PET MENTALNIH PREPREKA

I NJIHOVO UKLANJANJE
Izabrani tekstovi iz pali kanona i komentari
Sakupio i priredio:
Nyanaponika Thera
The Wheel publication No. 26
1993 Buddhist Publication Society
Prevod
Rastislav Kobac
Samo za besplatnu distribuciju.
Ovaj tekst moete kopirati samo za line potrebe. Moete ga formatirati i distribuirati za
korienje na raunarima i raunarskim mreama, ukoliko ne uzimate nadoknadu za njegovu
distribuciju ili koritenje. U suprotnom, sva prava su rezervisana.

Ovo izdanje je preuzeto iz tampanog izdanja iz 1994 pod okriljem DharmaNet Dharma
Book Transcription projekta, sa ljubaznim doputenjem Buddhist Publication Society.

SADRAJ
Uvod
Pet prepreka
I. Osnovni tekstovi
II. Prepreke
1. elja za ulnim zadovoljstvima
2. Ljutnja
3. Lenjost i tromost
4. Uznemirenost i kajanje
5. Sumnja
Iz Samanjaphala sute
I. Sutta
II. Komentari
Skraenice:
AN Anguttara nikaya
MN Majjhima nikaya
SN Samyutta nikaya
Vism Visuddhimagga
Uvod
Nepokolebljivo osloboenje uma je najvei cilj Budinog Uenja. Ovde osloboenje
znai slobodu uma od svih ogranienja, okova, i granica koje ga veu za toak patnje, za

krug ponovnih roenja. Znai ienje uma od svih neistoa koje mute njegovu bistrinu;
uklanjanje svih smetnji koje spreavaju njegovo napredovanje od uobiajene (lokiya) ka vioj
svesti (lokuttara-citta), ka dosezanju stupnja svetosti (arahant).
Mnogo je tekoa koje blokiraju put duhovnog napretka, ali pet njih se pod imenom
prepreke (nivarana) naroito esto spominju u budistikoj literaturi:
1. elja za ulnim zadovoljstvima (kamacchanda)
2. Zlovolja (byapada)
3. Tupost-i-tromost (thina-middha)
4. Nespokojstvo-i-kajanje (uddhacca-kukkucca)
5. Sumnja (vicikiccha)
Zovu se prepreke zato to ometaju i obavijaju um na mnogo naina, spreavajui
njegov razvoj (bhavana). Prema budistikom uenju, duhovni razvoj je dvostruk: kroz
spokojstvo (samatha-bhavana) i kroz uvid (vipassana-bhavana). Spokojstvo se postie
potpunom koncentracijom uma za vreme meditativnih zadubljena (jhana). Za postizanje
ovakvih zadubljenja prevazilaenje pet prepreka, makar privremeno, poetni je preduslov.
Upravo u kontekstu postizanja zadubljenja Buda u svojim govorima esto spominje pet
prepreka.
Postoji pet mentalnih inilaca koji su glavni reprezenti prvog meditativnog
zadubljenja, i zbog toga su nazvani faktori zadubljenja (jhananga). Za svaki od njih postoji,
prema budistikoj komentarskoj tradiciji, jedna od pet prepreka koja im posebno teti i koja
iskljuuje njihov vii razvoj i usavravanje do stepena potrebnog za jhanu; na drugoj strani,
negovanje ovih pet faktora izvan njihovog uobiajenog nivoa postaje protivotrov za prepreke,
pripremanje puta za jhanu. Odnosi izmeu ove dve petolane grupe su u ovoj antologiji
objanjeni u poglavlju Prepreke.
Ovih pet prepreka ne ometaju samo meditativna zadubljenja, ve i nie stupnjeve
mentalne koncentracije. Isto je i sa graninom (ili pristupnom) koncentracijom (upacarasamadhi), koja je poetni nivo za potpuno zadubljenu koncentraciju (appana) dostignutu u
jhani. Takoe, liena prepreka je i trenutna koncentracija (khanikasamadhi), koja ima snagu
granine koncentracije i potrebna je za razvijeni uvid (vipassana). Ali sem ovih viih stanja
mentalnog razvoja, i bilo koji ozbiljniji pokuaj jasnog razmiljanja i harmoninog ivljenja
bie ozbiljno ometen prisustvom ovih pet prepreka.
Ovako iroki tetan uticaj pet prepreka ukazuje na hitnu potrebu za slamanjem njihove
moi kroz stalni napor. Niko ne bi trebalo da veruje kako je dovoljno da posveti panju
preprekama jedino u momentu kada seda da meditira. Takav zakasneli napor u suzbijanju
prepreka retko e biti uspean ukoliko nije potpomognut prethodnim nastojanjima tokom
svakodnevnog ivota.
Onaj ko ozbiljno stremi nepokolebljivom osloboenju uma bi zato trebalo da izabere
odreeno polje delovanja koje za njega ima direktnu i praktinu vanost: kammatthanu1 u
svom najirem znaenju, na kojoj e struktura njegovog celokupnog ivota biti zasnovana.
vrsto dranje za to polje delovanja, nikada zadugo ne gubei ga iz vida, samo po sebi bi
bilo znaajan i ohrabrujui napredak u kontroli i razvoju uma, zato to bi na taj nain energije
koje usmeravaju i podstiu um bile znaajno ojaane. Onaj ko je izabrao pobedu nad pet
prepreka za svoje polje delovanja trebalo bi da ispita koja od njih je najsnanija u njegovom
sluaju. Zatim bi trebalo paljivo da posmatra kako se, u kojim uslovima, one obino javljaju.
Takoe bi unapred trebalo da upozna pozitivne sile u sopstvenom umu, kojima svaka od ovih
prepreka moe najbolje biti neutralisana i, konano, pobeena; i isto tako bi trebalo da ispita
sopstveni ivot, traei ansu za razvoj onih kvaliteta koji su nie oznaeni imenima:
duhovne sposobnosti (indriya), faktori zadubljenja (jhananga) i faktori prosvetljenja
(bojjhanga). U nekim sluajevima dodani su objekti meditacije, to e biti od pomoi u
prevazilaenju pojedinanih prepreka.

Tj. objekat meditacije: doslovno polje delovanja.

Zarobljenik ivota (puthujjana)2, ipak, jedino moe postii privremeno uklanjanje i

delimino slabljenje prepreka. Njihovo konano i potpuno iskorenjivanje se deava tek na
razliitim stupnjevima svetosti (ariyamagga) :
Sumnja se eliminie na prvom stupnju, na putu ulaska u struju (sotapatti-magga).
ulna elja, ljutnja i kajanje se elimiu na treem stupnju, na putu sa koga vie
nema povratka u krug preporaanja (anagami-magga).
Lenjost i tromost, kao i uznemirenost se iskorenjuju na putu arhanta (arahattamagga).
Prema tome, nagrada za borbu protiv prepreka nije ograniena samo na mogunost
krae ili due meditacije, ve nas svaki korak u slabljenju ovih prepreka vodi blie stanju
svetosti, gde je osloboenje od ovih prepreka konano.
Mada je veina ovde citiranih tekstova, a prevedenih iz Budinih govora i kanonskih
komentara, namenjena monasima, oni su takoe korisni za one koji ive svetovnim ivotom.
Kao to kau stari uitelji: Monah (bhikku) je spomenut ovde kao primer onih koji su
posveeni vebanju Uenja. Bilo ko da preduzme tu praksu je ovde obuhvaen nazivom
monah.
PET PREPREKA
I. Osnovni tekstovi
Postoji pet smetnji i prepreka, korova uma koji osujeuju uvid. Kojih pet?
ulna elja je smetnja i prepreka, korov uma koji osujeuje uvid. Ljutnja...
Lenjost i tromost... Uznemirenost i kajanje... Sumnja je smetnja i prepreka, korov uma
koji osujeuje uvid.
Bez prevazilaenja ovih pet prepreka nemogue je za monaha, iji uvid stoga gubi
snagu i mo, da zna sopstveno dobro, dobro za druge, dobro i za sebe i za druge; niti e on
biti sposoban da dostigne ono nadljudsko stanje osobitog postignua, znanje i uvid koji
omoguuju postizanje svetosti.
Ali ako je monah prevaziao ovih pet smetnji i potekoa, ove korove uma koji
osujeuju uvid, tada je mogue, da svojim snanim uvidom zna sopstveno dobro, dobro za
druge, dobro i za sebe i za druge; i on e biti sposoban da dostigne ono nadljudsko stanje
osobitog postignua, znanje i uvid koji omoguuju postizanje svetosti.
AN 5:51
Onaj ije je srce preplavljeno neobuzdanom eljom radie ono to ne bi trebalo da radi i
zanemarivae ono to bi trebalo da radi. I tako, njegovo ugled i njegova srea e propasti.
Onaj ije je srce preplavljeno ljutnjom... lenjou i tromou... uznemirenou i
kajanjem ... sumnjom radie ono to ne bi trebalo da radi i zanemarivae ono to bi trebalo
da radi. I tako, njegov ugled i njegova srea e propasti.
Ali ako plemeniti uenik vidi ovih pet prepreka kao zagaivae uma, on e ih
napustiti. inei tako, bie cenjen kao neko sa velikom mudrou, neko prebogat mudrou,
sa jasnim shvatanjema, kao neko dobro opskrbljen mudrou. To se naziva opskrbljenost
mudrou.
AN 4:61

Zarobljenik ivota ili puthujjana, koji moe biti monah ili laik, jeste onaj koji jo nije dosegnuo prvi stupanj svetosti, put ulaska u struju
(sotapatti-magga).

Postoji pet neistoa u zlatu, zbog kojih je ono teko za obradu i rukovanje, manje je
blistavo, lomljivo je i ne moe se dobro kovati. Kojih je to pet neistoa? Gvoe, bakar,
kalaj, olovo i srebro.
Ali ako se zlato oslobodi ovih pet neistoa, tada e ono biti lako za obradu i
rukovanje, vie e blistati, bie vre i moi e se dobro kovati. Kakve bilo ukrase neko
eleo da napravi od njega, bilo da su to dijademe, naunice, ogrlice ili zlatni lanac, ono e
posluiti svrsi.
Slino tome, postoji pet neistoa uma, njegovih slabljenja usled kojih um nije lak za
obradu i rukovanje, manje je blistav, jasan i nepokolebljiv, i ne moe se dobro skoncentrisati
na iskorenjivanje neistoa (asava). A koje su to neistoe? To su: elja, ljutnja, lenjost i
tromost, uznemirenost i kajanje i, na kraju, sumnja.
Ali, ako je um slobodan od ovih pet neistoa, on e biti lak za obradu i rukovanje,
blistaviji, jasniji i nepokolebljiviji, i moi e se dobro skoncentrisati na iskorenjivanje
neistoa (asava). Kojem god stanju, ostvarivom viim mentalnim sposobnostima, da se
usmeri takav um, u svakom sluaju e zadobiti sposobnost njihovog ostvarenja, ako su
(drugi) uslovi ispunjeni.
AN 5:23
A kako monah praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za
pet prepreka?
Tako to, kada se u njemu javi ulna elja, monah zna: U meni je ulna elja, ili
kada ulne elje nema, on zna: U meni nema ulne elje. On zna kako se jo nepostojea
ulna elja pojavljuje; on zna kako se postojea ulna elja naputa; i on zna kako se
naputena ulna elja u budunosti vie ne pojavljuje.
Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: U meni je ljutnja, ili kada ljutnje nema,
on zna: U meni nema ljutnje. On zna kako se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on zna
kako se postojea ljutnja naputa; i on zna kako se naputena ljutnja u budunosti vie ne
pojavljuje.
Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: U meni su lenjost i tromost, ili
kada lenjosti i tromosti nema, on zna: U meni nema lenjosti i tromosti. On zna kako se jo
nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojea lenjost i tromost
naputaju; i on zna kako se naputena lenjost i tromost u budunosti vie ne pojavljuju.
Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah zna: U meni su nespokojstvo i
kajanje, ili kada nespokojstva i kajanja nema, on zna: U meni nema nespokojstva i kajanja.
On zna kako se jo nepostojea nespokojstvo i kajanje pojavljuju; on zna kako se postojee
nespokojstvo i kajanje naputaju; i on zna kako se naputeni nespokojstvo i kajanje u
budunosti vie ne pojavljuju.
Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: U meni je sumnja, ili kada sumnje
nema, on zna: U meni nema sumnje. On zna kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on
zna kako se postojea sumnja naputa; i on zna kako se naputena sumnja u budunosti vie
ne pojavljuje.
Satipatthana sutta, MN 10
Paljivo i blagovremeno registrovanje nastajanja neke ovih prepreka, kao to je
preporueno u prethodnom tekstu, jednostavan je ali i vrlo efikasan metod neutralisanja ovih i
drugih zagaenja uma. Tako zaustavljamo nesmetano produavanje tetnih misli i budnost
uma u odnosu na njihov povratak jaa. Ovaj metod je zasnovan na jednostavnoj psiholokoj
injenici naglaenoj u komentarima na sledei nain: Dobra i zla misao ne mogu se pojaviti
zajedno. Tako, u trenutku prepoznavanja ulne elje (koja se javila u prethodnom momentu),
ta ulna elja vie ne postoji (nego samo in prepoznavanja).

II Prepreke

Kao to, monasi, ovo telo preivljava hranjenjem, preivljava zavisei od hranjenja,
ne preivljava bez hranjenja na isti nain, monasi, pet prepreka opstaje hranjenjem, zavisi
od hranjenja, ne preivljava bez hranjenja.
SN 46:2
1. ulna elja
Hranjenje poude
Postoje prelepi predmeti; esto im se posveuje preterana panja ovo je hrana za
nastajanje poude koja jo nije nastala i hrana za poveanje i snaenje poude koja je ve
nastala.
SN 46:51
Izgladnjivanje poude
Postoje neprijatni predmeti (koriteni za meditaciju); esto im se posveuje
odmerena panja ovo je spreavanje nastajanja poude koja jo nije nastala, i spreavanje
uveanja i snaenja poude koja je ve nastala.
SN 46:51
est stvari vodi ka naputanju ulne elje:
1. Uenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima
2. Predanost meditaciji nad neprijatnim
3. Straarenje na vratima ula
4. Umerenost u jelu
5. Prijateljstvo sa mudrima
6. Razgovor o korisnom
Komentar Satipatthana sutte
1. Uenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima
2. Predanost meditaciji nad neprijatnim
(a) Neprijatni objekti
U onome ko je posveen meditaciji nad neprijatnim objektima odbojnost prema
privlanim objektima je vrsto utvrena. Ovo je posledica.
AN 5:36
Pod neprijatnim objektima se, ovde, podrazumeva meditiranje3 na groblju, kao to je
opisano u Satipatthana sutti i objanjeno u Visuddhimaggi; ali se ovo odnosi i na odbojne
aspekte objekata ula uopte.
(b) Odvratnost tela
Tako, monasi, monah razmilja upravo o ovom telu, ogranienom koom i punom
razliitih prljavtina od tabana navie i od vrha glave nanie: U ovom telu su: dlake
glave, dlake tela, nokti, zubi, koa, meso, miii, kosti, kotana sr, bubrezi, srce, jetra,
rebra, slezina, plua, creva, stomak, izmet, u, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa,
pljuvaka, sluz, tenost u zglobovima, mokraa (i mozak u lobanji).
MN 10

Misli se na kontemplaciju nad leevima u raznim fazama raspadanja. (prim. prev.)

Od kostiju i tetiva ispleteno,

mesom i tkivom oblepljeno,
i koom pokriveno, ovo telose
ne otkriva kakvo je stvarno...
Budala misli da je prelepo,
Neznanje njegovo ga je zavaralo...
Sutta nipata, v.194, 199
(c) Razliite kontemplacije
Objekti ula daju malo uitka, ali mnogo bola i mnogo oaja; opasnost u njima
prevladava.
MN 14
Neprijatnost savladava neobazrivog oveka priinjavajui mu se kao prijatnost,
neugodnost ga obuzima pod maskom ugodnosti, a bolno pod maskom uitka.
Udana, 2:8
3. Straarenje na vratima ula
Kako se straari na vratima ula? Tako to se, monah, videvi oblik, ne vezuje za
njegovu (varljivu) spoljanjost u celini, niti u detaljima. Ukoliko mu je ulo vida bez
kontrole, enja, tuga i druga rava stanja e uploviti u njega. Zato on veba da ga
kontrolie, motri nad ulom vida, prihvata se njegove kontrole. uvi zvuk... miris... okusivi
ukus ... osetivi dodir ... prepoznavi neki objekat uma, on se ne vezuje za njegovu (varljivu)
spoljanjost u celini... On se prihvata njegove kontrole.
SN 35:120
Postoje oblici vidljivi okom, koji su poeljni, ljupki, prijatni, dopadljivi, povezani sa
udnjom, izazivaju elju. Ukoliko monah nije njima zaslepljen, nije vezan za njih, ne raduje
im se, tada se u onome ko nije zaslepljen njima, nije vezan za njih i ne raduje im se,
uivanje (u ovim oblicima) prekida; ako uivanja nema, nema ni vezanosti. Postoje zvuci
dostupni uhu... objekti uma dostupni umu... ukoliko uivanja nema, nema ni vezanosti.
SN 35:63
4. Umerenost u jelu
Kako je on umeren u jelu? Tako to monah uzima svoju hranu nakon razboritog
razmatranja: ne radi uivanja, gordosti ili ulepavanja tela ili njegovog ukraavanja
(miiima); nego jedino u cilju odravanja i potpomaganja ovog tela, izbegavanja
oteivanja i kao potporu svetakom ivljenju, razmiljajui: Ovako u unititi staro bolno
oseanje i neu dopustiti novom da se razvije. Imau dug ivot, besprekoran i blagosloven.
MN 2; MN 39
5. Prijateljstvo s mudrima
Ovde je naglasak posebno na takvim prijateljima koji imaju iskustvo i mogu biti uzor i
pomo u prevazilaenju ulne elje, posebno u meditaciji o neprijatnom. Takoe se ovo
odnosi i na plemenito prijateljstvo opte. Isto ovo dvostruko objanjenje, uz odgovarajue
izmene, vai i za druge prepreke.
Celokupni svetaki ivot, Ananda, jeste plemenito prijateljstvo, plemenito
drugarstvo, plemenito saveznitvo. Za onog monaha, Ananda, koji ima plemenitog
prijatelja, plemenitog druga, plemenitog saveznika, moe se oekivati da e negovati i
praktikovati plemeniti osmostruki put.
SN 45:2
6. Razgovor o korisnom

Ovde je naglasak, konkretno, na razgovaranju o prevazilaenju ulne elje, posebno o

meditaciji nad neprijatnim. Takoe se ovo tie i svakog razgovora koji je koristan za nae
napredovanje putem. Uz odgovarajue izmene, ovo objanjenje vai i za druge prepreke.
Ukoliko je karakter monaha sklon prianju, on (bi trebalo da zapamti sledee):
Razgovor koji je nizak, grub, neplemenit, nekoristan, koji ne vodi udaljavanji, niti
oslobaanju od strasti, ne vodi utrnuu, niti spokojstvu, niti viem znanju, niti prosvetljenju,
niti nibbani, konkretno, razgovor o kraljevima, o razbojnicima i ministrima, o armijama,
opasnostima i ratu, o hrani i piu, odei, leajevima, vencima, mirisima, roacima, kolima,
selima, varoima, gradovima i provincijama, o enama i vinu, o glasinama, o precima,
raznim sitnicama, priama o nastanku sveta i okeana, priama o onome to se desilo i to se
nije desilo u takvim i slinim razgovorima ja neu uestvovati. U njemu oko ovoga nema
nikakvog kolebanja.
Ali razgovor o isposnikom ivotu, razgovor koristan za oslobaanje uma, razgovor
koji je koristan za potpunu nevezanost, za slobodu od strasti, utrnue, spokojstvo, vie
znanje, prosvetljenje i nibbanu, konkretno, razgovor o umerenom ivotu, smirenosti, samoi,
izdvojenosti iz drutva, ohrabrivanju, razgovor o vrlini, koncentraciji, mudrosti,
osloboenju, o uvidu i znanju koje donosi uvid u takvim i slinim razgovorima u
uestvovati. U njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja.
MN 122
Sledee stvari su, takoe, korisne u obuzdavanju ulne elje:
Usredsreenost uma, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);
Sabranost panje, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Sabranost panje, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).
A. Poreenje
Ukoliko je voda u loncu pomeana sa crvenom, utom, plavom ili narandastom
bojom, ovek sa normalnom sposobnoui vida, gledajui u lonac, ne moe da prepozna i
vidi sopstveni lik. Na isti nain, kada je neiji um opsednut ulnom eljom, preplavljen
ulnom eljom, tada on ne moe pravilno da uoi izlaz iz ulne elje koja je nastala; tada on
pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih;
takoe, pouke davno zapamene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju oni koje i nisu
zapamene.
SN 46:55
2. Ljutnja
A. Hranjenje ljutnje
Postoje objekti koji izazivaju odbojnost; esto im se posveuje preterana panja
ovo je hrana za nastajanje ljutnje koja jo nije nastala i hrana za poveanje i snaenje
ljutnje koja je ve nastala.
SN 46:51
Izgladnjivanje ljutnje
Postoji osloboenje srca ljubavlju; esto mu se posveuje odmerena panja ovo je
spreavanje nastajanja ljutnje koja jo nije nastala, i spreavanje uveanja i snaenja
ljutnje koja je ve nastala.
SN 46:51

Razvijajte meditaciju ljubavi! Razvijanjem meditacije ljubavi, ljutnja nestaje. Razvijajte

meditaciju saoseanja! Razvijanjem meditacije saoseanja, okrutnost nestaje. Razvijajte
meditaciju radosti nad sreom svojom i sreom drugih! Razvojem meditacije radosti,
neraspoloenje nestaje. Razvijajte meditaciju spokojstva! Razvijanjem meditacije spokojstva,
bes nestaje.
MN 62
est stvari pomae u savladavanju ljutnje:
1. Znanje kako da se meditira o ljubavi;
2. Predanost meditaciji ljubavi;
3. Razumevanje da je svako gospodar i naslednik svojih dela (kamma);
4. esto razmiljanje o tome (na sledei nain):
Ovako bi trebalo razmiljati: Ljut si na nekoga, ta moe da mu uini? Moe li
unititi njegovu vrlinu i njegove druge dobre osobine? Zar nisi dospeo u sadanje stanje
zahvaljujui sopstvenim delima, i nee li i ubudue tako biti? Ljutnja spram drugog isto je kao
i kada neko eli da udari drugoga, pa se mai za vreli kamen ili uareno gvoe ili za izmet.
Na isti nain, ukoliko je druga osoba ljuta na tebe, ta moe da ti uini? Moe li unititi tvoju
vrlinu i tvoje dobre osobine? I ona je dospela u svoje sadanje stanje zahvaljujui sopstvenim
delima i tako e biti i ubudue. Kao i neprimljen poklon ili kao aka prljavtine baena
nasuprot vetru, njegova ljutnja e mu se vratiti pravo u lice.
5. Prijateljstvo s mudrima;
6. Razgovor o korisnom
Komentar Satipatthana sutte
Sledee stvari su takoe od pomoi pri kroenju ljutnje:
Ushienje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);
Vera, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Ushienje i staloenost, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

Poreenje
Ukoliko se lonac vode greje na vatri, voda kipi i kljua, i ovek sa normalnom
sposobnou vida, gledajui u nju, ne moe da prepozna i vidi svoj lik. Na isti nain, kada je
neiji um opsednut zlovoljom, preplavljen zlovoljom, tada on ne moe pravilno da uoi izlaz
iz zlovolje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro
drugih, niti dobro i svoje i drugih; takoe, pouke zapamene pre mnogo vremena mu ne
dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamene.
SN 46:55
3. Lenjost i tromost
A. Hranjenje lenjosti i tromosti
Tu nastaje mlitavost, klonulost, lenjo protezanje tela, pospanost nakon jela, mentalna
usporenost; esto im se posveuje preterana panja ovo je hrana za nastajanje
lenjosti-i-tromosti koja jo nije nastala i hrana za poveanje i snaenje lenjosti-itromosti koja je ve nastala.

SN 46:51
B. Izgladnjivanje lenjosti-i-tromosti
Postoji element pobuenja neije energije, element delovanja, element neprekidnog
delovanja; esto mu se posveuje odmerena panja ovo je spreavanje nastajanja lenjostii-tromosti koja jo nije nastala, i spreavanje uveanja i snaenja lenjosti-i-tromosti koja je
ve nastala.
SN 46:51
Moe da nita ne ostane osim koe i miia i kostiju; mogu meso i krv da se sasue
u telu! Pre nego to se dostigne ono to se moe dostii odvanom snagom, odvanom
energijom, odvanim delovanjem neka moja energija ne utrne!
MN 70

est stvari je korisno za naputanje lenjosti-i-tromosti:

1. Znanje da je prejedanje njen uzrok.
2. Menjanje poloaja tela.
3. Razmiljanje o percepcepciji svetlosti.
4. Ostajanje na sveem vazduhu.
5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.
Sledee dve stvari su, takoe, korisne u nadvladavanju lenjsoti-i-tromosti:
1. Podseanje na smrt
Danas bi napor trebalo uloiti,
ko zna hoe li moda sutra smrt nastupiti?
MN 131

2. Uoavanje patnje u nestalnosti

U monahu koji je navikao da vidi patnju u nestalnosti i koji je esto predan ovoj
kontemplaciji, uvrstie se takvo revnosno shvatanje opasnosti od lenjosti, dokolice,
klonulosti, nehata i neobazrivosti, ba kao da mu preti ubojica sa izvuenim maem.
AN 7:46
3. Saradost. Radost zbog sree svoje i onih oko nas
Razvijajte meditaciju saradosti! Razvijajui je, mlitavost e nestati.
MN 62
Usmerena misao o faktorima zadubljenja (jhananga)
Energija duhovnih moi (indriya)
Istraivanje stvarnosti, energija i ushienje nad faktorima probuenja (bojjhanga)
Kada je um lenj, nije pogodno vreme za razvijanje sledeih faktora probuenja:
smirenost, koncentracija i ravnodunost, jer lenj um njima teko da moe biti inspirisan.
SN 46:53

4. Razmiljanje o duhovnom putovanju

Hodau putem kojim su Bude, Paccekabuddhe i veliki uenici nestali; ali nehajna osoba
tim putem ne moe da hodi.
Vism. IV,55
5. Razmiljanje o Uiteljevoj veliini
Maksimalno ulaganje energije propovedao je na Uitelj, i on je nenadmaiv u svojim
poukama i velika nam je pomo. Iskazujemo mu potovanje praktikovanjem Dhamme i
nikako drugaije.
Ibid.
6. Razmiljanje o veliini nasledstva
Stei u posed nad Velikim nasledstvom, zvanim Dobra Dhamma. No onaj ko je
nehatan ne moe postati njen vlasnik .
Ibid.
7. Kako podstai um?
Kako se podstie um onda kada um treba podstrek? Ako usled sporosti u primeni
mudrosti ili usled nepostizanja sree spokojstva um postane tup, tada bi ga on trebao
pobuditi kroz razmiljanje o osam podstiuih objekata. Tih osam objekata su: roenje,
propadanje, bolest i smrt; patnja u niim svetovima; patnja prolosti ukorenjena u krugu
postojanja; patnja budunosti ukorenjena u krugu postojanja; patnja sadanjosti
ukorenjena u potrazi za hranom.
Vism. IV,63
8. Kako prevazii pospanost?
Jednom se Uzvieni ovako obratio Uvaenom Maha-Moggalani: Da li si pospan,
Moggalana? Da li si pospan Moggalana?
Da, uvaeni gospodine.
(1) Onda, Moggallano, kakva god otupljujua misao ti se javila, takvoj misli ne bi
trebalo poklanjati panju, ne bi joj se trebalo esto vraati. Tada je mogue da, inei
tako, tromost nestane.
(2) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, trebalo bi da misli i promilja o
Dhammi o kojoj si sluao i uio, i trebalo bi je ponovo preispitati. Tada je mogue da,
inei tako, tromost nestane.
(3) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, trebao bi srcem nauiti Dhammu, o
kojoj si sluao i uio, u svoj svojoj potpunosti.Tada je mogue, da inei tako, umalost
nestane.

(4) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, tada bi trebalo da protrlja svoje ui i
dlanovima izmasira svoje udove. Tada je mogue da, inei tako, tromost nestane.
(5) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, trebalo bi da ustane sa svoga mesta, i
nakon umivanja vodom, trebalo bi da pogleda oko sebe u svim pravcima, kao i gore ka
zvezdama na nebu. Tada je mogue da, inei tako, tromost nestane.

(6) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, trebalo bi da vrsto utvrditi
(unutranju) percepciju svetla: kako po danu, tako i po noi; kako po noi, tako i po
danu. Tako sa umom istim i neometenim, trebalo bi da razvija svesnost koja je puna
svetlosti. Tada je mogue da, inei tako, tromost nestane.
(7) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, trebalo bi da, svestan onoga to je
napred i nazad, hoda gore-dole, sa ulima okrenutim ka unutra i sa umom koji se ne
usmerava van. Tada je mogue da, inei tako, tromost nestane.
(8) Ali ako, inei tako, tromost ne nestane, mogao bi lei dole na svoju desnu
stranu, i zauzeti lavlji poloaj, prekrivajui nogu nogom paljivo, jasne svesti,
drei u umu misao o ustajanju. A kad se opet probudi, trebalo bi brzo da
ustane, s milju: Neu se prepustiti uitku leanja i poivanja, uitku
spavanja!
Tako bi, Moggalano, trebalo da veba!
AN 7:58
1. Pet opasnosti
Ukoliko, monasi, monah uvia ovih pet opasnosti, to mu je dovoljno da ivi
obazrivo, predano, sa srcem reenim da dostigne nedostignuto, da dosegne nedosegnuto, da
shvati neshvaeno. Kojih su to pet opasnosti?
Tako, monasi, monah razmilja ovako: Sada sam mlad, mladi, mlad po
godinama, crnokos, u cvetu mladosti, u prvoj fazi ivota. Ali doi e vreme kada e ovo
telo epati starost. A onaj ko je obuzet starou ne moe lako da se udubljuje u uenje
Bude; nije mu lako da ivi u divljini, u umi, u dungli ili u usamljenom boravitu. Pre
nego to se ova neeljena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju
energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje
neshvaenog, i tako, posedujui ova stanja, iveu sreno ak i u starosti.
(1)

(2) I dalje, monasi, monah razmilja ovako: Sada sam slobodan od iznurenosti,
slobodan od bolesti, moje probavne sposobnosti rade ujednaeno, moja telesni sklop
nije ni previe hladan ni previe vru, on je urazvnoteen i sposoban za napor. Ali, doi
e vreme kada e ovo telo biti obuzeto boleu. I onaj ko je bolestan nije u stanju da se
bez potekoa udubljuje u Uenje Bude; nije mu lako da ivi u divljini, u umi, u dungli
ili u usamljenom boravitu. Pre nego to se ova neeljena stanja, tako neugodna i
neprijatna, pojave, sakupit u svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje
nedosegnutog, za shvatanje neshvaenog, i tako, posedujui ova stanja, iveu sreno
ak i u bolesti.
(3) I dalje, monasi, monah razmilja ovako: Sada je tu izobilje hrane, dobre
etve, lako je dostupan isproeni obrok, lako je iveti od sakupljene hrane i darova. Ali
doi e vreme kada e zavladati glad, loa etva, bie teko isprositi obrok, bie teko
iveti od sakupljene hrane i darova. U oskudici ljudi se sele u naselja gde ima hrane u
izobilju, i takva naselja postaju prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima pretrpanima i
prenaseljenim ne moe se lako udubljivati u Uenje Bude. Pre nego to se ova neeljena
stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju energiju za dostizanje
nedostignutog, za postizanje nepostignutog, za shvatanje neshvaenog, i tako,
posedujui ova stanja, ivet u sreno ak i u oskudici.

I dalje, monasi, monah razmilja ovako: Sada ljudi ive u skladu i

prijateljstvu, u skladnom drutvu, kao da tee med i mleko, i gledaju jedni druge sa
naklonou. Ali doi e vreme opasnosti, vreme nemira izmeu plemena kada e ljudi
upregnuti svoja kola i odvesti se dalje i kada e se strahom obuzeti pomerati ka mestu
sigurnosti, i tada e takva naselja postati prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima
(4)

pretrpanim i prenaseljenim se ne moe lako udubljivati u uenje Bude. Pre nego to se

ova neeljena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju energiju za
dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaenog, i tako,
posedujui ova stanja, iveu sreno ak i u vreme opasnosti.
(5) I dalje, monasi, monah razmilja ovako: Sada zajednica monaha ivi u slozi i
prijateljstvu, bez svai, ivi sretno pod jednim Uenjem. Ali doi e vreme kada e
nastati razdor u zajednici. I kada je zajednica u razdoru ne moe se lako udubljivati u
uenje Bude; nije lako iveti u divljini, u umi, u dungli ili u usamljenom boravitu. Pre
nego to se ova neeljena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupiu svoju
energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje
neshvaenog, i tako, posedujui ova stanja, ivet u sreno ak ako doe do rascepa u
monako jzajednici. 4

AN 5:78
Ove stari su, takoe, korisne u prevladavanju lenjosti-i-tromosti:
Primenjena misao, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);
Energija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Istraivanje realnosti,energija i ushienje, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).
Kada je um lenj, nije pravo vreme za razvijanje sledeih faktora prosvetljenja: spokojstva,
koncentracije i staloenosti, zato to lenji um teko moe biti pokrenut njima.
Kada je um lenj, pravo je vreme za razvijanje sledeih faktora prosvetljenja: istraivanja
realnosti, energije i ushienja, zato to lenj um moe lako biti pokrenut njima.
SN 46:53
A. Poreenje
Ukoliko je posuda sa vodom prekrivena mahovinom i vodenim biljkama, ovek sa
normalnom sposobnou vida, gledajui u vodu, ne moe da prepozna i vidi sopstveni lik.
Na isti nain, kada je neiji um opsednut lenjou i tromou, preplavljen lenjou i
tromou, on ne moe pravilno da uoi spasenje od lenjosti i tromosti koji su se razvili, tada
on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih;
takoe, pouke zapamene pre mnogo vremena mu ne dolaze u svest, da se ne spominju one
koje i nisu zapamene.
SN 46:55
4. Uznemirenost i kajanje
A. Hranjenje uznemirenosti i kajanja
Postoji nemir uma; esto mu se posveuje preterana panja ovo je hrana za nastajanje
uznemirenosti i kajanja koje jo nije nastalo i hrana za poveanje i snaenje
uznemirenosti i kajanja koje je ve nastalo.
SN 46:51
B. Izgladnjivanje uznemirenosti i kajanja
4

Ovaj govor je jedan od sedam kanonskih tekstova preporuenih od cara Aoke u drugom bhiaratskom klesanom ediktu: "Uvaena gospodo,
ovo su odlomci Zakona: -- Strahovi od onoga to se moe desiti (anagata-bhayani) ... na koje je ukazao potovani Buda, -- o njima, uvaena
gospodo, elim da mnogi monasi i monahinje esto sluaju i kontempliraju; isto tako bi i laici, bilo muki ili enski, treba lo da rade (Vincent A.
Smith, Asoka. 3rd ed., p. 54)

Postoji utihnulost uma; esto mu se posveuje odmerena panja ovo je spreavanje

nastajanja uznemirenosti i kajanja koje jo se nije razvilo, i spreavanje uveanja i
snaenja uznemirenosti i kajanja koje se ve javilo.
SN 46:51
est je stvari korisnih za naputanje uznemirenosti i kajanja:
1. Poznavanje budistikih spisa (uenja i discipline);
2. Postavljanje pitanja o njima;
3. Bliskost sa Vinayom (pravilnik monake discipline, kao i za sledbenike,
sa principima moralnog ponaanja );
4. Povezanost sa zrelima po godinama i iskustvu, koji poseduju dostojanstvo,
uzdranost i smirenost;
5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.
Sledee stvari su, takoe, od pomoi u prevladavanju uznemirenosti i kajanja:
Ushienost, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);
Koncentracija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Spokojstvo, koncentracija i ravnodunost, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).
Kada je um uznemiren, tada nije pravo vreme za razvijanje sledeih faktora
prosvetljenja: istraivanje uenja, energija i ushienost, zato to uzbuen um teko da
njima moe biti smiren.
Kada je um uznemiren, tada je pravo vreme za razvijanje sledeih faktora prosvetljenja:
spokojstva, koncentracije i ravnodunosti, zato to uznemireni um moe lako biti smiren
njima.
SN 46:53
C. Poreenje
Ukoliko se voda u posudi, uskomeana vetrom, pokree, mreka i talasa, ovek sa
normalnom sposobnou vida ne moe da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti nain, kada
je neiji um opsednut uznemirenou i kajanjem, preplavljen uznemirenou i kajanjem,
tada on ne moe pravilno da uoi izlaz iz uznemirenosti i kajanja koji su nastali; tada on ne
razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takoe,
pouke davno zapamene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu
zapamene.

1. Sumnja
A. Hranjenje sumnje
Postoje stvari koje prouzrokuju sumnju; esto im se posveuje preterana panja ovo je
hrana za nastajanje sumnje koja jo nije nastala i hrana za poveanje i snaenje sumnje
koja je ve nastala.
SN 46:51
B. Izgladnjivanje sumnje
Postoje stvari koje su korisne ili nekorisne, besprekorne ili iskvarene, plemenite ili niske,
i (drugi) kontrasti izmeu tame i svetla; esto pridavanje panje njima to je

spreavanje nastajanja sumnje koja jo nije nastala, i spreavanje uveanja i snaenja

ljutnje koja je ve nastala.
Od est stvari korisnih za odbacivanje sumnje, prve tri i poslednje dve su identine sa
onima datim za uznemirenost i kajanje. Ovo je etvrta:
4. vrsto poverenje u Buddhu, Dhammu i Sanghu.

Kao dodatak, sledee je korisno u pokoravanju Sumnje:

Razmiljanje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);
Mudrost, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Istraivanje realnosti, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).
C. Poreenje
Ukoliko lonac sa vodom koja je mutna, uskomeana i prljava stavimo na mrano
mesto, tada ovek sa normalnom sposobnou vida ne moe da prepozna i vidi sopstveni lik.
Na isti nain, kada je neiji um opsednut sumnjom, preplavljen sumnjom, tada on ne moe
pravilno da uoi izlaz iz sumnje koja je nastala; tada on ne razume i ne vidi sopstveno
dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takoe, pouke davno zapamene mu ne
dolaze u um, da se i ne spominju one koje i nisu zapamene.
SN 46:55

Iz Govora o plodovima isposnikog ivota

Samanna phala sutta (DN 2)
[Ceo text Govora]

I. Sutta
Oplemenjen tom cjelinom vrline, oplemenjen zatitom osjetila, oplemenjen panjom i
promiljenou, oplemenjen zadovoljstvom skromnosti, isposnik odabire osamljeno
boravite u podnoju stabla u umi, na obronku brijega, u planinskoj spilji, na groblju, na
proplanku, pod vedrim nebom uz plast sijena. Poslije jela, kad se vrai iz pronje hrane, tu
sjedne skrtenih nogu, tijelo dri uspravno, a panju ustaljenu pred sobom.
Poto se rijeio enje za svijetom, ud mu ostaje odvraena od enje, duh mu se
proiava od enje.
Poto se rijeio mrzovolje, duh mu ostaje bez zlih namjera. Milosrdan prema svim
ivim biima, proiava duh od mrzovolje.
Poto se rijeio krutosti i umalosti, ostaje istrgnut iz krutosti i umalosti, razbistren,
paljiv i razborit; duh mu se proiava od krutosti i umalosti.
Poto se rijeio nemira i brige, ostaje neuzbuen; u unutarnjem spokojstvu duh mu
se proiava od nemira i briga.
Poto se rijeio kolebljivosti, postaje nepokolebljiv, bez sumnje o onome to je dobro
proiava duh od kolebljivosti.
Kao kad se, maha-raa, neki ovjek zadui da poduzme neki posao, pa mu taj posao
uspije, te ne samo da moe da otplati raniji dug, nego mu jo i pretekne zarada, tako da
moe izdravati i enu,... pa se tom uspjehu raduje i veseli.
Ili, maha-raa, kao ovek koji se razboli, mui ga teka bolest, ne moe da jede,
tijelo mu iznemogne; ali nakon nekog vremena se oporavi od te bolesti, hrana mone da mu
prija, a tijelo mu ojaa,... pa se tom oporavku raduje i veseli.
Ili, maha-raa, kao kad ovjek zatvoren u tamnici nakon nekog vremena bude puten
na slobodu, iv i zdrav, a ni imanje mu nije pretrpelo tetu,... pa se tome raduje i veseli.
Ili, maha-raa, kao ovjek u ropstvu, koji nije svoj gospodar, nego je pod tuim
gospodstvom i ne moe da ide kudakuda eli; ali se nakon nekog vremena oslobodi ropstva i
postanesvoj gospodar, i nezavisan od tueg gospodstva slobodno poe kuda eli,... pa se toj
slobodfi raduje i veseli.
Ili, maha-raa, kao ovjek koji se uputi s novcem i i metkom na put koji vodi kroz
pustinju gdje e teko doi do hrane i naii na razne opasnosti; ali u predvienom roku
proe kroz tu pustinju i sretno stigne na odredite gdje se osjea mirno i sigurno,... pa se
tom uspjehu raduje i veseli:
Isto tako i isposnik smatra sam sebe dunikom, bolesnikom, zatoenikom, robom,
patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne rijei tih pet prepreka. Ali kad se rijei tih
pet prepreka, onda se smatra nedunim, zdravim, putenim iz tamnice, slobodnim ovjekom
na pouzdanom tlu.

VI

Kad uvidi da se rijeio tih pet smetnji, osjeti radost. Iz te se radosti raa prijatan
osjeaj. Kad se duh osjea prijatno, smiruje se i tijelo. Smireno tijelo osea zadovoljstvo.
Ko je zadovoljan, postie i postojanu sabranost duha.
Tako razdruen od strasti, razdruen od neispravnih postupaka, postie i zadrava
prvi stepen zadubljenja (jhanam), na kojem (jo) postoji zamiljanje i razmiljanje. To
zadubljenje izvire iz osame, a obiljeja su mu prijatnost i zadovoljstvo.

II. Komentari
A. Poreenja koja se odnose na prepreke
U Govoru se kae: Isto tako i isposnik smatra sam sebe dunikom, bolesnikom,
zatoenikom, robom, patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne rijei tih pet
prepreka.

Ovim Blaeni pokazuje da nenaputena prepreka ulne elje jeste slina dugovanju; a
druge prepreke su sline bolovanju, i tako dalje. Ova poreenja bi trebala ovako biti
shvaena:
1. ulna elja
Postoji ovek koji je duan, ali je propao. Njegovi zajmodavci kada mu govore da im
vrati dug, obraaju mu se grubo ili ga zlostavljaju i tuku, a on je nemoan da se suprostavi i
treba sve da podnese. Njegov dug prouzrokuje ovakvo podnoenje.
Na isti nain, ukoliko je ovek ispunjen ulnom enjom za odreenom osobom, on
e, pun strasne udnje za objektom svoje enje, biti vezan za njega. ak i ako mu se ta
osoba obraa grubo ili ako bude muen ili pretuen, on e sve to podneti. Njegova ulna elja
prouzrokuje ovakvo podnoenje. Na taj nain, ulna elja jednaka je dugovanju.
2. Ljutnja
Ukoliko ovek pati od mnogih bolesti, i ponudi mu se ak i med i eer, on nee
uivati u njihovom ukusu, zbog svoje teke bolesti; on e sve odbacivati alei se: Gorko je,
gorko!
Na isti nain, ukoliko je neko srditog temperamenta ak i neznatno opomenut od
svoga uitelja ili nastavnika koji mu eli najbolje, on ne prihvata savet. Govori : Previe me
mui!, pa e napustie monaki red ili e se otii i jadikovati. Kao to bolesna osoba ne
uiva u ukusu meda i eera, tako i onaj koji ima bolest ljutnje nee uivati u ukusu Budinih
darova, koji se sastoje od sree meditativnog zadubljenja itd. Na ovaj nain, zlovolja
odgovara bolesti.

3. Lenjost i tromost
Osoba je zadrana u zatvoru za vreme prazninog dana, tako da nije mogla videti niti
poetak, niti sredinu, niti kraj praznika. Ukoliko ona bude osloboena sledeeg dana i uje

ljude kako govore: Oh, kako je prekrasna bila jueranja sveanost! O, ti plesovi i pesme!
nee dati bilo kakav odgovor. Zato nee? Zato to lino nije uivala u slavlju.
Slino, ak i ako slua vrlo reit govor o Dhammi, monah obuzet lenjou i tromou
nee znati ni za poetak, ni za sredinu, ni za kraj. Ukoliko nakon govora, uje njegovu
pohvalu: Kako je prijatno bilo sluati Dhammu! Kako je interesantna bila tema i kako su
dobra poreenja! on nee biti sposoban da kae ni jednu jedinu re. A zato nee? Zato to,
zahvaljui svojoj lenjosti i tromosti, nije uivao u govoru. Na taj nain, lenjost i tromost su
uporedivi sa zatoenitvom.
1. Uznemirenost i kajanje
Robu koji eli da se provede na dan praznika ree gospodar: Idi brzo na to i to
mesto! Ima hitan posao da se obavi. Ukoliko ne ode, odsei u ti i ruke i noge, kao i ui i
nos! uvi tako, rob e brzo pouriti kao to mu je nareeno, i nee biti u mogunosti da
uiva u bilo kom delu festivala. To je zbog njegove zavisnosti o drugima.
Slino je i sa monahom neupuenim dobro u Vinayu (monaka pravila ponaanja), koji
je otiao u umu imajui u vidu osamljivanje. Ukoliko u bilo emu, pa makar i u pitanju
dozvoljenog mesa (npr. svinjetina) on pomisli da ono nije dozvoljeno (zamenjajui ga
medveim mesom), on mora da prekine svoju osamljenost i, da bi proistio svoje ponaanje,
ode do nekoga dobro upoznatog sa Vinayom. Stoga on nee biti u mogunosti da uiva u
srei usamljenosti zato to e biti savladan uznemirenou i kajanjem. Na taj nain su
uznemirenost i kajanje isti kao i ropstvo.
5. Sumnja
ovek to putuje kroz pustinju, uplaen da bi putnici mogli biti opljakani ili ubijeni ili
orobljeni, na svaki zvuk granice ili ptice, postae nespokojan i pun straha, obuzet
razmiljanjem: Pljakai su doli! On e hodati nekoliko koraka, a zatim u strahu stati, i
tako e se celim putem ponaati; ili e se moda ak i vratiti. Stojei vie nego hodajui, sa
mnogo umora i tekoa e dostii bezbedno mesto ili ga ak nee ni dostii.
Slino je i sa onim u kome se sumnja razvila u vezi sa jednim od osam objekata
sumnje . Sumnjajui da je Uitelj prosvetljen ili ne, on ne moe da ga prihvati sa pouzdanjem,
sa poverenjem. Nesposoban da to uini, on ne postie puteve i plodove svetosti. Stoga, kao
to je i putnik u pustinji nesiguran da li su pljakai u okolini ili ne, on proizvodi u svom umu,
ponovo i ponovo, stanje kolebanja i premiljanja, pomanjkanja odlunosti, stanje napetosti; i
stoga stvara u sebi prepreku za postizanje sigurnog tla svetosti (ariya-bhumi). Na ovaj nain,
skeptina sumnja jeste kao i putovanje kroz pustinju.
5

B. Prevladavanje prepreka
U Govoru se kae: Ali kad se rijei tih pet prepreka, onda se smatra nedunim,
zdravim, putenim iz tamnice, slobodnim ovjekom na pouzdanom tlu.
1. Naputanje ulne elje
ovek, uzevi pozajmicu, koristi je za svoj posao i dolazi do napretka. On razmilja:
Ovaj dug je uzrok neprijatnosti. On vraa pozajmicu zajedno sa kamatom i ispunjava
svoje obeanje. Nakon toga on niti alje glasnika niti pismo svojim zajmodavcima; ak
5

To su, prema Vibhangi: sumnja u Buddhu, Dhammu, Sanghu, trostruko uvebavanje, u prolost, budunost, i prolost i budunost, i u
uslovljavanje zavisno od nastalih fenomena.

ako ih i sretne, od njegove volje zavisi da li e ustati sa svoga mesta da ih pozdravi ili ne.
A zato? On im vie nita ne duguje, niti zavisi od njih.
Slino tome, monah razmilja: ulna elja je uzrok smetnji. On tada razvija est stvari
koje vode ka njenom naputanju i uklanja prepreku ulne elje. Kao to i onaj koji se
oslobodio dugovanja vie ne osea strah i nervozu pri susretu sa svojim nekadanjim
zajmodavcima, tako i onaj koji je ostavio ulnu elju vie nije vezan i zarobljen objektima
svoje enje; ak ako i ugleda prelepe oblike, strast ga nee obuzeti.
Stoga je Blaeni uporedio naputanje ulne elje sa slobodom od dugovanja.
2. Prevazilaenje ljutnje
Kao to e osobi koja pati od tekih bolesti, izleenoj uzimanjem lekova, biti povraen
ukus za med i eer, slino i monah razmilja: Ova zlovolja prouzrokuje mnogo tete i
razvija est stvari koje vode ka naputanju i uklanjanju prepreke ljutnje. Isto kao to
izleeni pacijent uzimajui med i eer razlikuje ukus, tako i monah prima sa potovanjem
pravila obuavanja i posmatra (njihovu vrednost) sa potovanjem. Stoga je Blaeni
uporedio naputanje ljutnje sa oporavljanjem zdravlja.
3. Naputanje lenjosti i tromosti
Postoji pojedinac koja je jedanput, na praznini dan, bio u zatvoru. Ali kada osloboen
bude slavio praznik sledeom prilikom, razmiljae ovako: Ranije, zbog greke mog
bezumlja, bio sam u zatvoru na dan praznika i nisam mogao da uivam u slavlju. Sada u
biti razuman. I pojedinac ostaje razuman u svom ponaanju tako da nita tetno ne
pronalazi put do njegovog uma. Uivajui u slavlju govori: O, kako je prekrasan praznik
bio! Slino i monah shvativi da lenjost i tromost ine veliku tetu, razvija est stvari
koje im se suprostavljaju i tako uklanja prepreku tuposti i tromosti. Isto kao to ovek
osloboen iz zatvora uiva u celom trajanju praznika, ak ako i traje sedam dana, tako je i
monah koji je napustio lenjost i tromost sposoban da uiva u poetku, u sredini, i na kraju
Praznika Dhamme (dhamma-nakkhatta) i konano postie stanje arahanta, zajedno sa
etvorostrukim znanjem uvida (patisambhida). Stoga je Blaeni govorio o naputanju
lenjosti i tromosti, poredei ga sa osloboenjem iz zatvora.
4. Naputanje uznemirenosti i kajanja
Rob, koji uz pomo prijatelja, plati otkup svom gospodaru i postane slobodan ovek,
ubudue je u mogunosti da radi ta eli. Slino i monah, razumevajui veliku smetnju
prouzrokovanu uznemirenou i kajanjem, razvija est stvari koje im se suprostavljaju i
tako prevazilazi uznemirenost i kajanje. Prevaziavi ih, on je kao istinski slobodan ovek
sposoban da radi ono to eli. Kao to niko ne moe spreiti slobodnog oveka da radi
ta eli, tako i uznemirenost i kajanje ne spreavaju vie monaha u hodanju sretnim putem
samoodricanja (sukhanekkhamma-patipada).
Stoga je Blaeni objasnio prevazilaenje uznemirenosti i kajanja kao slino osloboenju iz
ropstva.
5. Prevazilaenje sumnje
Snaan ovek, koji sa svojim prtljagom u rukama i dobro naoruan, putuje sa
drutvom kroz divljinu. Ukoliko ga pljakai vide, makar i iz daleka, oni e pobei. Proavi
bezbedno kroz divljinu i stigavi na bezbedno mesto, on e se obradovati svom sretnom
dolasku. Slino i monah, videvi da je sumnja uzrok velike tete, razvija est stvari koje su
njen protivotrov i naputa sumnju. Kao to e snaan ovek, naoruan i u drutvu, koji

razmilja o pljakaima koliko i o travi na zemlji, bezbedno izai iz divljine ka sigurnom

mestu; slino e i monah, proavi kroz divljinu loeg ponaanja, konano dostignuti stanje
najvie sigurnosti, besmrtno podruje Nibbane. Stoga je Blaeni uporedio prevazilaenje
sumnje sa dolaskom na sigurno mesto.