da ti
kaem.
Ne mogu samo tako da nestanem. Moram da se pozdravim s Elenom.
Ne moe. Otila je.
Irina je imala oseaj da je opkoljena dubokim mrakom, tako ogromnim nedostatkom svetlosti
da nije mogla da razlikuje ni oblike ni pokrete oko sebe, ma koliko pokuavala da rairi oi. Bila je to
tmina u kojoj je mogla da prui ruku i oseti jedino kako se kree ledeni vazduh. Njena ruka nije
nita napipala; mrak je bio neizrecivo velik.
Andrej, da li je ona mrtva?
Ona je otila.
Bol iz Irininog srca irio se do udova, vezujui joj miie na leima i vratu u vor, udarajui joj u
mozak. Suze su joj nezadrivo tekle. U tom trenutku poelela je da je mukarac, da reaguje na svet s
podrugljive distance, kakvu i zasluuje.
Irina, kod tebe su i dalje paso i lina karta Vasilike Andresku. Morae da ih vrati. Ako ih
ponese sa sobom, to e biti - to e biti veoma loe.
Andrej, rekla je kroz suze s besom u glasu.
On je izgledao iznureno. Bilo je uasno gledati ga tako bespomonog. Verovatno ju je njegova
bespomonost naljutila vie od odsenosti kojom je govorio.

114

Andrej, zar se ovo zaista ovako zavrava?

ao mi je.
Nije mogla da se priseti da ga je ikada ula da se iskreno izvinjava, a sada je dva puta u
poslednjih pet minuta rekao da mu je ao. Trebalo je da je njegova izvinjenja zaraze njegovim
strahom. Sada bi zaista trebalo da brine za sopstveni ivot. Potraila je strah u sebi, ali nije ga bilo.
ega bi uopte trebalo da se plai kad je volela najpogrenijeg oveka na svetu? ta bi mogli da joj
urade a da ona to sebi ve nije uradila?
Morau da poem, rekao je. Ne mogu podneti da te gledam kako pakuje stvari. Kad bude
zavrila, pozovi Dragoa. On e te odvesti na aerodrom. Uzmi kartu u bilo kom pravcu. I nemoj da
mu kae gde ide.
Otvorila je usta da neto kae, ali on je podigao ruku da je sprei. I molim te, molim te, rekao
je, molim te, nemoj da mi kae gde ide.
Ako se zaista ovako zavrava, rekla je Irina drhtavim glasom, kao da e svakog asa ozbiljno
zaplakati, onda me mora makar zagrliti poslednji put.
Andrej nita nije odgovorio, samo se namestio na krevetu tako da je Irina mogla da mu padne u
zagrljaj. Sela mu je u krilo kao veliko dete, a on joj je obavio ruke oko struka. Naslonila mu se na
vrat i suze su joj vlaile kragnu njegove koulje. On ju je vrsto privukao uz svoje toplo telo.
Njegov miris. Kako e iveti bez njegovog mirisa?
Andrej, proaputala je.
Draga?
Ispriaj mi jednu rumunsku priu.
Nekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano rekao je, a onda
zautao.
Irina se nije ni pokrenula, vrele suze slivale su joj se niz obraze.
U jednom usranom selu jedne usrane zemlje rodio se deak, nastavio je. Ovaj deak bio je
kopile seoske drolje, a otac mu je bio tamnoputi Ciganin, koji ga nikada nije priznao za svog. Iz
nepoznatih razloga, ena koja je rodila deaka nije ga dala u sirotite, a trebalo je. uvala ga je i
volela najbolje to je mogla, ali ona je bila samo jedna prosta i gruba ena. Druga deca, iako roena
pod velikim komunistikim voom, koji je trebalo svoju zemlju da povede u svetlu budunost, bila
su i ostala samo mali usrani seljaii i mrzeli su tog tamnoputog deaka zbog njegovog ciganskog
izgleda. U kolskom dvoritu bacali su kamenje na njega i nazivali ga lopovom, iako deak nije
mogao da se seti da li je ikada ita ukrao. Deak je bio nesrean, ali to nije bilo vano jer su i svi
ostali bili nesreni.
Vikendom, kada nije iao u kolu, deak je dobrovoljno sortirao dravni krompir. Radio je ovo
satima; jedan po jedan glupi prljavi krompir, razdvajao je na one koji mogu da se jedu i one koji ne
mogu. Morao je da pazi na znake truljenja i bolesti. Napravio bi gomilu dobrog i gomilu loeg
krompira. Drava je u svojoj velikodunoj ljubaznosti i beskrajnoj dareljivosti doputala deaku da
odnese kui sav taj pokvareni krompir, kao nagradu za njegov vredni rad. Njegova majka bi ga
onda pasirala i pokuavala da od toga napravi neto jestivo, jer su bili gladni. Bili su gladni, ali
naravno, to nije bilo vano jer su i svi drugi bili gladni.
Jednoga dana, dok je deak prebirao po krompiru, rekao je sebi: Jebe ovo. Jebe ovaj usrani ivot.
Jebe ove male seronje koji me nabeuju da kradem. Ako e i dalje da misle da kradem, onda u da kradem.
Onda u bar s ponosom da nosim imena koja mi daju.
Ovaj trenutak mudrosti ulio je deaku hrabrost da najbolje krompire stavi u ranac i odnese ih
kui, svojoj majci. Majka nita nije rekla za njegov tovar najboljeg kvaliteta, za zdravi ukradeni
krompir. Nije rekla ni hvala za dobro jelo; nije ga ni prekorila to je uradio neto to ne bi smeo.
Tako je on nastavio to da radi jer je te sedmice kaa koju je njegova majka spremala bila ukusna.
Nastavio je to da radi, a niko se nije potrudio da ga uhvati. Nauio je da je lako biti manje gladan
sve dok se ima smelosti.

115

Tokom godina deak je postao momak. Dolo je vreme da napusti kolu i zaposli se u fabrici.
Poslednjeg dana dok je prebirao po krompiru, momak je rekao sebi: Fabrika? Jebe ovaj usrani ivot.
Jebe to to si manje gladan. Ja elim gozbu.
Ovaj trenutak mudrosti ulio je deaku hrabrost da od podmienog gradonaelnika ukrade torbu
punu para i ode u Ameriku. Tamo e deak postati ovek i nauie da se gosti. Ne zna se da li je
iveo sreno i dugoveno, ali bar je nosio lepu odeu i vozio dobra kola i brisao je dupe kvalitetnim
toalet-papirom. ak je u svojoj usranoj zemlji kupio fabrike samo da bi seljacima pokazao da moe
da ih poseduje, mada se nikada nije pomuio da se vrati i kae im to u lice. Jeo je i jebao do mile
volje sve dok nije umro, a to mora da je neka vrsta sree, zar ne?
Irina je pogledala u Andreja kada je naglasio pitanje. Dok ga je sluala, prestala je da plae. On
je uzvratio pogled, zagledavi se u njene velike i lepe mlade oi, i nasmejao se. Pomilovao ju je po
obrazu.
Moda sam pogreio, draga moja, rekao je. Nisam ba siguran da je ovo rumunska pria
kakvu si traila. Moda sam ti ispriao ameriku priu.
Dala mu je poljubac koji je jasno govorio: Vodi ljubav sa mnom, poslednji put. Bio je to
oajniki poljubac zatvorenika pred pogubljenje. Ali on nije otvorio usta pod pritiskom njenih
usana. Taj neuspeni poljubac i Andrejevo odbijanje bili su najgora stvar koja se Irini dogodila. Suze
su se vratile, izvirui iz njenih zamuenih oiju, sada kad zna da se njeno telo vie nikada nee
otvoriti za njega. Njeno telo napustila je jedina stvar koju je ono ikada volelo. Osetila je kako u njoj
raste praznina, osetila je kako postaje sigurna u to da e zauvek ostati prazna.
Naravno, sav taj bol je njena greka. Njena greka zato to nije smela sebi da dopusti ga poljubi
ni prvi put.
Sve ovo vreme, dve godine provedene s Andrejom, sve je to na kraju stalo u dva kofera. Jedino to
je imala bila je garderoba, a odluila je da vei deo ne ponese sa sobom. Ionako je sve dobila od
Andreja, pa da li je onda to stvarno bilo njeno? Nije uzela nita od donjeg vea, nita od lepih stvari
koje je oblaila da bi privukla njegovu panju. Bila je potpuno sigurna da ne bi izdrala ni da ih
pogleda, a kamoli da ih obue.
Drago je krenuo po nju da je odveze na aerodrom sportskim kolima koja je onaj glupi deak
pokuao da ukrade. Da li se i telo tog deaka sada negde raspada?
to.

Ako je elela da uradi poslednju stvar u stanu u kom je ivela s Andrejom, sada je bilo vreme za
Radna soba bila je otkljuana.

Prvo mesto gde je Irina pogledala bila je fioka radnog stola u kojoj je pronala pitolj. Zelene
fascikle bile su i dalje tamo, ali ne i pitolj. Na tom mestu bio je paso s njenom slikom i imenom
neke druge devojke. U paso je bila gurnuta kreditna kartica. Pomislila je da ponese Vasiliku sa
sobom, ali vreme Vasilike je prolo. Devojka koja ne postoji nije bila neto to bi trebalo poneti.
elela je da ponese neto to bi je moda, a ne sigurno, odvelo u smrt. Ono to je zaista elela da
ponese bilo je neto to bi nateralo Andreja da je potrai. Zatvorila je fioku s Vasilikom Andresku.
Iupala je ivot iz korena da bi ostala, a sada je teraju da ode.
Kad je pitala Andreja ta mu je bilo najudnije kada je doao u Ameriku, rekao je da je to izbor.
Mogao je da se navikne na sve loe u Americi. Ali izbor, vrtoglav, gotovo bezgranian izbor - izbor
je ono to ga je vuklo i najvie plailo.
Irina je otvorila mali metalni kabinet. Gledala je u brojeve na privescima kljueva. Njen omiljeni
bio je 21012, zato to je bio isti bilo da ga itate s jedne ili s druge strane. Kao neko odbrojavanje koje
je resilo da se predomisli kod nule i ponovo krene u brojanje. Ovo je traila.
Mogla je da odlui da ostavi klju. Mogla je da odlui da ima bebu, samo da je to zaista elela.
Zato onda ove mogunosti ne izgledaju kao mogunosti? Zato joj se inilo da je ono to je
pogreno radila bilo neizbeno, zapisano u njenoj krvi?

116

Irina je stavila mali zlatni klju u dep. U tom trenutku ona nije zaista elela da otkrije ta
zapravo ovaj klju otkljuava i nije htela da zaviri unutra.
Otvorila je ponovo jednu od fioka i izvukla zelenu fasciklu na kojoj je bio isti broj kao na kljuu.
Unutra je bila adresa banke u jednom dalekom gradu.
Andrej joj je rekao da nikome ne kae gde ide. Pa, nee nikome rei ni re. Samo e poneti klju i
ime amerikog grada sa sobom. Ostavie fasciklu da bi bila sigurna da e Andrej znati koji klju
zapravo nedostaje.
Ako bude eleo da mu vrati klju, morae da je pronae.
Drago je odvezao Irinu na aerodrom u tiini. elela je da mu postavi na hiljade pitanja, ali njegovo
natmureno lice odvratilo ju je od toga. Pomislila je da e je bez rei ostaviti na ploniku, ali umesto
da stane kod ulaza, zaustavio se na parkingu.
Hoe da ue unutra sa mnom?, pitala je Irina bojaljivo.
Ne, ne elim pozdravljanje u javnosti. Ali hteo bih minut s tobom.
Irina je gledala oko sebe. Bilo je mrano, a oko njih su bili samo prazni parkirani automobili.
Kao i sva ostala pusta mesta, i ovo je bilo prilino zgodno za brzu egzekuciju. Bilo je malo verovatno
da bi iko uo pucanj. Ali bio bi problem otarasiti se tela. Morao bi da se odveze s aerodroma s njim
u kolima. Ili bi njeno beivotno telo morao da izbaci ovde na parkingu. Ne, to ne bi bilo mnogo
pametno. Osim toga, Drago nikada ne bi svoja kola prljao krvavim leom.
Ipak, kada je rukom posegnuo ispod sakoa da neto izvue, Irina se trgnula.
Meutim, to nije bio pitolj. Bio je to mali, uredno sloen paket novanica od po sto dolara.
Ovo je za tebe, rekao je, da bi mogla da zapone ivot tamo gde ide.
Jo uvek nije imala oko iskusnog bankara da proceni da u paketu ima oko deset hiljada dolara.
Jo uvek nije imala ni bankarsku ruku koja bi se obradovala starim novanicama, lakim za brojanje.
Nikada nisam videla toliko kea na jednom mestu, rekla je Irina glupo.
Drago nita nije odgovorio, samo je dohvatio njenu tanu i gurnuo novac u nju. Kasnije e ga
ona prebrojati u kabini toaleta dok bude ekala let, i shvatie da je iznos jednak onome koji je
Drago ponudio Andreju da je odvede u krevet. Da li je taj novac bio poklon od Andreja ili od
Dragoa? Moda je bilo bolje da to ne zna.
Nije rekla hvala, samo je gledala u Dragoa. On se snebivljivo osmehivao. Izgledao je veoma
budalasto. Pre nego to je ita uspela da kae, nagnuo se i vrsto je zagrlio. Dopustila mu je to. ak
ga je i zagrlila. Povukla se iz ovog zagrljaja kada je osetila neto tvrdo na njegovim leima.
To je pitolj, objasnio je kad ga je upitno pogledala. Sad ga stalno nosim.
Mora da je to bio razlog to nije bilo pitolja u fioci Andrejevog stola. Mora da ga je i on sada
stalno nosio. Jesi li u opasnosti?, pitala je Irina.
Irina, najbolje bi bilo da se ne petlja vie s ovakvima kao to smo mi. Idi i budi dobro. Vrati se
na fakultet.
Ovo je verovatno bio najudniji trenutak itavog ovog udnog putovanja, trenutak kada je
Drago Irini davao ivotne savete. Nasmejao se kao da ih je davala ona njemu. Pre nego to je bilo
ta uspela da kae, on je izaao iz kola i izvukao njene kofere iz prepunog gepeka sportskog
automobila. Ona je izala iz auta polako, kao da se kree pod vodom. Samo to je krenuo da otvori
vrata da ue i ostavi je samu na parkingu, ona mu je stavila ruku na rame.
Elena, rekla je.
Andrej ti nije rekao?
Irina je odmahnula glavom.
Moda je mislio da je za tebe sigurnije da ne zna. Ali ona je bila tvoja prijateljica, tako da bi
trebalo da zna. Ona je otila. Ukrala je zaista mnogo novca od Vasilija i otila. Vasilij misli da ti
zna gde, poto ste bile prijateljice. Hteo je da te isleuje.

117

Irina je otvorila usta kao da hoe neto da kae, ali iz njih nije izlazilo nita. Elena nije bila
mrtva. Elena je ostavila svoj trag na Piscu Kasapinu. Svet je napravio interesantan obrt.
Pre nego to se Drago odvezao, poljubio je sono Irinu u obraz i apnuo joj u uho: Mali moj
filozofe.

118

vazduhu je sve bilo drugaije. Neprestana buka avionskih motora, reciklirani vazduh kao
topao pamuk, pospanost usled mnogobrojnih tela u blizini, fluorescentno polusvetlo - sve
to umanjivalo je donekle intenzitet Irininih oseanja. Kao da je dolo do nekog zastoja.
Moda je to to je bila toliko daleko od tla uticalo na to da se uzdigne iznad svojih nevolja. ak je i
to to e na kraju morati da sleti izgledalo daleko.
Tokom leta se prikazivao film. Ponekad bi bacila pogled na neme ljude koji su napadali jedni
druge na ekranu i nejasno se pitala oko ega diu toliku larmu, ali uglavnom je buljila u prazno.
Elena je iva, ponavljala je sebi neprestano. Elena je iva i moda upravo sad kao i ona leti nekud.
Elena je bogata.
Irinu je kataklizma izbacila iz svojevoljnog ivota, a Elena je bila u samom centru svega toga.
Elena ju je spasla. O ovome e razmiljati za koju godinu, kada o svom odlasku bude mogla da
razmilja kao o spasenju.
Andrej ju je spasao tako to ju je naterao da ode. Moda je to bio njegov jedini in prave ljubavi.

Kad je Irina rekla Eleni da ode, Elena je rekla ne jo. Tek kasnije, gore u vazduhu, Irina je
konano ula to jo. Elena je doputala Vasiliju da je see zato to je tako kupovala vreme da bi
ostvarila najlukaviju pljaku koja se moe zamisliti. Mora da je ekala da njena porodica bude negde
na sigurnom pre nego to je krenula u akciju. Vasilijeva ena spustila je prsti na laku stranu
nametene svetske vage, i bar za malo pomerila tas. Nije se videlo mnogo, ali Irina je osetila
promenu u teini. Nadala se da je Vasilij i Eleni dao lani paso s lanim imenom, i da je taj lani
identitet na koji ju je prisiljavao posluio Eleni kao alatka kojom ga je oerupala kao koko. Elena
nije uradila to joj je bilo reeno. Bila je jaka i otila je. Nije proterana kao Irina. Otila je trijumfalno.
Nije rtva Pisca Kasapina, ve njegov unititelj.
Stjuardesa je pitala Irinu da li bi elela neto da popije. Irina je nemo pogledala u nju na
trenutak, a onda je zatraila au vina. Stjuardesa se nije pokrenula, ve se sumnjiavo zagledala u
Irinu.
Moraete da mi pokaete neke isprave, rekla je ljubazno.
Ovde, u velikom svetu, devojka mlada kao Irina mora da pokae vaeu linu ispravu kojom
potvruje da je dovoljno stara da dobije pie. Zaboravila je na to. Zaboravila je na veliki svet.
Uzeu samo koka-kolu, rekla je uzdahnuvi.
Stjuardesa je ravnoduno spustila pie ispred nje i nastavila dalje. Ovo je ono to mladi ljudi
piju u velikom vidljivom svetu. Oroena hladna konzerva. Krenula je i zaitala kad ju je otvorila.
Slatkasti mehurii zagolicali su joj jezik. Vasilij nee tragati za Elenom, i nee je pronai, i nee je
isei u komade i ostaviti da se osui u nekoj rupi u pustinji. Elena e uvek ispijati neko jarko obojeno
pie s papirnim suncobraniem na nekoj dalekoj tropskoj plai. Ovo je pria koju e Irina nastaviti
da pria sebi.
Izvadila je mali zlatni klju iz depa. Bilo je potpuno glupo i opasno to je to uradila, ali inilo
joj se da je i to manje opasno nego da bude izbaena u veliki svet bez iega za ta bi mogla da se
uhvati. Koliko bi daleko mogla da odleti da nije tereta prolosti? Ona nije kao Elena. Nije bila ovde
da bi krala. Ona je bila tu da bi dala itavu sebe, a oni su je oterali.
Nakon to je popila ostatak koka-kole, desilo joj se neto to uopte nije oekivala. Zatvorila je
oi i zaspala. U njenom snu neki mukarac vodio je ljubav s devojkom. Svetlost je bila topla; boje su
bile izraajne. Izgledalo je kao da se san odigrava na filmu, i da je umetniki reiran. Garderoba
koju je devojka nosila bila je paljivo odabrana i izuzetna: mukarac ju je polako oslobaao
najlepeg vea koji je mogao da se kupi. Prvo joj je skinuo cipele s visokim potpeticama, paljivo
poput armantnog princa kog su na filmskoj traci pustili unazad dok isprobava cipelicu na
Pepeljuginoj nenoj nozi. Bilo je jasno da ovek mnogo voli ovu devojku. Bilo je takoe jasno i da je
poseduje.

119

Lepo je rastvoriti se. Lepo je baciti se jedno drugom u naruje i sve zaboraviti. Lepo je pretvoriti
se samo u oseanje, nemati granice, biti niko. U tom trenutku devojka je mogla biti bilo koja
devojka. Mogla je da bude sve devojke odjednom. Nije bilo vano ije lice nosi. Da li je njeno lice
Irinino lice, ili Elenino lice, ili lice nekog bezimenog kopileta s unitenim ivotom - nije bilo vanije
od toga da li je lice tog oveka bilo Andrej evo lice, ili Vasilijevo lice, ili lice nekog bezimenog oca
koji nikada nee priznati dete koje je zaeo grekom. Nita od toga to je vano u velikom vidljivom
svetu ovde nije bilo vano, na ovom potpuno golom mestu.
Ona e se uvek seati. U Irini, ovek e voditi ljubav s devojkom zauvek. Ono najbolje to je
Irina mogla da uradi kako bi pokuala da nastavi da ivi bilo je da pokua da ne gleda.

120

Unu

lika o kojoj se sad ovde govori portret je oveka koji je postao legenda. Istoriari vekovima
gledaju u ovaj portret i spekuliu o surovosti koja se ocrtava na ovekovom uskom otrom
licu, o hladnoj odlunosti u oima, o obliku usana lienih svake senzualnosti. Nagnite se blie i
zapitajte se ta ova slika govori. Ako svoj vreli obraz pribliite njenoj hladnoj povrini, da biste
videli svaki potez etkicom, moda e slika dovoljno ljubazno i da popria s vama. Moda e taj lik
u svojoj beskonanoj mudrosti rei: Nekada davno dogodilo se neto. Da se nije dogodilo, ne bi bilo
ispriano.
Okupiranom zemljom, koju su okruivala tri neprijateljska kraljevstva, vladao je vojvoda koga
su zvali Zmaj - Drakul. Jednoga dana Drakul se zakleo na vernost jednom od ova tri kraljevstva,
sledeeg dana drugom, a dan kasnije i treem - sve to da bi sauvao svoje posede, da ih ne pojede
najgladnije od triju kraljevstava. Meutim, ovi dogovori doli su mu glave i njegovi bojari izdali su
ga sultanu, koji je vladao najveim od ova tri neprijateljska kraljevstva. On i njegov najstariji sin
brzo su ubijeni, a drugi sin baen je u tamnicu. Taj drugi sin trunuo je u zatvoru i vladao samo
sopstvenom elijom. Ubijao je insekte koji su gmizali po slami na kojoj je spavao tako to ih je gazio
petama, a kanjavao je i mieve koji su nasrtali na njegovu koricu hleba tako to je njihova mala tela
nabadao na svoj tupi no. Mnogo vremena provodio je gledajui ih kako se koprcaju na nou i kako
im se ivot polako povlai iz malih crnih oiju.
Meutim, njegova zvezda ponovo je zasjala na nebu i on je preuzeo da vlada oevim posedima
kao Zmajev Sin. On se nije zakleo na vernost nijednom od tri neprijateljska kraljevstva. Kad su
njihovi ambasadori doli da pokupe danak, on ga nije platio. Kad ambasadori nisu hteli pred njim
da skinu kape i poklone mu se, on im je te kape zakucao za glave i poslao ih tamo odakle su doli.
Skupio je veliku vojsku i dobio mnoge bitke. Bio je nadaleko i nairoko poznat po tome koliko je
bola mogao da nanese onima koji nisu hteli da mu se potine. Lopovi su u irokom luku zaobilazili
njegovu zemlju. Na glavnom trgu svoje prestonice Zmajev Sin drao je zlatni pehar na oltaru. Strah
koji je irio spreavao je ljude i da dodirnu pehar, a kamoli da ga ukradu. Prialo se da e onaj koji
bude pio iz ovog pehara poljubiti usne Pravde.
Jednoga dana Zmajev Sin eleo je da tano utvrdi kako mu je stariji brat umro, poto njegovu
smrt nije video sopstvenim oima. Naredio je da se mrtvo telo iskopa iz neobeleenog groba na
javnom groblju. Kad je koveg otvoren, jasno se videlo da je brat u njemu leao licem nadole, da mu
je telo bilo zgreno, a usta otvorena kao da je hvatao dah. Na poklopcu kovega mogli su se
primetiti duboki tragovi noktiju mrtvoga princa. Vojvoda nije nita rekao. Zatvorio je poklopac i
zakazao veliko slavlje za Uskrs, na koje je pozvao sve bojare iz svoje zemlje na gozbu.
Na uskrnje jutro bojari su doli u carsku batu, jaui na lepim konjima ili vozei se u koijama.
Njihove ene ponele su lepe orijentalne tepihe da se odmaraju na njima i razgovaraju.
Svi su nosili svoje najlepe i najsvetlije odore. U palati se sluila peena jagnjetina, bilo je slatkih
kolaa i kuvanog vina, a Cigani su svirali violine. Vojvoda nije jeo i nije igrao, ve je u tiini
posmatrao buno veselje. Kada je sunce zalo za planine i kada su se ljudi predali mahnitim
zadovoljstvima i potpunom zaboravu, Zmajev Sin dao je znak kapetanima strae da zatvore i
zakljuaju vrata kraljevske bate. Na njegovu komandu oni su uhvatili sve plemie dovoljno stare
da se seaju Zmajevog ubistva i njegovog starijeg sina. I dok su ene i deca morala da gledaju, tela
starih izdajnika nabijana su na tupi kolac, sve od meunoja do usta, vrata ili ramena, pri emu nije
povreivan nijedan vitalni organ, pa nabijeni nisu brzo umirali.

121

Svi su koevi uzdignuti, a dok su tela plemia, tresui se, polako klizila niz motke, no se punila
njihovim jaucima i urlicima. Vojvoda je pogledao na svoje delo i rekao: Sluajte samo kako
muziciraju! Poaljite svirae kui jer ovo je muzika koja meni treba.
Kada je to rekao, seo je da gozbuje i naredio da supruge ovih plemia i njihova deca jedu skupa
s njim. Zgroeni nasiljem, oni su uradili kako im je nareeno, gledajui u hranu koju nisu mogli ni
da okuse. Jedan mlad momak zatvorio je oi da ne bi morao gledati agoniju svog oca, i stavio ruku
preko nosa i usta da ne bi udisao miris zgruane krvi i rasutih creva. Kad je vojvoda ovo video,
naredio je dvojici straara da i njega nabiju na kolac, vii od ostalih, da to to se osea ne bi ulazilo u
njegove nene nozdrve. Naredio je i svom slugi da ode do glavnog trga i donese njegov zlatni
pehar.
Pratei njegova dalja nareenja, vojnici su okruili sve one koji su se tiskali oko kapija i skupili
ih na jedno mesto. Kad su ih sve do jednog okovali, vojvoda je uzeo zlatni pehar koji mu je sluga
doneo i stao ispod momka podignutog na najvii kolac.
Podigao je visoko svoj pehar i u njega nakupio neto guste krvi koja je curila odozgo. Podigao
ga je prema okovanima i poeleo im srean put, a onda im je objasnio da e hodati sto milja, dok ne
stignu do planine gde e sazidati zamak. Radie tamo sve dok ta divna uskrnja odea ne istrune na
njihovim telima. A onda e raditi jo, sve dok zamak ne bude gotov. Svi koji ostanu ivi moi e da
se vrate kuama, na svoja imanja. Zar nije milosrdan?
Stajao je drei pehar, sluajui krike bojara s koeva, u harmoniji s jecajima i kuknjavom ena i
dece koje su vojnici gurali iz kraljevskog vrta prema planini. Kad su se vrata zatvorila za njima,
okrenuo se ka umi umiruih tela, gledajui u oi oca koji se molio da ga smrt uzme dok se uvijao
na kocu, i pijui iz pehara mladievu krv, pao u nesvest.
Zmajev Sin sanjao je da ga iz snova bude pune usne prelepe ene. Imala je oi iste kao planinski
potok i blistavu kosu, bujnu i vatrenu.
Znai, istina je ono to kau, proaputao je vojvoda. Ti si sigurno Pravda.
To je samo jedno od mojih imena, odgovorila je divna ena. Ja sam ovde dola da ti se
podam.
Razneen njenim recima, vojvoda je poloio ruku na nju i krenuo da joj odvezuje pojas. Ona ga
je udarila po aci, sklonila mu ruku kao nestanom detetu i veselo rekla: To nije nain na koji se
Pravda podaje - bar ne tebi.
Vojvoda je hteo da polomi njen beli vrat svojom poganom rukom zbog bezobrazluka, ali shvatio
je da ne moe da se pomeri. Topla svetlost, nimalo neprijatna, zaarala ga je da ostane miran.
Pravda se melodino nasmejala. Vojvodo, rekla je, tebe mnoga uda ekaju u sledeem ivotu.
Kada bude napustio oklop svoga tela, nee potonuti u blaeni san kao oni koje si nabio na kolac.
Ostae budan da kao nona mora proganja sitnu seljaku deku. Ostae budan da vidi kako se
tvoje ime razvlai vekovima.
Neka bude kako mora biti, rekao je vojvoda.
Neka bude, onda, odgovorila je Pravda, a od dodira njene ruke u ovekovom telu narasla je
toplota sve dok nije stigla do praga bola, nateravi ga da se povije. I neka bude tako da ostane iv
u priama koje e ispredati o tebi. I neka bude tako, slavni osvajau, neka te ljudi celoga sveta
sanjaju dok ti nema sna. Od tvoje jedne pomisli do sledee izrae ti novi udovi, a stari e ti biti
odseeni, i tvoj oblik nee imati mira. Jednoga dana jedan pripoveda u nekoj dalekoj zemlji
kliznue iz okova suzdrane seksualnosti u svom kraljevstvu u ekstazu tvog nasilja i tvoje ime
odjeknue svetom; i imae oblik kakav god ti budu dali, vojvodo; postae olienje najgorih
zabranjenih pouda, najmraniji od svih strahova. Bie lik od kog e stare gospoe drhtati od uasa
u pustoi svojih starih godina, zbog tebe e mlade device trati u naruje bezopasnih ljubavnika,
koji nikada nee imati hrabrosti da prodru kroz njihovo devianstvo, niti da ih nateraju da vrite od
zadovoljstva pri pomisli na svu tu deviansku krv - na svu krv ovoga sveta, vojvodo. Ti e se

122

rastvoriti u njihovoj krvi i njihova krv tei e tvojim venama, kako i treba da bude kada se radi o
monom ratniku kakav treba da bude. Nikada nee imati mira. Nikada nee spavati...
Kad je Pravda izgovorila ove rei, vruina se u njegovom telu skupila u sreditu, plamena strela
agonije gorela je u njemu irei se od slabina do usta. Imao je potrebu da se otima i grebe zemlju, ali
bio je prikovan tu gde je leao, i jedini pokret koji je uspeo da napravi bila je drhtavica koja se
pojaavala kako je budunost probijala svoj put kroz njegovo meso - budunost, budunost, velika,
neumoljiva, nemirna, zastraujua budunost. Pokuao je da otvori usta i krikne, ali nije mogao.
Umesto toga, Pravda ga je jako stegla i snano poljubila njegove smrznute usne, usadivi u njega
tako jak prasak munje da se sve zacrnelo.
Vie nikada nee spavati, uo je njen glas u enjivim tonovima zadovoljne ene.
Zmajev Sin probudio se pun snage, a telo mu je bilo pokriveno krvlju i blatom. Teko sivo nebo
zadirkivalo je njegovu toplu kou hladnim kapima. Telo mu je bilo napeto, nepodnoljivo
uzbueno. Uspravio se, seo i pogledao oko sebe u umu proburaenih umiruih tela, dok mu se
umom irio vrtlog konfuzije, a srce tuklo nevienom brzinom. Sanjao je neto. Kakav je to san bio?
iji je to san bio?
Da li je to uopte vano? Vojvoda je ustao i krenuo prema zamku dok mu je telo drhtalo
ivotinjskim arom. Pozivao je sluge, traio ma, traio enu, traio je sve ono to bi ga u ivotu
moglo zadovoljiti.

123

rina je uspela da dosegne nulu. Svi redovi cifara koje je otkucala uspeli su uredno da se sloe u
nita. Promet gotovine je u ravnotei za taj dan, do u najsitniju paru. Ona zuri u nulu u donjem
desnom uglu ekrana. To polje deluje kao otvoreno, nezavreno, kao da eka unos podataka.
Ostali blagajnici sravnili su stanje i otili. Drugi slubenici ostavili su Ejmi zaduenje da pred no
zakljua banku, koja je ve zatvorena.
Zavrili smo, jesmo li?, kae Ejmi iscrpljeno dok zakljuavaju Irininu kasetu s keom u sef.
Napunili smo bankomate.
Nismo uradili noni depozit.
Jebiga. Noni depozit.
Ejmi deluje toliko iscrpljeno i demoralisano da Irina mora da pita ta je problem.
To je... To je nekako lino, kae Ejmi, uzdiui.
Irina eka tiho dok Ejmi zakljuava ogromni mehanizam tekih vrata sefa. Klepet golemih
ipova iznutra zvui kao zavretak.
To to je neto nedolino obino me ne spreava da ispriam, dobacuje Ejmi i slabano se
osmehuje. U redu, rei u ti. Ja sam najgora osoba na svetu.
U to, kae Irina s izvesnim autoritetom, iskreno sumnjam.
Ejmi samo odmahne na Irininu procenu i bez urbe pone svoju priu: Pre nego to sam dola
u ovaj grad da radim u ovoj usranoj banci, ivela sam s jednim mukarcem. Bio je dobar ovek.
Kada sam se razbolela, tek smo kratko iveli zajedno. Zaista sam se razbolela i bila sam dugo
bolesna. Srala sam krv, povraala govna - otkazala je svaka jebena stvar u telu koja je mogla da
otkae. Mnogo me je bolelo. Bilo je mnogo lekova. Doktori su svata stavljali u sve mogue rupe u
meni. ak su mi prorezali i neke druge rupe da bi i u njih mogli da trpaju neke stvari. Izgubila sam
dvadeset pet kilograma. Kad god bih ustala, pala bih u nesvest. Primala sam mnogo jakih lekova.
Mnogo sam plakala kad sam imala snage za to. Mislila sam da u umreti. Jesi li znala da ljudsko telo
moe da umre od bola? ak i da ne umre zaista, ako dovoljno dugo trpi dovoljno jake bolove,
recimo godinama, na kraju e nestati. Varenje se uspori. Srce oslabi. A i lekovi u svemu tome
pomognu. Dugo nisu ak ni znali ta se to dogaa sa mnom. U poetku su govorili da je sve to u
mojoj glavi, seratori. Dve godine sluala sam ta njihova sranja.
I ta je to bilo? Koja bolest?
To, zapravo, nije ni vano. Ono to je bitno jeste da je taj ovek s kojim sam ivela proao sa
mnom itavu tu nonu moru. Vozio me je u Urgentni centar vie puta nego to bih mogla da se
setim. Drao me je za ruku i govorio mi da e sve biti u redu, iako smo oboje znali da nee. Pazio je
na moje telo, na ovo telo koje je trebalo da ga uzbuuje i usrei, a koje se raspadalo i propadalo i
postalo predmet ponienja i bola. Mnogo puta brojala sam svoje pilule morfijuma da vidim imam li
ih dovoljno da se ubijem, a onda bih pomislila kako se on vraa kui i pronalazi moje mrtvo telo,
tako da nisam to mogla da uradim. Kako je mogao da bude sa mnom i prolazi sa mnom kroz sve to?
Ostao je uz mene sve to vreme, Irina. Bio je tu kad sam se budila posle poslednje operacije, one koja
mi je konano pomogla. Bio je tu s malom posudom punom minijaturnih ruiastih rua. Mora da
ih je kupio u bolnikoj prodavnici. Bilo je to jadno cvee koje nikako nije izgledalo i ni na ta nije
mirisalo, ali te rue bile su ive. Odvezao me je kui, pomagao mi oko toaleta, donosio mi hranu i
brinuo je o meni sve dok mi nije bilo bolje. Kad gleda sopstveno telo kako umire, to je potpuno
uvrnuto sranje, ali kad ga posmatra kako se oporavlja, to je tek uvrnuto. I on je proao sa mnom
kroz sva ta sranja. Kad su se sranja zavrila, mogli smo da se venamo i vodimo pravi ivot. Ali kad
mi je bilo bolje, zna ta sam uradila?
ta? apue Irina
Otila sam.
Tiina u banci je hermetika. Tamo napolju je itav svet, ali taj svet ne moe da ue.

124

Moe li da veruje da sam ga posle svega toga ostavila? Vidi kakav sam kreten? Spasavao mi
je ivot dve godine svakoga dana, verovatno da bih postala njegova supruga jednog dana, ali onda
sam otila.
Ali zato?
Kaem ti, ja sam najgora osoba na svetu.
Irina hoe da joj kae da je ona vrlo verovatno upoznala najgoru osobu na svetu, i da to nije
Ejmi. Ali moda Ejmi mora da veruje da je zaista toliko grozna. To uverenje je presuda koju je
namenila sebi. Ona govori brzo, pokuavajui sve da objasni.
Nisam mogla. Jednostavno nisam mogla da ostanem. On je bio tako dobar prema meni sve
vreme dok sam bila bolesna, i bio je dobar posle toga, ali njegovo lice - sve to sam videla na njemu
bilo je vreme moje patnje i laganog preranog raspadanja u grobu. Pilule i bol i lagano nestajanje. On
je imao predivne oi, ali u tim oima bila je moja smrt. To sam videla kada sam gledala u njega, taj
lagani proces umiranja. I sada sam tu, iva, i uglavnom sam dobro, i tu je on koji me podsea na sve
to umiranje.
Otila si da bi pokuala iz poetka, rekla je Irina.
Slomila sam mu srce.
Opet je nastala tiina. Onda Irina pokuava da objasni Ejmi da nikako nije najgora osoba na
svetu zbog onoga to je uradila, ali Ejmi je prekida: Ne moe mi rei da je ono to sam uradila
ispravno.
Uradila si ono to si morala da uradi, Ejmi.
Ali to to sam morala da uradim je tako usrano!
Ejmi poinje da plae kao malo dete. Irina stoji uznemireno nekoliko sekundi, a onda joj prilazi i
nezgrapno je grli. To je normalno, zar ne? To su samo dve bankarske slubenice koje su radile
dokasno i koje sada cmizdre jedna drugoj u naruju. Nepodesne ispovesti su, na kraju, uobiajene u
sefu. Samo to one trenutno nisu u sefu. Pa, nije bitno. Blizu sefa su.
Ejmi, kae Irina, trljajui joj lea kao da je tei, nemoj da brine toliko. Ti si sasvim u redu. I
nisi najgora osoba na svetu.
Pa ta sam ja, onda?
Irina paljivo razmilja o ovom pitanju u vremenu potrebnom da duboko udahne i lagano
izdahne nakon toga. Onda izrie presudu: Ti si samo batenska vrsta seratorke, kao to smo i sve
ostale.
Ejmi se smeje kroz suze. E, to sada, kae ona, zvui kao sranje koje bih ja mogla da kaem.
Znam, zato sam i rekla.
Ejmin pla se stiava. Brzim pokretima brie oi spoljnom stranom aka dok je polako obuzima
stid. U redu, kae poto duboko uzdahne. Hajde da odradimo none depozite.
Sluaj, hajde ti sad lepo kui. Ja u da ih odradim.
Ali ja sam zaduena za to, protestuje Ejmi slabano. Ja imam klju za tu kutiju.
Daj mi klju i ostaviu ga u tvom stolu kad zavrim.
Tako Irina konano ostaje potpuno sama u banci nakon to joj je Ejmi mahnula u znak pozdrava
kad je tiho izala na vrata. Retko kada se dogaa da bankarski slubenik ostane sam u banci.
Zapravo, to je neuveno da alterska slubenica bude u takvoj situaciji. Ona je nii slubenik. A
samo vii slubenici imaju kljueve ulaznih vrata; samo vii slubenici putaju nie unutra.
Kad u mrano vee staklena vrata, zatvarajui se, kliknu razdvojivi dve bankarske slubenice,
obe i dalje misle da e se sutra ujutro videti.
kripava metalna vrataca zevaju otvorena. Irina stavlja ruku u metalnu kutiju i vadi iz nje nekoliko
paketa. Sreom, u nonom depozitu nema mnogo gotovine za brojanje. Trgovci su danas uglavnom
ostavljali ekove. Seda za Ejmin sto da uradi tabele. Kada spusti Ejmin klju u gornju fioku, uje se

125

jedno zvonko cing pri udaru o kovanice rasute meu hemijskim olovkama i stikerima. Irina gleda u
klju meu gomilom kancelarijskih potreptina. Mali je i srebrnast. Potpuno neopisiv. Izgleda poput
mnogih drugih kljueva koji otvaraju mnoge druge brave u ovoj banci, kao to je na primer mali
klju s kojim se Irina bake. Zato se toliko dugo poigrava sa sobom? ta je ekala dosad?
Ejmi je umrla pa onda vaskrsla, i otila iz ivota koji joj je vraen. Otila je zato to je morala.
Elena je takoe otila, kad je za to dolo vreme, zato to je morala da ode.
Irina je bila jedina koja nije otila kad je morala. Ona je ostavila svoj dobar ivot jer je tako htela,
zato to nije elela da bude dobra devojka. A onda, kada je morala da napusti ivot loe devojke,
shvatila je da to ne moe da uradi. ak i sada naginje ka tom ivotu. uva taj prokleti klju, drei
sebe u predvorju pakla jer je prevelika kukavica da pogleda u kutiju koju klju treba da otvori.
Sve vreme eka ovde sa svojim malim talismanom, da joj se ivot loe devojke vrati. I dalje joj
Andrej tako mnogo nedostaje. Andrej, koji se svojim odbijanjem da poe za njom i vrati je, ili je
ubije zbog krae, u sutini odrekao sadrine kutije u sefu u njenu korist. To je jo jedan poklon koji
bi mogla da odbije.
Ali pre nego to ga odbije, mogla bi makar da baci pogled ta se u toj kutiji nalazi.
Irina stavlja klju banke u levu bravu privatnog sefa. Svoj zlatni kljui stavlja u desnu. Okree oba
kljua. Oni bez buke lagano obavljaju svoj posao, kao i dobro podmazane arke na malim metalnim
vratima koja ona otvara.
Gde je Andrej? Je li mrtav? A Drago? Da li ih je Vasilij obojicu upucao u naletu ledenog besa?
Ili jo gore, da li je Andrej potpuno zaboravio na nju?
Ona izvlai ojaanu kutiju. Veoma je teka. Barem nije prazna. Zar ne bi to bila najbolja ala na
svetu kada bi kutija bila prazna?
Otvara poklopac.
Prepoznaje miris onoga to je unutra ak i pre nego to joj mozak kae u ta to njene oi gledaju.
Ne. Nije mogue.
A opet - naravno da je tako.
Kutija je do vrha napunjena uredno sloenim paketiima novanica od po sto dolara. Samo
glupi ke, isti kao onaj koji svakoga dana broji na svom glupom poslu. Nema droge, nema nakita,
nema tapija. Nema lanih identiteta, a ni pravih. Samo miran pogled Bendamina Frenklina, koji je
posmatra s bezbroj malih numerisanih papira, kao da je pita: A ta si oekivala? Jesi li oekivala da
e nai neto to zaista neto znai? Pa, nema sree. To sam opet samo ja. Novac. Samo gomila
papira na kom je odtampano moje mrtvo lice.
Sve su to potpuno nove novanice, sloene po serijskim brojevima u uredne paketie povezane
papirnim trakama. Ba kao svea isporuka iz tamparije Federalnih rezervi. To znai da bi, ako je
nekome stalo do toga, taj neko mogao da ue u trag brojevima novanica i isprati njihovo kretanje.
Meutim, Irini je jasno da nikoga nije briga. Niko se ne bi zamarao da je prati.
Po mirisu zna da su novanice prave; nema potrebe da donese olovku sa zlatnim mastilom koje
postaje plavkastocrno kad se prevue preko falsifikovanih novanica. Doavola - ovo su sve nove
novanice. Slepljene su i sigurno bi je posekle kad bi ih brojala. Miris boje s novanica ostao bi joj na
rukama; samo bi limunov sok mogao da ga ukloni. Pranje ruku samo bi potpalilo male nevidljive
posekotine na nenoj koi njenih dlanova.
Sudei po obimu, Irinine oi bankarskog slubenika kau joj da se tu nalazi dobar milion dolara,
koji nije u prometu i koji ne prolazi ljudima kroz ruke, novac koji svet jo nije dotakao. Novac koji
nikome ne pripada.
Ne. Nema anse, rekla bi Ejmi.
Morala je da se nasmeje. Nada se da nisu mrtvi. Nada se da svi i dalje namiu svoj prljavi novac.
Nada se da Andrej i dalje vercuje ono to je uvek vercovao, i da e zauvek ostati nepromenjen kao
to to biva u bajkama. Nada se da Elena tamo negde hoda ulicom s niskom velikih sjajnih bisera,
126

minuama koje se s njom slau, safirom boje lavande na desnoj ruci i rubinom na levoj - kao ena
verena s dve strane. Nada se da Elena, ma gde bila, ima sve to eli. Nada se da e posle sedam
godina skrivanja ponovo postati ljudsko bie. Nada se da e imati dece i da ta deca nee biti
vampiri.
Irina ostavlja paket novanica od sto dolara u gornjoj fioci Ejminog stola. Deset hiljada dolara, isto
koliko joj je Drago dao kada su se rastajali. Razmilja o tome da ih ostavi tamo bez ikakvog
objanjenja. Onda joj pada na pamet da bi to bilo prilino zbunjujue. Ejmi bi onda bila obavezna da
ovaj nepoznati novac vrati nekim vlastima negde, posebno kada bude postalo jasno da se Irina nee
vratiti. Ali to ne bi morala da uradi kada bi u pitanju bio poklon.
Irina radi jedino to zna da uradi kada eli da novac neto znai.
Pie po njemu; po jedan red na svakoj od prvih deset novanica Ejminog paketa, kao na
stranicama knjige pria za decu:
Ejmi, ovo je za tebe.
Ovo nije novac banke, ve moj.
Sada je tvoj.
Nemoj nikome da kae za ovo.
ao mi je to nisam mogla da ti nagovestim i ao mi je
to sam morala da uzmem vree za noni depozit.
Ejmi,
ti si dobra osoba. elim ti sve najbolje.

127

Zero

imski car Trajan naruio je reljef u znak seanja na svoju pobedu. Uklesani u kamen, glatko
obrijani vojnici na konjima okruuju varvarina koji klei na kolenima. Vojnici vitlaju
titovima i kopljima. Varvarin je okrenuo glavu licem prema progoniteljima i see sebi vrat.
Bio je to pad pobunjenike provincije na rubu Rimskog carstva. Dakija, tako se provincija zvala.
Nekada davno dogodilo se neto.
Skoro dve hiljade godina kasnije, varvarskog kralja sateranog u oak uklesae ponovo u
kamen, etrdeset metara visokog, na obali Dunava, narod koji se predstavlja naslednikom Daana.
Ovoga puta bie velianstven, dok nepomino gleda u reku kako tee s obronka planine. Narod koji
sebe smatra naslednikom Daana govori jezik koji je uglavnom jezik Rimljana, s primesama jezika
drugih osvajaa. Od Daana nije ostalo nita, osim moda nekoliko rei koje ne potiu ni iz jednog
drugog jezika.
Da se nije dogodilo, ne bi bilo ispriano.
Decebal, tako se zvao pobeeni daanski kralj koji se usudio da se digne protiv Rimljana. Tako
makar kae istorija. Ona je sebe urezala u kamen; raunala je da se kamen nikada nee raspasti.
U ovoj spornoj zemlji, koja sada sebe naziva Rumunijom, pre nego to je preplavljena talasima
krvi osvajaa koji su nadirali u talasima, ak i pre nego to su je naselili Daani, iveli su miroljubivi
ljudi bez imena. U tom plemenu niko nikada nije umro. Oni nisu znali ta umiranje znai. Samo je s
vremena na vreme dolazila jedna lepa ena i pozivala nekoga od njih, a ko god je poao za njom,
nikada se vie nije vratio.
Jednog toplog prolea doao je ovek izdaleka i naselio se sa svojom porodicom meu ovim
bezimenim ljudima. uo je za ovu lepu enu i nije mogao dovoljno da se naudi gluposti onih koji
su ili za njom. Odluio je da niko iz njegove porodice nee pratiti ni nju niti bilo koga drugog ko ih
zove, bez obzira na to ko bi to mogao biti. Savetovao je sve koji su ga sluali da ne prate nikog ko ih
zove, ako, kako je on govorio, ne ele da umru. Niko nije sluao ove straneve udne rei i sve je
bilo kao i ranije. Sve dok jednog dana, nakon sedam zima, dok su u kui sedeli ovek izdaleka i
itava njegova porodica, njegova ena, dok je oblaila bundu, nije poela da vie: Evo me, dolazim!
Evo me, dolazim! Mu ju je uhvatio za ruku i prekorio je: ta to radi, luda eno? Ostani ovde ako
ne eli da umre!
Zar ne uje da me zove? Samo hou da vidim ta hoe i odmah u se vratiti, rekla je ena,
borei se da se izvue iz muevljevog stiska. On ju je drao vrsto sve dok nije uspeo da zakljua
sva vrata u sobi. Shvativi da je zarobljena, ena je rekla: Ostavi me na miru, muu moj. Sad mi se
vie i ne ide.
ovek je pomislio da se prizvala pameti i popustio stisak. im je osetila da joj je ruka slobodna,
ona se otrgla od njega, otkljuala prva vrata i istrala napolje. Mu je potrao za njom i uhvatio je za
bundu, molei je da ne ide. ena se istrgla iz bunde, ostavivi ga da stoji s njenom odeom u
rukama, i nestala u ledenoj noi, a glas joj se gubio u daljini dok je pevuila svom zavodniku: Evo
me, dolazim! Evo me, dolazim!
Nakon to je otila i kada se sve utialo, mu se nekako pribrao, vratio se natrag u kuu i rekao
svojoj deci: Ako ste ludi i hoete da umrete, onda idite. Za ime boga, ja ne mogu da vam
pomognem. Dovoljno sam vam esto govorio da ne smete ni za kim da poete, bez obzira na to ko
vas zove.
Prolo je mnogo dana - prole su nedelje, meseci i godine - a mir u domainstvu oveka
izdaleka niko nije ponovo naruio.

128

Onda je jednog jutra, dok je bio kod berberina, kao i obino, i to ba u asu kada je berberin
sputao britvu na njegovo grlo, ovek izdaleka poeo da vie: Neu da idem, uje li? Neu da
idem!
Berberin i sve muterije zurili su njega. ovek je otro gledao u otvorena vrata, kao da tamo
neko stoji, i rekao: Zapamti jednom zasvagda da neu da poem i idi odavde!
Jako se uznemirio i opet je povikao: Idi odavde, uje li? Idi odavde ako hoe da sauva tu
svoju lepu kou; kao to sam ti hiljadu puta rekao, neu da idem!
Nastavio je da urla na otvorena vrata da ga taj neko ostavi na miru, da bi na kraju skoio,
zgrabio britvu iz berberinove ruke i izleteo kroz vrata maui brijaem po vazduhu, kao da see onu
to ga je zvala, a koju niko drugi nije mogao da vidi. Berberin, koji nije hteo da ostane bez britve,
poao je za njim. ovek je trao, a berberin ga je pratio sve dok nisu izali iz sela. Stigli su u mranu
umu. I tu je ovek izdaleka upao u duboku provaliju, iz koje vie nikada nije izaao, tako da je na
kraju, kao i svi ostali, i on, u stvari, pratio glas koji ga je zvao.
Berberin se vratio kui potpuno rastrojen, a svakome koga je usput sreo priao je ta se
dogodilo. Tako se zemljom rairilo verovanje da su oni koji su nestali zapravo pali u taj ambis, poto
sve dotad niko nije znao ta se dogodilo s onima koji su pratili glas divne ene.
Ljudi iz sela formirali su odred za spasavanje i krenuli do mesta na kom se dogodila nesrea, da
vide taj strani bezdan koji je progutao tolike ljude i jo mu nije dosta. Nisu pronali nita. Sve je
izgledalo, kao to je bilo od poetka sveta, kao iroka otvorena ravnica. Od tog dana miroljubivi
ljudi bez imena izgubili su svoj mir i poeli su nadalje da umiru kao i svi ljudi u svim vremenima.
Kao to svi mi moramo da umremo.

129

rina e kasnije razmiljati kako u tom sefu, naravno, nije ni moglo biti nieg sem novca. Nije bilo
naina da u kutiji bude ita prosvetljujue; sve je to bila samo njena fantazija. Trebae joj
nekoliko meseci besciljnih putovanja da bi dola do tog zakljuka. Shvatie to dok, potpuno
obuena, bude leala na hotelskom prekrivau i gledala u ist beli plafon, dok joj se hrskava
okoladica, koju je sobarica ostavila na jastuku, bude topila na jeziku. Ne ba sasvim kao
komunistika okolada, ali slina.

Negde napolju, u velikom svetu, Elena je u nekoj drugoj, jednako nepoznatoj sobi s hotelskom
okoladicom koja se topi u ustima - to e Irina rei sebi. Rei e sebi da je tamo njena dvojnica koja
radi isto to i ona, samo s moda vie poleta i smisla. Drae se ideje da je tamo neko ko je bolji u
tome da bude ona nego to je ona sama. Neko ko zna ta da radi s novcem. S tekim nezgrapnim
keom, koji ona vucara svuda sa sobom i troi kao da se izvinjava, blagodarno i sramotno.
Kada ukus bude bio sve to e ostati od okolade, Irina e se uspraviti u tom neraspremljenom
krevetu i telefonirati roditeljima. Nekoliko dana kasnije ak e ih i posetiti. Oni u sutini nee znati
ta da rade s njom; moda e se ak plaiti i da je dodirnu, kao da nije svoja. Pitae je da li je dobro,
da li joj treba para. Rei e im da joj novac nije potreban, da ga ima mnogo. Oni e eleti da znaju
gde je bila, ta je radila i zato joj ne treba para. Ona e im podariti tiinu koju tako dobro poznaju,
odbijanje koje nosi u sebi od vremena kad je bila detence koje se plailo boja. Predloie joj da se
vrati na fakultet i zavri studije. Ona e razmiljati o ovom predlogu i zakljuie da povratak bilo
emu nije ono to ona eli u ovom trenutku. Povratak ne izgleda kao neto to ima bilo kakvu
svrhu.
Mogla je otii avionom u Rumuniju. Mogla je pronai sirotite iz kog je dola. Da li bi iko
otvorio kada bi pokucala na vrata? Da li bi iko prepoznao njene tune plave oi i odveo je u malu
sivu sobu i rekao: Vidi, ovde si ti spavala? ta bi joj to donelo?
To mesto je verovatno ionako prazna ruevina. Uetala bi u oronulu zgradu u potrazi za
prolou, a nikakvu prolost ne bi pronala. Samo bi uplaila neko naputeno dete to duva lepak u
plastinoj kesi u mranom uglu. Pria bi odbila da se tu zavri. Ne bi se ak ni raspala u prah. Ona
bi naprosto ponovo izala, zastala na ulazu i gledala u tmuran dan. Po zidu pored nje bili bi ispisani
neitki grafiti na nekom stranom jeziku. ak i kad bi umela da ih proita, to nita ne bi znailo, jer
joj oni nita ne bi rekli.
U tom trenutku bilo bi dobro da je pua; bio bi to trenutak pogodan da upali cigaretu i mirne
zbog blage nelagodnosti kad bude uvlaila dim. To bi joj pruilo priliku da uradi neto sa svojim
rukama.
ekala ih je, a oni nisu doli po nju, pomislila bi. Omanja maka pojavila bi se iza ugla i
beumno sela u podnoje drveta. Gledala bi u nju svojim vatrenim narandastim oima. Ne bi to
bila zaarana princeza iz bajke; njeno krzno ne bi bilo sjajnobelo. Bila bi to prugasta siva maka
mravih apa, jo uvek nedovoljno odrasla, ali ne vie ni mae. Uskoro maka, i ona e - Irina zna da
su sve arene make enke - ubrzo poeti da mjaue u noi ne bi li privukla nekog maora u
prolazu, da joj napravi maie.
Maka bi liznula prednju apu i nekoliko puta prela njome preko glave da dohvati mesto iza
uha. Irina bi onda shvatila da je preletela pola sveta da bi gledala kako se ulina maka doteruje.
Tako bi bilo da je ikada reila da sedne u taj avion.
Danas je Irinina dvojnica negde u velikom svetu i niko ne moe da je nae. Irina je trai na
jedini nain koji zna. Odlazi do velikih trnih centara bez prozora, u kojima su nekada njih dve
kupovale zajedno. Bira providnu svilenu maramu, tamnoplavu sa zlatnim resama. Ima oseaj kao
da joj dah prolazi kroz prste. Plaa u keu. Na novanici koju prua prodavaici napisala je svoju
poruku gustim crnim slovima, napisala je zagonetku kojoj nema odgonetke, za prijateljicu koju
nikada vie nee videti:
130

Ti zna kako da zavri.

Reci mi kako da ponem.

Inked

131

Zahvalnice
Posebno hvala Boni Nadel za pomo u oblikovanju protagoniste, Lauri Tisdel za zatezanje radnog
rukopisa u vitku knjigu, Betsi Uhrig i Elenor Beram za neumorno doterivanje detalja.
Veliko hvala Simoni Nekuli za proveru bajki, i mojoj knjievnoj radionici (Luizi Aronson, Ketrin
Alden, Natali Bazil, Liji Grisman, Suzi Densen, Ketrin Ma, Bori Rid, Suzani Vilsi) za podrku.
I iznad svega, venu zahvalnost dugujem Harisu apiru, ija me nepokolebljiva ljubav odrava
normalnom.

132