FENOLI

Struktura i nomenklatura
Fenoli (ili po IUPAC-u benzenoli) su jedinjenja
kod kojih je -OH grupa direktno vezana za
aromatino jezgro
Kod fenola postoji keto-enolna tautomerija, ali
keto-tautomer u ovom sluaju nije stabilnija
struktura, jer nema aromatini elektronski sistem
O

H
H

OH

OH

OH

OH

OH

Rasprostranjeni su u prirodi
Imaju izraeno fizioloko dejstvo, pa nalaze
primenu u medicini, zatim kao herbicidi, a
pojedini su vani industrijski materijali
Prema broju hidroksilnih grupa dele se na:
mono-, di- i polihidroksilne fenole
Nose ime po svom najjednostavnijem
predstavniku fenolu, C6H5OH
Prema IUPAC nomenklaturi, hidroksi derivati
benzena i ostalih aromatinih karbociklinih
sistema imenuju se tako da se imenu
ugljovodonika doda sufiks "-ol", "-diol", itd.

OH

OH
OH

OH

1-naftalenol

1,2,4-benzentriol

Neka trivijalna imena su zadrana

OH

OH
1

OH
1

2
3

OH
2

CH3
fenol

CH3

krezol
(m-poloaj)

CH3
2,3-ksilenol

naftol (2-poloaj)

OH
2

OH

OH

OH
OH

OH
fenantrol (2-poloaj)

OH

pirokatehol

OH

OH

pirogalol

OH

hidrohinon

OH

OH

rezorcinol

OH
Cl

HO

OH
floroglucinol

o-hlorfenol

NH2
p-aminofenol

Dobijanje fenola
Iz halogenarena
Cl
NO2

NO2
1-hlor-2,4-dinitrobenzen

OH
NO2

Na2CO3, H2O, 100 C

+ NaCl
NO2
2,4-dinitrofenol

Hidroliza diazonijum soli

Ova reakcija tee polako na temperaturi od
0C, dok je na povienoj temperaturi to glavna
reakcija diazonijum-soli
N N

HSO4-

OH

H2O

+ N 2 + H2SO4

Iz aromatinih sulfonskih kiselina ili njihovih

SO3-Na+
soli
O -Na+
+ 2 NaOH
natrijum-benzensulfonat

350 C

+ Na2SO3 + H2O
natrijum-fenoksid

Fizike osobine
isti fenoli su bistre tenosti ili vrste supstance sa
niskom takom topljenja, ali prilino visokom takom
kljuanja
Sam fenol je donekle rastvoran u vodi (9g u 100g vode
na 25C), uglavnom zbog vodoninih veza koje gradi
sa vodom
Ukoliko nisu prisutne neke grupe koje uzrokuju
obojenost, sami fenoli su bezbojni. Meutim, lako se
oksidiu. Zato, ukoliko nisu paljivo preieni, veina
fenola je obojena crvenkastom bojom, koja potie od
oksidovanih produkata
Teni fenoli imaju vie take kljuanja od normalnih
alifatinih homologa koji imaju istu molekulsku masu,
zbog vodonine veze meu molekulima

Fizike osobine (nastavak)

Izomeri nitro-fenola pokazuju zanimljive razlike u fizikim
osobinama:
T.k., oC na 9,3 kPa
o-nitro-fenol
100
m-nitrofenol
194
p-nitrofenol
rasp.

Rastv. u vodi g/100g vode

0,2
1,35
1,69

Meta- i p-izomeri imaju visoke take kljuanja zbog

intermolekulske vodonine veze:

H O

N
H O

O
H O
N

O
H

Fizike osobine (nastavak)

Kod o-izomera dolazi do graenje intramolekulske
vodonine veze, zbog ega nema asocijacije meu
molekulima, niti sa molekulima vode. Zato oni imaju
niu taku kljuanja i malu rastvorljivost u vodi

O
N
O

O
H

Hemijske osobine fenola

Reakcije hidroksilne grupe
Kiselost. Nastajanje soli
Dobijanje etara. Williamson-ova sinteza
Dobijanje estara
Supstitucija -OH grupe fenola halogenom

Reakcije aromatinog prstena

Oksidacija
Sulfonovanje
Nitrovanje
Halogenovanje
Friedel-Crafts-ovo alkilovanje fenola
Friedel-Crafts-ova reakcija acilovanja fenola
Sinteza fenolnih kiselina. Kolbe-ova reakcija
Sinteza fenolnih aldehida. Reimer-Tiemann-ova reakcija

Reakcije hidroksilne grupe

Kiselost. Nastajanje soli
Fenoli su znatno jae kiseline od alkohola i vode,
zbog rezonancijom stabilizovane konjugovane baze
fenoksidnog anjona
O

OH

H +

fenoksidni jon

Zbog toga fenoli reaguju sa vodenim rastvorom

NaOH dajui u vodi rastvorljive soli

Dobijanje estara
Analogno alkoholima, fenoli se prevode u estre
pomou kiselina, kiselinskih hlorida ili anhidrida
O

OH

O
O
+ X C

CH3

H2SO4

CH3
+

HX

Ovakvi estri pri zagrevanju podleu Fries-ovom

premetanju, to se esto koristi umesto direktnog
acilovanja za sintezu fenolnih ketona
O
OH

O C C2H5
C2H5COCl

AlCl3

OH

O
C C2H5

CS2

fenol

fenil-propionat

o-hidroksifenil-etil-keton

OH
+

p-hidroksifenil-etil-keton
C C2H5
O

Reakcije aromatinog prstena

Oksidacija
Oksidacijom fenola vazduhom ili nekim drugim
oksidacionim sredstvima nastaje smesa
oksidacionih produkata. Jedan od oksidacionih
proizvoda fenola sa vazduhom jeste hinon
OH

O
+ O2

+
O

H2O

Sinteza fenolnih kiselina. Kolbe-ova

reakcija
Soli fenola u reakciji sa CO2 daju proizvod
supstitucije H-atoma iz aromatinog prstena
karboksilnom grupom:

ONa

OH

O
+

125 C, 4-7 bar

OH
COONa

H+

COOH

natrijum-salicilat

salicilna kiselina

U reakciji snano aktivirani aromatini prsten

vri nukleofilni napad na inae ne tako
reaktivan ugljenikov atom iz CO2
O

C O

OH

O
C

Kolbe-ova sinteza je ravnoteni proces, koji je

pod termodinamikon kontrolom
Poloaj ravnotee pomeren je u pravcu
nastajanja slabije baze salicilatnog anjona, u
odnosu na jau bazu fenoksidni anjon.

Termodinamika kontrola je takoe odgovorna

i za dominantno dobijanje orto- u odnosu na
para-derivat.
salicilatni anjon (o-izomer) je slabija baza nego
p-hidroksibenzoat, jer je stabilizovan ve
pomenutom intramolekulskom vodoninom
vezom:
O
C
O

H
O

vodonina
veza

Reimer-Tiemann-ova reakcija
Dejstvom hloroforma na fenol u vodenom rastvoru
NaOH uvodi se, uglavnom u o-poloaj prema OHgrupi, aldehidna grupa
Elektrofilni reagens u ovoj reakciji je dihlorkarben
:CCl2 koji se dobija dejstvom baze na hloroform:
H2O + :CCl3

CHCl3 + OH-

Cl- + :CCl2
dihlorkarben

O
H
+ :CCl2

O
H
CCl2

O
CHCl2

H2O

OH
CHO

H+

CHO

POLIHIDROKSILNI FENOLI
Orto-, m- i p-dihidroksibenzeni poznati su kao
pirokatehin, rezorcin i hidrohinon
OH

OH

OH
OH
OH

pirokatehin

rezorcin

OH
hidrohinon

POLIHIDROKSILNI FENOLI
Najvaniji predstavnici trohidroksilnih fenola su:
pirogalol (1,2,3-trihidroksibenzen, vicinalni
trihidroksibenzen)
floroglucin (1,3,5-trihidroksibenzen, sim-trihidroksibenzen)
oksi-hidrohinon (1,3,4-trihidroksibenzen, unsimtrihidroksibenzen)
OH
OH
OH
OH
OH
pirogalol

HO

OH
floroglucin

OH
OH
oksi-hidrohinon