Osobine nemetala.

Smjesteni su u desnom djelu pse, bitno se razlikuju od metala, na obicnoj temp javljaju se u
svim agg stanjima. Fiz osobine su im suprotne od osobina metala, nemaju sjaj,losi su provodnici toplote i
elektriciteta izuzev grafita,mekani su, krtii, ne mogu se obraivati kao metali, slabo odbijaju svjetlost, gustoca im je
mala. Za njih je karakt velika razlika u strukturi. U cvrstom agg najcesce je zastupljena molekulska krist resetka,
grade vise alotropski modifikacija koje se razliikuju po broju atoma u molekuli ili po krist resetci, imaju najvecu EI i
visoku elektroneg pa lako primaju e- i dobivaju neg ox stupanj. Sa porastom atomskog broja opada im koef elneg. ,
geade i kisele okside, rijee neutralne, mogu se razlikovati po boji.

17 grupa(halogeni el) sa metalima direktno daju soli, slicni su po ponasanju, zajednicka el konfig ns2np5, razlikuju
se samo po broju e u unutrasnjim slojevima ( jod je cvrst brom tekucina, a flor i hlor gasovi). U vodi se rastvaraju, a
vise u org rastvaracima, prave dvoatomne molekule, veze su slabe, u grupi ka dale raste volumen atoma kao i
intenzitet privlacni sila, tacka topljenja i kljucanja. Imaju visoke vrijednosti EI pa im je tesko oduzeti e, elektroneg
opada ka dole pa primaju e i oksidaciona su sredstva.najveca teznaja za primanje e i najaca redoks djelovanje ima F
a najslabije As, F ce davati sa svim metalima soli ionskog karaktera. Energija veze nema pravilnost, vec za Cl ima
max, pa pada dojoda. Za objasnjenje predlozeno je vise teorija: po jednoj u molekulama tezih halogena postoji
dopunska VV sila privlacenja unutar molekula, po drugoj kod tezih halogena doprinos vezi daju i d-orb kojih kod F
nema.
Redoks pot opada slicno kao i elektroneg. Parc jednacina za red pot x2+2e=2x- moze se prestaviti u 3 stepena:
x2=2x, 2x+2e=2x- 2x-=2x-. Prvi stupanj odgovara disocijaciji molekula halogenih elemenata i zahtjeva utrosak
energijejednak EV, drugi stepen oslobaa energiju jednaku dvostrukoj energiji afiniiteta svakog el, i treci stupanj
oslobaa energiju jednaku dvostrukoj energ rotacije iona.
16. grupa(halkogeni el) grade rude, zajednicka el konfig ns2np4, da bi se 2 atoma iz grupe meusobno spojila
moraju reagovati oba nesparena e, kako su p orb meusobno okomite moraju se stvoriti 1 sigma i 1 pi veza, pa kod
atoma O zahvaljujuci malom radijusu mozemo ocekivati stvaranje obe veze
1.(Ffluor) Elementi na koje ne djeluje fluor? (uvijek bude ovo pitanje)
Fluor je najreaktivniji elemenat jer ima malu energiju veze ,jedini se direktno na obinoj ili povienoj temp sa svim
elem osim N,C,O I nekih plemenitih gasova (osim He,Ne i Ar).kao element sa malom elektroneg javlja se u oks
stanju -1, za razliku od ostalih halogena ne gradi kiseonicnu kiselinu.F burno reaguje sa H cak i na niskim temp i u
mraku, a sa S i P na temp tecnog vazduha. Na visokim temp reaguje sa plem metalima Ag,Au,Pt. Neke napada samo
po povrsini gradeci sloj florida koji ga stiti od razaranja. Ima velik afinitet prema H pa ga moze oduzet iz mnogih
jedinjenja: h2s+f2=2hf+s... F je gas ostrog mirisa, svjetlo zut, u tanjim slojevima skoro bezbojan, jako otrovan u
kontaktu sa kozom stvara rane, a derivati su malo otrovni pa se koriste umjesto NH3 u rashladnim ureajima (freon).
F je gas ostrog mirisa dvjetlo zut, u tanjim slojevima gotovo bezbojan , jako otrovan, u kontaktu sa kozom stvara
rane koje se tesko lijece
Zbog hem aktivnosti javlja se u jedinjenjima sa neg stupnjem oksidacije. Najvaznija jedinjenja su florit(CaF2),
kriolit(Na3AlF6) i fluuoraperit(Ca5(PO4)3F).
Ni jedno oks sredstvo ga nije moglo oksidovati F jon pa je ostala samo anodna oks florida. Nije se mogla koristiti
vodena otopina pa se na anodi zbog nizeg red pot oksidirao O a ne F. Nije se koristio ni bezvodni HF jer ne vodi el
struju. Koristio se elektrolitotopina KF u bezvodnom HF. Elektroliza je omogucena cinjenicom da se KF jonizira u
F- ion, a nastali jon se H vezom veze za HF. Na anodi se izdvaja F a na katodi H iz molekule HF.

Moze se dobiti i iz kompleksnog jedinjenja K-heksa F manganat 4 (k2mno4) sa antimon 5 floridom (sbf5) na 150 c
u reaktoru od nehrajuceg celika: k2mnf6+2sbf5=2ksbf6+mnf3+1/2f2. Ovaj postupak je podesniji jer se koriste
pristupacniji materijali.
Spojevi F sa H. F burno reaguje sa H cak i na niskim temp. On ima velik afinitet prema H tako da ga moze oduzeti
iz njegovih jedinjenja. Smjesa H i F gori narandzastim plamenom uz izdvajanje toplote pa se koristi za zavarivanje i
rezanje metala. Pri stupnju ox -1 dobiva se florovodonik. Obicno se za dob HF koristi Ca florid i sulf kis.
CaF2+H2SO4=CaSO4+2HF.
Cisti bezvodni HF se dob zagrijavanjem NaHF2=NaF+HF. Bezvodni
HF nije hem aktivan i vecina metala prema njemu je otporna, a u prisustvu malo vode reakcija ide lako. Zbog H
veze izmeu molekula HF je tekucina koja vrije na 20, a sa vodom se mjesa u svim omjerima. Pare su mu vrlo
otrovne, a sa kozom daju gnojne rane. Vodena otopina HF reaguje kiselo.

2.(Kisik) Navedi razlog zbog ega je kiseonik (O2) manje rekativan od dvoatomne molecule hlora(Cl2)?Energija
veze molecule kisika je dvostruko veca od energije veze molecule hlora , I ta velika enegija veze uzrokovana
dvostrukom vezom objasnjava manju hem. aktivnost kiseonika.kisik se odlikuje visokom vrijednoscu
elekronegativnosti jedino je F elektroneg.
O se dobiva iz atmosfere ili razlaganjem njegovi jedinjenja(oksidi, soli oksi kis: zlatni i srebreni oksid2Au2O3=4Au +3O2 ; ili Hg oksid iznad 400 c - 2HgO=2Hg+O2; visi oksidi nekih metala grade nize okside uz
oslobaanje O.
Za lab dob koriste se kclo3, kmno4, kno3.pri zagr kclo3 prvo postaje kclo4 koji je bogatiji sa O:
4kclo3(400c)=3kclo4+kcl / kclo4(500c)=kcl+ 2o2. O se dobiva i na nizim temp koristenjem katalizatora mn oksida:
4kclo3(mno2 500c)=kclo4+kcl / kmno4=k2mno4+mno2+o2.
drugi postupak za lab dob je r_ja na2o2 sa
vodom: 2na2o2+2h2o=4naoh+o2
Ind dobivanje iz tecnog vazduha frakc destilacijom ili iz vode elektrolizom (prvim se dobije i N, a drugim 98% cist
O).hem putem se O odvaja sjedinjavanjem sa Ba oksidom bao+1/2o2(500-700c)=bao2 a on se dalje razlaze na bao i
kisik.
Osobine:na obicnoj temp gas bez boje mirisa i okusa,smanjenjem temp provodi se u plavicastu tecnost koja kljuca
na -183, a na -218 se pretvara u cvrsto agg, zbog dvostruke veze za njegovo razaranje potrebna je velika energija,
molekuli su mu dvoatomni, u visim atm djelovima vrsi se disocijacija molekula pod uticajem sunceve svjetlosti,
reaguje sa vodenom parom i nastaje radikal :OH.( OH:O+h2o=2OH). Udaljavaju otrovne supst kao CO.javlja se u
oks stanjima -2,-1,0,+1.jedini se sa gotovo svim elementima osim He,Ne,Ar, u molekulskom obliku sa svim dr osim
halogenima, nekim plem metalima, jedino je F . Na pov temp se jedini uz izdvajanje svjetlosti i toplote.

3.(Vodik) Na koji nacin molekula vodonika moze reducirati kisele otopine permandanata i hlorata?Molekula
vodonika moe reducirati kisele otopine KMnO4 I hlorata samo u obliku atomskog vodonika.
Ima najprostiju strukturu,3 izotopa (98% protijuma). Pravo mjesto u pse ne postojii za H.po fiz hem osobinama se
razlikuje od elemenata 1 i 7 grupe u koje ga stavljaju. Slicnost sa 1 gr je sto ima 1e kao alk metali u vanjskoj ljusci,
ali alk met lako odpustaju 1e gradeci katjon.H gradi mnoga jedinjena slicna jed alk metala. Njegovi atomi imaju
vecu EI i elektroneg od alk met pa ne odpustaju e. Manja mu je elektroneg od halogena te ni privlacenje nije karakt
osobina .Molekuli su mu dvoatomni kao kod halogena. Vrijednost red pot stoje izmeu vrijednosti 1 i 17 gr.

Dobivanje H: iz jedinjenja(vode) koja se razlaze fizickim ili hem putem.mnogi el djeluju na vodu najcesce alk i
zemnoalk jer imaju najmanju energ jonizacije pa teze da predaju e. Ako stavimo parce Na u vodu nastaje burna r_ja:
2na+2h2o=2naoh+h2. Slicno je i sa zemno alk met. Za lab svrhe H se dob iz dr jedinjenja posebno kis u kipovom
aparatu: djelovanjem razbl sulf kis ili hcl na zn ili fe: zn+h2so4=znso4+h2 zn+cu2+= zn2+ + cu. U oba slucaja
metal se oksiduje a H redukuje. Reakc izmeu zn i kis isparava samo H koji sprijecava kis da doe u dodor sa
metalom.ovaj vodonicni omotac se uklanja dodavanjem nekog slabije reakt metala u obliku soli(cuso4). Cu se
izdvaja na metalni zn i on udaljava H i prevlaci njegovu povrsinu tankim slojem poroznog taloga koji olaksava rastv
samog Zn. Drugi nacin za lab dob je r_ja Ca sa H2O koji se lakse oksiduje od Zn: ca+2h2o=ca(oh)2+h2. Za ind
svrhu dobiva se na vise nacina: provoenjem vodene pare kroz usijanu napjnjenu Fe opiljcima
3fe+4h2o=fe3o4+4h2. Provoenjem vod pare kroz sloj usijanog koksa c+h2o=co+h2. Ova smjesa co i h2 se zove
vodeni gas . Elektrolizom vode, vodenog rastvora nacl, jer se dobije cist H. Katalitickim razlaganjem metana na
visokim temp ch4=c+2h2.
Osobine:gas bez boje i mirisa.na temp od -240 i p 12atm moze se prevesti u tecnost koja kljuca na -252 i atm
pritisku. Mrzne na -259. Najlaksi je gas, laksi od vazduha 14,4 puta, ima najvecu brzinu difuzije zbog male gustine,
provodi 7x bolje toplotu od vazduha, rastvorljivost u vodi je mala, u alkoholu 4x bolja. Rastvara se u nekim
metalima Ni,Pt,Pd, i ovo otezava njegovu upotrebu u metalnim aparatima . Rastvoren je reaktivniji od gasovitog.
Javlja se u -1,0,+1 ox stanju. Lako se jedini sa nem F,Cl,O a moze pri zagr da se jedini sa Li,Na,Ca,K gradeci
hidride. Zbog reaktivnosti kolicina H u vazduhu je mala, lako se zapali i gori toplim i svjetlim plamenom.
Reakt H se povecava dovoenjem energije, to se objasnjava pretvaranjem molekulskoh u atomski H: Legnurov
proces: zasniva se na principu razvijanja molekulskog H pomocu el luka( aparat za iskoristavanje at vodika pri zagr i
sastoji se od 2 elektrode od tesko topljivi metala(w). Kroz luk se propusta brza struja molekulskog H, jedan dio
molekula razlaze se na atome koji udaraju u povrsinu metala koji se topi ili spaja te se jedan dio tih atoma sjedini na
povrsini metala uz oslobaanje topl energije (4000c) ).
4. Navedi osobine joda koje ga karakterisu kao metal I opisi u cemu se otapa u kakvim bojama? (uvijek bude
ovo pitanje)
Pri sobnoj temp jod kristalizira u gotovo crnim ljuskama ponesto metalnog sjaja. Kristali mu se sastoje od molekula
I2 ali mu se svojstva razlikuju od uobicajnih osobina cvrstih molekulskih tvari. Elektrucna provodljivost cvrstog
joda je mala ,ali ona raste sa porastom temperature ,dok eletricna provodljivost tecnog joda opada sa porastom
temperature kao kod metala.Metalne osobine iako su vrlo male ipak se javljaju kod ovog halogena.kristali joda lako
sublimiraju dajuci ljubicaste pare. Ljubicaste boje su i neke otopine joda narocito u org otapalima(kloroform, ugljen
tetraklorid ugljen disulfid). U vodi je jod slabo topljiv ali vodena otopina nije ljubicasta nego smea. To opazanje
tumacimo dipolnoscu molekula vode koja lako polariziraju velike molekule joda. Rezultat tog privlacenja je slaba
veza izmeu molekula vode i joda, a posljedica je smea boja.tako je otopina joda u alkoholu smee boje . Karakt je
za jod da se otopinom skroba daje tamno modro obojenje. Prisutnoscu jodid iona, jod u vodi prelazi iz smee u
tamnocrvenu boju.
Jod se u vodi neznatno rastvara gradei rastvor blijedomrke boje , dobro se rastvara u vodenom rastvoru kalijum
jodida I jodovodonicnoj kiselini s kojima gradi I rastvore mrke boje, dobro se rastvara u alkoholu etru I acetone ,
gradei mrko obojene rastvore. Rastvoren u hloroformu, ugljen disulfide I ugljenn tetrahloridu gradi ljubicasto
obojene rastvore. Mrka boja rastvora joda potice od jedinjenja joda sa rastvaracem, a ljubicasta od njegovih
rastvorenij molekula.

Jod. Javlja se u prirodi kao pratilac Cl i Br ali u malim kolicinama. Od svih halogena jedini se javlja u poz oks
stupnju. Dobiva se iz Na jodata koji se nalazi u saltri. Prvo se jodat pretvara u jodnu kiselinu, ona se redukuje

sumporastom kis pri cemu nastaje HI i sump kis. Izdvojena HI oksiduje pomocu prisutne jodne kis u jod:
HIO3+3H2SO4=HI+3H2SO4.
5HI+HIO3=3I2+3H2O.
2HIO3+5H2IO3=I2+5H2SO4+H2O.
danas se ovaj postupak izvodi upotrebom NaHSO3 kao oks sredstva a
najveca kol joda se dobiva iz Na jodata: 2NaJ+3H2SO4+MnO=J2+nahso4+ mnso4+h2o ili
2Najo3+5nahso4=J2na2so4+nahso4+ h2o
Osobine: na obicnoj temp je cvrst, kristalna supst, crne boje slabo je rastvoran u vodi, dobro se rastvara u vodenom
rastvoru K jodida i jodovodonicne kis pri cemu nastaje rastvor mrke boje, dobro se rastv u hloroformu i ugljen
disulfidu
5. Navedi metale koji imaju veci afinitet prema sumporu nego prema kiseoniku I koji se metali direktno ne
jedine sa sumporom? (uvijek bude ovo pitanje)
Cu,Ag I Hg imaju veci hemijski afinitet prema sumporu nego prema kiseoniku. Sumpor se direktno na povisenoj
temp, jedini gotovo sa svim metalima gradeci odgovarajuce sulfide, a s vodonikom vodonik sulfid, s halogenim
elementima osim joda ( s kojim se ne jedini), na obicnoj temp se jedini, sa ostalim nemetalima se jedini na visoj
temp ali znatno slabije nego sa metalima.
6. U analitickoj hemiji H2S kao reagens koristi se za talozenje metalnih sulfide u kiseloj reakciji. Navedi
metalne sulfide koji se taloze I njihovu boju ako se radi o alkalnoj sredini, koji eagens se koristi za talozenje
sulfide? (uvijek bude ovo pitanje)
H2S ima vaznu upotrebu kao reages u analitickoj hemiji. Iz alkalnog rastvora taloze se slijedeci sulfidi:- NiS(crne
boje),-CoS(crne boje),-FeS( crne boje)-MnS(boja puti)-ZnS(bijele boje)Za talozenje ovih sulfida iz alkalnog
rastvora upotrebljava se amonijum sulfide (NH4)2S
7. Objasni reakcije koje nastaju kada se kontaktu dovedu hlor I vodonik na obicnoj temp I kada se izlae
suncevoj svjetlosti ? (uvijek bude ovo pitanje)
Ako se u jednoj boci pomjesaju iste zapremine hlora I vodonika I ostavi da stoji na obicnoj temp I u mraku, izmeu
ova dva elementa nece doci do reakcije. Ali ako se voca iznese na sunevu svjetlost, zagrije ili izloi djelovanju
svjetlosti koja nastaje gorenjem magnezijuma, izmeu njih ce doci do reakcije sa explozijom I postat ce
hlorovodonik H2 + Cl2 2 HCl
8.Hlor. Ne javlja se slobodan, najznac. jed nacl, kcl silvin i karnalit. Dobiva se zagr hcl sa usitnjenim mn oksidom:
4hcl+mno2=mncl2+cl2+h2o.
Lab dob: anodnom oksidacijom hcl pomocu oks sredstva kao sto je kmno4 1.
2kmno4+16hcl=2kcl+2mncl+5cl2+8h2o.
2. 2Mno2+8hcl=2mncl3+cl2+4h2o.
ili 2mncl3=2mncl2+cl2.
3. Caocl2+2hcl=cacl2+cl2+h2o.
pored kmno4 koriste se mno2
a r_ja se vrsi u dva stupnja. 2. Mn hlorati se zagr prevode do hlorita, prvi stupanj ide na hladno a drugi pri
zagrijavanju.
treca metoda je djelovanjem hcl na hlorni krec.
Ind dob. Iskljucivo elektrolizom vodenog rastvora nacl: 2Na+ +2Cl-+2H2O=cl2+h2+naoh. Izdvaja se naoh cl2 i h2
pa je potrebno razdvojiti katodni od anodnog prostora radi sprijecavanja mjesanja hlora sa alk otopinom oko katode.
Razlikujemo 3 postupka za hlor-alk elektrolizu:
1. Sa zivom. Anodni i kat prostor su odvojenidiafragmom
od Hg ili katodom od Hg pri cemu nastaju 2 odvojene celije. U prim celiji na anodi se oksiduje cl koji ide u sek
celiju u koju jos dolazi voda. Na anodi se ooksidira Na, a na katodi se reducira H2 koji izlazi iz sek celije,a Hg se
vraca u prim celiju.
2. Sa diafragmom, katodni k anodni prostor su odvojeni azbestnom diafragmom.
3. Membranski postupak. Elektrolit, zasicena otopina nacl dolazi u anodni prostor i na anodi se oslobaa cl, u kat

prostor dolazi cista voda, oslobaaju se H i OH joni. Osloboeni OH joni reaguju sa Na jonima koji preko
membrane prelaze u katodni prostor i nastaje NaOH. Ovim se uklanjaju nedostatci iz prethodna 2 postupka
Osobine Cl. Gas zuto-zelene boje, nadrazuje i gusi, nagriza kozu, tezi od vazduha 2,5x , najtezi je od obicni
elementarni gasova. Na -15 lako se kondenzuje u zelenu tecnost koja kljuca na -34 na atm pritiskue. Dobro se rastv
u vodi( hlorna voda). Slabo se rastvara u zasicenom rastvoru NaCl i zato se pri dob u lab ne hvata iznad vode vec
rastvora NaCl. Ima veliku elektroneg i mal precnik atoma, jedini se sa mnogim el na obicnoj temp, cesto uz pojavu
svjetlosti uz izdvajanje toplote. Ne jedini se N,C,O, plem gasovima.Reaktivnost mu je manja od F pa moze da ga
istisne iz njegovi jedinjenja. Energicno se jedini sa metalima Cu, Mn gradeci hloride:
2Na+Cl2=2NaCl. Moze
da istisne I i Br iz njihovi jedinjenja:
2nabr+cl2=2nacl+br2.
kada je u
suhom stanju ne djeluje na Fe i dr metale pa se moze skladistiti u celicnim bocama. Koristi se za dob kloroforma,
klornog kreca, za bijeljene celulozni materijala, kao dezinficiens.
9.Voda. Graa molekule H2O: sastoji se od 2 atoma H i jednog atoma O(11,19H). Atomska jezgra mol vode
rasporeena su na uglovima jednakokrakog trougla a na vrhu je jezgra atoma O. Veze H-O zatvaraju ugao 104 u
tecnom stanju a u gasovitom 104,27. Rastojanje izmeu veza je 0,096nm. Veza je ostvarena preko 2 el para a 2
slobodna ostaju na O, i zbog veceg nukl naboja el parovi su blize O pa se stvara poz naboj na H i neg na O, te
stvaranje dipola u molekuli vode i el.stat djelovanje izmeu suprotni naboja( H veza).
Anomalije vode: svojstva koja se bitno razlikuju od ostali prirodni tjela:
1. Kod zagr od 0-4 zapremina vode
se ne povecava, smanjuje se, a max gustina nije u tacki mrznjenja vec na 4c 2. Voda se pri mrznjenju siri,gustina
opada,tacka ledista sa pov p se smanjuje a ne povecava kao sto je nor. 3. Specificna toplota vode je nesrazmjerno
velika u odnosu na dr tjela(sporo hlaenje i zagrijavanje).
4. Zzbog visoke dielekt konst odlikuje se visokom
sposobnoscu rastvaranja i disocijacije za razliku od dr tecnosti.
5. Od svih tecnosti ima najvecu povrsinsku
napetost
Rastvorljivost gasova. Djele se na gasove koji se dobro rastv NH4,HCl, CO2,H2S, i gasove koji se ne rastvaraju ili
se slabo rastvaraju N,O,CO,H. Kod norm uslova jednak volumen vode moze da rastvori 0,02% V vodika i 250 V
amonijaka. Vazduh rastvoren u vodi ima razlicit sastav od atm vazduha (31,4% O, a suhi vazduh na 18c 21,4%). U
vodenim rastvorima elektrolita rastvorljivost kisika je manja nego u slatkim vodama. Ova rastvorljivost data je
Henijevim zakonom i naeno da je rastv gasova u vodi snizenjem temp povecava.

10.Vodene otopine hlorata I cvrsti hlorati su vrlo opasne tvari, obj razlog u cemu se ogleda ta opasnost?
Soli kloratne kis su slorati. Kloratna kis poznata je samo u vodenim otopinama sa masenim udjelom 30%, najbolje
se priprema u reakc Ba klorida i sulf kis:
Ba2+ +2ClO3- +H+HSO4=BaSO4+2HClO3.
isparavanjem
dobivene otopine pod vakumom maseni udio kis se poveca na 40%, a tada pocinje disproporcioniranje:
4H+4ClO3=4ClO2+O2+2H2O.
koja je pracena eksplozijom, a nastali hlor dioksid opet
dalje eksplodira. U vodenim otopinama HClO3 je jaka kis i jako oks sredstvo. Iz parc reakc dobivanja kis vidi se da
je kloratni ion u kiselom mediju jako oks sredstvo skoro kao i permanganat ion. Zbog tako jakog oks djelovanja
vodene otopine klorata i cvrsti klorati su opasne tvari. Ako dou u dodir sa org materijama ili sa redukujucim
sredstvom mogu uzrokovati eksploziju. Posebno je opasno izlozimo li ih toplini trenju ili spojevima fosfora,
amonijuma ili sumpora, uljima, mastima te metalnom prahu.klorati se moraju cuvati daleko od svih zapaljivih
materija u hladnim i suhim prostorima.
14. Objasni visoke vrijednosti prve energije jonizacije kod halogenih elemenata?
EI kao sto mozemo ocekivati pada u skupini ka dole jer u istom smjeru raste i volumen atoma. Iz visoke vrijednosti
prve EI halogena vidi se da je tim elementima vrlo tesko oduzeti 1e pa odpustanje e ne moze biti karakt osobina.

Samo se plem plinovi u jednoj periodi nalaze ispred halogenih el po vrijednosti EI. Kako se vrijednost EI smanjuje u
grupi ka dole to se jod sa vrijednosti od 10,44 eV gotovo priblizio EI nekih metala pa se u nekim spojevima ponasa
kao metalni kation.
16.Razlike izmeu osopb H2S I H2Se
Elektroneg opada od ovih elemenata pa do H pa tako onda i njihova stabilnost. H2S je stabilniji od H2Se. Oni su
pod obicnim temp gasovi, otrovni su i sa neugodnim mirisom te su prilicno topljivi u vodi.
SO2 nastaje izgaranjem S na kisiku iz zraka, lab se dobiva djelovanjem kis na cvrsti Na2SO3 ili neki dr sulfit. Po
obicnoj temp je plin neugodna mirisa i otrovan je posebno za nize organizme pa se upotrebljava za sterilizaciju
suhog voca i dimljenje vinskih bacvi. Lako reaguje sa vodom.
H2Se je bezbojan plin, neugodnog mirisa na trulu repu, nije stabilan, polako se razlaze pri obicnoj temp, iznad 300
se raspada brzo, otapanjem u vodi daje kiselinu. Jace je redukciono sredstvo od H2S i lakse seoksidira kisikom iz
zraka.
17. Opisi elem brom?
U prirodi dolazi vezan, kao pratilac hloora, otkrio ga balar u slanim vodama mocvara ime je dobio po intenzivnom
mirisu.
Dobivanje: postupak se zasniva na njegovoj manjoj aktivnosti od cl jer ima manji red pot. Uvoenjem Cl u rastvor
KBr gradi sa KCl a izdvaja se Br.
2KBr+Cl2=2KCl+Br2 za ind dob koristi se sirovina K i Mg bromida i
nastaje kao nus proizvod iz maticnog luga poslije kristalizacijesmjese K i Na hlorida. Ovaj otpadni lug MgBr2 uvodi
se u Cl pri cemu se izdvaja Br i nastaje MgCl2: mgbr2+cl2=mgcl2+br2.
U manjim kolicinama br se dobiva
kao cl djelovanjem Mn oksida na HBr.
Br se poceo dobivati iz morske vode poslije zakiseljavanja Cl
oslobaa se Br koji se istiskuje pomocu vazdusne struje na nacin da je Br prvobitno apsorbovan u rastvoruNa
karbonata. Bromat se zakiselu u sumpornoj kiselini nastaje Br koji se udaljava pomocu vod pare i kondenzuje u
tecbost
Osobine: jedini tecni nemetal na obicnoj temp, crveno mrke boje, u debljim slojevima gotovo crn, zbog niske tacke
kljucanja oslobaa narandzasto mrke zagusne pare koje su otrovne. U dodiru sa kozom izaziva opekotine koje treba
isprati vodom pa neutralisati Na tiosulfatom. Slabo se rastvara u vodi( bromna voda) , a u prisustvu svjetlosti se
ponasa kao hlorna voda, zatim se gradi HBr uz oslobaanja nescentnog kisika i koristi se kao oks sredstvo:
br2+h2o=2hbt+o. Dobro se rastvara u ugljen disulfidu, po hem osobinama je slican cl samo manje reaktivan. Jedini
se sa H i gradi brom vodonik.Da bi se ova reakcija odvijala treba katalizator i temp 200-300c. Br moze da oduzme H
od razl jedinjenja:h2s+br2=2hbr+s
Br reaguje sa nekim metalima uz pojavu svjetlosti(P i antimon), dok se saK jedini eksplozivno.
Koristi se u ind za proizvodnju srebro bromida koji se koristi za proizvodnju fotografski ploca u farmaciji za dob
ljekova, kao dezinf sredstvo, za dob boja a najvise za dob dibrom metana koji se dodaje benzinu zajedno sa tetra etil
olovom, on veze Pb-bromid koji lako isparava iz motora. Sagorjevanjem tetra etil olova stvara se olovni oksid a u
smjesi sa dibrom etanom sprijecava se nagomilavanje olovo oksida u motoru: pb(c2h5)4+13
1/2o2=8co2+10h2o+pbo.
pb(c2h5)4+c2h4br2+16o2=pbbr2+10co2+12h2o
18. Promjena energy veze molekula halogenida ne pokazuje ocekivane pravilnosti . Objasni zasto?
Kod energ veze za halogenide ne nalazimo ocekivanu pravklnost nego se ta energija veze za Cl ima max pa zatim
opada do joda. Za rjesenje ove anomalije predlozeno je vise teorija. Po jednoj u molekuli postoje van der valsove
privlacne sile izmeu atoma unutar molekula. Po drugoj se predpostavlja da energ veze daju d orb koje kod F nema.

19. Visoka reaktivnost F na primjeru reakcije F i H

F ima velik afinitet prema H pa ga moze istisnuti(oduzeti) iz njegovih jedinjenja:
2NH3+3F2=6HF+N2.
2H2O+2F2=4HF+O2.
modrim plamenom pri cemu se razvija velika kolicina toplote.

H2S+F2=2HF+S.
Smjesa H i F gori

20. Hemijskom jednainom predstavi reaktivnost Cl sa alkalnim i zemnoalkalnim metalima.

2Na+Cl2=2NaCl
21. Objasni zato kisik pored svoje velike elektronegativnosti, pored dvoatomne molekule nije hemijski
aktivan kao Cl.
To se temelji na dvije cinjenice:
1. Kisik se spaja sa svim el u PSE. U tim spojevima O moze biti
povezan s dr elementima na razne nacine:
a) O moze izgubiti e- pa je poput kationa vezan s dr atomima.
b)atom O a ponekad i molekula mogu primiti 2e- gdje nastaju ioni sa dvo neg nabojem pa sse opet ionski veze sa dr
atomima.
c) atom kisika moze se kov vezom vezati sa dr atomima.
2. Energija veze molekule kisika iznosi 498 kJ/mol, sto je dvostruko vece vrijednost od energ veze molekule hlora, i
ta velika energ uzrokovana dvostrukom vezom objasnjava manju hem aktivnost.
22. Opii promjene koje nastaju pri zagrijavanju S
Topljenjem S zapazaju se zanimljive pojave, ako se zagrije do 119 prevede se u tecnost svjetlo zute boje, sa daljim
pov temp postaje smea i sve gusca tekucina. Na 250 pretvara se u smolastu masu tamne boje koja kao takva ne
moze da iscuri iz suda. Iznad 300 ponovo se dobije zitka tecnost tamne boje. Na 444 pocinje da kljuca pri cemu se
razvija narandzasto zuta para, a na 500 dobijamo crnu boju, a iznad ove temp pare ponovo dobijaju svjetlu boju. Ove
promjene se odvijaju i pri hlaenju samo u suprotnom redosljedu.
Sumpor. U prirodi slabo rasprostranjen javlja se kao slobodan i u vezanom stanju, slobodan oko ugaseni vulkana, a
vezan u mnogim sulfidima i sulfatima, mineralima.
Dobivanje. Proces se zasniva na njegovom lakom pretvaranju u tecno pa u parno stanje pri cemu se oslobaa svih
primjesa. Naslage S nalaze se na dubini od 80-200 m pod naslagom pjeska, S se vadi pomocu fresovog postupka
koji se sastoji da se do lezista spusti zeljezna cijev u kojoj su jos koncentricno smjestene 2 cjevi. Kroz vanjsku cijev
provodi se pregrijana vod para 165c p=7atm do naslage S. Ova para otapa S koji se spusta u donji dio druge cijevi i
kroz nju se sabija vruc zrak koji sa istopljenim S gradi pjenu i pod pritiskom izbacuje na povrsinu kroz unutrasnju
cijev. Dobijen ovako S je dovoljno cist.
Velike kol S se dob iz njegovi jedinjenja przenjem rahnih sulf ruda ili sagorjevanjem uglja pri cemu se stvaraju
velike kol SO2. Redukcija SO2 vrsi se pomocu C u obliku koksa :
SO2+C=CO2+S. Ovaj gas se
katalitickom oks moze prevesti u elementarni S po klausovom postupku, a katalizator je boksit ili aktivni ugalj. Prvo
se 1/3 spali sa O2 u SO2( H2S+O2=SO2+H2O) a ostatak se oksiduje sa nastalim SO2( 2H2S+SO2=3S+2H2O).
Osobine S. Cvrst na obicnoj temp, zute boje , nema fizioloskog djelovanja na organizme iako su pare stetne za nize
org. U vodi je nerastvoran, slabo rastvoran u alkoholu i etru. Lako se rastvra u ugljen disulfidu, direktno se jedini sa
C,P,As i vecinom metala, halogenima, ne reaguje sa kis koje nisu u stanju da ga oksidiraju, lako ga oksidiraju sulf i
nitratna.
Modifikacije S.
alfa rombski, obicni S. Ova modifikacija je stabilana na obicnoj temp,
topi se na 112, dobiva se kristalizacijom S rastvorenog u ugljen disulfidu.
beta
monoklinski, prizmaticni S. Zagrijavanjem alfa S iznad 95 nastaje cvrsta modifikacija, izdvaja se pri hlaenju

rastopljenog S u ugljen disulfidu u vidu dugih iglica, pri stajanju vraca se u alfa modifik.
amorfni, plasticni S. Nastaje zagr S do tacke kljucanja pa naglim hlaenjem, plasticna masa je tamna .

gama

Selen(Se)- manje rasprostr od S i O, rijedak je kao zlato, pratilac je S. Pri przenju sulfida ili izgaranja sumpora
prisutni selen se takoe oksidira u SeO2. Selen se dobiva kao nus proizvod elektrolitske rafinacije bakra ili iz mulja
olovnih komora. Przenjem sulfida nastali so2 reducira prisutni SeO2 na elementarni selen: 2SO2+SeO2=Se+2SO3,
koji se talozi u mulju olovnih komora, mulj se tretira konc HNO3 pri cemu se elementarni selen oksidira u selenitnu
kiselinu: Se+4HNO3=H2SeO3+4NO2+H2O. Iz dobivene otopine seletne kis cistii selen u obliku crvenogpraha
talozi sa sulf kis: H2SeO3+2H2SO4=Se+2H+2HSO4+H2O.
Selen ima nekoliko modifikacija, bilo na osnovu razl povezivanja istih molekula, ili na osnovu razl sastava
molekula. Prstenasta struktura Se8 koja cini nestabilnu crvenu modifik, koja postoji u 2 polimorfna oblika: alfa i
beta. Oba ova oblika lako prezale u stabilnu modifik sivog selena sa lancanom strukturom. Crvena modifik zbog prst
strukture ne provodi el struju, metalni selen slab vodic struje u tami, a povecava se vodljivost sa osvjetljenjem. Selen
sluzi za izradu celija koje sluze za mjerenje intenziteta svjetlosti , koristi se za izradu ispravljaca el struje izmjenicne
istosmjernu. Danas se vise primjenjuju germanijevi ili silicijevi ispravljaci. Koristi se u staklarskoj industriji za
uklanjanje zelene boje stakla uzrokovanog prisustvom tragova Fe. U vecim kol selen daje crvenu boju staklu.
Telur(Te)- rasprostranjen kao i selen, ali je rijei pratilac S. U obliku teluida dolazi uz sulfate Cu i Pb, pa se i dobiva
kao nusproizvod pri elektrolit rafinaciji tih metala. Postupci za dob iz anodnog mulja su isti kao kod selena. Javlja se
u vise alotr modifikod kojih je najstabilnija metalno bijela modifik. Slabo vodi el struju, sa uticajem svjetlosti
vodljivost se pov, ali slabije nego kod Se.
Polonij(Po)- je radioakt elemenat, i jezgra mu se raspada sa emisijom alfa cestica pa je on vrlo opasan. U prirodi se
javlja u uranovim mineralima, ali u malim kolicinama, on nastaje radioakt raspadom drugih elemenata. Postoji u 2
oblika oba metalnaod kojih je jedan slican olovu.