Miroslav Mika Anti.

: Pjesme

Miroslav Mika Anti.

"O meni se najlepe brinu oni koji me ostavljaju na miru."
Pjesme

Poetska proza

Pisma gospoi Vineti

Izdajstvo lirike

Showing posts with label Pjesme. Show all posts

Tuesday, August 12, 2008

Mit o ptici

Izet Kiko Sarajli

Miroslav Mika Anti

In Memoriam

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove

Miroslav Anti
dere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom enom lee u krevet na moje
Roene oi
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu
I taj Anti to me je upropastio I kao
Pisca I kao oveka
Dakle taj koji e na kraju lei u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro ta vam je boga mu
ovee
Izgledate mi nekako bolesni
A ta se izvinite za izraz ba njega tie
Kako je meni
I dokle mi je
O meni se najlepe brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima klju od
Mog ateljea

Search Blog
Loading...

Menu
Pjesme
(90)
Poetska proza
(7)
Drugi o Antiu...
(5)
Biografija
(1)
Druga strana vetra
(1)
Izdajstvo lirike
(1)
Mit o ptici
(1)

Ljudi taj me tera da itam knjige petlja sa

Mojim plavuama
Dere se u mojoj kui ogovara me svata
Lae
Deca mi lie na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tuira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige ini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled

Parafraze
(1)
Pisma gospoi Vineti
(1)
Prie
(1)

Archives

2008
(109)

August
(109)
Miroslav Anti o sebi
In Memoriam
Mit o ptici

Bio sam mornar beao sam ili odem na primer

U Pariz
Pokrijem se ebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronae u nekoj ulici olive
U nekom bednom hotelu
I vrati kui i rasplae me
Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Pisma gospoi Vineti

"Mi smo se suvise sretali..."
"Da li sam svuda gde su mi tragovi..."
"ako vam mnogo puta kazem da vas volim..."
"Ako bilo kad osetis..."
"Reka bi mogla da bude..."
"Ovo je pesma jedne kosulje..."

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

Vie ga voli vie mu veruje I on to jo kako

Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja diem spomenik

"Zaboravi da negde na svetu postoje..."

"Nije to nikakva bajka..."
Besmrtna pesma
Razglednica

On je ta uvaena ivotinja kojoj ja piem

Belo

Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgaen
Sto moram da mu javno pozajmim oi I duu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Nepovratna pesma
Zagonetka
Opomena
arobna pesma

Kad sam ja na primer skoio sa Petrovaradinske

Tvrave
On je uskakao u ake itanke
Kad me je doktor Savi leio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Senka
Pjesma za nas dvoje
Serenada
Mostovi
Poruka

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam

Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade meao se u moje snove
Jedan licemer
Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono to ja nikada neu
Trpeti
I koji sada tako fino uri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene to pre jedini iveo

Vojvodina
Ekspres za sever
Psovke nenosti
Usne
Roendanska pesma
Crtei
Odluka
Proroanstvo
Imena
Posle ljubavi
Jedra
aki korzo
Dosadna pesma

12 comments:

Kroj
Saputnici
Snovi

"Mi smo se suvise sretali..."

arolija
Plava zvezda

Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim

Mada smo razlicitim putevima koracali
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
I uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.

Ljubav

Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismo

I u leta kovrdzava sa preplanulim licima

Roendan

Pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo

Pa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima.

Meseevo srebro

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli

I vetar kisama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se duzili i raskrsca su zudela

I Vredi li se upustati u tumacenja stvari

kojima...

Za nesto kratko u susretu sto se toliko volelo.

U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.
Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise
Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja
I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Balada
Nosa
Ikona

Bosonoga pesma

Fragment

Rasejana pesma
Najljubavnija pesma
Nekome ko e razumeti
Kao pesma
Koncert za 1001 bubanj
Rika jelena
Pod starim mostom
Drhtava pesma
murke
esto te tako vidim
Protestna pesma
Mali kameni nokturno

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza

I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja
Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza
I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.

Pesak
Govor
Ptica
Oi

2 comments:

Razglednice
Otkria
Mogunosti
"U jesen uvek nestanem iz Novog Sada..."

"Da li sam svuda gde su mi tragovi..."

Da li sam svuda gde su mi tragovi

Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini covjek
koji sumnja u sebe
sve cesce mi se cini

Hodajui na rukama (Nosa)

"Izgleda, prestao sam da volim..."
Vuk
Koren
Izdajstvo lirike (Morske misli)
Kada mi nedostajes
Mart
Romansa
Kad ti ime izgovorim
Poslednja bajka
Autobiografija
Spomenik

da nisam nikakav oblik

vec da slobodno jedrim

Krov sveta

kroz sopstveno pijanstvo

- prepusten suncevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.

Samoa

Neiskvaren iskustvom,
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

Horoskop

Neke davne zvezde

Romansa na zavrsetku
Bolest
Gospoica Mata
Proba i uspe...
Porodilite
Najdivniji grad
Jedan izgubljeni randevu
Peine
itanje iz latica
Prozivnik
Susreti
Savrenstvo vatre
Posmrtni mar klovnova
Uspavanka na domaku svitanja (Koncert za 1001 buba...
Druga strana vetra (Neverovatna morska pesma)
Parafraze
Kad sam bio garav
Stari most
Pjesnik koji je pjevao za proljea
Pravi zoru kad je vee
Umesto rue na njegovom grobu
Ima jedna nevolja

There was an error in this gadget

10 comments:

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

"ako vam mnogo puta kazem da vas

volim..."

ako vam mnogo puta kazem da vas volim,

jeli to vise ljubavi, ili je ista, jedna jedina?
ako svakoga jutra ponovo oktrijete da ste zivi,
je li to vise zivota, ili je ovaj, jedan jedini?
moze li da se rodi pet miliona necega,
a da pre toga ne umre isto toliko istovetnog?
tu umetnost pretakanja iz jedne vrste necega
u drugu vrstu necega zovemo nase sad i ovde.
zar vam je vaznije da prezivite ma i nekako,
nego da dokucite sta je zivot?
dozivljaj ovog sveta kod vas je, na zalost, samo
dozivljaj vase vrste sveta

1 comment:

"Ako bilo kad osetis..."

Ako bilo kad osetis da mrtve stvari koje drzis

odjednom menjaju boju i pocinju da disu,
moras ih sam zavrsiti; niko ne moze da te zameni.
Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznost
sto izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra,
u kojem neotporno i pihtijasto podrhtava
meko i vlazno klatno tvoje uobrazilje.
Svako moze da postavi tvoj osecajni skelet
i oko njega ovije tvoje najdivnije namere
i utisne u koru nemire tvoga uma kao bore.
Ali, to je jos uvek tebi dalek i neprirodan
nacin kroenja vecnosti.
Niko na svetu nije ti,
i zato niko ne moze ni zavrsiti tvoje delo.
Nikog nemoj da pitas sta znaci neko delo.
Otkud on zna, kad nije: delo?
Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.
Nikog nemoj da pitas sta znaci neka izlozba.
Izlozba nije ono sto ti je pokazano.
Ti se pokazujes njoj.
Duznost je izlozbe da te vidi.
Stani pred delo i zahtevaj
da ti objasni sta ti znacis.
Ako vec odlucis da gledas,
svaki put istu stvar vidi sasvim drukcije.

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

Ista je linija drugi put nova linija."

Ne veruj onima koji ti uporno tvrde
da imas samo jedno culo vida.
Koliko tvojih ociju nikada nije progledalo?
Koliko tvojih ociju, dok obuhvata ovo,
vidi i nesto ono, cega uopste nisi svestan?
Koliko tvojih ociju nikada nece saznati
da su bile i oci?
Ako se usudis da stvaras, moras imati dokaza
da istu stvar jos jednom dotices prvi put.

3 comments:

"Reka bi mogla da bude..."

Reka bi mogla da bude

okean, ako se zgrci
toliko ima u sebi
ogromne, vecite vode.
Al ako ikada zapne
i umori se dok trci
umrece bez daljine,
umrece bez slobode.
Umrece u njoj vetar.
Umrece sume i zita.
Umrece bokori sunca
sto se uz obalu pletu.
Zato ne sme da stane
i zato vecito hita,
sa usnama od vode,
najzednija na svetu!
Tako zamisljam nebo.

4 comments:

"Ovo je pesma jedne kosulje..."

Ovo je pesma jedne kosulje,

zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim banalnu drvenu stipaljku, i glasi:
Drzis me na ovoj ljuljasci da se ne okliznem. Da mi suze ispare na suncu.
Zahvaljujuci tebi moci cu malo da se nasalim sa stokom i zivinom u ovom dvoristu.
Nadimacu se. Raskopcacu svu dugmad na svom platnenom telu.
Celo prepodne bicu zastava koja rukavima samara vetar i mirise na sapunicu i nebo.
Drzi me cvrsto, ali nemoj da mi zavidis. Mene popodne peglaju.
Novi Sad, 1954.

1 comment:

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

"Zaboravi da negde na svetu postoje..."

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muevi,

i moje ene, i postelje u kojima su snovi - zanat.
Danas e drumovi biti za mene i tebe prueni
daleko negde u nepovrat.
Moda smo nas dvoje roeni zato da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nean prvi,
pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo
za jeftin honorar ljubavi i skroman baki krvi.
Nikad zbog tebe neu ii da traim rum,
ni da napiem najbolju pesmu kraj ae.
Ne plai za mnom kad se vrati niz drum.
Ne mai ... ni ja neu da maem ....

1 comment:

"Nije to nikakva bajka..."

Nije to nikakva bajka.

Neka bezazleni zato zapue svoje ui i ute.
Zavoleli smo se, poneto psei i svetaki.
Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
Imala je u oku elektrinu centralu,
a ja neke bandere sasvim crvene i ute.
Ispriali smo ramenima i rukama neto
to u prevodu na disanje znai: Ljubav...
I detinjstvo je te noi otilo iz njenih cipela.
Mahalo je arenim kockama.
Knjigama punim slika, igrakama i snovima.
Otili su konvejeri manica
i odleteli listii presovanog staniola.
Svet je najednom postao vii
za jednu neznatnu zvezdu, tamo negde nad glavama,
nad kronjama i krovovima...
I samo malo dublji
za kriku naprslog bola.

1 comment:

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,
onda e u tebi
odjednom neto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopte ponekad
mislio ta znai iveti?
Ako ti jave: umro sam

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

evo ta e biti.
Hiljadu arenih riba
leprae mi kroz oko.
I zemlja e me skriti.
I korov e me skriti.
A ja u za to vreme
leteti visoko...
Visoko.
Zar misli da moja ruka,
koleno,
ili glava
moe da bude sutra
koren breze
il' trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane neto
kao leprav trag.
I zato: ne budi tuan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i udno drag.
Nou,
kad gleda u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidi neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jo uvek
aav letim, i ivim.

12 comments:

Razglednica

Mesec je tupom, krivom kamom

posekao jedno vece uto.
Oprosti,
bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oi zaluto.
I udno nespretno prosuo se:
kao lopta vrelog snega,
nasmejan,
izguvane kose,
od ptica ranjav,
od cvea pegav.
Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove ute jesen ve plae.
Jezera-oi.

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

to kvase vode
obale obraza za skitacem?
Uvek se biva lep na pocetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tu,
na kraju ruan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun elja,
nedoreen.
Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno uto vee.

2 comments:

Belo

Nebo.
Nebo.
Sree dosta.
U proleu po drveu
od meseca kikot osta.
Ej umreu.
Ej umreu ispod granja
kraj zaspale vodenice
za devojke,
milovanja,
pletenice.
Ej, umreu od daljina,
od mladosti
i od snage,
za krage pune vina,
za krage,
da se pije,
da se smeje,
da se peva preko njiva,
sav od sunca po ustima
ispolivan.
Da me eka ispred kua,
da razveze ruke zrele,
oi bi se od svanua
razbolele.
Razbolele i opile
da se smejem do bolesti.
Ej, da mi je niz aprile
tebe sresti.
Ej, da mi je da izludim,
a bagrenje rascvetano.
Ej, da mi je golih grudi,
sa kouljom poderanom.

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

Ej, da mi je da te ljubim
slab do ropca,
jak do krika,
kad zabele zdravi zubi
harmonika.
Ej, da mi je u proledju
u milion vrelih boja.
Ej umreu bos po cveu
samog sebe razboleu.
Ej devojko duo moja.

2 comments:

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraa

kad ve jednom u svet krene
Nemoj da mi neto petlja
Nemoj da mi hoe-nee.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neu unatrag.
Sta ti znai staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za im moe da se pati
Tu je ono emu moes srce dati.
Al' ako se ikad vrati
mora znati
tu e stati
I ostati.
Oima se u svet tri
Glavom rije mlako vee
Od reke se dete ui
ka morima da potee.
Od zvezda se dete ui
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se mui
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi veno klija
i arlija tvoj poetak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud uri,
stisni srce i zamuri.
Al' kad poe - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud e.
Ko zna zato.
Ko zna ta te tamo eka.
Ove su elje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

da u tebi veno kunja

i mui se tvoj poetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Tri.
Stvaraj zoru kad je vee.
Nek' od tebe ivot ui
da se peni i da tee.
Budi takvo neko udo
to ne ume nita malo,
pa kad krene - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna ta te tamo eka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlati,
il' sve teko,
gorko plati,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vrati.

8 comments:

Zagonetka

Pogodi kako se raste.

Pogodi kako se lako
stigne do krova,
do laste,
oblaka punog kise,
do neke zvezde daleke
i vise
i jos vise
u cudne visine plave.
Pogodi da li kroz kragnu,
kroz nogavice,
rukave,
dok neka snaga u tebi
i neka lepota u tebi
pravo do sunca vodi?
Zazmuri pa pogodi.
A mozda nije ni vazno
da se unapred setis.
Mozda se najlepse raste
kad nista ne primetis.
Mozda se najlepse biva
veci,
jos veci,
najveci,
- cuteci
sasvim cuteci,
kroz neki tihi nemir
sto se u tebi stvori,
pa gori,

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

beskrajno gori
i nikako da izgori.
I niko ne zna sta je.
A on traje i traje.

No comments:

Opomena

Vazno je,
mozda, i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

6 comments:

Monday, August 11, 2008

arobna pesma

Vidim te vec,
istina-kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti cizme od sedam milja,
u ruci Aladinova lampa,
putujes na onom cudotvornom tepihu
iz 1001 noci,
preleces planine i mora
i dizes se visoko prema zvezdama.
Mozda ti i ne slutis
koliko volim tvoju trsavu glavu,
detinju glavu koja mirise na sapun
i penusavi aprilski vetar,
Glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostizne,
glavu koja ce shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
sto ce krenuti sutra
na nova nepoznata sunca.

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

Ja sam svoja putovanja

protutnjao pod celom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjas.
Cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
cak do Kumove slame.
Dve,tri,pet casa vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazvezdja.
I jedan obican osmeh,
i jedno jesenje vece,
tako sam trazio nove
zlatogrive komete.
Tako sam sebi nasao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila.
Zato i hocu samo da te zamolim:
preleti beskonacnost
i pobedi vreme i mastu,
ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
Dodirni rukama prasinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
Jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni dzinovi
naseg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi nacinili
milimetarske beskonacnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao Alfa Kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje Vlasica.
Pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da disu i da ozive.
Ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
Samo tako se mozemo
jedan drugom pribliziti.
Cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja casa piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oci

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

i tvoje iskrene oci

u jedno jesenje vece
detinjasto i roditeljsko,
-to je ono prostranstvo
koje hocu da pomirim
izmedju moje i tvoje zvezde.

1 comment:

Senka

Zbog svega to smo najlepe hteli

hou uz mene noas da krene.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da ali ako svene.
Hou da dri moju ruku,
da se ne boji vetra i mraka,
uspavana i kad kie tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hou uz mene da se svije,
korake moje da uhvati,
pa sa mnom bol i smeh da pije
i da ne eli da se vrati.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronae hleba komadi beli,
pronadje sunca komadi vreli,
pronae ivota komadi zreli.
Il crkne, ako cri treba
zbog svega to smo najlepe hteli.

8 comments:

Pjesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da,mora da je tako

18 comments:

Serenada

Mesec je tupom krivom kamom

zaklao jedno vee uto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oi zaluto.
I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izguvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove ute jesen ve plae.
Jezera - oi. Sto kvase vode
obale niske za skitaem.
Uvek se biva lep na poetku.
Pomalo dobar. Pomalo tuan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tu, na kraju ruan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun elja, nedoreen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno uto vee.

No comments:

Mostovi

U meni veeras jedna reka

razbija ogromna brda daleka,
mui se,
urlie,
razmie klance
i kida svoje zelene lance

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]

Miroslav Mika Anti.: Pjesme

i rije kroz moje srce

i pee
i kroz oi mi kipi i tee.
U tebi veeras ista reka
udno je meka.
Sva je od mleka.
I as je srebrna.
I as je plava.
U njoj se tiina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su nae srece i tuge
uvek drugaije istovetne.

No comments:

Home

Older Posts

Subscribe to:
Posts (Atom)

Popular Posts
Besmrtna pesma
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda e u tebi odjednom neto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uop...
Pjesma za nas dvoje
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako zbog srece njene i srece moje. Pijana kisa siba i mla...
Nepovratna pesma
Nikad nemoj da se vraa kad ve jednom u svet krene Nemoj da mi neto petlja Nemoj da mi hoe-nee. I ja bezim bez povratka. Nikad neu...
"Ako bilo kad osetis..."
Ako bilo kad osetis da mrtve stvari koje drzis odjednom menjaju boju i pocinju da disu, moras ih sam zavrsiti; niko ne moze da te zameni. J...
Plava zvezda
Iza suma,iza gora, iza reka ,iza mora, zbunja, trava, opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava. Cak i ako ne verujes, probaj toga da se...

Created by Mirren. Watermark template. Powered by Blogger.

http://miroslavantic.blogspot.com/search/label/Pjesme[3.6.2015 18:36:12]