Psiholozi definiu socijalnu inteligenciju kao sposobnost mudrog ponaanja u meuljudskim

odnosima, a ona je delom povezana s bontonom

1. Dogovorili ste se nai s prijateljicom u teretani u sedam sati. Sada je 7.10, a nje jo nema. ta
radite?
a) Priekate jo pet minuta pa ponete sami vebati
b) Priekate do 7.30 pa tek onda ponete vebati
c) Izjurite iz teretane u 7.15. Besni ste i nije vam do vebanja
SAVET: Kanjenja od 10 do 15 minuta najbolje je oprostiti. Ako ste ekali tako dugo, moete poeti
vebati, no nemojte kritikovati prijateljicu kad se pojavi. Pustite je da se izvini i kae zato kasni.
2. Na porodinom okupljanju tetka vam kae da namerava poeti sa dijetom. to joj kaete?
a) Ve sada izgleda dobro, no ja u te ohrabrivati.
b) Koliko kilograma eli izgubiti?
c) Nee valjda i ti nasesti na neku pomodnu dijetu?
SAVET: Pristojno je podrati i izbegavati negativne komentare. Ne uputajte se u raspravu o tome je
li joj dijeta potrebna, ali recite da joj se divite jer se brine za zdravlje.
3. Kolegica vam kae da se verila. Imate oseaj da je taj brak osuen na propast. to kaete?
a) Sve najbolje! Jeste li odredili datum?
b) estitam! Da vidim prsten, i zgrabite joj ruku
c) To je veliki korak. A da najpre ivite zajedno?
SAVET: Nepristojno je usredotoiti se na materijalne aspekte poput veliine prstena umesto da
estitate paru. Negativni komentari jo su gori jer tako aljete poruku da ne odobravate tu vezu.
4. elite poznanici predstaviti prijateljicu Lidiju, no ne moete se setiti imena poznanice.
a) Jako mi je ao, ali ne mogu se setiti tvog imena.
b) Lidija, upoznaj..., a onda rukom pokaete poznanicu
c) Kaete ao i ekate da se sama predstavi
SAVET: Najbolje je priznati da ste zaboravili neije ime. To nije kraj sveta. Najvanije je da pristojno
upoznate ljude.
5. Pozvani ste na veliku sveanu veeru, a vegetarijanac ste. ta ete uraditi?
a) Ne kaete nita i pojedete ono to moete
b) Donesete vegetarijansko jelo
c) Zamolite domaicu da pripremi neto bez mesa

SAVET: Ako dolazi mnogo gostiju, olakajte ivot domaici i jedite ono to moete. No, ako dolazi
samo nekoliko gostiju, obavestite domaicu da ste vegetarijanac da ne bi pripremala komplikovano
jelo koje neete pojesti.

Psiholozi defiiniu socijalnu inteligenciju kao sposobnost mudrog ponaanja u meuljudskim

odnosima. Ona obuhvata i poznavanje pravila bontona, koja u dananje vrijeme nisu tako stroga kao
nekad. Pogreno postavljanje stola niko vam vie nee ozbiljno uzeti za zlo, ali dovoenje drugih
ljudi u neugodne situacije i dalje je strogo zabranjeno.
Psiholog Karl Albrecht tvrdi da se ljudsko ponaanje moe podijeliti na hranjivo i otrovno. Otrovno
ponaanje kod drugih ljudi stvara oseaj ljutnje, frustracije, krivice i manje vrednosti, a hranjivo
podstie pozitivne oseaje. Otrovno ponaanje znak je slabe socijalne inteligencije, no takvo stanje
ne mora potrajati. Drutvene vetine se ue celi ivot, tako da socijalna inteligencija moe
neprestano rasti.
Socijalna inteligencija sastoji se od osetljivosti koja odreuje ulogu koju neko igra u grupi, uvida koji
daje razumevanje, psiholokih uvida i moralnih sudova te komunikacije kojom se reavaju problemi.
Reenje testa
Najvie odgovora A: Savreno ste pristojni, brzo se snalazite u svim drutvenim situacijama i vaa
socijalna inteligencija je dobro razvijena. No, ne sudite preotro onima koji ne poznaju bonton dobro
poput vas. Danas je manje vano kojom ete viljukom jesti neko jelo. Vano je biti zainteresovan za
ljude s kojima jedete.
Najvie odgovora B: Imate dobre namere, no katkad ne znate ta treba uiniti. Steknete li malo vie
znanja o lepom ponaanju, postat ete samopouzdaniji i lake se snalaziti u novim drutvenim
situacijama. Uz malo rada vaa socijalna inteligencija moe vam doneti mnogo uitka.
Najvie odgovora C: Bonton i socijalna inteligencija su vam jo slaba strana. Imajte na umu kako u
poslu, ali i u svakodnevnom ivotu, fini maniri mogu biti put do uspeha. Ne znate li kako se poneti u
nekoj situaciji, razmislite o tome kako biste eleli da se drugi odnose prema vama.