EERI U NEKTARU

Vuk Anelkovi, IX beogradska gimnazija Mihailo Petrovi Alas

Nevena Crnomarkovi, Medicinska kola
Regionalni centar za talente Beograd 1, Zemun

MENTOR: TOMISLAV TOSTI, demonstrator na Hemijskom fakultetu

REZIME
U ovom radu predstavljeni su rezultati istraivanja koji se odnose na nektar i njegov
sastav. Nektar je slatka tenost koju izluuju lezde biljaka cvetnica. To je hranjivi sastojak
pomou koga biljke privlae pele i druge insekte, kako bi pospeili njihovo opraivanje. U
pelarstvu se nektar koji prikupe pele koristi u proizvodnji meda. eeri se iz nektara mogu
izdvojiti jonskom hromatografijom. Jonska hromatografija predstavlja posebni deo
jonoizmenjivake hromatografije. Najzastupljeniji eeri u nektaru su: saharoza, i njeni inioci
glukoza (groani eer) i fruktoza (voni eer). Pored velike koliine eera, u nektaru se
nalazi i oko 20 aminokiselina kao i jo neke supstance koje zavise od uslova u kojima raste biljka
koja lui nektar.
Kljune reci: nektar, saharoza, glukoza, fruktoza, hromatografija

SUMMARY
This labor presents the results of research related to nectar and its structure. Nectar is
sugar-rich liquid produced by glands of flowering plants. It is a nutrient which helps the plants
attract bees and other insects to boost their pollination. In beekeeping, nectar which is collected
by bees is used for honey production. Sugars can be extracted from the honey thanks to ion
chromatography. Ion chromatography is special part of ion-exchange chromatography. The most
present sugars in nectar are: sucrose, and its components glucose (grape sugar) and fructose (fruit
sugar).
Keywords: nectar, sucrose, glucose, fructose, chromatography

1. UVOD

U prirodi postoje dva izvora slatkih sokova iz kojih pele proizvode med: nektar i
medljika (medna rosa).
Nektar je slatki sok koji izluuje medonosno
bilje iz posebnih lezda. One se nalaze u cvetu ili
van cveta i njihov oblik u jednoj istoj biljnoj vrsti
nije jednak. Hemijski sastav nektara kao i
koncentracija eera u njemu, razliit je izmeu
raznog medonosnog bilja. Svaka vrsta medonosng
bilja ima specifian nektar, to uslovljava da
se medovi razlikuju meu sobom. Tu vanu ulogu
imaju soli i aromatine supstance u nektaru, koji
su nosioci karakteristinog mirisa i ukusa
medova. Med proizveden od nektara naziva
se cvetni med. Intenzitet kojim e pele poseivati medonosno bilje sa koga sakupljaju nektar,
zavisi od koncentracije eera u nektaru, od blizine izvora hrane, tj. od udaljenosti konice od
medonosnog bilja i veliine pelinjeg jata. Pele prvenstveno posjeuju medonosno bilje sa
veom koncentracijom eera u nektaru. Kada koncentracija eera u spadne na 4.5 %, pele
prestaju da ga sakupljaju jer se energija koja je izgubljena na sakupljanje ne nadoknauje ovom
koncentracijom. Pretvaranje nektara u med jo nije tano razjanjeno. Dva osnovna procesa
najverovatnije poinju jo prilikom prenoenja nektara u konicu, a to su isparavanje suvine
vode iz nektara i pretvaranje sloenih eera (disaharida ) u proste (monosaharide) delovanjem
fermenata. Tek sakupljeni nektar sadri 30% do 80% vode i 30% do 40% saharoze od ukupnih
eera. Poveanjem koncentracije eera, nektar poinje da se zgunjava i pele nadopunjuju
elije saa. U napunjenoj eliji nastavljaju se procesi isparavanja vode. Kada sadraj suve
materije dostigne koncentraciju od 80% do 82%, dotad nezreo nektar postaje med.

Slika 1. Glavni eeri nektara

Slika 2. Saharoza (obian, klasian eer)

Slika 3. Izgled cveta

2. HROMATOGRAFIJA
Pod hromatografijom podrazumevamo metode odvajanja koje se zasnivaju na razliitoj
raspodeli komponenti uzorka izmeu dve faze, od kojih je jedna nepokretna (stacionarna), a
druga pokretna (mobilna) u odnosu na prvu. Stacionarna faza moze biti vrsta ili tena, a
mobilna faza tena ili gasovita supstanca.

Hromatografija se najee deli prema:

agregatnom stanju faza

mehanizmu odvajanja
nainu smetanja stacionarne faze
tehnici rada
Klasifikacija hromatografskih metoda prema agregatnom stanju faza

Stacionarna faza
Tena

vrsta

Mobilna faza
Tena
Teno-tena hromatografija
Teno-vrsta hromatografija
Hromatografija pomou jonskih izmenjivaa
Hromatografija pomou molekulskih sita

Gasovita
Gasno-tena hromatografija
Gasno-vrsta hromatografija
Hromatogragija pomou
molekulskih sita

Prema nainu smetanja stacionarne faze moemo razlikovati hromatografiju u koloni i

planarnu hromatografiju. Kod hromatografije u koloni stacionarna faza se nalazi u staklenoj,
metalnoj ili plastinoj cevi koja se naziva kolonomPlanarna hromatografija se deli na
hromatografiju na hartiji i tankoslojnu hromatografiju.
Hromatografski se mogu odvajati i izolovati organske i neorgasnske supstance vrlo bliske
strukture i slinih hemijskih osobina. Dananji hromatografi imaju

mikroprocesore koji

kontroliu uslove rada kao to su temperatura kolone, brzina mobilne faze, brzina unoenja
uzorka itd. Ovi instrumenti mogu biti i potpuno automatizovani.

Slika 4. Stacionarna faza hromatografa

3. JONOIZMENJIVAKA HROMATOGRAFIJA
Jonoizmenjivaka hromatografija je vrsta tene hromatografije koja kao stacionarnu fazu
koristi polimerni materijal (matrica), za koji su kovalentno vezane naelektrisane funkcionalne
grupe. Te grupe su neutralisane jonima suprotnog polariteta koji mogu biti zamenjeni jonima koji
su prisutni u ispitivanom uzorku. Kao mobilna faza najee se koriste rastvori kiselina i baza i
ponekad za selektivno eluiranje jona primenjuju se kompleksirajua sredstva kao sto su
limunska, mlena, oksalna, etilendiamin-tetraetanska kiselina i druge.
Na osnovu funkicionalnih grupa koje sadre, jonski izmanjivai se mogu podeliti u
sledee grupe:

katjonski izmenjivai
anjonski izmenjivai
amfoterni jonski izmenjivai
selektivni jonski izmenjivai
jonski izmenjivai koji obrazuju helate

Katjonski izmenjivai su polivalentni nerastvorni anjoni, zasieni rastvorljivim

katjonima. Ti katjoni mogu biti zamenjeni katjonima iz rastvora uzorka:

RCOO

+
2++2 Na

Ca2 +

+
Na
2 RCOO
Anjonski izmenjivai imaju vezane pozitivno naelektrisane funkcionalne grupe i mogu da
izmenjuju elektrostatiki vezane rastvorljive anjone:

+ Cl
+ HCl RNH 3
+ OH
RNH 3
Amfoterni jonski izmenjivai su tzv. cviter joni, sadre i pozitivne i negativne
funkcionalne grupe, tako da su sposobni da vezuju disosovane soli iz rastvora, i to katjone na
anjonske grupe, a anjone na katjonske grupe:
COOR

COO- Na+
NaCl

H2O

NR3+

COO-

NR3 +Cl-

+ NaCl
NR3+

Selektivni jonski izmenjivai imaju ugraene grupe koje vezuju samo jedan odreen tip
jona.
Jonski izmenjivai helatnog tipa imaju ugraene grupe koje obrazuju komplekse i oni
vezuju samo specifine jonske grupe.
Jonski izmenjivai mogu biti monofunkcionalni, ako sadre samo jedan tip funkcionalnih
grupa, i polifunkcionalni ako sadre razliite vrste funkcionalnih grupa. U hromatografiji se
najee upotrebljavaju monofunkcionalni.

Katjonski izmenjivai se najee proizvode u

OH
proizvode u

+
H ili

+
Na obliku, a anjonski izmenjivai se

obliku, ili kao soli (obino Cl ).

Slika 4. Automatizovani hromatograf DIONEX-ICS-3000

4. JONSKA HROMATOGRAFIJA

Jonska hromatografija predstavlja posebnu vrstu visoko efikasne jonoizmenjivake

hromatografije. To je automatizovana analitika tehnika za razdvajanje i kvantitativno
odredjivanje irokog spektra jonskih vrsta.Uglavnom se upotrebljava za analizu vode, odnosno
neorganskih jona i organskih kiselina, a u poslednje vreme razvojem novih stacionarnih faza i u
zavisnosti od tipa detekcije spektar jedinjenja se proirio (npr. aminokiseline, proteini, eceri,
nukleotidi itd.).
Jonska hromatografija je veoma pogodna za analizu anjona a takoe je veoma korisna u
analizi alkalnih i zemnoalkalnik metala. Ova metoda ima sledee prednosti:

brzinu proseno vreme trajanja uobiajene analize kod najsavremenijih aparata iznosi
desetak minuta, dok je za razdvajanje nekoliko najvanijih neorganskih anjona potrebno

svega tri minuta

osetljivost uvoenjem savremene tehnologije i visokoefikasnih stacionarnih faza
mogue je odreivanje anjona koncentracije reda veliine nekoliko g/l, a uz upotrebu

kolona za koncentrovanje granice detekcije su jos nie (ng/l)

selektivnost upotrebom odgovarajuih kolona i tipa detektora mogue je odreivanje

malih koliina jednog jona u prisustvu velikih koliina drugog

simultanu detekciju velika prednost jonske hromatografije u odnosu na druge
instrumentalne tehnike, kao to su AAS ili fotometrija, je mogunost istovremenog
odreivanja veeg broja jona (pod uslovom da je odnos njihovih koncentracija manji od

1000:1)
stabilnost analitikih kolona materijali od kojih se prave kolone i stacionarne faze su

polimerni materijali otporni na jake kiseline i baze, kao i agresivne organske rastvarae
nisu potrebni reagensi - dodaje se samo ultra ista voda
Jonska hromatografija ima i neke nedostatke, kao to su: osetljivost na neistoe ; potreba

za korienjem iskljuivo ultra iste vode; visoka cena aparata.

Savremen jonski hromatograf je potpuno automatizovani aparat. Uz pomo raunara i
odgovarajueg programa kontroliu se uslovi rada kao to su temperatura kolone, brzina mobilne
faze, brzina unoenja uzorka itd. Meu najbitnijim delovima jonskog hromatografa i pored
drugih isto tako vanih spadaju kolona, pumpa i detektor.
Kolone u jonskoj hromatografiji su izradjene od nerajueg elika ili nekog polimernog
materijala i otporne su na visoke pritiske i hemikalije. Stacionarnu fazu ine granule ujednaene

veliine, koje su najee nastale umreavanjem stirena i divinil benzena. Na povrini granule se
nalazi tanak jonoizmenjivaki sloj sastavljen od zrnaca lateksa na koji su uvedene pozitivne ili
negativne funkcionalne grupe.
Takoe su vane i predkolone koje slue za zatitu analitikih kolona od grubih neistoa,
jona i drugih estica koje ometaju analizu.
Veoma znaajan deo jonskog hromatografa je i pumpa koja potiskuje eluent u kolonu pod
visokim pritiskom. Pumpa moe da radi u izokratskom reimu, kada imamo konstantan sastav
mobilne faze, i u gradijentnom, kada je sastav mobilne faze promenjiv tokom vremena analize.
Detekcija se u jonskoj hromatografiji najee vri konduktometrijski i elektrohemijskom
metodom (npr. amperometrijski), a mogu se za detekciju koristiti i UV/VIS spektroskopija,
odreivanje indeksa refrakcije kao i masena spektrometrija.
Konduktometrijskim detektorom se prati provodljivost eluata, kod

savremenih

hromatografa se uz detektor instalira i supresor. Uloga supresora je u sniavanju provodljivosti

eluenta i istovremenom poveanju provodljivosti analita ime se znaajno poveava osetljivost
detekcije.
Analitiki signal je struja koja se meri u toku oksidacije ili redukcije analita.
Posto je jonski hromatograf osetljiv na neistoe, za pravljenje svih rastora i rad aparata
koristi se iskljuivo ultra ista voda, dejonizovana i dezinfikovana voda, maksimalne dozvoljene
provodljivosti 0,5 S.

5. EKSPERIMENTALNI DEO
eeri u nektaru se mogu odvajati na najrazliitije naine, ali najefikasniji jeste
hromatografija. Odvajanje eera iz nektara metodom sa aktivnim ugljem nije dobro zato to se
na aktivnom uglju jednako zadravaju i nii i vii eceri. Glavna razlika u hromatogramima
izmeu frakcija u intezitetupikova.
SPE metoda daje oekivane rezultate. U fazi pranja sa kertrida se spiraju
monosaharidi(glukoza i fruktoza) i u manjoj meri disaharidi(izomaltoza i saharoza).U eluatu,
nakon eluiranja sistemom CH3CN-H2O (1:1) osim pomenutih disaharida javlja se i disaharid
gentobioza; trisaharidi: melezitoza, izomaltotrioza i maltotrioza; a takoe se javljaju i pikovi

eera kojih nema u prvoj frakciji, oni predstavljaju neke od oligosaharida, koji nisu mogli biti
indentifikovani zbog nedostatka standarda.
U ovom radu je vreno odvajanje eera u borovnici i dunji iji su rezultati iscrtani
hromatogramskim pikovima prikazani na Slikama 5,6,7 i 8.
U prvoj probi odvajali smo eere iz nektara 11 cvetova borovnice koliine 7 l mase
0,006kg iji su rezultati odvajanja prikazani na Slici 5.Odvajanje je vreno sistemom
mikrokapilara.
U drugoj probi odvajali smo eere iz nektara 20 cvetova borovnice koliine 2 l mase
0,003kg iji su rezultati odvajanja prikazani na Slici 6.Odvajanje je vreno centrifugiranjem.
U treoj probi odvajali smo eere iz nektara 30 cvetova portugalske dunje koliine 9 l
mase 0,046kg iji su rezultati odvajanja prikazani na Slici 7. Odvajanje je vreno sistemom
mikrokapilara.
U etvrtoj probi odvajali smo eere iz nektara 30 cvetova portugalske dunje koliine 14
l mase 0,031kg iji su rezultati prikazani na Slici 8. Odvajanje je vreno centrifugiranjem.

Slika 5. Odvajanje i odreivanje eera u nektaru-cvet borovnice

Slika 6. Odvajanje i odreivanje eera u nektaru-cvet borovnice 2

Slika 7. Odvajanje i odreivanje eera u nektaru-cvet dunje

Slika 8. Odvajanje i odreivanje eera u nektaru-cvet dunje 2

6. DISKUSIJA
Razvojem kolona, jonska hromatografija je postala veoma pogodna metoda za analizu eera
i raznim vrstama uzoraka. Upotrebom ovih kolona, odnosno stacionarnih faza mogue je
istovremeno odvajanje eera i aminokiselina. Rezolucija odvajanja se poboljava podeavanjem
gradijentnog eluiranja, pri emu se eluent najee sastoji iz tri komponente: A) ultra ista voda
B) rastvor NaOH i C) rastvor CH3COONa.
U nektaru najveu koliinu ine eeri kao i voda (od 30-80%). Tek sakupljeni uzorak
nektara sadri: saharozu (30-40% od ukupne koliine eera), fruktozu, glukozu, maltozu,
sorbitol, galaktitol, kao i druge oligosaharide i disaharide. Takoe uzorak nektara kao i med, koji
se iz njega dobija, sadri aminokiseline u maloj koncentraciji (<0,8%). Zbog visoke
koncentracije glavnih eera oni prekrivaju pikove aminokiselina i na taj nain onemoguavaju
njihovo odreivanje. Fruktoza, glukoza i odreeni disaharaidi (npr. saharoza i maltoza) pored
aminokiselina mogu da ometaju i karakterizaciju oligosaharida. Zbog svih ovih problema,
prilikom analize eera i aminokiselina u uzorku nektaru jonskom hromatografijom, potrebno je
izvriti dodatnu pripremu uzorka odnosno predhodna odvajanja.

U ovom radu je u uzorku nektara vreno odvajanje aminokiselina od eera i odvajanje

mono- i disaharida od oligosaharida. Sve frakcije nakon odvajanja su dalje analizirane jonskom
hromatografijom, za ta nije bilo potrebno posebne pripreme uzorka, ve samo razblaivanje i
filtriranje.

LITERATURA
[1]

http://en.wikipedia.org/wiki/Nectar

[2]
[3]
[4]

Nectaries and Nectar Susan W. Nicolson, Massimo Nepi, Ettore Pacini,

http://sr.wikipedia.org/wiki/Hromatografija
http://sr.wikipedia.org/wiki/eer

[5]

http://www.znanje.org/i/i26/06iv01/06iv0118/STVARANJE%20MEDA.htm