Javni Prostori I Kako Ih Otključati

PRAKTINI PRIRUNIK
javni
prostori
i kako ih
otkljuati
gradjanske.org
javniprostori.org
facebook.com/javniprostori
SADRAJ
SVRHA PRIRUNIKA
O KAMPANJI Otvoreno o javnim prostorima
ABOUT Openly about Public Spaces campaign
UVODNA RE
INTRODUCTION
KLJUNI KORACI OTKLJUAVANJA JAVNIH PROSTORA:Od potrebe, preko akcije

do realizacije
1. Treba nam prostor...ta sad?
Okupi ekipu
Mapiraj raspoloive javne prostore
10
Saznaj vlasniku strukturu prostora i ko je nadlean
12
Upoznaj pravni okvir koji regulie oblast korienja javnih prostora
15
A ta je sa vojnom imovinom?
22
2. Mapirali smo prostorta sad?
25
Napravi plan za prostor
25
Sreivanje prostora i organizovanje aktivnosti
30
Sprovedi akcije oivljavanja javnih prostora
31
Zagovaranje za javni prostor
31
Promocija
31
Koga i zato jurimo za prostor?
34
Kako jurimo sve pregovarake strane?
35
3. Otkljuali smo prostor...ta sad?
37
Napravi plan za finansijsku odrivost
37
Ukljuivanje ire zajednice
38
STUDIJE SLUAJA:
40
Kikindski pajz - Vanja Sokolov
40
Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu - Radojica Buni
48
Stvaranje mesta: Inicijativa za Drutveni centar, Novi Sad - Ivana Voli i
54
Jelena Jurea
Planeta Inovativaca u osvajanju javnih prostora Smedereva - Marko Petkovi
58
UNDERGRAD i javni prostori Uica - Danilo Stoji
62
ZAKLJUAK I PREPORUKE
66
MALI RENIK TERMINA Otvoreno o javnim prostorima
70
KORISNI LINKOVI
75
SVRHA PRIRUNIKA
Mladi u Srbiji trae pristup javnom prostoru prostoru
u kome govorimo i organizujemo se u svoje ime. Traimo
da informacije o raspoloivom prostoru budu dostupne.
Traimo da korienje javnog prostora bude mogue i
jednostavno za potrebe svih nas.
Kampanja Otvoreno o javnim prostorima
Bez ambicije da ponudi konana reenja, cilj ovog
prirunika je da podstakne sve potencijalne korisnike i nadlene strukture na odlunije i konkretnije bavljenje tematikom javnih prostora u Srbiji. Iako sada
neiskorieni i nefunkcionalni, ovi prostori ine veliki
potencijal za stvaranje novih vrednosti, razvoj drutvenog aktivizma, omladinskog preduzetnitva i ire
kulturne ponude. Na neformalnim grupama, udruenjima, umetnicima, pojedincima itd. je da takve
prostore trae, revitalizuju i koriste a na lokalnim samoupravama, privatnim preduzetnicima i razliitim
lokalnim i nacionalnim institucijama je da u skladu
sa mogunostima, to svim graanima i graankama
omogue. Zato je ovaj prirunik tu, da svima koji ele
da se upuste u borbu za prostor bude alatka i pomo.
Iz iskustva u radu na lokalnom nivou, iz primera
dobre prakse raznih organizacija i inicijativa, iz vaeih dokumenata i domaeg pravnog okvira, kampanja
Otvoreno o javnim prostorima, eli da vam ponudi
osnovne korake i mehanizme za otkljuavanje javnih
prostora: od okupljanja ekipe sa zajednikom idejom, mapiranja raspoloivih prostora, upoznavanja
pravnog okvira i raznih mehanizama za otkljuavanje
javnih prostora, pa sve do preporuka ta raditi nakon
to se neki prostor otkljua. Uz pet razliitih studija
sluajeva, eleli smo da prikaemo realnost i pred-
stavimo glavne izazove sa kojima se danas susreu

svi oni koji se bore za javne prostore irom Srbije.
Prirunik takoe nudi mogue odgovore i alternative
kako drava i lokalne samouprave mogu da razviju
sistem, legislativu i standarde u oblasti korienja i
prenamene javnih prostora.
Kampanja Otvoreno o javnim prostorima eli da
ovaj prirunik bude aktivno korien i primenjen i da u
velikoj meri pomogne u sagledavanju svih mogunosti za revitalizaciju javnih prostora. Voleli bismo ako
bi laka dostupnost i bolje poznavanje teme javnih
prostora doprinelo i imalo za rezultat nove ideje, inicijative i projekte usmerene na reavanje problema
naputenih prostora. Takve prostore treba obezbediti za sve one kvalitetne inicijative koje nestaju
usled nedostatka sredstava za prostor, kao i za delovanje raznih formalnih i neformalnih grupa, udruenja
graana i pojedinaca.
Zahvaljujemo se svima koji su uestvovali u kampanji Otvoreno o javnim prostorima i pomogli u
realizaciji ovog prirunika. Veliku podrku u dosadanjem radu dugujemo Amerikoj agenciji za meunarodni razvoj (USAID) koja kampanju podrava u
okviru programa Inicijativa javnog zagovaranja graanskog drutva a kojim Institut za odrive zajednice (ISC) rukovodi.
Za sve one prostore koji su naputeni, neiskoriseni, zaputeni, zaboravljeniborba se nastavlja!
Dubravka Velat
Izvrna direktorka Graanskih inicijativa
Beograd, 2012. godine
JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI
O KAMPANJI
OTVORENO O JAVNIM
PROSTORIMA
Program za mlade Graanskih inicijativa pokrenuo je kampanju Otvoreno o javnim prostorima
2009. godine. Od tada do danas putovali smo, razgovarali, savetovali, pomaui neformalnim grupama i
udruenjima koja su se borila za dobijanje nekog prostora u Kikindi, Kragujevcu, kasarne u Novom Sadu i
Niu, oivljavanje zgrade InexFilma u Beogradu, Kruevcu, Smederevu, Uicu...
Prepreke nas nisu zaobilazile jo od samog poetka kampanje. Kada smo se obratili optinama
irom Srbije da nam na osnovu Zakona o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja, dostave
spisak javnih prostora koje poseduju, rezultati su bili
prilino obeshrabrujui. Ispostavilo se da je navei
problem bio to to same lokalne samuprave ne znaju
ime raspolau. Zbog zamrenih imovinsko-pravnih
odnosa veoma i danas je teko doi do podataka ta
kome pripada a jedna od glavnih prepreka je i to to i
dalje nema razvijenih procedura i kriterijuma za dobijanje i korienje ovih prostora.
i prolazili kroz duge i naporne pregovore sa lokalnim

vlastima. Veoma smo ponosni i na interaktivnu online mapu javnih prostora koju ljudi i danas koriste za
mapiranje naputenih lokacija koje se mogu oiveti.
Nakon etiri godine kampanje Otvoreno o javnim
prostorima moemo rei da je aktuelizovanje teme i
znaaj koji joj sve vei broj mladih, organizacija civilnog drutva, domaih i meunarodnih donatora pridaje, jedan od naih najveih rezultata.
Na samom poetku delovalo je nemogue da e
neki mladi ljudi iz Smedereva razgovarati sa visokim
predstavnicima vlasti grada Smedereva o tome koji
bi se prostor mogao iskoristiti za Omladinski centar.
A danas se to deava i to ne samo u Smederevu ve u
mnogim gradovima i optinama u Srbiji. Otkljuavajmo javne prostore zajedno...SAD!
Kampanju podrava USAID u okviru programa
Inicijativa javnog zagovaranja graanskog drutva
a kojim rukovodi Institut za odrive zajednice (ISC).
Osvajanje prostora je u poetku delovalo nemogue. Trebalo je dosta vremena da grupe koje su pokrenule inicijative za osvajanje prostora ohrabrimo
i osnaimo. Zajedno smo nailazili na prve prepreke,
razna odbijanja, odugovlaenja i ravnodunost nadlenih institucija. Meutim, motivisanost, strpljenje,
puno razgovora, bodrenja i meusobnog savetovanja,
doveli su do prvih uspeno osvojenih prostora. Uivali smo u neverovatnim akcijama oivljavanja prostora
ABOUT
OPENLY ABOUT
PUBLIC SPACES
CAMPAIGN
Civic Initiatives Youth Program started the
Openly about Public Spaces campaign in 2009.
Since then, we have travelled, talked, advised,
provided help to informal groups and associations which struggled to obtain spaces in Kikinda,
Kragujevac, barracks in Novi Sad and Nis, to revive
InexFilms building in Belgrade, Krusevac, Smederevo, Uzice, etc.
Hindrances have not bypassed us since the very
onset of the campaign. When we addressed numerous municipalities across Serbia with a request to
deliver us lists of the public spaces they possessed,
the request being based on the Law on Free Access
to Information of Public Interest, the results were
fairly discouraging. It turned out that the biggest
problem was that the very local self-governments
were not aware of the spaces they had at their disposal. Due to intricate property-legal relations, it
is still very difficult to obtain data on owners, and
one of the main obstacles is non-existence of developed procedures and criteria for obtaining and
usage of these spaces.
Accessing spaces seemed impossible in the
beginning. It took a lot of time for us to encourage
and empower the groups that started the initiatives for winning spaces. We went through initial obstacles, various rejections, procrastination and indifference of the competent institutions together.
However, motivation, patience, numerous talks,

stimulation and mutual counseling resulted in the
first successfully won spaces. We took pleasure
in the amazing actions of space revivals and went
through long and strenuous negotiations with the
local authorities. We are very proud of the interactive online map of the public spaces which people
use even today for mapping abandoned locations
that have a potential for revival.
After four years of running the Openly about
Public Spaces campaign, it can be said that the
actualization of the issue and the importance that
is given to it by a growing number of young people,
organizations, civil society, domestic and international donors, represent one of our greatest achievements.
At the very start, it seemed quite impossible
that some young people from Smederevo would
talk to the high representatives of the city authorities about potential space for a youth center. Today, it is really happening, not only in Smederevo,
but in many other Serbian cities and municipalities
as well. Lets unlock public spaces together ...NOW!
The campaign is supported by USAID within the
Civil Society Advocacy Initiative program managed by the Institute for Sustainable Communities
(ISC).
UVODNA RE
Znate li koliko u Srbiji ima naputenih javnih
prostora koji stoje neiskorieni i naputeni?
Ne znate?
Ne znamo ni mi.
Ne znaju institucije, ne znaju lokalne samouprave a privatni sektor nije zainteresovan. A znate li
koliko postoji inicijativa i predloga da se takvi prostori srede, oive i iskoriste? Mnogo!
rono doprinesemo razvoju drutva i svoje lokalne

zajednice.
Otvoreno o informacijama, otvoreno o idejama,
otvoreno o javnim prostorima!
Marija Dimitrijevi Mikovi
Koordinatorka kampanje Otvoreno o javnim prostorima
Ne postoji zvanina evidencija naputenih prostora, ne postoji (javni) plan njihovog korienja,
ne pokreu se licitacije za njihovu prodaju, ne postoje procedure ni mehanizmi za njihovo dobijanje
za korienje (u cilju opteg dobra ili neto slino).
Uprkos ovakvoj magli ipak postoje i razvijaju se
uspene prie i inicijative koje su uspele da za svoje
ideje i programe dobiju ili osvoje prostor.
U ovim sluajevima radilo se o dogovoru sa
lokalnom samoupravom koja je nakon pregovora
sa predstavnicima neformalne grupe, NVO, grupe umetnika/ca ustupila prostor inicijativi. Svaka
ast! Bravo!
Ali ovo je tek izuzetak koji samo potvruje pravilo koje glasi: nema jedinstvenog mehanizma ni
procedure (o alteru ili osobi da ne govorimo) na
osnovu koje neko moe dobiti ili biti zvanino odbijen pri zahtevu za neki prostor.
Naputeni prostori propadaju i mi moramo da
nastavimo borbu za pravo da nas niko ne gleda popreko, naziva udnim ljudima, stranim plaenicima
ili uvrnutim umetnicima i mladim ljudima zato to
imamo ideju, elimo da osveimo prostor i dugo-
INTRODUCTION
Do you know how many abandoned public spaces in Serbia stand unused and forlorn?
You do not?
Neither do we.
Institutions do not know, local self-governments
are not aware of this, and the private sector is not
interested. And do you know how many initiatives
and proposals regarding tidying, revival and usage
of these spaces exist? They are numerous!
There is no official register of public spaces,
there is also no information on their ownership
status, as well as the procedures and mechanisms
to obtain them. Despite this veil of mist, there are
successful stories and initiatives that managed to
obtain or win space for their ideas and programs.
The above-mentioned cases were about agreement with the local self-government which, after
the negotiations with representatives of an informal group, NGO, group of artists, allocated public
space to the initiatives. Good job! Bravo!
However, this is only an exception to the
following rule: there is no unique mechanism or
procedure (let alone an information desk or a person) based on which someone could obtain approval or an official refusal when requesting a certain
public space for use.
Abandoned spaces are decaying and we must
continue fighting for our right not to be looked
askance at, called strange, called foreign mercenaries or twisted artists and young people, only
because we have an idea, wish to revive certain
10
space and make a long-term contribution to the development of the society and our local community.
Openly about information, openly about ideas,
openly about public spaces!
Marija Dimitrijevic Miskovic
Openly about Public Spaces Campaign
Coordinator
KLJUNI KORACI
OTKLJUAVANJA
JAVNIH PROSTORA:
Od potrebe, preko akcije do realizacije
1. TREBA NAM PROSTOR...ta sad?

Okupi ekipu
ta je to to ljude u nekom gradu ili optini navede na ideju da trae prostor za svoje aktivnosti?
EKIPA!
Jednostavno ste se skupili, kreativni ste, razliiti u svojim talentima i interesovanjima ali itekako
slini u optoj potrebi da u svom gradu/optini pronaete neki svoj kutak gde moete sprovoditi svoje
ideje i organizovati aktivnosti. Nevezano za to da li
ste neformalna grupa ili udruenje, zajedniki rad i
vizija su ono to e vas drati na okupu. Borba za
prostore je duga, zato je okupljanje, jaanje i irenje
ekipe sa kojom radite i koja vam pomae, prvi i kljuan korak za otkljuavanje prostora.
U ovom koraku veoma je bitno da se pojedinane tenje svih uesnika/ca vae inicijative prepoznaju i uvae. Samo harmonina i jedinstvena ekipa
moe potpuno spremno krenuti u zajedniku akciju
za kreiranje novog mesta susreta i razmene. Zajednika reenost, motivisanost i lina inicijativa su
jedini uspean model da se ostvari eljeno u borbi
za javne prostore.
Jaanje zajednikog duha ekipe naravno dolazi
postepeno i ide sve lake kako vreme i vaa inicija-
11
tiva odmiu. Vaa zajednika vizija e biti posebno

dovedena u pitanje pri prvim preprekama, odbijanjima, odugovlaenju i ravnodunosti na koje ete
nailaziti u svojoj borbi. Stepen zainteresovanosti
lanova grupe je razliit i to predstavlja veliki izazov. Oni koji se vie angauju imae vei uticaj i mogunost da ostvare svoje prioritete. Upornost, strpljenje, puno razgovora, meusobnog savetovanja
i bodrenja osnov su za stvaranje jedne skladne,
produktivne i proaktivne ekipe.
OJP preporuuje:
Mapiraj raspoloive
javne prostore
Iako na prvi pogled moda ne deluje tako, nalaenje i mapiranje praznih i zaputenih prostora koji
se godinama ne koriste i nije toliko teko. Oni su
svuda oko nas. Naputene zgrade i fabrike, zatvoreni bioskopi, prazne kasarne i prostorije mesnih
zajednica, samo su deo javnih prostora koji bi u
dogovoru sa lokalnim vlastima mogli da se otvore
i oive za razne aktivnosti.
++ to je vei broj osoba i grupa koje su aktivne i

rade na postavljenim ciljevima, to su vee anse
za uspeh!
Proetajte krajem, poveite se sa lokalnim

udruenjima, komijama ili ljudima koji ive u blizini
kako biste mapirali i saznali to vie o naputenim
prostorima u vaoj lokalnoj zajednici.
++ Kvalitetno umreavanje i zajedniko

upravljanje podrazumeva da svako ima
pravo na re, da se svi stavovi uvaavaju
i da se razgovara sve dok se ne postigne dogovor. Bitno je da ste odluni i da
cela grupa stoji iza donete odluke.
Spolja se odmah vidi da je neka kua ili zgrada

zaputena, razbijena, bez prozora, itd. Ukoliko prostor nije zakljuan i ukoliko nema nikoga, moete i
sami da proverite u kakvom se stanju prostor nalazi: kakvi su zidovi i podovi, da li je prostor bezbedan, koliko prostorija ima, ta je sa instalacijama za
vodu i struju i da li je to sve u skladu sa vaim potrebama.
++ Podelite odgovornosti i zaduenja! Ne moe

jedan ili tri pojedinca/ke da radi sav posao. Ne
moe jedna osoba da pregovara sa lokalnom
samoupravom, pie saoptenja, organizuje akcije i deli letke na ulici. Interesovanja,
sklonosti i vetine treba staviti na sto, i neka
svako preuzme ono to mu/joj ide od ruke, to
eli i to moe da radi. to pre podelite uloge,
to e vaa inicijativa biti organizovanija, ekipa
snanija a koraci i aktivnosti konkretniji.
Ako ste u prilici, u obilazak odreenog prostora

povedite nekog ko se razume u radove, instalacije,
arhitekturu i sl, kako bi vas u startu posavetovao/
la oko renoviranja, sreivanja i oivljavanja. Nakon
toga ete imati optu procenu ta sve morate da
obavite da bi prostor postao funkcionalan. Napravite to detaljnije snimke i fotografije prilikom
obilaska koje vam kasnije mogu koristiti za dalje
konsultovanje i irenje prie.
Najbitnije je da prostor koji traite po kvadraturi i rasporedu priblino odgovara vaim buduim
planovima i onome to elite da realizujete u
12
njemu. Naputeni vojni hangar je super za bioskop

ili izlobeni prostor ali ne i za organizovanje kurseva jezika ili radionica za mali broj ljudi.
ta institucije kau:
Zavod za prouavanje kulturnog razvitka u svom
istraivanju Prazni prostori Srbije,1 na sledei nain klasifikuje grupe praznih prostora u Srbiji:
I. Naputena, raseljena i izmetena mesta
II. Prostorne celine
III. Industrijske zone i veliki industrijski kompleksi
IV. Vojni kompleksi
V. Objekti kinematografskog naslea
VI. Objekti razliite namene
a. Industrijski objekti i skladita
b. Objekti za saobraaj i komunikacije
c. Poslovni objekti
d. Poslovno-stambeni objekti
e. Stambeni objekti
f. Objekti za kulturno-umetniku delatnost i zabavu
g. kolski objekti i objekti za nauno-istraivake
delatnosti
h. Turistiki i ugostiteljski objekti
i. Ostali objekti
OJP preporuuje:
++ U procesu mapiranja prostora moe vam
pomoi interaktivna onlajn mapa praznih
prostora (www.javniprostori.org) koja je
nastala u okviru kampanje Otvoreno o
javnim prostorima. To je baza od blizu 100
mapiranih prostora irom Srbije. Prostori su podeljeni po raznim kategorijama,
izmeu ostalog i prema gradovima.
Proetali ste krajem, nali prazan prostor, obili

ga, fotografisali, proverili u kom je stanju i mapirali.
Idemo dalje.
1 Prazni prostori Srbije Prva faza projekta - Beograd,

mr Tamara Jovanovi, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010, str. 22
13
Saznaj vlasniku strukturu

prostora i ko je nadlean
Ko poseduje prazne prostore?
Nita, nigde i nikada ne pada sa neba. Jedna od
opcija koja vam je na raspolaganju je da zauzmete
odreeni prostor koji ste mapirali i skvotirali. Ako
ste ipak pre za varijantu: prvo pregovori pa onda
upad, ili samo pregovori do konanog dobijanja
prostora, ispitivanje vlasnike strukture je vaa
sledea stanica.
Sad ide onaj dosadniji deo: saznati u ijem je vlasnitvu odreeni prostor kako bi ste znali sa kim da
pregovarate. Raspitivanje u komiluku je prvi korak
naravno.
Od velike je koristi kada u startu znate kome
odreeni prostor pripada i kome treba da se obratite. Vano je da znate da su prazni prostori uglavnom dravna svojina. Lokalne samouprave (grad/
optina) takoe mogu biti vlasnici prostora po
novom Zakonu o javnoj svojini. Od velike je koristi
kada u startu znate kome odreeni prostor pripada i kome treba da se obratite. Mi se najiskrenije
nadamo da ete vi biti te sree da nakon obilaska
par altera i raspitivanja saznate ko je vlasnik odreenog prostora koji vas interesuje, no najei su
sluajevi da pravno-imovinski status odreenog
prostora nije reen i da je spor o vlasnitvu i dalje
u toku.
VANO: Prostori sa nereenim pravno-imovinskim statusom mogu zapravo biti najpogodniji za
zauzimanje i oivljavanje jer moe postojati interes
da neko drugi (moda ba vi) odrava imovinu ili koristi prostor dok mu se vlasnika struktura ne rei.
14
Privatni vlasnici esto imaju zaputenu imovinu koja stoji prazno i neiskorieno godinama iz
razliitih razloga. Neki vlasnici ive u inostranstvu
i nemaju naina da odravaju imovinu koja propada,
drugi su moda preminuli pa nemaju naslednika,
itd. Ako stupite u kontakt sa privatnim vlasnicima,
postoji ansa da direktno sa njima ispregovarate
korienje prostora dok sam vlasnik ne rei da ga
konano preproda, srui ili ponovo koristi.
Ne posustajte pred birokratijom. Pobedite je.
Nemojte da vas mogunost privremenog reenja
ili ansa za dobijanje prostora na godinu ili dve demotivie ili odvrati od dalje borbe. Imajte na umu da
su u vaoj prii i privremena reenja reenja, i to
odlina! Kada se va omladinski/kulturni/drutveni
centar ili izlobeni/koncertni/edukativni prostor
razvije u roku od godinu ili dve, kada promenite lice
svog grada/optine, biete poznati svima i mnogo

iskusniji i spremniji za ouvanje ovog ili za dobijanje novog prostora i pronalaenje trajnijeg reenja.
Mnogo ira i ozbiljnija ekipa e tada biti na vaoj
strani, stoga ponavljamo: ne plaite se privremenih reenja!
Druga opcija je da se fokusirate na prostor za koji
znate ili ste saznali da mu je reeno vlasniko pitanje i
krenete odmah u organizovanju akcija ili u pregovore.
Naalost, ovakvu situaciju lokalne samouprave

i politiari esto okreu u svoju korist. Vrlo je verovatno da e se na ovo pozivati ako ne ele da vam
daju taan odgovor o tome koliko javnih prostora
poseduju ili ne ele da vam otkriju da ve imaju
dogovor o prodaji, ustupanju ili neem slinom.
Zakon o dostupnosti informacijama od javnog znaaja3 je vae najjae oruje ovde. To jeste spor, ali
je efektivan nain da do ovakve informacije doete.

ta institucije kau:
Prema novom Zakonu o javnoj svojini iz 2011.
godine, javnu svojinu ine pravo svojine Republike
Srbije - dravna svojina, pravo svojine autonomne
pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave - optinska, odnosno
gradska svojina.
Do oktobra 2011. godine o javnim prostorima
odluivala je Republika Direkcija za imovinu, ali
ta nadlenost Zakonom o javnoj svojini prebaena je na lokalnu samoupravu (osim u sluaju vojnih
objekata).2
Lokalne samouprave imaju obavezu prema novom zakonu da saine spisak raspoloivih javnih
prostora na svojoj teritoriji u roku od tri godine.
Ukoliko to ne uine u ovom roku, imaju dodatnih
deset godina da to urade. Meutim, ukoliko to ne
urade ni u roku od deset godina, drava automatski
postaje vlasnik tih prostora. Najvei problem je to
ne postoji jednistvena baza javnih prostora svih
lokalnih samouprava, tako da neki prostori ostaju
nevidljivi nadlenim strukturama.
2 Vie o vojnim objektima u odeljku A ta je sa vojnom

imovinom? u nastavku Prirunika na strani 22
3 http://www.propisi.com/zakon-o-slobodnom-pristupuinformacijama-od-javnog-znacaja.html
15
Meutim, pre nego to se obratite Povereniku

za informacije od javnog znaaja, proetajte
do Slube za katastar nepokretnosti u vaem
gradu ili optini. Posebno je korisno to je
od 2012. godine dustupna internet aplikacija
KnWeb http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/) koja omoguava onlajn pretraivanje
baze podataka katastra nepokretnosti. Baza
podataka predstavlja centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici Srbiji
i formirana je preuzimanjem podatka koji se
odravaju u slubama za katastar nepokretnosti Republikog geodetskog zavoda.4 Imajte
u vidu da pretraivanje katastra nikad nije
jednostavan posao. I najiskusniji pravnici/ce
se hvataju za glavu u ovakvim sluajevima jer
se najee deava da su katastri uglavnom
nesreeni, sa nepotpunim informacijama, i da
je veoma teko doi do traenih informacija.
4 Vie informacija u Malom reniku termina kampanje

Otvoreno o javnim prostorima na strani 71
16
Dok vebate strpljenje radei ovaj dosadni domai zadatak etanja po alterima lokalne samouprave, raspitivanja po komiluku, konsultovanja
strunjaka, pretraivanja katastra ili zvaninog traenja informacija na osnovu Zakona o dostupnosti
informacija od javnog znaaja, bacite pogled na zakone koji ureuju oblast javnih prostora.
Obavezno, obavezno, obavezno preeljajte pasus o zakonima koji sledi kada budete
doli do koraka Zagovaranje za javni prostor.
Moda je dosadan i suvoparan ali e vam i te kako
koristiti za pregovore jer e tako lokalne vlasti,
vlasnici ili sa kim god ve budete komunicirali biti
svesni da je ispred njih neko ko se dobro raspitao,
prouio pravni okvir i sve termine kojima se veto
slui. Tamo se nalaze i saveti o tome koje pravne
termine kada da koristite, stoga: prirunik u ruke i
na itanje!
Upoznaj pravni okvir koji

regulie oblast koriEnja javnih prostora
U procesu dobijanja javnog prostora mogu vam
biti od velike pomoi razna usvojena dokumenta na
nacionalnom ili lokalnom nivou koja reguliu oblast
korienja javnih prostora (zakoni, uredbe, optinski propisi statut, strategije, akcioni plan, itd.)
++ Nacionalni pravni akti
Osnovni propisi koji reguliu ovu materiju nalaze se u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o javnoj
svojini, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o
finansiranju lokalne samouprave i dr.
Kada se govori o statusu i korienju javnih
prostora, Ustav Republike Srbije (lan 87. stav 4.)
kae da se imovina autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave, nain njenog korienja i raspolaganja, ureuju zakonom i da optina preko
svojih organa u skladu sa zakonom ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora, te da optina samostalno upravlja
optinskom imovinom u skladu sa zakonom.
Za otkljuavanje javnih prostora veoma je vaan Zakon o javnoj svojini5 kojim se ureuje pravo
javne svojine i druga imovinska prava Republike
Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Vano je da zna da javnu svojinu ine:
dravna svojina, pokrajinska svojina i optinska,
odnosno gradska svojina.
5 http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20
o%20javnoj%20svojini.pdf
U javnoj svojini su:

++ prirodna bogatstva,
++ dobra od opteg interesa i dobra u
optoj upotrebi, za koja je zakonom
utvreno da su u javnoj svojini,
++ stvari koje koriste organi i organizacije
Republike Srbije, autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave, ustanove,
javne agencije i druge organizacije iji je
osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i
++ druge stvari koje su, u skladu
sa zakonom, u javnoj svojini.
Zakon (lan 26) definie pojam raspolaganja
stvarima u javnoj svojini koji izmeu ostalog podrazumeva i davanje stvari na korienje i u zakup.
Ovo je posebno vano jer ete se na ovo najee
pozivati prilikom traenja prostora.
Bitno je da zna da stvari u javnoj svojini koje koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine
i jedinice lokalne samouprave za vrenje njihovih
prava i dunosti ine:
- nepokretne stvari u koje spadaju slubene
zgrade i poslovne prostorije, stambene zgrade i
stanovi, garae i garana mesta, nepokretnosti
za reprezentativne potrebe, nepokretnosti za potrebe diplomatskih i konzularnih predstavnitava i
nepokretnosti za posebne namene.
- pokretne stvari: prevozna sredstva, predmeti istorijskodokumentarne, kulturne i umetnike
vrednosti, oprema, potroni materijal i pokretne
stvari za posebne namene.
Vlada Republike Srbije odluuje o pribavljanju raspolaganju svim pokretnim i nepokretnim
stvarima koje su u svojini Republike Srbije, dok
17
nadleni organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave ima tu nadlenost u vezi sa stvarima koje
su u njegovom vlasnitvu.
Ko vodi evidenciju o stanju, vrednosti i kretanju
javne svojine?
Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzea,
drutva kapitala, zavisna drutva kapitala, ustanove ili druga pravna lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Tu evidenciju zatim dostavljaju Republikoj
direkciji za imovinu, koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini. Direkcija je odgovorna Vladi RS kojoj podnosi godinji izvetaj o
stanju nepokretnosti u javnoj svojini, najkasnije do
31. maja tekue godine za prethodnu godinu.
OJP preporuuje:
++ Posebno obrati panju na to da Zakon
predvia davanje nepokretnih stvari na
korienje i da je ta nadlenost ovim Zakonom
prebaena na lokalnu samoupravu (osim u
sluaju vojnih objekata). Ovo je vana novina
koju donosi Zakon i koja donekle olakava
proceduru oko korienja javnih prostora i
koja ti omoguava da direktno trai prostor
od gradske ili optinske uprave u kojoj ivi!
Zakon o lokalnoj samoupravi 6 (odredba lana
20. taka 10) kae da optina, preko svojih organa,
u skladu sa Ustavom i zakonom, ureuje i obezbeuje korienje poslovnog prostora kojim upravlja,
utvruje visinu naknade za korienje poslovnog
prostora i vri nadzor nad korienjem poslovnog
prostora.
6 http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_lokalnoj_samoupravi.pdf
18
Bitno je i da zna da Zakon o finansiranju lokalne samouprave7 (odredba lana 6. taka 9)

kae da prihodi od davanja u zakup, odnosno na
korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Serbije, koje koristi jedinica lokalne
samouprave, odnosno organi i organizacije jedinice
lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog
budeta, predstavljaju izvorni prihod koji pripada
jedinici lokalne samouprave, kao i prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti
i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave (lan 6. taka 10).
Drugi korisni nacionalni pravni akti:
Zakon o mladima 8
Nacionalna strategija za mlade 9
Uredba o uslovima pribavljanja i otuenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u
zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog
nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda 10
Lokalni pravni akti
Razliite organizacione jedinice unutar gradskih i optinskih uprava nadlene su za pitanje
javnih prostora i njihovog potencijalnog ustupanja
organizacijama civilnog drutva, tako da ne postoji
univerzalni model ili procedura za korienje javnih
prostora. Ne treba da ponavljamo da je situacija
7 http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/2012/
Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20zakona%20o%20finansiranju%20lokalne%20samouprave.
pdf
8
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html
9 http://www.mos.gov.rs/srl/preuzmi/nacionalna_strategija_za_mlade
10 http://www.propisi.com/javna-svojina-pribavljanje-koriscenje-i-otudjenje.html
oko nadlenosti posebno haotina u nekim lokalnim mestima. Nadlenost se razlikuje od uprave
do uprave i moe pripadati: odeljenju za imovinskopravne poslove i optu upravu, sekretarijatima,
odsecima, direkcijama i dr. Procedure za korienje
javnih prostora u veini gradova i optina ne postoje ili su nejasne. Npr. organizacije za drutveno odgovorne projekte mogu dobiti besplatno prostore
na korienje, umetnici nekad plaaju simbolinu
sumu za svoja izlaganja a nekad ne, a za komercijalne svrhe se plaaju standardne rente.
Na osnovu Zakona o javnoj svojini gradovi/optine donose Odluku o raspolaganju nepokretnostima u dravnoj svojini. Na osnovu toga optine
raspisuju javni poziv, donose odluke o ceni zakupa i
ostala podzakonska akta. Formira se posebno javno preduzee na koje zatim prenose ovlaenja (JP
Poslovni prostor i sl.). Izdavanje se vri na osnovu
odluke Vea ili Skuptine, a po principu prikupljanja
ponuda.
OJP preporuuje:
++ Mesne zajednice i optinska zgrada su u
nadlenosti gradske/optinske uprave tako
da je ove prostore mogue dobiti besplatno
a procedure za njihovo korienje su dosta
jednostavnije u odnosu na druge javne prostore!
Drugi korisni lokalni strateki dokumenti 11
Proverite da li je u vaem gradu/optini usvojena Strategija za mlade ili Lokalni akcioni plan
politike za mlade koji mogu da sadre delove koji
11 Lokalne strategije i akcioni planovi dostupni su na sajtu
Stalne konferencije gradova i optina Savez gradova i optina Srbije na www.skgo.org u odeljku Baza lokalnih stratekih dokumenata.
se odnose na mlade i na njihov problem nedostatka

prostora za okupljanje i rad (kao to je sluaj npr. u
Smederevu i Kikindi). Vano je da znate da su lokalne strategije i akcioni planovi zvanini dokumenti
jedinice lokalne samoprave, odnosno doneti su
procedurom glasanja u skuptini optine/grada.
Pozivanjem na ove dokumente, vaa inicijativa dobie na jaini i ozbiljnosti. Lokalne vlasti ili politiari
ne bi trebalo da ostanu ravnoduni na injenicu da
se ono to vi traite nalazi u dokumentu koji je moda ba njihova politika stranka podrala ili predloila. Nevezano za politike i pojedinane interese,
oni su kao demokratski izabrani predstavnici vae
zajednice, obavezni da potuju i sprovode sve obaveze koje svi zvanini dokumenti nalau. Vae je da
ih na tu obavezu podsetite prilikom zagovaranja za
dobijanje prostora.
Ukoliko postoje u vaem gradu/optini posebno
vam mogu biti korisne i Strategije razvoja civilnog
drutva (Kragujevac; Beograd), lokalni planovi
razvoja kulture (Uice; Kragujevac) strategije lokalnog ekonomskog razvoja (Zajear; Pirot) i slini
dokumenti.
Uopte, potraite da li se u bilo kom zvaninom
dokumentu vaeg mesta pominju javni prostori, nevladine organizacije, udruenja, mladi, kultura i slino. Nikad se ne zna ta sve moete pronai u ovim
dokumentima. Postoje anse da je davanje prostora na korienje ili pomo udruenjima u ovim
dokumentima navedeno i izglasano iz istih politikih interesa i pogrenih motiva. Ispitajte politiki
kontekst zajednice, koja je stranka donela koji dokument i za ta se zalagala u polikoj kampanji. U
naelu, bitno je da tako neto postoji u dokumentu
a va je zadatak da svaku informaciju koja ide u prilog vaoj inicijativi temeljno istraite, a zatim i to
vie koristite prilikom zagovaranja.
19
Naalost, u Srbiji je ei sluaj da potrebe mladih

ljudi, udruenja i slino nisu deo lokalnih razvojnih dokumenata. Ali to je opet prostor za akciju. Moete pokrenuti inicijativu da se pitanje dostupnosti javnih prostora i njihove upotrebe od strane mladih ili organizacija
civilnog drutva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno
od prioritetnih pitanja u vaoj lokalnoj zajednici.
20
PRIMERI USVOJENIH LOKALNIH DOKUMENATA SA KOMPONENTOM O JAVNIM PROSTORIMA:

Kragujevac
21
Beograd
22
Smederevo
23
A ta je sa vojnom imovinom?
Vrlo je verovatno da se u vaem gradu ili optini nalazi neka naputena kasarna ili drugi vojni
objekat koji bi vam bio odlian za aktivnosti i rad.
Meutim, morate imati na umu da je situacija sa
naputenom vojnom imovinom u Srbiji veoma komplikovana.
Naime, Ministarstvo odbrane Republike Srbije
vlasnik je svih, ali apsolutno svih vojnih objekata
u celoj zemlji. Na osnovu Master plana za raspolaganje vikom vojne imovine12 koji je donet 2006.
godine, Ministarstvo ima
pravo prodaje tj. konverzije
ili prenamene objekata koji
su viak. Prema ovom planu, prodajom ili ustupanjem
uz nadoknadu nepotrebnih
vojnih objekata, planirano je
da se rei problem velikog
broja nepotrebnih objekata
kao i ogroman nedostatak
materijalnih sredstava. Da
bi odreena lokalna samouprava mogla da poseduje i
slobodno raspolae nekim
vojnim objektom koji se nalazi na njenoj teritoriji, ona
moe da ga otkupi od Ministarstva odbrane. Genijalno,
zar ne? Prenoenje novca sa jedne na drugu liniju
budeta Republike Srbije, tj. presipanje iz kase lokalne samouprave u kasu Ministarstva.
Meutim, prodaja putem tendera nije jedini nain komercijalizacije vojne imovine.
12 http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/index.php
24
Razmena sa institucijama koje koriste sredstva

u dravnoj svojini i ulaganje u zajedniku izgradnju
stanova takoe predstavlja vid prenamene vojne
imovine.13
Master plan predvia postojanje prava pree
kupovine koje vai za lokalne samouprave koje su
zainteresovane za neki od vojnih objekata na svojoj
teritoriji. U praksi se pokazalo da je model zamene
imovine za imovinu najzastupljeniji. Lokalna samouprava po ovom modelu preuzima vojnu nepokretnost, a za uzvrat predaje ili gradi stanove za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka
vrednosti preuzetog objekta.14
esti su sluajevi u
kojima se lokalna samouprava odluuje na kupovinu odreenog vojnog
objekta jer je prethodno
napravljen dogovor sa
nekim od zainteresovanih investitora ili daljih
kupaca. Naravno da se
nijednoj lokalnoj samoupravi ne isplati da plati
visoku cenu objekta a zatim ga ustupi na besplatno ili jefitnije korienje
nekim dosadnim tamo
mladim ljudima, umetnicima ili organizacijama
civilnog drutva, posebno ako im nisu partijski bliski. Ne elimo da vas obeshrabrimo, ali elimo da
13 ta sa vikom vojne imovine?, Marina Tadi, Beogradski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5
14 Primer ovakvog ustupanja objekata je kasarna Stepa
Stepanovi na Vodovcu u Beogradu, za koju se procenjuje
da vredi koliko i skoro 900 stanova.
unapred budete svesni sloenosti i problematike

ove naizgled savreno ureene oblasti.
Ko i na koji nain uestvuje u proceduri prodaje
vojne imovine?
1. Ministarstvo odbrane odluuje koji objekti
e biti prodati, dostavlja neophodnu dokumentaciju, raspisuje tender za prodaju i formira komisiju koja procenjuje pristigle ponude (ukoliko
je re o prodaji objekta putem tendera);
2. Republika direkcija za imovinu rukovodi
procesom prodaje;
3. Poreska uprava procenjuje vrednost objekta, koju zatim mora da odobri Ministarstvo odbrane;
4. Vlada Republike Srbije odobrava predlog
najbolje ponude ukoliko je re o prodaji objekta
putem tendera;
5. Lokalna samouprava uestvuje u sluaju da
je sama kupac vojne imovine (Rani 2008: 76;
urovi 2009).15

Meutim, koraci koji su do sada preduzeti nisu
doveli do veih rezultata. Fondu je na poetku bilo
stavljeno na raspolaganje oko 500 objekata u Srbiji, dok baza podataka Master plana obuhvata 447
objekata.16 Ukupno prodatih objekata od usvajanja
Master plana do kraja 2011. je svega 39 kompleksa.
Najvie problema nastalo je zbog veoma komplikovane procedure, visokih cena objekata ponuenih
za otuenje, dokumentacije i vlasnikih odnosa i
neosnovano ambicioznog plana.17
Fotograf: Danijel ivinjski
Novi model korienja vojnih objekata

Ovi vojni objekti nalaze se irom Srbije i predstavljaju izuzetan potencijal u smislu njihove mogue budue namene. Uglavnom su dobro ouvani
veliki kompleksi i na centralnim lokacijama i zbog
toga se esto vodi rasprava na koji nain bi ovi
naputeni objekti mogli da se koriste. Jedan od naina kako bi moglo da se sprei dugogodinje propadanje ovih objekata moe biti njihovo ustupanje
na korienje organizacijama civilnog drutva sve
dok se ne pojavi neka ponuda za prodaju. U regionu
odavno postoje takvi uspeni primeri. Alternativni
kulturni centar Metelkova u Ljubljani18 i Drutveni
centar Rojc u Puli19 su sline inicijative koje su u
kratkom vremenskom roku postale centralna mesta okupljanja mladih, aktivnih ljudi.
15 Ibid.
16 Vie informacija o Master planu Malom reniku termina
kampanje Otvoreno o javnim prostorima na str. 72
17 ta sa vikom vojne imovine?, Marina Tadi, Beogradski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5

Otvoreno o javnim prostorima na str. 72
19 Ibid.
25
Jedan takav pokuaj bilo je skvotiranje i zauzimanje kasarne Aribald Rajs u Novom Sadu od
strane lanova i lanica Inicijative za Drutveni
centar20. Aktivisti i aktivistkinje su uli u kasarnu
22. decembra 2011. godine u nameri da je pretvore u
mesto okupljanja svih kreativnih pojedinaca, grupa
i organizacija u cilju bogatije kulturne i drutvene
ponude u Novom Sadu.
Kompleks Aribald Rajs uvren je u Master
plan raspolaganja nepokretnostima koje nisu od
vitalnog znaaja za funkcionisanje Vojske Srbije. Tu
kasarnu, koja se nalazi u irem centru grada, pripadnici Vojske Srbije napustili su pre par godina i ona je
ostala u nadlenosti Republike direkcije za imovinu i u vlasnitvu Ministarstva odbrane RS. Lokalne
vlasti Novog Sada nisu izraavale interesovanje za
konverziju kasarne zbog nedostatka sredstava za
kupovinu i ostalih okolnosti, pa im je jednostavnije
bilo da kasarna stoji prazna. Aktivisti i aktivistkinje
Drutvenog centra su nakon mesec dana organizovanja raznih programa, koncerata, radionica, izlobi
i akcija ienja, bili primorani da sredinom jaunara
2012. godine napuste kasarnu poto ih je Vojna policija isterala.
Iako je nadoknada koju e dobiti za objekte jedan od osnovnih prioriteta Ministarstva odbrane,
dosadanje iskustvo je pokazalo da je Ministarstvo
postavilo veoma ambiciozne ciljeve koji se veoma
teko mogu realizovati. Zbog toga bi bilo korisno
ustupiti ove objekte u propadanju na korienje
onima koji imaju ideju i znanje kako da ih oive i
upotrebe za neto korisno. Praksa pretvaranja
vojnih objekata, magacina, fabrikih hala i drugih
naputenih zgrada u drutvene i kulturne centre
prati duh sadanjice i potrebe zajednice. Vrednost
ovih neiskorienih objekata se uva tako to e se
20 Vie informacija o Drutvenom centru u Novom Sadu
moete nai na www.drustvenicentar.org.
26
promeniti njihova namena i ulagati u njihovu adaptaciju.

Davanje na korienje praznih kasarni kao to
je to sluaj u Sloveniji i Hrvatskoj jednostavno nije
u interesu Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Otvaranjem prostora za drugaiju namenu vojnih
objekata i njihovo privremeno ili trajno ustupanje
mladima, organizacijama civilnog drutva, neformalnim gupama, pokazalo bi u kom pravcu se eli
razvoj drave i drutva u celini. Nastavljajui sa
radom u okviru davno steenog obrasca, predstavnici Ministarstva nisu raspoloeni za bilo kakve
pregovore ili pronalaenja srednjeg reenja. Iako
aurni u slanju (negativnih) odgovora, i saradljivi
po pitanju zakazivanja sastanaka, uporni su u svom
insistiranju da je Vlada Repubike Srbije nadlena
za ovo pitanje. U meuvremenu stotine hiljada
kvadrata naputenih kasarni, garaa i slinih vojnih
objekata propada.
OJP preporuuje:
++ Pokrenite pitanje korienja vojnih objekata
ako se neki od njih nalazi i na teritoriji vae
optine i grada. Veliko je pitanje da li treba pristati da se Vojska smatra vlasnikom i slobodno
raspolae neim to je graeno novcem iz
dravnog budeta. I pored toga to je procedura komplikovana i to je velika verovatnoa da
ete dobiti negativan odogovor ili neto tipa:
Idi pa pitaj Ministarstvo, ta ti oni kau to je...,
ne treba odustati od aktuelizovanja ove prie i
postavljanja pitanja korienja ovih objekata.
2. MAPIRALI SMO PROSTOR...ta sad?

Napravi plan za prostor
Nakon to grupa mapira javni prostor koji eli da
koristi i osvaja, veoma je vano da definie nain na
koji eli da zapone borbu, tj. da obabere mehanizme otkljuavanja. Postoje dva razliita mehanizma
za otkljuavanje javnih prostora koje moemo grupisati na sledei nain: zauzimanje prostora bez
prethodnih pregovora i pokretanja pregovora sa
nadlenim strukturama za ustupljivanje javnih prostora.
Svaki od ovih modela ima svojih mana i prednosti koje emo ukratko i predstaviti.
++ Zauzimanja prostora bez
prethodnih pregovora
- Skvotiranje / organizovanje akcija za oivljavanje javnih prostora
Glavne prednosti: Uz minimalna ulaganja moete odmah organizovati kulturni i umetnii program,
imate autonomiju u odluivanju, itd.
++ Pokretanje pregovora sa nadlenim

strukturama za ustupljivanje javnih prostora
- Upuivanje direktnog zahteva optini za korienje nekog od raspoloivih javnih prostora
Glavne prednosti: Pored prostora za koje je
nadlenost preneta na javno preduzee, mesne
zajednice i optinska zgrada su u nadlenosti
uprave. Procedure za korienje ovih prostora su
jednostavnije, i ove prostore mogue je dobiti na
korienje besplatno.
Glavni izazovi: Spor i mukotrpan proces, nadlene institucije uglavnom nezainteresovane, nesenzibilisane i nemaju volje da odgovore na postavljena
pitanja, neformalne grupe uglavnom nemaju nikakav osnov za dobijanje prostora i optine uglavnom
nemaju razvijene procedure po ovom pitanju, a esto ni sreenu evidenciju.
Glavni izazovi: Sreivanje i ulaganje bez dozvole u prostor koji ne pripada vama i mogunost
izbacivanja od strane policije/vlasnika u bilo kom
trenutku.
27
Veoma je teko doi do potrebnih informacija:21

++ Spisak svih raspoloivih
(zauzetih i slobodnih) prostora
++ Informacije o imovinskim

odnosima u vezi pobrojanih prostora
++ Odluke optinskih organa koje se
tiu problematike javnih prostora
++ Uslove, naine i postupke
potrebne za davanje prostora u zakup
- Dodela poslovnih prostora na korienje organizacijama civilnog drutva uz minimalnu naknadu
U Srbiji se postupak davanja poslovnog prostora u
zakup putem neposredne pogodbe razlikuje od optine
do optine. Neke lokalne samouprave u elji da izau
u susret realnim potrebama i mogunostima civilnog
sektora odluuju se za razliita reenja. Sledi nekoliko
primera:
21 U okviru kampanje Otvoreno o javnim prostorima,

Program za mlade Graanskih incijativa je 2009. na osnovu
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, poslao zvanian zahtev svim optinama i gradovima u
Srbiji, sa pitanjem ta sve poseduju od imovine i kako mladi
do toga mogu doi. Dve treine od ukupno 167 upitanih optina je odgovorilo na dopis ali najee sa odgovorom da
nemaju evidenciju o imovini u svom posedu.
28
Odluka o davanju u zakup i na korienje poslovnog prostora

(Sl. list grada Kraljeva, br. 23/2009)
III DAVANJE NA KORIENJE
lan 22
Skuptina grada Kraljeva moe na obrazloen predlog Gradskog vea doneti odluku
o davanju na korienje na odreeno vreme, bez obaveze plaanja naknade, poslovni prostor iz lana 1. ove odluke, dravnim organima i organizacijama, javnim preduzeima i ustanovama, humanitarnim organizacijama, mesnim zajednicama, kao i
udruenjima graana ukoliko obavljaju delatnost od drutvenog znaaja.
Meusobna prava i obaveze blie e se urediti ugovorom o davanju na korienje poslovnog prostora koji e u ime grada zakljuiti gradonaelnik grada Kraljeva.
Strune i administrativno-tehnike poslove koji su neophodni za zakljuenje ugovora o
davanju na korienje obavlja Odeljenje za urbanizam, graevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.
Odluka o davanju u zakup i na korienje poslovnog prostora

(Sl. list grada Novog Pazara, br. 18/2008)
III DAVANJE NA KORIENJE
lan 14
Skuptina grada moe na obrazloeni predlog Gradonaelnika grada doneti odluku
o davanju na korienje na odreeno vreme, bez obaveze plaanja naknade, poslovnog prostora iz lana 1. ove odluke, dravnim organima i organizacijama, javnim preduzeima i ustanovama, humanitarnim i drugim organizacijama kao i udruenjima
graana. Meusobna prava i obaveze blie e se odrediti ugovorom o davanju na korienje poslovnog prostora, koji e u ime grada zakljuiti Gradonaelnik grada.
Ugovor iz predhodnog stava ovog lana proizvodi dejstvo davanjem saglasnosti od
strane Direkcije za imovinu Republike Srbije.
29
Odluka o davanju u zakup poslovnog prostora i garaa na kojima je nosilac prava

korienja Grad Sombor
(Sl. list Grada Sombora, br. 5/2009 - i Sl. glasnik RS, br. 32/2010 - odluka US)
lan 2
Poslovnom zgradom u smislu ove Odluke smatra se zgrada namenjena za vrenje poslovne delatnosti ako se u celosti ili pretenim delom koristi u tu svrhu.
Stambeno-poslovnom zgradom smatra se zgrada u kojoj postoje stanovi i poslovne
prostorije, tj. zgrada koja slui za stanovanje i za vrenje poslovnih delatnosti.
Poslovnim prostorom bez obzira da li se nalazi u poslovnoj ili stambeno-poslovnoj
zgradi u smislu ove Odluke smatra se jedna ili vie prostorija namenjenih vrenju poslovnih delatnosti, odnosno skladitenja robe (magacin), koje po pravilu ine graevinsku celinu i imaju poseban ulaz.
Ateljei za rad umetnika i kancelarije za rad humanitarnih, politikih i drutvenih
organizacija i udruenja graana za iji rad grad ima interes, pod uslovom da taj
poslovni prostor ne koriste za obavljanje poslovne delatnosti, odnosno ostvarivanje dobiti, kao i deo podruma u zgradi Skuptine Grada, ne smatraju se poslovnim
prostorom u smislu ove Odluke.
Uslovi dodele i korienja prostora iz prethodnog stava, za svaki pojedinani predmet posebno utvruje Gradsko vee.
30
- Ustupljivanje praznih i neiskorienih javnih

prostora mladima bez naknade za formiranje
omladinskih klubova/omladinskih centara
Situacija se po pitanju formiranja omladinskih
klubova/omladinskih centara razlikuje u svakoj
lokalnoj sredini. Omladinski klub je deo mehanizama za realizaciju lokalne brige za mlade. Funkcija
omladinskih klubova je okupljanje mladih, sprovoenje razliitih oblika neformalnog obrazovanja,
povezivanje mladih sa institucijama, podravanje i
sprovoenje raznoraznih programa, i mesto u kojem se moe kvalitetno provoditi slobodno vreme,
to predstavlja jedan od 11 ciljeva Nacionalne strategije za mlade.22
U raznim gradovima i otinama irom Srbije,
mladi nemaju prostor za okupljanje i kvalitetno
provoenje slobodnog vremena. Ovaj nedostatak
se navodi u veini Strategija za mlade i lokalnim akcionim planovima za mlade. Jedan od moguih naina da se ovaj problem rei je da lokalna samouprava ustupi na korienje bez nadoknade naputene i
neiskoriene javne prostore mladima za otvaranje
omladinskog kluba ili omladinskog centra u svim
mestima gde ih nema, kao to je npr. uinila optina
Kikinda.23
- Korienje javnog prostora u okviru tzv.
OCD inkubatora
Korienje javnog prostora u okviru tzv. OCD
inkubatora, odnosi se na mogunost korienja selektovanog, adekvatnog i raspoloivog javnog prostora od strane organizacija civilnog drutva (u nastavku OCD) po stimulativnim uslovima i na osnovu
22 http://www.mos.gov.rs/sites/default/files/down/nacionalna_strategija_za_mlade0081_cyr.pdf
23 Videti studiju sluaja: Kikindski pajz na str. 40
javnog konkursa. Stimulativni uslovi se odnose na

simbolinu cenu zakupa prostora (na primer: 1 evro
u dinarskoj protivvrednosti po kvadratnom metru)
ili plaanje tekuih trokova odravanja. Nakon
odreenog vremenskog perioda (npr. od dve godine), OCD korisnik e prepustiti prostor narednoj
OCD koja je ispunila uslove predviene konkursom.
Jedan od uslova bi bio da OCD ostvaruje projekte
od ireg interesa za lokalnu zajednicu u predvienom periodu. Za sada je ova mogunost definisana
i usvojena u Strategiji razvoja civilnog sektora u
Kragujevcu (2015-2015.)24 ali kao mrtvo slovo na papiru poto jo uvek nije zaivelo u praksi.
- Prenamena vojnih objekata i njihovo
ustupljivanje organizacijama civilnog drutva.
Jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne
samouprave, Vojske Srbije i gradske kulturne institucije, dogodilo se krajem 2011. godine kada je Dom
vojske u Uicu ustupio Gradskom kulturnom centru
Uica prostor za obavljanje svojih delatnosti i programa.25 Takvih primera bi moralo biti vie i zato je
veoma znaajno pokretanje pitanja korienja vojnih objekata.
Ovo su samo neki od naina kako moete krenuti u osvajanje prostora. Lista nije konana i nain
na koji kreete u borbu zavisi od vae kreativnosti,
organizovanosti i elja. Moda smo dosadni ali:
organizacija je ovde kljuna! Znai: ponovo za sto,
iznosite svoje predloge, elje, ideje, diskutujte o njima i zajedno odluite o tome na koji nain kreete
u borbu za prostor.
24 http://www.kragujevac.rs/userfiles/files/2010/Strategija%20razvoja%20treceg%20sektora.pdf
25 http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dom-vojske-postao-kulturni-centar.lt.html
31
OJP preporuuje:
++ Vaa je odluka za koji ete se od naina opredeliti ali kao to ete imati prilike da vidite u
studijama sluaja, iskustvo je pokazalo da akcije u/na prostoru uvek je dobro kombinovati sa
irokom promotivnom kampanjom i stalnim dijalogom i pregovaranjem sa vlasnikom prostora. Zato emo se u narednih par koraka osvrnuti na akcije sreivanja i organizovanja razliitih
aktivnosti u prostorima koje ste mapirali.
Fotograf: Danijel ivinjski
Sreivanje prostora i
organizovanje aktivnosti
Bilo da ste se odluili na ad hoc ili trajnije akcije
ienja i sreivanja prostora, okupite ekipu, metle
u ruke i krenite u akciju!
to se tie programa koje u prostorima moete
organizovati, nema ogranienja vaoj kreativnosti.
Ovo su samo neki od predloga i aktivnosti koje su
najee zastupljene u inicijativama slinim vaoj:
- kulturni dogaaji, izlobe i razni tematski festivali (umetniki, muziki, filmski, i sl.)
- edukativne aktivnosti (radionice, seminari...)
- instalacije
- skejt parkovi i drugi sportski objekti
crtanje grafita
Naputeni javni prostori mogu biti adaptirani i
korieni dok su u fazi dobijanja potencijalnog investitora i dok ne dobiju dugoroniji plan komercijalizacije. Do tada, gradovi irom Srbije mogu imati
besplatne javne bioskope, galerije ili tribinski prostor koje e pokretati i voditi formalne i neformalne grupe. Objekti koji ne zahtevaju nikakve vee intervencije, mogu se odmah oiveti organizovanjem
raznih manifestacija.
OJP preporuuje:
++ Prostor sam po sebi ne sme biti cilj. Najbitnije je napraviti zanimljiv i sadrajan program
koji bi mogao dugorono da doprinese razvoju
drutva i vae lokalne zajednice. Na ovaj nain
ete privui panju vaih sugraana/ki, medija
i ire javnosti. Time to doprinosite bogatijoj
kulturnoj i drutvenoj ponudi vaeg grada/optine vaa inicijativa dobija na znaaju.
Organizovanjem aktivnosti pre samog kona-
32
nog osvajajanja prostora aljete poruku da je

dosta toga mogue i u naputenom prostoru, a
da e jo vie akcija i programa moi da se realizuje nakon to se prostor u potpunosti oivi.
Sprovedi akcije
oivljavanja javnih prostora
Na koji nain se prostori jo mogu transformisati i oiveti? Jedan od moguih je kroz razne inovativne mikrourbanistike intervencije.26 Tako se
naputeni i neatraktivni prostori mogu pretvariti
u kulturna arita kroz postepenu transformaciju. Ove specifine mikrourbanistike intervencije
imaju veliki znaaj u oivljavanju javnog prostora.
Njihove prednosti su mala cena i relativno brza izgradnja, ali i njihova atraktivnost. Ove intervencije
su male, jeftine i inovativne ideje da prostor zaivi.
Potrebno je samo volje, kreativnosti i entuzijazma.
Za potpuno oivljavanje prostora potrebno je da
njihova vrednost bude prepoznata u irim krugovima i da dobiju podrku od lokalnim vlasti. Iako ove
intervencije predstavljaju samo poetni korak u
tom procesu, njihov znaaj je ogroman.
VANO: Problematino je to su ove intervencije u/na naputenim prostorima u praksi esto orijentisane na ui krug korisnika i publike. Zbog svoje
nekomercijalne prirode i anonimnosti, one esto
ostaju nedostupne za iru javnost, to moe doprineti jo veoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i
daljoj zaputenosti prostora. Problem moe predstavljati i iroko raspostranjena predrasuda da se
u naputenim i zaputenim prostorima uglavnom
okupljaju problematine drutvene grupe. Sve su
ovo izazovi sa kojima ete se pre ili kasnije suoiti.
Otvoreno o javnim prostorima na str. 70
Zato su promocija, irenje prie i kreiranje raznovrsnih programa za razliite ciljne grupe vani za
otkljuavanje svakog naputenog prostora.
Zagovaranje za javni prostor

Nije dovoljno samo nai prostor i imati dobru
ideju na koji nain ga oiveti i dati mu novu svrhu.
Za sve akcije ovog tipa potrebno je i naoruati se
strpljenjem za pregovore sa lokalnom zajednicom
ili dravnim organima. U ovoj fazi veliki je plus imati podrku javnosti, koja e vau akciju prepoznati
kao korisnu.
Promocija:
Promotivna kampanja je kljuna za irenje vae
prie i inicijative. to vei broj ljudi upoznate sa
vaom idejom, to e podrka zajednice biti vea a
vaa inicijativa snanija i sve blia ostvarenju cilja.
Iako na prvi pogled deluje teko, promocija je kao
i ostale aktivnosti koje preduzimate, stvar organizacije:
1. Hajmo nazad za sto gde ete se dogovoriti oko
toga ko bi eleo da se bavi promocijom, pisanjem,
prianjem za medije i sl. Dok delite zaduenja, ve
ete dobiti i jasniju sliku o tome ta je od aktivnosti
najbolje za kampanju. Predlaemo vam da krenete
od:
2. Predstavljanje. S obzirom na to da ste u svojoj dosadanjoj kampanji verovatno smislili naziv
centra/ustanove, odnosno forme u kojoj elite da
koristite prostor za koji se borite, super je da na
papir stavite par reenica o tome kako se vaa grupa zove, ime se bavite, koja vam je ideja u vezi sa
odreenim prostorom i kakvi su vam planovi. Taj
33
kratak tekst neka vam bude ideja vodilja, neto to

e brzo moi da se prilagodi ako vam neki od medija
trai izjavu ili tekst.
3. Vizuelni identitet. Ako u vaoj ekipi ima ljudi
koji su talentovani za dizajn ili neto slino, bilo bi
odlino da u startu smislite neki jednostavan logo
koji e biti prepoznatljiv peat itave vae inicijative.
4. Drutveni mediji. Sada kada imate ime, vizuelni identitet, tekst i fotke prostora, vreme je da
oni postanu onlajn. Pokrenite blog, sajt ili Fejsbuk
stranicu inicijative. ta god od ovih formi smatrate
najefektivnijim, super je da to bude praeno i Tviter profilom. On vam kasnije moe dosta pomoi u
komunikaciji i vrenju pritiska na neke nacionalne
institucije na primer.
5. Saoptenja za medije. Bilo da najavljuju dogaaj, zauzimanje prostora ili samo iznose neije
zvanino miljenje, saoptenja moraju donositi
neku novinu i vest, inae ih mediji nee uzeti u obzir. Uvek je efektno da u saoptenjima koja budete
pisali citirate vane informacije do kojih ste doli
istraivanjem nekog lokalnog dokumenta. Podseanje na predizborna obeanja ili iznoenje statistika su takoe korisni u privlaenju panje. Svaka
informacija i neka vrsta provokacije postavljanjem
direktnih i na injenicama zasnovanih pitanja, ima
ansu da privue panju ire javnosti u vaem gradu/optini. U nastavku moete proitati primer
saoptenja koje smo slali medijima u Smederevu
povodom tribine o javnim prostorima u tom gradu.
Ovo saoptenje je zanimljivo jer su predstavnici lokalnih vlasti Smedereva posebno reagovali na prvu
reenicu saoptenja. To ih je dodatno motivisalo
da predstavnike tamonje inicijative za osnivanje
Omladinskog centra pozovu na sastanak.
34
35
6. Kontakti sa medijima. Google pretragom

ete pronai sve kontakte lokalnih, pokrajinskih
i nacionalnih medija za koje smatrate da je vano
obavestiti ih o inicijativi koju ste pokrenuli. Ovde
vas posebno ohrabrujemo da svoja saoptenja takoe aljete nacionalnim medijima pa i da ih zovete i skreete panju na svoje aktivnosti. Oni imaju
dopisnitva svuda po Srbiji i nikad se ne zna ko sve
na ovaj nain moe da se zainteresuje za vau priu.
Budite uporni.
neku saradnju. Uzmite u obzir njihovo miljenje i

preporuke, ali verujte u vau ideju i dokaite lokalnim vlastima koje su sve prednosti njihovog ukljuivanja i pruanja podrke.
Ovo su bili neki poetni koraci u vaoj promotivnoj kampanji. Sve su ovo koraci koji vau priu
mogu uiniti vidljivijom u javnosti to vam u startu
jaa poziciju prilikom pregovaranja sa vlasnicima
prostora. Nije isto kada se sastaju sa potpuno nepoznatom grupom ljudi i kada se sastaju sa predstavnicima odreene inicijative o kojoj se ve uveliko ulo u gradu.
U zavisnosti od vaeg plana koji imate za mapirani javni prostor i ta u njemu elite da radite, postoje razliiti predstavnici institucija i organizacija
koji vam mogu pomoi na putu ka osvajanju praznih prostora. Sledi kratak pregled prema oblastima27:
Koga i zato jurimo za prostor?
Veoma je bitno prepoznati ko je na naoj strani,

a ko opozicija. Tema javnih prostora moe izazvati
oprene reakcije kod ljudi usled razliitih interesa.
Bez obzira na to da li je opozicija umerena ili jaka,
treba joj pristupiti promiljeno i sa uvaavanjem.
Kultura: ustanove kulture (domovi omladine,

centri za kulturu, muzeji, pozorita, galerije, bioskopi, arhivi, biblioteke), javna preduzea, umetnici, KUD-ovi, mediji, bendovi....
Saznali ste ko je nadlean za mapirani prostor

i elite odmah da zaponete pregovore? Jedan od
moguih naina da to uinite je da im prestavite
vae planove za sadraj u prostoru koji elite da
osvojite. Bitno je da napravite detaljan plan i da
uspostavite kontakt i dobru saradnju sa predstavnicima lokalne vlasti u cilju daljeg zagovaranja i dobijanja prostora.
Obrazovanje: kole, ueniki parlamenti, studentska udruenja, fakulteti, udruenja graana,

Odsek/odeljenje/sekretarijat za obrazovanje lokalne uprave...
Jedan on prvih koraka u ovom procesu je da napravite analizu svih zainteresovanih aktera. To
mogu biti druge omladinske organizacije i inicijative, predstavnici gradske/optinske uprave, lokalne
institucije kulture i druge institucije, druga udruenja i savezi, fondacije i zadubine, kancelarije za
mlade, itd. Uzmite u obzir njihove potrebe i interese, pratite njihov rad i gledajte da to pre ostvarite
Zdravlje i bezbednost: zdravstvene ustanove

(domovi, bolnice, dispanzeri, zavodi...), centri za socijalni rad, MUP, pravobranilatvo, Pravna pomo,
psiholoko savetovalite, sud, direkcija za izgradnju, sportski centri i klubovi...
36
Aktivizam i volonterizam: udruenja graana,

neformalne grupe, podmladci politikih partija, lokalna uprava, javne ustanove i preduzea...
27 Prirunik OK ZONA MLADIH OMLADINSKI KLUB,

Grupa Hajde da..., Beograd, 2012, www.hajdeda.org.rs
Zapoljavanje: Nacionalna sluba za zapoljavanje,

zadruge, Odeljenje/sekretarijat za preduzetnitvo lokalne uprave, Agencija za razvoj, Privredna komora, preduzetniki inkubatori, omladinska preduzea, karijerni
centri...
VANO: U inicijalnoj fazi javni sektor je najvaniji jer uspostavlja osnovni, strateki institucionalni okvir delovanja. Samo organi uprave mogu
organizovati donoenje politike o reaktiviranju javnih prostora, obezbediti intersektorsku saradnju,
formirati razvojne fondove za ovu oblast, ponuditi
beneficije za poslovanje u ovoj oblasti i sl. Meutim, ne zaboravite na potencijal koji imaju privatni
i civilni sektor, kao i mediji. Njihova podrka je od
kljunog znaaja!
OJP preporuuje:
++ Nikako ne smete zaboraviti na neodlune ili
neutralne strane. Ponekad je najbolje fokusirati se na uveravanje onih koji su uticajni, a neutralni, da se prikljue i javno podre vau ideju.
++ Za uspeno zagovaranje neophodno je
prepoznati i prouiti sve pojedince i grupe koji
bi vam mogli pruiti podrku, kao i one koji bi
se mogli suprotstaviti. Svaka pojedinana
situacija ukljuuje razliite osobe i nadlenosti, ali uesnici se uglavnom mogu podeliti na
sledee osnovne grupe: funkcioneri, politiari, strunjaci, javnost, investitori i ostali.
++ Podrka nadlenih instanci je izuzetno
vana, ali odobravanje graana/ki u vidu
potpisivanje peticije ili pruanju moralne i
materijalne podrke, najjasniji su signali i
potvrda da radite znaajnu stvar. Afirmativno izjanjavanje naune i strune javnosti,
uglednih javnih linosti ali i medija, mogu biti

jo jedan pokazatelj opravdanosti vae ideje.
Kako jurimo sve pregovarake strane?

- Podnesite zvanian zahtev optini za dobijanje prostora na korienje: Ovo je procedura
koja uglavnom oduzima najvie energije i vremena
i esto ne donese eljeni rezultat. Sastavite zahtev
u kojem ete opisati vau organizaciju, udruenje
ili neformalnu grupu. Objasnite ko ste i kako biste
koristili prostor, dajui konkretne predloge za aktiviranje prostora. Kao to smo ve rekli, razliite
organizacione jedinice unutar gradskih i optinskih
uprava nadlene su za pitanje javnih prostora i njihovog potencijalnog ustupljivanja organizacijama
civilnog drutva (odeljenja za imovinske-pravne
poslove i optu upravu, sekretarijati, odseci, direkcije i dr.). Informiite se ko je nadlean u vaoj
lokalnoj samoupravi za korienje javnih prostora.
Moda odmah naiete na razumevanje ljudi iz vae
lokalne zajednice. Moda e zahtev predstavljati
samo prvi korak u vaoj borbi za neki prostor. Bitno
je da pokuate zvaninom procedurom da dobijete
prostor kako biste znali na koji nain da se pozicionirate za dalje.
- Zakaite sastanak sa lokalnim vlastima:
Ukoliko jurite neiskorien prostor u okviru kulturnog centra u vaem mestu, obratite se direktoru/
ki te ustanove ili lanu/nici gradskog ili optinskog
vea zaduen za kulturu. Ukoliko vas zanima neki
naputeni vojni objekat, morate prvo saznati da li je
u vlasnitvu optine ili drave i onda u skladu sa tim
videti sa kim dalje da pregovarate. Veoma je bitno
da se informiete ko je nadlean za prostor koji vas
interesuje kako biste znali koja je prava adresa za
sve vae dalje pregovarake aktivnosti. Formulii-
37
te predloge modela saradnje, kako bi se razgovori

sa nadlenim mogli nastaviti.
- Organizujte razne zagovarake aktivnosti:
Potpisivanje onlajn i oflajn peticije, debate, skupove na otvorenom prostoru, javne proteste, saoptenja za javnost, konferencije za medije, tribine,
broure, korienje drutvenih medija, i sl. Sve su
to aktivnosti koje vam mogu pomoi da pridobijete
iru podrku za vau ideju.
nje od vrata do vrata, traenje sredstava

od lokalnih firmi, crowdfunding28, itd.).
U samim pregovorima za dobijanje prostora,
bitno je da definiite predlog modela saradnje29,
vremenski period korienja prostora, meusobna
prava i obaveze povodom organizovanja programa,
itd. Nemojte se zadovoljiti usmenim obeanjima,
gledajte da sve bude regulisano pisanim ugovorom
o saradnji ili nekim drugim pravnim aktom.
- Umreavanje i formiranje ire koalicije: Gledajte da ujedinite sline akcije i ideje tako to ete
ukljuiti srodne inicijative i grupe. Moete zajedniki da organizujete uline akcije, oflajn i onlajn
peticije, razne promocije, i sl. a sve radi dobijanja
to vee podrke za vau ideju. Bilo bi dobro ukljuiti i razliite ustanove, predstavnike osnovnih i
srednjih kola, fakulteta, sve one koje imaju entuzijazam i volju da vam prue prodrku za aktiviranje
neiskorienih prostora u vaoj zajednici.
OJP preporuuje:
++ Dobro je stvarati koalicije sa drugim
mreama ili (ne)formalnim grupama, iriti
broj onih koji podravaju vau ideju, i graditi
saveze sa komercijalnim ili privatnim sektorom i formirati to iru podrku u javnosti.
++ Lokalne samouprave su uglavnom spremnije da ustupe prostor koji bi trebalo
renovirati ukoliko su potencijalni korisnici
prostora ve obezbedili neka finansijska
sredstva za sreivanje ili adaptaciju prostora. Iz ovih razloga bilo bi dobro da unapred
znate kako ete obezbediti sredstva za
sreivanje prostora (organizovanje kampa-
28 Vie informacija o crowdfunding u Malom reniku termina kampanje Otvoreno o javnim prostorima na str. 70
29 Primer modela saradnje pronai ete na str. 42 - 43
38
3. OTKLJUALI SMO PROSTOR...ta sad?

Tek kada prostor zauzmu ljudi, kada se u njemu
vri odreena funkcija i organizuju neke aktivnosti,
tada se moe rei da je prostor zaista oivljen.
Meutim i posle osvajanja prostora ima dosta posla
ako mislite da opstanete i ponudite vaoj lokalnoj
zajednici trajnije reenje u vidu nekog kulturnog
centra, omladinskog kluba, galerijskog prostora, i sl.
Napravi plan za
finansijsku odrivost
a) Za sreivanje prostora
Da bi zaputeni prostor bio obnovljen u tehnikom smislu, neophodno je zainteresovati potencijalnog investitora (npr. gradske vlasti) i pridobiti
potrebna finansijska sredstva. Neophodno je da
odreeni uticajni ljudi prepoznaju potencijal tog
prostora, da ga pretvore u svoje polje aktivnosti
i na taj nain pomognu da ga oive. Veoma je vano da se ovaj postupak sprovodi promiljeno i sa
oprezom. Bilo bi dobro da ulaganja budu postepena i u skladu sa stvarnim potrebama ljudi korisnika prostora, a nikako samo u skladu sa potrebama
investitora. Zato je potrebno da napravite dobar
plan za prikupljanje sredstava, da animirate mogue donatore koji prepoznaju vau ideju i prikupite
odgovorajua sredstva za sreivanje prostora.30
30 Moete npr. konkurisati za finansijsku podrku preko
programa Aktivne zajednice koji sprovodi Balkanski fond
b) Za odravanje prostora i sprovoenje programskih aktivnosti

U veini sluajeva prilikom ustupanja javnih prostora, organizacije i udruenja su same u obavezi
da plaaju trokove odravanja prostora. Da biste
namirili trokove kirije, struje i vode, i drugih trokova, morate imati dobar plan o finansijskoj odrivosti. Veoma je bitno da ne zavisite od samo jednog
izvora finansiranja ve da uspostavite kombinovan
izvor prihoda (od ulaznica, EU i drugih inostranih
fondova, optinskih konkursa, pojedinanih donacija, donacija privatnih firmi itd.).31 Predstavite
vae ciljeve i planove svim zainteresovanim stranama koji su u mogunosti da vam pomognu. Jedna
mogunost je i da stupite u partnerstvo sa jednom
ili vie organizacija ili udruenja kako biste lake
za lokalne inicijative (BCIF) - http://www.bcif.org/Aktivne_
zajednice.htm.
31 Sve informacije o sredstvima za realizaciju najrazliitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog drutva, optinama, malim i
srednjim preduzeima, preduzetnicima i pojedincima moete pronau u Vodiu kroz potencijalne domae i inostrane
izvore finansiranja. Vodi pripremaju svake godine Graanske inicijative, zajedno sa Timom za socijalno ukljuivanje i
smanjenje siromatva, Kancelarijom za evropske integracije
Vlade Republike Srbije i TASCO Kancelarijom. Poslednje deveto izdanje moete pronai na:
http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/publications.html
39
odravali prostor i izlazili na kraj sa mesenim trokovima.
Ukljuivanje
volontera i ire zajednice
Vreme, trud i kreativnost ljudi koji su okupljeni
oko neke ideje, jedan su od najznaajnih resursa
koje moete da imate. Ukljuivanje razliitih ljudi
u zajednici vam nudi kreativnija, potpunija i trajnija reenja. Bitno je da znate da pozitivne promene
u mnogim sluajevima ne zavise toliko od koliine
obezbeenog novca, koliko od entuzijazma, znanja
i motivacije ukljuenih ljudi. Mnogi problemi sa kojima se susreemo mogu biti reeni i sa manje sredstava nego to se pretpostavlja ukoliko imamo motivisane volontere i ljude okupljene oko neke ideje.
OJP preporuuje:
++ Bitno je i da gradite partnerstva i saradnju koja podrazumevaju integrisano
uee svih sektora drutvenog ivota:
- javni sektor (organi uprave, javne institucije i
preduzea, drava, grad, region...)
- privatni sektor (privatne institucije, preduzea, strukovna udruenja, komore, banke, privatna lica)
- civilni sektor (udruenja, fondacije, zadubine,
mediji i sl.).
40
Spoljanost budueg omladinskog kluba pajz u Kikindi
41
STUDIJE SLUAJA
Kikindski pajz
Autorka teksta:
Vanja Sokolov
neformalna grupa pajz
Mladima u Kikindi treba prostor. Kako bi mogli
kvalitetno da provode vreme i imaju mesto za sebe
i svoje vrnjake i vrnjakinje, grupa srednjokolaca
je pokrenula inicijativu za osnivanje Omladinskog
centra pajz.
Nije bilo lako. Dve godine pregovaranja, raznih
aktivnosti, promocije, sastanaka, odranih koncerata i ulinih okupljanja bilo je potrebno da bi uprava grada Kikinde poetkom 2012. dodelila prostor
za Omladinski klub na besplatno korienje u narednih 20 godina.
U poetku smo samo imali dobru volju i ideju za
ime. A za to ta bi trebalo da se nalazi u pajzu pitali smo sve one koji e ga koristiti. Ispostavilo se
da mladima u Kikindi treba muzika soba, italaki klub, prostor za kreativne aktivnosti kao to su
slikanje, snimanje, organizovanje izlobi, radionica,
volonterskih akcija i slino.
Inicijativu smo zapoeli sakupljanjem sredstava
u okviru projekta Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) Uspeni fundraising. Dobili smo
42
zadatak da sakupimo 300.000 dinara za potrebe

pajza, a ako u tome uspemo, BCIF e tu sumu udvostruiti. Tako je poelo pravljenje kapa, alova,
razglednica i razliitih ukrasa i nakita koje smo po
simbolinim cenama prodavali na gradskom trgu u
Kikindi. To nam ipak nije obezbedilo dovoljno novca pa smo organizovali koncert lokalnih bendova
i novac od prodaje ulaznica odvojili za opremanje
Omladinskog centra. Mnogo ljudi je dolo, atmosfera je bila odlina a nakon toga, sve je vie ljudi poelo da podrava ideju pajza kao mesta za mlade
u Kikindi.
Emitovanje omladinskih amaterskih filmova,
razni performansi na ulicama grada, prodaja razliitih predmeta postepeno su davali rezultate. Sve
vie ljudi nam se prikljuivalo i lokalna samouprava je poela da se interesuje za nau inicijativu.
Predstavnici/e inicijative za pajz su se uz pomo
Kancelarije za mlade mnogo puta sastali sa predstavnicima lokalne samouprave. Sve je ilo veoma
sporo i zato smo se trudili da vlastima, medijima i
javnosti u svakoj moguoj prilici skrenemo panju
na sebe. Nekad smo bili i dosadni u svojim zahtevima ali je urodilo plodom!
Prostor za Omladinski klub pajz dodeljen je na
besplatno korienje u narednih 20 godina. pajz
se nalazi u Omladinskom naselju, desetak minuta
hoda od samog centra Kikinde. U Omladinskom
naselju se nalaze kamp kuice u kojima uglavnom
odsedaju mladi sportisti, takoe se nalazi i bina te

je Omladinsko naselje idealno mesto za razne manifestacije i druenja, ali i za kvalitetno provoenje
slobodnog vremena.
Na prostoru pajza ima jo dosta da se radi s
obzirom da je taj prostor nekada predstavljao muko i ensko kupatilo. Trenutno su unutranji zidovi
podeeni prema potrebama Omladinskog centra
ali to su samo grubi radovi. Jo uvek treba da se
uvede struja i voda, celokupan prostor bi trebalo da
se okrei, da se menjaju prozori i vrata i jo mnoge
druge stvari. Prema planu arhitekte, potrebno nam
je 4,5 miliona dinara da se prostor u potpunosti sredi i opremi za otvaranje i korienje. To je mnogo.
Svesni smo toga ali ne odustajemo! Nastavljamo
sa aktivnostima, sakupljanjem sredstava i irenjem
mree ljudi i podrke za pajz.
Kikindski pajz preporuuje:
Stvarajte kontakte, irite mreu aktivnih mladih! Nikada ne znate ko vam moe pomoi i u kom
trenutku, to je lekcija koju svi vremenom nauimo.
Uspostavite dobru saradnju sa predstavnicima
lokalne samouprave! Predstavite koje su prednosti
da optina bude ukljuena i da ustupi prostor ba
vama i za vau ideju!
43
44
45
46
47
-KIKINDSKI
PAJZ
Inicijativa za osnivanje
Kriteriona u Beogradu
Autor teksta:
Radojica Buni
KulturPark
KulturPark je udruenje koje je osnovano 2011.
godine sa ciljem da razvija posebne projekte u
kulturi i afirmie koncept ljudskih prava, posebno
meu mladima. Do sada je zapoeto sprovoenje sledeih projekata: Festival holandskog filma
Highlights from the Lowlands Dutch Cinema
Touring Serbia, Muzej nasilja koji je zapoet u septembru 2012. godine i Kriterion - projekat omladinskog preduzetnitva u kulturi.
KRITERION je jedinstven umetniki i preduzetniki koncept razvijen na kraju Drugog svetskog
rata od strane studenata u Amsterdamu, koji su
svoju borbu za nezavisnost spojili sa idejom nezavisnog filma i kulturne scene u posleratnom
Amsterdamu. Ovaj koncept kombinuje kulturu sa
zapoljavanjem mladih i studentskim preduzetnitvom. Nastao pre vie od 60 godina, amsterdamski
Kriterion se razvio u instituciju koja postavlja i razvija filmske i kulturoloke standarde na drutvenoj sceni Holandije. Do sada, pored amsterdamskog nedavno je isti projekat pokrenut i u Sarajevu.
Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu
pokrenuta je u jesen 2011. godine, kroz komunikaciju
sa holandskim partnerima u okviru Festivala holandskog filma. Poto je ovakav koncept projekta veoma specifian, KulturPark je definisao neophodne
korake u cilju ostvarenja ideje. Iako smo udruenje,
mi ne posedujemo niti koristimo sopstvene prostorije, pa su se aktivisti i aktivstkinje KulturParka sastajali u privatnim stanovima ili gradskim kafeima.
50
Na tim sastancima smo doneli prve vane odluke i

definisali aktivnosti koje su neophodne kako bismo
od ideje pokuali da napravimo uspenu priu o
omladinskom preduzetnitvu u kulturi.
Da bi Kriterion zaiveo i postao uspena pria,
bilo je potrebno da se sprovedu istraivanja o kulturnim ponudama, ali i potrebama mladih u Beogradu, kao i da se pristupi izradi biznis plana. Biznis
plan je veoma vaan za inicijative kao to je naa,
jer bez kvalitetne poslovne orijentacije nije mogue obezbediti kvalitetne programe, dugoronost,
kao i samoodrivost. Istovremeno, zapoeli smo
traenje mesta u gradu gde e se Kriterion nalaziti i
biti dostupan svima.
Nalaenje prostora, tj. zgrade za Kriterion je
proces kroz koji prolaze mnoge sline ili razliite
inicijative, ne samo u Beogradu, ve u raznim, veim ili manjim sredinama. Vano je napomenuti da
za zapoinjanje procesa pronalaenja adekvatnog
prostora, bilo koja inicijativa mora imati jasan plan i
ciljeve. Sa preciznim planom i ciljevima lake je tragati za onim to vam je potrebno, ali i pregovarati
sa potencijalnim nadlenim institucijama u svrhu
dobijanja prostora.
Zato smo mapirali neke od prostora koji mogu
biti odgovarajui za stvaranje Kriteriona i poslali
dopise nadlenim slubama za poslovne prostore
na nivou pojedinih gradskih optina Savski venac
i Stari grad. Komunikacija sa predstavnicima lokalnih vlasti Savskog venca dala je odline rezultate,
jer su nam oni dali konkretne ponude za pojedine
prostore koji postoje na teritoriji ove beogradske
optine. U svakodnevnom radu razvoju Kriteriona
pomau i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu, Fakultet za dramsku umetnost, Projekat Beograd 2020 kao i veliki broj pojedinaca/ki i partnera.
Kako je potencijalni prostor za budui Kriterion i

neki od devastiranih beogradskih bioskopa, ostvarili smo komunikaciju sa Specijalnim sudom za organizovani kriminal. S obzirom na to da je veina
beogradskih bioskopa privatizovana pod nerazjanjenim i nelegalnim uslovima, veliki deo imovine je
i dalje pod sporom. Zato se nadamo da e nam u
pronalaenju mehanizama za dobijanje dozvole da
jedan od naputenih bioskopa renoviramo pomoi
i komunikacija sa Specijalnim sudom.
U ovom trenutku zajedno sa partnerskom organizacijom Young Urban Achievers iz Amsterdama radimo na definisanju biznis plana i marketing
strategije Kriteriona, paralelno razvijajui mreu
potencijalnih donatora i partnera u nevladinom i
biznis sektoru. Takoe, nastavljamo intenzivne aktivnosti na nalaenju odgovarajue lokacije u kojoj
e ideja Kriteriona postaviti koncept omladinskog
preduzetnitva u kulturi, takoe i u praksi.
51
52
53
Naputeni javni prostori predstavljaju nacionalni r

vrednosti. S obzirom na to da mnogi propadaju, da l
ilnog drutva mogle da ih ouvaju ako bi im se ustu
IN
ZA
KR
BE
resurs od izuzetne
li bi organizacije civupili na korienje?
NICIJATIVA
A OSNIVANJE
RITERIONA U
EOGRADU
STVARANJE MESTA:
Autorke teksta:
Ivana Vuli i Jelena Jurea
Inicijativa za Drutveni centar
Postoje dva naina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva:
prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne
primeuje. Drugi je rizian i zahteva neprekidnu panju
i uenje: usred pakla traiti i prepoznavati ono to nije
pakao, i initi da traje, dati mu prostor.
I. Calvino
Inicijativa za Drutveni centar nije nastala kao
organizacija, institucija, niti kao planirani i organizovani drutveni pokret, ve kao graanska inicijativa ljudi koji dugo ive u Novom Sadu, a nemaju
adekvatno mesto za susrete i razmenu, odnosnoza
rad, druenje i uenje od drugih, o drugima i sa drugima (Voli et al, 2012). Istovremeno, ona je bila
posledica viegodinjih napora drugih inicijativa
u Novom Sadu za okupljanjem organizacija treeg
sektora. Svest o tome da prostor budueg Drutvenog centra mora biti prostor snane simbolike
prie, povezane sa drutveno-politikim i kulturnim kontekstom drutva prerasla je u odluku da se
prostor kasarne Dr. Aribald Rajs u Novom Sadu
pretvori u javni. Za datum ulaska simbolino je izabran Dan vojske, praznik nekadanje Jugoslovenske narodne armije. Kasarna je ekala na prodaju
nekoliko godina, a gradske i pokrajinske strukture
nisu pokazivale nikakvu elju da ovaj objekat uine funkcionalnim. U eri neoliberalnog kapitalizma
koji profit i trite postavlja iznad svega, pravo na
grad se pokuava ustanoviti kao jedno od osnovnih
ljudskih prava. Pomenuti vojni objekat u trenutku
planiranja njegovog otvaranja ka graanima i iroj
javnosti bio je ukljuen u Master plan o nepokret-
56
nostima Vojske Srbije koje nisu neophodne za njeno funkcionisanje.

Tokom tromesenih priprema lanovi Inicijative
slali su molbe relevantnim licima, razgovarali sa
predstavnicima Vojske, sastajali se sa novinarima,
slali obavetenja medijima, svoje aktivnosti transparentno najavljivali na web sajtu, drali radne
sastanke otvorene za javnost na kojima je svako
bio slobodan da se prikljui. Skretali su panju
na razlike izmeu skvotiranja iz nude na koje se
najee odluuju stambeno ugroena lica i skvotiranja kao politikog ina. Indiferentan odnos,
nedostatak sluha i volje za dijalogom ukazao je na
iskrivljen stav nadlenih ustanova, koji podrava
mogunost da odreeni objekat stoji prazan i propada, nasuprot mogunosti da se odrava i bude
u funkciji graana i graanki dok se ne rei njegov
pravno-imovinski status.
Na dan zimskog solsticija, 22. decembra, tano u podne, smrzavajui se po eskimski hladnom
danu, napokon su prekoraili granicu, otvorili kapiju
naputene kasarne, i uli u prostor za koji e im se
kasnije hiljadu puta rei da nije njihov32
Ulazak u kasarnu je predstavljao simbolian
in, netipian oblik drutvenog angamana iji je
osnovni cilj bilo ukazivanje na znaaj uvanja javnog prostora od privatizacije, kojom se prostor
otuuje i postaje nepristupaan graanima. Iz tog
razloga netipinost ukazivanja na posledice privatizacije javnog prostora posedovala je legitimitet i
opravdanost i predstavljala je mogui validan oblik
graanske reakcije na postojee stanje.
Stalkerovski prizor apokaliptino praznog i zaputenog prostora ubrzo je smenio prizor kolektiv32 Sebi M. (2012), Inicijativa za Drutveni centar : Vogliamo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad, uprkos svemu?, Nova
Misao, br 15. str 71
nog rada, koji na momente podsea na hepening.

Metle, krpe, lie... Mnogi, prvi put sa ove strane
ograde, zaueni su razmerama prostora ali i razmerama njegove zaputenosti.33
U tri nedelje postojanja Drutvenog centra
u prostoru Kasarne odrano je: 18 edukativnih,
kreativnih i humanitarnih radionica, 12 muzikih
programa, 9 tribina i okruglih stolova, 6 filmskih i
video programa, 3 izlobe, 5 knjievnih programa,
5 performansa i 17 sportsko-rekreativnih sadraja.
Organizovano je vie humanitarnih akcija koje su
rezultirale sakupljanjem i deljenjem novogodinjih
paketia deci iz Svratita. Svakodnevno su organizovane radne akcije ienja i sreivanja objekata,
kao i zajedniki obroci, otvoreni i besplatni za sve.
Svi programi odrani u naputenoj kasarni Dr Aribald Rajs bili su besplatni i otvoreni za javnost.
U petak, 13. januara 2012, brutalnom akcijom
sprovedenom od strane vojske i policije, bez ikakvog pismenog obrazloenja, drava je izbacila aktiviste iz prostora kasarne, zakljuala kapiju i onemoguila pristup u prazan i naputen prostor. Ova
represivna mera nedvosmisleno je podsetila na nemila deavanja iz ne tako daleke prolosti i praksu
da drava primenjuje silu protiv svojih graana. Pripadnicima Drutvenog centra nije objanjeno ko je
nalogodavac izbacivanja, niti im je predoen pravni
dokument na osnovu kojeg je zatraeno da napuste
objekat. Kada su to pitanje postavili vojnoj policiji,
ona ih je uputila na Komandu korpusa gde 14. januara odgovorna lica nisu umela da im odgovore. Aktivistima i aktivistkinjama se do danas nije obratio
niko iz nadlenih institucije, te i dalje nije razjanjeno odakle potie odluka o izbacivanju.
Izbacivanje aktivista iz prostora bive kasarne
Dr Aribald Rajs, bez pruanja ikakve moguno33 Ibid
sti za dijalog, jeste primer loe prakse reavanja

ve otvorenih pitanja o naputenim objektima u
dravnom vlasnitvu, ne samo u Novom Sadu nego
i u celoj zemlji. Nametaj i stvari (knjige, umetniki
predmeti, alat) koje su graani i graanke donirali
Drutvenom centru tokom tri nedelje aktivnosti
u kasarni, prebaene su u naputenu prostoriju u
bivoj industrijskoj etvrti Novog Sada na Limanu,
koja se naziva Kineska etvrt. Prostorije u koje su
prebaeni nametaj i stvari su u vlasnitvu JP Poslovni prostor, te je logian sled dogaaja bio da
se stvari koje su donirali graani prebace u prostor
koji je naputen, a u vlasnitvu je Grada. Gradska
uprava je ovaj gest protumaila kao poziv na saradnju, to i jeste bio njegov krajnji cilj i poeli su pregovori zajedno sa JP Zavod za izgradnju grada o
pronalaenju i funkcionalnom i tehnolokom opremanju prostorija namenjenih Drutvenom centru.
Meutim, sa promenom vlasti odnosno partijske
strukture u Gradskoj upravi u septembru 2012. godine, zaustavljeni su dalji pregovori sa Gradskom
upravom Novog Sada,
Aktivisti Drutvenog centra su i posle izbacivanja iz kasarne nastavili da deluju i rade, uestvujui
u aktivizmu i konstruktivnom kritikovanju aktivnosti vezanih za urbanu sredinu. Pojedine organizacije su u svoje delovanje ukljuili i propitivanje situacije javnih i naputenih prostora, kao i ugroenih
prostora koje je potrebno revitalizovati. Prostor u
Kineskoj etvrti u koji su prebaene stvari koristi
se po potrebi, mada ne predstavlja mesto okupljanja prvobitne grupe aktivista Drutvenog centra.
Ovaj prostor je postao mesto delovanja nove grupe
ljudi, od kojih su pojedini bili ukljueni u Inicijativu
za drutveni centar. Dalje aktiviranje prostora u
Kineskoj etvrti preuzela je asocijacija Anuhs, sainjena od neformalnih grupa i pojedinaca koji se
bave kreativnim, socijalno-humanitarnim i ekolokim temama. Jedan od ciljeva njihovog delovanja je
57
animiranje stanovnitva Novog Sada da osposobe i

oive naputene nekoriene prostore na podruju
Kineske etvrti, a sve u cilju stvaranja autonomne
kulturne zone.
STVARANJE MESTA II deo Ljudi stvaraju nova
mesta
Pored grupa i pojedinaca okupljenih u Kineskoj
etvrti, koji deluju autonomno i nezavisno od Drutvenog centra, pojavile su se i potpuno nove grupe
ljudi, nastale na osnovu slinih interesovanja i meusobnog povezivanja. Ove grupe ljudi deluju takoe nezavisno od Drutveneog centra, to ukazuje
na to da je Drutveni centar od prostora kasarne,
gde su svi bili objedinjeni PROSTOROM, prerastao u apstraktan pojam IDEJU, gde se osnovni
postulati ujedinjenja i zajednitva realizuju preko
prirodno stvorenih veza i interesovanja. Ovde se
vidi i sutinska snaga Inicijative za Drutveni centar, koja je teila okupljanju, razumevanju, uenju i
saradnji. Na poetku je prostor kasane bio generator okupljanja, a posle su se veze razvijale same,
upoznavanjem i prepoznavanjem ljudi sa slinim
tenjama. Univerzalne karakteristike ovih grupacija su sledee:
- ljudi koji ih ine su se upoznali i povezali preko
- Inicijative za drutveni centar,
- imaju fleksibilnu strukturu,
- meusobno sarauju,
- pokretai su novih inicijativa i preduzetnikih
inovacija.
Grupe koje trenutno postoje i deluju, a nastale
su u periodu nakon izbacivanja iz kasarne Dr. Aribald Rajs su sledee:
Re:Spejs je proizvod umetnikog i kreativnog
povezivanja ljudi koji su se upoznali zahvaljujui
58
Drutvenom centru. To je prostor unutar kojeg se

razvija studio za audio i vizuelnu produkciju, kao i
laboratorija za eksperimente na polju umetnosti, a
u planu je i pokretanje nezavisnog internet radija.
Re:Spejs je zasnovan na verovanju da kreativno
produktivno okruenje osnauje zajedniku kreativnu ekspresiju, a ivot ini zanimljivijim, produktivnijim i zabavnijim.
Mobilna kuhinja je pokretna kuhinja koja moe
da se prilagoava razliitim situacijama i dogaajima od seminara i kampova, preko ulinih i angaovanih akcija, pa sve do protesta koji su u skladu
sa ciljevima mobilne kuhinje, a to je stvaranje boljeg mesta za ivot. Mobilna kuhinja nastoji da reciklira hranu, podri lokalne proizvoae, te da kuva
sezonski. Ugleda se na mobilne kuhinje koje su na
alternativnoj zapadnoj sceni razvijene do te mere
da mogu podrati akcije gde se kuva i za nekoliko
hiljada ljudi.
Vojvodina Coworking projekat je zamiljen kao
zajedniki radni i kreativni prostor (hub) razliitih
nezavisnih profesionalaca usmerenih ka preduzetnitvu utemeljenom na umreavanju i obavljanju
samostalne delatnosti. Coworking olakava profesionalnu samodrivost, pokretanje vlastitog posla
ili unapreenje postojeeg poslovanja. Coworking
prostor je ekonomian i u skladu sa stvarnim potrebama ljudi koji ga koriste. Specifian je i po tome
to ljudi koji ga koriste imaju benefit jedni od drugih i na taj nain postaju saradnici i potencijalni kreatori novih ideja i projekata.
MESTA je organizacija koja se kroz teoriju i
umetniko delovanje bavi mestom kao memorijskom podlogom za kreiranje individualnog ili kolektivnog identiteta, zatim mestom kao prostorom u
koji se upisuju ivljena iskustva, mestom kao medi-
jem za kreiranje strategija seanja i zaboravljanja, i

mestom kao mentalnim poljem i poljem ideja.
Umesto zakljuka
Ako prostor shvatimo kao dokument u koji generacije godinama i decenijama upisuju tragove
stvarajui identitet mesta, onda se pokuaji ranijih generacija da ostave svoje identitetske otiske
uruavaju graenjem novih, najee bezlinih i
tronih prostora stvaranih bez svesti o stvarnim
potrebama stanovnitva. Nastajanje Drutvenog
centra treba shvatiti kao fluidan proces, ivi organizam, kao ideju, ali kao i delo. Na stvaranje Inicijative za Drutveni centar uticali su brojni inioci i
brojne inicijative koje su postojale u Novom Sadu
godinama ranije. Mesto susreta koje je nedostajalo
Novom Sadu, dogodilo se u jednom kratkom i vrlo
intenzivnom periodu, te se ideja koja je evolvirala
u Delo nastavila razvijati prirodno. U tom smislu i
budunost Drutvenog centra nije mogue predvideti. Pojedinci koji su se prirodno prepoznali u odnosu na svoja interesovanja i kreativne discipline
nastavljaju da kroz zajedniko delovanje doprinose
jaanju ideje o vanosti prava na grad.
KORIENA LITERATURA:
Harvey, D. (2003) The Right to the City, International Journal of Urban and Regional Research,
Volume 27.
Voli, I., Vujkov, N., Bokovi, J. (2012) Drutveni
centar u Novom Sadu utopija, realnost, utopija. Architectural Approach, No.2.
Sebi, M. (2012) Inicijativa za Drutveni centar:
Vogliamo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad,
uprkos svemu? Nova Misao, br 15.
Drutveni centar potreba, akcija, realizacija
(2012) http://pescanik.net/2012/01/drustvenicentar-%E2%80%93-potreba-akcija-realizacija/
Inicijativa za Drutveni centar, Umesto razgovora policija, saoptenje za javnost
(2012), http://www.drustvenicentar.org/index.
php?option=com_content&view=article&id=15
8%3Aumesto-razgovorapolicija&catid=2%3A
press-kit&Itemid=7&lang=sr
22. decembra 2012. godine navrie se godinu

dana od pokuaja stvaranja Drutvenog centra u
kasarni Dr. Aribald Rajs. Prostor Kasarne i dalje
nije u funkciji, a javnost nije upoznata sa njegovom
buduom namenom. Objekat unutar kompleksa
kasarne koji je korien kao prostor Drutvenog
centra, danas je skriven od pogleda javnosti. Naime, gotovo godinu dana posle izbacivanja aktivista
iz prostora Drutvenog centra, Vojska je graanima uskratila pravo ne samo na korienje ovog
prostora, ve i pogled na njega, stavljajui preko
postojee kapije teke metalne panele. Postavlja
se pitanje uloge ovog performativnog ina i poruke
koja je time poslata javnosti.
59
Planeta Inovativaca
u osvajanju javnih
prostora Smedereva
Autor teksta:
Marko Petkovi
neformalna grupa Planeta inovativaca
Planeta Inovativaca je neformalna grupa mladih
koju ine srednjokolci, studenti i drugi mladi koji
ele da daju svoj doprinos gradu u kome se nalaze.
Okupili smo se poetkom 2010. godine sa namerom
da pokrenemo mlade u Smederevu da preuzmu
inicijativu, bave drutveno-korisnim radom i urade
neto za sebe.
Apatija, bolesti zavisnosti, loe provoenje
slobodnog vremena, neinformisanost, nezainteresovanost, nezaposlenost, nekultura... sve su to bolesti oko 17 000 mladih koji ive u Smederevu. Zajedno sa Kancelarijom za mlade radili smo na tome
da to vie svojih vrnjaka i vrnjakinja motiviemo
da nam se pridrue u raznim akcijama.
Kroz druenje i stalni kontakt, shvatili smo da
bi otvaranje Omladinskog centra u kom bi se mladi okupljali razdrmalo i probudilo ovaj grad. Kako
bi pokrenuli itavu priu, organizovali smo potpisivanje peticije za osnivanje Omladinskog centra.
Zahvaljujui sredstvima koja smo dobili od Balkanskog fonda za lokalne inicijative, dobili smo ansu i
podrku da budemo jo istrajniji u ostvarenju svoje
ideje.
Sakupljanje potpisa za podrku osnivanju Omladinskog centra organizovali smo na glavnom gradskom trgu u vie navrata. Peticija je takoe bila i na
internetu to nam je veoma pomoglo u zadobijanju
60
to ire podrke. U roku od est meseci, u intervalu

od aprila do septembra, onlajn peticiju na internetu
je podralo oko 600 ljudi, a samu peticiju na tandovima potpisalo je oko 900 ljudi. Tim potpisima
dobili smo snanu podrku za inicijativu za osnivanje Omladinskog centra u Smederevu. Volonteri i
volonterke, glumake grupe, plesne grupe... svi su
se sakupljali oko naeg tanda. Igrom, plesom ili
glumom privlaili su prolaznike, delili im promotivne materijale irei pozitivnu energiju i nau ideju o
Omladinskom centru.
aki parlamenti iz est srednjih kola Smedereva prikljuili su se inicijativi koju je od samog
poetka podravala i Kancelarija za mlade naeg
grada. U seriji sastanaka i irenja prie, sastali smo
se i sa predstavnicima lokalne samouprave. Predstavili smo im inicijativu koju su oni podrali i sloili
se sa naim predlogom.
Bivi Dom JNA propada naputen i niemu ne
slui. Mladi Smedereva ele da organizuju programe, izlobe, svirke i edukacije za svoje vrnjake i
vrnjakinje, ali se problem nedostatka prostora
gotovo uvek pojavljuje. Zato im ne pomoi da se
problem prostora rei i da se ve jednom stane na
put odlaenju mladih iz Smedereva koji trae bolje uslove za ivot? Starije generacije pamte da su
se ba na ovoj lokaciji nekada esto organizovale
igranke i ostala zanimljiva deavanja namenjena
mladima i svima koji se tako oseaju. Uz alu, smeh
i matanje, slobodno vreme se korisnije i kvalitetnije provodilo, a raale su se i nove inicijative i pokretale mnoge pozitivne ideje.
Upravo zato pokuavamo da u svim pregovorima, lokalnim vlastima objasnimo da takav prostor
ponovo moe da oivi i ponovo postane kultno mesto za sve mlade. Naputeni objekat blizu parka
kod osnovne kole Dimitrije Davidovi i prostor
Enigma takoe nude mogunosti za razvoj i podrku mladima u Smederevu. Ovo su samo neki od
prostora koje smo mapirali.
Gradska vlast je sasluala nae ideje o Omladinskom klubu, ali do danas nije pokazala veu zainteresovanost da nam pomogne u relizaciji iako je
usvojen Lokalni akcioni plan za mlade Smedereva
20102014. godine u kojem pie da nedostaje Klub
za mlade tj. usluge koje bi on pruao omladinskim
grupama i pojednicima. U akcionom planu takoe stoji da nedostaju prostori koji su prilagoeni,
raspodeljeni i besplatni za udruenja i amaterske
grupe mladih.
Imamo podrku graana i graanki Smedereva,

motivisani smo i neemo odustati od nae ideje da
Smederevo dobije Omladinski klub. Nastavljamo
pregovore sa lokalnim vlastima...Otkljuavamo javne prostore!
61
-PLANETA
INOVATIVACA
U OSVAJANJU
JAVNIH
PROSTORA
SMEDEREVO
UNDERGRAD i javni
prostori Uica
Autor teksta:
Danilo Stoji
neformalna grupa UNDERGRAD
Undergrad je nezavisna umetnika produkcija i
grupa koja postoji i deluje od 2000. godine uglavnom u Uicu i okolini. Pored organizacije razliitih
kulturnih dogaaja, bavimo se izdavakom, nezavisnom video i filmskom produkcijom, street art-om
i drugim kreativnim aktivnostima. Na ovaj nain
Undergrad nastoji da ostavi trag i na svoj nain
uestvuje u kreiranju nezavisne umetnike scene
Uica i okoline ve vie od deset godina.
Za sve ovo vreme, nemamo sopstvene prostorije ni kancelariju ve delujemo iz privatnih domova,
prostorija partnerskih organizacija i slino. Kroz
svoje akcije mnogo puta smo apelovali na znaaj
korienja naputenih javnih prostora. Bez obzira
da li se to radilo o site-specific umetnikim akcijama ili akcijama zauzimanja naputenih javnih
prostora, uglavnom u zatvorenoj sredini kakvo je
Uice, ovakva pria nije imala previe efekta. Evo
hronologije naih aktivnosti ovog tipa:
2005. godine u proizvodnoj hali naputene
tekstilne fabrike Frotex, Undergrad je organizovao
modnu reviju mlade autorke Ranke Deli i promociju muzike kompilacije 031: Ispad iz rupe.
Od 20052008. godine Undergrad sarauje sa
E-761: Programom za umetnost i kulturu i deli njihovu kancelariju u Narodnom pozoritu Uice; odatle
se realizuje veliki broj razliitih site-specific akcija,
od kojih su verovatno najzanimljivije internacionalne pozorine produkcije na raznim mestima po
64
gradu (na prometnim ulicama, parkingu, prostoru

stare hidrocentrale, u muzejskim trezorima, u naputenom eleznikom tunelu). U ovom periodu je
realizovana i ulina galerija Art pijaca koja i dalje
postoji kao otvoreni izlobeni prostor. Tada smo
uestvovali i u studiji Umetnost u javnom prostoru,
koja se realizovala u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.
2008. godine akcija zauzimanja naputene
streljane u centru grada. Prostor bive streljane i
kuglane bio je naputen skoro 15 godina i imao odline uslove da postane novo alternativno kulturno
arite. Zato je grupa mladih kreativaca odluila
da ga zauzme i uredi osllikavanjem praznih zidova
grafitima i razliitim crteima i stvarajui neto
od osnovne infrastrukture. Inicijativi za sreivanje ovog prostora se osim Undergrada pridruila i
ekipa mladih skejtera Uica a prostor smo dodatno
oiveli postavljanjem mini rampe za skejt unutar
zgrade. Ali samo posle manje od deset dana boravka u tom prostoru, bili smo grubo najureni od strane
policije. Poetak ove akcije je zabeleen u kratkoj
dokumentarnoj formi Omladinski centar i moete
ga videti na ovom linku:http://vimeo.com/672718.
Pria sa javnim prostorima se u Uicu nastavlja krajem 2011. godine kada je Dom vojske Gradskom kulturnom centru Uica ustupio prostor
za obavljanje svojih delatnosti i programa. To je
jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne
samouprave i Vojske Srbije sa nekom gradskom
kulturnom institucijom. Tokom 2012. posle uspostavljanja Gradskog kulturnog centra Uice,
u bivem Domu JNA, videli smo ansu da se vie
posvetimo zagovaranju za pribavljanje nekog
sopstvenog kutka u gradu, ali i da skrenemo panju ljudi na veliki broj naputenih i neiskorienih prostora u naem gradu. Zato smo u okviru
revije edukativnih radionica i umetnikih akcija
Nova era sa brojnim partnerima i Graanskim

inicijativama organizovali tribinu o (ne)iskorienim javnim prostorima Uica. Ovom prilikom pridruile su nam se brojne javne linosti, mladi iz
Uica i drugih gradova koji su sa domaom publikom podelili svoja iskustva u borbi za osvajanje i
otkljuavanje javnih prostora svojih gradova.
Nakon ove tribine, pitanje naputenih prostora
Uica je javno otvoreno a za tim su usledili sastanci sa zvaninicima i nekim od organizacija koje su
dobile svoj prostor u novoformiranom Gradskom
kulturnom centru. Sve je ovo raeno sa ciljem da se
istrai mogunost da neki od prostora u Uicu koji
gotovo ve deceniju i vie stoje prazni i naputeni,
postanu kreativno arite Undergrada i drugih inicijativa koje ine veliki deo nezavisne umetnike
scene grada a i ire.
U momentu pisanja ovog teksta, pregovori traju. Kao jedan od vanih elemenata u naoj inicijativi, sastavili smo predlog protokola o poslovnojtehnikoj saradnji. Oslanjajui se na ovaj predlog,
sastanke i nastavak zagovaranja, nastavljamo borbu za osvajanje gradskog prostora.
65
UICE
-UNDERGRAD
ZAKLJUAK I PREPORUKE
Sve vei broj domaih primera oivljenih javnih prostora pokazuju da postoji interes i volja da
se takvi poduhvati i inicijative sprovedu u delo.
Mladi, predstavnici/e organizacija civilnog drutva i razliitih neformalnih grupa (uopte: graani i
graanke), polako ali sigurno postaju svesniji da u
njihovim gradovima/optinama postoji veliki broj
naputenih prostora koje ba oni svojim idejama i
aktivnostima mogu oiveti. Oni uviaju da naputene zgrade, bioskopi, prazni domovi kulture, neiskorieni vojni objekti uz malo truda i organizovanosti
mogu biti revitalizovani, sreeni i ponovo iskorieni. Pokreui ovakve inicijative, graani i graanke
polako uviaju da sopstvenim delovanjem mogu
drastino promeniti svoje okruenje nabolje, inei
dobro za sebe, svoje komije, porodicu, zajednicu...
S druge strane, videli smo da su osnovne prepreke u otkljuavanju neiskorienih i naputenih
javnih prostora od onih koji poseduju kljueve:
- Nepostojanje kako nacionalne tako ni lokalne
strategije ustupanja ili davanja na korienje razliitih prostora
- Nepotovanje i nesprovoenje lokalnih razvojnih dokumenata u kojima postoji definisano
ustupanje prostora ili saradnja sa udruenjima
- Zatvorenost i netransparentnost u radu lokalnih i nacionalnih institucija
- Nesreena i neusklaena zakonska regulativa
koja ureuje ovu oblast
68
- Nepostojanje decentralizovanog politikog

sistema u Srbiji. Prevelika zavisnost lokalnih
samouprava od razliitih nacionalnih tela, kako
u upravljanju lokalnim budetom tako i u odluivanju
- Politiziranost lokalne zajednice i donoenje
odluka u korist pripadnika/ca odreene politike partije
- Jaanje razliitih privatnih interesa koji su u suprotnosti sa optim interesima drutva
- Ekonomska nerazvijenost i nestabilnost
Videli smo takoe osnovne izazove i prepreke
koje se mogu javiti kod same grupe ili inicijative
koje trae prostor:
- Neorganizovanost lanova/nica grupe, odustajanje pred prvom preprekom, nedovoljno strpljenje za pregovore sa lokalnom zajednicom ili
dravnim organima
- Intervencije u/na naputenim prostorima u
praksi esto su orijentisane na ui krug korisnika/ca i publike. Zbog svoje nekomercijalne
prirode i anonimnosti, one esto ostaju nedostupne za iru javnost, to moe doprineti jo
veoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i daljoj
zaputenosti prostora.
- iroko raspostranjena predrasuda da se u naputenim i zaputenim prostorima uglavnom

okupljaju problematine drutvene grupe
Bilo da ste pokrenuli inicijativu za dobijanje prostora, bilo da to planirate, ili ste samo prelistavali
ovaj prirunik, iskreno se nadamo da vam je, makar
i u najmanjoj meri, koristio. Kroz mnogo saveta,
objanjenja zakona, strategija, lokalnih razvojnih
dokumenata i studije sluaja, pokuali smo da vam
skrenemo panju na sve izazove i probleme koje
borbu za prostore u Srbiji prate.
U nastavku zakljuka, formulisali smo preporuke za sve one koji pokuavaju da otkljuaju neki
prostor ali i za one u ijim se rukama ti kljuevi nalaze.
++ Predstavnicima/cama organizacija
civilnog drutva, formalnim i neformalnim grupama i pojedincima/kama koji
trae prostor, OJP PREPORUUJE:
OSMILJAVANJE PROGRAMA: Prostor sam po
sebi ne sme biti cilj, najbitinije je napraviti zanimljiv i sadrajan program koji bi mogao dugorono da doprinese razvoju drutva i vae lokalne zajednice. Na ovaj nain privui ete panju
vaih sugraana/ki, medija i ire javnosti. Organizovanjem aktivnosti pre samog konanog
osvajajanja prostora aljete poruku da je dosta
toga mogue i u naputenom prostoru, a da e
jo vie akcija i programa moi da se realizuje
nakon to se prostor u potpunosti oivi.
PREGOVARANJE + PROMOCIJA: Vaa je odluka
za koji ete se od naina opredeliti da se borite
za prostor ali akcije u/na prostoru uvek je
dobro kombinovati sa irokom promotivnom
kampanjom i stalnim dijalogom i pregovaranjem

sa vlasnikom prostora.
SKRETANJE PANJE NA VOJNU IMOVINU:
Pokrenite pitanje korienja vojnih objekata ako
se neki od njih nalazi i na teritoriji vae optine i
grada. I pored toga to je procedura komplikovana, ne treba odustati od aktuelizovanja ove
prie i postavljanja pitanja korienja ovih objekata.
UMREAVANJE: Dobro je stvarati koalicije sa
drugim mreama ili formalnim i neformalnim
grupama, iriti broj onih koji podravaju vau
ideju, i graditi saveze sa komercijalnim ili privatnim sektorom i formirati to iru podrku u
javnosti. Pokrenite blog, sajt, Fejsbuk stranicu,
Tviter profil. Neka vam drutveni mediji budu
najvei saveznici.
DETALJNO PLANIRANJE: Lokalne samouprave
su uglavnom spremnije da ustupe prostor koji
bi trebalo renovirati ukoliko su potencijalni korisnici prostora ve obezbedili neka finansijska
sredstva za sreivanje ili adaptaciju prostora. Iz
ovih razloga bilo bi dobro da unapred imate plan
kako ete obezbediti sredstva za sreivanje
prostora.
POZNAVANJE PRAVNE REGULATIVE: Pozivanjem na zakone, strategije i razliite nacionalne i lokalne razvojne dokumente, dajete svojoj
inicijativi jainu, pravnu utemeljenost i to je
najvanije: LEGITIMITET. Politiari su na vlasti
jer su ih graani/ke slobodno birali. Izglasavanjem odreenog dokumenta, oni su duni da
ga potuju i primenjuju. Koristite svaku priliku
i pravnu definiciju u svom zagovaranju da ih na
to podsetite. Jedna od vaih aktivnosti mogla bi
da bude udruivanje i pravljenje ire kampanje
69
za menjanje pravnog okvira za ustupanje javnih

prostora. Moete pokrenuti inicijativu da se pitanje dostupnosti javnih prostora i njihove upotrebe od strane mladih ili organizacija civilnog
drutva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno od
prioritetnih pitanja u vaoj lokalnoj zajednici.
U nastavku emo se fokusirati na sve one koji
dre kljueve javnih prostora, tj. na razne donosioce odluka. Pokuaemo da ponudimo naine na koje
drava i lokalne samouprave mogu da razviju sistem
i legislativu u oblasti korienja i prenamene javnih
prostora, tako da ujedno pomognu u reavanju nedostatka prostora za delovanje raznih formalnih i
neformalnih grupa, udruenja graana i pojedinaca.
Ovaj skup preporuka namenjen je donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou: 34
++ OJP preporuuje institucijama
na nacionalnom nivou:
1. KORIENJE VOJNE IMOVINE: S obzirom
na to da za odreene vojne objekte ija je komercijalizacija predviena Master planom, nema zainteresovanih kupaca u toku dugog vremenskog
perioda, Ministarstvo odbrane moe pomoi ravnomeran razvoj lokalnih samouprava time to bi
pod odreenim uslovima, lokalnoj samoupravi na
ijoj se teritoriji objekat nalazi, isti ustupilo na korienje. Jasnim definisanjem uslova pod kojim bi
lokalna samouprava bila u obavezi da odreeni deo
vojnog objekta ustupi na korienje udruenjima,
ustanovama kulture, centrima za socijalni rad ili
obrazovnim institucijama, pomoglo bi se ispunja34 Regionalni nivo je izostavljen usled neujednaenog ureenja, tj. razliitih struktura u razliitim sektorima. Meutim,
treba napomenuti da je regionalni nivo veoma bitan i da bi ga
trebalo dalje razvijati kroz meuoptinsko povezivanje.
70
vanju potreba razliitih inicijativa koje u brojnim

lokalnim sredinama trae prostor za svoje aktivnosti. Na ovaj nain, lokalna samouprava odnosno Ministarstvo odbrane, doprinelo bi irenju aktivnosti
i programa koji su u optem interesu zajednice do
trenutka kada lokalna samouprava stekne uslove
da odreeni prostor otkupi ili sklopi ugovor o drugaijoj nameni vojnog objekta u skladu sa odredbama Master plana.
2. DONOENJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA CIVILNOG DRUTVA: Izrada Strategije za
razvoj civilnog drutva u Republici Srbiji je jedan
od prioriteta Kancelarije za saradnju sa civilnim
drutvom. Cilj Strategije je da se dugorono jasno
definiu problemi OCD u Srbiji, ukae na ograniavajue faktore razvoja OCD, definiu potrebe civilnog drutva, pravci razvoja, dogovori jasna podela
odgovornosti za proces primene i uspostavi sistem
monitoringa i evaluacije implementacije strategije.
Donoenje Nacionalne strategije koja jasno definie uloge svih aktera u ustupanju javnih prostora
na korienje organizacijama civilnog drutva i na
taj nain usmerava budue inicijative na lokalnom
nivou, mora biti prioritet. Graanske inicijative e
u narednom periodu zagovarati da se pitanje korienja javnih prostora nae u buduoj Strategiji.
++ OJP preporuuje organima
lokalne samouprave:
1. Donoenje strategije razvoja civilnog drutva i lokalnog akcionog plana za razvoj civilnog
drutva i definisanje naina upotrebe javnih prostora, korake i proceduru za revitalizaciju javnih
prostora.
2. Razmatranje statusa poslovnih prostora u
vlasnitvu glokalne samouprave koji se ne koriste
i njihovo preimenovanje i prenamena u prostore
namenjene za delatnost udruenja, organizacija

i graanskih inicijativa. Na operativnom nivou, to
bi podrazumevalo:
- Izrada spiska raspoloivih poslovnih prostora i
gde se oni nalaze
- Javno objaviti popis poslovnih prostora
- Utvrditi proceduru prenamene (transparentnost, pravila, kriterijumi)
- Smanjiti cene korienja ovih prostora, da
budu na simbolinom nivou
3. Dati na korienje poslovnog prostora mesnih zajednica i optinske zgrade putem javnog
konkursa. Ovo podrazumeva da optine raspiu
konkurs sa jasnim uslovima i kriterijumima za korienje prostora na odreen period kako bi organizacije civilnog drutva, omladinske grupe i druge
neformalne grupe mogle da konkuriu i realizuju
svoje programe (npr. mladima za otvaranje omladinskog kluba ili omladinskog centra).
++ OJP preporuuje gradskim i optinskim institucijama/ustanovama (u

oblasti kulture, obrazovanja, itd.):
1. Ustupanje dela prostorno-tehnikih kapaciteta gore pomenutih institucija organizacijama civilnog drutva, omladinskim grupama i neformalnim
incijativama bez novane nadoknade, a prema
pravilima i kriterijumima odreene ustanove/institucije.
2. Jaanje transparentnosti gradskih i optinskih
institucija raspisivanjem lako dostupnih konkursa i
obavetavanjem javnosti o mogunosti saradnje sa
gore pomenutim ustanovama/institucijama.
4. Za kategoriju potencijalnih javnih prostora koji su mogui za revitalizaciju i stavljanje u

namenu, razviti proceduru na osnovu koje bi organizacije civilnog drutva mogle da apliciraju uz
obezbeenu eksternu podrku u vidu sredstava za rekonstrukciju i adapataciju selektovanih,
adekvatnih raspoloivih javnih prostora. Lokalna
samouprava moe uestvovati partnerski u projektima revitalizacije, a faktori poput obima rekonstrukcije, znaaja (kulturno-istorijskog) prostora i
njegove budue namene, kao i visine obezbeenih
eksternih sredstava, uticae na trajanje korienja
(besplatnog) revitalizovanog javnog prostora od
strane organizacije civilnog drutva ili neformalne
grupe, koja ga je oivela.
71
MALI RENIK TERMINA OTVORENO O JAVNIM

PROSTORIMA
a
Alternativni kulturni centar Metelkova Nekadanja kasarna JNA Metelkova u Ljubljani je
najstariji skvot na prostorima bive Jugoslavije.
Kasarna je skvotirana 1993. godine i preureena u
veliki alternativni kulturni centar. Za vie info posetite: http://www.metelkovamesto.org/.
c
Crowdfunding Kolektivna saradnja, panja i
poverenje ljudi koji se udruuju u mreu i zajedno
ulau novac i druga sredstva, obino putem interneta, kako bi podrali zapoete napore drugih ljudi
ili organizacija. Crowdfunding se deava u razliitim prilikama, od pomoi zemljama/gradovima
posle prirodnih katastrofa preko graanskog novinarstva, umetnika koji trae podrku, finansijama za politike kampanje, finansiranja pokretanja
kompanije, preduzetnitva ili filma do stvaranja
besplatnog softvera. U proteklih nekoliko godi-
72
na, crowdfunding je postao novi nain za razvoj

filantropije. Mnogobrojni internet sajtovi pozivaju
donatore da daju prilog za cilj ili projekat. Iako se
praksa zajednikog cilja/pozivanje donatora putem interneta ve u nekoj meri rairila po regionu,
najee se deava putem Fejsbuka. Za vie info
posetite: http://philanthropyposts.squarespace.
com/blog-2/2012/11/6/ta-sucrowdsourcing-icrowdfunding-mehanizmi.html.
d
Drutveni centar u Novom Sadu Drutveni
pokret koji za cilj ima osnivanje Drutvenog centra
u Novom Sadu usled nepostojanja prostora za pojedince i grupe koje se bave aktivnostima od znaaja za zajednicu, prostora za nezavisne kulturne,
obrazovne, drutvene i sportske aktivnosti, prostora koji objedinjuje razliite sadraje za kvalitetno provoenje slobodnog vremena u Novom Sadu.
Nakon izbacivanja iz vojne kasarne Aribald Rajs
u irem centru Novog Sada sredinom januara 2012.
godine, aktivisti zauzimaju prostor u oviru Kineske
etvrti i tamo nastavljaju svoje aktivnosti i svoju
borbu za osvajanje javnih prostora.
Drutveni centar Rojc Najvei i najdugoveniji

skvot u Hrvatskoj je biva kasarna JNA Karlo Rojc u
centru Pule, povrine oko 20.000 kvadratnih metara. Poetkom 1990-ih zgrada postaje utoite ratnim izbeglicama, a 1991. prvi skvoteri i organizacije
civilnog drutva polako ulaze i naseljavaju nakon
njihovog odlaska. Grad Pula je formalizovao postojeu situaciju 1999. godine kada su udruenja potpisala prve ugovore o korienju prostora. 103 udruenja danas imaju sklopljene ugovore o korienju
prostora bez plaanja naknade a njihova jedina
obaveza je plaanje trokova elektrine energije.
To je mesto u kojemu danas ive i rade udruenja
civilnog drutva iz delatnosti kulture, sporta, psihosocijalne pomoi i zdravstva, dece i mladih, brizi
o osobama s posebnim potrebama, zatite okoline,
tehnike kulture, nacionalnih manjina i ostalih delatnosti. Ove raznovrsne organizacije su uspean
primer saradnje izmeu gradske vlasti i organizacija civilnog drutva. Zgradom upravlja Grad Pula koji
finansira odravanje sa oko 200.000 eura godinje.
lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu

sa zakonom, u javnoj svojini.
Javna svojina Postoji pravo svojine Republike

Srbije i to je dravna svojina; pravo svojine autonomne pokrajine je pokrajinska svojina i pravo svojine
jedinice lokalne samouprave koja se naziva optinska, odnosno gradska svojina.U javnoj svojini mogu
biti: prirodna bogatstva, dobra od opteg interesa i dobra u optoj upotrebi, za koja je zakonom
utvreno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste
organi i organizacije Republike Srbije, autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove,
javne agencije i druge organizacije iji je osniva
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica
Katastar nepokretnosti Kn Web Web aplikacija KnWeb predstavlja internet servis koji omoguava pretraivanje baze podataka katastra nepokretnosti. Baza podataka predstavlja centralnu
bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici
Srbiji i formirana je preuzimanjem podatka koji se
odravaju u slubama za katastar nepokretnosti
Republikog geodetskog zavoda. Bazu podataka
mogue je pretraivati preko broja parcele u okviru optine i katastarske optine odnosno i preko
adrese nepokretnosti (ulica i kuni broj u okviru
optine). O nepokretnostima je mogue dobiti
Javni prostor Prostor u/na kog svaki pojedinac ili pojedinka imaju jednako pravo pristupa,
slobodnog i neogranienog korienja za svaku
aktivnost koja ne ugroava prava, slobodu i sigurnost drugih. Javni prostori mogu biti otvoreni (javne povrine) i zatvoreni (nepokretnosti) kao to su
domovi kulture, bioskopi, domovi vojske, kasarne,
prostorije mesnih zajednica, itd.
Javno zastupanje Proces delovanja sa odreenim trajanjem u cilju postizanja eljenih promena
u drutvu, kako bi odnosi moi i raspodela bogatstva postali demokratiniji i pravedniji i kako bi se
marginalizovanim drutvenim grupama obezbedili
prostor i uloga u javnom odluivanju. Javno zastupanje se sastoji od razliitih strategija koje imaju za
cilj uticaj na donosioce odluka na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.
73
samo osnovne informacije i osnovne informacije

o imaocima prava (ime i prezime odnosno naziv
pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Nije
mogue pretraivati podatke po matinim brojevima imaoca prava, niti se ova informacija prikazuje
kod pregleda podataka (potovanje naela Zakona
o zatiti podataka o linosti).
l
List nepokretnosti Osnovni dokument o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. List
nepokretnosti sadri podatke o: zemljitu (A list),
nosiocu prava na zemljitu (B list), zgradi, stanu, poslovnoj prostoriji, kao posebnim delovima zgrade,
drugim graevinskim objektima i nosiocima prava
na njima (V list), teretima i ogranienjima (G list).
m
Mapa javnih prostora Interaktivna online
mapa koja omoguava da se mapiraju objekti i
prostori u lokalnoj sredini koji nisu u potpunosti
iskorieni ili se ne koriste na najbolji nain. Mapa
je nastala u okviru kampanje Otvoreno o javnim
prostorima i moete je nai na http://www.javniprostori.org/ushahidi/index.php/main.
Master plan za raspolaganje vikom vojne
imovine Javno dostupna baza podataka o vojnim
nepokretnostima, koje je Ministarstvo vojske i odbrane RS klasifikovalo kao viak u kojoj se nalaze
74
detaljne informacije o objektima ija je konverzija

u planu. 2006. godine, kada je usvajan, Master plan
je obuhvatao ukupno 447 objekata (6 kompleksa
suinvestiranja u stanogradnju, 42 kluba vojske, 51
kasarna, 7 sportsko-rekreacionih turistikih centara, 12 aerodroma, 103 skladita, 56 poligona, 38 objekata ureenja i pripreme teritorije, 120 zemljinih
lokacija, kao i 18 kompleksa u koje spadaju luka, put,
vojna ekonomija i sl.), uz mogunost unoenja novih
objekata ili pak povlaenja nekih objekata iz prodaje. Namena sredstava dobijenih prodajom bila da se
najvei deo dobijenih sredstava iskoristi za stambeno zbrinjavanje pripadnika Vojske i Ministarstva
odbrane. Prema Master planu, predvieno je pravo
pree kupovine koje imaju lokalne samouprave na
ijoj se teritoriji vojni objekti nalaze, te mogu biti od
znaaja za njih. Lokalna samouprava preuzima vojnu nepokretnost, a zauzvrat predaje ili gradi stanove za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja
je jednaka vrednosti preuzetog objekta.
Mikrourbanistike intervencije Sve kreativne, inovativne, jeftine, sluajne ili namerne,
privremene intervencije u gradskom prostoru, koje
mogu biti fiziki objekti ili samo procesi i u kojima
moe uestvovati vei ili manji broj ljudi, organizovanih u formalne ili pak neformalne, samoinicijativne grupe. Mogu se podeliti na objekte (fizike,
opipljive) i procese (aktivnosti). Prvu grupu ine
privremeni arhitektonski objekti, skejt parkovi i
drugi sportski objekti, prostorne instalacije, paviljoni i sl. U drugu grupu spadaju neformalna ili formalna okupljanja, kulturni dogaaji, crtanje grafita
i drugi vidovi umetnikog izraavanja. Ono to je
zajednika karakteristika svih ovih intervencija, to
su uklapanje u postojei kontekst, mala sredstva
kojima se to postie, kreativni i inovativni naini
korienja prostora, kao i privremeni karakter ovih
intervencija.
p
Predlog za praktinu politiku (policy paper)
Dokument u kojem se analizira odreeni praktinopolitiki problem/pitanje, razmatraju raspoloive
opcije i na osnovu procene (evaluacije) verovatnih
posledica razliitih opcija predlae najbolje reenje. Obino ima formu studije ili analize praktine
politike.
r
Renovacija Obnova i opremanje graevine
kao celine kojoj su propali pojedini delovi, novim,
kojima se vraa udobnost i higijenski kvalitet. Obuhvata vie tehnikih metoda, kao to su restauracija, rekonstrukcija, supstitucija i dr.
Republika direkcija za imovinu Republike Srbije Direkcija vodi jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po
vrsti i vrednosti) u dravnoj svojini i obavlja strune
poslove i poslove dravne uprave koji se odnose
na: pribavljanje, otuenje, davanje na korienje,
odnosno u zakup nepokretnosti u dravnoj svojini;
sprovoenje mera zatite dravne imovine putem
inspekcijskog nadzora; voenje upravnog postupka radi utvrivanja postojanja i vaenja pravnog
osnova za korienje dravne imovine; upravljanje
sredstvima u dravnoj svojini (odravanje, osiguranje); rasporeivanje na korienje stambenih zgra-
da, odnosno stanova i poslovnih prostorija; uvanje

i evidenciju poklona u dravnoj svojini; uknjibu
dravne svojine na nepokretnostima; staranje o
naplati zakupnine, kao i druge poslove odreene
zakonom. Direkcija se sastoji od sledeih unutranjih jedinica sektora: sektor za evidenciju, sektor
za imovinski postupak, sektor za finansijsko-materijalne i opte poslove, sektor za zatitu dravne
imovine i inspekcijski nadzor.
Revitalizacija Celovita obnova, oivljavanje
materijalnih i duhovnih vrednosti objekta, spomenika kulture ili prostornih kulturno-istorijskih celina. To je kompleksna metoda koja moe obuhvatiti
skoro sve tehnike postupke kao i promenu funkcije objekta ili celine. U doslovnom smislu, re revitalizacija oznaava vraanje ivota, oivljavanje.
s
Skvotiranje Izraz koji oznaava zaposedanje
prostora bez dozvole vlasnika. Ovaj vid zauzimanja
naputenih prostora se vri iz razliitih razloga:
radi ivljenja, stvaranja socijalnog ili kulturnog centra, itd. Najee se zaposedaju prazni i zaputeni
prostori, koji su u javnom vlasnitvu ili ija je vlasnika situacija nejasna. Na prostorima bive Jugoslavije postoji nekoliko uspenih primera skvotovanih mesta. Najstariji i najvei skvot je kasarna
JNA Metelkova u Ljubljani koja je skvotirana 1993.
godine i preureena u alternativni kulturni centar.
U Mostaru su 1990-ih mladi ljudi skvotirali ratom
razruenu zgradu doma kulture Abraevi, koja je
kasnije renovirana i pretvorena u OKC Abraevi.
75
OKC Abraevi je danas centralno mesto alternativnih kulturnih deavanja u Mostaru.
u
Upis nepokretnosti Upis podataka o parceli,
objektu i posebnom delu objekta. Podaci o parceli
upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno
elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada
je to odreeno zakonom.
z
Zainteresovani akteri (stakeholders) Svi
pripadnici jedne zajednice koji imaju interes kada je
u pitanju reavanje odreenog problema praktine
politike, odnosno svi oni na koje bi uticao izbor jedne ili druge opcije.
Zakon o javnoj svojini Novi Zakon o javnoj
svojini stupio je na snagu 6.10.2011. godine. Ovim
Zakonom su utvrena tri nivoa vlasnitva javne
svojine: dravni, pokrajinski i nivo lokalne samouprave. Osnovna novina je da je republika nadlenost na korienje prostora prenela na optine,
koje onda ovim prostorima raspolau i vode rauna o njima. Predstavnici optina ne moraju vie da
trae saglasnost Republike vlade za razliite dozvole, ve mogu odmah i bez odlaganja da pristupe
raspolaganju javnom svojinom. Za dobra u svojini
predvieno je nekoliko vrsta potupaka, i to: slo-
76
bodan postupak, postupak neposredne pogodbe,

specijalan postupak i postupaka javnog nadmetanja. Zajedniko za sve vrste postupaka je postojanje plana korienja i raspolaganja, kao obaveznog
dokumenta na osnovu koga se moe ustupati pravo
korienja ili raspolaganja dobrom.
KORISNI LINKOVI
Agenda 21 za kulturu: http://www.agenda21culture.net
Alternativni kulturni centar Metelkova u Ljubljani: www.metelkova.org
Asocijacija Nezavisna Kulturna Scena Srbije: http://www.nezavisnakultura.net
Autonomni kulturni centar MEDIKA: http://pierottijeva11.org/info
Balkanski fond za lokalne inicijative: http://www.bcif.org
Clubture u Hrvatskoj: http://www.clubture.org
Drutveni centar u Novom Sadu: www.drustvenicentar.org
Drutveni centar Rojc: http://rojcnet.pula.org/?q=hr/node/203
Ekspedicija Inex film: http://ekspedicijainexfilm.blogspot.com/
Graanske inicijative: www.gradjanske.org
Grupa Hajde da...: Prirunik OK ZONA MLADIH OMLADINSKI KLUB, Grupa Hajde da..., Beograd , 2012,
www.hajdeda.org.rs
[im]possible living Rethink the abandoned world: http://www.impossibleliving.com/
Kancelarija za odnose sa civilnom drutvom Vlade Republike Srbije: http://civilnodrustvo.gov.rs
Katastar nepokretnosti: http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/
Masterplan za raspolaganje vikom vojne imovine: http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/index.
php
77
Ministarstvo odbrane Republike Srbije: http://www.mod.gov.rs

Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije: http://www.mos.gov.rs
Palgo centar: Oivljavanje braunfilda u Srbiji, Prirunik za donosioce odluka i profesionalce, Beograd, 2008.
http://www.palgo.org/files/knjige/Ozivljavanje%20braunfilda%20u%20Srbiji.pdf
Paragraf - Elektronska zbirka zakona i drugih propisa: http://www.paragraf.rs
Pekarna u Mariboru: www.pekarna.org
Pinova vila i Muzej destrukcije u Zrenjaninu: http://www.uazrenjanin.com/aktuelno/aktuelno.html
Pogon Zagrebaki centar za nezavisnu kulturu i mlade: www.upogoni.org
PPS Project for Public Spaces: http://www.pps.org
Propisi Najvea baza propisa u Republici Srbiji: http://www.propisi.com
Stalna konferencija gradova i optina Savez gradova i optina Srbije: http://www.skgo.org
Vodi kroz potencijalne domae i inostrane izvore finansiranja: http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/publications.html
Zakon o javnoj svojini: http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20o%20javnoj%20svojini.pdf
Zavod za prouavanje kulturnog razvitka: Publikacija Prazni prostori Srbije http://www.zaprokul.org.rs/
ArticleDetails.aspx?ID=121
78
BELEKE
79
80
81
Izdava:
Graanske inicijative
Cara Duana 70/5
11000 Beograd
civin@gradjanske.org
www.gradjanske.org
Za izdavaa:
Dubravka Velat
Autori/ke:
Marija Dimitrijevi Mikovi
Studije sluaja: Ivana Vuli i Jelena Jurea,
Vanja Sokolov, Danilo Stoji, Radojica Buni,
Marko Petkovi
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
711.4(497.11)(082)
JAVNI prostori i kako ih otkljuati :
praktini prirunik / [autori/ke Marija
Dimitrijevi Mikovi ... [et al.] ; tekst
priredila Jelena Oegovi ; fotografije
Danijel ivinjski ... et al.]. - Beograd :
Graanske inicijative, 2012 (Novi Sad : YU
top agencija). - 83 str. : ilustr. ; 21 cm
Na nasl. str.: Otvoreno o javnim prostorima.
- Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku.
- Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira 500. - Mali renik termina Otvoreno o
javnim prostorima: str. 72-76. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-7408-060-3
1. Dimitrijevi Mikovi, Marija [autor]
[fotograf], 1979a) Javni prostori - Srbija - Zbornici
COBISS.SR-ID 195592460
Stavovi izneti u publikaciji iskljuiva su odgovornost autora i ne predstavljaju
nuno stavove donatora.
Tekst priredila:
Jelena Oegovi
Dizajn i prelom:
Metaklinika
Fotografije:
Danijel ivinjski, Marko Petkovi,
Danilo Stoji, Marija Dimitrijevi
Mikovi
tampa:
YuTop agencija, Novi Sad
Tira:
500
Bez ambicije da ponudi konana reenja, cilj

ovog prirunika je da podstakne sve potencijalne korisnike i nadlene strukture na odlunije
i konkretnije bavljenje tematikom javnih prostora u Srbiji. Iako sada neiskorieni i nefunkcionalni, ovi prostori ine veliki potencijal za
stvaranje novih vrednosti, razvoj drutvenog
aktivizma, omladinskog preduzetnitva i ire
kulturne ponude .
Na neformalnim grupama, udruenjima, umetnicima, pojedincima itd. je da takve prostore

trae, revitalizuju i koriste a na lokalnim samoupravama, privatnim preduzetnicima i razliitim
lokalnim i nacionalnim institucijama je da u
skladu sa mogunostima, to svim graanima i
graankama omogue. Zato je ovaj prirunik tu,
da svima koji ele da se upuste u borbu za
prostor bude alatka i pomo".
Kampanju podrava USAID u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja

graanskog drutva" kojim rukovodi Institut za odrive zajednice (ISC)

Javni Prostori I Kako Ih Otključati

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Javni Prostori I Kako Ih Otključati

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAKTINI PRIRUNIK

O KAMPANJI Otvoreno o javnim prostorima

ABOUT Openly about Public Spaces campaign

KLJUNI KORACI OTKLJUAVANJA JAVNIH PROSTORA:Od potrebe, preko akcije

1. Treba nam prostor...ta sad?

Mapiraj raspoloive javne prostore

Saznaj vlasniku strukturu prostora i ko je nadlean

Upoznaj pravni okvir koji regulie oblast korienja javnih prostora

2. Mapirali smo prostorta sad?

Napravi plan za prostor

Sreivanje prostora i organizovanje aktivnosti

Sprovedi akcije oivljavanja javnih prostora

Zagovaranje za javni prostor

Koga i zato jurimo za prostor?

Kako jurimo sve pregovarake strane?

3. Otkljuali smo prostor...ta sad?

Napravi plan za finansijsku odrivost

Ukljuivanje ire zajednice

Kikindski pajz - Vanja Sokolov

Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu - Radojica Buni

Stvaranje mesta: Inicijativa za Drutveni centar, Novi Sad - Ivana Voli i

UNDERGRAD i javni prostori Uica - Danilo Stoji

MALI RENIK TERMINA Otvoreno o javnim prostorima

stavimo glavne izazove sa kojima se danas susreu

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

i prolazili kroz duge i naporne pregovore sa lokalnim

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

However, motivation, patience, numerous talks,

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

rono doprinesemo razvoju drutva i svoje lokalne

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

1. TREBA NAM PROSTOR...ta sad?

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

tiva odmiu. Vaa zajednika vizija e biti posebno

++ to je vei broj osoba i grupa koje su aktivne i

Proetajte krajem, poveite se sa lokalnim

++ Kvalitetno umreavanje i zajedniko

Spolja se odmah vidi da je neka kua ili zgrada

++ Podelite odgovornosti i zaduenja! Ne moe

Ako ste u prilici, u obilazak odreenog prostora

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

njemu. Naputeni vojni hangar je super za bioskop

Proetali ste krajem, nali prazan prostor, obili

1 Prazni prostori Srbije Prva faza projekta - Beograd,

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

Saznaj vlasniku strukturu

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

svog grada/optine, biete poznati svima i mnogo

Naalost, ovakvu situaciju lokalne samouprave

2 Vie o vojnim objektima u odeljku A ta je sa vojnom

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

Meutim, pre nego to se obratite Povereniku

4 Vie informacija u Malom reniku termina kampanje

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

Upoznaj pravni okvir koji

U javnoj svojini su:

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

Bitno je i da zna da Zakon o finansiranju lokalne samouprave7 (odredba lana 6. taka 9)

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

se odnose na mlade i na njihov problem nedostatka

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUATI

Naalost, u Srbiji je ei sluaj da potrebe mladih