Adolf Hitler - Moj Poredak Svijeta

Biblioteka
DAMIN GAMBIT
Urednik: Aleksandar Dramianin
SVP
ADOLF HITLER
MOJ
POREDAK
SVETA
Prevod: Milana
urainov
METAPHYSICA
Beograd,
2006.
Naslov originala:
Adolf Hitler MEINE
WELTORDNUNG
Copyright 2006. za srpsko govorno podruje
Metaphysica, Beograd
Sva prava objavljivanja i prevoda zadrava izdava.
Uvodna re
Avgusta 1925. godine, dok sam radio na prethodnoj knjizi,
formulisao sam osnovne ideje Nacionalsocijalistike spoljne politike, u jednom veoma kratkom periodu i kako su mi to ve prilike doputale. U okviru te knjige posebno sam se bavio pitanjem
Junog Tirola, koje je dalo povoda za napade na Pokret,* a koji
su bili isto toliko grubi koliko i neosnovani. Godine 1926., osetio
sam neodoljivu potrebu da objavim ovaj drugi deo u vidu posebnog izdanja. Ni slutio nisam da u na taj nain preobratiti dotine protivnike, koji su, u svom tom burnom negodovanju u pogledu
Junog Tirola, prepoznali pre svega najbolje sredstvo za borbu protiv omrznutog i mrskog im Nacionalsocijalistikog pokreta. Takve ljude je jednostavno nemogue nauiti da razmiljaju na
ispravan nain, jer pitanje istine ili greke, pravednosti ili nepravednosti, za njih apsolutno ne igra nikakvu ulogu. im sporno
pitanje postane pogodno za korienje, vano je da ono poslui koliko u svrhu politike partije, toliko i u ime njihovih viih linih
interesa, dok je istinitost ili pravednost datog predmeta potpuno
irelevantna. To se jo vie odnosi na one sluajeve koji, na taj nain, mogu da nanesu tetu cilju sveopteg budenja nae nacije. to
se tie ljudi odgovornih za unitenje Nemake, a koji su njeni sadanji vladari - njihov stav iz tog doba nije se ni do dana dananjeg
Nacionalsocijalistiki. (nap. ured.)
Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

nimalo izmenio. Naprotiv. Upravo tako kao to su u to vreme hladnokrvno rtvovali Nemaku u ime doktrinarnih poglea partije
ili zarad sopstvenih sebinih interesa, oni se isto tako sa mrnjom
obruavaju na svakog ko protivrei njihovim interesima, ak iako dotini moda raspolae svim moguim sutinskim argumentima za preporod Nemake. I vie od toga. im se u njima pojavi
vera u preporod nae nacije, otelotvoren u jednom imenu, pa ak
i u samu mogunost da se jedan takav ovek pojavio, obino zauzmu suprotan stav protiv svega to bi moglo da proistekne iz takvog imena. Najkorisniji predlozi, i to oito oni najispravniji,
bojkotovani su jednostavno zbog toga to je njihov zagovornik,
kao pojava i ime, povezivan sa optim idejama protiv kojih su se,
na osnovu njihove pretpostavke, morali boriti u ime njihove politike partije i linih gledita. Sama elja da se ovi ljudi preobrate je beznadena.
Iz tog razloga, 1926. godine, kada je moja broura o Junom
Tirolu tampana, nisam ni razmiljao o ideji da bih mogao da ostavim utisak na one koji su me, zbog njihovih optih filozofskih
i politikih stavova, ve smatrali najljuimprotivnikom. U to vreme sam gajio nade da e barem neki od njih, koji na samorn poetku nisu bili veliki protivnici nae nacionalsocijalistike spoljne politike, prvo preispitati naa stanovita u okviru ove oblasti
da bi ih tek nakon toga procenili. To se nesumnjivo desilo u miiogo sluajeva. Danas sa zadovoljstvom mogu da istaknem da su
veina mukaraca, pa ak i oni iz javnog politikog ivota, preispitali svoj raniji stav u pogledu nemake spoljne politike. ak i
onda kada su poverovali u to da ne mogu da se sloe sa nekim
naim stavovima, ipak su prepoznali da su nas do njihovog formiranja vodile asne namere. Tokom poslednje dve godine, naravno, postalo mi je jasnije da je moj rukopis o tom vremenu bio u
stvari izgraden na optim nacionalsocijalistikim uvidima kao osnovnim, polaznim pretpostavkama. Takoe mi je postalo jasnije
da nas mnogi ne slede vie iz neprijateljstva nego zbog toga to
Uvodna re
ih u tome neto spreava. U to vreme, u okviru usko naznaenih
granica, nije bilo mogue pruiti realan sutinski dokaz osnovanosti nae nacionalsocijalistike koncepcije spoljne politike. Danas
oseam neodoljivu potrebu da to nadoknadim. Jer ne samo da su
se u poslednje dve godine napadi protivnika intenzivirali, ve je
posredstvom njih veliki tabor indiferentnih takode mobilisan u izvesnoj meri. Burna rasprava i napadi koji su se u proteklih pet godina sistematski vodili protiv Italije polako prete da urode plodom
- rezultirajui moguim gubitkom i unitenjem poslednjih nada nemakog preporoda.
Dakle, kao to to esto biva u drugim stvarima, Nacionalsocijalistiki pokret u okviru svoje spoljne pclitike zauzima potpuno usamljeno i izolovano stanovite unutar nemakog naroda i
njegovog politikog ivota. Napadi zajednikih neprijatelja naeg naroda i otadbine udruili su se unutar zemlje posredstvom
opte poznate gluposti i nesposobnosti buroaskih nacionalnih partija, neznanja irokih masa i kukaviluka, kao posebno monog
saveznika: kukaviluk koji danas moemo da zapazimo meu onima koji po samoj svojoj prirodi nisu sposobni da prue otpor marksistikoj poasti, i koji, iz tog razloga, sebe smatraju pravim
srenicima to svoje glasove izlau panji javnog miljenja u pogledu stvari koje su manje opasne od borbe protiv marksizma, a
koji, ipak, izgledaju i zvue kao neto nalik tome. Jer kada danas
gromoglasno negoduju oko pitanja Junog Tirola, oni, izgleda, interesima nacionalne borbe slue isto tako kao to, nasuprot tome,
nastoje da to je mogue vie odstupe u stranu od prave borbe protiv najgorih unutranjih neprijatelja nemake nacije. Ti patriotski
nastrojeni, nacionalni, a isto tako jednim delom narodni ampioni, meutim, smatraju daleko lakim da oglase svoj ratni pokli
protiv Italije u Beu ili Minhenu pod svesrdnom podrkom i u savezu sa marksistikim izdajicama njihovog naroda i otadbine, pre
nego da povedu istinsku borbu protiv samih tih elemenata. Kako
je to danas upravo postalo potpuno oevidno, celokupno zalaganje

za naciju od strane tih ljudi odavno se svelo tek na jednu spoljnu
predstavu koja, zasigurno, njima priinjava zadovoljstvo, a koju
velikim delom na narod ne prozire.
Protiv ove mone koalicije, koja, posmatrano sa najrazliitijih stanovita, nastoji da pitanje Junog Tirola naini centralnom
takom nemake spoljne politike, nacionalsocijalistiki pokret se
bori nepokolebljivim podravanjem saveznitva sa Italijom protiv vladajue frankofilske tendencije. Na taj nain Pokret, nasuprot celokupnom javnom mnjenju u Nemakoj, posebno istie da
Juni Tirol niti moe niti bi trebalo da bude prepreka ovoj politici. Ovo gledite je uzrok nae sadanje izolacije u oblasti spoljne
politike i svih napada na nas. Kasnije e ono, sasvim sigurno, biti
uzrok preporoda nemake nacije.
Ovu knjigu piem da bih tu vrsto zacrtanu koncepciju potkrepio detaljnim dokazima i uinio je to jasnijom. to manje vanosti pridajem tome da budem shvaen od strane neprijatelja
nemakog naroda, samim tim oseam veu dunost da dam sve
od sebe da predstavim i istaknem temeljnu ideju prave nemake
spoljne politike onim ljudima kojima su istinski interesi naroda
zaista duboko u srcu, a koji su samo loe informisani ili loe vodeni. Znam da e, nakon detaljnog istraivanja ovde predstavljene
koncepcije, mnogi od njih odustati od prethodnih stanovita i pronai svoj put do redova Nacionalsocijalistikog pokreta nemake
nacije. Oni e, na taj nain, ojaati tu silu koja e jednog dana konano dovesti do sporazuma sa onima koji se jednostavno ne daju nauiti zato to su njihove misli i akcije uslovljene ne sreom
njihovog naroda, ve ili njihovim linim ili interesima njihove
partije.
Poglavlje 1
Rat i mir
Politika oblikuje istoriju. Sama istorija predstavlja pravac borbe jednog narcda za opstanak. Namerno ovde koristim frazu borba za opstanak zato to, uistinu, borba za osnovna sredstva za
ivot, podjednako u miru i ratu, i jeste vena bitka protiv hiljada
i hiljada vrsta otpora, upravo tako kao to je i sam ivot vena
borba protiv smrti. Jer ljudi poput svih ostalih stvorenja na svetu
znaju isto toliko malo o tome zato ive. Jedino sam ivot ispunjen je enjom za samoodranjem. Najprimitivnija stvorenja se
bore za opstanak samo instinktivno, a to je stvorenje na viem
nivou, taj instinkt samoodranja se prenosi na enu i dete, a kod
onih koji su na jo viem nivou i na itavu vrstu. I dok se, oigledno, ljudi esto odriu sopstvenog instinkta samoodranja u ime
vrste, oni, u stvari, na taj nain slue jo vioj svrsi. Jer uporedi
li se ouvanje ivota kod itavog naroda i pojedinca, ono neretko
lei samo u ovekovom odricanju. Dva mona ivotna instinkta,
glad i ljubav, korespondiraju sa dubinom i snagom instinkta samoodranja. I dok zadovoljenje veite gladi garantuje samoodranje, zadovoljenje ljubavi obezbeduje kontinuitet rase. Istinu
govorei, ova dva instinkta su vladari ivota. I mada mravi esteta
moe da uloi hiljadu prigovora protiv jedne takve tvrdnje, injenica same njegove egzistencije ve pobija njegove argumente. Ne

postoji bie nainjeno od krvi i mesa koje bi moglo da izmakne
zakonima to su odredili njegovo rodenje. I im ljudski um poveruje u to da je superioran u odnosu na njih, to unitava samu
sutinu koja je nosilac uma.
Meutim, ono to vai za ljudski um vai i za nacije. Nacija
predstavlja samo mnotvo manje ili vie slinih pojedinaca. Njene
prednosti lee u vrednosti pojedinaca samih po sebi, kao i karakteru i stepenu istovetnosti tih vrednosti. Isti zakoni koji odreduju
ivot pojedinca, kojima je on podreen, vae takoe i za narod.
Samoodranje i produenje vrste su najjai nagoni koji se nalaze
u osnovi svih aktivnosti, sve dotle dok se telo pokazuje kao zdravo, pa e otuda ak i posledice ovih optih ivotnih zakona u okviru naroda biti sline kao i na nivou pojedinaca.
Ako, za svako bie na ovoj zemlji, instinkt samoouvanja, u
njegovom dvostrukom cilju - samoodranja i produetka vrste,
predstavlja najelementarniju silu, a, u tom smislu, mogunost da
se oni zadovolje bude ograniena, onda je logina posledica toga
borba u svim njenim oblicima za mogunost odranja ovog ivota, to jest, zadovoljenja instinkta samoodranja.
I dok je instinkt samoodranja i udnja za produetkom vrste
obeleje bezbrojnih sojeva organizama na Zemlji, i neprekidno
traje u pojedincima, ipak je prostor u kojem se itav taj ivotni proces odvija ogranien. Borba za egzistenciju i produetak vrste je
proces koji se u milijardama i milijardama organizama odvija na
samoj povrini Zemlje i koji se lako da izmeriti. Neodoljiva potreba da se upuste u borbu za opstanak lei u ogranienosti ivotnog prostora, ali, u borbi za taj ivotni prostor isto tako lei sama
osnova evolucije.
U preistorijsko doba, dok jo nije bilo ljudi, svetska istorija je
prvenstveno bila prezentacija geolokih dogadaja: borba prirodnih sila jednih sa drugima, stvaranje nastanjive povrine, razdvajanje vode od kopna, formiranje planina, ravnica i mora. Bila je to
svetska istorija tog doba. Sa pojavom organskog ivota, zajedno
10
Rat i mir
sa ovekom,ova koncepcija se promenila.Isprva, procesi nastajanja i nestajanja hiljada oblija bili su predmet ovekovog interesovanja. Kasnije, kada je postao samosvestan, kroz koncepciju
svetske istorije on je poeo da razumeva, kao prvo i najvanije,
istoriju svog vlastitog bivstva, koja nije bila nita drugo do li njegova vlastita evolucija. Obeleja ove evolucije bili su neprekidna
borba kako oveka sa ivotinjama, tako i oveka sa ovekom. Iz
ove nesagledive zbrke animalnih odnosa obrazovali su se oblici
socijalnog ivota: klan, pleme, narod, drava. Opisi njihovog nastajanja i nestajanja zapravo su samo opisi jedne neprestane borbe
za opstanak.
Ako, dakle, politika oblikuje istoriju, a istorija sama po sebi
predstavlja borbu kako oveka, tako i nacije za samcouvanje i
kontinuitet, onda je politika, u stvari, finalno izvrenje te borbe.
Otud, politika kao takva nije samo borba za opstanak neke nacije, ve je cna i umetnost sprovodenja te borbe.
Poto istorija, kao slika do danas postojeih borbi za opstanak
nacija, nepobitno prezentuje i politiku koja preovladuje u odreenom vremenu, ona je najbolja uiteljica naih politikih aktivnosti.
Ako je najvii zadatak politike ouvanje i trajanje ivota naroda, onda je ovaj ivot veni zalog oko kojeg se vodi bitka, za
koji se i nad kojim se ova borba odluuje. Stoga je zadatak politike da ouva ovu supstancu koja je sainjena od mesa i krvi. Samo uspeh u politikoj akciji ini moguim to ouvanje, dok je
neuspeh destrukcija, odnosno, razaranje supstance. Sledstveno tome, politika je uvek lider u ovoj borbi za ivot, vodilja istog, organizator, a uspeh politikog delovanja zavisie od toga koliko
e ga ovek pravilno dizajnirati, to e, na kraju, odluivati o ivotu ili smrti naroda.
Nuno je razumeti ovo na jasan nain, jer sa tim razumevanjem dva koncepta - politika mira ili rata smesta postaju nitavni. Poto je zalog oko kojeg se politika uvek rve sam ivot, rezultat
uspeha ili neuspeha bie takode isti, bez obzira na sredstva kojima
11

politika pokuava da izvede borbu za ouvanje ivota nekog naroda. Politika mira koja ne uspe isto tako direktno vodi unitenju
nekog naroda, to jest, ukidanju njegove supstance od krvi i mesa,
kao to to ini i promaena politika rata. I u jednom kao i u drugom
sluaju, oduzimanje preduslova ivota postaje uzrok umiranja nekog naroda. Jer, narodi ne nestaju na bojnim poljima: izgubljene
bitke ih pre liavaju sredstava za ouvanje ivota, ili, bolje reeno, vode do takvog liavanja, odnosno nisu u stanju da ga spree.
Zaista, gubici koji nastaju direktno od rata ni na koji nain ni-su
srazmerni gubicima koji nastaju usled loeg i nezdravog ivo-ta
jednog naroda, kao takvog. Tiha glad i zli poroci za deset godina
pobiju vie ljudi nego to bi rat mogao da uini za hiljadu godina.
Najokrutniji ratje, meutim, upravo ono to dananjem oveanstvu izgleda kao neto najmirnije - naime, mirni ekonomski rat.
Po svojim krajnjim posledicama, sam taj rat dovodi do rtava u
poreenju sa kojima ak i rtve svetskog rata blede do nitavila.
Jer taj rat pogada ne samo ive, ve zahvata i sve one koji samo
to se nisu rodili. Dok rat u najgorem sluaju ubija samo jedan deo
sadanjosti, ekonomski rat ubija budunost. Jedna godina kontrole radanja u Evropi ubija vie ljudi nego to ih je palo u bitkama od vremena Francuske revolucija pa do naih rana, u svim
ratovima u Evropi, ukljuujui i svetske ratove. Ali, to je posledica mirne ekonomske politike koja je prenaselila Evropu a da nije
ouvala mogunost za dalji zdrav razvoj prilinog broja naroda.
U celini, trebalo bi takode rei i sledee: im neki narod zaboravi
da je zadatak politike da sauva nje-gov ivot svim sredstvima i na
sve mogue naine, pa umesto toga naumi da podvrgne politiku
nekom odreenom modusu delova-nja, on unitava unutranji
smisao vetine voenja naroda u nje-govoj odsudnoj borbi za
slobodu i hleb.
Politika koja je bazino ratoborna moe da neki narod dri daleko od brojnih poroka i patolokih simptoma, ali ona ne moe
da sprei promenu unutranjih vrednosti tokom mnogih vekova.
12
Rat i mir
Politika koja je u osnovi ratoborna moe zatititi narod od raznih poroka i patolokih simptoma, ali ne moe spreiti promenu
unutranjeg sistema vrednosti tokom mnogih vekova. Ako to postane permanentan fenomen, rat u sebi sadrzi unutranju opasnost,
koja se tim vie istie to su manje slini flindamentalni rasni sistemi vrednosti koji konstituiu naciju. To se ve pokazalo kao
tano u svim poznatim antikim dravama, a posebno se odnosi
na sve dananje evropske drave. Priroda ratnog nasleda da, kroz
hiljadostruki individualni proces, dovodi do rasne selekcije u okviru naroda,oznaava povlaeno unitavanje njegovih najboljih
elemenata. Poziv na hrabrost i neustraivost pronalazi odziv u bezbrojnim ljudskim reakcijama, u onim najboljim i najvrednijim predstavnicima rase, koji se iznova i iznova dobrovoljno odazivaju
posebnim zadacima, ili se sistematski kuitiviu kroz organizovan
metod posebnih formacija. Vojnim liderstvom svih vremena je oduvek vladala ideja o formiranju posebnih legiona, izabranih elitnih
trupa u vidu mnogobrojnih vojnih jedinica uvara i jurinih bataljona. Garde persijske palate, aleksandrijske elitne trupe, rimski
legioni Pretorijanaca, strane trupe najamnika, odbrambene regimente Napoleona i Fridriha Velikog, jurini bataljoni, posade podmornica i vazduhoplovni korpusi Svetskog rata dugovali su svoje
poreklo istoj ideji i potrebi za pronalaenjem ogromnog broja mukaraca, onih najsposobnijih za obavljanje tekih zadataka, i njihovom dovodenju u posebne formacije. Jer, prvobitno, svaka trupa
nije bila izveban korpus ve borbena jedinica. Slava koju podrazumeva pripadnost jednoj takvoj zajednici dovela je do stvaranja specijalnog borbenog duha korpusa koji je, meutim, za
posledicu mogao da ga zakoi i na kraju zavri u istim formalnostima. Otuda nije retko da takve formacije moraju da podnesu
najvee krvave rtve, to jest, borbeno najspremniji su izdvajani
iz ogromne mase Ijudi i odvodeni u rat u zbijenim redovima. Tako |e procenatmajkvajitetnijih pripadnika nacije nesrazmerno iezao, dok se, nas^prot tome, ispostavilo da je visoki procenat onih
13

najgorih uspevao da se sauva. Naporedo sa izuzetno idealistiki
nastrojenim mukarcima, koji su spremni da rtvuju svoj ivot za
narod, stoji broj onih najpokvarenijih egoista koji na ouvanje
svog ivota gledaju kao na najvii ivotni zadatak. Heroj umire,
kriminalac opstaje. To izgleda oevidno u herojskim vremenima,
a posebno za idealistiki nastrojene mlade ljude. I to je dobro, jer
to je dokaz da u narodu jo uvek postoji sistem vrednosti. Pravi
dravnik mora sa posebnom brigom da gleda na ovu injenicu, i
da je uzme u razmatranje. Jer ono to se lako da tolerisati u ratu,
u stotinama ratova dovodi do laganog odumiranja najboljih, najvrednijih predstavnika nacije. Zahvaljujuci tome pobede su zaista
bile izvojevane, ali na kraju nije bilo naroda vrednog te pobede.
Abudui, saaljenja vredni, narataji, to se mnogima ini neshvatljivo, neretko predstavljaju rezultat uspeha prethodnih vremena.
Iz tog razloga, mudri politiki lideri ivotni cilj naroda nikada
nee videti u ratu, ve e to biti samo sredstvo njegovog odranja. Zato mora edukovati ljudstvo povereno najviem oveku, ali
i vladati sa najviom savesnou. Ako je potrebno, kada je ivot
naroda u pitanju, oni ne bi trebalo da izbegavaju i uzmiu od estokog krvoprolia, ali uvek moraju imati na umu da jednog dana
mir opet mora nastupiti i zameniti taj krvavi period. Ratovi koji
se vode za neke ciljeve, kao i zbog svoje prirode, ne garantuju
kompenzaciju za prolivenu krv, pa stoga jesu svetogrde poinjeno protiv nacije i greh protiv budunosti naroda.
Veiti ratovi, medutim, mogu da postanu uasna opasnost meu narodom koji poseduje nejednake elemente u okviru strukture
svoje rase da samo neki delovi mogu biti smatrani kao oni koji
uvaju dravu, i kao takvi su, zato, posebno kreativne prirode. Kultura evropskih naroda poiva na temeljima koje je nadahnue
nordijske krvi stvaralo vekovima. Kada bi poslednji ostaci ove
nordijske krvi bili eliminisani, lice evropske kulture bi bilo izmenjeno, dok bi, meutim, vrednost drava opala u skladu sa opadanjem vrednosti naroda.
14
Rat i mir
S druge strane, politika, koja je u osnovi miroljubiva, pre
svega bi se postarala da ouva nosioce najplemenitije krvi, dok bi,
edukujui ga na taj nain, narod u celini zapravo oslabila, to bi ga
jednog dana moralo dovesti do propasti, nakon to bi to, konano,
zapretilo sutini njegove egzistencije. A tada, umesto da se bori
za hranu, nacija e radije smanjiti koliinu te hrane i, to je jo
verovatnije, ograniiti broj ljudi ili kroz mirnodopsku migraciju
ili kroz kontrolu radanja, da bi na taj nain izbegla ogroman pritisak i stres. Tako u osnovi r ^ .,, uuka postaje bi za narod. Jer oni narodi koji su, s jedne strane, izloeni neprestanom
ratovanju, s druge strane su pogodeni emigracijom. Tim putem
narod polako biva pljakan u pogledu najkvalitetnijih ljudi, i to u
stotinama hiljada pojedinanih ljudskih tragedija. Tuno je znati
da celokupna naa nacionalna politika mudrost, koja toliko previda prednost emigracije, u najveoj meri ali zbog opadanja broja njenog sopstvenog naroda, ili u najboljem sluaju, govori o
kulturnom otpadu koji na taj nain biva poslat u druge drave.
Ono to se pri tome ne zapaa je najgore. Budui da se emigracija ne odvija u skladu sa teritorijom, niti prema godinama starosti,
ve umesto toga ostaje izloena proiz T/oljnom zakonu sudbine,
uvek po pravilu dolazi do odliva upravo onih najhrabrijih i najodvanijih iz naroda - onih koji su najodluniji i najspremniji da
prue otpor. U okviru omladine sa sela, koja je emigrirala u Ameriku pre 150 godina, nalazili su se isto tako najodluniji i najodvaniji mukarci kao to je danas sluaj sa radnicima koji odlaze u
Argentinu. Kukavice i slabii bi pre umrli u domovini nego to
bi skupili hrabrost da hleb zaraduju u nepoznatoj, stranoj zemlji.
Bez obzira na to da li se beda, siromatvo, politiki pritisak ili religiozna prinuda svalila na ljude, uvek e oni najzdraviji i najotporniji na pritisak biti sposobni da izdre i podnesu jo vei pritisak. Slabi e prvi da se potini. Njegovo ouvanje je uopte isto
tako veoma malo znaajno za pobedu kao i to to ostaje u otadbini. Neretko se zakon akcije prenosi iz otadbine u kolonije,
15

zato to tamo sasvim spontano dolazi do koncentracije najviih
Ijudskih vrednosti. Meutim, dobitak za novu zemlju tako postaje gubitak za otadbinu. im tokom vekova narod jednom izgubi
svoju najbolju, najjau i najprirodniju silu u Ijudstvu kroz emigraciju, teko da e vie ikada biti u stanju da prikupi unutarnje
snage da prui neophodan otpor u najodsudnijim kobnim vremenima. Zato e potom pribei kontroli radanja. ak i ovde gubitak
u brojnosti stanovnitva nije presudan, ali je uasna injenica da,
kroz kontrolu raanja, najvie potencijalne vrednosti naroda bivaju unitene u samom zaetku s obzirom na to da su veliina i budunost naroda odreene zbirom njegovih sposobnosti za najvia
dostignua na svim poljima. Meutim, to su one vrednosti linosti koje se ne pojavljuju povezane sa pravom roenja. Ako bismo
odstranili iz naeg kulturnog ivota, nae nauke, zaista celokupne nae egzistencije kao takve, sve ono to su stvorili ljudi koji
nisu bili prvoroeni sinovi, onda bi Nemaka postala gotovo balkanska drava. Nemaki narod onda ne bi mogao da bude proklamovan za kulturan narod. tavie, mora se imati u vidu da, ak i
u sluaju kada bi prvoroeni ipak stvorili velika dostignua za svoj
narod, najpre mora biti preispitano da nije barem neko od njihovih predaka bio prvoroeni. Jer kada se u itavom rodoslovnom
stablu lanac prvoroenih samo jednom prekine, onda on takode
pripada onima koji ne bi postojali da nai preci nisu uvek odavali
poast i potovanje tom principu. U ivotu nacija, medutim, ne
postoje greke prolosti koje se smatraju ili koje bi bile ispravne
u sadanjosti.
Sutinski miroljubiva politika je, uz kasnije krvarenje nacije
kroz emigraciju i kontrolu raanja, utoliko pogubnija to vie zahvati narod koji se sastoji iz nejednakog broja pripadnika rasa.
Jer u ovom sluaju, kroz emigraciju, takode dolazi do odliva najplemenitijih pripadnika rase iz naroda, dok su putem kontrole raanja u domovini, oni koji su uspeli da se zbog vrednosti svoje rase
izgrade i doguraju do vieg ivotnog i drutvenog nivoa zapravo
16
Rat i mir
oni koji su se prvi nali pogodenim. Postepeno bi potom usledila
situacija u kojoj bi popunjavanje inferiornih irokih masa postalo nenadoknadivo, i na kraju, nakon vekova, dovelo do opadanja
celokupne vrednosti naroda. Takva nacija bi postepeno izumirala
sve dok ne bi prestala da raspolae jednom pravom ivotnom vitalnou.
Tako e politika miroljubivog karaktera biti isto toliko tetna
i razorna po svojim efektima kao politika koja u ratu vidi jedino
oruje. Politika mora da se bori za opstanak i ivot naroda; tavie, ona uvek mora da izabere oruje kojim e se boriti kako bi sluila ivotu u najviem smislu te rei. Jer ovek se ne bavi politikom
da bi mogao da umre, pre bi se moglo rei da se od oveka povremeno zahteva da umre kako bi nacija mogla da ivi. Cilj je ouvanje ivota, a ne herojska smrt, ili ak kukavika rezigniranost.
17
Poglavlje 2
Neophodnost borbe
, Borba naroda za opstanak je, pre svega, odredena sledeim
faktorima: bez obzira na to koliko narod moe da bude od visokog kulturnog znaaja, borba za osnovna sredstva za ivot stoji
ispred svih vitalnih potreba. Svakako, briljantni lideri mogu da
dre velike ciljeve pred oima naroda kako bi od materijalnih stvari moglo da se krene dalje u pravcu viih duhovnih ideala. Uopteno gledajui, usredsredenost samo na materijalne stvari e se
intenzivirati tano u onoj meri u kojoj iezavaju duhovni vidici.
to ovek ivi primitivnijim duhovnim ivotom, to vie postaje
nalik ivotinji, sve dotle dok u hrani konano ne pone da uvida
jedini cilj ivota. Zbog toga narod moe veoma dobro da izdri
izvesno ogranienje materijalnih ciljeva, sve dotle dok mu se daje kompenzacija u vidu ivotvornih ideala. Ali, da ti ideali ne bi
rezultirali unitenjem naroda, nikada ne bi trebalo da postoje jednostrano, sami po sebi, a na tetu zadovoljenja materijalnih potreba, tako da prete da ugroze zdravlje nacije, budui da e
izgladneli narod zaista zavriti tako to e kolabirati usled neuhranjenosti, ili e neizbeno promeniti svoj poloaj. Pre ili kasnije, meutim, fiziki kolaps donosi za posledicu duhovni kolaps.
A tada nastupa kraj i samih ideala. Zato su ideali dobri i zdravi
sve dotle dok doprinose jaanju unutranje i opte snage naroda,
18
Neophodnost borbe
kako bi u konanoj analizi mogli da budu korisni u preduzimanju borbe za egzistenciju. Ideali koji ne slue toj svrsi, mada spolja mogu izgledati hiljadu puta lepi, izuzetno su lci i tetni zato
to narod sve vie i vie udaljavaju od stvarnog ivota.
Ali, osnovna sredstva za ivot koja su narodu neophodna uslovljena su ivotnim prostorom koji mu je dat na raspolaganje.
Zdrav narod e barem tragati za tim da zadovolji svoje potrebe
na sopstvenoj zemlji. Svako drugo stanje je patoloko i opasno, pa
ak i ako vekovima omoguava odranje naroda. Svetska trgovina, svetska ekonomija, turistiki promet, i tako dalje, sve su to
privremena sredstva da se narodu obezbedi odranje. Ona zavise
od faktora koji delimino prevazilaze proraune, i koji, s druge
strane, lee izvan moi nacije. U svim vremenima najsigurniji temelj za egzistenciju naroda bilc je sopstveno zemljite.
Ali, sada moramo da razmotrimo sledee:
Broj stanovnika je promenljiv faktor. On e uvek narastati u
zdravom narodu. I zaista, ve sam taj pcrast, prema realnim proraunima, garantuje jednom narodu budunost. Medutim, posledica toga je da zahtev za komotitetom takode raste. U veini
sluajeva takozvani porast domae produkcije moe da zadovolji
samo rastue zahteve oveanstva, ali nikako narastajue populacije. To posebno vai za evropske nacije. U poslednjih nekoliko vekova, posebno u novije vreme, potrebe evropskih naroda
narasle su u tolikoj meri da porast produktivnosti zemlje, koji je
mogue ostvariti iz godine u godinu pod povoljnim okolnostima,
teko da moe da ide u korak sa rastom optih ljudskih potreba.
Porast stanovnitva moe da bude izbalansiran samo kroz poveanje, to jest, proirenje ivotnog prostora. I dok je broj stanovnika jednog naroda promenljiv, dotle zemlja, kao takva, ostaje ista.
To znai da je poveanje broja stanovnika proces koji je po svojoj prirodi toliko oevidan da se ni ne smatra kao neto izuzetno
i neobino. S druge strane, poveanje teritorije je uslovljeno optom raspodelom imovine u svetu, to je in posebne revolucije,
19

izuzetan proces, tako da lakoa sa kojom populacija raste stoji
u otroj suprotnosti sa neverovatno tekim teritorijalnim promenama.
Pa ipak, regulisanje odnosa izmedu populacije i teritorije je od
ogromne vanosti za nacionalnu egzistenciju. U stvari, moemo
s pravom rei da se doivotna borba naroda, zapravo, sastoji u zatiti teritorije koja mu je potrebna kao opti preduslov za odranje narastajue populacije. Budui da broj stanovnika neprestano
raste, a zemlja ostaje ista, postepeno mora da dode do tenzija, to
se prvenstveno ogleda u bedi i nevoljama, a to za izvesno vreme
moe da se izbalansira kroz veu proizvodnju, vei broj ingenioznih metoda proizvodnje, ili posebno strogu ekonomsku politiku. Ali, onda nastupi dan kada sve te tenzije vie ne mogu ni na
jedan nain da se otklone. A.tada se zadatak lidera nacionalne borbe za opstanak sastoji u sutinskom eliminisanju nepodnoljivih
uslova, to jest, u ponovnom uspostavljanju tolerantnog odnosa izmedu broja stanovnika i veliine teritorije.
Postoji nekoliko naina da se u ivotu nacije koriguje disproporcija izmedu naseljenosti stanovnitva i teritorije. Najprirodniji
nain je adaptirati zemlju, s vremena na vreme, prema naraslom
broju stanovnika. To zahteva odlunu borbu i rizik krvoprolia.
Medutim, to krvoprolie je isto tako jedina stvar koja moe biti
opravdana narodu. Budui da se tim putem osvaja prostor neophodan za dalji porast broja stanovnika, to automatski pronalazi
viestruku kompenzaciju za ljudstvo koje je stradalo na bojnom
polju. Tako sutina slobode izrasta iz ratnih nevolja. A ma utire
stazu kojom e kasnije krenuti plug. I ako uopte elimo da razgovaramo o ljudskim pravima, onda jedino u ovom sluaju rat
slui najpravednijem cilju: on narodu omoguava da poseduje zemlju koju eli marljivo i poteno da obrauje za sebe, kako bi
svojoj deci jednog dana mogao da obezbedi osnovna sredstva za
ivot. S obzirom na to da zemlja nije dodeljena nikome, niti je kome poklonjena na dar, ona od strane samog Providenja biva po20
Neophodnost borbe
arena narcdu koji u svom srcu ima hrabrosti da je poseduje i
marljivost da je obraduje plugom.
Zato svaki zdrav, snaan narod ne vidi nikakav greh u teritorijalnom osvajanju, ve jedan potpuno prirodan proces. Savremeni pacifista koji porie ovo sveto pravo zasluuje prekor, pre
svega zbog injenice da je on sam ponikao i odgajan je na nepravdi prethodnih vremena. tavie, nema raesta na zemlji koje
je predodredeno kao prebivalite naroda za sva vremena, budui
da je zakon prirode desetinama hiijada godina primoravao oveanstvo da se seii. Konano, sadanja podela poseda na zemlji
nrje osmiljena od strane vie sile, ve od strane sainog cveka.
I upravo zato? ja reenje doneto od strane oov.eka nikada nisani
smatrao venom vrednou, koje sada Provirtenje uzima u svoju
zatitu i uznosi ga na nivo budueg zakona. Na taj nain, kao to
je povrina zemlje bila izloena veitim geolokim transformacijama, inei da organski ivot odumire i da se neprestano menja
kako bi pronaao novi oblik, isto tako su i ove granice ljudskih
naseobina izloene neprekidnim promenama. Pa ipak, mnoge nacije, u izvesnim periodima, mogu imati interes da prikau postojeu podelu svetskih teritorija kao veito obavezujuu, iz razloga
to to odgovara njihovim interesima, isto tako kao to druge nacije u istoj toj situaciji mogu videti samo neto to je u principu
ovekova umotvorina, koja u tom momentu njima ne ide u korist, i koja zbog toga mora biti izmenjena svim sredstvima koja
su u Ijudskoj moi. Svako ko bi zauvek odstranio ovu borbu sa
lica zemlje moda bi uspeo da zaustavi rat i iskoreni bitke izmedu ljudi, ali bi isto tako unitio najjau silu koja ih pokree da se
razvijaju; isto tako kao to bi, elei da u civilnom ivotu bogatstvo izvesnog oveka ili veliinu odredenih poslovnih poduhvata
uini venim, u tu svrhu eliminisao igru slobodnih sila, nadmetanje. Rezultat bi bio katastrofalan za naciju.
Ispostavlja se da je dananja neravnopravna podela svetskog
prostora takva da ide daleko vie u prilog pojedinih nacija, pa je
21

potpuno razumljivo to one silom prilika imaju interes da nadalje ne dopuste promenu trenutne podele teritorija. Ali, prekomerno bogatstvo teritorija koju uivaju ove nacije stoji u kontrastu sa
siromatvom drugih, koje, uprkos vrhunske proizvodnje, nisu u
stanju da proizvode hranu za svoje svakodnevne potrebe kako bi
se odrale u ivotu. Ima li vieg prava od toga da jedna nacija
poeli da im se suprostavi ako i ona polae pravo na isto to podruje koje joj omoguava opstanak i odranje?
Ne. Osnovno pravo ovog sveta jeste pravo na ivot, sve dotle
dok je ovek dovoljno snaan za to. Zato e, na osnovu ovog prava, jaka nacija uvek pronai naine da veliinu teritorije prilagodi svom broju stanovnika.
Kada nacija jednom dospe u situaciju da, bilo usled slabosti
ili loeg liderstva, vie ne moe da ukloni nesklad izmedu porasta
stanovnitva i nepromenljive veliine teritorije poveavanjem produktivnosti njene zemlje, nuno e morati da pronade neki drugi
nain. I onda e tim putem broj stanovnika prilagoditi zemlji.
Priroda, sama po sebi, izvodi prvo prilagodavanje broja stanovnika veliini teritorije koje nema dovoljno da bi mogla da ga
ishrani. U tome su nevolja i beda njena sredstva. Narod, prolazei kroz takve nedae, biva toliko desetkovan da porast broja
stanovnika postaje gotovo nemogu. Posledice ovog prirodnog
prilagodavanja naroda zemlji nisu uvek iste. Pre svega, na scenu
stupa veoma otra i nemilosrdna borba za egzistenciju, koju samo
najjai i najotporniji pojedinci mogu da preive. Visok procenat
smrtnosti novoroenadi, s jedne strane, i visok procenat ostarelih ljudi, s druge, glavni su predznak vremena koje se veoma malo obazire na ivot pojedinca. Budui da pod takvim okolnostima
svi slabii bivaju zbrisani kroz velike tekoe i akutne bolesti, a
samo oni najzdraviji mogu da opstanu, dolazi do prirodne selekcije. Tako broj stanovnitva jednog naroda moe da bude izloen
ogranienju, dok unutarnje vrednosti mogu da ostanu, to zaista moe da se doivi kao unutarnji uspon. Ali, takav proces ne moe
22
Neophodnost borbe
dugo da traje, inae se nedae mogu pretvoriti u svoju suprotnost. U nacijama sastavljenim od rasa koje nisu jednake po vrednosti, stalna neuhranjenost na kraju moe dovesti do letarginog
preputanja bednim okolnostima, koje postepeno moe dovesti do
opadanja nivoa energije, a umesto borbe koja podstie prirodnu
selekciju, nastupa postepena degeneracija. To je sasvim sigurno
sluaj onda kada ovek, da bi kontrolisao hroninu bedu, vie ne
pripisuje nikakvu vrednost tome da se razmnoi, i zbog toga pribegava sopstvenoj kontroli radanja. I tada, istog momenta kree
putem koji protivrei prirodi. Dok priroda, od mnogobrojnih ljudi koji su se rodili, potedi nekoliko njih koji su najzdraviji i najotporniji da se izbore u ivotu, ovek ograniava broj dece koje
e roditi, a tada pokuava da odri u ivotu onu koja su rodena
bez obzira na njihovu unutranju vrednost. Ovde je njegova humanost samo sluga njegovoj slabosti, dok je istovremeno zapravo najokrutniji unititelj njegove egzistencije. Ako ovek eli da
ogranii broj dece koju e roditi, a da pri tome ne proizvede uasne posledice koje proizilaze iz kontrole radanja, onda mora sebi
dopustiti slobodu da rada bez ogranienja, ali da svede na minimum trokove za svu onu ve rodenu decu. Postojalo je doba u
kojem su Spartanci bili sposobni da primene ovu mudru meru, ali
ne i nai dananji, lano sentimentalni i patriotski nastrojeni pripadnici buroazije. Vladavina est hiljada Spartanaca nad trista
pedeset hiljada Helena moe se zamisliti samo ako se ima u vidu
da je to posledica vie vrednosti rase Spartanaca. Ali je to bila
posledica sistematskog odravanja i uvanja rase; prema tome,
Sparta se moe smatrati prvom narodnom dravom. Naputanje
bolesne, slabe, deformisane dece, ukratko, njihovo unitenje, bilo
je prikladnije, pa ak, iskreno reeno, i hiljadu puta humanije nego alosno ludilo naeg doba, koje uva najbolesnije pojedince,
i to zaista po svaku cenu, dok, s druge strane, oduzima ivot stotinama hiljada zdrave dece kroz kontrolu raanja ili kroz abortuse da bi kasniie proizvelo degenerisanu rasu optereenu bolestima.
23

Otuda se uopteno moe rei da ograniavanje stanovnitva
kroz nedae i unapred zacrtane standarde od strane nekih ljudi
moe takode vrlo lako dovesti do priblinog prilagodavanja neadekvatnog ivotnog prostora, ali vrednost postojeeg ljudskog
materijala se konstantno sniava i na kraju istinski propada.
Drugi pokuaj da se brojnost stanovnitva prilagodi veliini
zemlje lei u emigraciji, pod uslovom da se ne odigrava plemenski, to isto tako dovodi do devalvacije preostalog ljudskog materijala.
Kontrola raanja ljudi unitava nosioce najviih vrednosti, dok
emigracija unitava vrednost proseka.
Postoje jo dva naina pomou kojih nacija moe pokuati da
balansira disproporciju izmedu stanovnitva i teritorije. Prvi se naziva poveanjem unutranje produktivnosti zemlje, koji kao takav
nema nikakve veze sa takozvanom unutranjom kolonizacijom;
drugi je poveanje proizvodnje robe iroke potronje i konverzija domae ekonomije u ekonomiju izvoza.
Ideja o poveanju prinosa zemlje unutar granica koje su bile
zacrtane - jednom i zauvek je zastarela. Istorija ovekovog obradivanja zemlje govori o stalnom progresu, unapredivanju i, otuda,
o poveanju prinosa. Dok prvi deo ovog progresa lei u oblasti
metodologije obradivanja zemlje, kao i u izgradivanju naselja,
drugi deo lei u poveanju vrednosti zemlje vetakim putem kroz
upoznavanje sa hranljivim materijama koje nedostaju ili ih nema
dovoljno. Taj put vodi od motike iz ranijih vremena, pa sve do
modernog pluga, od vrstog dubriva do dananjih vetakih. Bez
sumnje, produktivnost zemlje je pomou toga bezgranino poveana. Ali je isto tako sasvim izvesno da je i u tome negde bilo
ogranienja. Posebno ako razmotrimo da je ivotni standard kulturnih ljudi u principu zajedniki, to nije uslovljeno koliinom
nacionalnog proizvoda dostupnog pojedincu; pre bi se moglo rei da je to podredeno prosudivanju okolnih zemalja i, obratno,
ustanovljeno uslovima unutar njih. Dananji evropski snovi o i24
Neophodnost borbe
votnom standardu proistiu isto toliko iz potencijala Evrope, kao
i iz aktuelnih uslova koji preovlauju u Americi. Medunarodni odnosi su postali toliko laki i bliski, zahvaljujui modemoj tehnologiji i komunikacijama, da Evropljanin, esto i potpuno nesvesno,
amerike uslove primenjuje kao standarde za sopstveni ivot.
Ali, cn pri tome zaboravlja da je odnos broja stanovnika prema
povrini zemlje amerikog kontinenta daleko povoljniji nego odgovarajui uslovi u kojima ive evropske nacije s obzirom na njihov ivotni prostor. Bez obzira na to koliko Italija, ili recimo
Nemaka, naseljava zemiju, bez obzira na to na koji nain i dalje
poveava produktivnost svoje zemlje putem naunih i metodolokih aktivnosti, uvek ostaje disproporcija broja stanovnika u
odnosu na zemlju kada se meri prema brojnosti amerikog stanovnitva u odnosu na zemlju njihove Unije. I ako bi dalje poveanje
broja stanovnika putem vrhunskog razvoja industrije i bilo mogue za Italiju ili Nemaku, onda bi ih na isti taj nain Amerika
Unija viestruko nadmaila. A kada, na kraju, dalji porast u ove
dve evropske zemlje vie ne bi bio mogu, Amerika Unija bi
mogla nastaviti da se dalje razvija vekovima sve dotle dok ne bi
dostigla odnos koji mi ve danas imamo.
Efekti koji posebno nastoje da se postignu naseljavanjem poivaju na zabludi. Miljenje da moemo da dovedemo do poveanja produktivnosti zemlje je pogreno. Bez obzira na to kako
je raspodeljena zemlja, na primer, u Nemakoj, bilo u velikim ili
malim zemljoradnikim posedima, ili u zemljitima za sitne doseljenike, to ne menja injenicu da, u proseku, 136 ljudi ivi na
jednom kvadratnom kilometru. To je nezdrav odnos. Nemogue
je ishraniti na narod polazei od ove osnove i pretpostavke. Zaista bi samo stvorilo konfliziju postaviti pred mase slogan o unutranjem naseljavanju, koje bi onda polagale svoje nade u to i
mislile da su na taj nain pronale sredstva da se otarase njihovih
sadanjih nevolja. To nikako ne bi bio sluaj. Jer nevolja i beda
ni blizu nisu rezultat pogrenog naina raspodele zemlje, ve
25

posledica neadekvatne koliine prostora, koja danas, u celini, stoji na raspolaganju naoj naciji.
Poveanjem produktivnosti moe se, meutim, donekle ublaiti situacija u vezi s narodnim dobrom. Pa ipak, na duge staze to
nas nikada ne bi oslobodilo dunosti da se ivotni prostor, kada
postane nedovoljan, prilagodi poveanom broju stanovnika. Putem unutranjeg naseljavanja, u najpovoljnijim okolnostima, moglo bi da dode samo do amelioracije, u smislu drutvenih reformi
i pravde. To je potpuno nevano u pogledu potpunog ouvanja
naroda. I to e, isto tako, esto biti tetno za poloaj nacionalne
spoljne politike zato to budi nade koje narod udaljavaju od realnog razmiljanja. Obian, ugledan gradanin e onda zaista pre
verovati da moe da zaradi hleb u domovini kroz proizvodnju i
vredan rad, nego to e shvatiti da snaga naroda mora biti usredsredena kako bi osvojila nov ivotni prostor.
Ekonomija, koju posebno danas mnogi smatraju za spasioca od nevolje i brige, gladi i bede, narodu moe pruiti mogunosti za egzistenciju pod izvesnim uslovima, koji lee izvan
njegove povezanosti sa sopstvenom zemljom. Medutim, to je
povezano sa brojem preduslova koje ovde moram ukratko da
spomenem.
Smisao takvog ekonomskog sistema lei u injenici da nacija
proizvodi vie izvesnih ivotnih namirnica nego to joj je potrebno. Ona prodaje ovaj viak i izlazi na trite, i sa tako stvorenim
prihodom obezbeduje te prehrambene namirnice i sirovinske materijale koji joj nedostaju. Tako ova vrsta ekonomije obuhvata ne
samo pitanje proizvodnje, ve u istoj toj meri i pitanje prodaje.
Mnogo se pria, posebno u dananje vreme, o narastajuoj proizvodnji, ali potpuno se zaboravlja da je jedan takav porast vrednosti od znaaja samo dotle dok je kupac na vidiku. U okviru
ekonomski povoljnog razvoja nacije, svaki porast proizvodnje e
biti profitabilan do onog stepena u kojem poveava koliinu robe
dostupne pojedincu. Teoretski, svaki porast industrijske proizvo26
Neophodnost borbe
dnje nacije mora dovesti do snienja cena proizvoda, to sasvim
logino za posledicu ima poveavanje njihove potronje, kao i to
da svaki ovek iz naroda dospeva u situaciju da poseduje jo vie
ivotnih namirnica. U praksi, medutim, to ni na koji nain ne menja injenicu neadekvatnog ouvanja i odranja nacije, kao posledice nedovoljne koliine zemlje. Jer mi, svakako, moemo da
poveamo izvesnu industrijsku proizvodnju, i to bezbroj puta, ali
nc i proizvodnju prehrambenih namirnica. Nade li se nacija jednom u situaciji da trpi zbog ove potrebe, to moe da se regulie
samo ako deo njene industrijske hiperprodukcije moe da bude
eksportovan kako bi iz spoljnih izvora nadoknadila potrebu za
onim prehrambenim namirnicama koje su joj nedostupne u domovini. Ali, porast proizvodnje, koji ima taj cilj, ostvaruje eljeni uspeh samo onda kada nade kupca, i to upravo onog izvan
zemlje. Tako dolazimo do pitanja prodajnog potencijala, to jest,
trita, pitanja od ogromnog znaaja.
Dananje svetsko trite robe iroke potronje je neogranieno. Broj nacija koje aktivno proizvode je u stalnom porastu. Gotovo sve evropske nacije trpe posledice usled neadekvatnog i
nezadovoljavajueg odnosa izmedu koliine zemlje i broja stanovnika. Zato zavise od svetskog izvoza. Poslednjih godina Amerika
Unija se okrenula izvozu, a isto je uinio i Japan na istoku. Tako
iz ogranienih trita automatski zapoinje borba, koja se zaotrava sve vie kako na scenu stupa vei broj nacija koje se bave
proizvcdnjom i, obrnuto, sa poveanjem njihovog broja, trite postaje sve zbijenije. Jer dok se, s jedne strane, izvestan broj bori za
to da se svetsko trite povea, trite iroke potronje se polako
smanjuje, delimino kao posledica procesa samoindustrijalizacije
sopstvenim snagama, a delimino kroz poduhvate u okviru sistematski organizovanih ogranaka, koji se sve vie i vie preduzimaju u zemljama isto kapitalistikog interesa. Trebalo bi da imamo
sledeu stvar na umu: nemaki narod, na primer, izuzetno je zainteresovan za to da se u nemakim brodogradilitima konstruiu
27
AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA

brodovi za Kinu, zato to e, na taj nain, izvestan broj ljudi nae
nacionalnosti dobiti ansu da se ishrani, to ne bi mogli od nae
zemlje, koja vie nije dovoljna. Ali, nemaki narod nema interes
da, recimo, aktivira nemaku finansijsku grupu ili ak nemaku
fabriku, koja bi otvorila takozvani ogranak brodogradilita u angaju, gde bi kineski radnici gradili brodove za Kinu i to od stranog
elika, ak i ako bi korporacija stekla odredeni profit u vidu udela ili dividende. Naprotiv, rezultat bi bio samo to to bi Nemaka
finansijska grupa zaradila na milione, ali bi, kao posledica izgubljenih porudbina, daleko vea milionska suma bila povuena iz
nemake nacionalne ekonomije.
Jo istiji kapitalistiki interesi poinju da odreduju dananju
ekonomiju, i to vie zajednika giedita sveta fmansija i berze
tu izvre vei uticaj, to e vie sistem podrunica ostvariti i tako
vetakim putem izvesti industrijalizaciju biveg trita robe iroke potronje i posebno smanjiti mogunosti izvoza evropskim
zemljama. Danas mnogi i dalje mogu da priute sebi da radosno
gledaju na ovaj budui razvoj, ali kako na tom putu budu dalje
odmicali, kroz trideset godina, u Evropi e ljudi teko disati pod
tim okolnostima.
Kako se na tritu bude razvijalo vie problema, tako e biti
i ogorenija borba preostalih uesnika. Iako glavno oruje ove
borbe lei u formiranju cena i kvalitetu robe, oko koje e se nacije utrkivati ne bi li te proizvode prodale to jeftinije, na kraju,
ak i ovde, vrhunsko oruje lei u mau. Takozvano miroljubivo
ekonomsko takmienje sveta moglo bi se odigrati samo ako bi se
zemlja sastojala iz isto agrarnih nacija i samo jedne industrijski i
ekonomski razvijene nacije. Budui da su sve velike nacije danas ekonomski razvijene, takozvano miroljubivo ekonomsko takmienje sveta nije nita drugo sem borba sredstvima koja e
ostati miroljubiva sve dotle dok jae nacije veruju da mogu da tri-1
jumfuju nad ostalima, u stvari, sve dotle dok su u stanju da druge I
dokraje miroljubivom ekonomijom. Jer to je istinski rezultat po28
Neophodnost borbe
bede jedne nacije nad drugom miroljubivim ekonomskim sredstvima. Tako jedna nacija dobija mogunosti opstanka, a druga nacija biva liena istih tih mogunosti. Pa ak su i ovde u pitanju
ono to je uvek najbitnije: meso i krv, koje mi oznaavamo kao
narod.
Ako istinski snaan narod veruje da miroljubivim ekonomskim sredstvima ne moe da osvoji drugi narod, ili ako ekonomski slab narod ne eli sebi da dopusti da bude ekonomski poraen
od ekonomski jaeg, a budui da se mogunosti njegovog ouvanja postepeno smanjuju i potpuno nestaju, onda e u oba sluaja
isprazna ekonomska frazeologija iznenada da eksplodira u paramparad, a tada e na scenu stupiti rat, koji je nastavak politike drugim sredstvima.
Opasnost za narod koji tei ekonomskom razvoju nalazi se,
u uem smislu te rei, u injenici da isuvie lako veruje u to da
na kraju svoju sudbinu moe da oblikuje kroz ekonomiju. Pa otuda, kasnije, iz isto sekundarnog mesta kree ka primarnom, i
konano se smatra ak formiranom dravom, i pljaka narod koji
raspolae istim onim vrednostima i karakteristikama, koje su, na
kraju krajeva, naciji i dravama omoguile da ouvaju ivot na
ovoj zemlji.
Posebna opasnost takozvane miroljubive, pomirljive ekonomske politike, medutim, lei iznad svega u injenici da ona omoguava porast broja stanovnika, to na kraju ne stoji ni u kakvoj
vezi sa produktivnou njene sopstvene zemlje da ouva ivot.
Ta prenaseljenost neadekvatnog ivotnog prostora takode neretko vodi do koncentracije ljudi u poslovnim centrima, koji gotovo uopte ne lie na sedita kulture, ve vie na ireve na telu
nacije u kojima su se izgleda skupila i ujedinila sva zla, poroci i
bolesti. Pre svega, oni su rasadnik meanja i pogoravanja kvaliteta rase, i srozavanja njenih vrednosti, rezultirajui tako dubretom inficiranim centrima, u kojima cveta jevrejska rasa crva,
koja na kraju utie na dalju destrukciju.
29

Upravo se na taj nain otvaraju vrata procesu propadanja u ok-viru
kojeg unutranja snaga takvog naroda brzo kopni, sve rasne,
moralne i narodne vrednosti bivaju odredene za destrukciju, ide-ali
obezvredeni, a na kraju preduslovi, koji su narodu hitno potre-bni da
bi uzeo u svoje ruke i uspostavio kontrolu nad konanim ishodom
borbe za svetsko trite, bivaju eliminisani. Oslabljen ovim
pogrenim putem pacifizma, narod vie nee biti spreman da se
bori i prolije krv za trite za svoju robu. Otuda, im jaa nacija
uspostavi istinski snanu politiku mo u mestu u kojem vladaju
principi miroljubivih ekonomskih sredstava, takva nacija e
kolabirati. Aonda e im se osvetiti sopstvena delinkvencija. U
njihovoj zemlji dolazi do prenaseljenosti, i sada, trpei posledice
gubitka realnih osnovnih preduslova, oni vie nemaju nijednu mogunost da na odgovarajui nain ishrane tu nagomilanu, ogromnu masu ljudi. Nemaju snage da preseku obru neprijatelja, niti
unutranje vrednosti pomou kojih bi dostojanstveno podneli sudbinu. Jednom su poverovali u to da bi mogli da ive zahvaljuju-i
miroljubivoj ekonomskoj politici, i odrekli se upotrebe nasilja.
Sudbina e ih nauiti da narod na kraju opstaje i ostaje samo on-da
kada broj stanovnika, naseljenost i ivotni prostor stoje u potpunopnrodnom i zdravom uzajamnom odnosu. tavie, ovaj odnos
vo uspostavljen u korist stanovnitva u istom stepenu u iojem se
pomerio u korist zemlje.
U tom cilju, meutim, narodu treba oruje. Sticanje zemlje je
uvek povezano sa angaovanjem snaga.
Ako je zadatak politike da sprovede borbu naroda za opstanak, a ta borba se na kraju krajeva sastoji u ouvanju koliine
prostora neophodnog za ishranu odredenog stanovnitva, i ako je
ceo proces pitanje angaovanosti narodnih snaga, iz toga, kao zakljuak, proistiu sledee defmicije:
Politika je umetnost sprovodenja borbe jednog naroda za opstanak na zemlji.
30
Fic
Neophodnost borbe
Spoljna politika je umetnost zatite trenutno narodu neopho-dnog ivotnog
prostora, kako u smislu kvantiteta tako i kvaliteta.
Unutranja politika je umetnost ouvanja neophodnih snaga za to u vidu
njegovih rasnih vrednosti i broja.
31
Poglavlje 3
Rasa i volja u borbi za mo

Sada, u ovom trenutku, elim da raspravljam o buroaskom
konceptu, koji na mo gleda uglavnom kao na snabdevanje nacije orujem, i, u manjem stepenu, moda isto tako armijom kao
organizacijom. Da je koncept tih ljudi bio znaajan, to jest, kada bi mo nacije zaista leala u njenom posedovanju oruja i
armije kao takve, onda bi sa nacijom koja je izgubila armiju i
oruje
iz bilo
kojeg
razloga
moralo
zauvek
da bude svreno. U ta i sami ti buroaski politiari teko da

veruju. Ve samom njihovom sumnjom, oni priznaju da oruje i
organizacija armi-je jesu stvari koje se mogu zameniti, i da
prema tome nisu pri-oritetne, ve da postoji neto iznad njih,
to je isto tako izvor moi. Oruje i vojne formacije su unitive
i zamenljive. U istoj meri u kojoj njihov znaaj moe za
momenat izgledati ogroman, toliko izgleda i ogranien tokom
duih vremenskih perioda. Ono to je najpresudnije u ivotu
naroda jeste volja za odranjem, i iva sila koja mu stoji na
raspolaganju u tu svrhu. Oruje moe zarati, formacije mogu
zastareti, ali e sama volja uvek obno-viti i jedno i drugo i
pokrenuti narod u vid borbe kakvu zahte-va trenutak. injenica
da smo mi, Nemci, morali da predamo oruje veoma je malog
znaaja u stepenu u kojem sam ja mo-gao da sagledam kako
stvari realno stoje. Pa ipak, to je jedina
razun
32

stvar koju nai buroaski politiari vide. Ono to je obeshrabrujue u vezi sa predajom naeg oruja, najvie lei u propratnim okolnostima u kojima se sve odigralo, u stavu koji je to
omoguio, kao i u nesrenom nainu na koji smo mi sve to doiveli. To je prevagnulo unitenjem organizacije nae armije.
Ali ak i tu glavna nesrea nije bilo unitenje organizacije kao
nocioca oruja koje posedujemo, ve vie ukidanje institucije
koja je na narod uila muevnosti i odvanosti, koju nije imala nijedna druga drava na svetu, i koja, zaista, nije bila potrebna
nijednom drugom narodu toliko koliko nemakom. Doprinos
nae stare armije optoj disciplinovanosti naroda za najvia
dostignua u svim oblastima je neizmeran. Upravc na narod,
kojem po rasi nedostaju mnoge sposobnosti koje, na primer,
karakteriu Engleze - odluno zbijanje redova u periodima opasnosti - dobije barem deo ovog, drugim nacijama uroenog,
instinkta, usput dok prolazi kroz vojnu obuku. Ljudi koji tako
razdragano askaju o socijalizmu uopte ne shvataju da je najvia socijalistika organizacija od svih ostalih bila Nemaka
armija. To je isto tako i razlog estoke mrnje tipinih kapitalistiki nastrojenih Jevreja protiv organizacije u kojoj novac nije
izjednaen sa poloajem, ugledom, da ne kaem sa au, ve
pre sa dostignuem, i u kojoj se pripadnost grupi ljudi koji su
ostvarili velika dostignua vie ceni od posedovanja velikog imetka i bogatstva. Ovo je koncepcija koja se Jevrejima uinila isto
toliko nepoznatom i stranom koliko i opasnom, i koja bi, kada
bi samo postala zajednikim nasledem naroda, nagovestila
imunitet od svake dalje jevrejske opasnosti. Ako bi, na primer,
oficirski rang u armiji mogao da se kupi, to bi Jevrejima bilo
razumljivo. Oni ne mogu da razumeju organizaciju - zapravo je
smatraju udnom - koja obasipa au oveka koji ne poseduje
nita, ili iji je prihod tek jedan mali deo prihoda onog oveka
koji se u istoj toj organizaciji niti uvaava niti ceni. Ali, upravo u tome lei sutinska snaga neuporedivo stare institucije,
33

koja ipak, naalost, u poslednjih trideset godina mira takode
pokazuje znake laganog rdanja. im je to postalo moderno za
pojedinane oficire, posebno za one plemikog porekla, rasporedenim u parove sa, generalno reeno, jevrejskim iftama, opasnost se nadvila nad starom armijom koja bi jednog dana, ako
nastavi da se razvija na prethodno reeni nain, mogla da se pretvori u veliko zlo. U svakom sluaju, u doba cara Viljema I, nije postojalo razumevanje za takve dogadaje. Pa ipak je, sve u
svemu, nemaka armija poetkom ovog veka bila najvelianstvenija organizacija na svetu, a njen uticaj na na narod vie
nego blagotvoran. Rasadnik nemake dicipline, nemake efikasnosti, odlunog rukovoenja, prave hrabrosti, samouverenog
. nastupa, eline upornosti i nepokolebljivog potenja. Koncepcija potenja i asti celokupne profesije je polako, ali neosetno
postala zajedniko naslee celog naroda.
To to je ta organizacija bila unitena kroz Versajski mirovni
ugovor bilo je utoliko loije za na narod to su nai unutranji
neprijatelji pomou toga konano dobili slobodan prilaz za izvodenje njihovih najgorih namera. Ali naa nekompetentna buroazija, usled nedostatka genija i sposobnosti da improvizuje, nije
mogla da pronade ni najprimitivniju zamenu.
Tako je, u svakom sluaju, nemaki narod izgubio oruje i njihove nosioce. Ali, to se u istoriji nacija deavalo bezbroj puta, a
da kasnije usled toga one nisu iezavale. Naprotiv: nita nije lake nadoknaditi od gubitka oruja, i svaki oblik organizacije moe ponovo da se stvori ili obnovi. Ono to jeste nenadoknadivo
je pokvarena krv naroda, unitene unutranje vrednosti.
Jer, nasuprot dananjoj buroaskoj koncepciji da je Versajski
mirovni ugovor na narod liio oruja, mogu da odgovorim da
pravi nedostatak oruja lei samo u naem pacifistiko demokratskom trovanju, kao i u internacionalizmu, koji unitavaju i truju
najdublje izvore moi naeg naroda. Jer izvor celokupne snage
naroda ne lei u posedovanju oruja ili organizaciji armije, ve u
34
skiiznz
cstciska,!)

unutranjoj vredncsti, kojaje predstavljena znaajem njegove rase, postojanjem najviih individualnih, linih vrednosti, kao i njegovim zdravim stavom prema ideji samoodranja.
Istupajui pred javnost kao nacionalsocijalisti sa koncepcijom
istinski snanog naroda, znamo da je danas celokupno javno mnjenje protiv nas. Ali, ovo je zaista najdublje znaenje nae nove
doktrine, koja se kao pogled na svet izdvaja od drugih.
Budui da polazimo od ideje da jedan narod nije jednak drugome, vrednost naroda takode nije jednaka vrednosti drugog. Ako
vrednost naroda nije jednaka vrednosti drugog, onda svaki narod,
nezavisno od numerike vrednosti koja iz toga proistie, i dalje
poseduje posebne, njemu svojstvene kvalitete, koji ne mogu u potpunosti biti kao oni kod drugog naroda. Izraavanje ovog svojstva,
posebne vrednosti, odnosno kvaliteta naroda moe biti najrazliitije vrste i u najraznovrsnijim oblastima, ali, sabrane zajedno,
one rezultiraju standardom za generalnu procenu naroda. Vrhunski izraz ove generalne procene je slika istorije i kulture naroda,
koja odraava zbir svih zraenja vrednosti njegove krvi ili rase
ujedinjenih u tome.
Ova posebna vrednost naroda, meutim, nikako nije samo
estetska, kulturna, ve je opta ivotna vrednost kao takva. Jer to
izgraduje ivot naroda uopte, karakterie ga i uobliava i, stoga,
takode stvara sve one snage koje on moe da prikupi kako bi prevaziao i savladao sile koje mu se tokom ivota suprotstavljaju.
Zato to svaki in kulture, posmatran u vezi sa ovekom, uistinu
jeste poraz za do sada postojei varvarizam, a svaka tvorevina kulture na taj nain pomae oveku da se izdigne iznad njegovih
prethodno zacrtanih ogranienja i tako ojaa poloaj tih naroda.
Otud, mo afirmacije ivota isto tako lei u takozvanim kulturnim vrednostima naroda. Prema tome, to je vea unutranja mo
naroda u ovom pravcu, vee su i brojnije mogunosti za potvrdivanje ivota u svim oblastima borbe za opstanak. Dakle, to je vea
vrednost rase naroda, vee su i njegove opte ivotne vrednosti
35

posredstvom kojih moe da uzme uea u odbrani svog ivota,
u borbi i nadmetanju sa drugim narodima.
Znaaj vrednosti krvi jednog naroda, medutim, postaje potpuno oigledan kada to uvidi, prizna i ispravno proceni on sam.
Narodi koji ne razumeju ovu vrednost ili koji za to vie nemaju oseaj zbog nedostatka uroenog instinkta, na taj nain, isto
tako odmah poinju da je gube. Meanje krvi i opadanje vrednosti rase tada imaju posledice koje, svakako, na poetku neretko
bivaju stvorene i uvedene kroz takozvanu naklonost prema stranim stvarima, koja je, u stvari, potcenjivanje sopstvenih kulturnih vrednosti naspram onih koje obeleavaju strane narode.
Kada narod jednom prestane da ceni kulturno izraavanje sopstvenog duhovnog ivota uslovljenog svojom krvlju, ili ak
pone da ga se stidi, kako bi skrenuo panju na nain ivota
stranih naroda, on se odrie snage koja lei u skladu sa njegovom krvlju i ivotom kulture koji izvire iz nje. On postaje podeljen, nesiguran u svoje prosudivanje slike sveta i njegovog
izraavanja, gubi percepciju i oseaj sopstvene svrhe i u tom
trenutku tone u konfuziju internacionalnih ideja, koncepcija i
kulturne zbrke, koja prositie iz svega toga. Onda Jevrejin moe
da zade gde god hoe i na bilo koji nain, i ovaj majstor internacionalnog trovanja i rasne korupcije nee gubiti ni asa sve
dotle dok u potpunosti ne iskoreni i, na taj nain, iskvari takav
narod. Na kraju onda dolazi do toga da itava rasa gubi na vrednosti, to rezultira konanim padom.
Zbog toga je svaka trenutno postojea vrednost rase naroda
takode uzaludna, ako ne zaista i dovedena u opasnost, sve dotle
dok se narod svesno ne opominje na sopstveni kvalitet i ne neguje ga, gradei i temeljei sve svoje nade prvenstveno na tome.
Iz ovog razloga, medunarodna naklonost bi trebalo da se smatra smrtnim neprijateljem tih vrednosti. Umesto nje, sam in vere
u vrednosti sopstvenog naroda mora da preovlada i odredi celokupan njegov ivot i akciju.
36
moe dai

to je iskonskiji faktor veliine i znaaja naroda manje prisutan u njegovoj vrednosti, to e ova vrednost kao takva tee postati
u potpunosti delotvorna, osim ako energiju i talenat naroda, uspavanih u poetku, ne otkrije ovek koji e da ih razbudi i probudi.
Jer kao to oveanstvo, koje je sastavljeno od rasa razliite vrednosti?u podjednako maloj meri poseduje ujednaenu prosenu vrednost, u podjednako maloj meri je vrednost pojedinca
unutar naroda ista izmedu svih lanova. Svako delo naroda, u
bilo kojoj oblasti, i jeste rezultat kreativnosti pojedinca. U tom
smislu, nijednu nevolju ne mogu da isprave samo elje onih
koji su njome direktno pogodeni, sve dotle dok zajednikom
cljom ne pronadu reenje u jednom oveku, kojeg narod izabere za taj zadatak. Veina nikada nije ostvarila kreativna dostignua. Niti je ikada oveanstvu doprinela nekakvim otkriima.
Uvek je pojedinana linost ta koja je pokreta i stvaralac ljudskog napretka. I zaista, narod odreene unutranje rasne vrednosti, ukoliko je ova vrednost uopte vidljiva u dostignuima
njegove kulture ili drugim ostvarenjima, mora kao prvo da poseduje vredne pojedince, jer bez njihove pojave i kreativnosti
slika kulture tog naroda nikada ne bi ni bila stvorena, pa bi zato bila iskljuena i mogunost bilo kakvog zakljuka u pogledu
unutranje vrednosti takvog naroda. Kad ve govorim o unutranjoj vrednosti naroda, ja je odredujem na osnovu skupa dostignua koja lee pred mojim oima, i, na taj nain, u isti mah
pronalazim potvrdu o posebno vrednim pojedincima, koji su delovali kao predstavnici rasne vrednosti naroda i koji su izgradili sliku kulture. Isto tako kao to su izgleda vrednost rase i
pojedinca uzajamno povezane, zato to narod bezvredne rase ne
moe da proizvede izuzetno kreativne pojedince iz tog izvora
- i kao to, u suprotnom sluaju, izgleda ne moe da se zakljui, na primer, da vrednost rase postoji iako ne raspolae kreativnim pojedincima i njihovim dostignuima - isto tako narod,
uprkos tome, moe po prirodi grade svog organizma, narodne
37

zajednice ili drave, unaprediti izraz svojih vrednih pojedinaca,
ili im barem moe pruiti podsticaj, ili ih, ak, i spreiti.
Kada narod jednom ustolii veinu kao vladaoca njegovog
ivota, u stvari, kad jednom uvede dananju demokratiju po zapadnoj koncepciji, to ne samo da e otetiti znaaj koncepcije linosti, ve e spreiti delotvornost vrednih pojedinaca. I to e
kroz formalno izgradivanje njegovog ivota spreiti uspon i rad
kreativnih pojedinaca.
To je dvostruka kletva demokratskog parlamentarnog sistema, koji danas preovlauje: ne samo da je sam nesposoban da
dovede do stvaranja kreativnih dostignua, ve isto tako spreava pojavu i, na taj nain, rad onih ljudi koji se nekako pretei uzdiu iznad proseka. U svim vremenima, ovek koji svojom
veliinom prevazilazi prosek opte zaglupljenosti, nesposobnosti, kukaviluka ali i arogancije, uvek je izgledao kao najvea
pretnja veini. Svemu tome moe da se doda da, kroz demokratiju, inferiorne osobe moraju, gotovo po pravilu, postati lideri, kako bi se taj sistem dosledno primenio na svaku instituciju
koja bi zavela princip devalvacije itave mase lidera, naravno,
ukoliko ih ovek uopte moe tako nazvati. To je svojstveno
neodgovornosti koja lei u pririodi demokratije. Veina predstavlja fenomen koji je isuvie neuhvatljiv da bi mogao biti obuhvaen tako da se njoj, na neki nain, odgovornost moe nametnuti.
Lideri koje ona postavlja u stvari su samo egzekutori njene volje. Zato njihov zadatak manje lei u osmiljavanju kreativnih
planova ili ideja, da bi ih izvodili uz pomo podrke raspoloivog administrativnog aparata, nego u tome da okupe trenutno postojeu veinu, koja je potrebna za izvrenje konanih
projekata. Tako se veina manje prilagodava projektima nego
to se projekti prilagoavaju njoj. Bez obzira na to kakvi rezultati ovakve aktivnosti mogu biti, ne postoji niko ko bi se mogao smatrati zaista odgovornim. To vai, jo vie, ako je svaka
odluka koja je usvojena, u stvari, rezlutat brojnih kompromisa,
38

koji e se isto tako ispoljiti u svom karakteru i sadraju. Koga bi
onda trebalo uiniti odgovornim za to?
Odstrani li se isto lina odgovornost, najjai raziog za uspostavljanje energinog vodstva otpada. Uporedite organizaciju armije, okrenutu u najveoj meri autoritetu i odgovornosti pojedinca,
sa naim demokratskim gradanskim institucijama, posebno u vezi sa rezultatima liderske obuke na obe strane, i biete uasnuti.
U jednom sluaju, organizacija ljudi koji su odvani i poletni u
odgovornosti kao to su sposobni u izvravanju zadataka, a u drugome, horda nesposobnjakovia, isuvie kukavikih da bi prihvatili odgovornost. Za etiri i po godine organizacija nemake armije
pruala je vrst otpor najveoj neprijateljskoj koaliciji svih vremena. Gradansko, demokratijom oslabljeno i dezintegrisano, domae liderstvo bukvalno je kolabiralo pod prvim pritiskom nekoliko
stotina odrpanaca i dezertera.
alostan nedostatak stvarno velikih liderskih umova meu nemakim narodom pronalazi najjednostavnije objanjenje u pustoeoj dezintegraciji, koja se odvija pred nama kroz demokratski
parlamentarni sistem, koji polako nagriza ceo na javni ivot.
Nacije moraju da odlue. Da li ele vladavinu veine ili umova.
Te dve vladavine nikada nisu kompatibilne. Sve do danas, medutim, mozgovi su uvek stvarali sve ono to je veliko na ovoj zemlji,
a ono to su izumeli opet je bivalo uniteno uglavnom od strane
veine.
Pa tako, narod, na osnovu svoje opte rasne vrednosti, s pravom moe da gaji nadu da ona svakako moe da rodi sjajne
umove. Ali, onda mora da traga za modalitetima gradenja svog
nacionalnog tela, koje vetakim putem, u stvari, sistematski, nee ograniavati takve umove u njihovim aktivnostima, i podizati zidove gluposti protiv njih, ukratko, sve ono to ih spreava da
budu maksimalno efikasni.
U suprotnom, jedan od najmonijih izvora narodne snage bie blokiran.
39

Trei faktor snage naroda jeste zdrav i prirodan nagon samoodranja. Iz njega proistiu brojne herojske vrline, koje, same po
sebi, podstiu narod da se bori za opstanak. Nijedno dravno vostvo nee biti u stanju da postigne velike uspehe ako je narod ije interese mora da predstavlja isuvie kukaviki i pokvaren da
bi stavio na kocku svoj ivot zarad tih interesa. Nijedno dravno
vostvo, naravno, ne moe da oekuje da je narod ispunjen herojskim duhom ako i samo nije edukovano da bude takvo. Isto tako kao to je internacionalizam ozledio i na taj nain oslabio postojeu vrednost rase, i kao to je demokratija unitila vrednost
pojedinca, tako je pacifizam paralizovao prirodnu snagu naroda
da se izbori za samoodranje.
Ta tri faktora - vrednost rase kao takve, postojee vrednosti
pojedinaca, kao i zdrav nacionalni nagon samoodranja - jesu izvori snage iz koje mudra i hrabra unutranja politika ponovo moe da potegne oruje neophodno za samoodranje naroda. Potom
vojne ustanove i tehnika pitanja u vezi sa orujem uvek pronalaze odgovarajua reenja da podre narod u tekoj borbi za slobodu i osnovna sredstva za ivot.
Ako domae liderstvo naroda izgubi iz vida ovo stanovite,
ili veruje da mora da se naorua za borbu samo u smislu tehnikog oruja, ono tog trenutka moe da postigne veliki uspeh, ali
budunost ne pripada takvom narodu. Zato ograniene pripreme
za rat nikada nisu bile zadatak istinski velikih zakonodavaca i
politikih lidera na zemlji, ve pre beskrajna unutranja i temeljna obuka naroda, kako bi mu budunost mogla biti zagarantovana gotovo po pravilu, prema svim zakonima zdravog razuma. Onda
ak i ratovi gube izolovan karakter manje ili vie velikih iznenadenja, ve umesto toga bivaju integrisani u prirodan, istinski jasan sistem osnovnog, dobro utemeljenog, stalnog razvoja naroda.
To to dananji dravni lideri obraaju malo panje na ovo gledite delimino je u vezi sa prirodom demokratije, kojoj duguju
i samo njihovo postojanje, ali na drugom mestu, sa injenicom
40

to je drava postala isto formalan mehanizam, koji se njima
ini kao cilj sam po sebi i koji ni najmanje ne mora da se podudara sa interesima odredenog naroda. Narod i drava su postali
dva razliita koncepta. A zadatak nacionalsocijalistikog pokreta
bie da to iz osnove promeni.
41
L
Poglavlje 4
Elementi spoljne politike

Zato, ako zadatak unutranje politike osim onog oiglednog
da reava takozvana svakodnevna pitanja i probleme - mora biti
elienje i jaanje nacije sredstvima sistematskog oplemenjivanja i unapredivanja njenih unutranjih vrednosti, onda bi zadatak
spoljne politike trebalo da se sastoji u tome da korespondira i saraduje sa tom politikom kako bi uspostavila i obezbedila vane
preduslove u inostranstvu. Zdrava spoljna politika e, stoga, kao
najvii cilj uvek zacrtavati stvaranje temelja za odranje svog naroda. Domaa politika mora osigurati unutranju snagu naroda za
politiki razvoj. Otuda su unutranja i spoljna politika ne samo
najue povezane, ve isto tako i uzajamno komplementarne. injenica da je sa velikom podudarnou u istoriji oveanstva unutranja podjednako kao i spoljna politika potovala druge principe
nije uopte uverljiv dokaz, ve bi se pre moglo rei da dokazuje
greku jedne takve aktivnosti. Bezbroj nacija i drava je iezlo
zato to nisu sledile gore spomenute elementarne principe, a to
nam prua upozoravajui primer. Kako ovek tokom svog ivota
u sutini malo razmilja o tome koliko je izvesna njegova smrt
jeste injenica vredna panje. I koliko malo sreuje i prilagodava
delove svog ivota iskustvima kroz koje je bezbroj ljudi pre njega moralo da proe, a koja su mu, kao takva, u potpunosti pozna-
42
*
Mk
ofea Ipn

ta. Uvek postoje izuzeci koji to ne smeu sa uma i koji, svojom
vrlom linou, pokuavaju da nateraju drage im ljude da shvate
zakone ivota, koji lee u samoj osnovi iskustava proteklih epoha. Otuda je vredno panje to da bezbrojne higijenske mere koje
idu u korist naroda, a koje mu, uprkos tome to mu ne padaju lako, moraju biti formalno nametane posredstvom autokratskog
stanovita pojedinaca, ipak ponovo ieznu kada autoritet linosti biva zasenjen masovnim ludilom demokratije. Prosean ovek uasno se plai smrti i o njoj stvarno retko razmilja. Vaan
ovek se njome bavi intenzivno razmiljajui, i uopte je se ne
boji. ovek koji iz dana u dan ivi zaslepljeno, bezobzirno grei,
da bi iznenada poklekao i pao pred onim to je neizbeno. Drugi
krajnje budno posmatraju njen dolazak i sasvim sigurno se suoavaju sa njom hladno i pribrano.
Upravo je to sluaj u ivotu nacija. esto je uasno gledati
koliko ljudi malo ele da ue iz istorije, kako sa imbecilnom ravnodunou maskiraju pravu prirodu svojih iskustava, kako nepromiljeno gree ni ne pomiljajui da je upravo usled njihovih
greaka toliko mnogo nacija i drava iezlo, zapravo nestalo sa
lica zemlje. I koliko se istinski malo bave injenicom da su ak i
u kratkom vremenskom periodu, u koji imamo istorijski uvid, nicale drave i nacije koje su povremeno dostizale i gigantske razmere, da bi dve hiljade godina kasnije iezle bez traga, da su
nam o svetskim silama koje su nekada vladale svim sferama kulture preostale samo legende, da su dinovski gradovi tonuli u ruevine i da je od njihove gomile ruevine ostalo veoma malo toga
to bi dananjem oveanstvu barem nagovestilo gde su bili locirani. Brige, tekoe i patnje tih miliona i miliona pojedinaca, koji
su kao ivotna sila u jednom trenutku bili nosioci i rtve tih
zbivanja, prevazilaze ak i najbujniju matu. Nepoznati ljudi. Nepoznati vojnici istorije. I zaista, koliko je sadanjost indiferentna.
Koliko neosnovan njen veiti optimizam, i koliko je pogubno
njeno uporno neznanje, nesposobnost da uvidi, i nespremnost da
43

ui. I ako je to zavisilo od irokih masa, optepoznata deja igra
sa vatrom koju one ne poznaju ponavljala bi se uvek iznova, i tako unedogled u sve veoj i veoj meri. Otuda zadatak ljudi, koji
se smatraju takozvanim vaspitaima naroda, i jeste to da ga upute
da ui iz sopstvene istorije, i da to znanje danas praktino primeni,
bez obzira na gledite, nerazumevanje, neznanje, pa ak i odbacivanje mase. Veliina oveka je utoliko vanija ukoliko on hrabrije
uzima ulogu lidera koji, nasuprot preovlaujuem, ali pogubnom
gleditu, u svom vodstvu osmotri iri uvid da bi na taj nain doveo do zajednike pobede. Njegova pobeda e izgledati utoliko
vea ukoliko bude morao da prevazide jae protivljenje i sile otpora, i ukoliko borba u poetku izgleda beznadenije.
Nacionalsocijalistiki pokret ne bi imao prava da se smatra
znaajnom pojavom u ivotu nemakog naroda, ako ne bi mogao
da prikupi hrabrost da ui iz iskustava prolosti, i nametne ivotne zakone koje predstavlja nemakom narodu uprkos svim
protivljenjima. Moan kao to e u ovom kontekstu biti njegov
rad na unutranjoj reformi,on isto tako ne sme nikada da zaboravi da na duge staze nee biti preporoda naeg naroda ako njegova aktivnost u sferi spoljne politike ne uspe da obezbedi opti
preduslov za njegovo odranje. Zato je postao borac za slobodu
i osnovna sredstva za ivot u najviem smislu te rei. Sloboda i
sredstva za ivot su najjednostavniji, pa ipak, u stvari, najvei
spoljnopolitiki slogan koji uopte moe da postoji u jednom
narodu: sloboda da se ureduje i regulie ivot naroda prema njegovim sopstvenim interesima, i hrana koja mu je potrebna da bi
opstao.
Ako danas, iz tog razloga, istupim kao kritiar vodstva naeg
naroda u sferi spoljne politike, kako prole tako i dananje, svestan sam da greke koje ja vidim, isto tako vide i drugi. Ono to
me izdvaja od njih moda je jedino injenica da u veini sluajeva to obuhvata samo kritika zapaanja koja nemaju praktine
posledice, dok ja, na osnovu sopstvenog uvida u greke i nedo44
glastj

statke bive i sadanje nemake unutranje i spoljne politike, nastojim da utvrdim predloge za promenu i unapreenje i osmislim
instrument pomou kojeg se te promene i unapreenja jednog
dana mogu ostvariti.
Na primer, spoljna politika Vilhelmininog perioda je u mnogim sluajevima bila smatrana od ne tako malog broja ljudi kao
katastrofalna i okarakterisana na taj nain. Stizala su bezbrojna
upozorenja, posebno od strane krugova Pannemake lige tog doba, koja su bila opravdana u najviem smislu te rei. Mogu da se
postavim u tu traginu situaciju i usud svih tih ljudi koji su podigli glas u znak upozorenja, i koji su videli kako i u kom pogledu narod iezava, a da su pritom bili nemoni da pomognu. U
poslednjoj deceniji zlosrene spoljne politike predratnog perioda
u Nemakoj, parlament, to jest, demokratija, nije bila dovoljno mona da izabere predvodnike za politiko vostvo samog Rajha.
To je i dalje bilo imperijalno pravo, pri emu se jo niko nije usudio da uzdrma njegovo formalno postojanje. Ali, uticaj demokratije je toliko ojaao da je, meutim. izvestan pravac imperijalnih
odluka izgleda ve bio predodreen. Zato je to imalo uasne posledice, jer sada ovek kome je stalo do nacije i koji je podigao
glas u znak upozorenja, s jedne strane, vie nije mogao da rauna
na to da uzima uea u veoma odgovornom poloaju protiv istaknutog nastojanja demokratije, dok, nasuprot tome, na osnovu
zajednikih patriotskih ideja, nije mogao da se bori protiv njegovog visoanstva, Kajzera, orujem opozicije. Ideja Marta* u Rimu u predratnoj Nemakoj bila bi apsurdna. Tako se nacionalna
opozicija zatekla u najgorim moguim situacijama. Demokratija
jo nije trijumfovala, ali se ve upustila u estoku borbu protiv
monarhijske koncepcije vladavine. Sama monarhija nije odreagovala na borbu demokratije odlunom namerom da je uniti, ve
Misli se na Martovske Ide, kada su republikanski zaverenici ubili najveeg rimskog sina, Gaja Julija Cezara. (nap. ured.)
45

pre beskrajnim ustupcima. Svako ko bi u to vreme zauzeo stav
protiv jedne od dve institucije izloio bi se opasnosti da bude napadnut i od jedne i od druge. Svako ko bi se suprotstavio kraljevskoj odluci o nacionalnoj zemlji, bio je prognan od strane
patriotskih krugova isto tako kao to je bio zloupotrebljen od
strane pristalica demokratije. Svako ko bi se usprotivio demokratiji naao se na popritu na kojem bi ga njene pritalice potukle
do nogu, tako bi na kraju ostao preputen milosti ili nemilosti
patriota. Zaista, on bi doao u opasnost da bude najsramnije izdan od strane nemakih zvaninika, jadno se nadajui da e kroz
takvu rtvu dobiti Jehovinu pohvalu, i privremeno zaustaviti povike gomile bestijalnih jevrejskih novinara. U uslovima koji su
vladali u to vreme, nije bilo perspektive da sebi utre put ka odgovornoj poziciji u liderstvu nemake vlade protiv volje demokrata ili protiv njegovog visoanstva Kajzera, i da na taj nain
bude sposoban da promeni pravac spoljne politike. To je, dalje,
dovelo do injenice da bi nemaka spoljna politika mogla biti
dovedena u pitanje samo putem tampe, koja bi, pokrenuvi tako
lavinu kritike, u duem periodu, nuno poprimila novinarski karakter. Posledice takve prakse, medutim, sastojale su se u tome
to su sve manje postavljani konstruktivni predlozi, s obzirom na
nedostatak bilo kakve mogunosti njihove realizacije, dok su
isto kritika razmatranja spoljne politike uzrokovala bezbrojne
prigovore, koji su se mogli utoliko vie predoiti u njihovoj celosti to se oekivalo da bi pomou njih ovek odgovorno mogao
da obori lo reim. Opte je poznato da to nije bilo ostvareno od
strane kritiara tog vremena. Tada nije bio zbaen reim, ve nemaki Rajh i, kao posledica toga, sam nemaki narod. Sve ono
to su decenijama predskazivali, sada se i obistinilo. O ovim ljudima ne moemo da razmiljamo bez dubokog saoseanja, ljudima ukletim po sudbinskoj predodredenosti da predvide pad za
dvadeset godina, jednom reju, ljudima, koji danas, poto se na
njih niko nije obazirao i koji zbog toga nisu mogli biti od pomo46

i, moraju da doive to da vide najveu tragediju i katastrofu
svog naroda.
Ostareli s godinama, iznureni brigom i ogoreni, a opet zaneti idejom da, sada, nakon obaranja imperijalne vlasti, moraju da
pomognu, oni su ponovo pokuali da izvre uticaj na preporod naroda. Iz mnogo, mnogo razloga to je bez sumnje bilo uzaludno.
Kada je revolucija slomila carsku vlast i na tron postavila demokratiju, kritiari tog doba nisu raspolagali orujem pomou kojeg bi zbacili ovu isto tako kao to prethodno nisu bili sposobni
da utiu na imperijalnu vlast. U decenijama njihove aktivnosti,
oni su bili toliko ukljueni u literarnu obradu tih problema da ne
samo da su im nedostajala sredstva moi kako bi izrazili njihovo
miljenje o situaciji, koje je bilo samo reakcija na povike na ulici, ve su takoe izgubili sposobnost da pokuaju da organizuju
manifestacije moi, koje su morale biti daleko vie od mahanja
pismenim protestima da bi stvarno postigle neke rezultate. Svi su
oni videli klicu i uzrok pada nemakog Rajha u starim partijama.
Ispunjeni oseajem sopstvene istote, morali su da ismeju predlog da i oni sada ele da zaigraju igru politikih partija. Pa ipak,
oni su mogli da iznesu svoje gledite samo ako bi im veliki broj
ljudi pruio priliku da ga predstave. I mada su hiljadu puta poeleli da slome politike partije, oni su ipak morali prvi da formiraju partiju koja bi imala takav zadatak. A evo i razloga zbog ega
do toga uopte nije dolo: to je vie politika opoziciona partija
tih ljudi morala da se izraava isto novinarskim putem, to je vie
usvajala kriticizam koji je, uprkos tome to je kroz izlaganje svih
slabosti sistema tog vremena bacio svetlo na nedostatke pojedinanih mera spoljne politike, propustila da stvori pozitivne predloge
zato to ti ljudi nisu imali ni trunku line odgovornosti, posebno
zbog toga to u politikom ivotu praktino ne postoji akcija
koja nema kako svoje mrane, tako i svetle strane. Nema politike kombinacije u spoljnoj politici koju bismo ikada mogli smatrati potpuno zadovoljavajuom. Jer kako su onda stvari stajale,
47

kritiar, prisiljen da kao svoj pravi zadatak vidi eliminaciju reima kojeg je smatrao potpuno nesposobnim, nije imao prilike da,
izvan korisnog kntikog razmatranja aktivnosti ovog reima, istupi sa pozitivnim, konstruktivnim predlozima, koji bi zbog primedbi
pripisanih njima mogli isto tako lako biti podvrgnuti kritikom
tumaenju. Kritiar nikada nee eleti da oslabi uticaj svoje kritike iznoenjem predloga koji bi sami mogli biti podvrgnuti kritici. Postepeno, medutim, isto kritiko razmiljanje onih koji su u
to vreme predstavljali nacionalnu opoziciju postalo je u tolikoj
meri njihova druga priroda da oni ak i dan-danas unutranju i
spoljnu politiku razmatraju kritiki, pa se samo tako sa njom i
nose. Veina njih su ostali kritiari, koji stoga ak i danas ne mo-gu
da pronadu nain da donesu jasnu, nedvosmislenu i pozitivnu
odluku, ni u unutranjoj ni u spoljnoj politici, delimino zbog
nesigurnosti i neodlunosti, a delimino iz straha da e na taj nain neprijatelja snabdeti spremnim protivargumentima pomou
kojih e sami biti iskritikovani. Tako e biti spremni da donesu
unapreenja u hiljadama stvari, a da pritom nee moi da odlue
da naprave ni jedan jedini korak, jer e ga smatrati nedovoljno
dobrim, uvek u njemu sagledavajui nekakve sumnjive aspekte;
ukratko, po pravilu e gledati na tamnije strane i pribojavati ih
se. Sada, izvoenje nacije iz duboke i teke bolesti nije pitanje
pronalska recepta koji je potpuno lien otrova; neretko to podrazumeva unitavanje otrova protivotrovom. Da bi se uklonili
uslovi prepoznati kao smrtonosni, mi moramo imati hrabrosti da
smislimo i donesemo odluke koje u sebi nose opasnosti. Kao kritiar, imam pravo da istraim sve mogunosti spoljne politike i
da ih detaljno izanaliziram u pogledu sumnjivih aspekata ili mogunosti koje u sebi nose. Kao politiki lider, medutim, koji
eli da stvara istoriju, moram da se odluim za jedan put, ak i
ako mi ozbiljno razmiljanje hiljadu puta govori da on sadri
izvesne opasnosti, kao i to da nee dovesti do potpuno zadovoljavajueg ishoda. Zbog toga ne mogu da poreknem mogunost
48
i:2

uspeha zato to nije sto odsto izvestan. Ne smem da zanemarim
nijedan jedini korak zato to moda nee biti onaj pravi, ako bi
mi mesto u kojem bih se momentano zatekao moglo sledeeg
trenutka doneti bezuslovnu smrt. Zato, isto tako, ne mogu da se
odreknem politike aktivnosti zato to, osim toga to je blagotvorna za moj narod, isto tako donosi dobrobit i drugim narodima. Zaista, moda ovo nikada ne bih radio kada bi korist za
drugi narod bila vea nego za moj sopstveni, i kada bi u sluaju neuspeha preduzeo akciju koja bi mu sasvim sigurno donela
nesreu.
U stvari, upravo sada se suoavam sa najupornijim i najtvrdoglavijim otporom u iskljuivo kritikom nainu na koji mnogi
ljudi gledaju na stvari. Oni prepoznaju i vide ovo i ono kao dobro
i ispravno, ali uprkos tome ne mogu da nam se pridrue zbog
toga to je to i to sumnjivo. Oni znaju da Nemaka i na narod
iezavaju, ali ne mogu da se pridrue akciji njihovog spaavanja zato to i tu takoe otkrivaju da ovo ili ono barem donekle
kvari i naruava njenu lepotu. Ukratko, oni vide pad i ne mogu da
prikupe snagu da povedu odlunu borbu protiv toga, zato to u
otporu i u samom tom delu opet vide i poinju da slute neki mogui prigovor ili neto drugo.
Taj bedan mentalitet duguje svoju egzistenciju jo veem zlu.
Danas ne tako mali broj ljudi, posebno oni takozvani obrazovani,
koji, kad konano odlue da se sloe sa izvesnom akcijom ili da
je ak promoviu, prvo paljivo odmere procente verovatnoe njenog uspeha, da bi potom izraunali stepen u kojem e aktivno
uestvovati takode na osnovu tog procenta. Prema tome, to znai: zato to, na primer, bilo koja odluka spoljne ili unutranje politike nije u potpunosti zadovoljavajua i zbog toga ne izgleda
kao da e uspeti, ovek ne bi trebalo bezrezervno da se zalae i
daje sve od sebe. Te nesrene due nimalo ne razumeju injenicu
da se, sasvim suprotno, za odluku koju ja smatram neophodnom,
a iji uspeh medutim ne izgleda sasvim siguran, ili iji uspeh
49

donosi samo delimino zadovoljenje, mora boriti jo veeg zalaganja kako bi se ono to nedostaje u procentualno izraenoj mogunosti, nadoknadilo energinim izvrenjem. Prema tome, postoji
samo jedno pitanje koje bi trebalo prouiti: da li situacija zahteva defmitivnu odluku ili ne. Ako je takva odluka ustanovljena i
priznata kao neosporno potrebna, onda njeno sprovoenje u delo
mora da bude izvreno s najbrutalnijom nemilosrdnou i najveom energijom ak i ako su vrhunski rezultati krajnje nezadovoljavajui, ili ako se ukae potreba za tim da se unaprede ili se
ispostavi da postoje male anse da e uspeti.
Ako se ispostavi da ovek ima rak i ako je bezuslovno osuden
na smrt, bilo bi besmisleno odbiti ga da se operie, jer je procenat
verovatnoe da e to uspeti veoma mali, i zato to pacijent, ak i
da operacija uspe, opet nee biti potpuno zdrav. Jo bi besmislenije bilo da hirurg otalja operaciju, tek delimino se zalaui
za pacijenta zbog toga to su mu mogunosti toliko ograniene.
Ali je isto tako besmisleno da ti ljudi neprekidno to oekuju u
spoljnoj i unutranjoj politici. Jer ako uspeh politike operacije
nije potpuno osiguran ili nee imati sasvim zadovoljavajui ishod, ne samo da e odbiti da je sprovedu u delo, ve oekujte da
e, ako je ipak izvre, raditi sa upola snage, ne posvetivi se potpuno, i uvek tiho raunajui da bi trebalo da zadre malu odstupnicu i izlaz kroz koji mogu da se povuku. Ovo je vojnik koga
napada tenk na otvorenom bojnom polju i koji se, u pogledu neizvesnosti da li e uspeti da prui otpor, u poetku ponaa tako kao
da mu je preostalo samo pola snage. Bekstvo jeste njegova mala
odstupnica, a smrt sasvim izvesna.
Ne, nemaki narod je danas napadnut od strane neprijatelja
gladnih pljake, i to kako unutranjih tako i spoljanjih. Trajanje
ove dravne institucije je naa smrt. Mi zato moramo da prigrabimo svaku priliku da je slomimo, ak i ako ishod toga moe imati hiljadu slabosti ili strana kojima se moe prigovoriti. I u svakoj
takvoj prilici se mora stoga boriti iz sve snage.
50
inej
iopte<jj uvekk
pckf
lioi

Uspeh bitke kod Leutena je bio neizvestan, ali je bilo neophodno da se ona povede. Fridrih Veliki nije pobedio zato to se ka
neprijatelju ustremio samo sa pola snage, ve zato to je nadoknadio tu neizvesnost uspeha svojim genijem, hrabrim i odlunim
rukovodenjem svojim trupama, i odvanim delovanjem njegovog
puka u borbi.
Bojim se, u stvari, da me moji buroaski kritiari nee uopte
shvatiti, barem dotle dok im uspeh nae aktivnosti ne bude pruio jasan dokaz. U ovome ovek iz naroda ima boljeg savetnika.
On se uzda u svoj instinkt i veru u srcu, a ne u nadmudrivanje
naih intelektualaca.
Ako se u ovom delu i bavim spoljnom politikom, to inim ne
kao kritiar, ve kao lider Nacionalsocijalistikog pokreta, koji
e, pouzdano znam, jednog dana stvarati istoriju. Ako sam, zato,
ipak prisiljen da se kritiki osvrnem na prolost i sadanjost, to
za svhu ima samo da ustanovim jedini pozitivan nain, i da ga
uinim
to
jednost
avniji
m.
Uprav
o tako
kao to
nacion
alsocij
alistiki
pokret
ne
samo
da
kritikuje unutranju politiku, ve pose-duje sopstveni filozofski

utemeljen program, isto tako u sferi spoljne politike on ne sme
samo da prepoznaje ta je to to drugi ine pogreno, ve i da
izvodi zakljuke o sopstvenoj akciji na osnovu ovog znanja.
Otuda dobro znam da ak i na najvei uspeh nee doprineti
stoprocentnoj srei, zato to, s obzirom na ljudsku nesavrenost
i opte okolnosti uslovljene tom injenicom, vrhunska savrenost
uvek lei samo u programskoj teoriji. Takode znam, dalje, da se
nijedan uspeh ne moe postii bez rtve, kao to se nijedna bitka
ne moe izvojevati bez gubitaka. Ali svesnost o nepotpunosti uspeha nikada nee moi da me odvrati od toga da nastojim da ga
ostvarim ak i onda kada se prilike odvijaju u pravcu oevidnog
potpunog pada. Ja u tada dati sve od sebe da pokuam da nadoknadim sve nedostatke u pogledu mogunosti ili razmere uspeha
jo veom odlunou, i prenoenjem tog duha u Pokret koji
51

vodim. Danas se borimo protiv neprijateljskog fronta koji moramo da slomimo i koji emo slomiti. Raunamo na nae rtve,
odmeravamo procenat mogueg uspeha, i koraaemo napred u
napad, bez obzira na to da li emo naii na prepreku i zastoj nakon deset ili hiljadu kilometara iza sadanjih linija. Kakav god
rezultat naeg uspeha bio, on e uvek biti samo polazna taka nae nove borbe.
52
Poglavlje 5
Nacionalsocij alistika
spoljna politika
Ja sam nemaki nacionalista. To znai da proglaavam da moja nacionalna pripadnost i sve moje misli i aktivnosti pripadaju
tome. Ja sam socijalista. Ne vidim nijednu klasu niti drutveni
stale preda mnom, osim te zajednice naroda, sainjenog od ljudi
sjedinjenih istom krvlju, ujedinjenih jezikom i predodreenih istoj zajednikoj sudbini. Ja volim taj narod, a mrzim samo njegovu
trenutnu veinu, jer smatram da ovi poslednji isto tako ne mogu
da reprezentuju veliinu mog naroda kao to ne mogu da predstavljaju ni njegovu sreu.
Nacionalsocijalistiki pokret koji ja danas vodim, svoj cilj vidi u oslobodenju naeg naroda, kako iznutra tako i spolja. On nastoji da naem narodu prui one naine ivota koji odgovaraju
njegovoj prirodi, i koji mu pomau da je bolje izrazi, zatim stremi ka tome da, na taj nain, ouva karakter ovog naroda, kao i da
ga dalje kultivie sistematskim vaspitavanjem njegovih najboljih
ljudi i negovanjem najveih vrlina. On se bori za slobodu ovog
naroda, jer sloboda je jedina forma kroz koju narod moe da napreduje. Bori se za osnovna ivotna sredstva naroda zato to titi
njegova prava na postojanje i bori se za potreban prostor jer on
predstavlja pravo ovog naroda da ivi.
53

Svojim konceptom unutranje politike nacionalsocijalistiki
pokret zato podrazumeva napredak, jaanje i konsolidovanje egzistencije naeg naroda uvoenjem posebnog naina ivota i takvih ivotnih zakona koji korespondiraju sa njegovom prirodom,
i koji njegovu elementarnu snagu mogu da uine maksimalno delotvornom.
Konceptom spoljne politike, on podrazumeva obezbeenje
razvoja putem ouvanja slobode i stvaranja najneophodnijih preduslova za ivot.
Na taj nain, u vezi sa spoljnom politikom, nacionalsocijalistiki pokret se razlikuje od prethodnih buroaskih partija, na primer, u sledeem: spoljna politika nacionalno buroaskog sveta je
oduvek, u stvari, bila politika granica, nasuprot tome, politika nacionalsocijalistikog pokreta uvek e biti teritorijalna. U svojim
najodvanijim planovima, na primer, nemaka buroazija e teiti ujedinjenju nemake nacije, ali e, u stvari, zavriti tako to e
se beznadeno zaplesti u pitanja regulisanja granica.
Nacionalsocijalistiki pokret e svoju spoljnu politiku, suprotno tome, uvek odredivati prema potrebi kako bi obezbedila
prostor neophodan za ivot naeg naroda. On ne zna za germanizaciju ili teutonizaciju, kao to je to u sluaju nacionalne buroazije, ve samo za irenje sopstvenog naroda. Nikada nee videti
u potinjenim, takozvanim germanizovanim, esima ili Poljacima, a kamoli drugom narodu, jaanje, ve samo slabljenje kvaliteta naeg naroda. Jer njegova nacionalna koncepcija nije odredena
prethodnim patriotskim idejama vlade, ve dubokim uvidom u
narod, i njegov sutinski kvalitet. Prema tome, polazna taka u
njegovom razmiljanju potpuno je dugaija od one buroaske. Otuda mnogo toga to nacionalnoj buroaziji izgleda kao politiki
uspeh u prolosti i sadanjosti, u naim oima predstavlja ili neuspeh ili uzrok kasnije nesree. I mnoge stvari koje mi smatramo
oiglednim, nemaka buroazija vidi kao nerazumne ili ak monstruozne. Pa ipak, deo nemake omladine, posebno iz buroaskih
54
Nacionalsocijalistika spoljna politika

krugova, moi e da me shvati. Ni ja, niti nacionalsocijalistiki
pokret nismo ni raunali na to da pronademo bilo kakvu podrku
u krugovima, danas aktivne, politike nacionalne buroazije, ali
sasvim sigurno znam da e barem deo njene omladine pronai
put ka naim redovima.
55
Poglavlje 6
Nemake potrebe i ciljevi

Pitanje nacionalne spoljne politike uslovljeno je faktorima ko-ji
delimino lee unutar nacije, dok su delom odredeni sredinom.
Uopteno gledajui, unutranji faktori su osnovni razlog za potrebu odredene spoljne politike kao i za koliinu snage koju zahteva njeno obavljanje. Naro<di koji ive na takvom zemljitu na
kojem je gotovo nemogue iveti, u osnovi nastoje da proire
svoju teritoriju, odnosno ivotni prostor, barem dotle dok se nalaze pod zdravim vodstvom. Ovaj proces, prvobitno utemeljen
samo u brizi oko odranja, ispostavio se kao toliko koristan u
pogledu odgovarajueg reenja da je postepeno, zbog velikog uspeha, postao veoma popularan. To znai da je proirenje prostora,
u poetku utemeljeno razlozima iste korisnosti, tokom razvoja
oveanstva postalo herojsko delo, koje se potom odigravalo ak i
onda kada prvobitnih preduslova ili pobuda vie nije ni bilo. Kasnije, pokuaj da se ivotni prostor prilagodi naraslom broju stanovnika preobratio se u nemotivisane osvajake ratove, koji su u
samom tom nedostatku motiva sadrali klicu potonje reakcije.
Pacifizam je odgovor na to. Pacifizam je postojao u svetu otkako
postoje ratovi, ije znaenje vie nije lealo u osvajanju teritorije radi odranja naroda. Otada je on postao veiti drugar rata. I
opet e ieznuti onog trenutka kada ratovi budu prestali da budu
56

instrumenti gladi za pljakom bilo pojedinaca ili nacija koje ude
za moi, i ponovo postane vrhunsko oruje pomou kojeg e se
narod boriti za osnovna sredstva za ivot.
Pa ak i u budunosti, proirenje ivotnog prostora jednog
naroda u cilju borbe za osnovna ivotna sredstva zahtevae rizik
i angaovanje snaga celokupnog naroda. Ako je zadatak unutranje politike da pripremi ovo angaovanje snage naroda, zadatak
spoljne politike jeste da tom snagom tako vlada i upravlja da najvii mogui uspeh izgleda zagarantovan. To, naravno, nije uslovIjeno samo snagom naroda, spremnou na akciju u svakom datom
trenutku, ve isto tako i silama otpora. Disproporcija u snazi izmedu naroda koji se zbog zemlje bore jedan protiv drugog uvek
iznova vodi do pokuaja da se, uz pomo saveznika, ili iznenada
pojavi kao osvaja ili da prui otpor nadmonom osvajau.
Ovo je poetak politike saveznitva.
Nakon pobednikog rata 1870-1871. godine, nemaki narod
je uspeo da stekne ogroman ugled u Evropi. Zahvaljujui uspehu
Bizmarkovog dravnitva i vojnih dotignua pruskih Nemaca,
veliki broj nemakih drava, koje su ranije bile samo labavo povezane, i koje su se, u stvari, neretko tokom istorije jedna sa drugom sukobljavale kao neprijatelji, sjedinjene su u jednom Rajhu.
Podruje starog nemakog Rajha, izgubljeno 170 godina ranije,*
nakon kratkotrajnog osvajakog rata trajno pripojeno Francuskoj
u to vreme, sada je bilo vraeno svojoj otadbini. Tako je, brojkama izraen, najvei deo nemake nacije, barem u Evropi, bio
udruen u okviru jedne unitarne drave. To je prouzrokovalo zabrinutost da e se ova drava na kraju sastojati iz x miliona Poljaka i y miliona Alzaana i Lotarenana koji e postati Francuzi.
To nije korespondiralo niti sa idejom nacionalnosti niti narodne
drave. Nacionalna drava po buroaskoj koncepciji mora barem
osigurati jedan jezik, u stvari, poevi od kole, pa do naziva
*
Autor misli na oblasti Alzas i Lotaringiju. (nap. ured.)
57

ulica. Dalje to mora ukljuiti nemaku ideju u obrazovanje i ivot ovog naroda i uiniti ih nosiocima te ideje.
Bilo je nekoliko slabih pokuaja u tom pravcu, ali moda nikada ranije nije postojala ozbiljna elja, tako da je u realnosti bila
ostvarena potpuno suprotna stvar.
Narodna drava, obrnuto, ne sme ni pod kojim uslovima anektirati Poljake, nameravajui da jednog dana od njih naini Nemce.
Naprotiv, ona mora smoi snage i odlunosti da te strane elemente ili izoluje, kako se krv naroda ne bi opet prolila, ili mora da ih
bez daljnjeg odlaganja ukloni i preko neutralne teritorije izrui njihovom narodu.
Da buroaska nacionalna drava nije bila sposobna da to uradi sasvim je oevidno. Niko ak nikada nije ni pomiljao na to,
niti bi neko bilo ta preduzeo povodom toga. Ali, ak i da je postojala volja, oni ne bi bili dovoljno jaki da to izvre, manje zbog
posledica u preostalom delu sveta, a vie zbog potpunog nerazumevanja da bi jedna takva akcija mogla uopte i da ponikne iz
redova takozvane nacionalne buroazije. Njihov svet se jednom
usudio da srui feudalni poredak, dok je u stvari nastavio sa njegovim grekama posredstvom buroaskih trgovaca, advokata i
novinara. On nikada u sebi nije imao nijednu svoju ideju, osim
neizmerne uobraenosti i novca.
Ali svet se ne moe osvojiti samo time, niti se tako moe izgraditi jo jedan. Zato e period buroaske vladavine u svetskoj
istoriji biti isto tako kratkotrajan kao to je i dostojan prezira.
Otuda je, direktno iz temelja, nemaki Rajh takode upio toksine u novu dravnu strukturu ije opasne posledice su mogle da
budu izbegnute da buroaska ravnopravnost, kao najvii prioritet, nije dala Jevrejma priliku da je upotrebi kao njihove najsigurnije udarne jedinice.
Osim toga, Rajh je ipak obuhvatao samo deo nemake nacije, iako najvei. Oevidno, ak i da nova drava nije posedovala
veliki spoljnopolitiki cilj narodnog karaktera, barem je takozva58
z|:ok-
na buroaska nacionalna drava trebalo da ima u vidu dalje ujedinjenje i konsolidaciju nemake nacije, kao minimalni spoljnopolitiki cilj. Bilo je to neto to buroaska nacionalna italijanska
drava nikada nije zaboravljala.
Tako je nemaka nacija dobila nacionalnu dravu koja, u stvari, nije u potpunosti obuhvatala citavu naciju.
Na taj nain su nove granice Rajha, posmatrane u nacionalno-politikom smislu, bile nepotpune. One su vodile pravo preko
nemakog govornog podruja, pa ak i preko onih delova koji su,
barem u prolosti, pripadali nemakom savezu, iako na neformalan nain.
Ali ove nove granice Rajha bile su ak i loije, gledano sa
vcjnog aspekta. Posvuda su bila nezatiena, otvorena podruja
koja su, posebno na zapadu, osim toga, bila od odluujueg znaaja za nemaku ekonomiju, prostirui se daleko izvan samih
graninih oblasti. Te granice su, u vojnopolitikom smislu, bile jo
neprikladnije, jer je oko Nemake bilo grupisano nekoliko velikih drava ija je spoljna politika bila isto toliko agresivna koliko su i njihova vojna sredstva bila ogromna. Rusija na istoku,
Francuska na zapadu. Dve vojne drave, od kojih jedna baca gramzive poglede na istonu i zapadnu Prusiju, dok druga neumorno,
vekovima tei spoljnopolitikom cilju da podigne granicu na Rajni. Pored svega toga, tu je bila i Engleska, najmonija pomorska
sila na svetu. to su rasprostranjenije i nezatienije granice nemake zemlje bile i na istoku i na zapadu, to je ogranienija, nasuprot tome, bila mogua operativna baza za pomorske bitke.
Nita
nije
moglo
borbu
protiv
nemak
ih
podmornica da uini ta-ko lakom kao prostorom uslovljeno

ogranienje njegovih luka. Bi-lo je lake zatvoriti i patrolirati
lukom u obliku trougla, nego to je to bio sluaj sa obalom
dugom, recimo, 600 ili 800 kilometara. Uzmemo li sve to u obzir,
nove granice Rajha, kao takve, nisu ni-kako bile zadovoljavajue
sa vojnog stanovita. Nigde nije bilo prirodne prepreke ili
odbrane. Sasvim suprotno tome, medutim,
59

svuda su bile visoko razvijene mone drave, neprijateljski nastrojene i pune skrivenih namera. Bizmarkovo predskazanje da e
novi Rajh, koji je sam osnovao, morati ponovo da se brani maem, bilo je duboko opravdano.
Tako neadekvatne granice Rajha kao to su samo mogle biti
u nacionalnom i vojno-politikom smislu, one su ipak daleko vie, gledano sa aspekta mogunosti, odgovarale zahtevima odranja nemakog naroda.
Nemaka je, u stvari, oduvek bila prenaseljena zemlja. S jedne strane, razlog lei u tome to se nemaka nacija nalazi u takvom poloaju da je stenjena u centralnoj Evropi, a sa druge strane,
u kulturnoi i realnoj veliini ovog naroda, kao i, prosto reeno, u
njegovoj plodnosti. Aotkako je stupio na svetsku istorijsku scenu,
nemakom narodu je oduvek nedostajao prostor. I zaista, njegovo prvo politiko istupanje bilo je iznudeno upravo tom potrebom.
Od samog poetka seobe naroda, na narod nikada nije bio u stanju da rei tu potrebu za prostorom, osim kroz osvajanje maem
ili redukcijom sopstvenog stanovnitva. Ta redukcija stanovnitva
je ponekad bila posledica gladi, ponekad emigracije, a povremeno beskrajnih nesrenih ratova. U novije vreme, do toga je dolo
posredstvom kontrole radanja.
Ratovi 1864., 1866. i 1870-71. godine, imali su smisao u nacionalno-politikom ujedinjenju dela nemakog naroda i tako se
konano zavrili nemakom dravnom politikom fragmentacije.
Crno-belo-uta zastava novog Rajha zbog toga nije imala ni najmanje ideoloko znaenje, ve nemako-nacionalno u tom smislu da prevazide bivu dravnu politiku fragmentacije. Tako je
crno-belo-crvena zastava postala simbol nemake federalne drave koja je prevazila tu fragmentaciju. injenica da je on, i pored
svega toga i uprkos njegovoj mladosti, uivao idolopokloniko
potovanje na jedan pozitivan nain, lei u modelu njegovog krtenja, jer se zaista samo rodenje Rajha uzdie daleko iznad ostalih slinih dogadaja. Tri pobednika rata, od kojih je poslednji
60
uvekn
tkomtl usts
prouv; i
StCJ
ticdas
izvcslani
tOVOE
nctei Nal
kogs vrhu
pon
iem
liva
;oje
Idrai
ored
liko
{kridosInji
postao bukvalno udo nemakog dravnitva, nemakog vojnog

liderstva, i nemakog herojstva, jesu dela iz kojih je novi Rajh
roden. I kada je, konano, carskim proglaenjem obznanio svoje
postojanje svetu koji ga je okruavao, posredstvom njegovog najveeg carskog glasnika, uz gromovite povike i tutnjavu oruja artiljerijskih jedinica na frontu oko Pariza odjeknule su fanfare i
ratni pokli truba.
Nikada ranije jedno carstvo nije bilo proklamovano na taj nain.
Ali crno-belo-crvena zastava pojavila se pred nemakim narodom kao simbol ovog jedinstvenog dogadaja isto tako kao to
je crno-crveno-uta zastava ostala i bie simbol Novembarske
revolucije.*
Kako se pojedine nemake drave sve vie i vie ujedinjuju
pod ovom zastavom, i kako novi Rajh sve vie izgraduje njihov dravno-politiki presti i ugled u inostranstvu, osnivanje Rajha jo
uvek nije promenilo nita u vezi sa glavnom potrebom, nedostatkom teritorije naeg naroda. Velika vojnopolitika dela nisu bila
u stanju da nemakom narodu daju granicu u okviru koje bi bio
sposoban da sebi obezbedi osnovne uslove i sredstva za ivot. Naprotiv: u srazmeri u kojoj potovanje nemake nacionalnosti raste posredstvom novog Rajha, jednom Nemcu postaje sve tee i
tee da se vrati takvoj dravi kao emigrant, dok, nasuprot tome,
izvestan nacionalni ponos i ivotni polet, koji danas smatramo gotovo neshvatljivim, ui tome da su velike porodice blagoslov, a
ne teret.
Nakon 1870-1871. godine dolo je do vidnog porasta nemakog stanovnitva. Jednim delom njegovo odranje je poduprto
vrhunskim razvojem industrije i velikom naunom efikasnou
pomou koje Nemci sada obraduju svoja polja unutar sigurnih
dravnih granica svog naroda. Ali velikim delom, ako ne i najveim,
Hitler ima na umu Vajmarsku Republiku, koja je nastala na razvalinama
Drugog Rajha. (nap. ured.)
61

produktivnost nemakog zemljita bila je praena gotovo istim
takvim porastom optih ivotnih zahteva, koje je gradanin nove
drave sada isto tako imao. Nacija koja jede kiseli kupus i tamani
krompir, kako su je Francuzi podsmeljivo okrakterisali, sada je
polako poela da prilagodava svoje ivotne standarde onim standardima drugih naroda sveta. Na taj nain je samo deo narasle proizvodnje nemake poljoprivrede bio dostupan sve veem broju
stanovnika.
U stvari, novi Rajh nikada nije znao kako da se rastereti te
potrebe. ak je i u novom Rajhu, u poetku, postojao pokuaj da
se odnos izmeu naseljenosti i teritorije putem stalne emigracije
odri u razumnim granicama. A dokaz koji razbija sve sumnje u
pogledu osnovanosti nae tvrdnje o sve veem znaaju onosa
izmedu naseljenosti i teritorije lei u injenici da su, kao posledica te nesrazmere, posebno u Nemakoj tokom sedamdesetih,
osamdesetih i devedesetih godina XIX veka, beda i nevolja dovele do prave epidemije emigracije, koja je ak poetkom 1890.
poela da se vraa na cifru od priblino etvrt miliona ljudi godinje.
Prema tome, problem odranja nemakog naroda nije bio
reen za masu Ijudi koji su tada iveli, na kraju krajeva, ak ni
osnivanjem novog Rajha. Do daljeg porasta nemake nacije,
medutim, nije moglo da dode bez takve odluke. Bez obzira na
to kakvo bi se reenje moglo pojaviti, ono se svakako moralo
pronai. Zato je najvaniji problem nemake spoljne politike
nakon 1870-1871. moralo da bude upravo reavanje problema
osnovnih sredstava za ivot.
62
dabaremi
Poglavlje 7
Politiki planovi
Drugog Rajha
Medu bezbrojnim Bizmarkovim izjavama teko da bi mogla
da se nade citiranija od strane buroaskog politikog sveta od one
da je politika umetnost sagledavanja mogunosti. to su manji
politiki umovi morali da upravljaju zaostavtinom ovog velikog
oveka, to je za njih ova izreka bila privlanija. Budui da su uz
pomo ove tvrdnje, svakako, mogli da ulepaju, u stvari opravdaju ak i najgore rukovoenje, pozivajui se jednostavno na velikog oveka i pokuavajui da dokau da, u datom momentu, nije
bilo mogue uraditi nita drugo osim onog to je bilo uraeno, da
je politika umetnost sagledavanja mogunosti, i da su zbog toga
postupili u Bizmarkovom duhu i u skladu sa njegovom mudrou. Na taj nain ak i Streseman zasluuje da mu se olimpijski
venac stavi oko glave, koja je, iako ba nije kao Bizmarkova, onda barem elava.
Bizmark je imao precizno razgranien i jasno naznaen politiki cilj pred oima. Veoma je drsko nastojanje da mu se pripie
ideja kako je svoje ivotno delo ostvario samo tako to je akumulirao posebne politike mogunosti, a ne na taj nain to je iz
asa u as uspevao da upravlja posebnim situacijama, stalno imajui pred oima vizuelizovani politiki cilj. Taj Bizmarkov politiki cilj bio je:
63
reiti nemako pitanje krvlju i gvoem;

ukloniti Habzburg-Hoencloren dualizam;
formirati novi nemaki Rajh pod pruskim vodstvom
Hoenclorena;
obezbediti najvii mogui stepen bezbednosti ovog
Rajha;
organizovati unutranje rukovodenje po pruskom
modelu.
U postizanju ovog cilja, Bizmark je koristio svaku priliku i

radio na razvijanju diplomatije sve dotle dok je obeavala uspeh,
a posegnuo za orujem samo ako je ista sila mogla da dovede
do odluke. Vrhunski politiar, za kojeg je sfera delovanja obuhvatala podruje od salona obloenih parketom do krvlju natopljene zemlje na ratitu.
Takav je bio ovaj veliki umetnik sagledavanja politikih mogunosti.
Njegovi naslednici nemaju ni politiki cilj, pa ak ni politiku
ideju. Za razliku od njega, oni lutaju od danas do sutra, i od sutra
do prekosutra, a onda drsko i arogantno citiraju tog oveka kome su delimino upravo oni sami, a delimino njihove duhovne
pretee zadavali najvee brige i protiv kojih je vodio najogorenije bitke - da bi time samo predstavili svoj politiki besmisao i
besciljnost, mrmljajui zlokobno o umetnosti sagledavanja mogueg.
Kada je, u tri rata, Bizmark uspostavio novi Rajh - i sve to
zahvaljujui njegovoj briljantnoj politikoj aktivnosti - bio je to
zapravo najvei uspeh koji je mogao da se ostvari u to vreme. Ali
to je bio samo nuan, neophodan preduslov za bilo kakvu buduu
politiku prezentaciju vitalnih interesa naeg naroda jer bez stvaranja novog Rajha, nemaki narod nikada ne bi otkrio monu
strukturu bez koje se dalje u budunosti ne bi mogla povesti sudbonosna bitka. Bilo je isto tako jasno da u poetku novi Rajh sva64
zdenil
povei fon
meduu Tol
stavlj
Biz
nje,c hege:
uje tomi
pro lej
11
svojel
senag
vanjem i
drav niz
ve muj
totolikoi
Politiki planovi Drugog Rajha
ISutra
lisva-
kako mora da bude jedinstven na bojnom polju, ali da unutranje

drave iz kojih se sastoji prvo moraju da se priviknu jedna na
drugu. Protekle su godine i godine prilagodavanja i usklaivanja
pre nego to je ova konsolidacija nemakih drava u Uniju mogla da se pretvori u federalnu dravu. To se desilo kada je Gvozdeni Kancelar odbacio vojnike izme da bi potom, beskrajno
inteligentno, strpljivo, sa velikim razumevanjem i izvanrednom
osetljivou, zamenio pritisak pruske hegemonije snagom vere i
poverenja. Uspeh osnivanja dravne koalicije, na samom ratitu
formirane u Rajh, medusobno povezan dirljivom ljubavlju, spada
medu najvee koji su ikada ostvareni politikim umeem.
To to se Bizmark u poetku ograniio na ovo uslovljeno je njegovim dubokim uvidom i svetlom budunou nemake nacije.
Uostalom, te godine mirnodopskog unutranjeg konstituisanja novog Rajha bile su neophodne, s obzirom na to da on nije eleo da
podlegne maniji osvajanja iji bi rezultati bili neizvesni, jer je
samoj izvrnoj vlasti Rajha nedostajalo jedinstvo, koje je predstavljalo preduslov za pripajanje dodatnih teritorija.
Bizmark je ostvario svoj ivotni cilj. Reio je nemako pitanje, odstranio dualizam Habzburg-Hoencloren, doveo Prusiju do
hegemonije sa Nemakom, to je za posledicu imalo nacionalno
ujedinjenje, konsolidovao novi Rajh u granicama mogunosti u
tom periodu, i razradio vojnu odbranu na takav nain da itavom
procesu novog osnivanja nemakog Rajha, za koji su zapravo bile potrebne decenije, apsolutno niko nije mogao da stane na put.
I to se Bizmark, kao kancelar Rajha, mogao vie osvrnuti na
svoje dovreno ivotno delo, utoliko se smanjivala mogunost da
se nagovesti kraj postojanja nemake nacije. Bizmarkovim osnivanjem novog Rajha, nemaka nacija, nakon vekovima dugog
dravnog propadanja, ponovo je zasnovala svoju sutinsku orga-
nizacio
nu
struktu
ru, koja ne samo da je ujedinila nemaki narod, ve mu je takoe

dala karakteristian ivotni izraz, koji je bio is-to toliko stvaran
koliko i savren. Ako su meso i krv ovog naroda
65

bili sutina ijem se odranju u ovom svetu moralo teiti, instrument moi pomou kojeg je nacija mogla ubudue ponovo da
polae prava na svoj ivot u poretku ostalog sveta stvoren je sa
novim Rajhom.
Zadatak postbizmarkovskog perioda bio je da rei koji korak
dalje treba da se preduzme u interesu ouvanja sutinskog bia
nemakog naroda.
Stoga je dalja politika aktivnost zavisila od tih odluka, koje su
morale biti korenitog karaktera, i koje bi za sobom povukle
postavljanje novog cilja. Odnosno, to znai: kao to je Bizmark
reio da utvrdi cilj svoje politike aktivnosti, koji mu je samo u
tom sluaju omoguavao da na putu njegovog ostvarenja, iz situacije u situaciju, deluje u skladu sa svim mogunostima, isto
tako je i postbizmarkovski period takode morao da zacrta jedan,
koliko nuan toliko i realan, defmitivni cilj, ijim bi se ostvarenjem neizostavno promovisali interesi nemakog naroda, i koje bi
potom, na slian nain, doputalo da se koriste sve mogunosti,
poevi od diplomatskih aktivnosti do vetine ratovanja.
Zacrtavanje ovog cilja, medutim, ostalo je nedovreno. Nije ni
potrebno, pa ak ni mogue, detaljno opisati sve uz-roke ovog
zanemarivanja. Sutinski razlog pre svega lei u osobnom nedostatku
ove zaista briljantne i impozantne politike linosti. Ali su i razlozi
koji delimino lee u samoj prirodi osnivanja novog Rajha
podjednako snani. Nemaka je postala demokratska dra-va, i
mada su lideri Rajha bili podredeni imperijalnim odlukama, ipak
su te odluke samo uz velike tekoe mogle izbei uticaj op-teg
miljenja koje je svoj izraz nalo posebno u parlamentarnoj
instituciji, iji su tvorci bile politike partije, kao i tampa, a koje
su zauzvrat primale najvie instrukcije od par prepoznatljivih nalogodavaca iz senke. Na taj nain su interesi nacije sve vie i vie
potiskivani u pozadinu u poredenju sa interesima odreenih grupa. To je bio utoliko vie sluaj jer je u irokim krugovima javnog mnjenja postojala vrlo slaba predstava o pravim interesima
66
li
nacije,d
svetsteS
gOtOV'
Evropii
svemu
Rajha. zato
to isuvie
u stanju u
skladu voditi
nim
neprikladi
Ugled:
bila tron. iw
time bi
razuman
sa stanovi
natajna
rastao, ti
smo u to
limo. Da
drave, ii
politiki
lebi
likoje
lina-livie
(ijav-sima
nacije, dok su, naprotiv, interesi odredenih politikih partija ili

svetske tampe bili daleko konkretniji zato to je Nemaka sada
bila zaista nacionalna drava. Ali je koncept nacionalnog stava
na kraju bio samo isto dravno-patriotsko-dinastijski i nije imao
gotovo nikakve veze sa uvidom u narod. Zato je i preovladala
krajnje maglovita predstava u pogledu sutranjice i usmerenosti
budueg spoljnopolitikog cilja. Posmatrano sa nacionalnog stanovita, sledei zadatak drave, nakon potpunog formiranja unutranje dravne strukture, trebalo je da se sastoji u obnavljanju i
konanom ostvarenju nacionalnog jedinstva. Nijedan spoljnopolitiki cilj nije mogao biti oevidniji, za strogo formalnu nacicnalnu dravu tog vremena, od pripajanja onih nemakih oblasti u
Evropi koje su, delimino kroz njihovu raniju istoriju, morale po
svemu sudei biti delovi ne samo nemake nacije ve i nemakog
Rajha. Uprkos tome, jedan tako oigledan cilj nije bio postavljen
zato to je, osim drugih otpora, takozvani nacionalni koncept bio
isuvie nejasan i maglovit, malo osmiljen i analiziran, da bi bio
u stanju da sam podstakne na takav korak. Buduci da ne bi bilo
u skladu sa zvaninim patriotskim idejama svim sredstvima sprovoditi udruivanje predstavnika nemake nacije na starim, istonim granicama Rajha, takode ne bi bilo u skladu sa oseanjima
neprikladno definisati naklonosti.
Ugledna dinastija Habzburga bi, svakako, na taj nain izgubila tron. Sav kafanski patriotizam, ispoljen za stolovima uz pivo,
time bi bio najdublje uvreen, ali bi to uprkos svemu bio jedini
razuman cilj koji bi Rajh mogao da postavi pred sebe - to jest,
sa stanovita takozvane nacionalne drave. Ne samo zato jer bi,
na taj nain, broj Nemaca koji ive u oblasti Rajha srazmerno porastao, to bi se isto tako odrazilo u vojnom smislu, ve i zato to
smo u to vreme mogli biti spaeni gubitka usled kojeg danas alimo. Da se Nemaka pridruila u podeli besmislene habzburke
drave, da je u stvari ovo uee sebi predstavila kao sopstveni
politiki cilj iz nacionalnopolitikih razloga, celokupan razvoj
67

Evrope krenuo bi drugim putem. Nemaka ne bi stvorila sebi
neprijatelje od svih onih brojnih drava koje same po sebi nisu
imale nita protiv nje, a june granice Rajha ne bi prelazile preko
Brenera. Isto tako i preteno nemaki deo Junog Tirola bi danas
bio uNemakoj.
Ali injenica to je to spreeno ne lei samo u tadanjem nedostatku nacionalnog koncepta, ve i u jasno zacrtanim i naznaenim interesima odredenih grupa. Centristiki krugovi su bez
obzira na okolnosti eleli politiku usredsredenu na ouvanje takozvane katolike habzburke drave, u pogledu ega su mogli
pretvorno da priaju o brai iz klana, dok su u isti mah dobro znali da ista ta braa u habzburkoj monarhiji polako ali sigurno bivaju priterana uza zid i pljakana od strane lanova tog klana. Ali
za Centar, nemaka gledita nisu predstavljala merilo, pa, u stvari, ak ni nemaka tampa. Gospodi je bio drai svaki Poljak, zatim stanovnik Alzasa, spreman da u svakom momentu istupi kao
izdajnik,drai ak i frankofil, pre nego Nemac koji nije eleo da
se pridrui takvoj kriminalnoj organizaciji. Pod izgovorom da predstavlja katolike interese, ova partija je ak i u mirnodopsko vreme pomogla u tome da se uzdrma i srui glavno uporite pravog
hrianskog pogleda na svet, Nemaka, i to na sve mogue naine. I ova najpodmuklija partija nije se ak ustezala toga da ide
ruku pod ruku, kao najbliskiji prijatelj, sa ljudima koji otvoreno
poriu Boga, ateistima, oskrnaviteljima religije, sve dotle dok su
na taj nain mogli da nanesu tetu nemakoj nacionalnoj dravi
i nemakom narodu.
Tako je u osnivanju bezumne nemake spoljne politike, Centar, hriansko-katoliki poboni Centar, imao jevrejskog boga koji se odrekao marksista kao divnih saveznika na svojoj strani.
Jer kao to je Centar uinio sve da se zatiti od bilo kakve antihabzburke politike, tako su i socijaldemokrate, kao ondanji
predstavnici marksistikog pogleda na svet, uinili isto, mada iz
sasvim drugih razloga. Svakako, zadnja namera obe partije bila je
68
dotledoki
dodatnes
smislen c
nemakogij
alijanse.l
danaTn
priraer,!
e,Cenakoini.
Ive anlondanj i
jnada iz
jebilajc
ista: naneti tetu Nemakoj to je vie mogue. to slabija drava, to neogranienija postaje dominacija ovih partija, pa tako i
vea korist za njihove lidere.
Da je stari Rajh eleo da,na osnovu nacionalnih politikih gledita, ponovo ujedini sve pripadnike nemake nacije u Evropi,
onda bi rasputanje habzburkog konglomerata drava, nuno povezano s tim, iziskivalo novo grupisanje evropskih sila. Oigledno da je takvo raspadanje habzburke drave bilo nezamislivo
bez uspostavljanja odnosa sa drugim dravama koje su morale
imati sline interese. Tako bi evropska koalicija za ostvarenje
ovog cilja, koristei pri tome sve mogunosti, automatski bila
oformljena, to bi odredilo sudbinu Evrope barem u nekoliko sledeih decenija.
Svakako, Trojni savez je prvo morao, u stvari, da bude likvidiran. Kaem u stvari, zato to je u praksi likvidacija ostvarena
ve odavno.
Savez sa Austrijo m je imao pravi smisao za Nemak u sve
dotle dok je posredstvom njega mogla da se nada da e dobiti
dodatne snage u trenutku opasnosti. Medutim, on je postao besmislen onog trenutka kada su dodatne snage postale manje od
nemakog vojnog tereta, to je bilo prouzrokovano od strane te
alijanse. Kada se malo bolje razmisli, to je bio sluaj od prvog
dana Trojnog saveza ako je,zbog ili na osnovu ovog saveza, na
primer,
Rusija
trebalo
da
postane
neprijat
elj
Nema
ke.
Bizmark je takode krajnje savesno i paljivo promislio o

ovome, i tako shvatio kako je neophodno da zakljui takozvani
Reosigurava-jui sporazum sa Rusijom. Ukratko, njegov smisao
se sastojao u to me da e Nemaka, ako posredstvom saveza
bude gurnuta u sukob sa Rusijom, u tom sluaju ostaviti Austriju.
Tako je Biz-mark ve zapazio problematian znaaj Trojnog
saveza u njego-vo vreme, i, u sk ladu sa njegovom sposobnou
sagledavanja mogunosti, preduzeo neophodne mere opreza kako
bi predupre-dio sve okolnosti.
69
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
U to vreme, ovaj Reosiguravajui sporazum doprineo je progonstvu najveeg dravnika naeg doba.
U stvari, situacija koje se Bizmark pribojavao ve se nagovestila poetkom 1890. godine, nakon okupacije Bosne od strane
Austrougarske, i to zbog panslovenskog pokreta koji se zbog toga snano rasplamsao. Savez sa Austrijom doneo je neprijateljstvo sa Rusijom.
Neprijateljstvo sa Rusijom, meutim, bilo je razlog zbog kojeg
su marksisti, iako nisu bili saglasni sa tadanjom nemakom spoljnom politikom, u stvari koristili sva sredstva da drugu onemogue.
Odnos Austrije sa Italijom oduvek je bio isti. Nekadanja Italija ula je u Trojni savez iz predostronosti u pogledu Francuske, ali ne iz ljubavi prema Austriji. Naprotiv, Bizmark je ak i
ovde tano zapazio srdaan odnos izmedu Italije i Austrije kada
je tvrdio da postoje samo dve mogunosti izmedu te dve drzave:
ili savez ili rat. U Italiji - sa izuzetkom nekoliko frankofilskih fanatika - prava naklonost postojala je samo prema Nemakoj. I to
je isto tako bilo potpuno razumljivo. O neizmernom nedostatku
politikog obrazovanja i neznanju nemakog naroda, poglavito
njegove takozvane buroaske nacionalne inteligencije, posebno
govori to to su verovali da mogu da preobrate Trojni savez, zasnovan na politikom zakonu, u sferu prijateljske naklonosti. To
ak nije bio sluaj izmedu Nemake i Austrije, jer je ak i tu Trojni savez, ili tanije, savez sa Nemakom, prirastao za srce veoma
malom delu Nemaca u Austriji. Habzburzi nikada ne bi pronali
put u Trojni savez da je postojala bilo koja druga mogunost da
sauvaju svoj le od drave. Kada je tokom julskih dana 1870.
godine, nemaki narod planuo od nezadovoljstva zbog neuvenih francuskih provokacija i ubrzano se pripremao za staro ratite u odbranu nemake Rajne, u Beu se verovalo da je nastupio
pravi as za osvetu Sadova. Konferencije su sledile, brzo se niui jedna za drugom, krunski savet se smenjivao jedan za drugim,
glasnici su hitali tamo-amo, i prvi saziv rezerve se okupio na bro-
70
Stf
liji.U ratu,
vei jeisi jc
na < hilja
noods
kojei bi
danasl
Kadaj
vez, to j
gnuta i!
Kada]
ncma
boje!
Ali,!
posebnos
stva u Au
njena <
nebi] ljc.
Jer kp to
na nacio
darala sa i
ona bila (
nuto, da 1
spreili |
itda
m.
iecuveo ratifestupio
1 eniuiugim,
laabro-
ju kada su, odjednom, naravno, isto tako poela da stiu zvanina

saoptenja sa ratnih poprita. I kada je nakon Vajzenburga usledio Vort, a nakon Vorta Gravelot, Mec, Mars la Tur, i, konano,
Sedan, onda su Habzburzi, pod pritiskom iznenada upuenog glasnog zahteva nemakog miljenja, stidljivo poeli da otkrivaju
svoje nemako srce. Da je u to vreme Nemaka izgubila samo
nekoliko prvih bitaka, Habzburzi bi, a sa njima i Austrija, uradili
apsohitno istu stvar zbog koje su kasnije uputili veiiki prekor Italiji. I, tavie, ne samo da su to uradili po drugi put u Svetskom
ratu, ve su zapravo poinili najelementarniju izdaju drave koja
je isukala ma zbog njih. Za dobro i u ime ove drave, Nemaka
je na sebe preuzela najgore krvoprolie, a bila izdana ne samo u
hiljadama pojedinanih sluajeva od strane te drave, ve konano od strane samih njenih predstavnika, to su sve stvari i istine
koje nae buroaske nacionalne patriote radije preutkuju, kako
bi danas bili u stanju da diu galamu protiv Italije.
Kada je kasnije dinastija Habzburga polako ula u Trojni savez, to je zaista bilo samo zato to bi bez njega odavno bila svrgnuta i to bi se daleko ranije nalazila tamo gde se nalazi danas.
Kada ponovo malo bolje pogledam grehe ove dinastije u istoriji
nemakog naroda, meni se ini posebno tuno to to su ovaj put
boje namere pokrenule sile koje lee izvan nemakog naroda.
Ali, Habzburzi su takode imali jake razloge da ele savez,
posebn
o
sa
Nema
kom,
zato to
se taj
savez u
stvari
odreka
o nem-
stva u Austriji. Habzburka politika denacionalizacije u Austriji,

njena ehizacija i slavizacija pripadnika nemake nacije, nikada
ne bi postala mogua da sam Rajh to nije stavio pod svoje okriIje. Jer koje su pravo nemaki Austrijanci imali da protestuju, i
to na nacionalnoj osnovi, protiv dravne politike koja se podudarala sa sutinom nemake nacionalne ideje, onako kako je
ona bila otelotvorena u Rajhu za nemake Austrijance? I, obrnuto, da li su Nemci sada uopte mogli da vre pritisak kako bi
spreili postepenu degermanizaciju u Austriji ako su, na kraju,
71

svi Habzburzi bili saveznici Rajha? Mi moramo da poznajemo
slabosti politikih lidera Rajha kako bismo znali da bilo ta uskoro moe postati mogue, a ne da pokuavamo da se vebamo u
energinom uticaju na saveznika kako bi delovali na njegove unutranje prilike. Lukavi Habzburzi znali su ovo vrlo dobro, kao to
je, uopte, austrijska diplomatija bila daleko superiornija u odnosu na nemaku u izvetaenosti i prepredenosti. I, obrnuto, upravo ti Nemci, kao zaslepljeni, nisu imali ni najmanju predstavu o
dogaajima i uslovima u zemlji njihovog saveznika. Samo je rat
mogao da otvori oi veini ljudi.
Prema tome, sam savez zasnovan na prijateljstvu Habzburga
prema Nemakoj bio je utoliko sudbonosniji to je, upravo preko
njega, vrhunsko potkopavanje preduslova za ovaj savez bilo garantovano. A budui da su sada Habzburzi bili u poziciji da postepeno unitavaju nemstvo u Austriji, i bez brige da e se Nemaka
u to umeati, vrednost celokupnog ovog saveza postajao je sve
problematiniji. Koji bi smisao za Nemaku trebalo da ima savez
u okviru kojeg nisu postojale iskrene namere od strane ljudi na
vlasti. Jer dinastija Habzburga nikada nije uzimala u obzir nemake interese, u pogledu saveza, zdravo za gotovo, tako da je nekoliko pravih prijatelja ovog saveza silom prilika polako podleglo
degermanizaciji. Naime, u preostalom delu Austrije, savez je posmatran u najboljem sluaju potpuno ravnoduno, a u veini sluajeva je bio omrznut.
U periodu poslednje dve decenije pre rata, gradske novine u
Beu su ve bile vie profrancuski nego pronemaki orijentisane.
tampa slovenskih provincija, medutim, bila je svesno i otvore-no
neprijateljski raspoloena prema Nemakoj. Srazmerno tome
koliko su Habzburzi podsticali slovensku kulturu do krajnjih granica, i koliko su danas Sloveni u svojim glavnim gradovima stekli
sredita sopstvene nacionalne kulture, isto toliko su im omogui-li
i formiranje centara njihove posebne politike volje. I to je pra-va
istorijska kazna za dinastiju Habzburga to nisu sagledali da
ponaroi
gemonijui
predstavi
ske pol(
glasaje
nja, Ne
klerik
taui
svesno i
oncmstvuuJv,
Austriji:. . .
la. Uvel.
ekaarogaiK,
ma takozvark
pak usmeren gnj
I svaki prin
krate su 1 takvim
< ijegjepoli ne
bilo sve
SavezsaJ led
toga i vi pogled i
Priroda J
okolne i
razbijanje. Jer om
pela da izva!
dravama, IM
cilj i pokuaju
72
|
jcpo
nslu;u
fcsane.
fcoreitome
)gucill'epra
lali da
e ova nacionalna mrnja, koja se prvo okrenula prema Nemcima, jednog dana unititi samu Austriju. Ali za Nemaku je savez
sa Austrijom postao posebno besmislen u trenutku kada su, zahvaljujui uticaju nemako-austrijskih marksista, izdajnikom
po narod, takozvanim univerzalnim pravom glasa pokvarili hegemoniju nemstva u austrijskoj dravi. Jer su, u stvari, Nemci
predstavljali samo treinu populacije Cisleitanije, to jest, austrijske polovine austrougarske drave. Kada je univerzalno pravo
glasa jednom postalo temelj austrijskog parlamentarnog zastupanja, Nemaka se zatekla u bespomonoj situaciji, tim vie to su
klerikalne partije elele namerno da zastupaju nacionalna gledita u toliko maloj meri koliko su to inili marksisti, koji su ih
svesno izdali. Isti socijaldemokrati koji danas licemerno govore
0 nemstvu u Junom Tirolu zapravo su ga izdali i prodali u staroj
Austriji na najbesramniji nain, u svakoj prilici koja im se ukazala. Uvek su stajali na strani neprijatelja naeg naroda. Najdrskija
eka arogancija uvek je pronalazila svoje predstavnike u redovima takozvane nemake socijaldemokratije. Svaki okrutan postupak usmeren protiv Nemake nailazio je na njihovo odobravanje.
1 svaki primer pogoravanja situacije u Nemakoj, socijaldemokrate su posmatrali kao saradnici neprijatelja. I ta je onda, pod
takvim okolnostima, Nemaka mogla da oekuje od drave od
ijeg je politikog vodstva, i to posebno u parlamentu, etiri petine bilo svesno i otvoreno antinemako?
Savez sa Austrijom ide samo u njenu korist, dok Nemaka usled toga mora da pretrpi tetu. I to daleko veu nego to se na prvi pogled ini.
Prir
oda
austrijs
ke
drave
imala
je za posledicu to da su sve okolne drave kao cilj svoje

nacionalne politike postavile njeno razbijanje. Jer ono to
postbizmarkova Nemaka nikada nije uspela da izvede, polo je
za rukom ak i najmanjim balkanskim dravama, odnosno to
da uspostave odreden spoljnopolitiki cil j i pokuaj u da ga
ostvare u skladu sa svim raspoloi vim
73

mogunostima. I sve u izvesnoj meri novoosnovane nacionalne
drave, koje lee na austrijskim granicama, videle su svoj najdalekoseniji politiki zadatak u tome da oslobode pripadnike svoje nacije, koji su iveli pod vlau Austrije i Habzburga. Bilo je
oigledno da do osloboenja moe da se dode samo putem vojne
akcije, to bi isto tako moralo da dovede do unitenja Austrije. S
druge strane, austrijske sile otpora su mogle utoliko manje da rade na tome da to spree, jer su zavisile prvenstveno od onih koji
su trebali da se bore za osloboenje. U sluaju koalicije sa Rusijom, Rumunijom i Srbijom protiv Austrije, Sloveni na severu i
jugu automatski bivaju iskljueni iz okvira austrijskog otpora, tako da su, u najboljem sluaju, kao nosioci sutinske borbe ostali
samo Nemci i Madari. Sada, iskustvo pokazuje da eliminisanje
posebnih vojnih trupa sastavljenih iz naroda vodi do dezintegracije, pa tako i do potpune paralize austrijskog fronta. Sama Austrija bila bi u stanju da prui veoma slab otpor takvom optem
ofanzivnom ratu. To je bilo poznato i u Rusiji i u Srbiji, a isto tako i u Rumuniji. Na taj nain, ono to je istinski podravalo Austriju bio je njen moni saveznik, na kojeg je mogla da se osloni.
Ali, ta je bilo prirodnije od toga to se do ovog asa u umovima
vodeih antiaustrijskih dravnika, kao i u javnom mnjenju, stvorila ideja da put do Bea mora voditi preko Berlina?
to je vie drava nastojalo da nasledi Austriju, a u tome nije
uspevalo zbog vojnog partnerstva, tako je rastao i broj drava ije je neprijateljstvo Nemaka navukla na sebe.
Na prelazu iz jednog u drugi vek, koliine naoruanja ovih neprijatelja, koji su se zbog Austrije okrenuli protiv Nemake, bile
su mnogostruko vee nego to je Austrija ikada mogla da joj poalje kao vojnu pomo.
Tako je unutranji smisao ove saveznike politike otiao u suprotnu krajnost.
Stvar je jo vie iskomplikovala trea zemlja lanica saveza,
Italija. Kao to je ve spomenuto, odnosi Italije prema Austriji ni74
IZ]
sal
pon
uprkosi
ratni
i
Austriji
akbili nije <
snagul
prijatelj
inje u stva
Onabif
nego
<
Nemakom 1
supcriornan
stekla u Pru
isto tako bi ]
nih vojnih]
sluaj sa Ita
laci-
pe-
ra,
tiiini-
kada nisu bili srdani, i to gotovo bez ijednog razloga, ve samo

iz iste potrebe. Italijanski narod pre svega, kao i italijanska inteligencija, uvek su gajili simpatije prema Nemakoj. Na prelazu
iz jednog u drugi vek stekli su se ve svi uslovi za savez Italije
sa Nemakom. Miljenje da e Italija biti nepouzdan saveznik toliko je glupo i neosnovano da ga politiari iz fotelja mogu plasirati samo pred takozvanom nacionalnom buroazijom. Najmoniji
protivargument prua istorija naeg naroda, odnosno, period kada je Italija ve jednom bila saveznik Nemake protiv Austrije.
Svakako, Nemaka je u to vreme bila Prusija vodena Bizmarkovim genijem, a ne nekim politikim neposobnjakoviima, koji su
kasnije pogreno upravljali Rajhom.
Italija je u to vreme svakako pretrpela poraze u kopnenim i
pomorskim bitkama, ali je asno ispunila obaveze kao saveznik,
to Austrija nije uradila u Svetskom ratu, u koji je gurnula Nemaku. Jer u to vreme Italija je ponosno i sa negodovanjem odbila,
uprkos vojnim porazima i gubicima koje je trpela, ponudeni separatni mir, koji joj je pruao mogunost da sve ostvari kasnije.
Austrijski vladari ne samo da su prieljkivali takav mir, ve su
ak bili spremni da u to ime odmah izdaju Nemaku. to do toga
nije dolo, nije bilo zbog toga to je austrijska drava pokazala
snagu karaktera, ve zbog prirode zahteva koje joj je postavio neprijatelj, a koji su u stvari za sobom povlaili njen slom i raspad.
injenica da je Italija pretprela vojne gubitke 1866. godine, nije
u stvari mogla da se smatra znakom njene nelojalnosti savezu.
Ona bi svakako i sama vie elela da skuplja pobednike trofeje
nego da trpi poraze, ali se Italija nikako nije mogla porediti sa
Nemakom u to vreme, pa ni kasnije, zato to joj je nedostajala
superiorna mo jedne vrsto utemeljene armije, koju je Nemaka
stekla u Prusiji. Nemaki savez bez podrke pruske vojne moi
isto tako bi poklekao pred napadom iskusnih i jo uvek jedinstvenih vojnih trupa, kakve je posedovala Austrija, kao to je bio
sluaj sa Italijom. Ali sutinska stvar lei u injenici da je Italija
75

u to vreme omoguila donoenje odluke u ekoj u korist Drugog nemakog Rajha, tako to je zaustavila ogroman deo austrijske armije. Jer ko god zamisli kritinu situaciju na dan bitke kod
Kenigraca ne moe da tvrdi kako nije bilo ni od kakvog znaaja
po sudbinu Nemake da li je Austrija na ratitu bila sa dodatnih
140.000 ljudi, u cemu je spreila italijanska vojska.
Sasvim je razumljivo to Italija u to vreme nije sklopila ovaj
savez da bi omoguila nacionalno ujedinjenje nemakog naroda,
ve Italijana. Stvarno je potrebna opte poznata politika naivnost pripadnika lige patriota da bi se u tome prepoznao cilj njenog pristupanja ili da bi se on oklevetao.Tako formulisana ideja
ulaska u savez, koji bi od samog poetka morao da bude samo u
nau korist ili putem kojeg je neto trebalo da uarimo, obina je
detinjarija i glupost, budui da su Italijani u to vreme imali pravo
daisto to zamere Prusiji, kao i samom Bizmarku, odnosno, to da
su uli u savez ne iz ljubavi prema Italiji, ve zarad sopstvenih
interesa. Naalost, prema tome kako ja vidim sve te dogadaje, moram da izjavim da je poniavajue to to je ta glupost poinjena
ne samo severno od Alpa, vec i juno od njih.
Takva glupost moe da se shvati jedino ako razmotrimo Trojni savez, ili jo bolje, savez izmedu Nemake i Austrije, koji je
stvarno redak sluaj u kojem jedna drava, Austrija, dobija sve
od saveza, dok druga, Nemaka, ne dobija nita. Savez u kojem
jedna strana rizikuje svoje interese, dok druga koristi sva sredstva
da ih zatiti. Jedna iza svega toga vidi svoj smisao, a druga nibelunku lojalnost. To se ipak desilo samo jednom u istoriji u takvoj
meri i na takav nain, ali je Nemaka pretrpela uasne posledice
svog dravnog vodstva i saveznike politike.
Prema tome, ako je savez sa Italijom, barem to se tie odnosa Austrije prema njoj, od samog poetka bio problematian, to
onda nikako nije bilo zbog toga to su Habzburzi, recimo, nainili potpuno pogrean izbor u pogledu partnera, ve zato to za
Italiju sam ovaj savez nije obeavao nita zauzvrat.
76
no
SUSi
ma A
i (i
Ne
kak
da ovihl
dajel
zumljn
godjel
podrku,j
buduit
Austrijei
dano sa j
Austrijaj
uvek iz
jama; u i
lazilo <
druf
cidai strane, 1
veliko ( politika
] Francuskal
bila za Itafl
dclovanja na kc
tcljsku politiku
sioci i nosioci \
to, delimino,tj
moarogantneo
P, fiv-fijeicja :ou
;aje :avo
oda cnih
:no-mjena
loTroj-Ikoji
je
Kja sve
Iredstva
anibe|
utakvoj
)s!edice
eodnobtian, to
ino, naiato to za
Italija je bila nacionalna drava. Njena budunost neizostavno je morala da lei na obalama Mediterana. Na taj nain je svaka
susedna drava manje-vie predstavljala prepreku na putu razvoja ove nacionalne drave. Ako uz sve to uzemo u obzir da je sama Austrija unutar svojih granica imala preko 800.000 Italijana,
i da su dalje sami Habzburzi - koji su, s jedne strane, prepustili
Nemce procesu slovenizacije, a s druge strane, vrlo dobro znali
kako da Slovene i Nemce okrenu protiv Italijana - imali interes
da ovih 800.000 Italijana izloe uticajima denacionalizacije, onda je budui spoljnopolitiki cilj Italijana bio potpuno jasan i razumljiv. On je trebalo da bude antiaustrijski, a pronemaki koliko
god je to mogue. I ta politika je takode pronala najenerginiju
podrku, pa ak i zanosno oduevljenje medu italijanskim narodom
budui da su nedela i nepravde koje su Habzburzi - uz pomo
Austrije kao politikog oruja - vekovima inili protiv Italije, gledano sa italijanskog stanovita, dosezale do neba. Vekovima je
Austrija predstavljala prepreku ujedinjenju Italije. Habzburzi su
uvek iznova pruali podrku korumpiranim italijanskim dinastijama; u stvari, ak je na prelazu iz jednog u drugi vek teko dolazilo do toga da se partijski kongres klerikalnog i hrianskog
drutvenog pokreta zavri bilo im drugim osim zahtevom da se
Rim ponovo vrati Papi. Direktno se izjanjavalo u prilog injenici da se to smatra zadatkom austrijske politike, ali su, s druge
strane, bezobzirno oekivali da Ijudi u Italiji neizostavno ispolje
veliko oduevljenje u vezi saveza sa Austrijom. Tako austrijska
politika prema Italiji vekovima nije imala skrupula. Ono to je
Francuska vekovima predstavljala za Nemaku, to je Austrija uvek
bila za Italiju. Predeli nizije na severu Italije uvek su bili polje
delovanja na kojem je austrijska drava ispoljavala svoju prijateljsku politiku prema Italiji. Hrvatski puk i vojnici bili su donosioci i nosioci kulture austrijske civilizacije, i tuno je to se sve
to, delimino, takode pripisalo imenu Nemake. Ako danas i ujemo arogantne osude i neodobravanje, u stvari, besramno vreanje
77

nemake kulture od strane Italijana, onda nemaki narod moe da
zahvali tome to je drava, spolja kamuflirana kao Nemaka, dopustila da karakter njenog unutranjeg bia Italijanima bude predstavljen posredstvom grubih vojnika, koji su u sopstvenoj austrijskoj
dravi bili smatrani ne samo ljudima koji su iveli o dravnom troku, ve i zbog toga kaznom od Boga. Ratna slava austrijske armije delom je izgraena na uspesirna koji su nuno proistekli iz
veite mrnje Italijana.
Bila je prava nesrea za Nemaku to to nije uspela da shvati,
nesrea, naprotiv, skrivana i zatakavana indirektno, ako ne i direktno budui da je Nemaka na taj nain izgubila dravu koja je,
kako su onda stvari stajale, mogla postati na verni saveznik, kao
to je jednom bila izuzetno pouzdan saveznik Prusije.
Tako je stav irokog javnog mnjenja u Austriji povodom rata
u Tripoliju bio presudan za unutranji odnos Italije prema Habzburzima. Da je Be trebalo da gleda popreko na pokuaje Italije
da kroi u Albaniju ipak je bila razumljiva stvar. Austrija je smatrala da su tu ugroeni njeni sopstveni interesi. Ali je zato opte
i neosporno vetakim putem stvarano neprijateljsko raspoloenje prema Italiji, kada je ona krenula u osvajanje Tripolija, bilo
nerazumljivo. Korak koji je Italija nainila, meutim, bio je jasan. Nijedan ovek ne bi mogao da optui italijansku vladu to je
pokuala da odnese italijansku zastavu u oblasti koje su po svojoj lokaciji, morale biti priznate kao kolonijalne za Italiju. Ne samo zato to su mladi italijanski kolonisti krenuli stopama drevnih
Rimljana, ve zato to je italijanska akcija i iz drugih razloga trebalo da naie na pozitivne reakcije upravo u Nemakoj i Austriji.
to je Italija bila angaovanija u Severnoj Africi, to se, po prirodi
stvari, ona sve vie suprotstavljala Francuskoj. Superiorno dravno vostvo Nemake je trebalo svim sredstvima barem da ometa
pretee irenje francuske hegemonije preko Severne Afrike, i,
uopte, njeno otkrivanje crnakog kontinenta, uzimajui pri tome
u obzir da to je mogue vie otea potencijalno vojno jaanje
78
regrutui
tomogloc
jcondai dapot]
i bila. nijei
lijanskii put iz
1 pljaku'
dcne te
ncmamo1
stancu i
naklonosti pren
ka aktivnc da
stanu \m
jeprostoJHj
pravo celokupn
iji krajnji cilj
govinc od ~*-~
utovremc, ,
austrijsko-itali;
vog razloga za
smuio glup i
no u lcda. Da\
saveznika lojal
Italiju, isto
Bu
vojno-g
J Ikao
hrata
iHablltalije
tsrnalOpte
olokbilo
iutoje
ftpo svojNesalirevnih
zloga tre[Austriji.
pprirodi
lodravIJaometa
[tfrike, i,
Ipri tome
nojaanje
Francuske na evropskim ratitima, budui da francuska vlada, i

posebno njeni vojni lideri, nisu ostavljali mesta ni najmanjoj sumnji da su za njih afrike kolonije imale jo neki znaaj osim da
predstavljaju samo eksponate francuske civilizacije. Zato to su
u njima odavno prepoznali izuzetne izvore iz kojih su mogli da
regrutuju vojnike za sledeu evropsku trku u naoruanju. Da se
to moglo odigravati samo u Nemakoj bilo je jasno kao dan. ta
je onda moglo da bude prirodnije, sa nemakog stanovita, nego
da potpomae svako meanje druge sile, posebno ako je ona jo
i bila njen saveznik. tavie, francuska nacija je bila sterilna i
nije imala potrebe za irenjem svog ivotnog prostora, dok je italijanski narod, isto tako kao i nemaki, morao nekako da pronade
put iz tog problema. Neka niko ne tvrdi da bi to podrazumevalo
pljaku Turske, jer bi u tom sluaju sve kolonije zaista bile ukradene teritorije. Samo. bez njih Evropljani ne bi mogli da ive. Mi
nemamo interes, i ne bi trebalo da ga imamo, da stvaramo distancu i otuenje sa Italijom iz potpuno neosnovanih oseanja
naklonosti prema Turskoj. Ako je ikada postojala spoljnopolitika aktivnost u kojoj bi Nemaka i Austrija mogle u potpunosti
da stanu iza Italije, onda je to upravo trebalo da bude ova. Bilo
je prosto skandalozno kako se austrijska tampa tog vremena, zapravo celokupno javno mnjenje, ponelo prema italijanskoj akciji,
iji krajnji cilj nije bio nita drugo do pripajanje Bosne i Hercegovine od strane same Austrije. Mrnja se iznenada rasplamsala
u to vreme, koje je obelodanilo pravo unutranje raspoloenje ovog
austrijsko-italijanskog odnosa utoliko vie to nije postojalo pravog razloga za to. Ja sam u to vreme bio u Beu i potpuno mi se
smuio glup i besraman nain na koji je tada savezniku zabijen
no u lea. Dakle, pod takvim okolnostima, zahtevati od istog tog
saveznika lojalnost. koja bi u stvari predstavljala samoubistvo za
Italiju, isto je toliko nerazumno koliko i naivno.
Budui da u svemu tome postoje i sledei faktori: prirodan
vojno-geografski poloaj Italije uvek e prisiljavati ovu dravu da
79

formulie politiku koja je nee dovesti u konflikt sa superiornom
pomorskom silom, kojoj italijanska mornarica i flota zajedno ne-e
biti u situaciji da, prema realnim procenama, prui otpor. Sve
dotle dok Engleska poseduje neospornu dominaciju na moru, i
sve dotle dok ta prevlast moe da bude jo vie ojaana Mediteranskom francuskom flotom, pri emu Italija i njeni saveznici ne
mogu da im prue pravi otpor, Italija ne moe ni da pomilja na
to da zauzme stav protiv Engleske. Ne smemo od dravnih lide-ra
traiti da, iz idiotske naklonosti prema drugoj dravi, ija je
uzvraena ljubav bila jasno ispoljena upravo ratom u Tripoliju,
zavri tako to e sopstveni narod dovesti do unitenja. Svako ko i
letimino proui pomorske uslove italijanske drave mora istog
momenta da shvati da borba ove protiv Engleske u postojeim
okolnostima nije samo beznadena nego i apsurdna. Tako se Italija zatekla u apsolutno istoj situaciji u kojoj se svojevremeno nala Nemaka; odnosno, kao to se nekada Bizmarku rizik ulaska u
rat protiv Rusije, prouzrokovan od strane Austrije, inio toliko
monstruoznim da se na kraju posvetio tome da, kroz uveni Reosiguravajui mirovni sporazum, zanemari stvar inae postojeeg
saveza. Na slian nain je za Italiju savez sa Austrijom isto tako
bio neodriv onog momenta kada je od Engleske nainila svog neprijatelja kao rezultat toga. Svako ko ovo ne eli da shvati, potpu-no
je nesposoban da razmilja politiki, pa zato, u najboljem sluaju, nije
u stanju ni da vodi politiku u Nemakoj. Ali nemaki narod moe
da vidi rezultat politike ovog tipa ljudi, pa zato mora i da
snosi posledice.
Sve su to aspekti koji su morali da svedu vrednost saveza sa
Austrijom na minimum. Jer je na taj nain bilo izvesno da bi Nemaka, zbog njenog saveza sa Austrijom, po svoj prilici isto tako
stvorila neprijatelje, ne samo u Rusiji i Rumuniji, ve isto tako u
Srbiji i Italiji. Jer, kao to je ve reeno, nema saveza koji se moe izgraditi na osnovu potpune naklonosti, lojalnosti ili zahvalnosti. Savezi e biti utoliko jai ukoliko drave uesnice mogu iz
80
su, \ ljene<
bude i
mopos
danel
trijskei
na taj 1
Samo
i
naroda svim i
ma, mog;
Dak sebe]
ni savez bi o
jombio&p
neprijatc1cars/cojf.

\
bcceg
Itako gneIpotpuIMaju,
inarod ai
da
vezasa
IbiNeotako
takou
iiisemoi'zahvalbmogu iz
njega izvui veu korist za sebe. Nerealna je sama elja da se

savez formira na bilo kojim drugim osnovama. Nikada ne bih
oekivao da Italija ude u savez sa Nemakom iz ljubavi prema
njoj, sa namerom da joj na taj nain donese korist. Kao to nikada ne bih poeleo da udem u taj sporazumni odnos iz ljubavi
prema drugoj dravi, iz iste naklonosti, ili iz elje da joj sluim. Ako se danas zalaem za savez izmedu Itaiije i Nemake,
to radim samo zato to verujem da te dve drave na taj nain
mogu imati obostranu korist. Dakle, tako da obe drave iz toga
ostvare napredak.
Prednost Trojnog saveza lei iskljuivo na strani Austrije. Svakako, zbog odluujuih faktora u politici pojedinanih drava,
samo bi Austrija mogla da ima neke koristi od tog saveza. Jer, po
svojoj prirodi Trojni savez nije imao agresivnih sklonosti. To je
bic odbrambeni savez koji je kao najvii cilj, prema njegovim odredbama, trebalo da zadri i sauva status kvo. Nemaka i Italija
su, usled nemogunosti da ishrane sopstvene narode, bile prisiljene da upotrebe agresivnu politiku. Samo je Austrija trebalo da
bude srena da na kraju sauva svoju trulu dravu, to je ve samo po sebi bilo nemogue. Zato to njena odbrambena mo nikada ne bi bila u stanju da uspe u tome, ofanzivne trupe Nemake i
Italije su ? kroz Trojni savez, angaovane u slubi ouvanja austrijske drave. Nemaka je bila obavezana da ostane u toj ulozi i
na taj nain bila unitena, Italija je brzo istupila i tako se spasila.
Samo bi ovek, kome politika ne predstavlja dunost ouvanja
naroda svim sredstvima i prema svim raspoloivim mogunostima, mogao eleti da osudi takav postupak.
Da je stara Nemaka, kao formalna nacionalna drava, pred
sebe postavila za cilj samo dalje ujedinjenje nemake nacije, Troj- ni
savez bi odmah poeo da se rasputa, to jest, odnos sa Austri-jom
bio bi promenjen. Ona bi sebe na taj nain potedela brojnih
neprijatelja, koji nikako nisu mogli biti preplaeni parolama o
carskoj moi.
81
Prema tome, ak ni predratna Nemaka vie nije trebalo da
dopusti da njena spoljna politika bude odredena isto formalnim
nacionalnim gleditima ako oni nisu vodili u pravcu neophodnih
narodnih ciljeva.
Ve u predratnom periodu, budunost nemakog naroda se
sastojala u pitanju reavanja problema njegovog odranja. Nemaki narod vie nije mogao sebi da obezbedi osnovna sredstva
za ivot unutar postojee teritorije. Celokupna industrija i sposobnost, kao i naune metode obradivanja zemlje, mogli su u najboljem sluaju samo donekle da ublae oskudicu, ali nisu mogli
da je spree. ak i u godinama izuzetno visokih prinosa etve,
oni vie nisu mogli da pokriju sopstvene potrebe za prehrambenim namirnicama. Akada su oni bili proseni ili loi, onda su ve
u znaajnoj meri zavisili od uvoza. ak je i snabdevanje raznih
grana industrije sirovinama zapalo u tekoe, i moglo da se obezbedi samo iz inostranstva.
Postojali su razliiti naini da se prevazide ova oskudica. Emigracija i kontrola radanja morali su kategorino da se odbace ak
i sa stanovita tadanje nacionalne drave. U tom sluaju, znanje
o bilokim posledicama bilo je manje uverljivo nego strah od desetkovanja. Prema tome, za tadanju Nemaku, postojale su samo
dve mogunosti da se stvore uslovi za ouvanje naroda u budunosti, a da se pri tome stanovnitvu ne nametnu ogranienja. Ili
su morali da se uloe napori kako bi se reila potreba za prostorom, to jest, da se steknu nove teritorije, ili se Rajh morao preobraziti u veliku izvoznu firmu. To je znailo da proizvodnju odreene
robe treba poveati tako da prevazilazi domae potrebe, kako bi
se putem izvoza mogla razmenjivati za prehrambene namirnice i
sirovine.
Svest o potrebi za proirenjem nemakog ivotnog prostora
je postojala, mada u to vreme samo delimino. Postojalo je uverenje da se najbolji nain na koji se moe ponaati u takvim okolnostima sastojao u tome da se Nemaka svrsta u redove velikih
82
duii sei\
novanii tom,j
politikofii
nakolonije1
raspolaganji
ski uslovi t
mogli da pi
ni u Juno
tome jo d
ke, probler
postavili p
klapali sa;
mog poet
sticanjaod
jalnih proi
miju neza^
Tobi s
nikako ne
to ne bi ga
dan sutin
kolonije, ]
itim indi
medunarc
ka je u na
sredstvo r
anjeupc
ljavanja k
Ako j(
politiku, (
|vec :nih
ceak
[znanje
)ddeIsamo
Iprostora
jijeuvemokolkvelikih
kolonijalnih naroda. Meutim, u stvarnosti, nedostatak u razmiljanju ve se ogledao u nainu sprovodenja ove ideje u delo. Budui da smisao ispravne teritorijalne politike lei u injenici da
se ivotni prostor naroda povea podelom novih podruja za stanovanje onom delu stanovnika koji predstavlja viak, a koji, potom, ako ne poprimi karakter emigracije, mora da bude u bliskoj
politikoj i dravnoj vezi sa otadinom. To se vie nije odnosilo
na kolonije koje su krajem devetnaestog veka i dalje stajale na
raspolaganju. Njihova prostorna udaljenost, kao i posebni klimatski uslovi tih oblasti spreili su naseljavanje kakvo su Englezi
mogli da preduzmu u njihovim amerikim kolonijama, Holandani u Junoj Africi, i opet Englezi u Australiji. Kada se svemu
tome jo dodao celokupan karakter nemake kolonijalne politike, problem naseljavanja je pao u drugi plan da bi se na to mesto
postavili poslovni interesi, koji su se u izuzetno maloj meri poklapali sa zajednikim interesima nemakog naroda. Tako od samog poetka vrednost nemakih kolonija lei vie u mogunosti
sticanja odredenih trita, koja bi proizvodnjom razliitih kolonijalnih proizvoda i, delimino, sirovina, uinila nemaku ekonomiju nezavisnom od drugih zemalja.
To bi svakako u izvesnoj meri bilo uspeno u budunosti, ali
nikako ne bi reilo problem prenaseljenosti Nemake osim ako
to ne bi garantovano obezbedilo odranje nemakog naroda na jedan sutinski nain putem izvozne ekonomije. Tako bi nemake
kolonije, putem povoljnije isporuke sirovina, jednog dana, razliitim industrijama pruile vee mogunosti da se nadmeu na
meunarodnom tritu. Prema tome, nemaka kolonijalna politika je u najdubljem smislu te rei bila teritorijalna, ali je postala
sredstvo nemake ekonomske politike. U stvari, ak i veliko olakanje u pogledu unutranje prenaseljenosti Nemake putem naseljavanja kolonija bilo je potpuno beznaajno.
Ako je, osim toga, neko eleo da pree na pravu teritorijalnu
politiku, onda je kolonijalna politika, vodena pre rata, bila utoliko
83

besmislenija budui da nije mogla da dovede do reenja problema prenaseljenosti Nemake.
Nasuprot tome, medutim, jednog dana, prema svim realnim
predvidanjima, samo njegovo izvrenje iziskivae isto rizikovanje krvoprolia kao to je bilo iziskivano u najgorim sluajevima
za stvarno korisnu teritorijalnu politiku. Jer dok je ova vrsta nemake kolonijalne politike u najpovoljnijoj situaciji mogla da do
nese samo jaanje nemake ekonomije, jednog dana je morala da
postane uzrok fizikog sukoba sa Engleskom. Jer nemaka svetska ekonomska politika nikada nije mogla da izbegne odluujuu
borbu sa Engleskom. Izvoz, svetska trgovina, kolonije i trgovaka mornarica morali su onda da se zatite maem od te sile koja
se, sa istog stanovita samoodranja kao Nemaka, davno zatekla u situaciji da bude prisiljena da krene tim putem. Zato je ova
miroljubiva ekonomska borba za osvajanje mesta pod suncem
mogla da se odigrava sve dotle dok je Engleska mogla da rauna
na to da e doprineti propadanju nemake konkurencije isto ekonomskim sredstvima, jer se onda vie nikada ne bismo pojavili iz
senke. Ali, da je Nemaka uspela u tome da potisne Englesku na
miroljubiv ekonomski nain, onda je jasno da bi fantom ovog
mirnog ekonomskog osvajanja sveta bio zamenjen otporom bajonetima.
Bez sumnje, bila je to, meutim, politika ideja dopustiti nemakom narodu da postaje sve brojniji putem porasta industrijske proizvodnje i prodaje na meunarodnom tritu. Ova ideja
nije bila narodna, ali je korespondirala sa dominantnim idejama
buroaskog nacionalnog sveta tog vremena. Ovaj put je mogao
da bude prevaljen u svakom sluaju, samo to bi to tada u potpunosti jasno naznailo i strogo odredilo dunost nemake spoljne
politike: kraj svetske trgovinske politike Nemake mogao je samo da predstavlja rat sa Engleskom. Ali je u tom sluaju zadatak
nemake spoljne politike bio da se naorua, putem dalekosenih
saveznikih mera, za sukob sa dravom, koja na osnovu iskustva
84
ducgc
zacijus
industr^
rala Ai
jc tad;
nikon.
ovaj savez saf ala
samoj vez sa Atl
nemaka \
jemogladaf na
dan ob ogromnai
dui danijel
godina, posebn'
Al\ zan\ka \i M
njevienijemoglc
ia da se obnavlja i
dabudeotpisana.]
skaikolonijalnap
se Nemaka takod
u skladu s tim, g<
neprotivljenja ne{
odluke koje su b\
kolonijalne politil
gleska deklaracij*
makc zaslepljen
Da se Nema
cionalnim nego f
mo drugi put do i
onaj koji je bio i
kom u samoj Evi
p
loja tate.1
m jiia
loekoivili iz
sloina
iniovog
Ubame-
dueg od sto godina ne bi propustila da sprovede optu mobilizaciju saveznikih drava. Ako je Nemaka elela da brani svoju
industrijsku i ekonomsku politiku od Engleske, onda je prvo morala da zatrai od Rusije da joj prua podrku u pozadini. Rusija
je tada bila jedina drava koja se mogla smatrati vrednim saveznikom, jer nije imala nikakvih razloga da se sutinski protivi Nemakoj, barem ne u tom trenutku. Pri tome je svakako cena za
ovaj savez sa Rusijom, s obzirom na to kako su stvari stajale, leala samo u odustajanju od saveza sa Austrijom. Jer bi dvojni savez sa Austrijom bio ludost, u stvari, pravo ludilo. Tek kada je
nemaka pozadina bila potpuno pokrivena od strane Rusije, ona
je mogla da pree na pomorsku politiku koju je svesno usmerila
na dan obrauna. Tek tada je Nemaka mogla isto tako da dodeli
ogromna sredstva neophodna za upotpunjavanje flote koja je, budui da nije bila modernizovana u svim detaljima, zaostajala pet
godina, posebno u pogledu brzine, i na taj nain bila deplasirana.
Ali zamka u austrijskom savezu je bila toliko velika da reenje vie nije moglo da se pronae, i Rusija, koja je ponovo poeia da se obnavlja nakon rusko-japanskog rata, morala je zauvek
da bude otpisana. Meutim, tako je celokupna nemaka ekonomska i kolonijalna politika bila vie od opasne igre. injenica je da
se Nemaka takode klonila konanog obrauna sa Engleskom, i,
u skladu s tim, godinama je njen stav bio uslovljen principom
neprotivljenja neprijateljskoj strani. To je odredilo sve nemake
odluke koje su bile neophodne za njenu odbranu ekonomske i
kolonijalne politike, sve dotle dok, 4. avgusta, 1914. godine, Engleska deklaracija o ratu nije okonala ovaj nesreni period nemake zaslepljenosti.
Da se Nemaka tada manje upravljala prema buroasko-nacionalnim nego prema narodnim gleditima, razmatrao bi se samo drugi put do reenja siromatva i oskudice u zemlji, odnosno,
onaj koji je bio u vezi sa sveobuhvatnijom teritorijalnom politikom u samoj Evropi.
85

Otuda je nemaka kolonijalna politika, koja nas je nuno dovela u sukob sa Engleskom pri emu je Francuska uvek mogla
da se smatra zemljom koja staje rame uz rame sa neprijateljem
-bila posebno nerazborita zato to je naa baza u Evropi tako bila
slabija nego bilo kojeg drugog kolonijalnog naroda od svetskog
politikog znaaja. Pa je tako, na kraju, sudbina kolonija bila
jasno odluena u Evropi. Zbog toga je svaka nemaka spoljna
politika bila usmerena prvenstveno na jaanje i uvanje nemake
vojne pozicije u Evropi. Tako smo mogli da oekujemo vrlo ma-lu
pomo od naih kolonija. Naprotiv, svako irenje nae teritorijalne baze u Evropi automatski bi vodilo u pravcu jaanja nae
pozicije. Nije isto ako narod ima naseljenu oblast od 560.000, ili,
recimo, milion kvadratnih kilometara. U sluaju rata, tako, teko-a
borbe za samoodranje, koja mora ostati to nezavisnija od
uticaja neprijateljskih aktivnosti, kao i to to je vojna zatita omoguena ve samom povrinom teritorije, pa u skladu sa tim i nae
operacije, koje doprinose tome da nuno vodimo rat na naoj zemlji - sve bi to bilo daleko podnoljivije.
Uopteno gledajui, dakle, odreena odbrana protiv iznenadnih napada lei u veliini dravne teritorije.
Pre svega, medutim, samo putem teritorijalne politike u Evropi ljudski resursi se mogu pomerati i biti sauvani za na narod,
ukljuujui njihovo vojno korienje. Dodatnih 500.000 kvadratnih kilometara u Evropi mogu da snabdeju poljoprivrednim dobrima milione nemakih seljaka, i uiniti dostupnim milione vojnika
za oruane snage nemakog naroda u momentu odluke.
Jedina oblast u Evropi koja bi mogla da doe u obzir za takvu
teritorijalnu politiku stoga jeste Rusija. Slabo utvrene zapadne
granice regiona, koji su ve jednom primili nemake koloniste
kao donosioce kulture, mogle bi isto tako da se razmotre za novu
teritorijalnu politiku nemake nacije. Zato je cilj nemake spoljne politike bezuslovno morao biti da se oslobodi pozadine protiv
Engleske i, nasuprot tome, to je mogue vie izoluje Rusija. Po
86
1JU|
rnogledao
ave u ] trije,i
je carskal ni
mogu 1
Bilojec
leleja lja
habz
Pot<
stranu ncprija
koalicije I
skinemo s
dbini, ali tbl
Desilo! svetu.,
jedino
mog
rilaujalovut mo
osvojiti!
nismo
podr: tije drali hab
la,
tonasjests
unutar Nemakesu!
neznanja, a delimicn
ninih idcja, i na kra
Habzburga, icdnop
tadlnEvrofcnarod,
tvadratImdobriIfvojnika
f,
Izatakvu
Izapadne
Ifoloniste
Kzanovu
Aespoljeprotiv
llnsija. Po-
tom, sa neustraivom logikom, mi smo morali da odustanemo od

ekonomske i svetske trgovinske politike i, ako je to bilo potrebno,
p o tp un o d ign emo ru k e i o d m orn ari ce da b is mo o pe t ko n cen trisali snagu celokupne nacije na kopnenu armiju, kao i nekada
ranije. Onda je, vie nego ikada, savez sa Austrijom morao biti
raskinut, jer onda nita ne bi stajalo na putu da se Rusija izoluje
od drave ija je odbrana bila zagarantovana od strane Nemake,
iju propast su elele mnoge evropske mone drave, ali koju su
rnogle da ostvare samo u savezu sa Rusijom. Budui da su te drave u Nemakoj prepoznale najveeg branioca opstanka Austrije, utoliko su bile prisiljenije da budu protiv izolacije Rusije, jer
je carska imperija vie nego ikada mogla da im izgleda kao jedini mogu faktor moi za konano unitenje Habzburga.
Bilo je oevidno, medutim, da sve te drave posebno nisu elele jaanje jedine austrijske odbrane po cenu najjaeg neprijatelja habzburke drave.
Poto bi u ovom sluaju, takoe, Francuska uvek stala na

stranu neprijatelja Nemake, mogunost formiranja antinemake
koalicije bi stalno bila prisutna ukoliko ne bismo odluili da raskinetno savez sa Austrijom krajem veka i prepustili je njenoj sudbini, ali time spasli nemake oblasti za Rajh.
Desilo se neto potpuno razliito. Nemaka je elela mir u
svetu. Zato je izbegavala teritorijalnu politiku, koja je kao takva
jedino mogla da se vodi na agresivan nain, i na kraju se pretvorila u jalovu ekonomsku i trgovinsku politiku. Mislili smo da emo osvojiti svet mirnim ekonomskim sredstvima, i na taj nain
nismo podrali ni jednu ni drugu mo, ve smo se utoliko grevitije drali habzburke drave koja je postepeno trulila i odumirala, to nas je stavljalo u sve veu politiku izolaciju. iroki krugovi
unutar Nemake su to pozdravili, delimino iz pravog politikog
neznanj
a,
a
delimic
no i zbog pogreno shvaenih patriotskih, zva-ninih ideja, i na

kraju, iz nade, i dalje gajene, da bi mrsko carstvo Habzburga,
jednog dana, na taj nain moglo biti srueno.
87
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
Kada je buknuo krvavi svetski rat, 2. avgusta 1914. godine,

predratna saveznika politika je ve pretrpela straan poraz. Da
bi pomogla Austriji, Nemaka je bila gurnuta u rat, koji se potom
vodio samo oko njene egzistencije. Protivnici Nemake su zapravo bili neprijatelji njene svetske trgovine, njene veliine, kao
i oni koji su iekivali pad Austrije. Prijatelji Nemake, nezamisliva austrougarska dravna struktura, s jedne strane, i veito slaba i nevoljama optereena Turska, s druge. Italija je, medutim,
napravila korak koji je i Nemaka nuno trebalo da napravi i da
ga sama izvede, da je njena sudbina bila vodena genijem Bizmarka, a ne slabim filozofima i hvalisavim ura-patriotima. injenica
to je Italija kasnije konano preduzela ofanzivu protiv biveg
saveznika, samo se jo jednom uklapa u Bizmarkovo predvianje, odnosno, da samo dve vrste uslova mogu uopte postojati izmeu Italije i Austrije: savez ili rat.
88
Godine l'
Kompijen.
glavnih nik
ceni mlade sl
ra
koji
je sa
etiri
i sto
nesh
Nemake.
, jedan(
Matijas to
jest, sopstvcni
tnog cilja. rod
instinkti ne
biti, ipak, e
nisu bili s1 niti
potrebe
posledice poi
propagandu k(
ikjajeizo
Poglavlje 8
Vojna mo i pogreno zacrtan

cilj o vraanju granica
lliiz-
Godine 1918., 11. novembra, potpisano je primirje u umi

Kompijen. Za to je sudbina izabrala oveka, koji je bio jedan od
glavnih krivaca za pad naeg naroda. Matijas Erzberger, predstavnik centralne vlasti i, prema razliitim tvrdenjima, kopile jedne
mlade sluavke i jevrejskog poslodavca, bio je nemaki pregovara koji je dodao svoje ime na dokument. Ovaj papir, u poreenju
sa etiri i po godine herojskog dranja naeg naroda, izgleda prosto neshvatljiv, ako ne pretpostavimo svesnu nameru unitenja
Nemake.
Matijas Erzberger je bio beznaajan buroaski aneksionista,
to jest, jedan od onih ljudi koji su, posebno na poetku rata, na
sopstveni nain pokuali da nadoknade nedostatak zvaninog ratnog cilja. Jer mada je u avgustu, 1914. godine, itav nemaki narod instinktivno osetio da se u ovoj borbi radi o njihovom biti ili
ne biti, ipak, nakon to im je splasnulo poetno oduevljenje, vie nisu bili svesni ni velike ivotne opasnosti koja im je pretila,
niti potrebe da opstanu i preive. Veliko zlo ideje poraza i njene
posledice polako su bile skrivane i potiskivane kao nebitne, kroz
propagandu koja je uivala neogranienu mo unutar Nemake,
i koja je izokrenula ili potpuno demantovala stvarne ciljeve Antante
89

na nain koji je bio isto toliko vet koliko i neistinit. U drugoj i,
posebno, u treoj godini rata, to je isto tako u izvesnoj meri uspe-lo
da odagna strah od poraza iz nemakog naroda budui da, zahvaljujui propagandi, narod vie nije verovao u neprijateljevu
nameru da ubija. To je bilo utoliko jezivije budui da, naprotiv,
nije bilo doputeno da se uradi bilo ta to bi moglo da informie
narod o minimumu aktivnosti koje bi trebalo da preduzme i ostvari u interesu njegovog budueg samoodranja, kao i o nagradi
njegove besprimerne rtve. Zato se diskusija o moguim ratnim
ciljevima odvijala samo u manje-vie neodgovornim krugovima i
pronala svoj izraz u nainu razmiljanja, kao i u optim politikim idejama njenih reprezentativnih predstavnika. Dok lukavi
marksisti, koji su odlino poznavali paraliui efekat nedefmisanosti ratnog cilja, nisu sebi dozvolili da zacrtaju nijedan, i u to
ime priali samo o ponovnom uspostavljanju mira bez pripajanja
teritorija i ratne odtete, barem neki buroaski politiari nastojali
su da na ogromno krvoprolie i bogohulni napad odgovore kategorinim kontrazahtevima. Svi ti buroaski predlozi ticali su se
samo ispravke oko granica i nisu imali nikakve veze sa geopolitikim idejama. U najboljem sluaju, oni su i dalje razmiljali o
tome da ispune oekivanja nemakih gospodara, koji se u to vreme nisu bavili stvaranjem tampon drava, pa se tako ak i formiranje poljske drave pripadnicima buroazije, uz par izuzetaka,
inilo kao mudra odluka u nacionalno politikom smislu. Pojedinci su posebno isticali ekonomska stanovita u pogledu toga gde bi
koja granica morala da bude formirana; na primer, potreba da se
osvoji rudarski basen Longvi i Bri i druga strateka miljenja, na
primer,da je nuno bilo zaposedanje belgijske tvrave na reci
Mas, i tako dalje.
Trebalo bi da bude oevidno da to nije bio cilj drave koja je
bila u ratu protiv dvadeset est drava, u kojem bi ova koalicija
morala na sebe da preuzme jedno od najbesprimernijih krvoprolia u istoriji, dok je u domovini itav jedan narod doslovno bio
90
di
od \ximhi
jebilop
nib r'i7mrw'
Ik
mesaiai|
vladari
none
ciljevai
scl
rod nije t
sebojnaj
Jedinii
mogaobil
borcimat
stotina
1
ljeno na i
maca.
poduhvatai
kraju, ncma
ljaci mogli(
di na pliS
Tako smo 1
nog proliv
Jo je duh,
rtvi sti,alije,i
ljen i poti ipak
bili ]
Vojna mo ipogreno zacrtan cilj o vraanju granica
|koja je
oalicija
irvoprokmo bio
preputen tome da gladuje. Nemogunost da se dokae potreba

za tim da se rat izdri doprinela je njegovom nesrenom ishodu.
Zato je, onda, kada je u domovini dolo do potpunog kraha,
svest o ratnim ciljevima bila jo manja, budui da su njeni prethodni, slabi predstavnici u meuvremenu odstupili jos jedan korak
od njihovih ranijih ionako neuverljivih i klimavih zahteva. A to
je bilo potpuno razumljivo. Jer eleti da se rat tako nezapamenih razmera vodi zbog toga da bi granice umesto da prolaze kroz
Herbestal trebalo da prolaze kroz Lije, ili da bi umesto ruskog komesara ili vladara mogao da bude postavljen nemaki princ kao
vladar neke ruske provincije ili neke druge oblasti, bilo je stvarno neodgovorno i monstruozno. To lei u prirodi nemakih ratnih
ciljeva: ukoliko bi se o njima uopte povela rasprava, utoliko bi
se kasniije oni potpuno poricali. Uistinu, zbog takvih sitnica narod nije trebalo ni jedan jedini sat due da ostane u ratu, ija su
se bojna polja polako pretvarala u pravi pakao.
Jedini ratni cilj koji bi bio vredan monstruoznog krvoprolia
mogao bi se sastojati samo u jemstvu nemakim vojnicima da e
borcima sa fronta u trajno vlasnitvo biti dodeljeno toliko i toliko
stotina
hiljada
kvadrat
nih
kilome
tara, ili
da e
im isto
biti
stavljeno
na
raspola
ganje u okviru opte kolonizacije od strane Ne-maca. Na taj

nain bi rat brzo izgubio karakter imperijalnog poduhvata i,
umesto toga, postao cilj nemakog naroda. Jer, na kraju,
nemaki grenadiri stvarno ne bi prolivali krv kako bi Po-ljaci
mogli da dobiju dravu, ili da bi nemaki princ mogao da se-di na
plianom tronu.
Tako smo 1918. godine stajali na kraju nerazumnog i besciljnog prolivanja najdragocenije nemake krvi.
Jo jednom je na narod dao sve od sebe i ispoljio herojski
duh, rtvu, pravi prkos smrti i odvano prihvatanje odgovornosti, ali je, uprkos tome, bio prisiljen da napusti bojna polja oslabljen i potuen. Pobednici u hiljadama bitaka i okraja, na kraju su
ipak bili poraeni od strane onih kojima su nanosili poraze. To je
91

bilo znamenje uasne sudbine nemake unutranje i spoljne politike predratnog vremena i etvoroipogodinjeg krvavog rata.
Sada su se, nakon pada, tu pojavila alarmantna pitanja: da li
je nemaki narod nauio neto iz te katastrofe, da li oni, koji su
ga namerno izdali i to inili sve do danas, i dalje odreduju njegovu sudbinu, da li e oni koji su do sada pravili katastrofalne
greke i dalje upravljati budunou uz pomo svojih fraza, i da
li e se konano na narod edukovati tako da pone da razmilja
na nov nain o spoljnoj i unutranjoj politici i u skladu sa tim
promeniti njene aktivnosti.
Jer ako se udo ne dogodi naem narodu, on e krenuti putem
najvee propasti i unitenja.
U kakvoj je situaciji Nemaka? Koji su izgledi za njenu perspektivu? I kakva je budunost eka?
Slom koji je nemaki narod pretrpeo 1918. godine ne lei, a
to elim ovde jo jednom da potvrdim, u porazu njegove vojne
organizacije, niti u gubitku oruja, ve u unutarnjem propadanju
koje je otkriveno u to vreme, a koje se danas sve vie ispoljava.
To unutarnje propadanje lei isto toliko u pogoravanju njegove
rasne vrednosti, kao i u gubitku onih vrlina koje predstavljaju osnovni uslov veliine naroda, garantuju njegov opstanak i unapreduju njegovu budunost.
Polako preti opasnost da plemenitost krvi, ideja linosti, i nagon samoodranja ieznu iz nemakog naroda. Umesto toga trijumfuje internacionalizam i unitava vrednost naeg naroda;
demokratija se iri guei ideju linosti i, na kraju, tetni pacifizam
truje mentalitet koji nastoji da se izbori za samoodranje. Mi vidimo da se posledice ovog poroka oveanstva pojavljuju u svim
sferama ivota naeg naroda. I ne samo da se ve na prvi pogled
zapaa u oblasti politike, ve isto tako i u ekonomiji, a ta pojava
ne izostaje ni u okviru ivota nae kulture, tako da e, ukoliko se
jednom i zauvek ne zaustavi, na narod biti izopten iz velikog
broja nacija koje imaju budunost.
92
1
rasekonatd
stn
kojii
bdevakj
spoljnai
predujcl
Akol
dravei
koj
naciji pogledui
rioda
moril
unutranjj
prcdratnogj
toliko; urcdenu
\ prcstala 1 stara
Prusijafl
va,posebnoui
litct starc ostale
sline in tinc
ratovanjai
vanom spolju i
optcg visok cg
naroda nijei
atri-
Ipojava ;io
se
Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica

Najznaajniji domai zadatak u budunosti lei u otklanjanju
tih optih simptoma propadanja naeg naroda. To je misija Nacionalsocijalistikog pokreta. Nova nacija mora da nikne iz tog
rada, koji e prevazii ak i najgora zla dananjice, rascep izmeu
klasa, za koji su buroazija i marksizam podjednako krivi.
Cilj ovog reformatorskog rada unutranjopolitike prirode mora se konano sastojati u tome da se narodu ponovo vrati energinost kako bi poveo borbu za egzistenciju i, na taj nain, smogao
snage da svoje interese od vitalnog znaaja predstavlja u inostranstvu.
Naoj spoljnoj politici je to takode postavljeno kao zadatak
koji mora ispuniti. Jer to vie unutranja politika mcra da snabdeva instrument narodne snage u spoljnoj politici, isto tako
spoljna politika mora, kroz akcije i mere koje usvaja, vie da unapreuje i podrava stvaranje ovog instrumenta.
Ako je zadatak spoljne politike stare, buroaske nacionalne
drave bio dalje ujedinjenje u Evropi onih koji pripadaju nemakoj naciji, kako bi postepeno razvili viu teritorijalnu politiku u
pogledu naroda, onda zadatak spoljne politike iz posleratnog perioda mora u poetku da bude onaj koji unapreuje formiranje
unutranjeg instrumenta moi. Jer, spoljnopolitike aspiracije
predratnog perioda imale su na raspolaganju dravu koja nije bila
toliko zahtevna u pogledu naroda, ali koja je imala izvanredno
ureenu armiju. ak i ako je Nemaka iz tog vremena odavno
prestaJ
a toliko
da
insistir
a
na
oruani
m
snagam
a, kao
na primer stara Prusija, zbog ega je bila nadmaena od strane

drugih dra-va, posebno u stepenu organizacije armije, ipak je
unutranji kva-litet stare armije bio neuporedivo superiorniji u
odnosu na sve ostale sline institucije. U to vreme, ovaj najbolji
instrument ve-tine ratovanja stajao je na raspolaganju dravnog
vodstva sa od-vanom spoljnom politikom. Kao posledica ovog
instrumenta, kao i opteg visokog stepena potovanja koje je
uivao, sloboda na-eg naroda nije bila samo rezultat nae
stvarno dokazane snage,
93

ve opteg poverenja koje smo imali u rezultat ovog izvanrednog
vojnog sredstva, a delimino i u rezultate preostalog uzornog dravnog aparata.
Nemaki narod vie ne poseduje najznaajnije sredstvo za odbranu nacionalnih interesa, ili ga barem poseduje u nedovoljnoj
meri, i to daleko od prethodne osnove, koja je uslovljala njegovu
raniju snagu.
Nemaki narod je stekao najamniku vojsku. U Nemakoj je
pretila opasnost da te najamnike trupe ne padnu na nivo naoruanih policajaca, opremljenih posebnim tehnikim orujem. Aporeenje nemake najamnike vojske sa engleskom ispostavilo se
kao nepovoljno po Nemce. Engleska najamnika vojska uvek je
bila nosilac engleske vojne odbrane i agresivnih ideja, kao i njene
vojne tradicije. U njenim plaenikim trupama i njoj svojstvenom
policijskom sistemu, Engleska je raspolagala vojnom organizacijom koja je, u pogledu njenog ostrvskog poloaja, zaista, izgleda,
bila podesna za borbu do kraja u ime engleskih vitalnih interesa.
Ideja ispoljavanja engleske moi otpora u jednoj takvoj formi nikako nije proistekla iz kukaviluka, ve, naprotiv ?da bi na taj nain engleski narod potedela prolivanja krvi. Naprotiv. Engleska
se borila uz pomo najamnike vojske sve dotle dok su zadovoljavali odbranu engleskih interesa. Ona je odmah zvala dobro
voljce im bi borba zahtevala vee obaveze. Uvodila bi optu
regrutaciju im bi videla da za tim postoji potreba drave. Jer bez
obzira na to kako je trenutna organizacija engleskih snaga otpora
izgledala, uvek je bila odana neustraivoj borbi za Englesku. A
zvanina armija u Engleskoj je uvek bila samo sredstvo u odbrani engleskih interesa, koja se borila svojevoljno, i nije preza- la
ak ni od toga da se 5 ako je neophodno, prolije krv cele nacije. Kad
god su engleski interesi bili ozbiljno dovedeni u pitanje, ona je u
svakom sluaju znala kako da odri i ouva jedinstvo koje,
posmatrano isto tehniki, ide toliko daleko koliko i zahtev za
standard dve moi. Uporedimo li ovde ispoljeno beskrajno odgo94
sebii Biz besn

predu bi, mal(
kriezai Samo
su| "markbilij
kojisul
mislite, 1870.]
uloi zahtev
poleon ni itav 1
maku repub^ratiz 1866.
gaije? Sada bi
sa jasno po^
lei u strahu ^
mimoilaenje
I
Vojna mo ipogresno zacrtan cilj o vraanju granica
fovoiroIftu
ibez
lipo-
rezaicije.
e,ona
(toje,
/za
lodgo-
vorno staranje sa frivolnou sa kojom je Nemaka, kao i nacionalna buroazija Nemake u tome, zapostavila oruane snage
u predratnom periodu, nas i dan-danas mora da obuzme tuga.
Upravo tako kao to je Engleska znala da je njena budunost, u
stvari sama njena egzistencija, zavisila od snage mornarice, isto
tako je i nacionalna nemaka buroazija trebalo da zna da egzistencija i budunost nemakog Rajha zavise od kopnenih oruanih snaga nae zemlje. U Evropi, Nemaka je trebalo da standard
dve sile na kopnu suprotstavi standardu dve sile na moru. I da
poput Engleske, koja je sa elinom odlunou razmatrala razlog za ulazak u rat prilikom bilo kakvog krenja ovog standarda,
i Nemaka u Evropi sprei vojnom odlukom bilo kakav pokuaj
da se njenoj vojsci pride s boka preko Francuske i Rusije, pa ak
i takvom odlukom koja mora naglo da se dcnese, i koja sama po
sebi predstavlja dobru priliku. ak je i ovde buroazija jednu od
Bizmarkovih izjava primenila potpuno pogreno i na apsolutno
besmislen nain. Bizmarkovu tvrdnju da on nije nameravao da
preduzme preventivan rat, radosno su doekali i iskoristili svi slabi, maloduni, i isto tako neodgovorni politiari iz fotelja, kao pokrie za uasne posledice njihove politike koja nije vodila nikuda.
Samo su pri tome zaboravili da su sva tri rata koja je vodio Bizmark bili ratovi to su, barem prema koncepcijama ovih filozofa
koji su bili protiv preventivnih ratova, mogli biti izbegnuti. Razmislite, na primer, kakve bi se uvrede od strane Napoleona III,
1870. godine, obruile na dananju Nemaku kada bi odluila da
uloi zahtev gospodinu Benedetiju da malo umeri svoj ton. Ni Napoleon ni itav francuski narod ne bi mogli podstai dananju nemaku republiku da krene na Sedan; ili, moda neko veruje da bi
rat iz
1866.
godine
mogao
biti
spreen da je Bizmark eleo dru-gaije? Sada bi se ovde moglo

prigovoriti da su u pitanju ratovi sa jasno postavljenim ciljem, a
ne onaj tip rata iji jedini razlog lei u strahu od napada
neprijatelja, dok je ovo, u stvari, samo raz-mimoilaenje u reima.
Budui da je Bizmark bio uveren da je
95

bitka sa Austrijancima bila neizbena, on se za to pripremio i zapoeo je onda kada su prilike odgovarale Prusiji. Reforma fran.
cuske armije od strane Marala Nila jasno je stavila do znanja
^
namere francuske politike i francuskog ovinizma da je u pitanju
naoruavanje za napad na Nemaku. U stvari, bez sumnje je bilo
mogue da Bizmark 1870. godine konflikt razrei na miran nain, ali
je bilo korisnije da sukob razrei ratom u vreme kada organi-zacija
francuske armije jo nije postala maksimalno efikasna. tavie,
sve te interpretacije Bizmarkovih tvrdnji imaju jedan ne-dostatak,
naime, one meaju Bizmarka diplomatu sa republikim
parlamentarcem. Kako je Bizmark sam ocenjivao takve izjave
najbolje se vidi u njegovom odgovoru oveku koji ga je ispitivao
uoi izbijanja prusko-austrijskog rata i pokazao veliku znatielju da
li Bizmark zaista eli da napadne Austriju. Ovaj mu je na to, sa
nedokuivim izrazom lica, odgovorio: "Ne, ja nemam nameru da
napadnem Austriju, ali nemam nameru ni da joj saoptim ako to
budem eleo da uinim."
Osim toga, najtei rat koji je Prusija ikada vodila bio je preventivni rat. Kada je Fridrih Veliki preko raznih piskarala konano saznao o namerama njegovih starih neprijatelja, nije ekao
da ga napadnu, budui da je u osnovi odbacivao preventivan rat,
ve je odmah stupio u akciju i sam ih napao.
Za Nemaku, svako krenje dva neophodna standarda trebalo je da bude povod za preventivni rat. Jer za ta bi se lake moglo odgovarati pred istorijom: za preventivni rat 1904. godine,
kojim se Francuskoj mogao naneti poraz u trenutku kada se Rusija izgleda bila zapetljala u Istonoj Aziji, ili za Svetski rat koji
^
je usledio zbog ovog zanemarivanja, a koji je zahtevao mnogo
vie krvi i strmoglavio na narod u pakleni poraz?
Engleska nikada nije imala takvih skrupula. Njena dva standarda moi na moru izgleda da su bila preduslovi za ouvanje
engleske nezavisnosti. Sve dok je imala snage, nije dozvoljavala
ni najmanju promenu u takvoj situaciji. Kada su, medutim, ta dva
96

standarda moi bila povuena nakon Svetskog rata, onda je dc
toga dolo tek pod pritiskom okolnosti, koje su bile jae od svake
suprotne britanske namere. Sa Amerikom Unijom stvorena je nova mo takvih dimenzija da je pretila celokupnoj predanjoj vlasti i vojnom poretku drava.
U svakom sluaju, sve do danas engleska mornarica je uvek
bila upeatljiv dokaz da je, bez obzira na to kako kao vid organizacije izgleda kopnena vojska, ona odluno odredila volju Engleske za samoodranjem. To je bio razlog zato engleska najamnika
arniija nikada nije stekla loa obeleja drugih najamnikih trupa.
Bila je to borbena vojna sila sa izvanrednom pojedinanom obukom, sa izuzetnim naoruanjem i koncepcijom sluenja, na koje
se gledalo kao na sport. Tako je ono to je ovim malim trupama
dalo poseban znaaj bio direktan kontakt sa lako uoljivim manifestacijama britanskog svetskog carstva. Budui da se ova najamnika armija izborila za slavu, ugled i sjajnu reputaciju Engleske
u gotovo svim delovima sveta, i ona sama se na taj nain proslavila. Ljudi koji su danas u Junoj Africi, Egiptu i, povremeno, u
Indiji, predstavljali su interese Engleske kao nosioci vojnog prestia, i na taj nain takode stekli utisak ogromne veliine Britanskog carstva.
Takva prilika u potpunosti nedostaje dananjim nemakim najamnikim trupama. U stvari, to se vie oseamo prisiljenima na
to da inimo ustupke ovom duhu u maloj armiji, pod pritiskom
pacifistiki nastrojene parlamentarne veine, koja u stvarnosti predstavlja izdajice sopstvenog naroda i zemlje, ona polako prestaje da
bude ratno sredstvo. Umesto toga, ona prerasta u policijske jedinice za ouvanje reda i mira, to, u stvari, znai mirnodopsko potinjavanje. Nijedna armija velikih unutranjih vrednosti ne moe
da se obui ako pripreme za rat nisu cilj njene egzistencije. Ne
postoje armije za ouvanje mira, ve samo za ratovanje do samog kraja - do pobede. Ukratko, to neko vie nastoji da otrgne
odbranu Rajha od tradicije stare armije, to e ona postati manje
97

tradicionalna. Jer, to se tie trupa, vrednost tradicije ne lei u nekoliko uspenih guenja unutranjih trajkova i pobuna, ili u spreavanju pljake ivotnih namirnica, ve u slavi steenoj kroz
pobednike bitke. U stvarnosti, medutim, odbrana nemakog Rajha naputa tradiciju te slave tako to iz godine u godinu sve manje
oliava nacionalnu ideju. Ukoliko konano ubije svestan, nacionalni, pa otuda i nacionalistiki duh u sopstvenim redovima i
ukloni njegove predstavnike, kako bi odao potovanje demokratama i obinim, ambicioznim ljudima, to e se vie otudivati i
postajati stranac pred sopstvenim narodom. Neka se licemernim
dentlmenima ne dopada to to mogu da uspostave kontakt sa
narodom inei ustupke pacifistiko-demokratskom delu naeg
naroda. Svaka vojna organizacija kao takva duboko je omrznuta
od strane ovog dela nemakog naroda sve dotle dok je ona zaista
vojna, a ne razbojnika odbrana intemacionalne pacifistike ber-ze
interesa. Jedini deo sa kojim armija moe da bude unutranje
povezana i na koji moe da rauna u smislu vojne vrednosti jeste
samo jezgro nacionalne svesti naeg naroda, koji ne misli na vojniki nain samo iz tradicije, ve, pre bi se moglo rei, iz nacionalne ljubavi, a takoe je i jedini deo koji je spreman da obue sivu
bluzu kako bi odbranio ast i slobodu. Neophodno je, meutim,
da vojna sila odri bliske odnose sa onima iz ijih redova, u sluaju hitne potrebe, moe da se snabde ljudima, a ne sa onima koji
je izdaju kad god im se ukae prilika. Ako dananji lideri nae
takozvane Odbrane Rajha mogu da se ophode demokratski koliko im je volja, oni ? ipak, na taj nain nikada nee uspostavi-ti
bliu vezu sa nemakim narodom, jer nemaki narod kome to
dolikuje ne moe se nai u demokratskom taboru. Otkako,
medutim, bivi stareina Odbrambenih jedinica nemakog Rajha, general fon Sikt, ne samo da nije pruio otpor uklanjanju
prekaljenih, svesno nacionalno orijentisanih oficira, ve je to i sam
podrao, oni sami su konano stvorili aparat koji ga je sruio lakog srca.
98
zacit
Aa
Isa
logRaji-ajanju
.toisam
iio la-

Poto se general Sikt povukao, uticaj demokratskog pacifizma je postajao sve snaniji sa ciljem da se okupe odbrambene
snage koje su sadanji vladari drave imali na umu kao ideal:
republiko-demokratsko-parlamentarno vostvo.
Oevidno je da spoljna politika ne moe biti vodena takvim
sredstvom.
Zato se danas prvi zadatak nemake unutranje politike mora
sastojati u tome da se nemakom narodu prui vojna organizacija koja odgovara nacionalnoj snazi. Budui da oblici dananjih
odbrambenih snaga nikada nee moi da zadovolje ovaj cilj, i da
su, naprotiv, uslovljeni motivima spoljne politike, zadatak nemake spoljne politike je da stvori sve prilike koje bi dopustile reorganizaciju Nemake nacionalne armije. Jer to mora biti vrsto
zacrtan cilj bilo kojeg politikog liderstva u Nemakoj, kako bi jednog dana najamniku vojsku opet zamenila prava Nemaka nacionalna armija.
Jer upravo tako kao to su dananji, isto tehniki, vojni kvaliteti superiorniji, tako opti kvaliteti nemakih odbrambenih snaga
moraju da opadaju u njihovom daljem razvoju u budunosti. Prethodno pomenuti bi nesumnjivo trebalo da budu povereni zajedno
generalu fon Siktu i korpusu oficira Odbrambenih snaga. Tako bi
nemake odbrambene snage mogle, u stvari, da poslue kao vojni
referentni okvir za buduu nemaku nacionalnu armiju. Isto tako
kao to, uopteno gledajui, zadatak Odbrambenih snaga mora biti
da, primenom edukacije u okviru zadatka nacionalne borbe, obui
masu oficira i narednika za buduu Nacionalnu armiju.
Nijedan Nemac koji zaista voli svoj narod ne bi smeo da se
prepire oko toga da li bi ovaj cilj stalno trebalo imati pred oima.
A ak i manje bi trebalo da dovodi u pitanje to da je njegovo ostvarenje mogue samo ako lideri nacionalne spoljne politike obezbede opte neophodne preduslove.
Prema tome, prvi zadatak nemake spoljne politike je prvenstveno stvaranje uslova koji omoguavaju uskrsnue nemake
99

armije. Jer e samo u tom sluaju bitne potrebe naeg naroda mo-i
da pronau svoje adekvatno zastupnitvo.
Sutinski, meutim, dalje mora biti uzeto u obzir da politike
akcije, koje bi trebalo da garantuju ponovno uspostavljanje nemake armije, moraju leati unutar referentnog okvira neophodnog budueg razvoja Nemake kao takve.
Otuda nema ni potrebe posebno naglaavati da do promene u
dananjoj vojnoj organizaciji, apsolutno nezavisno od dananje
unutranjopolitike situacije, kao i razloga spoljne politike, ne moe da doe sve dotle dok isto nemaki interesi i nemaka gledita ne podignu glas u ime takvog preokreta.
U prirodi svetskog rata,kao i u nameri glavnih neprijatelja
Nemake, lei da ovu veliku bitku na zemlji urede i izjednae na
takav nain da u interesu to veeg broja drava bude to da se
ona produi unedogled. To se ostvaruje kroz sistem podele teritorija, u okviru kojeg se ravnopravne drave, koje inae imaju
drugaija stremljenja i tee razliitim ciljevima, stalno dre u neprijateljstvu pomou straha od toga da bi, u sluaju da Nemaka
opet jednom postane jaka, mogle pretrpeti gubitke.
Zato, ako je deset godina nakon Svetskog rata i dalje mogue
da se, uprkos svim iskustvima svetske istorije, odri vrsta koalicije pobednikih drava, onda razlog lei samo u injenici kojom
Nemaka moe da se dii, to se pamti ta borba u kojoj je naa
domovina hrabro ustala protiv dvadeset est drava.
I to e tako trajati sve dotle dok strah od gubitaka usled ponovnog uspostavljanja nemakog monog Rajha bude vei od tekoa izmedu tih drava. Pored toga, oigledno je i da e to trajati
sve dotle dok nigde ne bude postojala volja da se nemakom narodu dozvoli ponovno naoruavanje, na koje te pobednike drave mogu gledati kao na pretnju. Na osnovu saznanja da, kao
prvo, pravo zastupanje nemakih vitalnih interesa ubudue ne
moe da se odvija putem neadekvatnih nemakih odbrambenih
snaga, ve kroz Nemaku nacionalnu armiju, da, kao drugo, stva100
vorc
dar
V0 5
vimj rediv
tojom
tnaa
jpo-
feodtepDtrajati
nnakdrafekao
jcene
ibenih
i stva-

ranje Nemake nacionalne armije nije mogue sve dotle dok dananje spoljnopolitiko guenje Nemake ne oslabi, i kao tree,
da promena prepreka spoljne politike u organizaciji Nacionalne
armije izgleda mogua samo ako se takva nova formacija ne shvata kao pretnja, pojavljuju se sledee injenice u vezi sa nemakom spoljnom politikom, moguom u ovom trenutku:
Ni pod kojim uslovima dananja Nemaka ne sme svoju spoljnu politiku da vidi kao formalnu politiku granica. Kada se princip vraanja granica iz 1914. godine jednom ustanovio kao cilj
spoljne politike, Nemaka se suoila sa zatvorenim falangama bivih neprijatelja. A tada je bila iskljuena svaka mogunost da se
uredi druga armija, koja bi vie sluila naim interesima, u poredenju sa onom iji je definitivan oblik odreen mirovnim ugovorom. Tako je spoljnopolitiki slogan o vraanju granica postao
samo fraza, jer nikada nije mogao da bude ostvaren usled nedostatka neophodnih snaga za njegovo ostvarenje.
Karakteristino je da su upravo pripadnici takozvane nemake buroazije, ponovo predvoeni ligom patriota, krenuli u ostvarenje ovog najglupljeg spoljnopolitikog cilja. Oni znaju da je
Nemaka nemona. Oni, dalje, znaju da bi, potpuno nezavisno od
naeg unutarnjeg propadanja, vojna sredstva bila neophodna radi
vraanja naih granica, a isto tako dalje znaju da mi ne raspolaemo tim sredstvima zbog posledica mirovnog ugovora i, najposle,
da mi ne moemo doi do njih zbog vrstog fronta naih neprijatelja. Pa ipak, oni proglaavaju spoljnopolitiki slogan, koji upravo zbog svog sutinskog karaktera zauvek udaljava bilo kakvu
priliku
da se
dode
do tih
sredsta
va
moi,
koja bi bila neophodna kako bi poruku istog tog slogana uopte

uspeli da ostvare.
To je onc to se naziva buroaskim dravnitvom, a u njegovim plodovima, koje imamo priliku da vidimo, ogleda se neuporedivi duh koji njime upravlja.
Tadanjoj Prusiji bilo je potrebno samo sedam godina, od 1806.
do 1813. godine, za preporod. U isto vreme, buroasko dravmtvo,
101

ujedinjeno sa marksizmom, dovelo je Nemaku u Lokarno. to
je veliki uspeh u oima dananjeg "bure Bizmarka", gospodina
Stresemana, jer nudi neto to je mogue, neto to bi ak i gore
pomenuti gospodin Streseman mogao ostvariti. I politika je umetnost sagledavanja mogunosti. Da je Bizmark ikada pomislio da
e ga sudbina osuditi da tom izjavom ovlasti dravnike kvalitete
gospodina Stresemana, sasvim sigurno bi je povukao, ili bi mu
kratkom napomenom porekao pravo da se na nju pozove.
Tako je slogan o vraanju nemakih granica kao cilj u budunosti dvostruko glup i opasan, zato to, u stvari, ni na koji nain
nije koristan, niti vredan borbe i rtvovanja.
Otud su nemake granice iz 1914. godine bile takve da su
predstavljale neto nedovreno na apsolutno isti nain kao to su
granice svih nacija u svim vremenima nedovrene. Teritorijalna
podela sveta je uvek trenutan rezultat borbe i razvoja, koji nikako
nije konaan, ve predstavlja trajan proces. Glupo je uzeti granicu iz bilo koje godine kao uzorak u nacionalnoj istoriji, i, bez pripreme, predstaviti je kao politiki cilj. Mi, naravno, moemo da se
pozivamo na granice iz 1648. godine, ili iz 1312. godine, i tako dalje, isto tako kao i granice iz 1914. godine. Tim vie to, uistinu,
granice iz 1914. godine nisu bile zadovoljavajue u nacionalnom,
vojnom ili geopolitikom smislu. To je jednostavno bila trenutna
situacija u borbi naeg naroda za opstanak, koja se odvijala vekovima. Pa ak i da se Svetski rat nije odigrao, ova borba se ne
bi privela kraju 1914. godine.
Da je nemaki narod, u stvari, uspeo da vrati granice iz 1914.
godine, rtve Svetskog rata ne bi bile manje uzaludne. Naprotiv,
u jednom takvom povratku granica ne bi bilo ni trunke koristi za
budunost naeg naroda. Ova isto formalna politika, koju je naa nacionalna buroazija vodila oko granica bila je isto toliko nezadovoljavajua u pogledu njenog ishoda, koliko i nedopustivo
opasna. To ak ne mora ni da se obuhvati izrekom o umetnosti sagledavanja mogunosti, jer je ovo, iznad svega, samo teoretska
102
nacid
nim. J
nikoi
proti
umisli
nai
lave-Isene
rotiv,
tisti za
Ijena
lione
stivo
isalaisk
a
fraza, koja ionako izgleda pogodna da uniti svaku praktinu mogunost.

U stvari, takav cilj spoljne politike takoe ne moe da izdri
jedno pravo kritiko ispitivanje. Zato su i nainjeni pokuaji da se
motivie manje na osnovu logike a vise na nivou nacionalne asti.
Nacionalna ast zahteva da povratimo granice iz 1914. godine. To je, uostalom, i sadraj diskusija tokom veeri provedenih uz
pivo, koje predstavnici nacionalne asti odravaju na sve strane.
Pre svega, nacionalna ast nema nikakve veze sa obavezom
vodenja glupe i nezamislive spoljne politike budui da posledica
loe spoljne politike moe da predstavlja gubitak slobode naroda, ija je direktna posledica ropstvo, i koja nipoto ne moe da
se posmatra kao uslov nacionalne asti. Svakako izvestan stepen
nacionalnog dostojanstva i asti moe da se sauva ak i pod pritiskom, ali to onda nije pitanje uzvikivanja parola ili bujice praznih fraza, i slinih stvari, ve. naprotiv, izraz koji bi trebalo da
se zasniva na dostojanstvu kojim narod podnosi svoju sudbinu.
Neka u dananjoj Nemakoj niko ne pria, pre svega, o nacionalnoj asti, neka se niko ne usudi da podigne glas, kao da bi
nacionalnu ast neko mogao da sauva spolja bilo kakvom vrstom retorikog zavijanja. Ne, to ne moe tako da se radi i zbog
toga nje vie jednostavno nema. A nje vie nema ne zato to smo
izgubili rat, ili zato to je Francuska okupirala Alzas-Lotaringiju,
ili zato to su Poljaci ukrali gornju leziju, ili zato to su Italijani
uzeli Juni Tirol. Ne, nacionalne asti vie nema zato to je nemaki narod, u najtee vreme svoje borbe za opstanak, na sve-
tlost
dana
izneo
sav
nedosta
tak
karakte
ra, neprikrivenu servilnost, poput ljigavog ulizitva psa koje se

moe nazvati jedino sram-nim. Iz razloga to smo se tako bedno
povinovali, a da nas na to niko nije primorao, u stvari, zato to su
lideri ovog naroda, nasu-prot veitoj istorijskoj istini i naem
sopstvenom saznanju, sami umislili ratnu krivicu, i, na taj nain,
istinski opteretili celokupan na narod, kao i zato to je i bez
ugnjetavanja neprijatelj uspevao
103
Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA

da u naem narodu pronade hiljade kreatura koji su mu spremno
pomagali. Zato je, naprotiv, bilo onih koji su besramno krivili
vreme velikih dela naeg naroda, pljuvali najslavniju zastavu svih
vremena i istinski je uprljali, kidali kokardu sa vojnika koji su se
vraali kui, a pred kojima je svet drhtao, gadali zastavu blatom,
skidali trake i ordenje asti, i viestruko srozali ak i samu uspomenu na najslavniji nemaki period. Nij edan neprijatelj nije
tako naruio nemaku armiju kao to su je oskrnavili predstavnici Novembarskog zloina. Nijedan neprijatelj nije u tolikoj meri
doveo u pitanje slavu i veliinu komandanata Nemake armije kao
to su je oklevetali podmukli predstavnici nove ideje vladavine.
A ta je jo sigurnije obeastilo na narod: okupacija nemakih
oblasti od strane neprijatelja, ili kukaviluk kojim je buroazija
predala nemaki Rajh organizaciji svodnika, deparoa, dezertera, crnoberzijanaca i plaenikih novinara? Neka gospoda danas
prestanu da priaju isprazne prie o nemakoj asti sve dok se
klanjaju vladavini beaa. Oni nemaj u prava da vode spoljnu
politiku u ime nacionalne asti ako vode unutranju politiku obeleenu najbesramnijim antinacionalizmom koji je ikada pogodio
veliku naciju.
Ko god danas eli da istupi u ime nemake asti prvo mora
da povede nemilosrdan rat protiv njenih satanskih oskrnavitelja.
Oni nisu neprijatelji drevnih vremena, ve predstavnici Novembarskog zloina: skup marksista, demokratskih pacifista, destruktivnih izdajica nae zemlje, koji su na narod gurnuli u sadanje
stanje nemoi.
Ruiti bive neprijatelje u ime nacionalne asti a'uvaavati i
priznavati bestidne saveznike istih tih neprijatelja kao vladaoce
unutar njihove sopstvene zemlje - to u potpunosti odgovara nacionalnom dostojanstvu ove dananje, takozvane, nacionalne buroazije.
Iskreno priznajem da bih mogao da se pomirim sa svakim od
nasih bivih spoljnih neprijatelja, ali zato jesam i uvek u biti za104
danar
MoramJ
na pati
tranja:
Akoi
ncma
Odtei

kleti neprijatelj izdajnika naeg naroda, koji se nalaze u naim re~
dovima.
Veoma je tuno i duboko poniavajue sve ono to nam je
neprijatelj zadao, ali teta koju su poinili Ijudi Novembarskog
zloina predstavlja najbesramniji i najmizerniji kriminal svih vremena. Ja se zalaem za to da nadoknadim svu nepravdu nainjenu nemakoj asti tako to nastojim da sve te kreature jednog
dana pozovem na odgovornost.
Moram, ipak, da odbacim ideju kako bi bilo koja druga osnova mogla da bude standard za uredenje spoljne politike izuzev
odgovornosti da obezbedi slobodu i budui ivot naeg naroda.
Celokupna besmislenost politike granica, koju vodi nacionalna patriotska buroazija, ispoljava se na osnovu sledeeg razmatranja:
Ako se prihvati da nemaki, kao maternji jezik, bude merilo,
nemaka nacija broji m stanovnika.
Od te cifre, n miliona se nalaze u domovini.
Otuda je x broj svih Nemaca u svetu, dok je svega y miliona
unutar dananje teritorije Rajha, koja predstavlja z procenata od
ukupnog broja stanovnika.
stru-danje
liim od
Lbitiza-
105
Poglavlje 9
Beznadenost reenja
ekonomskog pitanja
S obzirom na to da Nemci nisu ujedinjeni u domovini, to za
posledicu ima postepeno smanjivanje broja sinova odanih svojoj
naciji, mora se uzeti u obzir sledea stvar, to jest, da e se celokupan broj od priblino n miliona Nemaca zatei u situaciji u kojoj
e, prema verovatnoi, jednog dana doi do njihove degermanizacije. Oni ni u kom sluaju, meutim, vie nee biti u stanju da
uzmu odluujui udeo u sudbonosnoj borbi domovine, a isto tako
ni u kulturnom razvoju svog naroda. Ma ta Nemci pojedinano
uspeli da ostvare u Severnoj Americi, to nee ii u prilog nemakom narodu kao takvom, ve e doprineti kulturnom ujedinjavanju Amerike Unije. Tu su Nemci zaista samo oni koji nadahnjuju
i ine plodnim druge narode. U stvari, veliina tih nacija, uopteno gledajui, neretko se moe pripisati visokom procentu nemakih doprinosa i dostignua.
Kada budemo imali na umu ovaj konstantan gubitak ljudi, istog momenta emo moi da procenimo koliko je bezvredna politika granica, podravana od strane buroazije.
ak i ako bi nemaka spoljna politika trebalo da povrati granice iz 1914. godine, procenat nemakog ivlja u okviru teritorije Rajha, to jest, pripadnika nae nacije, rastao bi uprkos ovome
106
deo
e st, iu
za nas, i
ktina d
to
veze sa
vora, m
obnavlj
Izgi
oslobod
kode bi
svoj
iv
bitreba
!
totako'
Beznadeznost reenja ekonomskog pitanja
bava-
ii, IS-boli-
fngraaiiorilovome
samo od x procenata do y procenata. Prema tome, verovatnoa rasta ovog procenta teko da bi uopte vie mogla biti dovedena u
pitanje.
Ako, uprkos tome, Nemci koji ive i rade u inostranstvu budu
eleli da ostanu verni svojoj naciji, to u poetku moe biti samo
pitanje jezika i odanosti kulturi, a to bi ta elja vie prerastala u
svesno ispoljeno oseanje pripadnosti, to bi vie domovina nemake nacije svojim imenom doprinosila dostojanstvu njenih
predstavnika.
Dakle, to Nemaka kao Rajh bude svetu vie prenosila obeleje veliine nemakog naroda, to e vie Nemci koji ne ive u
svojoj dravi, na taj nain, dobiti podsticaj da se barem s razlogom mogu ponositi time to duhovno pripadaju ovom narodu. S
druge strane, to se bednije domovina ophodi prema sopstvenim
interesima, i u skladu sa tim ostavlja lo utisak na druge zemlje,
utoliko e nai emigranti biti slabije motivisani da oseaju pripadnost jednom takvom narodu.
Budui da se nemaki narod ne sastoji od Jevreja, sutinski
deo nemakog bia, posebno u anglosaksonskim zemljama, ipak
e se, naalost, sve vie anglizovati i, po svoj prilici, biti izgubljen
za nas, i duhovno i ideoloki, isto onako kao to su njegova praktina dostignua ve izgubljena za njih.
to se, medutim, tie sudbine onih Nemaca koji su raskinuli
veze sa nemakom nacijom zbog Svetskog rata i mirovnog ugovora, mora se rei da su njihova sudbina i budunost skopani sa
obnavljanjem politike moi domovine.
Izg
ubljene
teritori
je nee
biti
povra
ene
pukim protestima, ve pobednikim maem. Prema tome, ko

god danas prieljkuje oslobodenje bilo koje teritorije u ime
nacionalne asti, mora ta-kode biti spreman da rizikuje sve, da
se izbori orujem i ponudi svoj ivot za osloboenje, u
suprotnom sluaju, obian brbljivac bi trebalo da dri jezik za
zubima. Uz to, naravno, sledi dunost is-to tako paljivog
razmiljanja da li smo dovoljno jaki da izdrimo
107

takvu borbu, drugo, da li krv koju rizikujemo vodi, ili moe da vodi, eljenom uspehu, i tree, da li je postignut uspeh srazmeran
krvi koja mora biti rtvovana.
Zvanino protestujem protiv tvrdnje da nam dunost nacionalne asti nalae da dopustimo da se na bojnom polju dva miliona
mukaraca rtvuju svojom krvlju kako bismo, pod uslovom da se
ostvari najbolji rezultat, bili u stanju da unesemo celih etvrt miliona mukaraca, ena i dece u nae popisne knjige. Ovde na delu
svakako nije nacionalna ast, ve nedostatak principa, ili ludilo.
U svakom sluaju, nacionalnu ast za jedan narod ne moe predstavljati to da ga vodi lud ovek.
Veliki narod e zajednikim poduhvatom svakako zatititi i
poslednjeg gradanina, ali je pogreno pripisivati to asti i potovanju, a ne, pre svega, pronicljivom uvidu i ljudskom iskustvu.
Sve dotle dok nacija tolerie nepravdu nainjenu nekim njenim
gradanima, to e ona polako, ali sigurno, sve vie slabiti svoju poziciju, budui da e takva tolerancija posluiti unutranjem jaanju agresivnog neprijatelja, isto onako kao to e nagristi veru
u snagu njihove sopstvene drave. Svi mi, vrlo dobro, iz istorije
znamo koje posledice nastaju stalnim ustupcima u malim stvarima, a kamoli da neemo znati nune posledice koje oni ostavljaju u pogledu krupnih stvari. Zato e brino dravno vostvo radije
voditi rauna o interesima svojih gradana i u pogledu najmanjih
sitnica budui da je na taj nain rizik njegovog obavezivanja smanjen tano toliko koliko rizik neprijatelja raste. Ako se danas u bilo kojoj dravi nanese nekakva nepravda engleskom graaninu, i
on iskoristi svoje graansko pravo da se brani, opasnost od toga
da e Engleska biti uvuena u rat zbog tog jednog jedinog Engleza nije nita vea za Englesku nego za bilo koju drugu zemlju u
kojoj se nanosi nepravda. Otuda vrsta akcija vlade u odbranu
ak i jedne osobe uopte ne predstavlja nepodnoljiv rizik, jer e
druga drava, u stvari, biti veoma malo zainteresovana za to da
povede rat zbog beznaajne nepravde, koja je bila naneta toj je108
VOIE
nalazio i
ta,i
mon
ditfl roda,
da
bi!
Beznadeznost resenja ekonomskog pitanja
heru
prije
l-.Tari..avlja[pradije
injih
jasmaisubi,i
dnoj osobi. Opta ideja asti bila je formulisana na osnovu ovog

saznanja i hiljadugodinje primene ovog principa, naime, da mona drava uzima svakog pojedinanog gradanina pod zatitu i
brani ga svim svojim sredstvima.
Dalje, kroz prirodu evropske hegemonije, tokom vremena je
razvijena izvesna praksa da se demonstrira ideja ugleda i asti na
manje-vie prostim primerima, tako da podigne presti pojedinih
evropskih drava, ili da im barem prui izvesnu stabilnost. im
se Francuzu ili Englezu nanese neka navodna, ili ak lana, nepravda u izvesnim zemljama koje su bile slabe i manje snane u
vojnom smislu, odbrana dotinog predmeta bi se preduzimala oruanim sredstvima. To jest, par ratnih brodova bi demonstriralo
vojnu silu, koja bi se u najgorim sluajevima sastojala u paljbi sa
bojevom municijom, ili iskrcavanju vojnih snaga, ime bi se izvrilo kanjavanje. Neretko se deavalo da se, na taj nain, pronalazio neki izgovor za intervenciju.
Verovatno se Engleskoj nikada ne bi desilo ak ni da razmeni
notu sa Severnom Amerikom zbog nekog beznaajnog incidenta, za koji bi se krvavo osvetila, recimo, Liberiji.
Prema tome, to se pojedinani gradanin vie brani iz isto
praktinih razloga i to svim raspoloivim sredstvima u jednoj jakoj dravi, to se od Rajha, budui da je ostao potpuno bez odbrane
i postao nemoan, moe manje oekivati da preduzme spoljnopolitiki korak na osnovu takozvane nacionalne asti, koji nuno
mora, na kraju, dovesti do toga da srui sve njegove izglede za
budunost. Jer ako nemaki narod opravdava svoju dananju politiku granica, za koju se zalau takozvani nacionalni krugovi, nunou da predstavlja nemaku ast, posledica nee biti spasenje
nemakog ugleda, ve ispoljavanje nemakog beaa. Drugim
reima, uopte nije sramota izgubiti teritorije, ali je sramotno voditi politiku koja neizbeno vodi u porobljavanje sopstvenog na-
roda. I
to sve
samo zato da bi se dalo oduka kroz rune prie i da bi se

izbegla akcija,kao i zato to je to samo pitanje prazne
109

prie. Da smo stvarno eleli da ustanovimo politiku koja za cilj
ima nacionalnu ast, onda bismo je morali poveriti osobama vrednim potovanja prema svim zajednikim predstavama asti. Meutim, sve dotle dok nemaku unutranju i spoljnu politiku vode
snage koje, sa cininim osmesima, u Parlamentu Rajha proglaavaju da za njih ne postoji domovina koja se zove Nemaka,
dotle e prvi zadatak ovih pretencioznih heroja, prepunih nacionalno buroaskih i patriotskih fraza, biti da posredstvom njihove
unutranje politike obezbede najjednostavnije priznanje ideji nacionalne asti u Nemakoj. Ali zato oni to ne ine; u stvari, suprotno tome, zato ulaze u koalicije sa otvorenim izdajnicima
zemlje na raun ove takozvane nacionalne asti? Zato to bi, u
protivnom, bila potrebna teka borba, na iji ishod gledaju maloduno, i koji bi, u stvari, mogao dovesti do njihovog unitenja.
Prema tome, njihov lini ivot ispada svetiji od odbrane nacionalne asti u zemlji. Uprkos tome, spremni su na to da rizikuju
budunost nacije za par otrcanih fraza.
Nacionalna politika granica postaje potpuno besmislena ukoliko, osim dananjih nesrenih okolnosti i zadataka,ne obratimo
panju na potrebu da uobliimo ivot naeg naroda u budunosti.
Zato je politika granica buroasko-patriotskih krugova nae
domovine posebno besmislena, jer zahteva da se rizikuje izuzetno veliko krvoprolie, a pri tome ipak sadri izuzetno male izglede za budunost naeg naroda.
U dananje vreme, nemaka nacija je daleko manje u mogunost da se ishrani na sopstvenoj teritorijii nego u mirnodopsko vreme. Svi pokuaji - bilo kroz poveanu proizvodnju, ili obradivanje
preostalog neobradenog zemljita - da se ostvari porast nemake
proizvodnje ivotnih namirnica, nisu omoguili naem narodu da
ivi od sopstvene zemlje. U stvari, narod koji danas ivi u Nemakoj ne moe vie da bude zadovoljen prinosima ostvarenim
u zemlji. Svaki dalji porast ovih prinosa, meutim, ne bi bio namenjen porastu prihoda naeg stanovnitva, ve bi u potpunosti
110
m
VClu:
sled
grad
ovek,j
supreti
pljive C
na ,-pi c
buduK
ma,
rcvoluci
ju d : - ~
pro ..
Ima li i
velikci
jc sr
1.10-
lleizDOgU-
;ovre-
Beznadenost reenja ekonomskog pitanja

bio potroen na to da se zadovolje opte ivotne potrebe pojedinaca. Model ivotnog standarda koji se ovde stvara prvenstveno
je odreden poznavanjem uslova i ivota u Amerikoj Uniji. Upravo tako kao to ivotne potrebe ruralnih zajednica rastu kao posledica postepenog osveivanja i uticaja ivota u velikim
gradovima, tako rastu i ivotne potrebe celih nacija pod uticajem
ivota bolje rasporedenih i bogatijih nacija. Neretko se ivotni
standard stanovnitva, koji je pre tridesetak godina izgledao tako
kao da je dostigao svoj maksimum, smatra neodgovarajuim iz
jednostavnog razloga to je u meduvremenu stvoren uvid u standard drugog naroda, isto tako kao to se uopte podrazumeva da
ovek, ak i iz najniih drutvenih krugova, poseduje stvari koje
su pre osamdeset godina bile neverovatan luksuz ak i za predstavnike viih klasa. to se vie prostora premosti putem moderne tehnologije, a posebno komunikacija, takc se i nacije vie
zbliavaju, a u jaanju njihovih uzajamnih veza dolazi do intenzivnije razmene, pri emu ivotni uslovi jedne ostavljaju trag na
drugoj, zbog ega one uostalom i tee ka tome da se priblie i dostignu jedna drugu. Pogreno je razmiljanje da ovek na duge staze moe da zadri narod odreene kulture i isto tako autentinog
kulturnog znaaja na prosenom ivotnom standardu pozivanjem
na opipljive injenice ili ak na ideale. iroke mase posebno nee pokazati razumevanje za ovo. One su te koje trpe i podnose
nevolje; pa ili gundaju protiv onih koji su po njihovom miljenju
neodgovorni - to je opasno, posebno u demokratskim dravama, budui da na taj nain stvaraju uporite za sve pokuaje u
revolucionarnim prevratima ili sopstvenim merama pokuavaju da isprave stvari prema svom shvatanju i nahodenju. Bitka
protiv dece zapoinje. Oni ele da ive kao drugi, a ne mogu.
Ima li ieg prirodnijeg od odgovornosti pred koju se postavljaju
velike porodice, u kojima vie nema oputanja kroz zabavu, i koje su ograniene i optereene tekim mukama koliko to samo
mogu
biti.
111

Otuda je pogreno verovati da bi broj nemakih stanovnika
ubudue mogao da se povea zahvaljujui porastu unutranje poljoprivredne proizvodnje. U najboljem sluaju, ishod ce se sastojati samo u zadovoljenju naraslih ivotnih potreba. Ali, budui da
porast ovih ivotnih potreba zavisi od ivotnog standarda drugih
nacija koje, medutim, stoje u daleko povoljnijem odnosu naseljenosti stanovnitva prema teritoriji, oni e, u budunosti, takode biti daleko ispred nas u pogledu ivotnih resursa. Prema tome, ovaj
zbog
podsticaj nikada nee ieznuti, i jednog dana e doi ili do nesklada izmedu ivotnog standarda ovih naroda i onih koji imaju
manje zemlje, ili e ovi potonji biti realno prisiljeni ili samo uvedui
reni u to da nadalje moraju da smanjuju broj stanovnika.
zat
Izgledi nemakog naroda su beznadeni. Ni trenutno postonevei
jei ivotni prostor, niti ono to je postignuto vraanjem granica
skah
iz 1914. godine, nee nam omoguiti da ivimo ivotom kakvim
op
ivi ameriki narod. Ako to elimo, ili teritorija na kojoj ivi na
narod mora znaajno da se povea, ili e nemaka ekonomija
morati ponovo da krene putem koji nam je ve poznat iz predraistei
tnog perioda. Energija je neophodna u oba sluaja. Posebno, pre
stilai
svega, u smislu obnavljanja unutranje energije naeg naroda, a
eko
potom u dizanju borbene gotovosti i vojnog jaanja.
kov
Dananja
nacionalna
Nemaka,
koja
ispunjenje
nacionalnog
zadatka vidi u limitiranoj politici granica, ne moe da se zavarava da e na taj nain reiti problem nacionalnog odranja. Jer ak
gleskiri
i najvei uspeh ove politike vraanja granica iz 1914. godine, doneo bi samo obnavljanje ekonomske situacije iz te godine. Drugim
ku
reima, pitanje odranja koje je onda, kao i danas, bilo potpuno
nereeno, primorae nas da se vratimo putevima svetske ekonomije i svetskom izvozu. U stvari, nemaka buroazija, i takozvana
Liga Naroda, takode razmiljaju samo u ekonomsko-politikom
smislu. Proizvodnja, izvoz i uvoz jesu kljune rei kojima manipuliu i u kojima vide nacionalno spasenje u budunosti. Postoje
nade da e se porastom proizvodnje poveati mogunosti izvoza,
112
uz[
da shv
jzgra
rcenadaj
u mirolj
zovenal
ska i
I"
lija
|prc
i da e na taj nain moi da proizvedu dovoljno za potrebe uvoza.

Samo to se pritom potpuno zaboravlja da se za Nemaku celokupan ovaj problem, kao to je ve bilo istaknuto, ne sastoji uopte u porastu proizvodnje, ve u pitanju mogunosti prodaje, i da
problemi izvoza ne bi bili odstranjeni smanjenjem trokova nemake proizvodnje, kako opet, pretpostavljaju lukavi buroaski
nikogovii. Zato to je ovo, samo po sebi, tek delimino mogue
zbog naeg ogranienog domaeg trita, stvaranje uslova da izvoz nemake robe konkurie sniavanjem trokova proizvodnje
- na primer, ukidanjem socijalnih zakona i, iz njih proisteklih,
dunosti i odgovomosti - samo e nas odvesti tamo gde smo se
zatekli 4. avgusta 1914. godine. To je zaista deo sveopte, prosto
neverovatne buroaske naivnosti da pretpostavi kako bi Engleska htela ili ak mogla da tolerie nemaku konkurenciju, koja je
opasna po nju. Pa ipak, isti ti ljudi su oni koji dobro znaju i koji
uvek istiu da Nemaka nije elela rat 1914. godine, ve da je
bukvalno bila gurnuta u njega. I da je Engleska bila ta koja je, iz
iste konkurentske zavisti, okupila zajedno bive neprijatelje i pustila ih da napadnu Nemaku. Danas, meutim, ovi nepopravljivi
ekonomski sanjari zamiljaju da e Engleska, nakon to je rizikovala celo svoje carstvo uputajui se u etvoroipogodinji
svetski rat, i nakon kojeg je izala kao pobednik, sada drugaije
gledati na nemaku konkurenciju nego onda. Kao da je za Englesku to bila stvar koja se ticala sporta. Ne. Decenijama pre rata,
Engleska je pokuala da slomi preteu nemaku ekonomsku konkurenciju, narastajuu nemaku pomorsku trgovinu, i tako dalje,
uz pomo ekonomskih protivmera. Tek onda kad su bili prisiljeni
da shvate da im to nee uspeti, i onda kada je Nemaka naprotiv,
izgradnjom svoje mornarice, demonstrirala da je, u stvari, toliko
reena da povede svoj ekonomski rat da je spremna da krene ak
u miroljubivo osvajanje sveta, Engleska je pribegla tome da pozove na nasilje. I danas, nakon to je izala kao pobednik, Engleska misli da moe ponovo da igra na istu kartu, dok, povrh svega,
113
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
Nemaka danas nije u situaciji da odbaci bilo koji faktor snage i

moi, zahvaljujui, u stvari, svojoj unutranjoj i spoljnoj politici.
Pokuaj da se naem narodu povrate osnovna sredstva za i- vot,
kao i sposobnost da se odravaju na istom nivou pomou
porasta nae proizvodnje i smanjenja njenih trokova, na kraju
e propasti zbog toga to ne moemo da garantujemo za konaan
ishod ove borbe usled nedostatka vojne snage. Tako bi se sve
zavrilo propadanjem osnovnih sredstava za ivot nemakog naroda i svih njegovih nadanja u vezi s tim. A sve to potpuno nezavisno od injenice da se, isto tako, danas ak i Amerika Unija
pojavljuje na svim poljima kao. najotrija konkurencija evropskim
nacijama, koje se bore za izvoz na svetsko trite. Veliina i bogatstvo njihovog domaeg trita ne dozvoljava obraun proizvodnje i na taj nain proizvodne opreme, koja bi smanjila trokove
obrade jer, zbog ogromnih plata, vie nisu u mogunosti da obore
cene proizvoda. U ovom sluaju razvoj automobilske industrije
moe posluiti kao upozoravajui primer. Ne samo zbog toga to
mi, Nemci, uprkos naim smenim platama, nismo u situaciji da,
ak i u izvesnom stepenu, ostvarimo uspean izvoz u poredenju
sa amerikom konkurencijom, ve moramo da se suoimo sa tim
kako se ameriki automobili alarmantno brojno uveavaju ak i
u naoj sopstvenoj zemlji. To je mogue samo zbog toga to veliina domaeg trita, njeno bogatstvo u raspolaganju energijom,
kao i sirovinama, garantuju amerikoj automobilskoj industriji
domae prodajne cene, koje ve same po sebi omoguavaju metode izrade koje bi u Evropi bile nemogue zbog toga to joj nedostaju ti potencijali prodaje unutar zemlje. Posledice toga su
ogromne mogunosti izvoza amerike automobilske industrije.
Prema tome, u ovom sluaju se radi o pitanju opteg snabdevanja
sveta automobilima, koje je od nesagledivog znaaja za budunost. Jednom reju, zamena za ljudsku i ivotinjsku snagu motorima tek je na samom poetku razvoja, iji se kraj danas ne
moe ni nazreti. U svakom sluaju, za Ameriku Uniju, gledajui
114
anei
ku.]
manie
ine
de s
la,us
daon
tivno
Zatoi
ivotui
Ma mora i
Veruje s
naa osnovr
imnai
c da opstar
e manje da
kuaj ne us|
laki put
da
isne
ffcjui

u celini, savremena automobilska industrija zauzima najistaknutije mesto od svih drugih privrednih grana.
Tako e se u mnogim drugim oblastima, na kontinent sve vie i vie pojavljivati kao ekonomski faktor, u jednom agresivnom
vidu, i na taj nain nam pomoi da se naotrimo za borbu na svetskom tritu. Na osnovu istraivanja svih faktora, posebno u pogledu ogranienosti naih sirovina i predstojee zavisnosti od drugih
zemalja, budunost Nemake nuno izgleda veoma mrano i tuno.
Ali ak i kada bi Nemaka uspostavila kontrolu nad svim njenim narastajuim ekonomskim problemima, ona bi i dalje tapkala
u mestu na kojem se nalazila 4. avgusta 1914. godine. Presudna
odluka u pogledu ishoda borbe za svetsko trite e leati u moi,
a ne u ekonomiji.
Bilo je to nae prokletstvo, ipak, da je ak i u mirnodopsko
vreme veliki deo nacionalne buroazije, precizno reeno, bio proet idejom da bi mo mogla da se stekne kroz ekonomsku politi-
ku.
Danas,
njene
glavne
predsta
vnike
takode
treba
traiti
u onim
manjevie
pacifist
ikim
krugov
ima
kojima bi, kao protivnicima i neprijateljima svih herojskih,

narodnih vrlina, bilo drago da vi-de snanu ekonomiju pomou
koje bi se drava sauvala i odra-la, u stvari, ak i formirala.
Ali, to narod vie prihvata uverenje da ona moe da opstane
samo kroz miroljubivu ekonomsku ak-tivnost, tim e vie sama
ta ekonomija biti preputena propasti. Zato to je, na kraju,
ekonomija, kao isto sekundarna pojava u ivotu nacije,
povezana sa prvobitnim postojanjem jake drave. Ma mora da
stoji ispred pluga, a armija ispred ekonomije.
Veruje se da e, ako moemo ovo da prizovemo u Nemakoj,
naa osnovna sredstva za ivot biti unitena.
im narod, meutim, jednom ispuni svoj ivot milju da moe da opstane samo putem miroljubive ekonomske aktivnosti, to
e manje da razmilja o nasilnom reenju u sluaju da takav pokuaj ne uspe, naprotiv, utoliko e se vie truditi da pronade to
laki put da prevazide neuspeh ekonomije, a da pri tome ne mora
115

da rizikuje krvoprolie. U stvari, Nemaka se ve nalazi usred te
situacije. Emigracija i kontrola raanja jesu lekovi koje nam u
cilju naeg nacionalnog spasenja preporuuju predstavnici pacifistike ekonomske politike i marksistikog vienja drave.
Posledice praenja tih saveta, posebno za Nemaku, bie od
sudbonosnog znaaja. Nemaku ine pripadnici toliko razliitih rasa da e kontinuirana emigracija silom prilika odstraniti
iz nae nacije najotpornije, najhrabrije i najodlunije ljude. Ti,
pre svega, drevni Vikinzi, u dananje vreme e biti nosioci nordijske krvi. To postepeno slabljenje nordijskog elementa vodi ka
opadanju opte vrednosti nae rase i tako do slabljenja naih tehnikih, kulturnih, a isto tako gradanskih, politiki produktivnih
snaga. Zato e posledice ovog srozavanja biti posebno mune
u budunosti, jer se sada kao dinamian akter u svetskoj istori-ji
pojavljuje nova drava, koja je, poput prave evropske kolonije, vekovima primala najbolje nordijske snage Evrope putem
emigracije; potpomognuti od strane zajednice njihovom izvornom krvlju, oni grade novu, istu zajednicu ljudi koji pripadaju vioj rasi. Nije sluajno to to je Amerika Unija drava u
kojoj je u dananje vreme otkriveno najvie izuma, od kojih su
neki neverovatno hrabri i odvani. Amerikanci, kao mlad narod izabrane rase, suprotstavljaju se staroj Evropi, koja neprestano gubi veliki broj ljudi najplemenitije krvi kroz ratove i
emigraciju. Upravo kao kada bi neko hteo da poredi, iako to nije ravnopravno, dostignua hiljadu degenerisanih Levantinaca
u Evropi, na primer na Kritu, sa dostignuima hiljajdu Nemaca
ili Engleza, predstavnika vie rase, isto tako bi malo mogao da
poredi dostignua hiljadu Evropljana sumnjive rase sa sposobnou hiljadu Amerikanaca, predstavnika vie rase. Samo politika koja ima svest o vrednosti rase bila bi u stanju da sauva
evropske nacije od toga da izgube prava na rad u Americi, kao
posledice manje vrednosti evropskih naroda u poredenju sa amerikim narodom. Ako umesto toga, meutim, nemaki narod, za116
takozvaaaj
tiariil
vara.il
nekoli Oi
stranef
nomskcf
Vesami
redu
daljascli
avajuul
dasp
vorode
aju, i
nckvalib
stranjena. 1
Joje tost
osn tada, ]
janjaus
fcm-
iuva t kao
lame-kza-
jedno sa sistematskim skraavljenjem, ukrtanjem sa ljudima nie vrednosti i srozavanjem vrednosti rase, predvoenim od strane
Jevreja, takode dopusti da njegovi najvredniji ljudi neprestanim
emigriranjem odlaze u stotinama i stotinama hiljada, on e postepeno poeti da pada na nivo inferiorne rase i tako se pretvoriti u jedan nesposoban i bezvredan narod. Opasnostje posebno
velika budui da je? usled nae potpune ravnodunosti, samaAmerika Unija, podstaknuta uenjima njenih etnologa, ustanovila posebne standarde za emigraciju tako to je omogu&la ulazak na
amerikc tlo u zavisnosti od odredenih rasnih preduslova, s jedne strane, kao i od fizikog zdravlja samog pojedinca. Krvarenje Evrope u pogledu njenih najkvalitetnijih ljudi je, u stvari,
nuno bilo regulisano zakonom. To je neto to naa celokupna,
takozvana, nacionalna buroazija i svi njeni ekonomski politiari ili ne vide, ili barem nee da uju zato to im to ne odgovara. i zato to im je jednostavnije da predu prekc tih stvari uz
nekoliko izgovorenih optih nacionalnih fraza.
Ovom srozavanju vrednosti naeg naroda, nametnutom od
strane prirode i prisilnom emigracijom kao posledicom nae ekonomske politike, dodaje se kontrola radanja kao drugi gubitak.
Ve sam izneo posledice borbe protiv raanja dece. One lee u
reduciranju broja rodene dece, kako ne bi mogla da se odvija
dalja selekcija. Naprotiv, Ijudi se trude da one koji se rode odravaju u ivotu pod bilo kojim okolnostima. Meutim, budui
da sposobnost, energija i tako dalje, nisu nuno povezani sa pr-
voroe
nim,
ve
umesto
toga
dolaze
do
izraaj
a, u svakom slu-aju, samo tokom borbe za egzistenciju,

mogunost uklanjanja nekvalitetnih ljudi i selekcija prema
takvom kriterijumu je od-stranjena. Nacije postaju siromane u
pogledu talenata i energije. Jo jednom, to je posebno loe u
nacijama u kojima se razlii-tost osnovnih rasnih elemenata
protee ak i na porodice. Jer tada, prema Mendeljejevom
zakonu podele, dolazi do razdva-janja u svakoj porodici koja
delom moe pripadati jednoj rasi,
117

a delom drugoj. Ako, medutim, ove rasne vrednosti variraju u
njihovom znaaju za narod, onda e se ak i vrednost dece unutar jedne porodice razlikovati na rasnoj osnovi. Budui da prvorodeni nikako ne sme da raste u skladu sa rasnim vrednostima
oba roditelja, onda u interesu nacije lei da kasnije u ivotu,
kroz borbu za egzistenciju, od ukupnog broja dece barem istrai one koji imaju odlija vie rase, da ih sauva za naciju i
da im stavi na raspolaganje dostignua onih pojedinaca koji su
olienje vie rase. Ali, ako sam ovek spreava stvaranje veeg
broja dece i ako se ogranii na prvoroene ili barem na drugorodene, on e ipak eleti da ouva one manje vredne rasne elemente nacije, jer ta deca ne poseduju najvrednije osobine. Na
taj nain, on vetaki ometa prirodan proces selekcije, spreava ga, i tako pomae da nacija osiromai u pogledu monih linosti. On tako, zapravo, unitava vrhunsku vrednost naroda.
Nemaki narod koji, kao takav, ne poseduje prosenu vrednost, kao na primer Englezi, posebno e zavisiti od vrednih pojedinaca. Neverovatni ekstremi koje moemo da vidimo svuda u
naem narodu samo su posledice naeg ruenja, odreenog krvlju, na superiorne i inferiorne predstavnike rase. Uopteno gledajui, Englez e imati bolji prosek. Moda on nikada nee stii do
tetnih dubina naeg naroda, ali zato isto tako nee dopreti ni do
vrtoglavih uspeha. Stoga e njegov ivot tei jednom umerenijom putanjom i biti ispunjen kontinuitetom. Nasuprot tome, ivot
Nemca je u svemu beskrajno nestabilan i nemiran, i stie znaaj
samo ako ostvari izvanredna dostignua putem kojih mi nadoknaujemo neprijatne aspekte nae nacije. Meutim, kada se ovi
lini nosioci visokih dostignua jednom odstrane putem vetakog sistema, opada i broj samih tih dostignua. A onda se na
narod kree u pravcu osiromaenja linih vrednosti, i na taj nain
ka srozavanju celog svog kulturnog i duhovnog znaaja.
Ako bi ovo stanje potrajalo jo nekoliko stotina godina, nemaki narod bi na kraju toliko oslabio u svom optem znaaju da
118
tureid rniluo
lena
Ijnain
i, netaju da
vie ne bio u stanju da na bilo koji nain podigne glas i zahteva

da bude nazvan svetski znaajnim narodom. U svakom sluaju,
vie ne bi bio u situaciji da odri korak sa delima znatno mladeg,
zdravijeg amerikog naroda. Potom, iz velikog broja razloga, mi
emo iskusiti ono to nije doivelo ni nekoliko najstarijih kulturnih naroda u svom istorijskom razvoju. Kroz njihove poroke, a
usled njihove nepromiljenosti, nosioci nordijske krvi su polako
bili eliminisani kao najdragoceniji predstavnici rase, nosioci kulture i osnivai drava, i na taj nain ostavili iza sebe obinu gornilu od tako male unutranje vrednosti da je zakon dinamike
jednostavno bio istrgniit iz njihovih ruku kako bi bio predat drugim, mladim i zdravijim narodima.
Svi izjugoistone Evrope, posebno starije kulture Male Azije
i Persije, kao i one iz Mesopotamije, pruaju kolski primer pravca u kojem se odvija ovaj proces.
Prema tome, isto tako kao to su ovde istoriju oblikovali narodi zapadnih drava, koji su pripadnici vie rase, pojavijuje se
opasnost da e, takoe postepeno, narod Severnoamerikog kontinenta na nov nain odrediti svetsku sudbinu rasno inferiorne
Evrope.
Da
ta
opasno
st preti
itavoj
Evropi,
na
kraju
krajeva
, danas
su ve
zapazil
i neki ljudi. A tek nekolicina njih je elela da shvati ta to znai

za Nemaku. Na narod e, ako bude iveo sa isto takvom
nepromiljenom politikom i ubudue kao to je iveo i u
prolosti, morati za sva vremena da se odrekne prava na to da se
smatra narodom od svetskog znaaja. Posmatrano sa aspekta rase, bie to njegovo postepeno odumiranje sve dok konano ne
padne na nivo obine vree hrane nalik ivotinjama, degenerika
koji se ne seaju slavne prolosti. Kao drava u buduem poretku
svetskih drava, ona e u najboljem sluaju liiti na vajcarsku i
Holandiju, za kakve su u Evropi vaile do danas.
Bie to kraj ivota naeg naroda, koji iza sebe ima dvehiljadugodinju svetsku istoriju.
119

Ova sudbina nee moi da se promeni pomou glupih nacionalno-buroaskih fraza iji su se praktini besmisao i bezvrednost
morali ve dokazati uspehom dosadanjeg razvoja. Samo novi
pokret reformacije, koji, nasuprot potpunom nehatu u pogledu rase, stavlja svesno znanje i iz njega izvlai sve zakljuke, jo uvek
moe da izvue na narod iz tog ambisa.
Zadatak Nacionalnosocijalistikog pokreta e biti da to preobrati u politiku koja u praksi primenjuje saznanja i naune uvide
rasne teorije, bilo one ve postojea ili one do kojih dode u toku
razvoja, kao i kroz to objanjenu svetsku istoriju.
Budui da je dananja ekonomska sudbine Nemake naspram
amerike, u stvari, u isti mah i sudbina drugih nacija u Evropi,
ovde je ponovo na delu pokret lakovernih sledbenika, posebno
medu naim narodom, koji Evropsku Uniju ele da suprotstave
amerikoj ne bi li na taj nain spreili preteu svetsku hegemoniju Sevemoamerikog kontinenta.
Kaem lakovernih sledbenika zato to ti ljudi, to jest, panevropski pokret, barem na prvi pogled, izgleda da zaista poseduju dosta primamljivih elemenata po tom pitanju. U stvari, ako bismo mogli da prosudujemo svetsku istoriju prema ekonomskom
gleditu, to bi ak moglo da bude prikladno. Dva su uvek vie od
jednog za mehanizam istorije, pa tako i za ablonske politiare.
Ali vrednosti, a ne brojevi. jesu ono to je odluujue u ivotu
nacija. To to su Sjedinjene Amerike Drave bile u stanju da
dostignu tako opasne visine ne zasniva se na injenici to n miliona ljudi formira tu dravu, ve na injenici to x kvadratnih
kilometara najplodnije i najbogatije zemlje naseljava n miliona
ljudi najvie rase. Ti ljudi ine dravu od vieg znaaja za druge
delove sveta, ne toliko zbog veliine teritorije na kojoj ive, koliko zbog organizacije koja je sveobuhvatna i zahvaljujui kojoj,
u stvari, pojedinane, vie rasne vrednosti tih ljudi mogu da pronadu kompaktnu bazu kolektivnih snaga kako bi se izborile u borbi za egzistenciju.
120
njab
Itor-

Da to nije bilo ispravno, da je, prema tome, znaaj Amerike
Unije leao samo u broju stanovnika, ili u veliini teritorije, ili u
odnosu teritorije i broja stanovnika, onda bi Rusija bila barem
isto toliko opasna za Evropu. Dananja Rusija obuhvata n miliona
ljudi na y miliona kvadratnih kilometara. Ti Ijudi su takode obuhvaeni dravnom strukturom ija bi vrednost, uzeta tradicionalno, morala biti ak i via od one Amerike Unije. Uprkos tome,
medutim, nikada nije dolo do toga da se bilo ko na svetu plai
ruske hegemonije. Nema takve unutranje vrednosti koja se pripisuje broju ruskog naroda, da bi taj broj mogao postati opasnost
za slobodu sveta. Barem ne u smislu ekonomske i politike vladavine drugim delovima sveta, ve u najboljem sluaju od irenja bolesti kcje trenutno vladaju u Rusiji.
Ako, medutim, znaaj pretee pozicije amerikog ujedmjenja
izgleda uslovljen prvenstveno vrednou amerikog narcda, pa tek
onda,
sekund
arno,
veliin
om
ivotno
g
prostor
a koji
mu je
dat
i
povolj
nog
odnosa
izmedu
broja
stanov
nika i zemlje koji je po-sledica toga, ova hegemonija nee biti

eliminisana isto formal-nim ujedinjenjem to veeg broja
evropskih nacija, sve dotie dok njihova unutranja vrednost ne
bude via od one amerikog sa-veza. U suprotnom sluaju,
dananja Rusija bi nuno izgledala kao najvea opasnost po ovaj
ameriki savez, kao to bi to, ak i vie, bila Kina, koju
nastanjuje preko 400 miliona ijudi.
Zato se, pre svega, panevropski pokret zasniva na osnovnoj,
sutinski pogrenoj polazncj pretpostavci da ljudske vrednosti mogu biti zamenjene brojem Ijudi. To je isto ablonska koncepcija
istorije, koja prenebregava istraivanje svih onih sila koje uobliavaju ivot, da bi, umesto u njima, u pukoj brojnosti veine videla izvore stvaralatva Ijudske kulture, kao i faktore koji oblikuju
istoriju. Ova koncepcija se podudara sa svim besmislom nae zapadne demokratije, kao i sa kukavikim pacifizmom naih visokih
ekonomskih krugova. Oevidno je da je to ideal svih inferiornih
i neistokrvnih pripadnika vie rase. Isto tako, Jevreji posebno
121

pozdravljaju ovu koncepciju. Jer, logino razmiljajui, to vodi u
rasnu zbrku i haos, u srozavanje kvaliteta i negrifikaciju kulture
oveanstva, i, na taj nain, konano do takvog opadanja vrednosti rase da e se Jevreji, koji budu izuzeti od ovog pravila, polako
uzdii na takav nivo da zavladaju svetom. Zakljuno tome, Jevrejin zamilja da e na kraju biti u stanju da se razvije u mozak ovog
oveanstva koje je postalo bezvredno.
Osim ove, sutinski pogrene polazne pretpostavke panevropskog pokreta, ak i ideja ujedinjenja evropskih drava, nametnuta optim uvidom koji proistie iz ugroenosti bedom, jeste
fantastina, istorijski nemogua detinjarija. Na taj nain, ne elim da kaem da takvo ujedinjenje pod jevrejskim protektoratom i prisilom kao takvom ne bi bilo mogue na poetku, ve
samo to da se rezultat ne bi mogao podudariti sa nadama zbog
kojih su sva neista posla uopte i postavljena na scenu. Neka
niko ne veruje da bi takva evropska koalicija mogla da mobilie bilo kakve snage koje bi se manifestovale spolja. Staro je
iskustvo da trajno ujedinjenje nacija moe da se odigra samo
ako su u pitanju nacije koje su u pogledu rase jednake i povezane, i ako, kao drugo, njihovo ujedinjenje nastupi u vidu borbe
za hegemoniju, kao jednog postepenog procesa. Tako je jednom
Rim pokorio latinske drave, postupno, sve dok konano nije
postao dovoljno jak da postane sam centar svetskog carstva. I
to je slino istoriji stvaranja Engleskog carstva. Tako je, dalje,
Prusija privela kraju rasparavanje Nemake, i to je jedini nain
na koji bi Evropa jednog dana mogla da stane na noge i obrati
panju na interese svog stanovnitva u vidu kompaktne uprave. Pa ipak, to bi moglo da se desi jedino kao rezultat vekovne
borbe budui da moraju da se prevazidu bezbrojni obiaji i tradicije, i da se prilagode narodi koji se ve izuzetno razlikuju
po svojoj rasi. Nakon toga, problem da se uspostavi jedinstveni dravni jezik u jednoj takvoj strukturi moe se isto tako reiti samo tokom vekovima dugog procesa.
122
nii
jei
bno
bik
n. I
' irati
jvne
Meutim, sve to ne bi bila realizacija sadanjeg panevropskog naina razmiljanja, ve pre uspena borba za egzistenciju
najsnanijih nacija Evrope. I ono to bi preostalo predstavljalo bi
toliko malo panevropu kao to je, na primer, ujedinjenje latinskih
drava ranije bilo panlatinizacija. Snage koje su se tada, tokom
procesa ujedinjenja, vekovima borile, dale su zauvek ime celoj
strukturi. A snaga koja bi stvorila Panevropu jednim tako prirodnim putem na isti bi nain i u isto vreme ukrala ime Panevropi.
Ali, ak i tom sluaju, ne bi se dolo do eljenog uspeha. Jer
bi, u sluaju da bilo koja velika evropska sila danas - i prirodno,
to moe podrazumevati samo silu koja je korisna za pripadnike
njenog naroda, odnosno, od znaaja za rasu - Evropi donese ujedinjenje tim putevima, zavrni in tog jedinstva oznaio bi guenje rase njenih osnivaa, i na taj nain odstranio i poslednji trag
vrednosti iz celokupne te strukture. Nikada vie ne bi bilo mogue na taj nain stvoriti strukturu koja bi mogla izdrati da bude
protivtea Amerikoj Uniji.
U budunosti, samo drava koja bude shvatiia kako da povea vrednost svog naroda i da na osnovu toga izgradi najkorisniju
dravu, kroz njen unutranji ivot, kao i putem spoljne politike,
bie u stanju da se suoi sa Severnom Amerikom. Pretpostavljajui da je to reenje mogue, veliki broj drava e moi da uestvuje, to moe i to e dovesti do jaanja sposobnosti, ako ne
ni za ta drugo, onda za uzajamno nadmetanje.
To je opet dunost Nacionalsocijalistikog pokreta da do najvieg stepena ojaa i pripremi svoju domovinu za taj zadatak.
Pokuaj, rnedutim, da se panevropska ideja shvati kroz isto
formalno ujedinjenje evropskih nacija, bez ikakve neophodnosti
na vekovnu borbu od strane evropskih vladajuih sila, vodilo bi u
stvaranje strukture iju bi celokupnu snagu i energiju upilo unutranje rivalstvo i rasprave isto tako kao to se prethodno desilo
sa
snago
m nemakih klanova i nemakog saveza. Tek onda kada je

unutranje nernako pitanje konano bilo reeno superiornom
123

snagom Prusije, bilo je mogue posvetiti se snazi nacionalnog
ujedinjenja izvan njenih granica. Frivolno je, medutim, verovati
u to da e takmienje izmedu Evrope i Amerike uvek biti samo
miroljubive ekonomske prirode ako se ekonomski motivi razviju u faktore od presudnog znaaja. Uopteno gledajui, to lei u
prirodi uspona Severnoamerike drave da je u poetku mogla
da ispoljava malu zainteresovanost za probleme spoljne politike.
Ne samo zbog nedostatka duge dravne tradicije, ve jednostavno zbog injenice da su unutar amerikog kontinenta neverovatno
velike oblasti stajale na raspolaganju urodenoj ljudskoj potrebi
za irenjem teritorije. Zato je politika Amerike Unije, od trenutka raskida sa dravom u donedavno evropskoj domovini, bila
prvenstveno unutranja. U stvari, borbe za slobodu nisu u sutini,
same po sebi, bile nita vie od otresanja obaveza spoljne politike u korist ivota posmatranog iskljuivo na planu unutranje
politike. Kako je ameriki narod sve vie ispunjavao zadatake
unutranje kolonizacije, prirodna potreba za aktivnim delovanjem, koja je tako svojstvena mladim nacijama, preokrenue se
u spoljnom pravcu. Ali bi onda samo udima, na koja svet moda
jo uvek rauna, u najmanjoj meri ozbiljno mogla da joj se suprotstavi paciflstiko-demokratska panevropska, bezoblina drava. Prema ideji te sveopte hulje, Kaudenhova, ova Panevropa
bi jednog dana igrala istu ulogu protiv Amerike Unije, ili nacionalno osveene Kine, koju je ranije igrala stara austrijska drava protiv Nemake ili Rusije.
Zaista, nema potrebe opovrgavati miljenje da e upravo tako
kao to je dolo do stapanja naroda razliitih nacionalnosti u
Amerikoj Uniji, to isto biti mogue i u Evropi. Amerika Unija
je, mora se priznati, okupila ljude razliitih nacionalnosti u jednu
mladu naciju. Ali, dublji pogled otkriva da ogromna veina ovih
razliitih etnikih grupa u pogledu rase pripada slinim ili barem
srodnim osnovnim elementima. Budui da je proces emigracije u
Evropi bio izbor najjaih, a ta snaga i izdrljivost u svim evrop124
fcdr-
|ijednu
oaovih
llarem
lije u
hvrop-
skim narodima lei prvenstveno u primesi nordijskog elementa,

Amerika Unija je, u stvari, privukla sebi rasute nordijske elemente iz naroda koji su sami po sebi bili veoma razliiti. Ako, uz
to, uzmemo u obzir da su time obuhvaeni i Ijudi koji nisu bili
nosioci bilo kakve teorije vladanja i, shodno tome, nisu bili optereeni nikakvom tradicijom, i dalje, dimenzije novog uticaja kojima su svi Ijudi manje-vie bili izloeni, postaje jasno zato je nova
nacija, sastavljena od ljudi iz svih evropskih zemalja, mogla da
doivi uspon za manje od dvesta godina. Mora se uzeti u obzir,
medutim, da ve u poslednjem veku ovaj proces stapanja postaje sve tei. Evropljani, pritisnuti nudom, odlaze u Severnu Ameriku i tamo, kao pripadnici evropskih nacionalnih drava, vie se
oseaju ujedinjeni kroz folklor i svoju nacionalnu tradiciju, nego
kroz dravljanstvo u novoj domovini. tavie, ak i da Amerika
Unija nije bila u stanju da spoji Ijude tude krvi, koji su obeleeni
sopstvenim nacionalnim oseanjem ili rasnim instinktom. Amerika mo asimilacije pokazala se kao neuspena kako naspram
kineskog, tako i japanskog elementa. I sami to dobro oseaju i
znaju, i zato bi radije iskljuili te neprijateljske elemente iz imigracije. Ali, na taj nain amerika imigraciona politika potvruje
da je prethodno stapanje pretpostavljalo Ijude koji su u pogledu
rasne pripadnosti poticali iz slinih korena, i pokazivala se kao neuspena im bi obuhvatila Ijude koji su se u osnovi veoma razlikovali. Da se Amerika Unija osea kao nordijska nemaka drava,
a ne kao internacionalna meavina naroda, dalje se vidi iz naina
na koji odreduje udeo evropskih nacija u doseljavanju. Skandinavcima, to jest, vedanima, Norveanima, pa Dancima, potom
Englezima, i konano Nemcima, dodeljeni su najvei kontingenti. Romanima i Slovenima veoma mali, dok bi Kineze i Japance
najradij
e
potpun
o
iskljuili. Zbog toga predstavlja utopiju suprot-staviti evropsku

koaliciju ili Panevropu, koja se sastoji iz Mongo-la, Slovena,
Nemaca, Latina, i tako dalje, u kojoj bi preovladivali svi drugi
sem Nemaca, kao faktor sposoban da prua otpor ovoj,
125

po rasi superiornoj, nordijskoj dravi. Veoma je opasna utopija,
sasvim sigurno, ako uzmemo u obzir da ogroman broj Nemaca
opet vidi ruiastu budunost za koju nee morati da poloi najteu rtvu. Da ta utopija o svim stvarima dolazi iz Austrije predstavlja posebnu komediju. Jer, na kraju krajeva, ova drava i
njena sudbina predstavljaju najsveiji primer ogromne snage vetaki spojenih struktura, koje su, medutim, same po sebi neprirodne. To je obeskorenjeni duh starog carskog grada, Bea, tog
hibridnog grada Istoka i Zapada, koji nam se na taj nain obraa.
polf
126
f
Poglavlje 10
O potrebi za aktivnom
spoljnom politikom
U okviru rekapitulacije onoga to je do sada izlozeno, moe
neprestano da se ponavlja da je naa buroaska nacionalna politika, iji je cilj vraanje granica iz 1914. godine, besmislena i zaista katastrofalna. Ona nas silom prilika uvlai u konflikt sa svim
dravama koje su uestvovale u Svetskom ratu. Na taj nain, ona
garantuje kontinuitet koalicije pobednika koja nas polako gui. I
tim putem Francuskoj uvek obezbeduje naklonost zvaninog javnog mnjenja u drugim delovima sveta u pogledu veitih tubi
protiv Nemake. ak i da je bila uspena, svojim rezultatima ova
politika ne bi nita znaila za nemaku budunost nego bi nas,
ustvari, prisilila da se borimo proiivajui krv. Osim toga, ona u potpunosti spreava bilo kakvu stabilnost nemake spoijne politike.
Za nau predratnu politiku bilo je karakteristino to da je posmatrau spolja obavezno pruala sliku o tome da su odluke esto bile isto toliko nepostojane i kolebljive koliko i nejasne. Ne
uzmemo li u obzir Trojni Savez, ije odravanje nije moglo da bude spoljnopolitiki cilj ve samo sredstvo za takav cilj, moemo
da ustanovimo kako nema postojane ideje kod voda sudbine naeg naroda u predratnom periodu. To je svakako neshvatljivo. Onog
trenutka kada cilj spoljne politike ne oznaava borbu za interese
127

nemakog naroda, ve ouvanje svetskog mira, gubimo tlo pod
nogama. Ja, svakako, mogu u glavnim crtama da predstavim nemake interese, da ih ustanovim, i, bez obzira na to kako mogunosti njihovog propagiranja stoje, ja ipak mogu neprekidno da
drim veliki cilj pred oima. Postepeno e isto tako i preostali
deo oveanstva stei opta znanja o posebno odredenim, glavnim spoljnopolitikim idejama nacije. To potom prua mogunosti trajnog regulisanja uzajamnih odnosa, ili u smislu odredenog
otpora protiv poznatog delovanja takve moi, ili opravdane svesti o tome, ili isto tako u smislu razumevanja, budui da, moda,
neko sopstvene interese moe postii na zajednikom putu.
Ova stabilnost u spoljnoj politici moe biti uspostavljena sa
itavim nizom evropskih drava. Tokom svoje duge istorije, Rusija je ipoljila odredene spoljnopolitike ciljeve koji su dominirali celokupnom njenom aktivnou. Francuska je, isto tako,
vekovima predstavljala iste spoljnopolitike ciljeve bez obzira na
to ko je momentano otelovljavao politiku mo u Parizu. Moemo govoriti o Engleskoj ne samo kao o dravi sa tradicionalnom
diplomatijom, ve, iznad svega, kao o dravi sa idejom spoljne
politike koja je prerasla u tradiciju. Sa Nemakom, jedna takva
ideja bi mogla da se primeti samo povremeno u Prusiji. Vidimo
da je Prusija ispunila svoju nemaku misiju u kratkotrajnom periodu za vreme Bizmarkovog dravnitva, ali da se, nakon toga,
prestalo sa blagovremenim zacrtavanjem spoljnopolitikih ciljeva. Novi nemaki Rajh, posebno nakon Bizmarkovog povlaenja, vie nije imao takav cilj budui da slogan o ouvanju mira,
to jest, o odravanju date situacije, ne poseduje trajan sadraj niti
karakter. 1 poput svakog drugog pasivnog slogana osuden je na
to da u realpolitici poslui kao igraka agresivne volje. Samo onaj
ko eli samostalno da deluje moe da odredi svoju akciju prema
svojoj volji. Zato je Trojna Antanta, koja je nastojala da deluje,
takode imala sve prednosti koje lee u samoopredeljenom postupanju, dok je Trojni Savez kroz svoju produhovljenu tenju da
128
raz:
ciljai,
sei
polil mog
kojemj
dotle 4
minii
karak
uspeh
acijei
tra.
liin
O potrebi za aktivnom spoljnom politikom
upe-
ouva mir u svetu u izvesnoj meri bio na gubitku. Tako su tano

vreme i poetak rata ustanovile nacije sa jasno zacrtanim spoljnopolitikim ciljem, dok su, nasuprot tome, sile Trojnog Saveza
bile iznenadene u trenutku koji je bio sve samo ne pogodan. Ako
smo mi u Nemakoj ak imali i najmanju nameru da ratujemo, to
je bilo mogue kroz brojne mere, koje bi se lako mogle sprovesti,
i tako samom poetku rata dati drugi karakter. Ali Nemaka nikada pred sobom nije imala jasan spoljnopolitiki cilj, nikada nije
razmiljala o bilo kakvim agresivnim koracima za realizaciju tog
cilja i, shodno tome, nala se zateena dogadajima.
Od Austrougarske nismo mogli da se nadamo drugom spoljnopolitikom cilju osim toga da se, na neki nain, provlaimo
kroz lavirinte evropske politike, tako da ta trula dravna struktura, koliko je god to mogue, nigde ne naleti na teskoe, kako bi,
na taj nain, sakrila od sveta unutranji karakter ovog monstruoznog lea od drave.
Nemaka nacionalna buroazija, o kojoj je ovde, pre svega,
re - a budui da internacionalni marksizam kao takav nema nijedan drugi cilj osim unitenja Nemake ni dan-danas nije uspela nita da naui iz prolosti. I isto tako, ak ni danas ne osea
potrebu za tim da postavi cilj nacionalne spoljne politike koji bi
se mogao smatrati zadovoljavajuim, i na taj nain prui naim
spoljnopolitikim nastojanjima izvesnu stabilnost za manje-vie
dui period. Jer samo ako se naznai jedan tako realan spoljnopolitiki cilj, moemo detaljno raspravljati o mogunostima koje
mogu voditi ka uspehu. Tek tada se politika podie na nivo na
kojem postaje umetnost sagledavanja mogunosti. Medutim, sve
dotle
dok
ovim
celoku
pnim
politi
kim ivotom ne pone da do-minira glavna, sutinska ideja,

pojedinane aktivnosti nee imati karakter korienja svih
mogunosti za postizanje odredenog uspeha. Umesto toga, one
se pretvaraju samo u pojedinane situ-acije na putu bez cilja i
plana,u konfuzno lutanje od danas do su-tra. Pre svega se gubi
izvesna istrajnost, koja je neophodna za
129

ostvarivanje velikih ciljeva; drugim reima, ovek e danas pokuati jedno, sutra drugo, a dan nakon toga, imajui ovu spoljnu
politiku u vidu, iznenada ispoljiti potovanje prema nekoj koja
ima sasvim suprotan cilj - utoliko pre to se ova lako uoljiva
konfuzija kao konfuzija ne sastoji, u stvari, u pridravanju svega
onoga emu tei vlada koja danas upravlja Nemakom, i uistinu
ne eli preporod naeg naroda. Samo internacionalna jevrejska
zajednica moe biti ivo zainteresovana za nemaku spoljnu politiku kojoj, po svojim neprestanim, naizgled iracionalnim, iznenadnim tranzicijama, nedostaje jasan plan, i koja, kao jedino
svoje opravdanje, u najboljem sluaju potvrduje da, u stvari, ni
mi sami ne znamo ta bi trebalo da se uradi, ali inimo neto jednostavno zato to neto mora da se ini. Da, neretko moemo,
u stvari, da ujemo da su ti ljudi toliko malo uvereni u unutranju
vrednost njihovih spoljnopolitikih aktivnosti da, ak i kada su
najjae motivisani, mogu jedino da se pitaju da neko drugi moda ne ume da preduzima nesto bolje. To je temelj na kojem poiva dravnitvo Gustava Stresemana.
Nasuprot tome, upravo danas je potrebno vie nego ikada pre
da nemaki narod postavi spoljnopolitiki cilj koji ispunjava njegove prave unutranje potrebe i, obrnuto, garantuje bezuslovnu
stabilnost spoljnopolitikoj aktivnosti u jednom razumno oekivanom periodu vremena. Jer jedino ako na narod bude sutinski
odredio svoje interese i ako se za njih bude uporno borio, moe
se nadati da e ovu ili onu dravu, sada konano uspostavljenu,
a iji interesi nisu suprotni naima, i u stvari mogu biti paraleini,
podstai na to da ude u vre utemeljenu uniju sa Nemakom.
Jer je ideja o tome da se nevolje i problemi naeg naroda ree putem Lige Naroda isto tako neopravdana kao to je bilo neopravdano prepustiti da o Nemakom pitanju odlui Frankfurtski Federalni
Parlament.
Zadovoljne nacije vladaju Ligom Naroda. To je, u stvari, instrument njihove vladavine. U velikoj meri one nemaju interesa
130
osi
aprc
anje-lovnu
riva-faki
i,moe
ivljenu,
'alelni,
lakom.
^ree
pu-:avdaIfederalni
..jivari, iniiinteresa
da dozvole promenu u teritorijalnoj podeli sveta ukoliko u tome

ponovo ne budu prepoznale neke svoje interese. I dok priaju o
pravima malih nacija, u stvari imaju na umu samo interese onih
najveih.
Ako Nemaka ponovo eli da bude slobodna kako bi, uivajui u svom blagoslovu, nemakom narodu omoguila da zaradi
osnovna sredstva za ivot, onda mora da preduzme korake ka
tome izvan Parlamenta Lige Naroda u enevi. Ali e u tom sluaju, usled nedovoljne snage, biti neophodno da pronade saveznike koji veruju u to da partnerstvo sa Nemakom moe posluiti i
njihovim interesima. Do toga, meutim, nee doi ako pravi
spoljnopolitiki cilj Nemake ne postane potpuno jasan tim nacijama. I, iznad svega, sama Nemaka nikada nee biti u stanju da
prikupi snagu i unutranju mo da ispolji neophodnu istrajnost, i
da, avaj, zbrie prepreke svetske istorije. Jer onda nikada ne bi
nauila kako da ima strpljenja u pojedinostima i da ih, isto tako,
ako se za to ukae potreba, odbaci kako bi konano bila sposobna da ostvari cilj od sutinskog znaaja na iroj drutvenoj skali.
Jer ak i medu saveznicima odnosi nee uvek biti bez trvenja.
Potresi u uzajamnim odnosima mogu da se pojavljuju uvek iznova i poprime ak i opasan vid ako snaga da se prevazidu te male
neprijatnosti i prepreke ne lei u samoj dimenziji jasno naznaenog spoljnopolitikog cilja. U tom pogledu francusko nacionalno
vodstvo moe posluiti kao pravi primer. Kako je ono lagano
prelo preko malih stvari, zaista, pa je ak preutalo i mnogo gore dogadaje da ne bi izgubilo priliku da organizuje osvetniki rat
protiv Nemake, to je, pak, u suprotnosti sa veitim povicima
"Ura!" naih patriota i, jednako tome, njihovim uobiajeno ispraznim govorima.
Isticanje jasnog spoljnopolitikog cilja je izgleda veoma vano, dalje, iz tog razloga to e, u suprotnom sluaju, oni koji u
naem narodu zastupaju druge interese uvek pronai nain da
zbune javno mnjenje, i da naprave, a delom ak isprovociraju,
131
beznaajne incidente i preobraze ih u razlog za radikalnu promenu miljenja o spoljnoj politici. Prema tome, osim beznaajnih
svada, koje rezultiraju iz samih uslova ili koje su vetaki izazvane, Francuska e uvek iznova pokuavati da prouzrokuje loe
raspoloenje, u stvari, otuenost meu nacijama koje bi ? po optoj prirodi njihovih pravih vitalnih interesa, bile zavisne jedne
od drugih, i koje bi, htele-ne htele, zajedno morale da ustanu protiv ove. Meutim, takvi pokuaji e biti uspeni samo ako ne postoji stabilan politiki cilj, ako nema vrsto zacrtane i usmerene
politike aktivnosti, i, pre svega, ako nema istrajnosti u pripremama mera koje slue ostvarenju sopstvenog politikog cilja.
Nemaki narod, koji ne poseduje ni spoljopolitiku tradiciju
niti spoljnopolitiki cilj, pre e biti sklon tome da potuje ideale
i utopije, i da, na taj nain, zanemari sopstvene vitalne interese.
Na kraju krajeva, ta sve na narod nije vatreno zastupao u poslednjih sto godina? as su u pitanju bili Grci koje smo eleli da
spasemo od Turaka, potom smo stali na stranu Turaka protiv Rusa i Italijana, da bi nakon toga na narod ponovo bio oaran Poljacima koji su se borili za svoju slobodu, a potom povlaivao
svojim oseanjima za Bure, i tako dalje. Ali koliko je sva ta glupa duebrinost, podjednako nesposobnih koliko i brbljivih politiara, kotala na narod?
Tako isto odnos prema Austriji, koji je toliko ponosno istican,
nije u sebi sadrao toliko praktinog razumevanja, koliko dubokog oseaja saveznitva u srcu. Da je tada samo progovorio glas
razuma umesto srca, i da je odluilo razumevanje, Nemaka bi
danas bila spaena. Ali, upravo iz tog razloga to pripadamo takvom tipu naroda koji premalo doputa da njegove politike odluke budu odredene na osnovu onoga to je zaista razumno,
odnosno, na temelju racionalnog saznanja - iz kojeg razloga ne
moemo da se osvrnemo na neku veliku politiku tradiciju - mi
moramo, barem u ime budunosti, dati naem narodu vrsto utemeljen spoljnopolitiki cilj, koji izgleda pogodan da politike me132
sopstvci.
sredst
tiusi
politi
odnosi
ljantnihs
narodif
U(
spoljn nadzirej o
inte nog mnjc
kc nika barem |
zovenac da
uradi.'
Sva nebii
sak da ] ta ne
up ne uzimari
c strane koja li
Da, da, na
mudri, a njiho\
njem
istorije.}
mo,
B nc
(cme-
re dravnog vostva uini razumljivim irokim masama i do

naj-sitnijeg detalja. Jedino na taj nain e biti mogue da
milioni sa dubokom verom stanu iza dravnog rukovodstva
koje donosi odluke to u svojim pojedinostima mogu imati
neto bolno po njih. To je preduslov za uspostavljanje
uzajamnog razumevanja izmedu naroda i dravnog vodstva i,
kao to je svima poznato, takode preduslov za to da sama vlada
pronade svoje mesto u od-redenoj tradiciji. Ne radi se o tome da
svaka nemaka vlada ima sopstveni spoljnopolitiki cilj. Jedna
moe da se svaa samo oko sredstava, druga moe da raspravlja
o njima, ali sam cilj mora bi-ti ustanovljen kao nepromenljiv,
zacrtan jednom i zauvek. Tada politika moe postati velika
umetnost sagledavanja mogunosti, odnosno, to je povlaeni
poloaj pojedinih dravnih lidera bri-ljantnih sposobnosti da,
sagledavajui mogunosti, iz asa u as, narod i Rajh
pribliavaju ostvarenju spoljnopolitikog cilja.
U dananjoj Nemakoj uopte nema nikakvog zacrtavanja
spoljnopolitikog cilja. Zato postaje razumljivo to to niko ne
nadzire, ili, pak, na jedan nesiguran i nestabilan nain vodi
rauna o interesima naeg naroda, to takode stvara konfliziju
naeg jav-nog mnjenja. Otuda sve te neverovatne ludosti nae
spoljne politi-ke nikada, naalost, ne ostavljaju ni najmanju
mogunost da narod barem prosudi o tome koje su osobe
odgovorne za to i da ih po zove na odgovornost. Ne, ovek
povodom toga stvarno ne zna ta da uradi.
Svakako nije mali broj ljudi koji danas duboko veruju u to da
ne bi trebalo nita preduzeti. Oni su svoje miljenje sveli na utisak da Nemaka danas mora biti pametna i uzdrana, da se ni u
ta ne uputa, da moramo paljivo motriti razvoj dogaaja, ali
da ne uzimamo uea kako bismo, jednog dana, preuzeli ulogu
tre-e strane koja likuje i ubire plod, dok se druge dve svaaju.
Da, da, nai dananji buroaski dravnici su tako pametni i
mudri, a njihovo politiko rasuivanje je pomueno nepoznavanjem istorije. Nije mali broj izreka koje su postale prava
kletva
133

za na narod. Na primer, pametniji poputa, ili odelo ne ini oveka, ili ovek moze da ohie celu zemlju sa eirom u ruci^ ili
dok se dvoje svaaju, trei se koristi.
U ivotu nacija se barem poslednja izreka moe primeniti iskljuivo u uslovnom znaenju (i to iz sledeeg razloga): naime,
ako se dve strane unutar nacije uporno svadaju, onda trea, koja
je izvan nacije, moe iz toga da izade kao pobednik. U suivotu
nacija, medutim, vrhunski uspeh e biti na strani drava koje se
namerno uputaju u svadu zbog mogunosti da jaanje njenih
snaga lei samo u tome. Ne postoji nijedan istorijski dogadaj na
svetu koji se ne moe posmatrati sa dva stanovita. Neutralni se
na jednoj strani uvek suprotstavljaju intervencionistima na drugoj. I, uopteno gledajui, neutralni e po pravilu u svemu tome
izvui deblji kraj, dok intervencionisti pre mogu iz svega toga da
izvuku linu korist, ukoliko, u stvari, strana na kojoj se nalaze ne
izgubi.
U ivotu nacija to znai sledee: ako se dve mone sile sukobljavaju, manje ili vie male ili velike okolne drave ili mogu
da uzmu uea u ovoj borbi, ili mogu da se distanciraju. U izvesnom sluaju mogunost uspeha nije iskljuena ukoliko uestvuje na strani koja odnosi pobedu. Bez obzira na to ko pobedi,
medutim, neutralne ne eka nijedna druga sudbina osim mrnje
sa preostalom pobednikom dravom. Sve do danas, nijedna od
velikih svetskih drava nije se uzdigla niti razvila na osnovu neutralnosti kao principa politike aktivnosti, ve samo kroz borbu.
Ako se snane drave ve na takav nain uzdiu, sve to preostaje malim dravama sastoji se ili u tome da se potpuno odreknu
svoje budunosti, ili da se bore za veu naklonost koalicije i budu pod njenom zatitom, i tako ojaaju sopstvene snage. Jer ulo
ga tree strane koja likuje uvek pretpostavlja da ona ve ima
mo, s tim da ona koja je uvek neutralna nikada nee postati mona. Jer koliko mo naroda lei u njegovoj unutranjoj vrednosti,
utoliko vie dolazi do izraaja u organizacionom obliku narodnih
134
sti gub
togaj raz
meri svoj|
situaciii
nih <
jednosa|
da na
trebno, jj
ne kael
dnog dan
politikc <
danas i ji
razvoji
vcan. I \

borbenih snaga na bojnom polju, stvorenim voljom te unturanje
vrednosti. Taj oblik, medutim, nikada nee uspeti da se razvije ako
se s vremena na vreme ne stavi na probu. Samo kaljenjem kroz
svetsku istoriju vene vrednosti naroda postaju elik i gvoe, od
kojih se njihova istorija i stvara. Ali, onaj koji izbegava bitke nee nikada postati dovoljno snaan da se bori. A taj koji nikada ne
bije bitke, nee nikada biti naslednik onih koji se bore jedni protiv drugih u ratu. Jer prethodni naslednici svetske istorije nisu bili, na primer, narodi sa kukavikom koncepcijom neutralnosti, ve
mladi narodi sa boljim maevima. Ni Antici, ni Srednjem veku,
niti dananjem dobu nije poznat ni jedan jedini primer mone drave koja nije nastala u stalnoj borbi. Do danas, meutim, naslednici istorije su uvek bile mone drave. U ivotu nacija, opte
je poznata stvar da ak i trea moe da bude naslednica kada se
dve svadaju. Ali je u tom sluaju ta trea ve na samom poetku
otelotvornje moi, koja namerno doputa da se dve drave svaaju kako bi ih kasnije porazila jednom i zauvek, a da pri tome
jama ne naini velike rtve. Na taj nain, neutralnost u potpunosti gubi pasivan karakter neuestvovanja u dogadajima, i umesto
toga podrazumeva svesnu politiku operaciju. Oevidno, nijedno
razborito dvravno vodstvo nee poeti borbu a da pritom ne odmeri svoj mogui udeo u odnosu na protivniki. Ali, ako proceni
situaciju tako da nee biti u stanju da se bori protiv izvesnih monih drava, utoliko e biti prisiljenije da pokua da se bori zajedno sa njima. Jer onda snaga do sada slabije sile moe na kraju
da naraste iz te zajednike borbe, kako bi se kasnije, ako je to potrebno, isto tako borila za sopstvene vitalne interese. Neka niko
ne kae da nijedna sila ne bi ula u savez sa dravom koja bi jednog dana mogla postati opasna. Saveznitvo ne predstavlja
politike ciljeve, ve samo sredstvo do njihovog ostvarenja. Mi
danas moramo da ih koristimo ak i ako odlino znamo da kasni-ji
razvoj moe dovesti do suprotnog ishoda. Nema saveza koji je
vean. I zaista su srene one nacije koje, usled potpuno razliitih
135

interesa, mogu da udu savez na odreeno vreme, a da ne budu prisiljene da jedne sa drugima udu u konflikt nakon razilaenja. Ali
posebno slaba drava, koja eli da postane mona i velika, mora
uvek pokuavati da uzme aktivno uee u optim politikim dogadajima svetske istorije.
Kada je Prusija ula u leski rat, to je takode bio fenomen od
drugorazrednog znaaja u odnosu na buran spor izmedu Engleske i Francuske, koji je tada ve uzeo maha. Moda se Fridrihu
Velikom i moe prebaciti to to je isprovocirao paljbu engleskih
puanih zrna. Ali da li bi Prusija ikada uspela da se uzdigne do
takvog nivoa od kojeg je Bizmark uspeo da stvori novi Rajh da
je u to vreme princ Hoencloren, stupivi na presto, s obzirom na
budue velike dogadaje svetske istorije, odrao njegovu Prusiju
u dravi bojaljive neutralnosti? Tri leska rata donela su Prusiji
vie nego leziji. Na tim bojnim poljima ponikla je Regimenta,
koja e u budunosti proneti nemaku zastavu iz Vajzenburga i
Vorta do Sedana, da bi na kraju u Staklenoj dvorani Versajske
palate pozdravila novog cara novog Rajha. Prusija je u to vreme
sasvim izvesno bila mala drava, beznaajna u pogledu broja stanovnika i povrine teritorije. Ali uskoivi na scenu velikih zbivanja svetske istorije, ta mala drava je uspela sebi da obezbedi
legitimno pravo da osnuje kasniji nemaki Rajh.
Jednom su ak i pristalice neutralne politike trijumfovale u
pruskoj dravi. To se desilo za vreme Napoleona I. U to vreme,
u poetku se verovalo da Prusija moe da ostane neutralna, zbog
ega je kasnije bila kanjena najstranijim porazom. Obe koncepcije su se otro suprostavile jedna drugoj jo 1812. godine. Ona
koncepcija koja je zastupala neutralnost, i druga, voena od strane Barona fon Stajna, koja je zagovarala intervenciju. injenica
je da je to to su pristalice neutralnog stava odnele pobedu 1812.
godine, Prusiju i Nemaku kotalo nesagledivog krvoprolia i donelo im beskrajne patnje. A isto tako je injenica i to da je najzad
1813. godine prodor intervencionista spasao Prusiju.
136
jcmd
ko sei
moui
flik kavu
istot su
uSvi
Eng
ijii
ru pe
laido-

Svetski rat je dao najjasniji odgovor na shvatanje da politiki
uspeh moe da se postigne opreznim zauzimanjem neutralnog stava kao tree sile. ta je to to su neutralne strane u svetskom ratu
praktino ostvarile i postigle? Da li su one, na primer, bile ona trea strana koja likuje? Ili, da li neko moda smatra da bi, u slinim
zbivanjima, Nemaka igrala drugu ulogu? I neka niko ne misli da
razlog za to lei samo u razmerama svetskog rata. Ne, u budunosti, svi ratovi, ukoliko u njih budu ukljuene velike nacije, bie
narodni ratovi ogromnih razmera. Kao neutralna drava u bilo kojem drugorn evropskom konfliktu, Nemaka, meduUm, ne bi bila
znaajnija od Holandije ili vajcarske ili Danske i drugih, u svetskom ratu. Da li stvarno neko moda misli da bismo mi nakon
takvog ishoda uspeli da prikupimo snage da odigramo ulogu onog
ko se suprostavlja pobedniku sa kojim se nismo usudili da stupimo u savez kao jedna od zaraenih strana?
U svakom sluaju, Svetski rat je posebno dokazao jednu stvar:
ko god se ponaa neutralno u velikim svetskim istorijskim kon-
tliktim
a,
moda
u
poetk
u moe
u tome
donekl
e
i
postii
nekakav
uspeh,
ali, na
planu politike sile, on e, na taj nain, na kraju isto tako biti

iskljuen iz toga da zajedno sa drugima odluuje o sudbini sveta.
Prema tome, da je Amerika Unija zadrala svoju neutralnost
u Svetskom ratu, ona bi se danas kao sila smatrala drugorazrednom, bez obzira na to da li su Engleska ili Nemaka iz njega izale kao pobednice. Ulaskom u rat, ona se uzdigla na nivo snage
Engleske mornarice, ali se na nivou medunarodne politike deklarisala kao sila od presudnog znaaja. Od samog njenog ulaska u
svetski rat, Amerika Unija je okvalifikovana na potpuno drugaiji nain. U prirodi oveanstva je da nakon veoma kratkog perioda pone da zaboravlja koja je generalna procena situacije
postojala pre samo nekoliko godina. Upravo tako kao to danas
nailazimo na potpuno zanemarivanje ranije veliine Nemake u
govorima mnogih stranih govornika, isto tako slabo umemo da
137

procenimo u kolikoj je meri vrednost Amerike Unije u naim oima porasla otkako je ula u svetski rat.
Ovo je takode najubedljivije dravno opravdanje Italije za ulazak u rat protiv njenih bivih saveznika. Da Italija nije nainila
taj korak, ona ne bi delila ulogu panije, bez obzira na krajnji ishod tog rizika. injenica je da joj je to to je preduzela tako esto
kritikovan korak da uzme aktivno uee u Svetskom ratu, donelo vii poloaj i jaanje istog, to je na kraju pronalo svoj vrhunski izraz u faizmu. Bez njenog ulaska u rat, sve to se potom
desilo bio bi potpuno nezamisliv i nemogu fenomen.
Nemaka o tome moe da razmilja sa ili bez ogorenostL yano je uiti iz istorije, posebno ako nam njena uenja govore na
tako ubedljiv nain.
Prema tome, uverenje da zauzimanjem razboritog, rezervisanog neutralnog stava prema razvoju konflikata u Evropi i u drugim delovima sveta, moe da se stekne dobit i da usled toga ona
trea strana likuje, pogreno je i maloumno. Gledajui uopteno,
sloboda se ne uva ni prosjaenjem niti varanjem. Ali isti tako ni
radom i proizvodnjom, ve iskljuivo borbom, u stvari, sopstvenom borbom. Zato je vrlo verovatno da je vanija volja nego delo.
Neretko su, u okviru mudre saveznike politike, nacije ostvarile
uspeh nezavisno od uspeha njihovog oruja. Ali sudbina ne ocenjuje uvek naciju, koja hrabro rizikuje svoj ivot, prema veliini
njenih dela, ve pre, vrlo esto, prema snazi njene volje. Istorija
ujedinjenja Italije u devetnaestom veku je vredna panje u tom
pogledu. Ali svetski rat takode pokazuje da ogroman broj drava
moe da ostvari izvanredne politike uspehe ne toliko vojnim uspesima, koliko ludom odvanou sa kojom stupaju u savez i
upornou sa kojom pruaju otpor.
Ako Nemaka eli da privede kraju period u kojem robuje
svima, mora da, bez obzira na okolnosti, aktivno pokuava da
stupi u vezu sa silama kako bi uestvovala u buduem izgradivanju ivota Evrope na planu politike sile.
138
flfflj
nja,ondM
skladusafi
;>alirutona
teno,
)ni
,veslo.
stvarile
icoccjlstorija
jeutom
fcjdrava
)jnim uszi
nrobuje
ava da
irai-
Prigovor da takvo uee u sebi sadri veliki rizik je na mestu. Ali, na kraju krajeva, da li neko zaista veruje da emo se osloboditi bez preduzimanja rizinih koraka? Ili, da li moda neko
misli da je ikada na svetu tokom svetske istoiije postojao podvig
koji u sebi nije imao rizika? Zar odluka Fridriha Velikog, na primer, da uestvuje u Prvom leskom ratu, nije bila povezana sa rizikom? Zar ujedinjenje Nemake od strane Bizmarka nije imalo
opasnosti? Ne, hiljadu puta ne! Poevi od ovekovog rodenja pa
do smrti, sve je neizvesno. Jedino je smrt izvesna. Ali, upravo iz
tog razloga, maksimalna spremnost nije ono najgore zato to e
jednog dana, na ovaj ili onaj nain, ona biti zahtevana.
Naravno, stvar je politike mudrosti odabrati rizik na takav
nain da donosi najvei mogui dobitak. Ali ne rizikovati nita iz
straha, moda, da e se napraviti pogrean izbor znai poricanje
budunosti naroda. Primedba da jedna takva aktivnost moe imati karakter kockanja moe izuzetno lako da se opovrgne jednostavnim skretanjem panje na prethodno istorijsko iskustvo. Pod
ivockanjem mi podrazumevamo igru u kojoj su anse za pobedu
podredene sudbini. To nikada nee biti sluaj u politici. Jer to
konana odluka vie lei u maglovitoj budunosti, tim se vie uverenje o mogunosti ili nemogunosti uspeha gradi na oveku lako
sagledivim faktorima. Zadatak nacionalnog politikog vodstva
sastoji se u tome da odmeri ove faktore. Rezultat ovog istraivanja, onda, mora takode dovesti do odluke. Tako je ova odluka u
skladu sa ovekovim uvidom, a odrana verom u mogunost uspeha na osnovu tog saznanja. Zato, teko da bih presudan politiki in mogao da nazovem kockanjem, upravo iz tog razloga to
njegov ishod nije sto posto izvestan, kao to poduhvat preduzet
od strane hirurga isto tako nije sto posto uspean. Od pamtiveka,
uvek je bilo prirodno da veliki ljudi uz krajnje napore ine dela
iji je uspeh bio krajnje sumnjiv i neizvestan ako se za to ukazala potreba, i ako je nakon zrelog ispitivanja svih okolnosti sama
ta akcija mogla da se uzme u obzir.
139

Zadovoljstvo koje donosi odgovornost u planiranju velikih odluka u borbi nacija e, svakako, biti utoliko vee to akteri, na osnovu posmatranja njihovog naroda, budu vie mogli da zakljue
da ak i to ako pogree nee moi da uniti vitalnu snagu nacije.
Jer, na duge staze, narod, koji je iznutra zdrav, nikada ne moe
da bude zbrisan kroz poraze na bojnom polju. Tako u meri u kojoj narod poseduje unutranje zdravlje, uz preduslove da je dovoljno znaajan kao rasa, hrabrost da preduzme opasne poduhvate
moe da bude utoliko vea budui da ak ni poraz ne moe vie
da nagovesti pad takvog naroda. I ovde je Klauzevic u pravu, kada u okviru njegovih principa tvrdi da sa zdravim narodom, nekoliko takvih uzastopnih poraza moe esto dovesti do kasnijeg
preporoda, i da, obrnufo, samo kukavika potinjenost, to jest,
mlitavo preputanje sudbini, moe voditi ka konanom unitenju.
Neutralnost, medutim, koju danas preporuuju naem narodu kao
jedini mogui postupak, nije zaista nita drugo do bezvoljno preputanje sudbini odreeno od strane spoljnih sila. I samo u tome
lei simptom i mogunost naeg pada. Ako je, s druge strane, na
narod pokuavao da se oslobodi i u tome nije uspeo, faktor koji
bi bio blagotvoran po njegovu snagu leao bi u samoin ispoljavanju ovog stava. Jer neka se ne tvrdi da je politika mudrost ta
koja nam govori da se uzdrimo od takvih koraka. Ne, to je bedni
kukaviluk i nedostatak principa koji u ovom sluaju, kao to je
to esto sluaj u istoriji, pokuavaju da se pomeaju sa inteligencijom. Oevidno, narod pod pritiskom stranih sila moe biti prisiljen okolnostima da izdri godine stranog ugnjetavanja. Ali, to
manje narod moe ozbiljno neto da preduzme protiv nadmonih
sila, to e ga vie, medutim, njegov unutranji ivot navoditi da
tei ka slobodi i pokuae sve mogue to bi moglo da bude podesno da jednog dana promeni trenutno stanje tako to e uloiti
celokupnu svoju snagu. Tako e on izdrati porugu stranog osvajaa, ali stegnutih pesnica i uz krgut zuba, ekae as koji e
mu pruiti prvu priliku da se otrese tiranina. Tako neto je mogu
140
bt,
hju.
Jkao
Itome
oikoji
oolja,.-itta
Itbedni
[jtoje
ieligenlipriMto
)nih liti da
gosksloji e
Ijemogu-
e pod pritiskom okolnosti. Meutim, onako kako se politika

mudrost danas predstavlja, jeste, u stvari, duh svojevoljnog potinjavanja, neprincipijelnog odricanja od bilo kakvog pruanja
otpora, odnosno bestidno proganjanje onih koji se usude da razmiljaju o takvom otporu i ije delo oevidno moe da poslui preporodu njihovog naroda. To je duh unutranjeg razoruavanja
sopstvenog nacionalnog bia, unitenja svih moralnih faktora, koji
bi jednog dana mogli da poslue uskrnuu naeg naroda i drave. Taj duh zaista ne moe da bude izraz politike mudrosti, jer
je on, u stvari, beasno unitenje drave.
I, naravno, ovaj duh mora da mrzi svaki pokuaj aktivnog
uea naeg naroda u budunosti evropskog razvoja zbog ega
neminovnost borbe protiv takvog duha, u stvari, lei u samom
pokuaju takvog uea.
Ako je, medutim, dravno vodstvo zahvaeno ovim pokvarenim duhom, zadatak opozicije postaje da zapaa, prezentuje i tako podrava prave vitalne snage naroda da se posvete borbi za
nacionalni preporod, i, kroz to, za nacionalnu ast, pod svojim sloganom. I ne sme sebi da dozvoli da bude zaplaena tvrdnjama
kako je spoljna politika zadatak odgovornog dravnog vostva,
jer ovde dugo nije bilo takvog jednog rukovodstva. Naprotiv, ona
se mora drati koncepcije da, pored formalnih zakona trenutne
vlasti, postoje takozvani nepisani, univerzalni zakoni koji prisiljavaju svakog pripadnika nacije da uini ono to se smatra
neophodnim za opstanak narodne zajednice. ak i ako je to apso
lutno suprotno namerama loe i nesposobne vlade.
Zato bi upravo u Nemakoj danas najvia obaveza trebalo da
se preda takozvanoj Nacionalnoj opoziciji, u pogledu bezvrednosti zajednikog vostva naeg naroda da ustanovi jasan spoljnopolitiki cilj, i da pripremi i edukuje na narod da te ideje
sprovede u delo. Pre svega, ona mora da povede najotriji rat protiv nade, danas tako rasprostranjene, da naa sudbina donekle moe da se promeni aktivnom saradnjom sa Ligom Naroda. Uopteno
141

gledajui, ona mora raditi na tome da na narod postepeno shvati
kako ne smemo da oekjemo poboljanje situacije u Nemakoj
od institucija sainjenih od predstavnika koji pripadaju strani kojoj je u interesu naa dananja nesrea. Dalje, ona mora da produbi uverenje kako su sve nae drutvene aspiracije lana obeanja
liena bilo kakve prave vrednosti bez povratka slobode Nemakoj. Ona dalje mora da osvesti na narod da, za tu slobodu, na
jedan ili drugi nain, mora da se izbori samo sopstvenim snagama. I da, zato, naa celokupna unutranja i spoljna politika mora
biti takva da se zahvaljujui njenom visokom moralu i unutranja
snaga naeg naroda razvija i raste. Konano, ona mora da prosvetli narod u tom smislu da on mora da prikupi snagu u ime zaista
vrednog cilja, i da u tu svrhu ne moemo sami krenuti u susret
sudbini, ve da e nam biti potrebni saveznici.
142
t
stavasi
moitt
Poglavlje 11
Nemaka i Rusija
Razmera mogueg vojnog angaovanja, kao i odnos ovih sredstava sile prema onima zemalja u okruenju je, osim unutranje
moi naeg naroda, njegove snage i procene karaktera, od odluujueg znaaja za pitanje budueg formiranja nemake spoljne
politike.
Ne bi trebalo dalje da govorim o unutranjoj moralnoj slabosti naeg naroda danas, u ovom pogledu. Ove slabosti, koje se
delimino zasnivaju na krvi, a delimino lee u samoj prirodi nae dananje organizacije vlasti, ili,pak, moraju da se pripiu posledicama loeg vodstva, moda su manje poznate nemakoj
javnosti nego, naalost, preostalom delu sveta, koji ih dobro poznaje. Poznavanje ovih slabosti dalo je povoda naim ugnjetaima
za veinu mera. Ali uz uvaavanje kompletnog injeninog stanja ipak ne bi trebalo zaboraviti da isti ti dananji ljudi teko da
bi pre deset godina ostvarili dela bez premca u istoriji. Nemaki
narod, koji trenutno deluje tako obeshrabrujue, ipak je vie nego jednom dokazao svoje velike zasluge u svetskoj istoriji. Sam
Svetski rat je najsjajniji dokaz herojstva i portvovanosti naeg
naroda, neustraive discipline i briljantne sposobnosti u bezbrojnim podrujima organizacije ivota. Njegovo celokupno vojno rukovodstvo takode je ostvarilo besmrtne uspehe. Samo je politiko
143

rukovodstvo bilo neuspeno. Ono je pretea ovog dananjeg, samo mnogo goreg.
Ma koliko unutranji kvaliteti naeg naroda danas mogu biti
loi, oni e poprimiti potpuno drugaiju sliku u jednom jedinom
mahu, im druga ruka uzme dogadaje pod svoju kontrolu i izbavi
narod od propadanja.
Gledajui u istorijskim okvirima, koliko je samo divna ta sposobnost naeg naroda da se transformie. Prusija iz 1806. godine i
Prusija iz 1813. godine. Kakve li razlike! Godine 1806., dravu je
obeleila najbednija kapitulacija, neuveni poloaj graanstva, a u
1813. godini, dravu su okarakterisali najdublja mrnja pro-tiv
strane dominacije i patriotsko rtvovanje za sopstveni narod, kao
i najodvanija spremnost da se bori za domovinu! ta se, u
stvari, izmenilo od tada? Narod? Ne, duboko u dui, on je ostao
isti kao pre, samo je njegovo vodstvo prelo u druge ruke. Novi
duh shvatio je slabosti pruske dravne administracije i okotalo i
zastarelo vostvo postfridrihovskog perioda. Baron fon tajn i
Gnisenau, arnhorst, Klauzevic i Bluher bili su predstavnici nove Prusije. I svet je nakon nekoliko meseci ponovo zaboravio da je
sedam godina pre toga Prusija prola kroz isto iskustvo kao Jena,
A da li je, na primer, bilo drugaije pre osnivanja Rajha? Bila je
potrebna jedva decenija za novi Rajh, koji se u oima mnogih
inio kao najmonije otelotvorenje nemake moi i vlasti, uskrsnuo iz pada razjedinjene Nemake i opte atmosfere politikog
beaa. Jedan jedini ovek, koji se uzdigao iznad svih, ponovo
je uspostavio slobodan razvoj nemakom geniju u borbi protiv
mediokriteta veine. Ostavimo li po strani Bizmarka i najslavniji
period u istoriji naeg naroda bio bi prepun bednih mediokriteta.
Koliko god da je nemaki narod, zbog mediokritetstva njego-vog
liderstva, za svega nekoliko godina bio oboren sa trona na
kojem je uivao status besprimerne veliine, i baen u sadanji
haos, on isto tako moe ponovo da se podigne uz pomo gvozdene ruke. Njegova unutranja vrednost e onda tako doi do izra144
mog
Ncn
;i no-iodaje
loJena,
^ B i la
Imnogih
i,uskrfilitikog
iponovo
iprotiv
lavniji
riteta.
ânjego-na
lisadanji
fcjvozdeiicioizra-
Nemaka i Rusija
aja pred itavim svetom da ve samo to to stvarno postoji mora
da pobudi potovanje i procenu jedne takve injenice.
Ako na samom poetku, medutim, ova vrednost bude uspavana, onda je vie nego ikada potrebno da se osvesti u pogledu
prave nemake vrednosti koja trenutno postoji.
Ve sam pokuao da u glavnim crtama prikaem trenutno nemako sredstvo vojne moi, Odbrambene snage Rajha. Ovde elim samo da skiciram optu nemaku vojnu situaciju u odnosu na
svet koji je okruuje.
Nemaku danas okruuju tri mona faktora ili mone grupe.
Engleska, Rusija i Francuska su danas, u vojnom smislu, najopasniji nemaki susedi. U isto vreme, Francuska je ojaana poretkom evropske alijanse, koja see od Pariza do Beograda, preko
Varave i Praga.
Nemaka lei ukljetena izmedu tih drava, sa potpuno otvorenim granicama. Ono to je u svemu tome posebno pretee jeste
da zapadna granica Rajha prolazi kroz najvei nemaki industrij^ki region. Ta zapadna granica, meutim, zbog svoje duine i
nedostatka bilo kakve prirodne barijere, prua samo nekoliko
mogunosti za odbranu drave, ija su vojna sredstva izgleda maksimalno ograniena. ak ni Rajna ne moe da se posmatra kao
potpuno efikasna linija vojnog otpora. Ne samo zbog toga to su
mogunosti da se pronadu neophodne tehnike pripreme oduzete
Nemakoj mirovnim ugovorom, ve zato to sama reka prua jo
manje prepreka za prolazak armija sa savremenim naoruanjem
nego neznatna sredstva nemake odbrane, koja moraju da budu
rasuta du predugog fronta. tavie, ova reka prolazi kroz najveu nemaku industrijsku zonu, i zato bi borbe oko nje na samom
poetku znaile unitenje industrijskih oblasti i fabrika tehniki
najbitnijih za nacionalnu odbranu. Ali, kada bi usled francusko-nemakog sukoba, trebalo uzeti ehoslovaku u obzir kao sledeeg
protivnika Nemake, druga velika industrijska oblast, Saksonija,
koja bi mogla da poslui u industrijske svrhe za vodenje rata, bila
145

bi izloena najveoj opasnosti od rata. I ovde se granica, bez prirodne prepreke, sputa kroz Bavarsku, tako prostrano i otvoreno
da se ansa za pruanje otpora teko moe uzeti u obzir. Ako bi
Poljska takode uzela uea u takvom ratu, uz to bi itava istona
granica, osim nekoliko nepodesnih utvrenja, praktino bila neodbranjiva od napada.
I dok su, s jedne strane, granice Nemake neodbranjive i ok-ruene
tako da se otvoreno, u dugim linijama, pruaju pred nepri-jateljima, naa
obala Severnog mora je posebno mala i ograniena. Mornarica koja bi
trebalo da je brani prosto je smena i potpuno bezvredna sama po sebi.
Flota koju danas zahtevamo, poevi sa naim takozvanim borbenim
brodovima,
u
najboljem
sluaju
je
izvrsnametazaneprijateljakojipucananas. Dvanovosagraena stvarip
broda, moderne krstarice, nemaju odbrambenu vrednost, u stvari, ak ni
one koje bi to po svom izgledu mogle biti. Flota kojom ras-polaemo
neadekvatna je ak i za Baltiko more. Sve u svemu, jedina vrednost
nae flote jeste u tome to se u okviru nje odvija vojna obuka.
Prema tome, u sluaju sukoba sa bilo kojom pomorskom
silom, ne samo da bi nemaka industrija bila u momentu unitena, ve bi tu isto tako postojala opasnost od iskrcavanja neprijatelja.
Nepovoljnost naeg vojnog poloaja proizlazi iz ovog drugog
razmatranja:
Berlin, glavni grad Rajha, jedva je 175 kilometara udaljen od poljske
granice. On lei svega 190 kilometara od najblie eke granice, isto
toliko koliko je rastojanje izmedu Vizmara i tetin Laguna u pravoj liniji.
Prema tome, to znai da avion savremene tehnologije moe od tih granica
pa do Berlina da stigne za manje
ju u 1 od jednog sata. Ako povuemo
liniju koja se prua 60 kilometara
so istono od Rajne, u njenom okviru
e leati gotovo itava zapaaonao dnonemaka industrijska zona. Od
Frankfurta do Dortmunda ponapada, s stoji samo jedan glavni nemaki
industrijski predeo koji ne lei
jc pruu
146
Nemaka i Rusija
livija
liiom
iiuni-ane-
unutar te zone. Sve dok Francuska zauzima deo leve obale Rajne, ona se nalazi u poloaju da se vazduhoplovnim jedinicima
probije u samo srce naeg zapadnonemakog industrijskog regiona za gotovo 30 minuta. Minhen je od eke granice udaljen
isto toliko koliko je Berlin udaljen od granica Poljske i ehoslovake. ekom vojnom vazduhoplovstvu bilo bi potrebno oko
60 minuta da stigne do Minhena, 40 minuta do Nirnberga, 30 minuta do Regenzburga; ak i Augsburg lei samo 200 kilometara
od eke, kao i od francuske granice. Od Augsburga do Strazburga linija leta iznosi 230 kilometara, ali to je svega 210 kilometara
do najblie francuske granice. Zato Augsburg takode lei unutar
zone do koje neprijateljski avicni mogu da stignu za jedan sat. U
stvari. posmatrajui granicu Nemake iz ovog aspekta, ispostavlja se da se za jedan sat leta moe doi do sledeih taaka: celokupnog indsutrijskog regiona u zapadnoj Nemakoj, ukljuujui
Osnabrik, Bilefeld, Kasel, Virzburg, tutgart, Ulm, Augsburg. Na
istoku: Minhen, Augsburg, Virzburg, Magdeburg, Berlin, tetin.
Dmgim reima, prema tome kako danas stoje stvari u pogledu
nemakih granica, postoji samo jedna veoma mala oblast, koja
obuhvata nekoliko kvadratnih kilometara, koja ne bi mogla da se
nade na meti neprijateljskih aviona za sat vremena.
Zato se Francuska moe smatrati najopasnijim neprijateljem,
jer je samo ona, zahvaljujui njenim saveznicima, u situaciji da
vazduhoplovnim snagama moe da ugrozi gotovo celu Nemaku, i to ak samo jedan sat nakon izbijanja sukoba.
U dananje vreme, vojno protivdejstvo Nemake koje bi moglo da se preduzme protiv ovog oruja je, sve u svemu, ravno nuli.
Ve samo ovo jedno zapaanje ukazuje na bezizlaznu situaciju u koju bi otpor Nemake protiv Francuske, oslonjen samo na
sopstvene snage, momentano bio doveden. Ko god se esto naao na otvorenom, izloen posledicama neprijateljskog vazdunog
napada, najbolje zna kako da okvalifikuje moralne posledice koje proizlaze iz toga.
147

Medutim, ni Hamburg ni Bremen, takode, uopte svi nai priobalni gradovi, danas ne bi uspeli da izbegnu tu sudbinu budui
da su velike mornarice u stanju da pomou nosaa aviona veoma
blizu obali primaknu pokretne piste.
Jednom reju, Nemaka danas ne samo da ne raspolae dovoljnom koliinom tehniki naprednog naoruanja da se suprotstavi vazdunim napadima, ve je ionako loa tehnika oprema
naih malih Odbrambenih snaga Rajha uasno inferiorna u odnosu na neprijateljske. Nedostatak teke artiljerije bi jo i mogao da
se nazove donekle podnoljivim, ali ne i nedostatak bilo kakvih
realnih ansi za odbranu protiv naoruanih tenkova. Ako bi Nemaka danas bila gurnuta u rat protiv Francuske i njenih saveznika,
a da pritom nema prilike da blagovremeno obavi preko potrebne
pripreme za odbranu, sukob bi bio reen za svega nekoliko dana
usled isto tehnike superiornosti naih protivnika. Mere koje iziskuje odbrana protiv takvog neprijateljskog napada ne bi mogle
da se obavljaju tokom same borbe.
Pogreno je i miljenje kako emo biti u stanju da, bar za neko
vreme, pruamo otpor improvizovanim sredstvima, budui da same te improvizacije ve zahtevaju odredeno vreme, koje nam ne bi
stajalo na raspolaganju u sluaju sukoba. Utoliko vie to bi se dogadaji odvijali daleko bre i na taj nain proizveli vie akcija nego
to bi nam preostalo vremena da organizujemo mere protiv njih.
Zbog toga, iz kojeg god aspekta da posmatramo mogunosti
spoljne politike, za Nemaku jedan sluaj u principu mora biti
iskljuen: nikada neemo moi da se borimo protiv sila koje su
se danas mobilisale u Evropi, oslanjajui se samo na naa vojna
sredstva. Zato svako ujedinjenje koje Nemaku dovodi u sukob
sa Francuskom, Engleskom, Poljskom i ehoslovakom i drugima, ne dolazi u obzir.
Ovo sutinsko zapaanje je vano zato to medu nama u Nemakoj jo uvek ima nacionalno opredeljenih ljudi, koji iskreno
veruju kako moramo da udemo u savez sa Rusijom.
148
Nemaka i Rusija
lauNeiiskreno
ak i ako se posmatra samo sa isto vojne take gledita, takva ideja je neodriva ili ak katastrofalna za Nemaku.
Isto kao i pre 1914. godine, mi i danas moemo da pretpostavimo kao bezuslovnu i zauvek ustanovljenu istinu da e u bilo
kojem sukobu u kojem bi uestvovala Nemaka, bez obzira na
kojem tlu, ma kojim povodom, Francuska uvek biti na protivnik. Bez obzira na to kakvi se danas-sutra savezi pojave u Evropi, Francuska e uvek u njima uestvovati kao neprijatelj Nemake.
To lei u tradicionalno ustanovljenoj nameri francuske spoljne
politike. Pogreno je verovati da je ishod rata neto izmenio u tom
pogledu. Naprotiv, Svetski rat Francuskoj nije doneo potpuno
ostvarenje ratnog cilja koji je imala na umu. Jer taj cilj se nikako
nije sastojao samo u vraanju Alzas-Lotaringije, ve je, naprotiv,
to predstavljalo samo mali korak u pravcu ostvarenja cilja francuske spoljne politike. Da posedovanje Alzas-Lotaringije nikako
nije zaustavilo tendencije francuske spoljne politike, agresivno
usmerene protiv Nemake, najupeatljivije dokazuje injenica da
bd one u Francuskoj ve postojale upravo u to vreme kada je ona
raspola
gala tim
oblasti
ma.
Godina
1870.
pokazal
a je jo
jasnije
od
1914.
zadnje
namere
Francus
ke. U to vreme nije postojala po-treba za prikrivanjem agresivnog

karaktera francuske spoljne po-litike. Godine 1914., moda
mudrija zahvaljujui iskustvima, ili, pak, pod uticajem Engleske,
Francuska je smatrala da je korekt-nije da propoveda opte ideale
humanosti, s jedne strane, i da ogranii svoj cilj na AlzasLotaringiju, s druge. To taktino razmiljanje, meutim, nije
oznailo ni najmanje unutranje odstupa-nje od prethodnih ciljeva
francuske politike, ve samo prikrivanje istih. Nakon toga, kao i
ranije, vodea ideja francuske spoljne politike bila je osvajanje
granica na reci Rajni, a, zatim, u raspar-avanju Nemake na
pojedinane drave, povezane jedne s drugima to labavije, u
emu je ona videla najbolju odbranu ove granice. To to je zatita
Francuske u Evropi, ostvarena na taj nain, trebalo da slui
ispunjenju dalekosenijeg svetskog politikog cilja,
149

nije promenilo injenicu da za Nemaku te francuske kontinentalne politike namere jesu pitanje ivota i smrti.
U stvari, Francuska isto tako nikada nije uzela uea u koaliciji u kojoj su na bilo koji nain promovisani interesi Nemake.
U poslednjih trista godina, Nemaka je bila napadnuta od strane
Francuske, sve u svemu, dvadeset devet puta do 1870. godine.
to i jeste injenica koja je uinila da se, uoi bitke oko Sedana,
Bizmark najotrije suprotstavi francuskom generalu Vimpfenu kada je ovaj pokuao da postigne olakavajue uslove predaje. Bizmark je u to vreme bio onaj koji je, u odgovoru na deklaraciju da
Francuska nee zaboraviti ustupak Nemakoj, ve da e joj to
pamtiti i biti zahvalna zauvek, ustao i suprotstavio se francuskom
pregovarau tekim, golim istorijskim injenicama. Bizmark je,
u tom smislu, istakao da je Francuska, bez obzira na optevaei
oblik vladavine, toliko esto napadala Nemaku u poslednjih trista godina, da je uveren u to kako e Francuska i ubudue i za
sva vremena, bez obzira na to kako kapitulacija bila formulisana,
odmah ponovo napasti Nemaku im se oseti dovoljno jaka za to,
bilo sopstvenim snagama ili preko saveznika.
Na taj nain, Bizmark je ispravnije procenio francuski mentalitet od dananjih politikih lidera Nemake. U tome je uspeo zato to je on, koji je i sam imao u vidu politiki cilj, takode mogao
da pronikne u politike ciljeve drugih. Za Bizmarka je namera
francuske spoljne politike bila jasno ustanovljena. Medutim, naim dananjim liderima je ona nejasna zato to im nedostaje bilo
kakva jasna politika ideja.
Da je, tavie, Francuska, prilikom njenog ulaska u Svetski
rat, imala samo nameru da povrati Alzas-Lotaringiju kao svoj
jedini cilj, energija francuskog ratnog vodstva ne bi ni priblino
bila onakva kakva je bila. Politiko vodstvo, posebno, ne bi dolo do reenja koje je izgledalo vredno najveeg divljenja tokom
mnogih situacija za vreme Svetskog rata. To lei, medutim, u prirodi ove najvee ratne koalicije svih vremena da je potpuno os150
bilojel
mnjra
skojs
SUS1
trai mv
VII!
iim
SC i
buc
Fra
kak
uni
in i
postoji |
Francuskai
uoblicimai
ski naro
dri tih s
spoljn
sistemi
jakobin
nomob
fcmenta-)z
a-imogao
Immera
n, nafcaje bilo
ku
Svetski
jukao
svoj
^riblino
o,nebi dojflija tokom
itim, u prirotpuno os-
Nemaka i Rusija
tvarenje svih elja bilo utoliko manje moguno to su unutranji
interesi nacija uesnica ispoljili vee razlike. Francuska elja potpunog brisanja Nemake sa karte Evrope i dalje stoji nasuprot
elje Engleske da sprei bezuslovnu prevlast Francuske, kao i
Nemake.
Prema tome, to se tie ogranienja francuskih ratnih ciljeva,
bilo je vano da se pad Nemake odigra u takvom vidu da javno
mnjenje ne bude potpuno svesno razmera katastrofe. U Francuskoj su, mora biti, upoznali nemake grenadire na takav nain da
su s velikim oklevanjem razmatrali mogunosti da bi njihova
zemlja mogla biti prisiljena da sama istupi napred kako bi ostvarila svoj krajnji politiki cilj. Kasnije, medutim, pod uticajem unutranjeg propadanja Nemake, koje sada postaje vidljivo, kada su
mogli da se odvae na takvu akciju, ratna psihoza u drugim delovima sveta se ve tako rairila da unilateralna akcija Francuske u
ime ostvarenje krajnjeg cilja takvih razmera vie ne bi mogla da
se ostvari bez protivljenja dela njenih bivih saveznika.
Na taj nain mi ne elimo da kaemo da se Francuska odrekla
svog cilja. Naprotiv, ona e upomo pokuavati, kao i ranije, da u
budunosti ostvari ono u emu su je trenutne okolnosti spreile.
Francuska e takode u budunosti pokuati da, im bude osetila
kako je sama sposobna da pomou svojih ili saveznikih snaga,
uniti Nemaku i da okupira obalu reke Rajne kako bi na taj nain mogla da usmeri svoje snage na neko drugo mesto gde ne
postoji pretnja njenim jedinicama u pozadini. Da na taj nain
Francuska u njenoj nameri nije ni najmanje iritirana promenom
u oblicima nemake vladavine utoliko je jasnije to se sam francuski narod, u stvari, bez obzira na svoje trenutno ureenje, vrsto
dri tih spoljnopolitikih ideja. Narod koji uvek tei odredenom
spoljnopolitikom cilju i ne obraa panju na to da li kao dravni
sistem ima republiku ili monarhiju, buroasku demokratiju ili
jakobinski teror, nee shvatiti da bi drugi narod moda, promenom oblika vlasti, takode mogao da sprovede i promenu svojih
151
spoljnopolitikih ciljeva. Zato nita nee promeniti stav Francuske prema Nemakoj, bez obzira na to da li u Nemakoj Rajh ili
Republika predstavljaju naciju, ili moda ak dravom vlada socijalistiki teror.
Oevidno, Francuska nije ravnoduna prema zbivanjima u
Nemakoj, ali je u isto vreme njen stav odreden samo verovatnoom veeg uspeha, to jest, unapredenjem njene spoljnopolitike
aktivnosti odredenim oblikom vladavine u Nemakoj. Francuska
e eleti da u Nemakoj postoji takvo uredenje koje e joj dopustiti da oekuje najmanji mogui otpor u pogledu toga da je uniti.
Ako, stoga, nemaka republika, kao poseban znak svoje vrednosti, pokua da pobudi prijateljstvo Francuske, to je onda najuasnija potvrda njene nesposobnosti. Jer to je nailo na lep odziv u
Parizu samo zato to Francuska u tome vidi malu vrednost za Nemaku. Nikako time ne eli da se kae da e se Francuska sukobiti sa ovom nemakom republikom na drugaiji nain nego da
ima sline uslove u pogledu slabosti nae vlade u prolim vremenima. Oni na Seni uvek se vie raduju nemakim slabostima nego prednostima, jer to izgleda garantuje laki uspeh francuskoj
spoljnoj politici.
Ovu francusku tenju nikako nee promeniti injenica da francuski narod ne trpi zbog nedostatka teritorije. Jer je u francuskoj
politici vekovima malo toga bilo odredeno isto ekonomskim problemima i tekoama, ve vie oseanjima. Francuska je klasian
primer injenice da se politika koja zagovara prirodno zadobijanje teritorije vrlo lako moe pretvoriti u svoju suprotnost kada
se vie ne rukovodi principima naroda, ve takozvanim dravnim nacionalnim principima. Francuski nacionalni ovinizam se
odvojio od narodnog stanovita u tolikoj meri da je, radi istog
zadovoljstva, sopstvenu krv pomeao sa crnakom kako bi zadrao obeleje mnogobrojne nacije. Zato e Francuska uvek biti
ona strana koja remeti svetski mir sve dok jednog dana ovaj narod ne naui presudnu i sutinsku lekciju. tavie, niko nije bolje
152
oka::>
davie ud
tei
mera prcmai! Nc.
Bezc
stei trenutnei
gunosti koje j
nanese teti
potpunomi
ZatojeH
govetava da^
Uvcrenc
makc i Rusij|
i cim u Rusijl
boljevike u Nema!
nici komunista zago
nadaju da e biti u s
evizam. Potpunoj
je mogue usposta
u interesu unitenj<
konano i oformio
da bi Jevreji potpu
vladaju u Rusiji.
neko sa tom Rusiji
zapadnoevropskoj
samo nije antikapi
je unitila sopstve
da bi omoguila
skom kapitalu. Da
Nemaka i Rusija
50-
fciafraniskoj
tap rofeklasian
zadobitkada fcm
dravioizam se
liadi istog
kako bi zak biti ij nabolje
okarakterisao prirodu francuske tatine nego openhauer u izreci: Afrika ima svoje majmune, a Evropa svoje Francuze.
Francuska spoljna politika je oduvek dobijala unutranji podsticaj iz te meavine tatine i megalomanije. Ko u Nemakoj eli
da eka i da se nada kako e Francuska, uprkos tome to se sve
vie udaljava od racionalnog, jasnog razmiljanja, usled njene opte negrifikacije jednog dana ipak promeniti prirodu svojih namera prema nama?
Ne. Bez obzira na dalji razvoj u Evropi, Francuska e, koristei trenutne slabosti Nemake i sve diplomatske i vojne mogunosti koje joj stoje na raspolaganju, uvek nastojati da nam
nanese tetu i podeli na narod, da bi na kraju doprinela nasem
potpunom raspadu.
Zato je za Nemaku nedopustiva bilo koja koalicija, koja nagovetava da je povezana sa Francuskom.
Uverenost u to da postoji uzajamno razumevanje izmeu Nemake i Rusije sama po sebi je fantastina sve dok je vladajui
ieim u Rusiji proet jednim jedinim ciljem: prebaciti zatrovane
boljevike u Nemaku. Otuda je sasvim prirodno to to predstavnici komunista zagovaraju rusko-nemaki savez. Oni se, s pravom,
nadaju da e biti u stanju da tim putem i Nemaku povedu u boljevizam. Potpuno je neshvatljivo, medutim, da Nemci veruju kako
je mogue uspostaviti razumevanje sa dravom kojoj je najvie
u interesu imitenje same Nemake. Oevidno, kada bi se danas
konano i oformio takav savez, posledice bi se sastojale u tome
da bi Jevreji potpuno zavladali u Nemakoj na isti nain kao to
vladaju u Rusiji. Podjednako je neshvatljivo i miljenje da bi
neko sa tom Rusijom mogao da povede rat protiv kapitalistikog
zapadnoevropskog sveta. Jer, pre svega, dananja Rusija je sve
samo nije antikapitalistika drava. Ona je, svakako, zemlja koja
je unitila sopstvenu nacionalnu ekonomiju, pa ipak, samo zato
da bi omoguila apsolutnu kontrolu medunarodnom finansijskom kapitalu. Da to nije tako, kako bi onda moglo da se desi da,
153

nadalje, sam taj kapitalistiki svet u Nemakoj zauzme stav pren
pun naklonosti za jedan takav savez? Nisu li, na kraju krajeva,
iv.j
jevrejske novinarske organizacije, koje najotvorenije pokazuju
vr
interese berze, te koje se zalau za formiranje nemako-ruskog
hi
saveza u Nemakoj. Da li neko stvarno moe da poveruje da ber/
I Bp
linske novine Dnevni list ili Frankfiirtsko vreme i sve njihove
tobm
ilustrovane novine govore vie ili manje otvoreno za boljeviku
katastrom
Rusiju zato to ona predstavlja antikapitalistiku dravu? U politakvu \
tikim stvarima, uvek predstavlja kletvu trenutak kada elja pobnoin
stane tvorac misli.
pravoma
Naravno, razumljivo je to da u Rusiji unutranja promena u
ovaj (
okviru boljevikih krugova moe uslediti u tolikoj meri da Jedrugihr
vreji, moda, mogu biti proterani od strane nekih predstavnika
mome
ruske nacionalnosti. Onda ne bi bila iskljuena mogunost da bi
skogi
dananja boljevika Rusija, a u stvari jevrejska kapitalistika,
niko nei
mogla da bude privuena nacionalnim antikapitalistikim tenboljeviz
dencijama. U tom sluaju, na koji ukazuju mnoge stvari, bilo bi
Bclorusijasct
razumljivo da zapadnoevropski kapitalizam zauzme veoma neprii i, intcrnacio
jateljski stav prema Rusiji. Ali bi onda savez Nemake sa Rusismislu ter
jom takode bio potpuna ludost. Jer ideja da bi takav savez mogao
postavi 1
nekako da se dri u tajnosti isto je tako neopravdana kao i nada
ta. Ko godii
da bismo se za rat mogli naoruati tokom vojnih priprema, spronih mog
vodenih u tajnosti.
zamisli I
Onda bi ovde preostale samo dve realne mogunosti: ili bi
kc zapad
zapadnoevropski svet, suprotstavljajui se Rusiji, u ovoj alijansi
makavief
video opasnost, ili ne. Ako bi zaista u tome prepoznao nekakvu
znaajne, 1
opasnost, onda stvarno ne znam ko bi mogao ozbiljno da veruje
Prc sv
u to da emo imati vremena da se naoruamo barem tako da bilika da i
smo spreili pad u prvih dvadeset etiri sata. Ili, da li ljudi zaista
takvom slu
ozbiljno veruju da e Francuska ekati dok mi ne izgradimo vazkc. Fr;
duhoplovnu i protivtenkovsku odbranu? Ili da moda ne veruju
budui da I
kako to moe da se desi tajno u zemlji u kojoj e izdaja ne smamnogo vie|
tra besramnom, a hrabar in uzornim ponaanjem? Ne, ako Ne
obziranai
154
pogao
loinada
i, sproisti: ili bi
fcjalijansi
(onekakvu
Idaveruje
Itako da bijdi zaista
adimo vaz(aneveruju
lanesma;,akoNe-
Nemaka i Rusija
maka zaista eli da ude u savez sa Rusijom protiv Zapadne Evrope, onda e se ve sutra pretvoriti u istorijsko bojno polje? Povrh svega, potrebna je zaista izuzetna mata da se zamisli kako
bi Rusija nekako mogla da bude od pomoi Nemakoj, mada ja
zaista ne znam na koji nain. Jedini uspeh takvog ina bilo bi to
to bi na taj nain Rusija za izvesno vreme uspevala da izbegne
katastrofu, jer bi ona prvo pogodila Nemaku. Poznati povod za
takvu borbu protiv Nemake teko da bi mogao da postoji, posebno u zapadnim dravama. Zamislite samo Nemaku u savezu sa
pravom antikapitalistikom Rusijom, a potom zamislite kako bi
ovaj demokratski svet jevrejske tampe probudio sve instinkte
drugih nacija protiv Nemake. Kako bi se, posebno u Francuskoj,
momentano uspostavila neverovatna harmonija izmedu francuskog nacionalnog ovinizma i jevrejske berzanske tampe. I neka
niko ne mea takav proces sa borbom beloruskih generala protiv
boljevizma ranijeg doba. U godinama 1919. i 1920., nacionalna
Belorusija se borila protiv jevrejske berzanske revolucije, u stvaii, internacionalne kapitalistike crvene revolucije, u najviem
smislu te rei. Danas bi, medutim, antikapitalistiki boljevizam,
postavi nacionalni, u borbi stao na stranu protiv jevrejskog sveta. Ko god razume znaaj novinarske propagande i njenih beskrajnih mogunosti da podstrekuje nacije i opseda ljude, moe da
zamisli kakvu bi pomahnitalu mrnju i ostraenost protiv Nemake zapadnoevropske nacije bile u stanju da pobude. A tada, Nemaka vie ne bi bila udruena sa Rusijom kao nosiocem velike,
znaajne, hrabre ideje, ve sa pljakaima kulture oveanstva.
Pre svega, francuskoj vladi ne bi mogla da se ukae bolja pri-lika
da uspostavi kontrolu nad sopstvenim tekoama nego da u
takvom
sluaju
povede
potpun
o
bezopasnu borbu protiv Nema-ke. Francuski nacionalni

ovinizam bio bi utoliko zadovoljeniji budui da bi onda, pod
okriljem nove svetske koalicije, mogao mnogo vie da se priblii
ostvarenju krajnjeg ratnog cilja. Jer bez obzira na prirodu
saveznitva izmedu Nemake i Rusije, u vojnom
155

smislu, sama Nemaka ne bi mogla da izdri najstranije udarce.
Bez obzira na injenicu to se Rusija ne granii direktno sa Nemakom i to bi, usled toga, morala prvo da zauzme Poljsku
-ak i u sluaju potinjavanja Poljske od strane Rusije, to je samo po sebi neverovatno - u najboljem sluaju takva pomo Rusije bi mogla da stigne na nemaku teritoriju samo onda kada
Nemake vie ne bi bilo. Ali ideja o iskrcavanju ruskih divizija
bilo gde u Nemakoj potpuno je iskljuena sve dotle dok Engleska i Francuska potpuno kontroliu Baltiko more. tavie, iskrcavanje ruskih trupa u Nemaku ne bi uspelo zbog bezbrojnih
tehnikih nedostataka.
Prema tome, kada bi nemako-ruska alijansa jednog dana morala da se podvrgne proveri u stvarnosti, a ne postoji takva stvar
kao alijansa bez ideje rata, Nemaka bi bila izloena koncentrisanim napadima cele Zapadne Evrope tako da ne bi bila u stanju
da se pripremi za odbranu na temeljit nain.
Ali, sada preostaje pitanje o tome koje bi znaenje nemako-ruska alijansa trebalo da ima. Samo ono koje se tie zatite Rusije od unitenja i rtvovanja Nemake? Bez obzira na to kakvim
bi se ovaj savez na kraju ispostavio, Nemaka ne bi uspela da
zacrta odluan spoljnopolitiki cilj, jer se na taj nain ne bi nita
promenilo u pogledu sutinski znaajnih pitanja, u stvari vitalnih
potreba naeg naroda. Naprotiv, Nemaka bi, na taj nain, morala vie nego ikada da raskine sa iskljuivo racionalnom teritorijalnom politikom kako bi prevazila budue svade i rasprave
oko nevanih korigovanja granica. Jer pitanje prostora za na narod ne moe biti reeno niti na zapadu niti na jugu Evrope.
Uzdanje u nemako-rusku alijansu, prisutno ak kod velikog
broja nemakih nacionalnih politiara, medutim, vie je nego sumnjivo iz jo jednog razloga.
Uopte, u nacionalnim krugovima izgleda oigledno da ne moemo ba najbolje da se udruimo sa jevrejskom boljevikom
Rusijom, budui da bi rezultat, prema svemu sudei, bio bolje156
poznavanja
Ijc, nik(
Ncmaki
ka.U
ga, danas
pokua
markovc
tvo zn
u prilog
Rusiii
drava,
teno gl
U Rusiji
drugih, prc
svega, skc
dra
rusizovani, ali
nacionalna
ilichc "
samo N Rusi
ostali N da i
sposob njcnu
politi turi.
Vclika
Nemaka i Rusija
koItite RuIkakvim
iela da
icbinita
livitalnih
ain, molom terilirasprave
Izananadvelikog
f jenego sujoanemoievikom
obolje-
vizacija Nemake. A ono to je jo oevidnije jeste da mi to ne

elimo. Ali pronalazimo oslonac u nadi da bi jednog dana jevrejski karakter - i na taj nain sutinski meunarodni kapitalistiki
karakter boljevizma u Rusiji - mogao ieznuti kako bi napravio
mesto nacionalnom komunizmu, antikapitalistikom u svetskim
razmerama. Onda bi ova Rusija, ponovo proeta nacionalnim
stremljenjima, mogla vrlo lako biti uzeta u obzir u pogledu saveznitva sa Nemakom.
Ovo je izuzetno velika greka. Ona poiva na dubokom nepoznavanju due slovenskog naroda. Razmislimo li malo bolje, nikoga ne bi trebalo da udi to to ak i politiki nastrojena
Nemaka toliko malo zna o duhovnoj pririodi njenih saveznika. U protivnom mi nikada ne bismo pali tako nisko. Ako, stoga, danas nacionalni politiari u ime prijateljstva sa Rusijom
pokuavaju da motiviu njihovu politiku upuivanjem na Bizmarkove sline stavove, prenebregavajui pri tome itavo mnotvo znaajnih faktora koji su u to vreme, ali ne i danas, govorili
u prilog ruskom prijateljstvu.
Rusija kakvu je Bizmark poznavao nije bila tipina slovenska
drava, barem to se tie pitanja njenog politikog liderstva. Uopteno gledajui, slovenskom narodu nedostaju dravotvorne snage.
U Rusiji posebno, o formiranju vlade uvek su brinuli pripadnici
drugih, stranih naroda. Od vremena Petra Velikog postojali su,
pre svega, baltiki Germani koji su formirali strukturu i ideju ruske drave. Tokom vekova, bezbroj hiljada tih Germana su bili
rusizovani, ali samo u smislu u kojem bi naa buroazija, naa
nacionalna buroazija, elela da germanizuje tevtonske Poljake
ili ehe. Kao i u ovom sluaju, novonastali Nemac je, u stvari,
samo Nemac koji govori poljski ili eki, kao to su tako lani
Rusi ostali Nemci, ili bolje, Tevtonci, prema njihovoj krvi, pa otuda i sposobnostima. Rusija duguje ovom tevtonskom viem sloju
njenu politiku dravu, kao i sve ono to je vredno u njenoj kulturi. Velika Rusija se nikada ne bi podigla niti bi bila sposobna da
157

se zatiti bez tog pravog nemakog, vieg i intelektualnog sloja.
Sve dotle dok je Rusija bila drava sa autokratskim oblikom vladavine, taj vii sloj, koji uistinu nije uopte bio ruski, takode je
presudno uticao na politiki ivot ogromnog carstva. ak i Bizmark je delimino znao ovu Rusiju. Upravo je sa tom Rusijom
taj velemajstor nemakog politikog dravnitva uspostavljao politike odnose. Ali, ak su i za vreme njegovog ivota, pouzdanost i stabilnost ruske politike, i unutranje i spoljne, prolazile
kroz faze uspona i padova i postale delimino nepredvidive. Razlog je leao u postepenom potiskivanju nemakog vieg sloja.
Ovaj proces transformacije ruske inteligencije prouzrokovan je,
jednim delom, krvarenjem ruske nacije usled mnogih ratova, koji
su? kao to je malo pre u ovoj knjizi spomenuto, pre svega, desetkovali snage koje su pripadale vioj rasi. U stvari, dravni korpusi su posebno imali pretke neslovenskog porekla, ali u svakom
sluaju nisu bili ruske krvi. Povrh svega, dolazi do blago poveane prisutnosti vieg sloja kod intelektualaca i, konano, vetake obuke pravog ruskog naroda putem kola. Nepridavanje
vrednosti ouvanju drave od strane nove ruske inteligencije temeljilo se na krvi i obelodanilo, moda, najjasnije u nihilizmu ruskih univerziteta. U samoj sutini, medutim, ovaj nihilizam nije
nita drugo do supotstavljanje, krvlju predodreeno, pravog ruskog bia stranom viem sloju.
Panslovenska ideja je postavljena nasuprot ruskoj ideji drave u istoj meri kao to je ruski tevtonski, dravotvorni vii sloj
bio rasno zamenjen istom ruskom buroaskom klasom. Od prvog sata njenog rodenja ona je bila narodna, slovenska i antinemaka. Antinemaki stav novostvorenog ruskog bia, posebno u
sloju takozvane inteligencije, medutim, nije bio isto refleksivan
pokret protiv biveg autokratskog saveznika vie klase u Rusiji,
na primer, na temeljima politikog, liberalnog naina razmiljanja. Pre bi se moglo rei da je to, u najdubljem smislu te rei, bio
protest slovenske prirode protiv nemake. To su dve due naro158
sastavfa takoj.
dabij krvi, 1
nataul Ali,
sloven
stavnikai
oseao, i
Ncmcima.l
razmiljanfc
ncsrodno, j
sciplinui
c uveki
glcdnim,kd
prcdstavljac
duhovnog i| titi
dajei njc-vie i jer
muje< za
opstanak. i sija
postala 1 tako
ruska in sopstvcnih
]
Proccs uspona r!
prouzrokovao un
sijcprcmaNemaiM
skom viem sloju.
Nemaka i Rusija
JilZ-
jom
Idesetmi korIsvakom
|opovei, vetaSridavanje
cije telilizmu ruiilizam nije
|o, pravog rupojideji drami vii sloj
tn. Od prskaiantine(ia,posebno
u
torefleksivan
IfccuRusiji,
arazmiljaluterei,bio
Hidve due naro-
da, koje imaju vrlo malo toga zajednikog, na osnovu ega se, u
stvari, mora prvo ustanoviti da li to to imaju tako malo zajednikog u sebi ima uzrok u konfiizno rasutim pojedinanim elementima rase od kojih su kako ruski, tako i nemaki narod izgleda
sastavljeni. Prema tome, to to je nama i Rusima zajedniko isto
tako je malo u skladu sa nemakim koliko i sa ruskim karakterom
da bi, umesto toga, trebalo da se pripie samo naoj meavini
krvi, koja je donela isto toliko mnogo istonoslovenskih elemenata u Nemaku, koliko nordijskonemakih u Rusiju.
Ali, ako bismo, testirajui dva duhovna kvaliteta, uzeli isto
nordijskonemaki, recimo iz Vestfalije, i suprotstavili mu isto
slovenskoruski, pojavio bi se beskrajan jaz izmedu ovih predstavnika dva naroda. U stvari, slovenskoruski narod je to oduvek
oseao, i zbog toga gajio gotovo instinktivnu antipatiju prema
Nemcima. Odluna temeljitost, kao i hladna logika razboritog
razmiljanja, jesu neto to pravi Rus duboko u dui osea kao
nesrodno, a delimino ak i neshvatljivo. Na oseaj za red i disciplinu ne samo da nee naii na razumevanje i prihvatanje, ve
e uvek pobudivati antipatiju. Ono to se kod nas smatra oiglednim, kod Rusa se, meutim, prihvata kao nesrea, jer to
predstavlja ograniavanje njegovog prirodnog, drugaijeg sklopa
duhovnog i instinktivnog ivota. Otuda e slovenska Rusija osetiti da je sve vie i vie privlai Francuska. Lagan, povran, manje-vie razneen ivot u Francuskoj vie e fascinirati Slovene,
jer mu je duhovno srodniji nego ozbiljnost nae nemake borbe
za opstanak. Zato nije nimalo sluajno to je panslovenska Rusija postala tako politiki oduevljena Francuskom, i to je isto
tako ruska inteligencija slovenske krvi u Parizu nala sredite
sopstvenih potreba za civilizacijom.
Proces uspona ruske nacionalne buroazije u isto vreme je
prouzrokovao unutranje distanciranje od ovog novog odnosa Rusije prema Nemakoj, koji sada vie nije mogao da se gradi na ruskom viem sloju.
159

U stvari, na prekretnici veka, antinemaka orijentacija predstavnika narodne panslovenske ideje je ve toliko ojaala, a njen
uticaj na rusku poiitiku se toliko poveao da ak ni vie nego
umeren stav Nemake prema Rusiji, u vezi sa rusko japanskim
ratom, vie nije mogao da kontrolie dalje otudenje ove dve drave. Potom je dolo do Svetskog rata, koji je, ne u maloj meri,
bio takode podstaknut panslovenskim delovanjem. Pravi nosioci
vlasti u Rusiji, koje je u tolikoj meri reprezentovao prvobitni vii
sloj, teko da su vie ikada mogli da posreduju u okviru ovog
odnosa.
Sam Svetski rat je potom doneo dalje krvarenje ruskih nordijsko-nemakih elemenata, i oni poslednji ostaci konano su bili
iskorenjeni Revolucijom i boljevizmom. Nije re o tome da je
sam slovenski instinkt namerno poveo borbu za iskorenjivanje
prethodnog neruskog vieg sloja. Ne, to su u meuvremenu postigli novi lideri meu Jevrejima. Jevreji su, vrei pritisak na vii
sloj, pa prema tome i na vrhovno rukovodstvo, iskorenili taj bivi
vii sloj, koji je poticao iz drugih drava uz pomo slovenskog
rasnog instinkta. Zato je potpuno razumljiv proces koji e se odvijati ukoliko Jevreji budu preuzeli vostvo u svim podrujima
ruskog ivota posredstvom boljevike revolucije, jer samom
slovenskom narodu potpuno nedostaje sposobnost organizacije,
pa, na taj nain, i mo da formira i zatiti dravu. Odstranimo li
sve elemente koji nisu isto slovenski iz slovenskog naroda, odmah e doi do odumiranja i dezintegracije drave. Svakako da,
u osnovi, svaki in formiranja drave u poetku ima svoj najdublji podsticaj u susretu izmedu naroda vieg i nieg poretka, pomou ega vrednost plemenitije krvi - u cilju samoodranja
-razvija odreeni zajedniki duh, koji im pre svega omoguava
organizaciju i vladavinu nad inferiornim narodima. Samo se prevazilaenjem zajednikih zadataka mogu usvojiti oblici organizacije. Ali razlika izmeu elemenata koji formiraju dravu i koji
je ne formiraju lei upravo u injenici da formiranje organizacije
160
cirusftna; f
svudapo
nisalibiv
nu mo. 11
iskljuivol
torijskii
jcgsc
antidrav
skc drav
ti bie Ru
i dubokoi ava
vie i ulogu u i
ncsigur
sudbine,aj
mlji, zap Tako<
razliitijci nim
kompli
sopstvenej
uvek biti poveza
irenjihovsv
Ncmaka m
kom ovog razvc
sijc sc protivi toi
*
Ovo sc upr
uvek nije /
ien,
jsioci
livii
lovog
ordijfsu bili
jdaje
ijivanje
iposti-%t na
vii aitaj bivi
wenskog l'e
se odujima r
samom
dzacije,
nimo li
lnaroda, odISvakako da,
poj najdu-|
poretka, poanja
-ômoguava
^Samosepreci organijtidravu i koji
jeorganizacije
Nemaka i Rusija
za odranje njihovih lanova naspram drugih tipova postaje mogue za bive, dok elementi koji je ne formiraju nisu u stanju da
pronadu one adekvatne oblike koji bi garantovali njihovu egzistenciju u odnosu na druge.
Tako je dananja Rusija ili, tanije reeno, dananji pripadnici ruske nacionalnosti koji kao slovenska grupa naroda ive i rade
svuda po svetu, dobila Jevreje za gospodare, koji su prvo eliminisali bivi vii sloj, a sada moraju da dokau svoju dravotvornu mo. U pogledu zalaganja Jevreja, koje je, na kraju krajeva,
iskljuivo destruktivno, ono e ak i ovde delovati samo kao istorijski ferment razgradnje. Ono je pozvano na duh milosrda kojeg se vie ne moe otarasiti, tako da e se borba unutranje,
antidravne panslovenske ideje protiv ideje boljeviko-jevrejske drave zavriti unitenjem Jevreja. Ono to e na kraju ostati bie Rusija toliko beznaajna po svojoj dravnoj snazi koliko
i duboko ukorenjena u antinemakom stavu. Budui da ova drava vie nee posedovati vii sloj, koji je posvuda imao vanu
ulogu u ouvanju drave, postae izvor stalnog nemira i veite
nesigurnosti. Dinovska oblast e tako biti preputena udima
sudbine, a umesto stabilizacije odnosa izmedu drava na celoj zemlji, zapoee period najburnijih promena.
Tako e se prva faza ovog razvoja sastojati u tome to e najrazliitije nacije sveta pokuati da udu u odnos sa ovim ogromnim kompleksom drava kako bi, na taj nain, doprinele jaanju
sopstvene pozicije i stremljenja. S tim to e jedan takav pokuaj
uvek biti povezan sa njihovim napurom da takoe, u isti mah, proire njihov sopstveni intelektualni i organizacioni uticaj na Rusiju.*
Nemaka moda nee ni na koji nain biti uzeta u obzir tokom ovog razvoja. Celokupan mentalitet dananje i budue Rusije se protivi tome. Otud, savez Nemake sa Rusijom nema smisla
* Ovo se upravo i dogodilo sa raspadom Sovjetskog Saveza, a taj proces jo
uvek nije zavren. (nap. ured.)
161
AdolfHitler M OJ
POREDAK SVETA
za Nemaku, niti sa stanovita praktinog razmiljanja, niti sa aspekta ljudske zajednice. Naprotiv, dobro je u pogledu budunosti
to to su se stvari upravo tako razvijale zato to je, na taj nain,
nestala ona opinjenost koja bi nas inae spreila da potraimo
cilj nemake spoljne politike tamo gde on jedino i iskljuivo moe da lei: u teritoriji na istoku.
Upogk
mora da sef
spoljne poli
Nemaka!
ju budui
iiioc d a s e i .
Ligc Naroda.
tUCijC U lSti
iliaji
ke. IstotakoJ
trcnutnusitoiju
sa francuskn knc
priliku r bi,
usluajuo: nju da se
momen
Nemaka ne r
snaga svc dotle <
jasno ustanovlje
ma tih tvom sa
Ncmakd
Ncmakascncl
Ligc naroda. Napn
162
Poglavlje 12
Nemaka spoljna politika

U pogledu beznadene nemake vojne situacije, sledea stvar
mora da se ima u vidu prilikom formulisanja budue nemake
spoljne politike.
Nemaka ne moe sama da preokrene svoju sadanju situaciju budui da to mora da ostvari pomou vojne sile. Nemaka ne
moe da se nada da e se njena situacija promeniti kroz mere
Lige Naroda, sve dotle dok su odluujui predstavnici ove institucije u isti mah i lanovi partija koje rade na unitenju Nemake. Isto tako, Nemaka ne moe da se nada da e promeniti svoju
trenutnu situaciju ujedinjavanjem snaga koje je dovodi u konflikt
sa francuskim saveznicima koji okruuju Nemaku, a da ne stekne priliku da prvo eliminie njenu potpunu vojnu nemo kako
bi, u sluaju obavezivanja, odnosno ulaska u saveznitvo, bila u stanju da se momentano pojavi sa velikim izgledima za vojni uspeh.
Nemaka ne moe da se nada da e pronai takvo ujedinjenje
snaga sve dotle dok njen krajnji spoljnopolitiki cilj ne izgleda
jasno ustanovljen, i, u isti mah, ne samo da ne protivrei interesima tih drava, koje mogu biti uzete u obzir po pitanju saveznitvom sa Nemakom ve, u stvari, ak idu njima u prilog.
Nemaka se ne sme nadati da te drave moe da nade izvan
Lige naroda. Naprotiv, ona jedino moe da se nada tome da e na
163

kraju uspeti da izvue pojedine drave iz koalicije pobednikih
drava i formirati novu grupu partija, zainteresovanih za nove
ciljeve, koji se ne mogu ostvariti kroz Ligu naroda zbog same njene prirode. Nemaka se moe nadati samo tome da e ostvariti
uspeh na taj nain ako konano odbaci svoju prethodnu kolebljivu i nestabilnu politiku i sa velikom reenou krene u jednom
pravcu, a u isti mah pretpostavlja i snosi sve posledice.
Nemaka nikada ne bi trebalo da se nada tome da e stvoriti
svetsku istoriju kroz saveznitvo sa nacijama iji vojni kvalitet
izgleda u velikoj meri obeleen atmosferom ranijih poraza, ili ija je rasa generalno nie vrednosti. Stoga e borba za to da Nemaka ponovo postane slobodna iznova uzdii nemaku istoriju
na nivo svetske istorije. Nemaka nikada ne bi trebalo ni za trenutak da zaboravi da e, bez obzira na to kako, i na koje sve naine razmiljala da promeni svoju sudbinu, Francuska uvek biti
njen neprijatelj, i da ona od samog poetka rauna na bilo koje
ujedinjenje snaga koje se okree protiv Nemake.
Nci
adapret
Ncmakoj,!
dunost. I
spoljne poli| kc
koalic
Jasams
ncpolitikeuf
viti mogu
posluitil
nanih ciljc
i)Nen
spoljnopolitij
ujc o sve
Zatoet
godina, ali ]
samo iz dr: gla
vcrovatno (
dnacnih uslo
e ovck koji u I
superioran u <
164
Poglavlje 13
isve na-
Nemaki ciljevi
Ne moemo istraivati mogunosti nemake spoljne politike,
a da pre toga nemamo jasnu predstavu o tome ta elimo u samoj
Nemakoj, to jest, o tome kako Nemaka misli da uoblii svoju budunost. Dalje, moramo potom pokuati da jasno odredimo ciljeve
spoljne politike onih sila u Evropi koje su kao lanovi pobednike koalicije znaajne u svetskim razmerama.
Ja sam se ve bavio razliitim mogunostima nemake spoljne politike u ovoj knjizi. Pa ipak, jo jednom u ukratko predstaviti mogue ciljeve spoljne politike da bi na taj nain mogli
posluiti kao osnova za kritiko istraivanje odnosa ovih pojedinanih ciljeva sa ciljevima dmgih evropskih drava.
1) Nemaka moe u potpunosti da odustane od postavljanja
spoljnopolitikog cilja. To znai da, u stvari, ona moe da odluuje o svemu, a da ne mora da se obavee ni na ta.
Zato e u budunosti ona nastaviti politiku poslednjih trideset
godina, ali pod drugim uslovima. Kada bi se danas svet sastojao
samo iz drava slinih politikih stremljenja, Nemaka bi to mogla verovatno da izdri, mada bi teko moglo da dode do tako ujednaenih uslova. Ali to nikako nije sluaj. Prema tome, kao to
e ovek koji u svakodnevnom ivotu ima zacrtan cilj uvek biti
superioran u odnosu na one koji ive besciljno, isto to vai i u
165

ivotu nacija. Ali, pre svega, daleko od toga da na ovaj nain eli
da se kae kako se drava bez politikog cilja nalazi u situaciji
da izbegne opasnosti koje on sobom nosi. Jer ba kao to izgleda oslobodena u pogledu toga da aktivno vri fimkciju zbog sopstvene politike besciljnosti, ona upravo zbog same pasivnosti
lako moe postati rtva politikih ciljeva drugih. Budui da akcija drave nije odreena samo njenom voljom, ve isto tako i voIjo m drugih, uz jedinu razlik u to u jedno m sluaju on a sama
moze da odredi zakon delovanja, dok u drugom biva primorana
na to. ak i ako ne eli rat zato to je miroljubiva, uopte ne znai da se on isto tako moe izbei. Aukoliko nastoji da izbegne rat
po svaku cenu, to svakako ne znai da e spasiti ivote svojih
pripadnika dok budu gledali smrti u oi.
Poloaj Nemake u Evropi danas je takav da ona sebi nikako
ne sme dozvoliti da se nada tome kako bi mogla da pree u uslove
kontemplativnog mira sa njenom politikom besciljnou. Takva
mogunost ne postoji za naciju smetenu u samom srcu Evrope.
Nemaka e ili nastojati da sama aktivno uestvuje u oblikovanju
ivota, ili e biti pasivan objekat aktivnosti drugih nacija, koje odreduju svoj nain ivota. Sva dosadanja mudrost, koja navodno
moe da izvue nacije iz istorijskih opasnosti deklarisanjem opte
nezainteresovanosti, uvek se, do sada, pokazala kao pogrena, pri
emu je u isti mah koliko kukavika, toliko i glupa. Ko god u istoriji ne bude eki, bie nakovanj. U celokupnom svom dosadanjem razvoju, nemaki narod je uvek bio u situaciji da bira izmedu te dve mogunosti. Kada je eleo da stvara istoriju, i pri tome
radosno i hrabro rizikovao sve, ipak je bio eki. A kada je poverovao da bi mogao da odbije obavezu da se upusti u borbu za egzistenciju, po pravilu bi mu, kao to je to bilo i do sada, preostajala
uloga nakovnja na kojem su drugi vojevali svoje bitke borei se za
opstanak, ili bi pak posluio stranom svetu kao hrana.
Zato, ako Nemaka eli da ivi, mora sama da brani svoj ivot, pri emu i u ovom sluaju najbolje oruje predstavlja vera
166
U s\\aj|
da,
vclik
koii ccM
za
gih naui..
Meduiin
sustvopla
prctvoritil
dcmo <
politiko
litikc, tolik
gadaja ijaf
drugih i
tavie,1
poglcdu s
da ne u
igraa
moe se (
politiku
nosti, smatral
c odgovoriti 1
ncsrca u ]
zumljivosti,}
su sumnjiv
opasnima;
Prcmat
dc do jas
mogunosti^
saglcda j
sposobna (
2) Nen
roljubivim i
Nemaki ciljevi
|inikako
luuslove
Takva
ope.
likovanju
ja,kojeodjanavodno
opte
rena, pri
ivotn dosa-|
dabiraizîpritome
iajepoveuzaegzil,preostajala
k borei se
za
Pkani svoj
i-savlja
vera.
U stvari, Nemaka ne moe da se nada kako e i dalje moi neto

da preduzme u pogledu toga da izgradi svoj ivot ako ne naini
veliki napor u tom pravcu da postavi jasan spoljnopolitiki cilj
koji e, po svemu sudei, biti tako osmiljen da nemaku borbu
za egzistenciju na mudar nain dovede u vezu sa interesima drugih nacija.
Medutim, ako to ne uradimo, besciljnost e prouzrokovati odsustvo plana u velikom broju podruja. To nas postepeno moe
pretvoriti u drugu Poljsku u Evropi. Srazmerno tome koliko budemo dopustili da nae snage slabe, zahvaljujui naem optem
politikom defetizmu i jedinoj aktivnosti u okviru unutranje politike, toliko emo se i srozati na nivo marionete istorijskih dogadaja ija motivacija proizlazi iz borbe za egzistenciju i interese
drugih nacija.
tavie, nacije koje nisu u stanju da donesu jasne odluke u
pogledu svoje budunosti i koje bi, u skladu s tim, najvie elele
da ne uestvuju u igri svetskog razvoja, bie smatrane od drugih
igraa kvariocima raspoloenja i, isto tako, omrznute. U stvari,
moe se ak desiti da se, naprotiv, odsustvo plana za pojedinanu
politiku akciju, zasnovano na optoj spoljnopolitikoj besciljnosti, smatra kao veoma lukava i nedokuiva igra na koju se moe odgovoriti adekvatno. To je bilo neto to nas je zadesilo kao
nesrea u predratnom periodu. to su nedokuivije, usled nerazumljivosti, bile politike odluke nemake vlade tog vremena, to
su sumnjivije izgledale. tavie, upravo su one ideje smatrane
opasnima za koje se sumnjalo da se kriju iza najglupljeg koraka.
Prema tome, ako Nemaka danas vie ne bude nastojala da do
e do jasnog politikog cilja, u stvarnosti e se liiti i najmanje
mogunosti da napravi rekapitulaciju svog iskustva u prolosti i
sagleda svoju dananju sudbinu, zbog ega e postati krajnje nesposobna da izbegava budue opasnosti.
2) Nemaka eli da utie na odranje nemakog naroda mirolj ubivim ekonomski m sredstvima, kao i do sada. U skladu s
167
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
tim, ona e, i u budunosti, odluno uestvovati u svetskoj proizvodnji, izvozu i trgovini. Ponovo e eleti veliku trgovaku flotu, nalazita uglja i baze u drugim delovima sveta, i konano, ne
samo internacionalno trite, ve isto tako i sopstvene izvore sirovina, po mogunosti, u vidu kolonija. U budunosti e takav
razvoj neophodno morati da titi, posebno snagama mornarice.
Celokupni ovaj politiki cilj u pogledu budunosti predstavljace utopiju ukoliko se Engleska ne bude unapred smatrala poraenom. To ponovo postavlja sve ciljeve koji su 1914. godine,
rezultirali svetskim ratom. Bilo koji pokuaj Nemake da oivi
svoju prolost tokom ovog procesa mora da se zavri venom mrnjom Engleske, na koju Francuska od samog poetka moe da
rauna kao na svog najpouzdanijeg partnera.
Sa stanovita kako se moe odraziti na narod, ovaj spoljnopolitiki cilj je koban, i predstavlja ludilo sa aspekta politike sile.
3) Nemaka utvruje vraanje granica iz 1914. godine, kao
svoj spoljnopolitki cilj.
Ovaj cilj je nedovoljan sa nacionalnog stanovita, nezadovoljavajui sa vojnog gledita, nemogu u pogleu samog naroda i
njegove budunosti i nepromiljen sa stanovita njegovih posledica. Na taj nain bi, ak i u budunosti, Nemaka protiv sebe
ujedinila i okrenula celu koaliciju bivih pobednika. Uzimajui u
obzir dananji vojni poloaj, koji e se, prema tome kako stvari
trenutno stoje i kako se i dalje razvijaju, pogoravati iz godine u
godinu, ve samo to na koji nain nameravamo da vratimo stare
granice jeste nedokuiva tajna nae nacionalne buroazije i patriotskih politiara na vlasti.
4) Nemaka odluuje da prede na jasnu, dalekovidu teritorijalnu politiku. Ona na taj nain odustaje od svih pokuaja u svetskoj industriji i svetskoj trgovini i, umesto toga, usredsreuje sve
svoje snage na to da, dodelom dovoljnog ivotnog prostora, naem narodu za sledeih sto godina zacrta ivotni put. Budui da
ta teritorija moe biti samo na istoku, obaveza da bude pomorska
168
ka'. di
nunoi
koliko)i
Nemakc,
gazl
jateljstvoa!
Nemaki ciljevi
ftflo,ne |e
sif;ikav
istav
fpora
dine,
laoiv
i
nnr:
da
sila isto tako pada u drugi plan. Nemaka pokuava ponovo da

zatiti svoje interese gradenjem odvane sile na kopnu.
Ovaj cilj se podjednako sastoji u tome da se podre najvii
nacionalni, kao i narodni zahtevi. To isto tako pretpostavlja velika vojna sredstva za njegovo izvravanje, ali Nemaku ne dovo
di nuno u sukob sa svim velikim evropskim silama. Isto toliko
koliko je sigurno da e Francuska ovde ostati zakleti neprijatelj
Nemake, tako i u prirodi ovog politikog cilja ima malo razloga zbog kojeg bi Engleska, a posebno Italija, zadravala neprijateljstvo iz Svetskog rata.
Jspoljnolitike sile.
Idine, kao
I
aezadovojnaroda i
'.'vihposle?rotiv sebe
Uzimajui u
:kako stvari
izgodineu
iviatimo stare
:ijeipatriteritori-r.
aja u svetpredsreduje sve
logprostora, naipuLBudui da
Jhdepomorska
LI
169
Poglavlje 14
Engleska kao saveznik

Prikladno je izvriti pregled velikih spoljnih ciljeva drugih evropskih sila radi boljeg razumevanja malo pre spomenutih mogunosti. Ovi ciljevi su delimino prepoznatljivi u prethodnim
aktivnostima i delovanju tih drava, a delimino su praktino
programski zacrtani, ili pak lee u vitalnim potrebama koje su tako lako uoljive da bi ih, ak i sluaju da drave momentano krenu drugim putevima, neodoljiva injenica surove realnosti nuno
vodila nazad ka tim ciljevima.
Da Engleska ima jasan spoljnopolitiki cilj dokazuje injenica samog postojanja i, uz to, uspona ovog ogromnog carstva. Neka se niko ne zanosi, na kraju krajeva, da se ikada ijedno svetsko
carstvo stvorilo, a da za to nije postojala vrsta volja. Oevidno,
nije svaki pripadnik takve nacije svakodnevno radio na ideji postavljanja velikog spoljnopolitikog cilja, ve je potpuno spontano celokupan narod bio obuzet njime, tako da se ak i nesvesnim
pojedinanim postupcima ipak kretao u pravcu tog zacrtanog cilja i doprinosio njegovom ostvarenju. Glavni politiki cilj se, u
stvari, postepeno utiskivao u sam karakter takvog naroda, tako
da se ponos dananjih Engleza ne razlikuje od ponosa davnanjih
Rimljana. Miljenje da svetsko carstvo svoj uspon duguje sluaju, ili da su, barem, dogaaji koji su doveli do njegovog osniva170
sakson^ borba za
ten anglosaks<
izvan dana na
vrcmc, 1 iz svoje
el> urodili plc
kojc suuto^
glcza u tako
vatnomja^njiH
Hnglcska, kkraju prcla i
stvcnu poljopriv
da, dodue (
ncmakog, ip
vclikojmcrideoi
eg naroda pos
skoj kugli i
nainrccno,i
tih gradanskc
ke mudrosti, 1
mgih evimo-
Jiodnim
Ipraktino |
koje su tano kre-nosti
nuno
Izuj'einjenilcarstva. Ne-3
svetsko
lja,Oevidno?
ionaidejipo)uno spontatinesvesnim |
zacrtanog ciIffiri cilj se, u
paroda, tako
adavnanjih
induguje sluainie?ovogosniva-
nja bili sluajni istorijski procesi koji su se uvek nekako na kraju

ispostavljali kao sreni po naciju, potpuno je pogreno. Drevni
Rim je svoju veliinu dugovao, upravo na isti nain kao dananja
Engleska, osnovanoj Moltkeovoj tvrdnji da je, na kraju krajeva,
srea uvek na strani jaega. Snaga naroda nikako ne lei samo u
rasnoj vrednosti, ve i u sposobnosti i vetini sa kojima se te
vrednosti primenjuju. Svetska imperija veliine drevnog Rimskog
carstva, ili dananje Velike Britanije, uvek je rezultat vrstog saveza izmedu vrhunske vrednosti rase i najjasnijeg politikog cilja.
im dode do toga da jedan od ova dva faktora pone da iezava,
prvo dolazi do slabljenja, a na kraju moda ak i do pada.
Dananji cilj Engleske uslovljen je rasnom vrednou anglosaksonstva kao takvog, kao i njenim ostrvskim poloajem. Ta
borba za teritoriju jednostavno lei u samom rasnom kvalitetu
anglosaksonstva. I kao tenja nuno je mogla da se ostvari samo
izvan dananje Evrope. Ne radi se o tome da Englezi, s vremena
na vreme, nisu isto tako pokuavali da zauzmu zemlju u Evropi
\L svoje elje za ekspanzijom, ve o tome da svi ti poduhvati nisu
urodili plodom zbog injenice to su im se suprotstavljale drave
koje su u to vreme bile podjednako jake. Kasnija ekspanzija Engleza u takozvane kolonije vodila je od samog poetka neverovatnom jaanju engleske mornarice. Zanimljivo je videti kako
Engleska, koja je u poetku slala ljude izvan svojih granica, na
kraju prela na to da izvozi proizvode, i, na taj nain, slabila sopstvenu poljoprivredu. Mada je danas veliki deo engleskog naroda, dodue onaj prosean, iferioran u odnosu na vrhunski kvalitet
nemakog, ipak je vekovna tradicija ovog naroda postala u tako
velikoj meri deo njihovog sopstvenog mesa i krvi da naspram naeg naroda poseduje znaajne politike prednosti. Ako na zemaljskoj kugli danas postoji englesko svetsko carstvo, onda, na jednak
nain reeno, ne postoji narod koji bi se, na osnovu njegovih optih gradanskopolitikih obeleja, kao i njegove prosene politike mudrosti, bolje uklopio u to.
171

Osnovna ideja koja je dominirala engleskom kolonijalnom politikom, s jedne strane, sastojala se u tome da se pronade podruje trita za Engleze, kao i da se odravaju njihove dravne
veze sa domovinom i, s druge strane, da se obezbedi englesko
ekonomsko trite i izvori sirovina. Razumljivo je to to su Englezi uvereni u to da Nemci nisu u stanju da izvre kolonizaciju,
kao to je, u obrnutom sluaju, potpuno razumljivo to to isto
Nemci misle za Engleze. Oba naroda zauzimaju razliita stanovita u pogledu toga kako razmiljaju o sposobnosti neophodnoj
za kolonizaciju, pa je tako englesko stanovite bilo daleko, daleko praktinije i umerenije, dok je nemako obeleeno vie nekakvim zanosom. Kada se Nemaka borila za prve kolonije, ona je
ve bila vojnika drava u Evropi pa, prema tome, i mona drava prvog ranga. Ona se izborila za titulu svetske sile besmrtnim dostignuima u svim oblastima ljudske kulture, kao i na planu
vojne vetine. Sada se moglo zapaziti da je, posebno u dvadesetom veku, opta tenja ka kolonijalizmu proela sve nacije, dok je
prvobitno vodea ideja ve poela da jenjava. Na primer, Nemaka je zahtev za kolonizacijom motivisala njenim sposobnostima i
eljom da iri nemaku kulturu. To je samo po sebi predstavlja-lo
besmislicu. Pre svega zato to kultura, koja je sutinski ivot-ni
izraz odredenog naroda, ne moe biti preneta drugom narodu
koji je po svojim psihikim predispozicijama potpuno drugaiji.
To moe, u najboljem sluaju, nastupiti sa takozvanom internacionalnom civilizacijom koja stoji u istom odnosu sa kulturom
kao dez muzika sa Betovenovom simfonijom. Ali, osim toga,
nikada se nije desilo da Englezi, u to vreme, osnivanje engleskih
kolonija motiviu neim drugim osim krajnje realnim i razumnim prednostima koje bi im to moglo doneti. Ako se kasnije Engleska i zaloila za slobodnu plovidbu morem ili za ugnjetene
nacije, to nikada nije uinila da bi opravdala svoje kolonijalne
aktivnosti, ve da bi unitila opasnu konkurenciju. Zato je engleska kolonijalna aktivnost morala da bude uspena delimino iz
172
politik.
jebiloiistoaj
daulcpas
pokazivalif
denikasvd da
ugro/>
jonekei sa
Ali niko
intcrcsi nil
umcsto toga| sc
ne moe 1
postavljali I
mcr, tamonji I
vc prcdabii li
moda nek mo
zatodabij ta, a
nc bi
garantovalal
ska ponovo I
mou ogror
olakala ov to
da bi engli su
to glcdita <
nikada nije
ne
lco
lnLjju,
|isto
noaoj
[dale|bekajonaje
L drIbesmrtInaplanu
dvadeseifcdokje
er, Nemaibnostima
IpredstavljaIinski ivotjomnarodu
odrugaiji.
i internaIsakulturom
i,osim toga,
ljeengleskih
i i razumIsekasnije Enpzaugnjetene
kolonijalne
piato je eriglea delimino iz
najnormalnijih razloga. Jer to su Englezi manje i pomiljali na to

da urodenicima nameu svoju kulturu ili vaspitanje, to se njima takva vlada inila saoseajnijom, budui da uopte nisu ni
oseali potrebu za kulturom. Povrh svega, svakako da je ovde
takoe postojala mogunost primene sile utoliko pre to se na taj
nain ne bi odstupilo od kulturne misije. Engleskoj je bilo potrebno trite i izvori siro vina za proizvode, to je ona seb i i
obezbedila kroz politiku sile. To je smisao engleske kolonijalne
politike. Ako je kasnije Engleska ak i izgovorila re kultura, to
je bilo isto sa propagandnog stanovita, kako bi mogla moralno
j
da ulepa svoje isuvie ogoljene akcije. U stvarnosti su Englezi
pokazivali potpunu ravnodunost prema ivotnim uslovima urodenika sve dotle dok to ne bi prevazilo meru u kojoj bi poelo
'
da ugroava njihove sopstvene ivotne uslove. To to su kasnije
jo neke ideje, koje su se ticale politikog prestia, bile povezane
sa kolonijama veliine Indije potpuno je razumljivo i shvatljivo.
!
Ali niko ne moe da raspravlja oko toga da, na primer, indijski
iateresi nikad nisu odredivali ivotne uslove Engleza, ve da su
umesto toga engleski ivotni uslovi odreivali indijske. Kao to
se ne moe dovoditi u pitanje ni to da su Englezi ak i u Indiji
!
postavljali kulturne institucije bilo koje vrste ne kako bi, na prii
mer, tamonji stanovnici mogli uzeti uea u engleskoj kulturi,
ve pre da bi mogli izvui jo veu korist iz njihovih kolonija. Da
li moda neko veruje da je Engleska izgradila puteve u Indiji sa!
mo zato da bi Indijcima pruila mogunosti evropskog transporta, a ne zato da bi omoguila bolje korienje kolonije, kao i da
bi garantovala laku dominaciju? Kada bi danas u Egiptu Engleska ponovo krenula stopama faraona i uskladitila vodu Nila pomou ogromnih brana, to sasvim sigurno ne bi uradila da bi
I
olakala ovozemaljski ivot siromanim radnicima, ve samo zato da bi engleski pamuk oslobodila amerikog monopola. Ali, sve
su to gledita o kojima se Nemaka, u svojoj kolonijalnoj politici,
,
nikada nije usudila da razmilja javno. Englezi su bili edukatori
173

starosedelaca za njihove interese, a Nemci su bili nastavnici. Da
su se na kraju starosedeoci mogli oseati bolje s nama nego pod
Englezima, to bi za normalnog Engleza bilo neto nepojmljivo,
neto o emu ne bi moglo ni da se pria s obzirom na nau vrstu
kolonijalne politike, ve bi sasvim sigurno favorizovao englesku
varijantu.
Ova politika postepenog osvajanja sveta, u kojem ekonomska
mo i politika snaga uvek idu ruku pod ruku, uslovila je poloaj
Engleske u odnosu na druge drave. to je Engleska vie rasla u
svojoj kolonijalnoj politici, to je vie zahtevala dominaciju nad
morem, a to je vie dominirala morem, to je vie ? kao rezultat
svega toga, ponovo postajala kolonijalna sila. Ali je onda, isto tako, na kraju sve zavidnije pazila na to da niko ne dode u situaciju da uopste moe da se nadmee sa njom u dominaciji morem
ili kolonijalnim posedima.
Zato je veoma pogrena i rasprostranjena predstava, posebno
u Nemakoj, prema kojoj bi se Engleska odmah usprotivila i
poela da se bori protiv bilo kakve nae prevlasti u Evropi. To, u
stvari, nije tano. Englesku, zapravo, uopte veoma malo interesuju evropski uslovi sve dotle dok se iz njih ne izdvoji opasan
svetski konkurent, tako da je ona oduvek videla da pretnja lei u
onom razvoju koji jednog dana moe nadmaiti njenu dominaciju nad morem i kolonijama.
Nema sukoba sa Engleskom u Evropi sve dok ona ne bude
morala da titi svoju trgovinu i prekomorske interese. Borbe protiv panije, Holandije i kasnije Francuske imaju uzrok ne u preteoj vojnoj moi ovih drava, ve samo u nainu na kojemje
ona zasnovana, kao i u rezultatima koji iz toga proistiu. Da panija nije bila prekomorska sila i, na taj nain, konkurentna Engleskoj, malo pre pomenuta bi verovatno jedva obratila panju na
nju. Isto vai i za Holandiju. Pa ak i kasnija borba velikih razmera protiv Francuske nije nikada vodena protiv Napoleonove
kontinentalne Francuske, ve pre protiv napoleonske Francuske,
174
ni:
skc.
je,
p
sa
Francu^r,
^
vrcnosti
velj
uveki
neodb
daljoj
jcdne od i
zastupaji;
dunosti i
ozbiljno i
mo alijan
suprostavlje
sklopiti sav
da bi podsti
mnogo primera k
rese sa interesimi
savezi, u kojima
rcalnim prcdvidai
i prctvore u ncpi
stavi pre ili kasm
oni, u stvari, ne <
sto toga, tce sar
ili brane intcrese
koje u tom trenul
Odnosi Engk
pruaotporvelik
jDa
(pod
nska
loloaj
Irasla u
(fciju nad
Irezultat p,
isto ta-i
situaci-i
morem
la, posebno
lusprotivila i
lEvropi. To, u
fcmalo intereIvoji opasan
lipretnja lei u
i dominai ona ne bude ;e.
Borbe pro-puzrok
ne u pre-na
kojem je tiu. Da
pa-[lonhirentna
Engle-liohatila
panju na tborba
velikih raz-Botiv
Napoleonove
rfcFrancuske,
koja je svoju kontinentalnu politiku videla samo kao odskonu dasku i polaznu taku za vee, inter-kontinentalne ciljeve. Uopteno gledajui, Francuska e, s datim geografskim poloajem, biti
najopasnija sila i predstavljae najveu pretnju Engleskoj. To je
bila moda jedina drava u kojoj je ak i ogranieni kontinentalni razvoj mogao u sebi sadrati opasnosti za budunost Engleske. Utoliko je vrednije nae panje i pounije za nas Nemce da
je, uprkos tome, Engleska odluila da ude u svetski rat zajedno
sa Francuskom. Pouno je zato to to dokazuje da se, uprkos privrenosti velikim sutinskim idejama engleske spoljne politike,
uvek uzimaju u obzir trenutno postojee mogunosti i nikada se
ne odbacuju samo zbog toga to bi se na slian nain, u blioj ili
daljoj budunosti, mogla pojaviti pretnja za Englesku od strane
jedne od njih. Nai nemaki Boe kazni Englesku politiari uvek
zastupaju miljenje, naime, da dobri odnosi sa Engleskom u budunosti moraju uvek pasti na injenici da se ona nikada ne bi
ozbiljno pozabavila time da unapredi nemake interese uz pomo alijanse sa njom kako ovu jednog dana ne bi videla kao sebi
suprostavljenu, opasnu i preteu silu. Oigledno, Engleska nee
sklopiti savez da bi unapredila Nemake interese, ve samo zato
da bi podstakla britanske. Pa ipak, Engleska je do danas pruila
mnogo primera kako je vrlo esto uspevala da spoji njene interese sa interesima drugih nacija i da su, uprkos tome, ak i oni
save zi, u kojima je prvo imala izvor pomoi i podrke, prema
realnim predvianjima, kasnije bili osudeni na to da se promene
i pretvore u neprijateljstvo. Jednostavno raskidi, kako se ispostavi pre ili kasnije, lee u osnovi politikih brakova, budui da
oni, u stvari, ne slue zastupanju zajednikih interesa, ve umesto toga, tee samo tome da zajednikim sredstvima promoviu
ili brane interese dveju drava koje su, same po sebi, razliite, ali
koje u tom trenutku nisu suprostavljene.
Odnosi Engleske prema Prusiji dokazuju da ona u sutini ne
prua otpor velikim evropskim silama superiornog vojnog znaaja
175

sve dotle dok su spoljnopolitiki ciljevi ove sile isto kontinentalnog karaktera. Ili e moda neko da ospori da je pod Fridrihom Velikim pruska vojna mo do sada bila nesumnjivo najjaa
u Evropi? Neka niko ne veruje u to da se Engleska nije borila
protiv Prusije tog vremena samo iz razloga to je, uprkos njenoj
vojnoj nadmoi, morala da se ubroji u male drave u pogledu veliine teritorije u Evropi. Ne, to nije tano. Jer kada se Engleska
prethodno izborila protiv Holandana, holandska teritorija u Evropi je jo uvek bila prilino manja od Prusije iz kasnijeg fridrihovskog doba. I tu stvarno nije moglo biti rei o opasnoj hegemoniji
ili poloaju dominantne sile u vidu Holandije. To to je uprkos
tome Engleska decenijama dugom borbom vrila snaan pritisak
na Holandiju, razlog lei iskljuivo u osujeenju engleske dominacije na moru i trgovini, kao i u optim kolonijalnim aktivnostima Holanana. Zato neka se niko ne zavarava: da se pruska
drava nije tako predano posvetila isto kontinentalnim ciljevima, od Engleske bi nainila venog i najljueg neprijatelja bez
obzira na koliinu pruskih isto vojnih sredstava u Evropi, ili opasnosti hegemonizacije Evrope od strane Prusije. Kada su nai nacionalno-patriotski politiari malo razmislili o tome, nisu retko
sa ogorenjem zamerali naslednicima velikog princa to to su zanemarili prekomorske posede koje je on stekao, u stvari, na tome
to su ih prepustili i tako vie nisu imali interesa da dalje odravaju i grade Brandenburku prusku flotu. Bila je to srea za Prusiju, i kasnije za Nemaku, to su se stvari upravo tako odigrale.
Nita ne govori tako dobro u prilog izvanrednom dravnitvu,
posebno Fridriha Viljema I, kao injenica da se ? sa svim oskudnim i beskrajno ogranienim sredstvima male pruske drave,
usredsredio iskljuivo na unapredenje kopnene vojske. Ne samo
iz razloga to je, na taj nain, ovu malu dravu uspeo da odri u
superiornom poloaju pomou jednog roda vojske, ve to je na
taj nain isto tako bio poteden mrnje Engleza. Prusija, idui
stopama Holanana, ne bi bila u stanju da se bori u tri leska rata,
176
razvioizi uvidu
uj mena,ul
niili,
doslednai
uopte j nozag
skom] sc
na kopnu, i
jc konaaijj
postbiz
izgradi i odrfi
isti mah. Biojel
nacija prcpozna
za njeno odran
njihgranicaula
sledila taj pr '
la jc samusii.,,
ratovanja na koj
su moglc preoki
neto od spored
nacijc usrcdsrec!
ravno, doputar
fcleska
Ifivroirihovinoniji nprkos
pritisak le
domiJaktivno-se
pruska i
ciljevi-jhjatelja
bez jpuliopalasunaina-B,
nisu retko
[atotosuza-,ri,
na tome liadalje
odra-|:osreaz
aPru-oodigrale.
idravnitvu,
iisasvimoskuLpniskc drave,
ivojske. Ne samo
luspeo da odri u
e,vetojena
aPrusija, idui
triutrileskarata,
sa Engleskom kao dodatnim neprijateljem iza lea. Osim toga i

zbog injenice to bilo kakav uspeh prave ratne mornarice, koja
bi branila malu prusku dravu, na kraju krajeva, jednostavno ne
bi bio mogu zbog teritorijalne baze otadbine, koja je veoma
ograniena i nepovoljno smetena u vojnom smislu. ak i u to
vreme za Engleze bi bila deja igra da se otarase opasnog konkurenta u Evropi kroz zajedniki koalicioni rat. Uopteno gledajui, injenica da je malo pre spomenuta Pmsija uspela da se
razvije iz malog Brandenburga i da se potom novi nemaki Rajh
razvio iz iste te dravice, moe se zahvaliti samo torn dubokom
uvidu u odnose prave moi, kao i u mogunosti Prusije tog vremena, u kome su se Hoencloreni,sve do Bizmarkovog doba, ograniili samo na jaanje kopnenih snaga. To je bila jedina jasna,
dosledna politika. Ako su nemaka Prusija, i kasnije Nemaka,
uopte elele da krenu ka budunosti, to je moglo da bude jedino zagarantovano prevlau na kopnu, koje se uklapalo sa engleskom prevlau na moru. Bila je nesrea za Nemaku to to smo
se polako udaljavali od tog uvida i nedovoljno izgradivali nau mo
na kopnu, a umesto toga preli na planiranje ratne mornarice, iji
je konaan ishod bio ionako nezadovoljavajui. ak i Nemaka
postbizmarkovskog perioda nije mogla sebi da priuti luksuz da
izgradi i odri nadmone oruane snage i na kopnu i na moru u
isti mah. Bio je to jedan od najvanijih principa svih vremena da
nacija prepozna koje joj je oruje najneophodnije i nezamenljivo
za njeno odranje i ouvanje, i da ga potom unapreduje do krajnjih granica ulaui sva svoja sredstva. Engleska je prepoznala i
sledila taj princip. Za Englesku, dominacija na moru predstavljala je samu sutinu njene egzistencije. Pa ak i najsjajniji periodi
ratovanja na kopnu, uveni ratovi, nenadmane vojne odluke, nisu mogle preokrenuti stav Engleza da u kopnenim snagama vide
neto od sporednog znaaja za Englesku, i da celokupnu snagu
nacije usredsrede na odranje prevlasti na moru. U Nemakoj, naravno, doputamo sebi da nas ponesu veliki talasi kolonijalizma
177
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
devetnaestog veka, i da, ojaani moda romantinim uspomenama na staru Hanzu, kao i podstaknuti miroljubivom ekonomskom
politikom, stavimo u stranu ekskluzivno unapredenje kopnene
armije i da se latimo formiranja flote. Ta politika pronala je svoj
konaan izraz u tvrdnji, koliko besmislenoj toliko i zlosrenoj: Naa budunost lei na vodi. Ne, upravo suprotno, ona se za nas
u Evropi prostire i lei na kopnu, upravo tako kao to e uzroci
naeg pada uvek biti isto kontinentalnog karaktera: na nesreni
teritorijalni i uasni vojnogeografski poloaj.
Sve dotle dok je Prusija sebe ograniavala samo na evropske
ciljeve u spoljnoj politici, nije imala razloga da se pribojava Engleske. Prigovor da je uprkos tome profrancusko raspoloenje ve
preovladalo u Engleskoj u godinama 187071., nije relevantan, i
u svakom sluaju nita ne znai. Jer je u to vreme pronemaki
stav isto tako preovladao u Engleskoj; u stvari, francuska akcija
je bila igosana kao svetogrde sa propovedaonica u engleskim
crkvama. tavie, bio je to kategoriki usvojen zvanian stav.
Naime, potpuno je oevidno da e Francuska zaista nastaviti da
pokazuje naklonost i razumevanje za dravu koja je znaajna poput Engleske, tim vie to se uticaj njene tampe neretko vri
kroz strani kapital. Francuska je oduvek veto umela da pobudi
simpatije i naklonost drugih. Tako je ona uvek koristila Pariz kao
svoje najmonije pomono oruje. Ali, to se nije odigralo samo u
Engleskoj, na primer, ve ak i u Nemakoj. Usred rata, tokom
1870-71. godine, osnovana je ne tako mala klika u berlinskom
drutvu, u stvari na Berlinskom dvoru, koja je otvoreno pokazivala naklonost prema Francuskoj. U svakom sluaju, oni su znali
kako da dugo odlau bombardovanje Pariza. I potpuno je razumIjivo to to su engleski krugovi posmatrali nemaki vojni uspeh
ispunjeni pomeanim oseanjima. Ali, u svakom sluaju, nisu
mogli da preokrenu zvanian stav britanske vlade u pravcu intervencije. ak i miljenje da bi to trebalo da se pripie samo injenici da je pozadina bila pokrivena od strane Rusije, u ta je
178
Engle
rata> umea kodabui
bojavaomei i u mirno
koliko ga gla je istot
Pravac i On tee up
antipatiju \
vojnopomorsS
ovckncsme^
zabrinuto dravnoi
^cmrazvojui
smcmo dana(
dujemo aktiv___^
kovska Nemaka<|
pogledu politike $
Rusije, nc prcdu rc,
dalcko od i rivanjc
drugim i optuimo
ako; hovih naroda.
Dajeprcdratu
prcthodnom
prusk
roljubivom i ekonomsfc
sluajuje, presvega,n
nognivoa, kojijcpr* L
lo da sc pribojava h

Bizmark bio uveren, nije menjalo nita. Jer se ovo pokrivanje pozadine nameravalo prvenstveno protiv Austrije. Da je, meutim,
Engleska odustala od svog neutralnog stava u to vreme, ak ni
rusko pokrivanje pozadine ne bi bilo u stanju da sprei izbijanje
rata velikih razmera. Budui da bi tada Austrija logino postala
umeana i, na jedan ili na drugi nain, uspeh iz 1871. godine teko da bi mogao da se odigra. U stvari, Bizmark se potajno pribojavao meanja od strane stranih drava ne samo u ratnim, ve
i u mirnodopskim pregovorima. Naime, ono to se dogodilo nekoliko godina kasnije protiv Rusije, intervencija drugih sila, moOpSke
fcva Engla je isto tako da inscenira Engleska protiv Nemake.
fenjeVe
Pravac antinemakog stava Engleza moe tano da se prati.
[vantan, i
On te e uporedo sa naim razvojem na moru, prerasta u otvorenu
lemaki
antipatiju sa naom kolonijalnom aktivnou, i, konano se, sa
ukcija
vojnopomorskom politikom zavrava neprikrivenom mrnjom.
lengleskim
o vek ne sme p ogreno da zak ljui kako u Englesko j dubo ko
liian stav.
zabrinuto dravno vostvo nije naslutilo veliku opasnost u buduInastaviti da
tcm razvoju naroda tako efikasnog kao to su Nemci. Nikada ne
:ajna posmemo da na osnovu naih, nemakih greaka i propusta prosuvri
dujemo aktivnosti drugih. Frivolnost sa kojom je postb izmar|da pobudi
kovska Nemaka dozvolila sebi da dospe u takav poloaj da se u
la Pariz kao
j
pogledu politike sile zatekne u opasnosti od strane Francuske i
alo samo
Rusije, ne preduzimajui pri tome bilo kakve ozbiljne protivmetedrata, tokom
re, daleko od toga da nam doputa da pripiemo slino zanemaliterlinskom
rivanje drugim silama, ili da ih sa moralnom indignacijom
*no pokazioptuimo ako zaista bolje vode rauna o vitalnim potrebama njimi su znali
hovih naroda.
uno je razumDa je predratna Nemaka donela odluku o tome da nastavi sa
tkivojni uspeh
prethodnom pruskom kontinentalnom politikom, umesto sa miLs luaju, nisu
i roljubivom i ekonomskom, koja je imala kobne posledice, u tom
vcu inter! sluaju je, pre svega, mogla ojaati kopnene snage do superior;c samo inog nivoa, koji je prethodno dostigla Prusija, i drugo, nije trebaeRusijc u ta jo
lo da se pribojava bezuslovnog neprijateljstva sa Engleskom. U
179

bilo kom sluaju, jedno je sigurno: da je Nemaka sva svoja
ogromna sredstva koja je potroila na flotu upotrebila za jaanje
kopnene vojske, ona se za svoje interese mogla boriti na drugaiji nain, barem na presudnom, evropskom bojnom polju. I tako
bi nacija bila poteena toga da vidi kako kopnena vojska, naoruana da gore ne moe biti, polako krvari protiv nadmone svetske
koalicije, dok vojnopomorske snage, barem u onim odluujuim
borbenim jedinicama, rdaju u lukama kako bi na kraju zavrile
vie nego sramnom predajom. Neemo pronalaziti izgovore za
lidere, ve emo skupiti hrabrost da priznamo kako to lei u samoj prirodi takvog oruja za nas. Jer, u isto vreme, kopnena armija je bila povlaena iz jedne da bi potom hrlila u drugu bitku,
bez obzira na gubitke i druge tekoe. Kopnena vojska je bila pravo nemako oruje, izrasla iz stogodinje tradicije, ali je na kraju
naa flota ispala samo jedna romantina igraka, oruje za paradu, napravljeno sebe radi i koje opet zarad njega samog nije moglo da se rizikuje. Celokupna dobit koju nam je to donelo je nesrazmerna uasnom gnevu kojim nas je to opteretilo.
Da Nemaka nije krenula tim pravcem razvoja, poetkom veka mi smo i dalje mogli da izgradimo odnos pun razumevanja sa
Engleskom, koja je u to vreme bila spremna na tako neto. Svakako, jedno takvo razumevanje trajalo bi samo ukoliko bi bilo propraeno korenitom promenom naeg spoljnopolitikog cilja. ak
i na samom prelazu iz jednog u drugi vek, Nemaka je mogla
odluiti da obnovi prethodnu prusku kontinentalnu politiku, i da,
zajedno sa Engleskom, izvri odluujui uticaj na kasniji razvoj
svetske istorije. Pri svemu tome, prigovor naih veitih oklevala
i skeptika da bi to ipak bilo neizvesno zasnovan je na linim miljenjima. U svakom sluaju, dosadanja engleska istorija govori
suprotno tome. Kojim pravom takvi skeptici pretpostavljaju da
Nemaka nije mogla da igra istu ulogu kao Japan? Glupa fraza
da bi Nemaka na taj nain mogla zaustaviti engleska puana
zrna isto tako je mogla da se primeni i na Fridriha Velikog kqii
180
na;,
ajuj
ncgol
moralid
sila u
l\ pusti
scVn
uvck proi
kaoop
inji
kaotoil
la, nijer
lcvanja
tada od
injes
Akoi
trcbalo da j
ristimo 19 mo
Rusiji uopte
nu govaraju
ta je i skog
drav
tnjakovii koji
razmiljaju u sl
umctnost sagle
nosti uzimaju
S obzirom i
kvo sutinsko i
rccno, imalo

Ija
lije
i
!
[etske
|uim
ivrile
: za
i u sana ar: bitku,
iaprajena kraju
ieza paramoielo je ne-
I
\
joetkom ve- '

unevanja sa
toneto. Sva[obibilopro
>
igcilja. ak
a je mogla
iupolitiku, i da,
Buakasniji razvoj
veitih oklevala ;
Ijena linim miaistorija govori
lostavljaju da
an? Glupa fraza '
feneleska puana
fh'ha Velikog koji
je, na kraju, na evropskim bojnim poljima pomogao u tome da se

olaka engleski konflikt sa Francuskom izvan Evrope. Prosto je
besmisleno navoditi dalje primedbe da bi se Engleska jednog dana ipak mogla okrenuti protiv Nemake. Jer bi ak i u tom sluaju poloaj Nemake, nakon poraza Rusije u Evropi, bio bolji
nego to je bio poetkom Svetskog rata. Naprotiv, da se rusko-japanski rat vodio u Evropi izmedu Nemake i Rusije, Nemaka bi
moralno toliko ojaala da bi, u sledeih trideset godina, ma koja
sila u Evropi prvo paljivo odvagala da li da prekine mir i dopusti sebi da ude u koaliciju protiv Nemake. Ali sve te zamerke
uvek proistiu iz mentaliteta predratne Nemake, koja je i sama,
kao opozicija, znala sve, ali nije preduzimala nita.
injenica je da se, u to vreme, Engleska pribliila Nemakoj,
kao to i dalje stoji injenica da Nemaka, to se tie njenog udela, nije mogla da se predomisli i napusti mentalitet veitog oklevanja i odugovlaenja i zauzme jasan stav. Ono to je Nemaka
tada odbila bilo je paljivo motreno od strane Japana i na taj nain je stekla reputaciju svetske sile na relativno lo nain.
Ako niko u Nemakoj nije eleo to da uini, onda je svakako
trebalo da se pridruimo drugoj strani. Potom smo mogli da iskoristimo 1904. ili 1905. godinu za sukob sa Francuskom i dobijemo Rusiju u naoj pozadini. Ali ta oklevala i odlagai to gotovo
uopte nisu eleli. Iz prevelikog opreza, istog oklevanja i neodgovarajueg znanja, ni u jednom asu nisu bili u stanju da utvrde
ta je to to uistinu ele. I samo u tome lei superiornost engleskog dravnitva, jer tom zemljom ne upravljaju takvi pametnjakovii koji ne mogu da se odvae na akciju, ve ljudi koji
razmiljaju u skladu sa okolnostima i za koje je politika svakako
umetnost sagledavanja mogunosti, ali koji isto tako sve mogunosti uzimaju u obzir i zaista se suoavaju sa njima.
S obzirom na to da je Nemaka, medutim, jednom izbegla takvo sutinsko raziimevanje sa Engleskom, koje bi, kao to je ve
reeno, imalo trajan znaaj samo da je u Berlinu uspeo da se
181
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
postavi jasan kontinentalni, teritorijalno-politiki cilj, ova je poela da organizuje svetski otpor protiv zemlje koja je pretila njenim interesima u pogledu prevlasti na moru.
Svetski rat nije tekao u skladu sa poetnim oekivanjima i
procenom vojne gotovosti i efikasnosti naeg naroda, pa ak ni
sa pretpostavkama Engleza. Svakako, Nemaka je bila konano
savladana, ali tek nakon to se na ratitu pojavila Amerika Unija, a mi izgubili podrku pozadine zbog unutranjeg propadanja
domovine. Ali na taj nain nije postignut pravi engleski ratni cilj.
Zaista, nemaka pretnja engleskoj prevlasti na moru bila je odstranjena, ali se zato pojavila pretnja Amerike, i to daleko osnovanija. Ubudue najvea opasnost za Englesku vie nee vrebati
u Evropi, ve u Severnoj Americi. U Evropi, u ovo vreme, Francuska je najopasnija po Englesku. Njena vojna prevlast ima posebno opasan znaaj za Englesku zbog meduodnosa geografskog
poloaja ove dve drave. Ne samo zbog toga to veliki broj engleskih centara od vitalnog znaaja izgleda praktino neodbranjiv od francuskih vazdunih napada, ve i zbog brojnih gradova
u Engleskoj koje se sa obala Francuske lako mogu nai na meti
artiljerije. U stvari, ako uz pomo moderne tehnologije uspe da
se unapredi i povea borbena mo najtee artiljerije, onda bombardovanje Londona sa francuskog kopna uopte nee biti nemogue. Pa ipak, jo je vanije to to bi francuski podmorniki
rat protiv Engleske imao sasvim drugaiju osnovu od prethodnog
nemakog tokom svetskog rata budui da bi francuski iroki front
na dva mora oteao da Engleska preduzme odbrambene mere,
koje su mogle da se pokau kao efikasne s obzirom na ogranieni
vodeni pojas.
Ko god u dananjoj Evropi pokua da pronade prirodne neprijatelje Engleske uvek e moi da ih nade u Francuskoj i Rusiji: Francuskoj, kao sili sa kontinetalnim politikim ciljevima,
koji su, meutim, samo pokrie za veoma iroko naznaene namere opteg internacionalnog politikog karaktera; Rusiji, kao
182
opa<
veitu kabilac
i otuda mo$
nosa
Ne, i ubudue 6
nim dina. I
postati]
iposebnihpotrchMj
politiki pravac,Vs
na moru i trgov;
ciljevima,onda|
jcbi utomslu
bi bilo, budui daakiis
suje samo uV
moru, pa na (:
spoljne po)hiL
nepovezanjmsa;
pcrija ne stvaraseA
politikc.
Zato erazboritoi
presudnozanjenu< r ,
tcrcsima isto takoei
godonincintcrcsuju,i,
ga.Akogodmoedaj

lanja fccilj.
je od-o osnofe vrebati
LFran[timapoafskog f< broj
en-codbra-|mh
gradova ai na
meti ijpje uspe
da
t ondabom lnee biti neipodmorniki
[jodprethodnog
sloirokifront
mbene mere,
^naogranieni
eprirodne neJfencuskoj i Ru-i
ciljevima,
onaznaene nalera; Rusiji, kao
opasnom neprijatelju Indije i vlasnici svih izvora nafte, koji danas imaju isti znaaj kao rudnici uglja, za koje se nekada, tokom
prolih vekova, izborila ekiem i orujem.
Ako Engleska ostane verna svojim velikim, svetskim politikim ciljevima, njeni potencijalni protivnici bie Francuska i Rusija u Evropi, a u drugim delovima sveta, Amerika Unija.
Nasuprot tome, ne postoji razlog koji bi u Engleskoj pobudio
veitu mrnju protiv Nemake. Inae bi engleska spoljna politika bila odredena motivima koji daleko prevazilaze pravu logiku,
i otuda mogla izvriti presudan uticaj na karakter politikih odnosa
izmedu nacija moda samo u glavi nemakog profesora.
Ne, i ubudue e stavovi Engleske biti u skladu sa isto praktinim gleditima i isto tako trezveni kao i u poslednjih trista godina. I upravo tako kao to su trista godina stari saveznici mogli
postati neprijatelji Engleske, a neprijatelji ponovo saveznici, isto
ta
ko e se deavati i ubudue sve dotle dok za to bude bilo optih
i posebnih potreba. Ako, meutim, Nemaka zauzme potpuno nov
politiki pravac, koji se vie nee protiviti engleskoj dominaciji
na nioru i trgovakim interesima, ve se posvetiti kontinentalnim
ciljevima, onda loginog razloga za englesko neprijateljstvo, koje bi u tom sluaju bilo neprijateljstvo radi neprijateljstva, vie ne
bi bilo, budui da ak i ravnotea evropskih sila Englesku intereSU
J^ samo ukoliko ometa razvoj svetske trgovine i prevlast na
moru, pa na taj nain ugroava i nju samu. Nema takvog vodenja
spoljne politike koje se manje rukovodi doktrinama apsolutno
nepovezanim sa ivotnim injenicama od engleskog. Svetska imperija ne stvara se sredstvima sentimentalne ili isto teoretske
politike.
Zato e razborito zapaanje britanskih interesa biti isto tako
presudno za njenu spoljnu politiku. Ko god se isprei njenim interesima isto tako e u budunosti postati njen neprijatelj. Koga
god oni ne interesuju, nee ni Egleska biti zainteresovana za njega. A ko god moe da bude koristan, s vremena na vreme, bie
183

pozvan na englesku stranu bez obzira na to da li joj je bio neprijatelj u prolosti ili bi to mogao ponovo da postane u budunosti.
Samo politiar koji predstavlja buroaziju nacionalne Nemake moe sebi dopustiti da odbije koristan savez iz razloga to on
kasnije moe zavriti neprijateljstvom. Pripisati takvu ideju Englezu predstavlja uvredu za politiki instinkt njegovog naroda.
Svakako, ako Nemaka sebi ne postavi nikakav politiki cilj,
onda emo lutati bez plana iz dana u dan i biti bez ikakve misli
vodilje; ili ako se cilj vraanja granica i teritorijalnih uslova iz
1914. godine, na kraju okrene politici svetske trgovine, kolonizacije i mornarice, budue neprijateljstvo Engleske e zaista biti
krajnje izvesno. Onda e se Nemaka ekonomski guiti pod Dousovim nametima, politiki propasti pod Lokarnovim sporazumima, i sve vie i vie slabiti kvalitet svoje rase da bi na kraju
okonala ivot kao Holandija ili druga vajcarska u Evropi. Do
toga svakako mogu da dovedu nai buroasko-nacionalni i patriotski foteljaki politicari, jer da bi se to stvarno desilo, sve to bi
trebalo da urade jeste da istraju na svom sadanjem putu frazerstva, bunih protesta, ratovanja sa celom Evropom i, potom, kukavikog bega pre bilo kakve akcije. To bi onda bilo ono to
nacionalna buroasko-patriotska politika podrazumeva pod nemakim preporodom. Prema tome, kao to je naa buroazija tokom
gotovo ezdeset godina znala kako da degradira i kompromituje
nacionalnu ideju, isto tako je njenim slabljenjem unitila divnu
ideju otadbine svodei je samo na frazu u njenim patriotskim
udruenjima.
Svakako, tu se pojavljuje i drugi vaan faktor u pogledu stava Engleske prema Nemakoj: presudan uticaj Jevreja u svetu,
koji takode postoji i u Engleskoj. Kao to je sigurno da sam anglosaksonizam moe da prevazide ratnu psihozu protiv Nemake, isto tako Jevreji u svetu sigumo nee zanemariti nijedan
detalj kako bi raspirivali stara neprijateljstva i zavade sa ciljem
da spree zavoenje mira u Evropi, i na taj nain omogue ak184
posebnokl

tiviranje boljevistikih destruktivnih stremljenja usred opte
konfuzije i nemira.
Ne moemo da raspravljamo o svetskoj politici, a da ne uzmemo u obzir tu najstraniju silu. Zato u se dalje u ovoj knjizi
posebno baviti tim problemom.
| sporazu-Jbi na
kraju pEvropi.
Do nalni i patriilo, sve to bi
inputufrazeriuii,potom, ku-)
ono to
evapodnemaproazija tokom
iDjkompromituje
jaunitila divnu
impatriotskim
ôgledu staksigurno da sam an|tozuprotivNema{ezanemariti nijedan
Jvaizavadesaciljem
ijnainomogueak185
Poglavlje 15
Italija kao saveznik

Svakako, ako Engleska bez ikakvog pritiska nije zauvek zadrala duboko ratno neprijateljstvo prema Nemakoj, Italija je
imala jo manje osnova za to. Italija je druga drava u Evropi koja nikako ne sme da bude sutinski neprijatelj Nemakoj. U stvari, njeni spoljnopolitiki ciljevi ne bi uopte trebalo da protivree
nemakim. Naprotiv, ni sa jednom dravom Nemaka nema toliko zajednikih interesa*kao upravo sa Italijom, i obrnuto.
U vreme kada je Nemaka nastojala da postigne novo nacionalno ujedinjenje, isti proces se odigravao i u Italiji. Naravno, Italiji je nedostajala centralna vlast iji bi znaaj postepeno rastao,
i konano dostigao vrtoglave visine, kakvu je Nemaka, u procesu
nastajanja, imala u Prusiji. Ali dok su se nemakom ujedinjenju,
pre svega, suprotstavile Francuska i Austrija kao pravi neprijatelji,
tako je i pokret italijanskog ujedinjenja morao da trpi uglavnom
od strane ove dve sile. Glavni uzrok, naravno, lei u habzburkoj
dravi koja je morala da ima i zaista je imala vitalni interes da Italiju dri i odri rasparanu. Budui da je drava veliine Austrougarske nezamisliva bez direktnog pristupa moru, a da su na
jedinoj teritoriji koja je mogla posluiti u te svrhe - barem to se
tie njenih gradova - iveli Italijani, Austrija se, negodujui, bezuslovno suprotstavila pojavi ujedinjene italijanske drave iz stra-
186
poli
vomm
spoljm
njcnjcij
form
mogu
raspolaitn
nim izb
paralie ri^l
to jest (
veru Italijc. ux.i
stojalojcjojj
cilj daljcgi^
korak koj\M
kadascpop
ljavanjaioti
iiomzatodabii
Svetski r;r
ga kojcsamvasp
napravila moai nijc
dovrei veliki dogadaj
bic kako, njegovo 1
stavljali podjcdnakoi
nacionalnih glcditaj
Naimc, kao Sto I
politike granicau]
dovoljc vitalne \
buroasko nacionali
zadovolji italijanskii
Poput nemakog,^
mljc, kojajejcdnim(
iltalijaje
pEvropi
ko;oj.Ustvalaprotivree
anematolimto.
jenovo
nacio-|.Naravno,
Ita-) rastao,
procesu
Dujedinjenju,
Ipvineprijatelji,
Utrpiuglavnom
êiuhabzburskoj
taiinteres da Ita^veliine Austroioru, a da su na
le-baremto se
êgodujui, bezedraveizstra-
ha da bi mogla izgubiti ove oblasti. U to vreme ak i najhrabriji

politiki cilj italijanskog naroda mogao je da lei jedino u njihovom nacionalnom ujedinjenju. To je onda takoe nuno uslovilo
spoljnopolitiki stav. I zato je, u trenutku kada je italijansko ujedinjenje (preko Savoje) polako poelo da poprima odlike zvaninog
formiranja, Kavur, njen briljantni i veliki dravnik, iskoristio sve
mogunosti koje su mogle posluiti ovom posebnom cilju. Italija
raspolae mogunou da se ujedini neverovatno dobro promiljenim izborom saveznike politike. Njen je cilj bio da, pre svega,
paralie glavnog neprijatelja njenog ujedinjenja, Austrougarsku,
to jest da na kraju navede tu dravu da napusti provincije na severu Italije. Uz to, ak i nakon pripajanja provincija Italiji, postojalo je jo 800.000 Italijana samo u Austrougarskoj. Nacionalni
cilj daljeg ujedinjenja ljudi italijanske nacionalnosti bio je prvi
korak koji se morao izdrati i ije se odlaganje moralo prevazii
kada se, po prvi put, pojavila opasnost italijansko-francuskog udaljavanja i otudenja. Italija je odluila da ude u Trojni savez, uglavnom zato da bi dobila vreme za njeno unutranje konsolidovanje.
Svetski rat je konano doveo Italiju u tabor Antante iz razloga koje sam ve spomenuo. Na taj nain, italijanska zajednica je
napravila moan korak napred. ak i danas, medutim, taj proces
nije dovren. U svakom sluaju, za italijansku dravu je, ipak,
veliki dogadaj bio unitenje omrznutog habzburkog carstva. Svakako, njegovo mesto su zauzeli Juni Sloveni, koji su ve predstavljali podjednako veliku opasnost za Italiju na osnovu optih
nacionalnih gledita.
Naime, kao to buroaska nacionalna politika i koncepcija
politike granica u Nemakoj na kraju krajeva nisu mogle da zadovolje vitalne potrebe naeg naroda, isto tako malo je mogla i
buroasko nacionalna politika ujedinjenja italijanske drave da
zadovolji italijanski narod.
Poput nemakog, italijanski narod ivi na maloj povrini zemlje, koja je jednim delom slabo plodna. Vekovima, u stvari, tokom
187

mnogo, mnogo vekova, prenaseljenost je primorala Italiju da stalno alje Ijude izvan svoje teritorije. Pa ak iako se veliki deo tih
emigranata, kao sezonski radnici, vrati u Italiju da bi tu iveo od
uteevine, to vie nego ikada vodi do daljeg pogoravanja situacije. I ne samo da se na taj nain nije reio problem stanovnitva, ve se jo vie produbio. Ba kao to je Nemaka kroz
izvoz robe postala zavisna od sposobnosti, potencijala i spremnosti drugih monih sila i zemalja u pogledu toga da li e primiti te proizvode, upravo tako je prola i Italija sa njenim izvozom
radne snage. U oba sluaja, zatvaranje trita koje prima proizvode ili radnike, do kojeg bi moglo da dode usled raznih sticaja
okolnosti, nuno bi dovelo do katastrofalnih posledica unutar tih
zemalja.
Otuda pokuaj Italije da kontrolie problem odranja poveanjem industrijske aktivnosti ne moe da bude uspean zato to
joj, ve u samom startu, nedostatak sirovina u velikoj meri onemoguava da se nadmee i postane konkurentna.
Kao to je u Italiji koncepcija formalne buroasko-nacionalne politike prevazidena i to je njeno mesto.zauzeo oseaj odgovornosti prema narodu, isto tako e ova drava biti prisiljena i da
odstupi od ranijih politikih koncepcija da bi se vratila teritorijalnoj politici velikih razmera.
Zalivi obala Sredozemnog mora sainjavaju, pa tako i ostaju,
prirodna oblast italijanske ekspanzije. to dananja Italija vie
napusti njenu prethodnu politiku ujedinjenja i prede na imperijalistiku, to e vie krenuti putevima drevnog Rima, ne iz nekakve pobude da postane sila, ve iz duboke, unutranje potrebe.
Ako dananja Nemaka traga za zemljitem u Istonoj Evropi, to
nije znak ekstravagantne elje za mo, ve samo rezultat njene
potrebe za teritorijom. A ako Italija danas tei ka tome da povea
uticaj na obale Mediteranskog basena i ako je kao krajnji cilj zacrtala sebi da osnuje koionije, to je takode samo izraz proistekao
iz iste potrebe, iz prirodne odbrane interesa. Da nemaka pre-
188
biiou
jans|
ko
najpri
naime i
Trojnogs;
Bilajei
vodstvoRa|
J' >I
nacionak zelo stav
protP zanekakav^
liju. Uto) e
nacionalnel
diplomatije, dal
kvareni korak j
unutranju ha lim
svetom.
Sada je Au
nje razloga i
dana nuno i
datovieltalijada
teresunarodaito^
litiku koja se tie nj
svojim najvcim kc
skom. Francuskani1
a sila na Mediterar
snagama, ili posred
prcke na putu italijg
ka, a na kraju se ne
C

povni-ijkroz
ispremfeprimifizvozom i
proiz-lih
sticaja
lunutar tih
lijapoveaizato to
(jmeri oneHiacionai[ooseaj odgoJjprisiljena i da
Utila teritori|patakoiostaju,
ja Italija vie |
prede na imperiia, ne iz neinjepotrebe.
Lnoj Evropi, to
Lorezultat njene
ptomedapovea
jokrajnji cilj zaBpizrazproistekao
pre-
dratna politika nije bila potpuno zaslepljena, svakako bi podrala

i podstakla ovaj razvoj svim raspoloivim sredstvima. Ne samo
zato to bi to znailo opravdano jaanje saveznika, ve zato to
bi to moda moglo da prui jedinu mogunost udaljavanja italijanskih interesa od Jadranskog mora i na taj nain smirivanje sukoba sa Austrougarskom. Takva politika bi, pored toga, pojaala
najprirodnije neprijateljstvo koje je uopte moglo da se razvije,
naime izmedu Italije i Francuske, ije bi posledice bile jaanje
Trojnog saveza u pozitivnom smislu.
Bila je prava nesrea za Nemaku to je u to vreme ne samo
vodstvo Rajha doivelo potpuni neuspeh u tom pogledu, ve to
je, povrhjsvega, javno mnjenje - predvodeno suludim nemakim
nacionalnim patriotima i spoljnopolitikim zanesenjacima - zauzelo stav protiv Italije. Posebno iz razloga to je Austrija saznala
za nekakav neprijateljski element o italijanskoj operaciji u Tripoliju. U to vreme, medutim, smatralo se politikom mudrou nae nacionalne buroazije da podri svaku glupost ili podlost beke
diplomatije, da bi, u stvari, i sama preduzela isti taj glupi ili pokvareni korak, i, na taj nain, u najboljem svetlu demonstrirala
unutranju harmoniju i solidarnost ove srdane alijanse pred celim svetom.
Sada je Austrougarska zbrisana. Ali Nemaka ima ak i manje razloga nego ranije da ali zbog razvoja Italije, koja se jednog
dana nuno mora proiriti na raun Francuske. S obzirom na to
da to vie Italija danas otkriva svoje najznaajnije zadatke u interesu naroda i to vie, u skladu s tim, prelazi na teritorijalnu politiku koja se tie njenih granica, to vie mora da ulazi u sukob sa
svojim najveim konkurentom na Sredozemnom moru, Francuskom. Francuska nikada nee tolerisati to da Italija postane vodea sila na Mediteranu. Ona e to pokuati da sprei, ili sopstvenim
snagama, ili posredstvom saveznika. Francuska e postaviti prepreke na putu italijanskog razvoja kad god joj se za to ukae prilika, a na kraju se nee uzdrati ni od upotrebe sile. ak ni takozvana
189

srodnost ove dve latinske nacije nee izmeniti nita u tom pogledu, jer ona nije vea od srodnosti izmeu Engleske i Nemake.
Pored toga, tano onoliko koliko Francuska slabi u pogledu
snage sopstvenog naroda, utoliko vie otvara rezervat crnaca. A
onda se opasnost nezamislivih razmera pribliava Evropi. Ideja
o tome da se francuski crnci, potencijalni zagadivai krvi belaca,
nasele na Rajni u ulozi uvara kulture protiv Nemake, toliko je
monstruozna da je samo pre nekoliko decenija smatrana potpuno
nemoguom. Svakako da bi sama Francuska pretrpela najveu
tetu kroz naseljavanje stanovnitva ove krvi, ali samo ako i druge
evropske nacije zadre svest o vrednosti njihove bele rase. Posmatrano u isto vojnom smislu, Francuska vrlo lako moe dopuniti
svoje evropske formacije, i, kao to je Svetski rat pokazao, isto
tako ih vrlo efikasno obavezati. Konano, ova armija, u potpunosti sastavljena od nefrancuza, u stvari omoguava izvesnu odbranu protiv komunistikih demonstracija, budui da e se potpuna
podreenost u svim situacijama lake ouvati u armiji koja uopte nije krvno povezana sa francuskim narodom. Ovaj razvoj ima
najopasnije posledice, pre svega, po Italiju. Ako italijanski narod
eli da odreuje svoju budunost prema sopstvenim interesima,
onda e, na kraju, za neprijatelja imati crnaku armiju, mobilisanu
od strane Francuske. U svakom sluaju, u interesu Italije ni najmanje ne lei da uspostavi neprijateljski odnos sa Nemakom, jer
je to neto to ak ni u najboljem sluaju ne bi popravilo njen ivot u budunosti. Naprotiv, ako ijedna drava konano moe zakopati ratnu sekiru, to je Italija. Naime, Italija nema nikakvog
interesa da se i dalje otuduje od Nemake ako, u budunosti, obe
drave ele da se posvete svojim najnormalnijim zadacima.
Bizmark je ve zapazio ovu povoljnu okolnost. Vie putaje
potvrivao potpunu podudarnost izmeu nemakih i italij anskih
interesa. Upravo je on bio taj koji je ukazivao da budua Italija
mora teiti svom razvoju na obalama Sredozemnog mora i on je
bio taj koji je kasnije ustanovio harmoniju nemakih i italijanskili
190
make.
Nei
sklapanje <
Nepriji
i.o je faizam uli
novu volju za|
cclokupan sis za
mogui njcnc pote
sklopdravat
Varave, Pragaj
trija uvuc u celd
bcznadean kao!
na dominantan i
vri nad ostatko
politika ovc zen
prcstonicc. Pai ji
ncgosaltalijomj
jajcuposlcdnjoj(
pobrinula manip
Jlajveu
jidruge
Posma-
.o, isto tpuno-flim

odbra-Upotpuna
Ljikojauopajrazvojima Hanski
narod r j interesima,
jiju,mobilisanu
J,jltalijeninaj-|
pNemakom, jer
r/avilonjeniitonacno moe za-
Jjanemanikakvog
,iibudunosti, obe
mzadacima.
^Vieputaje
jadkihiitalijanskih
jodabudua Italija
.êmnog mora i on je
Lumackih i italijanskili

interesa, naglaavajui da bi samo Francuska mogla da razmilja
o tome da uzdrma ovo uobliavanje ivota Italije, dok bi, s druge
strane, u Nemakoj ono obavezno moralo da naide na dobar prijem. U stvari, y itavoj budunosti on nije video nijedan nuan
razlog za otudenje, a kamoli neprijateljstvo, izmedu Italije i Nemake. Da je Bizmark, a ne Betman Holveg, upravljao sudbinom
Nemake pre Svetskog rata, u stvari, ne bi nikada ni dolo do ovog
uasnog neprijateljstva, koje je na sebe navukla pre svega Austrija.
tavie, u sluaju kako Italije, tako i Engleske, postoji jasna injenica da kontinentalna ekspanzija Nemake u Severnoj Evropi
ne predstavlja pretnju i opasnost, pa otuda ne moe pruiti razlog
za otudenje Italije od Nemake. Suprotno tome, najprirodniji
interesi Italije govore protiv daljeg jaanja francuske hegemonije
u Evropi.
Otuda bi Italija, pre svega, opravdano trebalo da uzme u obzir
sklapanje saveza sa Nemakom.
Neprijateljstvo sa Francuskom je ve postalo oigledno otkaLo je faizam u Italiju uneo novu ideju drave i sa tim udahnuo
novu volju za ivot italijanskom narodu. Zato Francuska, kroz
celokupan sistem saveza, ne samo da pokuava da prikupi snage
za mogui konflikt sa Italijom, ve isto tako da sprei i izdvoji
njene potencijalne prijatelje. Cilj Francuske je jasan. Francuski
sklop drava trebalo bi da bude izgraden tako da od Pariza preko
Varave, Praga, Bea, dopre sve do Beograda. Pokuaj da se Austrija uvue u celokupan sistem drava saveznica nije uopte tako
beznadean kao to moe da izgleda na prvi pogled. S obzirom
na dominantan uticaj koji Be sa svojih dva miliona stanovnika
vri nad ostatkom Austrije, to obuhvata samo est miliona ljudi,
politika ove zemlje e uvek biti odredena pre svega od strane te
prestonice. Pa tako i injenica to je savez sa Parizom verovatniji nego sa Italijom lei upravo u kosmopolitskoj prirodi Bea, koja je u poslednjoj deceniji jo vie dola do izraaja. Za to se ve
pobrinula manipulacija javnim mnjenjem koju garantuje Viena
191

pres. Ta aktivnost, meutim, preti da postane posebno efektna
budui da su ove novine, uz pomo galame koja se podigla oko
Junog Tirola, takoe uspele da kod neintuitivne provincijske
buroazije proizvede neprijateljsko raspoloenje prema Italiji.
Tako se pribliila opasnost nesagledivih razmera budui da Nemaka, vie nego ijedna druga drava, moe biti dovedena pred
najneverovatnije, u stvari, istinski samoubilake odluke od strane potpirivake novinske kampanje, dosledno vodene tokom dugog niza godina.
Ako, medutim, Francuska uspe da Austriju uini jednom od
karika u lancu svog prijateljstva, Italija e jednog dana biti prisiljena ili da vodi rat na dva fronta, ili e morati opet da se odrekne
pravog zastupanja interesa italijanskog naroda. U oba sluaja, za
Nemaku postoji opasnost da na kraju bude liena svog potencijalnog saveznika na neodreeno vreme, i da Francuska tako sve
vie i vie postane gospodar evropske sudbine.
Neka se niko ne zanosi iluzijama kakve to posledice moe
imati po Nemaku. Nai buroaski nacionalni politiari, koji se
bave pitanjem granica, i protestanti iz patriotskih saveza e onda
ponovo imati pune ruke posla da, u ime nacionalne asti, uklone
tragove maltretiranja koje su morali da izdre od strane Francuske, zahvaljujui njihovoj dalekovidoj politici.
Budui da se Nacionalsocijalistiki pokret bavi idejama spoljne politike, nastojao sam da ga edukujem da postane nosilac jasnog spoljnopolitikog cilja, uzimajui u obzir sve argumente o
kojima smo do sada diskutovali. U tom smislu, zamerka da je to
prvenstveno zadatak vlade apsolutno nije na mestu, s obzirom na
to da upravo iz ove zvanine dravne vlade potie krilo partija
koje niti imaju pravu predstavu o Nemakoj niti joj ele lepu budunost. Budui da su oni, iako odgovorni za priredivanje novembarskog zloina, doli do vlasti, vie se ne predstavljaju interesi
nemake nacije, ve umesto toga interesi onih partija koje se ponaaju na pogrean nain. Gledajui uopteno, mi ne moemo
192
kojil no,
dal nc
tako neloV^v
roda. t
slivjebezf dcgradaclin
njihove pravog uslc
paka ovih ]
unutranjihi to
isplanirano,B Udan
" tija ovevrstc!
dunost nacio tem ak
i u spoljnojl alnim
predvManjiniail do
uspcha isree.<
enjapolitikeneL
komproistcklomizj
se posmatraju sai Ali,
ako buroazijat va
podigne glas, i svesti
profesionali
jcdnostavno nc i
raspolae neunitivo
takav pokret, predvid
dnu edukaciju svojih

iNeIpred
r
straiduiomod
utiprisi[eodrekne |
sluaja, za
^potenciiatakosve
idice moe
[iicari, koji se
avezaeonda
fciasti, uklone
Itfrane Francuriejamaspoljmenosilac ja-|>sve
argumente o
Unerkadajeto
sobziromna
Uncekrilo partija
pjojelelepubuduBSvanjenovembarjtavljaju interesi
Lrtijakojesepouo.minemoemo
oekivati da nemake vitalne potrebe budu unapreene od strane

onih ljudi kojima su otadbina i nacija samo sredstva pomou
kojih e doi do cilja, i koje su oni spremni da, ako je neophodno, besramno rtvuju za svoje sopstvene interese. Zaista, budui
da ve sam instinkt samoodranja ovih ljudi i partija tako esto
nedvosmisleno govori protiv preporoda nemake nacije, otvorenu borbu za nemaku ast trebalo bi da povedu snage koje nuno
moraju da osujete i unite njene bive oskrnavitelje. Ne postoji
tako neto kao borba za slobodu bez opteg nacionalnog preporoda. Ali preporod nacionalne svesti i nacionalne asti nezamisliv je bez privoenja odgovornih pred lice pravde za prethodnu
degradaciju. Sam instinkt samoodranja e prisiliti ove izrode i
njihove partije da osujete sve korake koji bi mogli da dovedu do
pravog uskrsnua naeg naroda. I tobonje ludilo mnogih postupaka ovih Herostrata naeg naroda, nakon malo dublje procene
unutranjih motiva, razotkriva se u svom pravom svetlu kao veto isplanirano, mada neasno i sramno delo.
U dananje vreme, kada javni ivot poprima svoj oblik od partija ove vrste i biva predstavljen samo ljudima nie vrednosti,
dunost nacionalno-reformistikog pokreta je da ide svojim putem ak i u spoljnoj politici, koja e jednog dana, prema svim realnim predvidanjima i oekivanjima, otadbinu morati da dovede
do uspeha i sree. Zato, sve dotle dok zamerke u pogledu vodenja politike ne korespondiraju sa zvaninom spoljnom politikom proisteklom iz marksistiko-demokratskog centra, mogu da
se posmatraju sa prezirom i da se zanemare, jer to i zasluuju.
Ali ? ako buroazija nacionalnih i takozvanih otaclbinskih krugova podigne glas, onda je to stvarno samo izraz i simbol stanja
svesti profesionalnih partijaa, koji se istiu samo protestima, i
jednostavno ne mogu ozbiljno da shvate da e drugi pokret koji
raspolae neunitivom voljom na kraju prerasti u mo, i da jedan
takav pokret, predvidevi ovu injenicu, ve preduzima neophodnu edukaciju svojih predstavnika.
193
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
Do 1920. godine, pokuao sam svim sredstvima i najupornije da privikavam nacionalsocijaslitiki pokret na ideju saveznitva izmedu Nemake, Italije i Engleske. To je bilo vrlo teko,
posebno u prvim godinama nakon rata, budui da je stanovite
Boze kazni Englesku, pre svega, i dalje suavalo svest naeg naroda da jasno i razborito razmilja u sferi spoljne politike, i nastavilo da ga dri u ropstvu.
Situacija Pokreta u poetnoj fazi razvoja bila je beskrajno teka ak i u okviru odnosa prema Italiji, posebno zato to je jedinstvena reorganizacija italijanskog naroda, predvodena briljantnim
dravnikom Benitom Musolinijem, naila na protest svih drava,
usmeren od strane Slobodnih zidara. Jer dok, s jedne strane, do
1922. godine, stvaraoci zvaninog nemakog miljenja nisu ni
obraali panju na patnje ovih delova naeg naroda, razdvojenih
od Nemake njihovim zloinom, tako su sada, s druge strane. iznenada poeli da obraaju posebnu panju na Juni Tirol. Svim
sredstvima lukavog novinarstva i podmukle dijalektike, problem
Junog Tirola bio je tako preuvelian, sve do pitanja od neverovatnog znaaja, da je, na kraju, Italija navukla na sebe ulogu
izoptene drzave u Nemakoj i Austriji, koju joj nije dodelila
nijedna druga pobednika drava. Da je Nacionalsocijalistiki
pokret iskreno eleo da zastupa svoju spoljnopolitiku misiju, potkrepljenu uverenjem da je ona bezuslovno nuna, on ne bi mogao da se povue iz borbe protiv sistema lai i konfiizije. Na taj
nain, u isto vreme, nije mogao da rauna ni na jednog saveznika, ve je morao da bude voden idejom da bi to pre trebalo da
povrati jeftinu popularnost, a ne da deluje protivno oevidnoj
istini, nunosti koja je pred njim leala, i glasu sopstvene savesti.
Pa ak i da je tako bio poraen, to bi ipak bilo mnogo potenije
nego uestvovati u zloinu kojeg je bio svestan.
Kada sam 1920. godine ukazao na mogunost kasnijeg saveznitva sa Italijom, inilo se da, barem u poetku, nedostaju svi
preduslovi za to. Italija je bila u krugu drava pobednica i imala
mnjcnju,!
likoinaj
Ne
da zapazii
doprinco
kih dra
kada dode
nekih drava
make, ipak,
Francuska
normalno,
Ncmako
rata." Ovom
namcrc fi
Potpuna
ovom,
koalicije,
knutog od si
nakon rata
ke. Pored od
uprkos celoj
vicu za rat nal
ncpnjj
opravdali
194
-..
pjno teIjejedinJjljantnim
hdrava,
Jstrane, do
[nja nisu ni
Iscstrane, iz-liTirol.
Svim tte,problem
Saujaodnevero-j sebe
ulogu j j i j e
dodelila
ialsocijalistiki
îicku misiju, pot-i
ne bi mojikoniuzije. Na taj
jBJednog saveznipfopre trebalo da )
protivno oevidnoj
K/sopstvenesavesti.
Iftmnogopotenije
stan.
junost kasnijeg sa-tu,

nedostaju
svi
pobednica i imala

udeo u stvarnim ili samo teoretskim prednostima ovog poloaja.
Godine 1919. i 1920., izgledalo je da uopte ne postoje anse da
e u neko dogledno vreme unutranja organizacija Antante popustiti. Mona svetska koalicija jo uvek je pridavala veliki znaaj tome da se prikae u svetlu samouverene sile koja garantuje
pobedu, a na taj nain i mir. Potekoe koje su ve izbile na videlo u vezi sa nacrtom mirovnog ugovora utoliko su manje doprle
do svesti javnog mnjenja to su reiseri lukavo osmiljene pozornice znali kako da, barem spolja, sauvaju utisak savrenog jedinstva. Ova zajednika akcija zasnovana je isto toliko na javnom
mnjenju, koje je stvorila opta homogena ratna propaganda, koliko i na jo uvek neizvesnom strahu od izuzetno mone i velike
Nemake. Svet je veoma polako, letiminim pogledom uspevao
da zapazi razmere unutranjeg propadanja Nemake. Kasniji razlog
doprineo je izgleda gotovo stalnoj solidarnosti izmedu pobednikih drava, kao i nadi pojedinanih drava da je nee prevideti
kada dode do podele plena. Konano, i dalje je postojao strah
nekih drava da, ako se u tom trenutku budu povukle, sudbina Nemake, ipak, nee promeniti svoj tok, i da e u tom sluaju samo
Francuska profitirati od naeg propadanja. Jer se u Francuskoj,
normalno, nije ni razmiljalo o tome da se promeni stav prema
Nemakoj, koji je zauzet tokom rata. "Za mene je mir produetak
rata." Ovom izjavom, sedokosi stari Klemansoa izrazio je prave
namere francuskog naroda.
Potpuna neosmiljenost nemakih stremljenja suoila se sa
ovom, barem naizgled, nepokolebljivom reenou pobednike
koalicije, da istraje u ostvarenju vrsto zacrtanog cilja, podstaknutog od strane Francuske, koji se sastojao u tome da se ak i
nakon rata nastavi sa delovanjem na potpunom unitenju Nemake. Pored odvratne podlosti onih koji su u sopstvenoj zemlji,
uprkos celoj istini i protiv njihove sopstvene savesti, prebacili krivicu za rat na Nemaku i drsko iz toga izveli zakljuak kako bi
opravdali neprijateljsko ucenjivanje, stajala je delom zastraena,
195

a delom nesigurna nacionalna strana, koja je verovala da sada,
nakon sledeeg kolapsa, moe da popravi situaciju najmunijom
rekonstrukcijom nacionalne prolosti. Mi smo izgubili rat zbog
toga to itava nacija nije bila dovoljno ostraena protiv neprijatelja. U nacionalnim krugovima je vladalo miljenje da moramo
da nadoknadimo ovaj tetni nedostatak tako to emo mu, za vreme mirnodopskog perioda, usaditi mrnju protiv bivih neprijatelja. U isto vreme znaajno je i to to je od poetka ova mrnja
bila usredsreena uglavnom protiv Engleske, i kasnije Italije, a
ne protiv Francuske. Protiv Engleske zato to, zahvaljujui letarginoj politici Betmana Holvega, niko nije verovao u rat sa njom
sve do poslednjeg asa. Zato je nas ulazak u rat protiv Engleske
bio smatran izuzetno sramnim zloinom protiv lojalnosti i vere.
U sluaju Italije, neprijateljstvo je bilo ak i razumljivije u pogledu pdlitike nepromiljenosti naeg naroda. Oni su bili toliko zaslepljeni iluzijom Trojnog saveza od strane krugova zvanine
vlade da je ak i neintervenisanje Italije u korist Austrougarske i
Nemake smatrano krenjem lojalnosti. Na taj nain, oni su videli beskrajno izdajstvo u kasnijem pridruivanju italijanskog naroda naim neprijateljima. Ta nagomilana mrnja nala je izraz u
estokim osudama i borbenim povicima, tipinim za nacionalnu
buroaziju: Boe kazni Englesku. Abudui da je Bog isto tako na
strani jaih i odlunijih, kao i vie na strani pametnijih, on je
kategorino odbio da dosudi kaznu. Pa ipak, bar tokom rata, nagomilavanje nacionalne mrnje i besa svim sredstvima ne samo
da je bilo dozvoljeno, ve je i zahtevano. Sve to je bio samo pokuaj da se sprei bilo kakva mogunost da postanemo svesni
sopstvene zaslepljenosti za prave injenice, mada se bes u nama
nikada nije jako raspalio. U politici nije postojalo suprotno stanovite, pa je zato, ak i tokom rata, bilo pogreno privui druge
posledice, posebno usled ulaska Italije u svetsku koaliciju, izuzev rasplamsalog besa i indignacije. Naprotiv, tada je trebalo da
osetimo kao posebnu dunost da nastavimo sa ponovnim istrai196
dovefc
je, nesj
ve\
takven
setied
trebalo
ta. Neir
ne, ncuredcotl
politikumoij
zburga.Touu
ka koji naj
neionihl
musketaral
moglabi1
roda, ali:
la je to
dakrvareui
gla da ouva|
ma bili antin
razumljiva 5
tijih Nemacai
Habzburzi
nemaki narodl
upustimo u naji
ludila, kojcjci
juriamo uvekil
rupcijanapravilij
li ncmakimme
za dinastiju, kojaj
jojscukazalai
iramo
avrenrnja
liije, a |i letarIsanjom pgleske
isti i vere. pije u pogleilitolikoza-a zvanine
rougarske i
j,onisuvide[italijanskog na-.jaSla je
izraz u
Lzanacionalnu
^Bogistotakona
inijih, on je )m rata,
na-j M i m a ne samo
ktojebiosamopo^postanemo svesni
Imadasebesunama
jojalo suprotno sta^renoprivuidruge
fsvetsku koaliciju, izujtiv; tada je trebalo da
nosaponovnimistrai-

vanjem mogunosti u pogledu situacije kako bismo doneli odluke koje su mogle da garantuju da e se uzeti u obzir spaavanje
ugroene nemake nacije. Budui da je ulaskom Italije u prve redove Antante bilo neizbeno izuzetno pogoravanje ratne situacije, ne samo zbog nagomilavanja cruja koje je Antanta zahtevala,
ve vie usled moralnog jaanja koje nuno lei u pojavljivanju
takve moi na strani svetske koalicije, posebno za Francusku. to
se tie dunosti, politiki lideri nacije u to vreme je silom prilika
trebalo da odlue da po svaku cenu zatvore dva ili tri ratna fronta. Nemaka nije bila odgovorna za dalje odravanje korumpirane, neuredene austrijske drave. Niti se nemaki vojnik borio za
politiku mo kraljevske porodice. koju je nasledila dinastija Habzburga. To u najboljem sluaju lei na umu naih glasnogovornika koji na protestima spremno viu ura i ne ele da se bore, ali
ne i onih koji na frontu prolivaju krv. Patnje i tekoe nemakih
musketara bile su neizmerne ve 1915. godine. Ta stradanja su
mogla biti zahtevana u ime budunosti i ouvanja nemakog naroda, ali ne i zbog spasa habzburke opijenosti velikom moi. Bila je to monstruozna ideja dopustiti milionima nemakih vojnika
da krvare u ratu bez ikakvih izgleda samo zato da bi dinastija mogla da ouva dravu, njene najprivatnije interese, koji su vekovima bili antinemaki. Ta ludost e nam u celini postati potpuno
razumljiva samo ako budemo imali u vidu da je krv najplemenitijih Nemaca morala da se prolije kako bi, u najboljem sluaju,
Habzburzi mogli da dobiju jo jednu ansu da denacionalizuju
nemaki narod za vreme mira. Ne samo da smo morali da se
upustimo u najmonstruoznije krvoprolie na dva +xonta iz istog
ludila, koje je prevazilazilo sve granice, ve smo ak bili duni da
juriamo uvek iznova kako bismo rupe, koje su izdajstvo i korupcija napravili na naem vrednom saveznikom frontu, popunili nemakim mesom i krvlju. I mi smo na taj nain nainili rtvu
za dinastiju, koja je bila spremna da ve prvom prilikom koja bi
joj se ukazala napusti sve svoje portvovane saveznike i ostavi ih
197

u najgorem moguem poloaju. to je kasnije zaista i uradila. Svakako, nae buroaske, otadbinske nacionalpatriote govore isto
tako malo o toj izdaji kao i o stalnoj izdaji saveznikih, austrijskih trupa slovenske nacionalnosti, koje su prele na stranu neprijatelja u itavim regimentama i brigadama, da bi se konano u
njihovim legijama pridruile borbi protiv onih koji su u ovu stranu nesreu bili uvueni delovanjem njihove drave. tavie, sama po sebi, Austrougarska nikada nije uestvovala u ratu koji bi
ukljuio i Nemaku. To to bi tu i tamo neko zaista poverovao u
to da e uivati zatitu Trojnog saveza, zasnovanu na reciprocitetu, moe se pripisati samo beskrajnom neznanju i nepoznavanju
austrijskih uslova, koji su uopte preovladali u Nemakoj. Najgo
re razoarenje za Nemaku bi se ostvarilo da je Svetski rat izbio
zbog nje. Austrijska drava, sa svojom slovenskom veinom i vladavinom dinastije Habzburga, u osnovi protiv Rajha i antinemaki orijentisanoj, nikada se ne bi latila oruja da brani i pomogne
Nemakoj u borbi protiv ostatka sveta, kao to je to glupo uradila Nemaka. U stvari, naspram Austrougarske, Nemaka je imala
da ispuni samo jednu dunost, to jest: da svim sredstvima spase
nemstvo od te drave i da eliminie najvee izrode, najzloinakiju dinastiju koju je nemaki narod ikada morao da trpi.
Za Nemaku, ulazak Italije u Svetski rat neizbeno bi trebalo da bude prilika za sutinsko preispitivanje njenog stava prema
Austrougarskoj. Nije politiki in, a kamoli izraz mudrosti i sposobnosti politikih lidera u takvom sluaju pronai drugi odgovor osim mrane indignacije i nemonog besa. Takva stvar obino
nanosi tetu ak i u privatnom ivotu, ali u politikom ivotu predstavlja neto to je gore od zloina. To je delo gluposti.
Pa ak i da ovaj pokuaj, to jest, da se promeni prethodni nemaki stav nije urodio plodom, barem bi politiko vodstvo bilo
oslobodeno krivice da nije pokualo i to. U svakom sluaju, nakon ulaska Italije u Svetski rat, Nemaka je trebalo da pokua da
zaustavi rat na dva fronta. Ona je potom trebalo da se bori za to
198
naz
usk
l
i
nema borbe] nje,

sun kaugljai^
zadatak-iiu konacio avc, ve i
miliona N nita
dru Kao
renu italijansi
drugaija. Onij
sku dravu
dezertirala,!
u domovini i
bi sc ogradilif
dopustili su i
da osnuju ]
stii ncko i
boriti na rauni
Habzburga. Takoj
jc, Turinije i Is
ukazana najviS
istorije,
ncmakc nacije

;saloji bi
)U
ite-lavanju
iNajgo[uatizbio
livlalantinema(jipomogne
jupo uradi-fjjkaje imala
tvima spase
^najzloina) bi trebajjstavaprema
idrosti i
spo-:idrugiodg
oihastvarobino
otu predpiiprcthodni neovostvo bilo
\m
sluaju,
na-:g/odapoku
ada ai'asebori
za to
da sklopi separatni mir sa Rusijom, ne samo na osnovu odustajanja od toga da koristi prednosti uspeha, koji je nemaka armija
ve postigla na istoku, ve da ak, ako je potrebno, rtvuje Austrougarsku. Samo potpuno distanciranje nemake politike od zadatka da uva austrijsku dravu i njena iskljuiva usredsredenost
na zadatak da pomae nemakom narodu jo uvek bi moglo da,
u skladu sa realnim procenama, stvori uslove za pobedu.
tavie, ruenjem Austrougarske i pripajanjem devet miliona
nemakih Austrijanaca Rajhu bi, kao takvo, bio uspeh vredniji
borbe pred licem istorije i budunosti naeg naroda nego sticanje, sumnjivih po svojim posledicama, nekoliko francuskih rudnika uglja i gvozdene rude. Ali, mora se naglasiti uvek iznova da
zadatak - ak i nemake spoljne politike, koja je samo buroasko-nacionalna - ne bi trebalo da bude ouvanje habzburke drave, ve iskljuivo spasenje nemake nacije, ukljuujui devet
miliona Nemaca u Austriji. Inae nita drugo, zaista apsolutno
nita drugo.
Kao to je poznato, reakcija lidera Rajha na situaciju stvorenu italijanskim ulaskom u Svetski rat bila je svakako potpuno
drugaija. Oni su pokuavali vie nego ikada da sauvaju austrijsku dravu sa njenom slovenskom braom, koja su masovno
dezertirala, rizikujui nemaku krv u jo veoj meri, i prizivajui
u domovini osvetu neba nevernim nekadanjim saveznicima. Da
bi se ogradili od svake mogunosti da okonaju dva ratna fronta,
dopustili su da ih prepredena i lukava beka diplomatija navede
da osnuju poljsku dravu. Na taj nain, svaka nada da e se postii neko razumevanje sa Rusijom, za koje se svakako moglo izboriti na raun Austrougarske, bila je lukavo spreena od strane
Habzburga. Tako je vojnicima iz Bavarske, Pomeranije, Vestfalije, Turinije i Istone Pruske, iz Brandenburga, Saksonije i Rajne,
ukazana najvia ast da u najuasnijim, krvavim bitkama svetske
istorije, rtvuju svoje ivote u stotinama hiljada, ne za spasenje
nemake nacije, ve za formiranje poljske drave kojoj bi, u
199

sluaju povoljnog ishoda svetskog rata, Habzburzi dali predstavnitvo, i koja bi potom bila veiti neprijatelj Nemake.
Buroaska nacionalna dravna politika! Ali ako je ova reakcija na korak Italijana ve bila neoprostiv apsurd tokom rata, to
to se ta emocionalna reakcija odrala i nakon rata bila je jo vea, sutinska glupost.
Svakako, Italija je bila u koaliciji sa dravama pobednicama
ak i nakon rata, pa otuda i na strani Francuske. Ali, to je bilo prirodno, jer Italija svakako nije ula u rat iz profrancuskih oseanja. Presudan motiv koji je privukao tome italijanski narod bila
je iskljuivo mrnja i neprijateljstvo prema Austriji i oigledna
mogunost da e, na taj nain, doprineti sopstvenim interesima.
To je bio razlog za ovakav korak Italije, a nikako ne neko fantastino oseanje prema Francuskoj. Iako je Nemaka svojevremeno
bila duboko povredena zbog toga to je Italija preduzela dalekosene korake, sada, kada je dolo do propadanja njenog vekovnog
neprijatelja, ovek, ipak, ne sme dozvoliti da izgubi iz vida uverljiv razlog za sve to. Sudbina se promenila. Jednom je Austrija
imala vie od 800.000 Italijana pod svojom vlau, dok se danas
200.000 Austrijanaca nalo pod vlau Italije. Uzrok naeg bola
sastoji se u tome to su tih 200.000 koji nas interesuju nemake
nacionalnosti.
Budui ciljevi nacionalne i narodno osmiljene italijanske politike i dalje u sebi sadre veito latentan austrijsko-italijanski
sukob. tavie, izuzetno poveana samosvest i svest italijanskog
naroda produbljena ratom, a posebno faizmom, samo e joj uliti
veu snagirda postavi jo vie ciljeve. Tako e se sve vie pojavljivati prirodan sukob interesa izmeu Italije i Francuske. Mogli smo da raunamo na njih i da im se nadamo ve 1920. godine.
U stvari, prvi znaci unutranjeg nesklada izmedu dve drave ve
su bili vidljivi u to vreme. Dok su junoslovenski instinkti za dalje smanjivanje austrijsko - nemakog elementa uivali podrku
Francuske, stav Italije ve u vreme oslobodenja Koruke od Slo200
ovd. daup
je.Us istorijsl c
uko dalojoji
dravcizai
makc. Nijt
racija.AlieJ
kojejej nje,
iliones cuski
sukobl c da se
ok
U poglcduovci
jatcljstva i2 drava
dolazi u| kc. Verovati
slaba itahjansfoi jima,
bilasrui
prcuzcoulogudai
slogana pod svojc
oaska vlada je, pfen
zadataka, mod
nain.Alinaciunamgj
da. Borba Trccg Ri_
jc istorijsku objavunad
skcdravc. Takoci
sti svojemestonaSrs
kao nagradu za ovul
[iteresima. ko
fantajevremeno Bla
dalekoijvekovnog
zvidauver-ic
Austrija
ôksedanas
baegbola i
nemake
l^naiijanske poLsko-italijanski
alijanskog
j
uliti
|iese sve vie poJjeifiancuske. Mo3ovel920. godine.
'udvedrave ve
nski instinkti za daenta uivali podrku
a Koruke od Slo-
vena ispoljio se kao prijateljski raspoloen prema nemakom elementu. Unutranji preokret prema Nemakoj takode je izbio na
videlo u stavu italijanskog ovlaenja u samoj Nemakoj, najodlunije povodom Gornje lezije. U svakom sluaju, u to vreme
ovek je ve mogao da zapazi poetak unutranjeg otudenja, mada u poetku samo u manjem stepenu, izmeu dve latinske nacije. U skladu sa realnim procenama i logikom, a na osnovu svih
istorijskih iskustava u tom pogledu, ovo otudenje se mora sve vie ukorenjivati i jednog dana zavriti otvorenom borbom. Svidalo joj se to ili ne, Italija e morati da se bori za opstanak svoje
drave i za svoju budunost protiv Francuske, poput same Nemake. Nije nuno da Francuska uvek bude u prvom planu operacija. Ali e ona iskoristiti svoju kontrolu nad onim dravama,
koje je pametno dovela u poloaj da finansijski i vojno zavise od
nje, ili one sa kojima je povezana istim interesima. Italijansko-francuski sukob bi isto tako mogao da izbije na Balkanu, kao to moe da se okona u nizijama Lombardije.
U pogledu ove velike verovatnoe kasnijeg izbijanja neprijateljstva izmeu Francuske i Italije, ve 1920. godine, sama ova
drava dolazi u obzir prvenstveno kao budui saveznik Nemake. Verovatnoa je rasla sve vie kada je, sa pobedom faizma,
slaba italijanska vlada, prethodno izloena medunarodnim uticajima, bila sruena, a faistiki reim zauzeo njeno mesto, ime je
preuzeo ulogu da ekskluzivno zastupa italijanske interese u vidu
slogana pod svojom zastavom. Slaba italijanska demokratsko-buroaska vlada je, prenebregavanjem pravih italijanskih buduih
zadataka, moda vezu sa Francuskom mogla da od:ii na vetaki
nain. Ali nacionalno svestan i odgovoran italijanski reim, nikada. Borba Treeg Rima za budunost italijanskog naroda stekla
je istorijsku objavu na dan kada su Faisti postali simbol italijanske drave. Tako e jedan od dva latinska naroda morati da napusti svoje mesto na Sredozemnom moru, dok e drugi stei nadmo
kao nagradu za ovu borbu.
201

Kao Nemac, koji razmilja razumno i koji je nacionalno svestan, vrsto se nadam i snano elim da ta drava bude Italija, a
ne Francuska.
Otuda e moj stav prema Italiji biti podstaknut motivima buduih oekivanja, a ne neproduktivnim seanjima na rat.
Stanovite Deklaracije o tome da je rat ovde prihvaen, kao
natpis na prevoznim sredstvima trupa, bio je dobar znak pobednikog samopouzdanja nenadmane stare armije. Kao politika
proklamacija, medutim, to je suluda glupost. Danas je to ak jo
vie ludo i besmisleno ako se uzme u obzir stav da, za Nemaku,
nijedan saveznik koji je u Svetskom ratu stajao na neprijateljskoj
strani i uestvovao u pljaki na nau tetu, ne moe da oekuje
protivuslugu. Ako marksisti, demokrate i centristi uzdignu takvu
misao do lajtmotiva njihove politike aktivnosti, to je jasno iz jednostavnog razloga to ta najizopaenija koalicija ne eli da uopte doe do nemakog preporoda. Ali, ako nacionalna buroazija
i otadbinski krugovi preuzmu takve ideje, onda je tu granica. Jer
uzmimo naziv neke mone drave koja bi uopte mogla biti na
saveznik u Evropi, i koja se nije obogatila i teritorijalno proirila
na na raun ili na raun drugih saveznika u to vreme. Na osnovu
ovog stanovita, Francuska je iskljuena od samog poetka zato
to je ukrala Alzas-Lotaringiju, a eli da ukrade i Rajnlend, pa
Belgiju, zato to poseduje Eupen i Malmedi, i Englesku, zato to,
ak iako ne poseduje nae kolonije, ona njima u velikoj meri upravlja. A svako dete zna ta to znai u ivotu nacija. Danska je
iskljuena zato to je uzela Severni lezvig, Poljska zato to se
nalazi u posedu Zapadne Prusije, Gornje lezije i delove Istone
Prusije, ehoslovaka, zato to ugnjetava gotovo etiri miliona
Nemaca, Rumunija, zato to je na slian nain pripojila vie od
milion Nemaca, Jugoslavija, zato to ima gotovo 600.000 Nemaca, i Italija, zato to Juni Tirol naziva svojim.
Prema tome, za nau nacionalnu buroaziju i patriotske krugove, mogunosti saveznitva su, sve u svemu, svedene na nulu.
202
tij
samog
vratitiJ
prigovl
idui u to^
banderec_.
boljevikai
U isto\_ vi,
burujiij kaz pogren
marksista vck mora <
tio zatojet. nali
jednu stva^ dinstvo:
Uprkostomej binske
politiaref borbe, a da
] niste. Togusu^,
ccpcijaistotako| u
poglcdujev na pamet
ili j. Razmera u kd
kavilukjei
Kada sam se l|
Pokreta prema Ife
njejednogdelai
otadinskim krugor
kako, protivno optoj UL
moc da formulie poli
w-,
a
abu,kao Ipobedjolitika
foakjo
lemaku,
Ijateljskoj
laoekuje
fdignu takvu
fcjasnoizjepeeli da uopjaburoazija
Itugranica. Jer
Iinogla biti na
Ibnjabio proirila
ie. Na osnovu
zato
jjnlend, pa ;ku,
zato to, j meri upja. Danska je |
ftljska zato to se
jeidelove Istone
fgtovo etiri miliona
inpripojila vie od
tovo 600.000 Nemapju i patriotske kruL svedene na nulu.
Ali, u tom sluaju, njoj oni uopte nisu ni potrebni budui da e

oni, kroz lavinu protesta i klicanje povika "Ura!", delimino obuzdati otpor drugih delova sveta, a delimino ga i potpuno slomiti. A onda, bez ijednog saveznika, u stvari, bez oruja, podrani
samo glasnim negodovanjem njihovog brbljivog jezika, oni e povratiti ukradene teritorije, navesti da Englesku kazni Bog, strogo
prigovoriti Italiji i izloiti je zasluenom preziru celog sveta
-idui u tome sve dotle dok jednog trenutka ne budu obeeni o
bandere od strane njihovih trenutnih spoljnopolitikih saveznika,
boljevika i marksisitiki nastrojenih Jevreja.
U isto vreme, vano je napomenuti da nai nacionalni krugovi, buruji i patriote, nikako ne uspevaju da shvate da najjai dokaz pogrenog stava njihove spoljne politike lei u konkurenciji
marksista, demokrata i centrista, i, pre svega, Jevreja. Ali, ovek mora dobro da poznaje nau buroaziju da bi odmah shvatio zato je to tako. Oni su svi beskrajno sreni to su uopte
nali jednu stvar u kojoj se izgleda dostie pretpostavljeno jedinstvo nemakog.naroda. Nema veze ako se to tie gluposti.
Uprkos tome, neverovatno je uteno za hrabru buroaziju i otadbinske politiare to to su u stanju da priaju tonom nacionalne
borbe, a da pritom ne dobiju udarac u lice od najblieg komuniste. Toga su potedeni samo zato to je njihova politika koncepcija isto tako sterilna u nacionalnom pogledu, kao to je vredna
u pogledu jevrejskih marksista, ali ovim ljudima to ili ne pada
na pamet ili je skriveno u najdubljim delovima njihovog bia.
Razmera u kojoj smo preuzeli na sebe svu pokvarenu la i kukaviluk je neto neuveno.
Kada sam se 1920. godine orijentisao na spoljnopolitiki stav
Pokreta prema Italiji, prvo sam naiao na potpuno nerazumevanje jednog dela nacionalnih krugova, kao i medu takozvanim
otadinskim krugovima. Tim ljudima je bilo prosto neshvatlivo
kako, protivno optoj dunosti da se neprestano protestuje, neko
moe da formulie politiku ideju koja - sa isto praktinog
203

stanovita nagovetava unutranje pomirenje, odnosno, okonanje jednog od neprijateljstava Svetskog rata. Uopteno gledajui, nacionalni krugovi smatrali su nepojmljivim to to nisam
stavio najvei naglasak nacionalnih aktivnosti na proteste, koji
su trubili do neba pred Feldmaralom u, Minehnu, ili na nekim
drugim mestima, danas protiv Pariza, sutra protiv Londona, pa
opet, protiv Rima, ve to sam se, umesto za to, zaloio da se prvo u Nemakoj odstrane oni koji su odgovorni za njenu propast.
Rasplamsali protesti na demonstracijama protiv Pariza takode su
se odrali u Minhenu povodom diktature tog grada, koji su, svakako, morali pomalo zabrinuti M. Klemansoa. Medutim, upravo
me je to podstaklo da iz sve snage razradim nacionalsocijalistiki
stav protiv manije protesta. Francuska je uradila neto to je svaki Nemac mogao da pretpostavi i ega je hteo-ne hteo trebalo da
bude svestan. Da sam na mestu Francuza, i ja bih, naravno, podrao Klemansoa. Meutim, vikati besomuno iz svega glasa na
nadmonog neprijatelja, i to iz daljine, nedostojanstveno je koliko i idiotski. Naprotiv, nacionalna opozicija otadbinskih krugova trebalo je da pokae svoje zube onima iz Berlina, onima koji
su bili odgovorni i krivi za sav uas i katastrofu nae propasti.
Naravno, lake je bilo vritati protiv Pariza i obasipati ga kletvama, koje se uostalom nisu mogle ostvariti i nisu odgovarale
pravom stanju stvari, nego suoiti se sa Berlinom, istupivi sa
konkretnim delima.
Ovo se posebno odnosi na predstavnike dravne politike Bavarske, koji, naravno, injenicama svojih dosadanjih uspeha u
dovoljnoj meri pokazuju koliko su briljantni. Jer bi prva dunost
tih istih ljudi, tako upornih u svojoj elji da sauvaju suverenitet
Bavarske, i u isto vreme istrajnih u nastojanju da zadre pravo da
vode spoljnu politiku, prvo trebalo da bude to da afirmiu jednu
realnu spoljnu politiku takvog tipa kako bi Bavarska, na taj nain, mogla nuno da dobije vodstvo prave nacionalne opozicijeu
Nemakoj, osmiljene u glavnim aspektima. U pogledu potpune
204
nacionalnib
vrcmenanan
uidrugovij
sjednesti vaju
BavarskM na
sevcru. Da,u|
njcnih suve
U pogleduje
iznenadujetotosel
tike suoila sa, ako| nim
nerazumev drugo ni
oekivao.! i nastojim
samo spoljnc politike,
ra
U to vreme,joi
napade na raun i ko
verovatnolei,sj ona
smatrana potpunol lija
izlocna medun da
ak postojalenade*
boljcvizma, a tadabil
nae krugove koji prip
Porcd toga, u redov na
pravi nain da zau
epr-fopast.
jdesu i, sva-
Jupravo
listiki
ifijesva-rebalo
da iravno, poaglasana
enojekoli-|iiskih
krugoa,onimakoji
Ifcnaepropasti.
lasipati ga klel'nisuodgovarale
DI, istupivi sa
|avne politike Bagnjih uspeha u
prva dunost
Ijiuvaju suverenitet
pdazadrepravoda |
toda afirmiu jednu
iliBavarska, na taj nalalneopozicijeu
i.Upogledupotpune
nedoslednosti politike Rajha ili svesne namere da se ignoriu svi

pravi putevi uspeha, upravo bavarska drava jeste ta koja bi trebalo da se uzdigne do uloge glasnogovornika spoljne politike koji bi, u skladu sa realnim predvidanjima, jednog dana mogao da
privede kraju uasnu izolaciju Nemake.
Ali, ak i u ovim krugovima, oni se sukobljavaju sa spoljnopolitikom koncepcijom saveznitva sa Italijom, koju ja zagovaram, i to iz potpune gluposti i nepromiljenosti. Umesto da se
smelo uzdignu do uloge govornika i uvara najviih nemakih
nacionalnih interesa u budunosti, oni su vie skloni tome da, s
vremena na vreme, jednim okom zamire prema Parizu, a podiui drugo visoko ka nebu, sveano objave svoju odanost Rajhu,
s jedne strane, a na drugoj, pokau svoju reenost da, ipak, sauvaju Bavarsku, doputajui da se plamen boljevizma rasplamsa
na severu. Da, u stvari, bavarska drava je poverila ulogu uvara
njenih suverenih prava zaista intelektualcima posebne veliine.
U pogledu jednog takvog mentaliteta, nikoga ne bi trebalo da
iznenaduje to to se, od prvog dana, moja koncepcija spoljne politike suoila sa, ako ne direktnim odbacivanjem, onda barem totalnim nerazumevanjem. Iskreno govorei, u to vreme ja nisam nita
drugo ni oekivao. Ja i dalje uzimam u obzir optu ratnu psihozu
i nastojim samo da u moj Pokret postepeno ugradim koncepciju
spoljne politike, razumljive u kontekstu svetskih zbivanja.
U to vreme, jo nisam morao da trpim raznovrsne otvorene
napade na raun moje proitalijanske politike. Razlog to je to tako verovatno lei, s jedne strane, u injenici da je za neko vreme
ona smatrana potpuno bezopasnom, i na drugoj, d?. je i sama Italija izloena medunarodnim uticajima. U stvari, u potaji su moda ak postojale nade da bi ova Italija mogla da podlegne kugi
boljevizma, a tada bi bila dobrodola kao saveznik, barem za
nae krugove koji pripadaju levici.
Pored toga, u redovima levice u to vreme, ovek nije mogao
na pravi nain da zauzme stav protiv toga da se zakopaju ratne
205
1
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
sekire, budui da su u samom ovom taboru stalno preduzimani napori da se iskorene negativna, poniavajua i - za Nemaku - tako neopravdana oseanja mrnje nastala u Svetskom ratu. Ovim
redovima ne bi bilo lako da upute kritiku na moj raun i suprotstave mi se oko koncepcije spoljne politike, koja bi, na kraju krajeva,
kao preduslov njenog sprovodenja, postavila barem uklanjanje
ratne mrnje i neprijateljstva izmedu Nemake i Italije.
Medutim, ja moram jo jednom da naglasim da moda glavni razlog zbog kojeg sam naiao na tako mali otpor od strane
mojih neprijatelja lei u tome to su moju aktivnost uzeli zdravo za gotovo, videi je kao bezazlenu i, na taj nain, takoe
bezopasnu.
Ova situacija se u jednom jedinom momentu promenila kada
je Musolini zapoeo Mar na Rim. Kao nekakvom maginom
reju, istog trenutka je, od strane jevrejske tampe, krenula lavina runih rei i uvreda protiv Italije. I ve posle 1922. godine,
postavilo se pitanje Junog Tirola, koje se pretvorilo u stoer nemako-italijanskih odnosa, eleli to stanovnici Junog Tirola ili
ne. Nedugo nakon toga marksisti su postali predstavnici nacionalne opozicije. I sada je ovek mogao da prisustvuje jedinstvenom
spektaklu u okviru kojeg Jevreji i nemaki narod, socijaldemokrate i lanovi Lige patriota, komunisti i nacionalna buroazija, ruku
pod ruku, jednoduno mariraju preko Brenera kako bi ponovno
osvojili ovu teritoriju u monim bitkama ali, svakako, bez prolivanja krvi. Posebnu dra ovom hrabrom nacionalnom frontu je dodala injenica to su se ak i oni posebni predstavnici Bavarske i
bavarskih suverenih prava, iji su duhovni preci preko sto godina
ranije predali dobrog Andreasa Hefera Francuzima i dopustili im
da ga streljaju, isto tako ivo zainteresovali za borbu za oslobodenje zemlje Andreasa Hefera.
Budui da su uticaji bande jevrejskih novinara, zatim nacionalne buroazije i patriotskih glupaka koji bezumno tre za njima,
uspeli da preuveliaju problem Junog Tirola do razmera vital-
206
ovajj
govoi
aliuj
poglc^f
mut
denoi
govorei
brojkamap
kojih je
unali kao]
toga su c
celokupan broj^
broj Ncn
nastanjcnoml
Tojci
Nemakoj,i
stavuotomedaj
nog Tirola,;
Italijani, ajednali
varaponovnoosvf^t:;
samo utoliko tobin
Italijana, uinig
Naravno, i trisan pre
sv deo. Prcma 1
nomsmisIu,prcS iz
opte diskusije. Jeri
Ital ija kao saveznik

Ita-'n
in
btal/eva,
Ijnje
lla
kada
Ijginom
i
lavi-)dine,
listoer ne-jg
Tirola
ili
lcinacionallstvenom
Ijaldemokra3azija, ruku
bbiponovno
abezprolivaifrontuje do>avarske
^preto
sto
godi-jzima i
dopustili ptobu
za osloa,zatimnaciolotrcezanjima,
lorazmera
vital-
nog pitanja nemake nacije, oseam se pozvanim da zauzmem

jasan stav prema tome.
Kao to je ve bilo istaknuto, stara austrijska drava je imala
preko 850.000 Italijana unutar svojih granica. Sasvim sluajno,
ovaj podatak o nacionalnostima ustanovljen austrijskim popisom
nije u potpunosti precizan. Naime, popis nije izvren prema nacionalnostima pojedinaca, ve prema jeziku koji je oznaen kao
govorni. Oevidno, ovo nije moglo pruiti potpuno jasnu sliku,
ali u prirodi slabosti nacionalne buroazije lei da se zavarava u
pogledu realne situacije. Ako neko ne ui predmet, ili ako o njemu barem ne govori otvoreno, onda to isto tako ne postoji. Utvreno na osnovu takve procedure, Italijani, ili bolje, ljudi koji
govore italijanski jezik, velikim delom su iveli u Tirolu. Prema
brojkama popisa iz 1910. godine, Tirol je imao n stanovnika, od
kojih jejy procenata govorio italijanski jezik, dok su se ostali raunali kao Nemci ili jednom delom isto tako kao Latini. Zbog
toga su oko n Italijana bili u nadvojvodstvu Tirola. Budui da je
celokupan broj pripisan teritoriji na kojoj danas ive Italijani,
broj Nemaca u odnosu na Italijane na celom delu teritorije Tirola
nastanjenom Italijanima iznosi x Nemaca prema jy Italijana.
To je neophodno ustanoviti zato to prilino velik broj ljudi u
Nemakoj, zahvaljujui laljivosti nae tampe, nema nikakvu predstavu o tome da, u oblasti pod kojom se podrazumeva teritorija Junog Tirola, zapravo dve treine stanovnika koji tu ive jesu
Italijani, a jedna treina Nemci. Prema tome, ko god ozbiljno zagovara ponovno osvajanje Junog Tirola, zapravo bi promenio stvari
samo utoliko to bi umesto da 200.000 Nemaca zivi pod vlau
Italijana, uinio da 400.000 Italijana ivi pod vlau Nemaca.
Naravno, nemaki element u Junom Tirolu je sada koncentrisan pre svega u severnom delu, dok italijanski nastanjuje juni
deo. Prema tome, ako bi neko pronaao reenje u isto nacionalnom smislu, pre svega bi morao da iskljui koncept Junog Tirola
iz opte diskusije. Jer ovek ne moe da ima moralno opravdanje
2
0
7
da ratuje sa Italijanima zato to su uzeli povrinu teritorije u kojoj 200.000 Nemaca ive pored 400.000 Italijana, ako mi sami,
obrnuto, elimo ponovo da osvojimo ovu teritoriju za Nemaku
kao ispravku nepravde, to jest, ako elimo da poinimo jo veu
nepravdu nego u sluaju sa Italijom.
Tako e poziv na ponovno osvajanje Junog Tirola imati iste
moralne greke od tih koje sada otkrivamo u vladavini Italijana
u Junom Tirolu. Zato ovaj poziv takode gubi-moralno opravdanje. Uz ovo, mogu se potvrditi i druga stanovita, koja onda moraju da zagovaraju povratak celog Junog Tirola. Prema tome, na
osnovu moralno opravdanih oseanja, moemo, u najveoj meri,
zagovarati povratak tog dela u kojem, u stvari, ivi veina Nemaca. To je prostorno ograniena teritorija ody kvadratnih kilometara. ak i u njoj, meutim, ima otprilike 190.000 Nemaca, 64.000
Italijana i Latina i 24.000 drugih stranaca, tako da celokupna nemaka teritorija obuhvata gotovo 160.000 Nemaca.
U dananje vreme teko da postoji granica koja ne razdvaja
Nemce od otadbine, kao to je sluaj u Junom Tirolu. U stvari,
samo u Evropi, ne manje od n miliona Nemaca je razdvojeno od
Rajha. Od njih, x miliona ivi pod tudom vlau, a samo y miliona u nemakoj Austriji i vajcarskoj, mada u uslovima koji ni
za trenutak ne predstavljaju opasnost po nacionalnost. U isto vreme, tu je i itav niz sluajeva koji obuhvataju ukupne iznose potpuno dugaijeg karaktera u poredenju sa ljudima nae narodnosti
u Junom Tirolu.
Koliko je ova injenica uasna za na narod, isto toliko su
krivi oni koji danas podiu toliku galamu oko Junog Tirola. Ami
isto tako malo, u svakom sluaju, moemo da uinimo da sudbina preostalog Rajha zavisi samo od interesa ovih izgubljenih teritorija, a kamoli od elja jedne od njih, ak i preuzimanjem isto
buroaske politike granica.
Jer, pre svega, jedna stvar odluno mora biti odbaena: nema
Svetog nemakog naroda u Junom Tirolu, kao to pripadnici Li208
zas-L
zliitiml
sluaju]
pre
tim,l
Italijej
danas i
veeg ]
Pruske.
Danas, sj
ne moe biti
ga. On se na
da?u stvari,
dobijanje n
procenu u p
brem i prc
stalom deln
Drugim
ka ne bude
naroda u Ji
mogu da d<
renje politi
i. Na kraji
nee oteti J
sno da ak
drugi cilj o
flfcjmati
iste
liltalijana opravdaja onda mo-i tome,
na fVeoj meri,
:ina Nema-ratnih
kilome-Ifanaca,
64.000
Idacelokupnanenaca.
kojane razdvaja
Einom Tirolu. U stvari,
p.faacajerazdvojeno od
nvlau,asamo>y miliauuslovima koji ni
(onacionalnost. U isto vre-_
tajuukupne iznose
pot-..7/i* ijudima nae
narodnosti
ge patriota budalasto brbljaju. Pre bi se moglo rei, svi kdji moraju biti uraunati kao pripadnici nemake zajednice moraju biti
podjednako sveti. Nee moi da se radi tako da se Nemci iz Junog Tirola procenjuju kao vredniji od onih u leziji, Istonoj ili
Zapadnoj Pruskoj, koji su potinjeni pod vladavinom Poljske. Takoe nee moi da se postupa tako da se Nemci u ehoslovakoj
smatraju vrednijim nego Nemci u Sarskoj oblasti ili takode u Alzas-Lotaringiji. Pravo da se nemaki element, razdvojen na razliitim teritorijama, rangira posebnim vrednostima, u najboljem
sluaju proizlazi iz analitikih istraivanja njihovih specifinih,
preovladujuih i sustinski dominantnih rasnih vrednosti. Meutim, to je upravo ono merilo koje grupe to protestuju protiv
Italije primenjuju najmanje. Jer budui da su i stanovnici Tirola
danas razdvojeni i rasuti na teritorijama, to ne moe dati faktor
veeg poverenja nego, recimo, za stanovnike Istone i Zapadne
Pruske.
Danas, spoljnopolitiki zadatak nemakog Rajha.kao takvog
ne moe biti odreden interesima delova naroda rasutih izvan njega. On se na taj nain u stvarnosti nee sluiti interesima, budui
da,u stvari, kao preduslov za praktinu pomo ima ponovno zadobijanje moi u otadbini. Zato jedino gledite koje garantuje
procenu u pogledu spoljnopolitike pozicije moe biti ono o najbrem i pravovremenom povratku nezavisnosti i slobode preostalom delu nacije, ujedinjenom pod nemackom vladom.
Drugim reima, to znai da ak i ako nemaka spoljna politika ne bude svesna ni jednog drugog cilja osim spasenja Svetog
naroda u Junom Tirolu, to jest, 190.000 Nemara koji stvarno
mogu da dodu u obzir, prvi preduslov u vezi s tim bio bi ostvarenje politike nezavisnosti Nemake, kao i sredstava vojne moi. Na kraju krajeva, trebalo bi da bude jasno da austrijska drava
nee oteti Juni Tirol od Italijana. Ali, podjednako mora biti jasno da ak i u sluaju da nemaka spoljna politika nema nijedan
drugi cilj osim da oslobodi Juni Tirol, njene aktivnosti moraju
"> narod, isto toliko su

iJunogTirola.Ami
frino da uinimo da sudbiInteresa ovih izgubljenih tek i preuzimanjem isto
omorabiti odbaena: nema
feolu, kao to pripadnici Li-
209

biti odreene takvim gleditima i faktorima koji garantuju ponovno zadobijanje politike i vojne moi. Na taj nain, svakako ne
bismo postavili Juni Tirol u iu spoljnopolitikih razmatranja,
ve bismo, naprotiv, posebno tada morali da budemo vodeni i rukovodeni onim idejama koje nam, u stvari, omoguavaju da slomimo postojeu svetsku koaliciju usmerenu protiv Nemake. Jer
na kraju, ak ni posredstvom Nemake, Juni Tirol nee biti vraen Nemcima monotonim, poput tibetanske mantre, ponavljanjem
protesta i povicima nezadovoljstva, ve laanjem maa.
Prema tome, ako bi Nemaka ve trebalo sebi da zacrta ovaj
cilj, ona, ipak, prvo mora neprestano da razmatra mogunosti u
kome bi mogla da pronade saveznika ljoji bi joj pomogao da ponovo vrati mo. Danas ovek moe da kae da bi Francuska, u
tom pogledu, mogla biti uzeta u obzir. Kao nacionalsocijalista, ja
sam se tome, medutim, estoko usprotivio.
I zaista bi Francuska mogla izraziti svoju spremnost da dopusti Nemakoj da marira sa njom protiv Italije. U stvari, ak bi
se moglo desiti da nas, u znak priznanja za trvovanje ljudi nae
krvi, i u vidu slabih zavoja za nae rane, nagrade Junim Tirolom. Ali ta bi takva pobeda znaila za Nemaku? Da li bi naa
nacija, na primer, tada mogla da ivi s obzirom na jo 200.000
stanovnika Junog Tirola? Da li moda neko ne veruje u to da bi
se Francuska, nakon to je jednom porazila svog latinskog konkurenta na Mediteranu uz nemaku vojnu pomo, svakako opet
okrenula protiv Nemake? Ili da bi u svakom sluaju istrajala na
svom starom politikom cilju likvidacije Nemake?
Ne, ako za Nemaku ostane bilo kakva mogunost da bira izmedu Francuske i Italije.Prema svim realnim procenama, samo
Italija dolazi u obzir kao garancija za Nemaku. Jer, pobeda nad
Italijom u saveznitvu sa Francuskom donela bi nam Juni Tirol,
ali bi stvorila i jau Francusku, koja bi kasnije profitirala kao na
neprijatelj. Pobeda nad Francuskom, uz italijansku pomo, donela bi nam barem Alzas-Lotaringiju i, u najboljem sluaju, veliku
210
Nai
makit
prolije
narod i
kada
tomsk
Ne
ipadnicf
i zar
gaije i
poteno prizm
dana - omekS
vatrenihprote
ubedeni da 6
samo pod pri
borila etiri <
ili ja, odrekli
da sam se ja
nog Tirola
nata na mitir
vremc, medi
ta i nacional
neprijateljst
sredstvima,

fponoiako ne
natranja,
jcni i rukg'a da slobiake. Jer
e biti vralavljanjem
3.
tzacrta ovaj
mogunosti u
'iogao da pojfFrancuska, u
risocijalista, ja
premnost da do-Vf. U
stvari, ak bi
prvovanje ljudi nae
nim Tiro-laku?
Da li bi naa onajo
200.000 toneveruje
u to dabi
jasvoglatinskog konmo, svakako opet
nsluaju istrajala na
tnake?
logunost da bira izfalnim procenama, samo
pNemaku. Jer, pobeda nad
bi nam Juni Tirol,
piasnije profitirala kao na
eitalijanskupomo, doneInajboljem sluaju, veliku
slobodu u sprovodenju i vodenju teritorijalne politike. Na kraju

krajeva, samo na taj nain Nemaka moe da ivi ubudue, a ne
kroz Juni Tirol. Niti e doi u obzir da odabere jednu od svih odvojenih teritorija, u stvari, onu koja nam je najbeznaajnija u sutinskom smislu, i da rizikuje interes nacije od 70.000.000 ljudi,
da se u stvari odrekne svoje budunosti, samo zato da bi bedni,
fantastini nemaki ^ra-patrioti mogli da dobiju momentano zadovoljenje. I sve to zbog iste opsene, jer bi u stvari Juni Tirol
bio isto tako od male pomoi kao to je i sada.
Nacionalsocijalistiki pokret kao takav mora da edukuje nemaki narod u tom pogledu da nesme da se uzdrava od toga da
prolije krv kako bi oblikovao svoj ivot. Ali, na slian nain, na
narod mora biti edukovan i u tom smislu da, barem ubudue, nikada vie ne sme da dozvoli da proliva krv zbog nekakvih fantomskih ideja.
Neka nai patrioti, tako uporni u svojim protestima, kao i pripadnici otadbinske lige, barem jednom lepo kau kako oni vide
i zamiljaju da je uopte mogue ponovo zauzeti Juni Tirol drugaije nego vojnom silom. Neka barem jednom smognu snage i
poteno priznaju, ako ozbiljno veruju u to, da e Italija jednog
dana omekana jednostavno lavinom njihovih ispraznih rei i
vatrenih protesta - predati Juni Tirol, ili da nisu moda isto tako
ubedeni da e drava sa istom postojeom nacionalnom sveu,
samo pod pritiskom vojne pretnje, odustati od teritorije za koju se
borila etiri duge godine. Neka ne brbljaju stalno da smo se mi,
ili ja, odrekli Junog Tirola. Ti neuveni laovi znaju vrlo dobro
da sam se ja lino borio na frontu u vreme kada je sudbina Junog Tirola odluivala, to ne malom broju dananjih protestanata na mitinzima u to vreme nije ni na pamet palo. I da su u isto
vreme, meutim, snage sa kojima su nai pripadnici Lige patriota i nacionalne buroazije vodili spoljnu politiku i podstrekivali
neprijateljstvo prema Italijanima, svesno ometali pobedu svirn
sredstvima, da internacionalni marksizam, demokratija i centar
211

ak i u vreme mira nisu birali sredstva da bi oslabili i paralizovali vojnu mo naeg naroda, i da su konano organizovali revoluciju tokom rata, koja je nuno vodila do propadanja Nemake,
a sa tim i nemake armije.
Juni Tirol je isto tako bio izgubljen za nemaki narod kroz
aktivnosti tih ljudi i uklet slabou i nesposobnou buroaski
ostraenih protestanata. Dostojno je prezira to to ovi takozvani
nacionalpatrioti danas priaju o odricanju od Junog Tirola. Ne,
draga gospodo, nemojte uvijati i zavijati na tako kukaviki nain
pravu re. Ne budite tolike kukavice da istupite i kaete kako bi
danas moglo da se postavi samo pitanje osvajanja Junog Tirola.
Jer odricanje, gospodo iz Lige Naroda, jeste rezultat delovanja
vaih vrednih dananjih savaznika, marksista, koji su izdali svoju
zemlju u svim legalnim dravnim oblicima. A jedini koji su imali
hrabrosti da zauzmu otvoren stav protiv zloina u to vreme niste
bili vi, uvaeni lanovi Lige Naroda i buroaske diplomatije, ve
mali Nacionalsocijalistiki pokret i, pre svega, ja sam. U stvari,
gospodo, kada ste vi bili tako tihi da niko u Nemakoj nije znao
ni da postojite, kada ste brzo klisnuli u vae mije rupe, te 1919.
i 1920. godine, ja sam istupio protiv sramote potpisivanja mirovnog ugovora - i to ne tajno, iza etiri zida, ve javno. U to vreme,
medutim, vi ste i dalje bili takve kukavice da nijedan jedini put
niste usudili da se pojavite na jednom od naih sastanaka iz straha da ete biti pretueni od strane vaih dananjih spoljnopolitikih saveznika, marksistikih ulinih probisveta.
ovek koji je potpisao Mirovni sporazum u Sen ermenu bio
je isto tako malo nacionalsocijalista, kao i oni koji su potpisali
Versajski mirovni sporazum. Oni su bili lanovi partija koji su,
potpisavi to, samo okonali decenijsku izdaju svoje zemlje. Ko
god danas na bilo koji nain eli da promeni sudbinu Junog Tirola ne moe da odbaci neto to je ve odbaeno u svim oblicima od strane dananjih protestanata. U najboljem sluaju, on to
moe samo ponovo da osvoji.
212
r
casni imaos kakvim
znaosamo^
poslednjejt; eg
narotot danasi
tivratal koji
suvetjj naeg
narodan dana
ispoljitio svu
odgovon
borimprotivti kako
bi I lju. Kogodr
savrcmenograta,!,:
ena psihika sn^
takvu rtvu 2 bio
u skladu sal kada
bi sc danasl
mevajusamoonil
frontikadabisej
ja morala podne
glcdaocima, 3C
spoljna politil
^Hfrake,
^|
Ifodkroz
f
taroaski
LfaJcozvani tfirola. Ne,
Ljki nain [te kako
bi og Tirola.
tdelovanja laizdali
svoju likojisuimali
ffftovremeniste
^plomatije, ve
Jjasam. Ustvari, ]
akoj nije znao empe,
te 1919. (pisivanja
mirovrijavno.Utovreme, |
fedinijedanjedini put
hsastanaka iz stralaSnjih spoljnopolirjveta.
buSenermenubio
lionikojisupotpisali
Ifaovi partija koji su,
lizdaju svoje zemlje. Ko
enisudbinu Junog Tijno u svim obliciWjem sluaju, on to
Ja se estoko protivim tome, svakako, i izjavljujem da u pruiti najjai mogui otpor tom nastojanju, i da u se boriti sa najvatrenijim fanatizmom protiv ljudi koji pokuavaju da povedu na
narod u avanturu, koliko krvavu toliko i ludu. Ja o ratu nisam uio
za stolovima restorana rezervisanim za redovne posetioce. Niti
sam u ovom ratu bio jedan od onih koji su morali da daju nareenja ili da komanduju. Bio sam obian vojnik koji je sluao naredenja i komande pune etiri i po godine, i koji je uprkos tome
asno i iskreno ispunjavao svoju dunost. Ali ja sam na taj nain
imao sreu da upoznam rat kakav on uistinu jeste, a ne onakav
kakvim bi neko eleo da ga vidi. Kao obian vojnik, koji je upoznao samo njegove mrane strane, ja sam bio za taj rat sve do
poslednjeg trenutka - zato to sam bio uveren da bi spasenje naeg naroda moglo da lei samo u pobedi. Meutim, budui da je
danas mir stvoren od strane drugih, ja se kategorino zalaem protiv rata koji ne ide u korist nemakog naroda, ve samo protiv onih
koji su ve jednom ranije bezbono trgovali krvavom rtvom
naeg naroda zarad sopstvenih interesa. Uveren sam da u jednog
dana ispoljiti odlunost, da, ako je neophodno, ak preuzmem i
svu odgovornost da uloim krv nemakog naroda. Ali se zato
borim protiv toga da ijedan jedini Nemac bude odvuen na ratite
kako bi budale ili kriminalci svoje planove napajali njegovom krvlju. Ko god razmisli o besprimernom uasu i zastraujuoj nesrei
savremenog rata, ili razmotri beskrajne zahteve kojima biva izloena psihika snaga naroda, mora da se uplai ideje da upravo
takvu rtvu zahteva uspeh koji u najboljem sluaju nikada ne bi
bio u skladu sa ogromnim naporom. I isto tako zna n da u sluaju
kada bi se danas ljudi iz Junog Tirola, ako se pod tim podrazumevaju samo oni koji ive du nemakih granica, skupili u jedan
front i kada bi se stotine i stotine hiljada rtava, koje bi naa naci-ja
morala podneti u borbi za njihovo dobro, pojavilo pred ovim
gledaocima, 300.000 ruku bi se podiglo zatitniki prema nebu i
spoljna politika Nacionalsocijalista bila bi opravdana.
213

Ono to je najstranije u svemu tome je to to se oni poigravaju sa mogunou stranog ishoda, a da pri tome ni ne pomiljaju, niti ele da zaista pomognu stanovnicima Junog Tirola.
Budui da borbu oko Junog Tirola danas vode oni koji su
jednom pustili da cela Nemaka bude unitena, kojima ak i sam
Juni Tirol slui samo kao sredstvo, koje koriste sa hladnom beskrupuloznou kako bi zadovoljili njihove sramotne antinemake - u najekstremnijem vidu izraene - instinkte. Mrnja prema
dananjoj, nacionalno svesnoj, Italiji, i iznad svega mrnja nove
politike ideje o ovoj zemlji, i u najveoj meri mrnja prema italijanskim dravnicima u usponu, jeste ta koja ih podstie da komeaju nemako javno mnjenje uz pomo Junog Tirola. Jer, u
stvari, koliko su, na kraju krajeva, indifirentni svi ti predstavnici
prema nemakom narodu. Dok sudbinu Junog Tirola oplakuju
sa krokodilskim suzama u oima, celu Nemaku vode ka sudbini koja je gora od one izdvojene teritorije. Dok protestuju protiv
Italije u ime nacionalne kulture, oni zagauju kulturu nemake
nacije iznutra, unitavaju ceo kulturni senzibilitet, truju instinkte
naeg naroda, i rue ak i dostignua prethodnih vremena. Da li
doba, koje je unutar zemlje tlailo i ugnjetavalo sopstveno pozorite, knjievnost, vajarstvo do najnieg nivoa, ima pravo da istupi protiv dananje Italije, ili da titi nemaku kulturu od nje u
ime kulture? Gospoda iz Bavarske partije, nemaki nacionalisti,
pa ak i marksistiki skrnavitelji kulture, brinu oko kulture Junog Tirola, ali potpuno mirno doputaju da kulturu njihove domovine vredaju najbedniji i najnezgrapniji postupci i predaju nemaku
scenu sramotnom predstavniku rase, Johanu Speltu Aufu. I oni
pri tome, licemerno, ale zbog guenja nemakog kulturnog ivota u Junom Tirolu, dok sami najokrutnije proganjaju sve one
ljude u otadbini koji ele da zatite nemaku kulturu od svesnog
i namernog unitenja. U tom pogledu, Bavarska partija podstrekuje dravnu vlast protiv onih koji se protive neuvenom unitavanju nae narodne kulture. ta ovi usamljeni zatitnici nemake
214
vimal
cilj nan
protivd
vesop
Oniscaki
ljudi u Nei
se obruavajuiJ
razumevaneto^j
nju od stranejj
svesti Nen
tisaknanji
stvenih nac
pod vlaut
prelome ko
svega u Ju ja
pogada Ne tvima
koja i mesec protiv
sopstv jedno sa
celomfu
otadbinske protei
nakon pct mescci
socijalistikog po
f./igra-
:pomilirola.
dfiom bes-lantinemaLaprema nja nove

Iprema ita-pce da ko-,
rola. Jer, u redstavnici )
la oplakuju jvode ka
sudbi-lnratcstuju protiv
ii nemake ,ifet, truju
instinkte iuibvremena. Da
li Josopstveno pozopkimapravo da isicbkulturuodnje u
Jiie/iiaki nacionalisti,
linnu oko kulture Ju^tulturunjihove domo-"
dipredajunemaku i'
^pcltu Aufii. I oni
kulturnog ijcproganjaju sve one
jikulturuodsvesnog
Bavarska partija podstrejtivencuvenomunitajnljeni zatitnici nemake

kulture u Junom Tirolu preduzimaju da bi u Nemakoj zatitili
nemaku kulturu? Dopustili su da pozorite padne na nivo bordela, u bioskope su uneli stvari koje oigledno prljaju i skrnave
nau rasu, i potkopali su sve temelje ivota naeg naroda filmovima koji potenje i moral smatraju smenim; oni su povladivali
dadaistikom i kubistikom zanosu u vajarstvu, zatitili tvorce
ove niske obmane i ludila, dopustili da se nemaka knjievnost
surva u blato i kal, i celokupan intelektualni ivot naeg naroda
prepusti Jevrejima iz celog sveta. I ista ta grupa dostojna prezira
toliko je bezobrazna u suoavanju sa tim problemom da se zalae
za nemaku kulturu u Junom Tirolu, a pri tome ima samo jedan
cilj na umu, naravno, da podstakne dva naroda da krenu jedan
protiv drugog kako bi ih na kraju to lake srozali na nivo njihove sopstvene nitavne kulture.
Medutim, tako stvari stoje u svemu.
Oni se ale na progon Nemaca u Junom Tirolu, dok se isti ti
ljudi u Nemakoj pojavljuju u ulozi najokrutnijih protivnika koji
se obruavaju na svakoga ko pod nacionalnom pripadnou podrazumeva neto vie od pomirljive predaje svog naroda skrnavljenju od strane Jevreja i Crnaca. Isti ljudi koji se zalau za slobodu
svesti Nemaca u Junom Tirolu na najgori mogui nain vre pritisak na njih u Nemakoj. Nikada ranije sloboda izraavanja sopstvenih nacionalnih stavova u Nemakoj nije bila guena kao
pod vlau tog podmuklog partijskog oloa, koji sli se drznuli da
prelome koplje u ime prava na svest i nacionalnu slobodu, pre
svega u Junom Tirolu. Oni jadikuju nad svakom nepravdom koja pogada Nemce u Junom Tirolu, ali ute kao ziliveni o ubistvima koja su maraksisitiki ulini probisveti inili iz meseca u
mesec protiv sopstvenog naroda u Nemakoj. I to utanje dele zajedno sa celom finom nacionalnom buroazijom, ukljuujui i
otadbinske protestante. Za jednu jedinu godinu - to jest, samo
nakon pet meseci ove godine - devet ljudi iz redova Nacionalsocijalistikog pokreta je ubijeno u okolnostima koje su jednim
215

delom zaista bestijalne, a preko eststotina je ranjeno. Ova laljiva i pokvarena grupa nemo uti u vezi s tim dogaajima, ali kako
bi poela da die galamu da je samo jedno takvo delo izvreno
od strane faizma protiv Nemaca u Junom Tirolu. Kako bi samo
pozvali ceo svet da protestuje da je jednog jedinog Nemca zaklao
faista pod okolnostima slinim onima u kojima je marksista ubio
neugledne radnike u Nemakoj, ne pozivajui na revolt i javno
ispoljavanje nezadovoljstva ove fine falange za spas nemakog
naroda. I kako zaista isti ti ljudi, koji zvanino protestuju protiv
dravne torture nad Nemacima u Junom Tirolu, ugnjetavaju Nemce koji im smetaju u samoj Nemakoj. Poevi od heroja nemake podmornice, pa sve do spasitelja Gornje lezije, ljudi koji
su bili spremni da proliju krv za Nemaku - kako su ih samo odvukli sa lisicama na rukama pred sudove i osudili ih na zatvorske
kazne, i to sve samo zato to su rtvovali svoje ivote na stotine
i stotine puta iz arke ljubavi prema otadbini, dok se prezrenja
vredan olo protestanata sakrio negde gde ga niko ne bi mogao
nai. I tako su ih sve osudili na zatvor koji je u Nemakoj bio odredivan za dela kakva bi nacionalno svesna drava nagradila najvrednijim ordenjem. Ako Italija danas poalje Nemca u zatvor u
Junom Tirolu, celokupna nemaka nacionalna i marksisitika
tampa istog momenta e odjeknuti kricima kao da je u pitanju
krvavo ubistvo. Ali potpuno previdaju da u Nemakoj ovek moe da bude u zatvoru mesecima samo zbog potkazivanja, pretresa kue, prekraja u vezi sa potanskom poiljkom, telefonske
dojave - to jest, istog protivustavnog liavanja linih sloboda zagarantovanih na temelju gradanskih prava ove drave - i da je to
osnovno obeleje svakodnevice. I neka ne kau nae takozvane
nacionalne partije da je to mogue samo u marksistikoj Prusiji.
Pre svega, oni su u bratskim odnosima sa istim tim marksistima
u pogledu spoljne politike, i drugo, oni u istoj meri uestvuju u
guenju iskrenog, samosvesnog nacionalizma. Oni su u nacionalnoj Bavariji postavili na smrt bolesnog Ditriha Ekarta pod tako216
nacio
lasne
vie<
Kadaje
disuopetp
vili su prit
bilo usmei
kom nacic
desetine i
podobni z;
beskompr
jance da ]
sve to sve
isti ti bur
protiv Ita
najurila g
tine Nem
godine u
bili teko
nain na
(tijavno lakog u
protiv svaju Nelieroja ne-j,ljudikoji
fih samo od-|
iiazatvorske liote na
stotine fttseprezrenja
Jjone bi mogao
pfaakoj bio odiranagradilanaj-..Ve
mcauzatvoru
,.:;aimarksisitika
aodaje u pitanju
nakoj ovek moJpofcivanja, pretreôiiljkom, telefonske
fiaDjalinihslobodazaêdrave-i da je to u
nae takozvane
csistikoj Prusiji. .:::::
tim marksistima lcri
uestvuju u ,. uiii su
u nacional-Ih'triha
Ekarta pod tako-
zvano zatitno starateljstvo zbog nepodmitljivog nacionalnog stanovita, uprkos dostupnim medicinskim izvetajima, i bez ikakvog oseaja da su postupili pogreno. I tako su ga dugo drali u
pritvoru da je na kraju kolabirao i umro dva dana nakon to su ga
pustili. tavie, on je bio najvei pesnik Bavarske. Naravno, on
je bio Nemac i uopte nije ubio Johana Spilta Aufa, te stoga nije
ni postojao za ove borce za nacionalnu kulturu. I upravo su ga ti
nacionalpatrioti ubili, kao to su kriom unitili i njegovo delo,
jer je on na kraju ipak bio Nemac, a uz to poten i odan Bavarac,
a ne belosvetski pokvareni Jevrejin iz Nemake. Tada bi on bio
neto sveto za ovu Ligu patriota, ali, u ovom sluaju, oni su delovali u skladu sa njihovim nacionalno-buroaskim gleditima, i otvorenim izjavama u administraciji minhenske policije: Umrite,
nacionalne svinje! Ali to su isti ti Nemci, koji svesno pokrenu talas nezadovoljstva itavog sveta kada neko u Italiji ne uradi nita
vie osim to Nemca strpa u zatvor.
Kada je nekoliko Nemaca proterano iz Junog Tirola, ovi ljudi su opet pozvali nemaki narod na burno negodovanje. Zaboravili su pritom samo da dodaju da je podstrekivanje, medutim,
bilo usmereno protiv Nemaca u samoj Nemakoj. Pod buroaskom nacionalnom vladom, nacionalna Bavarska je proterala na
desetine i desetine Nemaca, i to samo zato to nisu bili politiki
podobni za korumpirani, vladajui buroaski sloj ve su imali stav
beskompromisnog nacionalizma. Iznenada vie nije htela Austrijance da prizna kao brau, ve samo strance. Medutim, nije se
sve to svelo samo na proterivanje takozvanih Nemaca tudina. Ne,
isti ti buroaski nacionalni licemeri, koji su burr.o protestovali
protiv Italije zbog toga to je proterala Nemca iz Junog Tirola i
najurila ga u drugu provinciju, proterali su iz Bavarske na desetine Nemaca sa nemakim dravljanstvom, koji su se etiri i po
godine u nemakoj armiji borili za Nemaku, i koji su u tom ratu
bili teko ranjeni i dobili najvia odlikovanja. U stvari, to je pravi
nain na koji ovi buroaski nacionalni licemeri gledaju na one
217

koji sada burno negoduju protiv Italije, dok oni sami nose najgore breme sramote medu sopstvenim narodom.
Oni jadikuju oko denacionalizacije u Italiji, a u isti mah denacionalizuju nemaki narod u njihovoj sopstvenoj domovini. Bore
se protiv svih onih ko se bori protiv trovanja naeg naroda u pogledu krvi, a, u stvari, progone svakog Nemca koji vodi bitku protiv
degermanizacije, negrifikacije i judizacije naeg naroda u velikim
gradovima, koje sami pokreu i sponzoriu, i to na najbestidniji
i najnemilosrdniji nain. I navoenjem lanih izgovora o tome kako predstavljaju opasnost po crkvene ustanove pokuavaju da ih
strpaju u zatvor.
Kada je uzbudeni Italijan u Meranu otetio spomenik kraljice
Elizabete,oni su digli takvu galamu da nije moglo da ih umiri ni
to kada je italijanski sud kaznio prestupnika dvomesenim zatvorom. Ali, to to su spomenici i gradevine koje predstavljaju tragove kulturne batine naeg naroda neprekidno skrnavljeni u samoj
Nemakoj, to ih se uopte ne tie. To to je Francuska gotovo u
potpunosti unitila sve spomenike Nemake prolosti u Alzas-Lotaringiji je za njih potpuno nevana stvar. Ne uzbuduje ih ni to to
Poljaci sistematski pustoe sve to ak uopte podsea na ime
Nemake. U stvari, njih ni najmanje ne uzbuuje injenica da je
upravo ovog meseca u Brombergu Bizmarkova tvrdava zvanino
demolirana od strane vlade - sve to ove ampione nacionalne asti naeg naroda ostavlja potpuno ravnodunim. Meutim, zlo i
nesrea je ako se neto tome slino desi u Junom Tirolu, jer to je
za njih iznenada postala Sveta zemlja. Ali zato sama otadbina,
domovina, moe da ide do davola.
Svakako, na italijanskoj strani se odigralo mnogo vie od jedne nepromiljene akcije u Junom Tirolu, dok je pokuaj da se
sistematski denacionalizuje nemaki element isto toliko netaktian koliko i problematian. Ali, oni koji su delom krivi za to i
koji, u stvari, ne znaju nita o nacionalnoj asti svog naroda, nemaju prava da protestvuju protiv toga. U stvari, to pravo pripada
218
avaju
da|
ringijind
se ti
totol
tizmom;1
napotpunob
ih ne uznemit
hiljadaljudiizk
bacili ih i
tante i rc
U stvari, ko god
mo da se
dobrodolica.)
kaoidanasl
zatekle na
izbcglikim loi
mesta kao Cigam.!
prve izbegliceizj
ne iz jedne policijj
Nc, tada srca ovil
Junom Tirolu uof
terali jednog Nem
pravdu, drhtali SIJ
feo-
Jjiikkraljice
Jiliumirini
fcfiiim zatvo-|
6vljaju trago-rljeni
u samoj ska
gotovo
u
BStiuAlzas-Lojiojeihnitoto
Ipodsea na ime
Ijeinjenicada je
jjafvravazvanino
aenacionalneatUedutim, zlo i
jinTiroluj'ertoje
ifOiotadbina,
riunoogo vie od jelltjepokuaj da se
sto ioliko netaktidelomkrivi za to i
iiisvognaroda, nen.topravopripada
samo onima koji su se do sada borili za nemake interese i ast.

A u Nemakoj je to pravo pripalo iskljuivo Nacionalsocijalistikom pokretu.
Sutinska la i neosnovanost svog tog stvaranja opteg raspoloenja protiv Italije postaje oevidna uporede li se postupci Italijana sa postupcima Francuza, Poljaka, Belgijanaca, eha, Rumuna
i Junih Slovena protiv Nemaca. To to je Francuska proterala
vie od etvrt miliona Nemaca iz Alzas-Lotaringije, to je vie
ljudi od ukupnog broja stanovnika Junog Tirola, ne predstavlja
za njih nikakav udarac. Kao to ih ni to to Franeuzi danas pokuavaju da zatru svaki trag nemake nacionalnosti u Alzas-Lotaringiji ne spreava da se bratime sa Francuskom, uprkos tome to
se ti udarci i dalje nastavljaju kao odgovor od strane Pariza. Ni
to to Belgijanci proganjaju nemaki narod sa neuporedivim fanatizmom; to to su Poljaci masakrirali preko 17.000 Nemaca, i to
na potpuno bestijalan nain naoigled prisutnih svedoka, nimalo
ih ne uznemirava; to to su oni, konano, proterali na desetine
hiljada ljudi iz kua i sa zemlje, gotovo samo u kouljama, i prebacili ih preko granice, jesu stvari koje buroaske lane protestante i rodoljube iz nae otadbine ne mogu da dovedu do besa.
U stvari, ko god poeli da upozna pravi stav ove grupe mora samo da se seti naina na koji se izbeglicama ak i tada poelela
dobrodolica. Njihova srca su, u to vreme, krvarila isto tako malo
kao i danas kada su se desetine hiljada nesrenih izbeglica ponovo
zatekle na tlu njihove drage domovine, jednim delom u pravim
izbeglikim logorima, da bi potom skitali od jednog do drugog
mesta kao Cigani. Ja i sada vidim prizor iz tog vrcmena kada su
prve izbeglice iz Rura dole u Nemaku, a potom bile upuivane iz jedne policijske uprave u drugu poput velikih prestupnika.
Ne, tada srca ovih predstavnika i zatitnika nacionalnog bia u
Junom Tirolu uopte nisu krvarila. Ali zato kada su Italijani proterali jednog Nemca iz Junog Tirola, ili mu naneli nekakvu nepravdu, drhtali su negodujui poput uvredenih pravednika nad
219

tim besprimernim zloinom protiv kulture i najveim varvarstvom
koji je svet ikada video. Kako su samo onda govorili: Nemaki
narod nikada ranije i nigde nije bio ugnjetavan tako stranim i
tiranskim metodama kao u ovoj zemlji. A zapravo se to sve odigravalo, naravno uz jedan izuzetak, naime, u samoj Nemakoj,
od strane domaih tirana.
Juni Tirol, ili tanije pripadnici nemake nacionalnosti u toj
oblasti, moraju se ouvati zbog nemakog naroda, ali u samoj Nemakoj, oni su bezumnom politikom nenacionalnog beaa, opte korupcije, i ulizitva medunarodnim fmansijskim gospodarima,
ubili duplo vie ljudi nego to uopte ima Nemaca u Junom Tirolu. Oni ostaju nemi u pogledu 17.000 do 22.000 ljudi, koji su,
prema godinjoj statistici, prethodnih godina bili dovedeni do samoubistva njihovom katastrofalnom politikom, a taj broj, zajedno
sa decom, izraen u proseku, za deset godina daleko prevazilazi
broj Nemaca u Junom Tirolu. Oni podstiu emigraciju, jer nacionalna buroazija gospodina Stresemana belei porast emigracije, izraene u procentima, kao izvanredan uspeh spoljne politike.
A to opet znai da svake etiri godine Nemaka gubi vei broj
ljudi od broja stanovnika nemake nacionalnosti Junog Tirola.
Ali abortusima i kontrolom radanja, iz godine u godinu, oni ubiju
gotovo dvostruko vei broj ljudi od celokupnog broja stanovnika nemake nacionalnosti u Junom Tirolu. I ta grupa neopravdano sebi daje moralno pravo da govori u ime interesa nemakog
naroda u inostranstvu.
Isto tako, ti nemaki zvaninici jadikuju oko denacionalizacije naeg jezika u Junom Tirolu, ali zato u samoj Nemakoj
degermanizuju nemaka imena u ehoslovaka, ili u ona karakteristina za oblast Alzas-Lotaringiju, i tako dalje, pronalazei
sve mogue zvanine naine i metode. U stvari, postavljeni su
zvanini putokazi na kojima su ak nemaki nazivi gradova prevedeni na eke kako bi sluili esima. Ali, to je za njih bilo u
redu. Medutim, kada su Italijani promenili sveto ime Brener u Bre220
Stlfl
ra:
njima,!
i izra
ju zatoto;
povienimi
meneepr
lepojeka(
borbu, av
raelaAbn
vrite zaj*
pravi bur;
ina prek
zagluplje
predstavc
ki narod
bljeni od
Nemz
bude odr
usled tog
di pokrei
odreduji]
ikoj,
;ti u toj
dmojNe.ia, opJfodarima, ilnom
Ti-i', koji su, li do
sa-ifoj, zajedno
prevazilazi ';, jer
nacmigra-..^ljiicp
olitike. ijjobi
vei broj :iJunog
Tirola. :odinu, oni
ubiju kroja
stanovnif
fj3grupaneopravM n e ma k o g
Uodenacionalizalisaoioj Ncmakoj
ili u ona karabdalje, pronalazei
|{fori,postavljeni su
izivigradovaprebjeza njih bilo u
ôinieBreneruBre-
nero, u tome je prepoznat gest koji je neodlono zahtevao najei mogui otpor. I jedan takav spektakl svakako nije trebalo
propustiti kada bi takve buroaske patriote poele da padaju u
vatru zbog nezadovoljstva, posebno kada bi prisutni znali da je
sve to zapravo samo komedija. Glumaka uloga nacionalne strasti pristaje naoj bestrasnoj, propaloj buroaziji kao to ostareloj
prostitutki pristaje da glumi ljubav. Sve su to samo izvetaeni
prevaranti i, u najgorem sluaju, pokazuje se u svom najvernijem
izdanju ako se jedno takvo uzbuenje nade na sceni u Austriji.
Crno-zlatni predstavnici zvanine vlasti, za koje je prethodni nemaki element u Tirolu bio potpuno beznaajna stvar, sada se
udruuju u svetom nacionalnom nezadovoljstvu. Takva atmosfera stvara naelektrisanje u svim uskogrudim buroaskim udruenjima, posebno ako nakon toga uju da ih Jevreji u tome podravaju
i izraavaju svoju spremnost da uestvuju. To znai da protestuju zato to znaju da e im posebno ovog puta biti doputeno da
povienim tonom izraze svoja nacionalna oseanja - a da ih u tome nee preduhitriti jevrejska tampa. Naprotiv. Na kraju krajeva,
lepo je kada poten predstavnik buroazije poziva na nacionalnu
borbu, a u isto vreme ak bude pohvaljen od strane Mozesa Izraela Abrahamsona. U stvari, ak i vie od toga. Jevrejske novine
vrite zajedno s njima, i na taj nain, po prvi put biva uspostavljen
pravi buroasko-nacionalni nemaki jedinstveni front, od Krotoina preko Bea, pa sve do Insbruka, i nemaki narod, politiki
zaglupljen, u tom momentu sebi doputa da bude zaveden ovom
predstavom, kao to su prethodno nemaka diplomatija i nemaki narod ve jednom dopustili da budu nasama/eni i zloupotrebljeni od strane Habzburga.
Nemaka je ve jednom dopustila da njena spoljna politika
bude odredena iskljuivo austrijskim interesima. Akazna koju je
usled toga pretrpela bila je stvarno strana. Teko nama ako mladi pokret nemakog nacionalizma dopusti da politiku ubudue
odreduju teatralni brbljivci pokvarene buroazije, ili, u stvari,
221
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
marksisti, pravi neprijatelji Nemake. I teko nama ako, u isto

vreme, zahvaljujui potpunom nerazumevanju istinskih motiva
austrijske drave u Beu, ponovo dobijemo direktive iz tog centra. Upravo u tome e se sastojati zadatak Nacionalsocijalistikog
pokreta da pripremi zavrni in teatralnih jadikovki i povika i
izabere odmeren razlog koji e upravljati buduom nemakom
spoljnom politikom.
Italija, svakako, snosi krivicu zbog celokupnog ovog razvoja. Ja lino smatram da bi bilo glupo i politiki nezrelo uputiti
Italiji prekor zbog injenice da je prilikom pada Austrije pomerila svoje granice ka Breneru. Motivi koji su je u to vreme vodili
nisu bili nita osnovaniji od motiva koje su jednom odredili buroaski aneksionistiki politiari, ukljuujui i gospodina Stresemana, da se podre nemake granice protiv belgijskog utvrenja
kod Moze. U svim vremenima odgovorna, promiljena i delotvorna vlada e se potruditi da pronade strateki prirodne i sigurne granice. Svakako, Italija nije pripojila Juni Tirol da bi tako
dobila par stotina hiljada Nemaca, i Italijanima bi svakako vie odgovaralo da su na toj teritoriji iveli samo Italijani umesto Nemaca.
Zato to ih, u stvari, nikada prvenstveno strateka razmatranja
nisu navela na to da postave granice preko Brenera. Meutim,
nijedna druga drava se ne bi drugaija ponaala u njihovoj situaciji. Zato je bespredmetno kritikovati ovo oblikovanje granica kao takvo, s obzirom na to da svaka drava mora da odredi
svoje prirodne granice prema sopstvenim interesima, a ne prema
interesima drugih. U meri u kojoj posedovanje Brenera moe posluiti vojnim interesima i u strateke svrhe, nije bitno to da li e
200.000 Nemaca iveti unutar ove strateki ustanovljene i obezbedene granice kao takve ako populacija zemlje obuhvata 42 miliona ljudi, a vojna delotvornost neprijatelja na samoj toj granici
se ne uzima u obzir. Bilo bi mudrije potedeti tih 200.000 Nemaca bilo kakvog pritiska i prisile, i ne nametati im silom stav, iji
bi rezultat, na osnovu iskustva, bio potpuno bezvredan. Isto tako
222
sta*
sust\
tamoi
maltl
io
m
fciazvoluputiti jepomelevodili Blibur-\
Strese-Ijutvrdenja
pa i dclo-rk i
sigur-[jabi tako
atovieodtoNemaca.
brazmatranja
Medutim, voj siwje grani-a da
odredi
laneprema ?
neramoepo-
fefcotodalie
lovljcne i obez-:a
42 mi-J-.viinoj toj
granici
bl.OOONemalinsilomstav, iji
lan. Isto tako

zajednica naroda ne moe biti iskorenjena za dvadeset ili trideset
godina, bez obzira na primenjene metode, i da li to neko eli ili
ne. Na italijanskoj strani, ovek moe odgovoriti tako da sasvim
izvesno izgleda da je u pravu kako to prvobitno nije bila njihova
namera, i da se to desilo samo po sebi kao posledica provokativnih pokuaja stalnog meanja u unutranju politiku Italije od
strane austrijskih i nemakih spoljanjih trupa, i posledica iz toga
nastalih na samim stanovicima Junog Tirola. To je u redu, jer
su, u stvari, Italijani prvo veoma poteno i iskreno pozdravili prisustvo pripadnika nemake nacije u Junom Tirolu. Ali, kako se
tamo pojavio faizam, stvaranje neprijateljskog raspoloenja prerna Italiji u Nemakoj i Austriji, poniklo na osnovu tog principa,
dovelo je do uzajamne netrpeljivosti, koja je u Junom Tirolu konano morala da ostavi posledice koje vidimo danas. U svemu
ovome najloiji uticaj je izvrilo Udruenje Andreasa Hefera koje je, umesto da Nemcima u Junom Tirolu snano preporui da
ispolje mudrost i jasno im stavi do znanja da je njihova misija
bila da izgrade most izmedu Nemake i Italije, u njima stvorilo
nerealna oekivanja u pogledu stanovnika Junog Tirola, ali koja
su, meutim, bila predodredena da ih podstaknu na ishitrene poteze. I ako su uslovi izmakli kontroli i otili u ekstrem za to je, pre
svega, krivo ovo Udruenje. Ko god je poput mene imao mnogo
prilika da lino upozna vane lanove ovog Udruenja isto tako
mora biti zadivljen neodgovornou sa kojom je ova asocijacija,
uistinu tako male moi i snage, mogla da nanese toliko veliku tetu. Jer kada sebi u celini predstavim ove likove na rukovodeim
mestima, i zamislim nekog od njih pojedinano \ako poseduje
kancelariju u minhenskoj policijskoj upravi, razljutim se ve i na
samu pomisao da su svi oni mukarci koji nikada ne bi rizikovali
svoju krv i kou istupivi u sredite zbivanja koje neizbeno vodi
u krvavi rat.
Isto tako je tano to da podstrekai ovog neprijateljstva prema Italiji nikako ne mogu da razumeju problem oko Junog Tirola,
223

budui da njima do toga uopte nije stalo, kao uostalom ni do same nemake nacije. U stvari, to je samo pitanje odgovarajuih
sredstava za stvaranje konflizije i komeanje javnog mnjenja, posebno u Nemakoj, protiv Italije. Zato to je upravo to onaj sutinski element koji interesuje ovu gospodu. Pa iz tog razloga postoji
izvesna osnova da se opravda italijanska primedba da e, bez obzira na to kakav tretman Nemci mogu imati u Junom Tirolu, oni
uvek pronai neko odgovarajue sredstvo da uzburkaju javno mnjenje, jer je to upravo ono to ele. I upravo iz tog razloga to u
Nemakoj danas, isto kao i u Italiji, izvesni elementi imaju interes da osujete razumevanje izmedu ovih nacija svim sredstvima,
bila bi dunost mudrih ljudi da odstrane ta sredstva od njih to je
dalje mogue, ak i uprkos opasnosti da e to i dalje pokuavati.
Suprotna stvar bi imala smisla samo onda kada u Nemakoj ne bi
bilo nikoga ko bi skupio hrabrosti da zagovara razumevanje
nasuprot svim tim agitatorima. To, meutim, nije sluaj. Naprotiv, to se dananja Italija vie trudi da izbegne incidente, to e
njenim prijateljima u Nemakoj biti lake da izloe javnom
mnjenju inicijatore mrnje, da demaskiraju licemerje njihovih razloga, i da zaustave njihovu aktivnost trovanja naroda. Ali, ako u
Italiji zaista veruju da nikako ne mogu da pronadu neki kompromis u pogledu celokupne galame, povika i zahteva stranih organizacija, i da to ne vide kao kapitulaciju ve kao mogui dalji porast
arogancije tih elemenata, onda se neki naini mogu pronai. U
stvari, takva obaveza mogla bi u sutini da se pripie onima koji
ne samo da nisu ukljueni u to raspirivanje mrnje ve, naprotiv,
jesu prijatelji koji se zalau za razumevanje sa Italijom i Nemakom, i sami vode najeu borbu protiv trovaa javnog mnjenja
uNemakoj.
Spoljnopolitiki cilj Nacionalsocijalistikog pokreta nema nikakve veze ni sa ekonomijom ni sa buroaskom politikom granica. Teritorijalni cilj naeg naroda r i ubudue, biti odredivanje
njegovog razvoja, koji nikada ne bi trebalo da ga dovede u sukob
224
mad
jadaptoi
zapravosi
protiv, (
marevena'K
novomi
nana
darop
preporo
Akoi
mogla da i
pritom ne| tu
prome
za
razumevan
davaju-akojii
raima neprijaft
protiv tih elem
dravi kao ne
Nemakoj;
to je Italiji va
to je faizam

ipo
-
noni
iihtoje
navati. )) ne bi
zuincvanje [jaj.
Napro-flite, to e
iejavnom
fcjiliovih rai,Ali,akou
îkompro-nili
organi-fc/dalji
porast
jupronai. U
bnimakoji
JTve,naprotiv,
1 i NemaP^vnogmnjenja
reta nema ni^politikom graniife'odreivanje
pdovedeusukob
sa Italijom. Mi isto tako nikada neemo rtvovati krv naeg naroda kako bi se izvrile male korekcije granica, ve samo radi teritorije, i to u cilju njegove dalje ekspanzije i odranja. Taj cilj nas
vodi u pravcu istoka. Istone obale Baltikog mora su za Nemaku ono to je Sredozemno more za Italiju. Smrtni neprijatelj
daljeg razvoja Nemake, u stvari ak i u pogledu samog odranja
jedinstva naeg Rajha, jeste Francuska, u istoj meri kao to to
predstavlja i za Italiju. Nacionalsocijalistiki pokret se nikada
nee zanositi povrnim i nitavnim povicima: ural Nee zveckati
maem. Njegovi lideri su, gotovo bez izuzetka, izuzetno svesni i
upoznati sa prirodom rata kakav on u stvari jeste. Stoga, on nikada nee prolivati krv ni za kakav drugi cilj osim za onaj koji slui
celokupnom buduem razvoju naeg naroda. Zbog toga on odbija da provocira rat sa Italijom zarad ispravljanja granica, koje je
zapravo smeno u pogledu nemake fragmentacije u Evropi. Naprotiv, on eli da zauvek privede kraju sve nesrene tevtonske
mareve na jug, i eli da zastupa nae interese tako da krenu u
novom pravcu, koji e omoguiti reenje teritorijalnog pitanja za
na narod. Ovim osloboenjem i izvodenjem Nemake iz perioda ropstva i zavisnosti, mi se takoe, pre svega, borimo za njen
preporod, pa, na taj nain, i za nemaku ast.
Ako dananja Italija veruje da bi promena u Junom Tirolu
mogla da se smatra kapitulacijom pred stranim meanjem, koja
pritom ne bi vodila eljenom razumevanju, neka onda sprovede
tu promenu iskljuivo zbog onih ljudi u Nemakoj koji se zalau
za razumevanje sa Italijanima - i na taj nain ih potpuno opravdavaju - a koji ne samo da odbijaju da se identifikuju sa zagovaraima neprijateljstva, ve, u stvari, godinama vode estoku borbu
protiv tih elemenata i koji priznaju suverena prava itaiijanskoj
dravi kao neto to joj najprirodnije pripada.
Nemakoj je isto tako vano da ostane prijatelj sa Italijom, kao
to je Italiji vazno da to ostane sa Nemakom. I upravo tako kao
to je faizam italijanskom narodu dao novu vrednost, isto tako
225

vrednost nemakog naroda ne moe ubudue da se procenjuje na
osnovu njegovog trenutnog stanja, ve prema snazi koju je tako
esto ispoljavao ranije u istoriji i koju, moda, sutra moe ponovo da pokae.
Prema tome, kao to je za Nemaku sticanje prijateljstva sa
Italijom vredno rtve, isto toliko i za Italiju znai nemako prijateljstvo. Bila bi to zaista prava srea za oba naroda ako te snage
u obe zemlje, koje su nosioci ove spoznaje, budu mogle da postignu odnos pun razumevanja.
Dakle, kao to je u Nemakoj podsticanje neprijateljstva prema Italiji odgovorno za ovu nesrenu mrnju, isto tako i na Italiji
lei odgovornost ako, u pogledu injenice da je u Nemakoj stvoren razdor i da se odvija borba protiv agitatora neprijateljskog
raspoloenja, i sama ne preduzme sve to je u njenoj moi da im
ta sredstva istrgne iz ruku.
Ako se faistiki reim svojom razboritou izbori i uspe da
65 miliona Nemaca pretvori u prijatelje Italije, to e onda biti znaajnije i vrednije nego da edukuje 200.000 ljudi tako da postanu
loi Italijani.
Na slian nain je bio neosnovan stav Italije kojim se branilo ujedinjenje Austrije sa Nemakom. Ve sama injenica da se
Francuska prvenstveno zalae za tu zabranu neizbeno bi trebalo da dovede do toga da Rim zauzme suprotan stav budui da se
Francuska nije odluila za taj korak da bi to, na neki nain, koristilo Italiji, ve pre nadajui se da e joj time naneti tetu. Postoje,
pre svega, dva razloga koji su naveli Francusku da se svim sredstvima bori protiv ujedinjenja: prvo, zato to je na taj nain elela
da sprei jaanje Nemake, i drugo, zato to je uverena da e jednog dana moi da u austrijskoj dravi stekne zemlju lanicu za
francusko evropsku alijansu. Dakle, Rim ne bi trebalo da gaji
iluzije da je francuski uticaj u Beu daleko presudniji nego nemaki, a kamoli italijanski. Francuski pokuaj da prebaci sedite
Lige naroda u Be, ako je to ikako mogue, proistie samo iz na226
skefed
svegato
janskogf
vorenoj
Takol u,
bilos sti i
umetneus
Zalta
komjebiloi
drava p
spoljnopolitikic
kontckstu, nije i
tcko da jc imala
novnika. Dajei
godine, tende
dcne
velikimi
mogui, toj
Spreavanjeovogc
ku sa veih ciljd
ktivnc ideje A\]
JunogTirola]
\
|[va prealtaliji toj

stvoIteljskog
luioi da im
fi' i uspe da
abitiznaPiodapostanu
J branidiijenica da se
JDO bi trebaKrbudui da se
|;iinain,korirfiStetu. Postoje,
Asesvimsredinatajnain elela
Juverena da ce jeIfflnljii lanicu za
ptbitrebalo da gaji
dniji nego ne-|
prebaci sedite
iesamoizna-
mere da se ojaa kosmpolitski karakter ovog grada kao takvog,

i da ga dovede u vezu sa zemljom iji karakter i kultura nailaze
na jai odziv u dananjoj atmosferi koja vlada u Beu, nego u
ne-makom Rajhu.
I kako se u austrijskim provincijama ozbiljno tei ka uniji,
sa isto tako malom ozbiljnou se ta stremljenja shvataju u
Beu. Naprotiv, ako u Beu zaista uzimaju u obzir ideju o uniji.
to uvek ine samo zato da bi se izvukli iz neke fmansijske
tekoe, s ob-zirom na to da je Francuska onda pre spremna da
prui ruku dr-avi poveriocu. Medutim, postepeno e sama
ova ideja o uniji presahnuti kako bude dolo do unutranje
konsolidacije austrij-ske federacije i kada Be povrati svoju
dominantnu poziciju. Povrh svega toga, politiki razvoj u Beu
pretpostavlja jaanje antiitali-janskog i antifaistikog
karaktera, dok marksizam u Austriji ot-voreno pokazuje veliku
naklonost prema Francuskoj.
Tako e injenica da je u to vreme formiranje unije, na svu
sre-u, bilo spreeno, delimino uz pomo Italije, jednog dana
dove-sti do toga da se karika koja nedostaje izmeu Praga i
Jugoslavije umetne u sistem francuske alijanse.
Za Italiju, medutim, spreavanje austrijskog saveza sa
Nema-kom je bilo pogreno na psiholokom nivou. to je
austrijska drava postajala raskomadanija, to su ogranieniji
postajali njeni spoljnopolitiki ciljevi. Cilj spoljne politike,
posmatran u irem kontekstu, nije mogao da se oekuje od
dravne strukture koja teko da je imala x kvadratnih
kilometara i jedva y miliona sta-novnika. Da je nemaka
Austrija pripojena Nemakoj 1919-1920. godine, tendencije
njene politike misli bi postep^no bile odre-dene velikim
politikim ciljevima Nemake, koji su barem bili mogui, to
jest, realni za naciju od gotovo 70.000.000 stanovnika.
Spreavanje ovog dogadaja u to vreme udaljilo je spoljnu
politi-ku sa veih ciljeva i ograniilo je na stare i neznatne
rekonstru-ktivne ideje Austrije. Samo je na taj nain bilo
mogue da pitanje Junog Tirola poprimi tako veliki znaaj. Jer
budui da je Austrija
227

bila tako mala drava, bila je barem dovoljno velika da bude nosilac spoljnopolitike ideje koja je bila isto tako mala, kao to je,
nasuprot tome, mogla polako da zatruje politiko miljenje cele
Nemake. to su politike ideje Austrije postajale ogranienije,
usled sopstvene teritorijalne ogranienosti, to su se lake mogle
razvijati u probleme, koji su svakako bili od znaaja za ovu dravu, ali koji nisu mogli da se pomatraju kao presudni u formiranju nemake spoljne politike za nemaku naciju.
Italija bi trebalo da se zalae za savez Austrije sa Nemakom
ako ni iz jedog drugog razloga, onda zato da bi prevazila francuski sistem saveznitva u Evropi. Ona bi to isto tako trebalo da
uradi kako bi predstavila razvoj drugih zadataka za nemaku politiku granica, koji bi se pojavili kao posledica njenog ukljuivanja u veliki Rajh.
tavie, razlozi koji su jednom podstakli Italiju da zauzme
stav protiv saveza nisu sasvim jasni. Ni dananja Austrija ni dananja Nemaka ne mogu nikada i ni u kom sluaju da se smatraju vojnim protivnikom Italije. Medutim, ako Francuska i uspe u
tome da okrene protiv Italije zajedniki savez u Evropi, u kojem
bi uestvovale Austrija i Nemaka, vojna situacija se ni tada ne
bi izmenila bez obzira na to da li je Austrija nezavisna ili je sa
Nemakom. tavie, u svemu tome ionako ne moe biti rei o
pravoj nezavisnosti sa tako malom strukturom. Austrija e uvek
biti podredena uticajima veoma snanih drava. vajcarska ne moe da se pokae kao zemlja koja se tome protivi, budui da raspolae mogunostima da opstane sama, pa ak i samo na osnovu
turistikog prometa. Za Austriju to ve nije mogue zbog disproporcije kapitala ove zemlje sa brojem celokupnog stanovnitva. Medutim, bez obzira na stav Austrije prema Italiji, u samoj injenici
njene egzistencije ve lei poboljanje vojno-stratekog poloaja
ehoslovake, koja jednog dana, na ovaj ili onaj nain, moe da
zauzme oevidno neprijateljski stav prema prirodnom savezniku
Italije kao takve: Madarskoj.
228
stanoVi
OSIKMfl
protiv?
dila u uv
fbrm
daovdedalpj je
danasuj pokuaj
da^
JunogTin
aju da, 1
izgubljenj
ko dogle Zatof
tano
stvom ijtt
Junii
su, svojiti
obez\
ophodne 1
in,potkopalev
tako i za ouva
ikom
5 fran['irebalo da
ikupo-h
ukljuiiJazauzme
rija ni da>csmatraaiuspeu
fpi,ukojem
^nitadane
u'Jijesa e
biti rei o
trija e uvek
skanemoicidaraspo. OSflOVU
vvnistva. Menjenici
loaja
ciiunoe da
msavezniku
Za Italijane, vojni i politiki razlozi bi govorili u prilog tome

da se zabrana sklapanja saveza smatra barem kac neto nebitno,
ako ne i neto to ne odgovara svrsi.
Ne mogu da zakljuim ovo poglavlje, a da ne ustanovim detaljno ko u stvari snosi krivicu to pitanje Junog Tirola uopte
postoji.
Za nas Nacionalsocijaliste, politiki, odluka je doneta. I konano ja - koji sam estok protivnik toga da se milioni Nemaca dovuku na ratite i da tu iskrvare zarad interesa Francuske,
a da u svemu tome Nemaka nema nikakvu korist, koju bi s
obzirom na krvave rtve trebalo da ima - ja takode odbacujem
stanovite da je u tome presudna bila nacionalna ast. Jer na
osnovu ovog gledita, ja bih ubrzo morao da krenem u pchod
protiv Francuske, koja je celokupnim svojim ponaanjem uvredila ast Nemake na sasvim drugaiji nain nego Italija. Ja sam
u uvodu ove knjige ve ire prikazao i ukazao na mogunost
formulisanja spoljne politike na osnovu nacionalne asti, tako
da ovde dalje nema potrebe da zauzimam stav prema tome. Ako
je danas u grupama ljudi koji protestuju protiv nas nainjen
pokuaj da se ovaj na stav predstavi kao izdaja i odricanje od
Junog Tirola, to bi moglo da se pokae kao istinito samo u sluaju da, nezavisno od naeg stava, Juni Tirol uopte nije bio
izgubljen, ili da je trebalo da bude vraen drugom Tirolu u neko dogledno vreme u budunosti.
Zato se oseam prisiljenim da jo jednom u ovom izlaganju
tano ustanovim ko je bio taj koji je izdao Juni Tirol i posredstvom ijih mera je ta oblast izgubljena za Nemarku.
Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih partija koje
su, svojim dugotrajnim zalaganjem za mir, oslabile ili potpuno
obezvredile oruane snage nemakog naroda, koje su mu bile neophodne kako bi se afirmisao u Evropi, i, postupajui na taj nain, potkopale i sruile njegovu snagu neophodnu kako za pobedu,
tako i za ouvanje Junog Tirola u odsudnom asu.
229

Te partije, koje su dugotrajnim zalaganjem za mir potkopale
moralni i etiki temelj naeg naroda, pre svega su unitile njegovu veru u to da ima pravo da se brani.
Tako je Juni Tirol takode izdan od onih partija koje su, kao
takozvane Partije za ouvanje i odbranu drave i nacije, gledale
na ovu aktivnost potpuno ravnoduno ili, barem, nisu pruale ozbiljan otpor. Iako indirektno, one su isto tako posluile kao mediji
putem kojih je dolo do slabljenja naeg naroda i njegove snage
i sposobnosti da se brani.
Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih politikih
partija koje su nemaki narod svele na marionetu habzburke
ideje o velikoj moi i koje su, umesto da pred Nemaku postave
spoljnopolitiki cilj nacionalnog ujedinjenja, u odbrani i ouvanju austrijske drave videle misiju nemakog naroda; koje su,
stoga, takoe u vreme mira, decenijama samo posmatrale kako
Habzburzi sistematski izvode proces degermanizacije, pomaui
im zapravo u tome. Na taj nain su i one odgovorne zbog toga
to se zanemarilo reavanje austrijskog pitanja od strane Nema- ke, ili barem njene odlune saradnje u tom pogledu. U tom sluaju Juni Tirol je svakako mogao da se sauva za nemaki narod.
Juni Tirol je izgubljen zbog opte besciljnosti i odsustva bilo
kakvog plana nemake spoljne politike, koje se 1914. godine isto
tako proirilo i na utvrdivanje promiljenih ratnih ciljeva, ili na
njihovo spreavanje.
Juni Tirol je izdan od strane onih koji, tokom rata, nisu saradivali na maksimalnom jaanju nemakog otpora i agresivne sile, kao i od strane partija koje su namerno paralisale nemake
snage otpora,ali i od onih koji su to tolerisali.
Juni Tirol je izgubljen usled nesposobnosti da se, ak i za vreme
rata, preorijentie nemaka spoljna politika i spasi nemaki element
u austrijskoj dravi nepriznavanjem habzburke mone drave.
Juni Tirol je izgubljen i izdan aktivnostima onih koji su, tokom rata, irili lane nade o moguem postizanju mira bez pobe230
gtavai
togaS
kojiser.
JuniTJI
onihljudikl
nc slubej
oseajadaal
jU/
vembars]
rancijomc
snaga zaou\-1
ju?nj Tjroj,
partija koji <
mopotovaiijv
ohrabrili nak4;
je? dalje, zbogfcc
tija i partiotskil
jz podlosti i i
Juni Tin
rovnog ugov
toriia izgublil
Sve ne
namerno \
J
j4
I politikih
iteburke
topostavc
I i ouva.:. koje su,
pairale kako
Jfe pomaui
hog toga
Jjirane Nemaj, U tom slulakinarod.
isustva bilo
Igodineisto .
"jciljcva, ilina
,:;jia,nisusaraliagrcsivne sienemake
tfiikizavreme
:.iiafJdelement
jgcnedrave.
Lltojisu, toLiratepobe-
de, slomili moralnu snagu nemakog naroda da prua otpor i koji su, umesto spremnosti da povedu rat, doneli rezoluciju o miru
koja je bila katastrofalna po Nemaku.
Juni Tirol je izgubljen tako to su ga izdale one partije i ljudi koji su ak i za vreme rata lagali nemaki narod o tome da
Antanta nema nikakvih imperijalnih ciljeva i na taj nain ga obmanuli, udaljili ga od bezuslovne potrebe pruanja otpora i konano ga naveli da vie veruje Antanti nego onima koji su podigli
glas u znak upozorenja.
Juni Tirol je, dalje, izgubljen zbog postepenog slabljenja i unitavanja fronta, za koji je trebalo da se pobrine domovina i usled
toga to su prevarantske izjave Vudrou Vilsona zagadile nain na
koji se razmiljalo u Nemakoj.
Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih partija i
onih ljudi koji su, poevi sa savesnim primedbama na raun vojne slube, pa sve do organizacije vojnih trajkova, liili armiju
oseaja da se nuno mora boriti i izboriti za pobedu.
Juni Tirol je izdan i izgubljen organizacijom i izvrenjem novembarskog zloina, kao i kukavikom i prezira dostojnom tolerancijom ovog besramnog ponaanja takozvanih Nacionalnih
snaga za ouvanje drave.
Juni Tirol je izgubljen i izdan bestidnim ponaanjem ljudi i
partija koji su, nakon pada, oskrnavili ast Nemake, unitili samopotovanje naeg naroda pred svetom i na taj nain samo
ohrabrili nae protivnike da postave jo vee zahteve. Izgubljen
je, dalje, zbog nedostojnog kukaviluka nacionalroburoaskih partija i partiotskih liga, koje su se svuda unapred srainno predavale
iz podlosti i pokvarenosti.
Juni Tirol je konano izgubljen i izdan potpisivanjem mirovnog ugovora, a sa tim i zvaninim priznanjem da je ta teritorija izgubljena.
Sve nemake partije zajedno su krive za to. Neke su svesno i
namerno unitile Nemaku, a druge su to uinile optepoznatom
231

nesposobnou i kukavilukom koji je dopirao do neba, kao i
time to ne samo da nisu preduzele nita da bi zaustavile one koji
su unitavali budunost Nemake, ve to su, naprotiv, bili zapravo njihova produena ruka, nesposobni da unutranju i spoljnu
politiku povedu u drugom pravcu. Nikada ranije nijedan narod
nije bio poveden u tom smeru da se, poput nemakog, uniti takvim sklopom podlosti, niskosti, kukaviluka i gluposti.
Ovih dana nam se ukazala prilika da zavirimo u aktivnosti i
delotvornost ove stare Nemake u oblasti spoljne politike prikazane u delu Ratni memoari, glavnokomandujueg amerike obavetajne slube, gospodina Flina.
Dajem re buroaskim demokratskim novinama u pogledu ove
stvari samo u cilju boljeg razumevanja.
(26.juni 1928. godine)
KAKO JE AMERIKA ULA U RAT

Flin pie o diplomatskoj tajnoj sluzbi
Od E V. Elvina, dopisnika Minhen Lejtist Njus - Sinsi-nati,
sredinom juna
Viljem D. Flin objavio je deo svojih Ratnih memoara
u nedeljniku Liberti, koji je ovde veoma itan. Tokom rata, Flin je bio ef Tajne slube Sjedinjenih Drava. Sluba
obuhvata celu zemlju i izvanredno je organizovana. U vreme mira, ona prvenstveno radi kao lino obezbedenje Predsednika. Njena dunost je da se angauje gde god je u
glavnom gradu drave neophodna zatita, ili se njeno prisustvo smatra potrebnim. Ona pod stalnim nadzorom dri
sve sumnjive elemente za koje postoje indicije da su u
vezi sa politikim tendencijama neprijateljski nastrojenim
232
suutol
nografi|
slubei
grames
etiriJ
vanijei
sednil
sko
nepriji
rodu.'
rfeobauove
wa
a
RUVTC-
fcPred-jeu
opri-ndri
fcdasuu
trojenim
prema vladi i njenim predstavnicima. Tokom rata, njen

osnovni zadatak bio je da na oku dri sve one koji manje-vie jasno i glasno istupaju protiv rata, ili one koji su samo bili sumnjivi da se ne slau sa Vilsonovom ratnom
politikom. Nemci su takode uivali posebnu panju i u to
vreme su mnogi upali u klopke koje su bile svuda postavljene od strane Federalne tajne slube.
Iz Flinovih memoara, medutim, saznajemo da je Tajnoj slubi bila dodeljena veoma vana misija ak i mnogo
pre nego to smo uli u rat. Godine 1915., itave dve godine pre objave rata, najefikasniji strunjaci za telefonske
komunikacije okupili su se u Vaingtonu, gde im je stavljeno u zadatak da srede, odnosno ozvue vodee telefonske linije u nemakoj i austrijskoj ambasadi na takav
nain kako bi zvaninici Tajne slube mogli da prislukuju svaki razgovor iz bilo kojeg izvora koji se vodi izmedu
ambasadora i njihovog osoblja, kao i svaki poziv iz ambasadorskih kancelarija. Soba je postavljena tako da su sve
ice bile povezane na ingeniozan nain, zbog ega nijedan razgovor nije mogao biti proputen. Ljudi iz slube
su u toj sobi sedeli dan i no, diktirajui to to su uli stenografi koji su sedeli pored njih. Svake noi ef Biroa tajne
slube, to jest, autor lanka u Libertiju, primao je stenograme svih razgovora obavljenih u poslednja dvadeset
etiri asa, tako da je te iste veeri mogao da saopti najvanije informacije Ministarstvu inostranih poslova i predsedniku Vilsonu.
Imajmo u vidu vreme kada je ta instalacija stvorena,
poetkom 1915. godine, to jest, u vreme kada su Sjedinjene
Drave jo uvek bile u miru sa Nemakom i Austrougarskom, a Vilson neumorno potvrdivao kako ne gaji nikakve
neprijateljske namere prema Nemakoj i nemakom narodu. To je takode bilo vreme kada nemaki ambasador u
233

Vaingtonu, Kaunt Bernstorf, nije propustio nijednu priliku da oda duno potovanje Vilsonovom prijateljskom raspoloenju i oseanju za Nemaku i nemaki narod. To je
isto tako bilo vreme kada je Vilson svom povereniku Baruhu dao instrukciju da zapone postepenu mobilizaciju
industrije za rat; takode vreme u kojem je postajalo sve
oevidnije, kao to je ameriki istoriar Hari Elmer Berns
istakao u svojoj knjizi On the Origins OfThe Great War,
da je Vilson vrsto odluio da ude u rat i odloio izvrenje
svojih borbenih planova samo zato to je prvo trebalo pridobiti javno mnjenje za njih.
Flinovi memoari moraju konano da odbace polaznu
pretpostavku iz nepromiljenog askanja da je Vilson bio
gumut u rat protiv svoje volje nemakim podmornikim
ratom. Prislukivanje telefona u nemakoj ambasadi se odvijalo sa njegovim znanjem. I to saznajemo iz Flinovih memoara. Autor dodaje da je tako prikupljen materijal protiv
Nemake u velikoj meri doprineo krajnjem slomu. Taj podatak moe da dokae samo da je to u Vilsonove ruke
stavilo sredstva da pridobije javno mnjenje za rat, koji je
dugo planirao. I, u stvari, taj materijal mu je u potpunosti
i savreno odgovarao u te svrhe. Memoari potpuno potvrduju ono to se i dalje mora rei, da je Nemaka u to vreme
bila predstavljena u Vaingtonu na neverovatno nekompetentan i nedostojan nain. Ako proitamo u jednom pasusu kako Flin iznosi da stenografski izvetaji, svakodnevno
pripremani za njega, sadre dovoljno materijala da jedan
advokat za brakorazvodne parnice mesecima ima posla,
onda stiemo predstavu o tome ta se zbivalo.
Tajna sluba je drala ene agente u Vaingtonu i Njujorku, iji je zadatak bio da ispitaju lanove nemake ambasade, ukljuujui i Bernstorfa, kad god bi se neto vano
desilo. Jedna od tih ena agenata imala je luksuzni apar234
vu
von
lnevno
:dan
tman u Vaingtonu, u kojem su se sastajali mukarci i ene. i gde je povremeno ak i dravni sekretar Lensing
svraao da uje novosti. Na Novu godinu, 1916., kada je
glavnim gradom odjeknula vest o tome da je potonuo putniki brod Persija, Bernstorf je telefonskim putem kontaktirao pet ena, jednu za drugom, kako bi im uputio
komplimente i zauzvrat primio iste, mada je, u pogledu
raspoloenja koje je vest o potapanju Persije ostavila u
Ministarstvu inostranih poslova i u Beloj Kui, zaista imao
daleko ozbiljnija posla.
Jedna od dama je Bernstorfa obasula komplimentima
u pogledu toga da je sjajan Ijubavnik i da e to uvek biti,
ak i kada mu bude sto godina. Ni preostala gospoda iz
ambasade nisu bila drugaija. Jedan, koga je Flin okarakterisao kao najboljeg diplomatskog pomonika u ambasadi, imao je prijateljicu u Njujorku, koja je bila udata, i
sa kojom je on svakodnevno razgovarao telefonom, to je
svaki put nemaki Rajh kotalo dvadeset dolara, i koju je
esto poseivao. On joj je ispriao o svemu to se desilo,
nakon ega se ona pobrinula da tu informaciju dostavi na
prava mesta. ak i vuigarne primedbe o Vilsonu i njegovim drubenicama su nainjene tokom telefonskog razgovora, pa tako bez tekoa moemo da zamislimo da
raspoloenje Bele Kue prema Nemakoj nije uopte postalo prijateljskije.
Iz razgovora vodenog poetkom marta 1916. godine,
saznajemo koliko su ambasade malo znale o zcmlji i narodu, i kakvim su se detinjastim planovima bavile. U to
vreme, nacrt zakona predstavljen od strane senatora Gora
leao je pred Kongresom sa znaenjem da e proklamacijom biti objavljeno upozorenje da ameriki narod ne ko
rist
i
ratne plovne objekte. Predsednik Vilson se estoko

usprotivio ovom predlogu. Njemu je bilo potrebno da
235

Amerikanci izgube ivote kako bi probudio oseanja protiv Nemake. Ljudi u nemakoj ambasadi su znali da izgledi nacrta zakona nisu bili povoljni, pa su se ozbiljno
pozabavili planovima da kupe Kongres. Samo, u poetku
nisu znali gde da nabave novac. Treeg marta, Senat je
odluio da privremeno odloi Gorov nacrt. Glasanje u Domu trebalo je da usledi nekoliko dana kasnije. Stoga je
plan da se prvo kupi Dom bio dalje razraen, ali je u ovom
sluaju barem Bernstorf bio dovoljno razuman da odluno posavetuje da se plan ne prihvati.
itanje Flinovog lanka mora da ostavi raspoloenje
dubokog nezadovoljstva u venama oveka zdrave nema-ke
krvi, ne samo zbog Vilsonove podmukle i izdajnike politike,
ve pre, zbog neverovatne gluposti sa kojom je Nemaka
ambasada ila na ruku ovoj politici. Vilson je iz dana u dan
sve vie obmanjivao Bernstorfa. I kada se pu-kovnik Haus,
njegov savetnik, vratio sa putovanja po Ev-ropi u maju, 1916.
godine, Bernstorf je otputovao u Njujork da se tamo sretne s
njim. Vilson, meutim, koji se prema Bernstorfu ophodio kao
da nema nita protiv toga, tajno je uputio Hausa da se sa
njim ne uputa u bilo ta i da ga izbegne po svaku cenu.
Tako se desilo da je Bernstorf u Njujorku ekao uzalud.
Potom je otiao na oblinju plau i dopustio da bude
fotografisan u kupaim gaicama sa dve dame u veoma
intimnom poloaju. Fotografija je pra-tila Flinov lanak. I
tada je to dopalo u ruke ruskog amba-sadora Bekmeteva, koji
ju je uveliao i poslao u London, gde je objavljena u
novinama pod naslovom, Ugledni am-basador, i stavljena na
raspolaganje glavnoj slubi uSa-veznikoj propagandi.
To je ono to trenutno piu Minhen Lejtist Njus. ovek tako
okarakterisan, medutim, bio je tipian predstavnik nemake spolj236
samseJ
jaanjei
nomn
borios
zahvaH
promiss
njemtis|
Nacio
unitenje|
Jar
oaskih|
znajend
preziraj
i povih
LfEv-
jiidaga
jrfu |QJU
plau
isa
jajepra-
kam-)iuSa-
ne politike pre rata, kao to je isto tako tipian predstavnik spoljne politike republike Nemake. Ovaj momak, koji bi bio osuden
na kaznu veanjem u bilo kojoj drugoj dravi, jeste nemaki predstavnik u Ligi naroda u enevi.
Ti ljudi snose krivicu i odgovornost za pad Nemake, pa, zato, isto tako i za gubitak Junog Tirola. A zajedno sa njima, krivica pada i na sve partije i ljude koji su ili prouzrokovali takve
uslove, ili su ih zatakavali, ili ih takode utke podravali ili se
protiv njih nisu estoko borili.
Muskarci koji danas, meutim, bezobrazno pokuavaju da
ponovo obmanu javno mnjenje, i koji nastoje da dokau kako su
drugi krivi za gubitak Junog Tirola, prvo moraju da poloe detaljan raun o tome ta su to oni sve uinili da ga sauvaju.
to se mene tie, u svakom sluaju, ponosno izjavljujem da
sam se, otkako sam stasao u zrelog mukarca, oduvek zalagao za
jaanje mog naroda. A kada je izbio rat, ja sam se borio na zapadnom nemakom frontu etiri i po godine, a otkako se on zavrio,
borio sam se protiv korumpiranih ljudi kojima Nemaka moe da
zahvali za ovu nesreu. Od tada, nisam ulazio ni u kakav kompromis sa izdajnicima nemake otadbine, ni u stvarima unutranje niti spoljne politike, ve kao cilj mog ivotnog dela i misiju
Nacionalsocijalistikog pokreta nepokolebljivo objavio njihovo
unitenje jednog dana.
Ja mogu jo hladnokrvnije da izdrim povike kukavikih buroaskih kleveta, kao i one pripadnika Lige patriota, budui da poznajem njihov opti kukaviluk,koji je za mene vredan najgoreg
prezira. To to i oni mene isto tako znaju jeste razbg sve te hajke
i povika.
u. ovek tako
Imakespolj237
Rezime
Ja, kao nacionalsocijalista, vidim u Italiji prvog potencijalnog saveznika Nemake koji moe da istupi iz stare koalicije
neprijatelja, a da pri tome ovaj savez za Nemaku ne nagovesti
momentani rat za koji nismo vojno spremni.
Prema mom uverenju, ovaj savez e biti od velike koristi kako za Nemaku, tako i za Italiju. ak i ako od njega, na kraju, ne
bi postojala direktna korist, u svakom sluaju on sam po sebi nikako ne bi postao ni tetan, sve dotle dok zastupa interese obe
nacije, u najviem smislu te rei. Dalje, sve dotle dok Nemaka
vidi odbranu slobode i nezavisnosti naeg naroda kao najvii cilj
svoje spoljne politike i nastoji da mu obezbedi osnovne preduslove za normalan ivot, toliko dugo e i njeno razmiljanje u
okviru spoljne politike biti uslovljeno teritorijalnim potrebama
naroda. I sve dotle neemo imati ni unutranji ni spoljanji podsticaj da izgradimo neprijateljski odnos sa dravom koja nam ni
na koji nain ne predstavlja prepreku.
A ukoliko Italija eli da slui njenim realnim vitalnim potrebama kao prava nacionalna drava, onda e, obraajui panju
na njene teritorijalne potrebe, morati da zasnuje svoje politiko
razmiljanje i aktivnost na proirivanju italijanske teritorije. to
ponosniji, nezavisniji i nacionalniji italijanski narod postane, utoliko e manje sebi dozvoliti da u svom razvoju uopte ue u konflikt sa Nemakom.
238
moi
risiuz
iltalijcj Z n l
ncmogutc|
clebilolj
nainp pa e
zboj| bi obe i
doekati afl
posebnimz
Samom;.:
uspostavi c
nano uklonil
jcstaraEvi
litiki sis
Optu ev
ksistikog 1
za drugomj
nesputanomn
Rezime
I
.mpotre-'
r:i panju
Jepolitiko
orije. to
lanamni
rae, utoiue u kon-
Podruja interesa ove dve zemlje, na najpovoljniji nain, lee

toliko razdvojena, na suprotnim stranama, da ne postoji nikakva
oblast koja bi predstavljala izvor sukoba.
Nacionalno svesna Nemaka i podjednako ponosna Italija e
isto tako na kraju moi da zaborave na rane preostale iz Svetskog
rata i da, isto tako, na kraju uvide da se njihovo prijateljstvo zasniva na iskrenim i uzajamno povezanim interesima.
Juni Tirol e tako jednog dana morati da ostvari uzvienu
misiju u slubi oba naroda. Ako Italijani i Nemci sa ove teritorije jednom osete veliku odgovornost za zajednicu sopstvenog naroda i postanu svesni velikih zadataka koje obe drave
moraju da ree, sitne svakodnevne arke e biti potisnute u kcrist uzvienije misije, koja e se sastojati u graenju mosta iskrenog, uzajamnog razumevanja na ranijim granicama Nemake
i Italije.
Znam da je to, pod trenutnim reimom u Nemakoj, isto tako
nemogue kao to ne bi bilo ni pod nefaistikim reimom u Italiji, budui da snage koje danas odreduju nemaku politiku ne
ele bilo kakav na preporod, ve nae unitenje. One na slian
nain prieljkuju unitenje dananje italijanske faistike drave,
pa e zbog toga pokuati sve to je u njihovoj mogunosti kako
bi obe nacije uvukle u neprijateljski odnos. Francuska e jedva
doekati da ugrabi tu priliku, makar to bio nepromiljeni in, i sa
posebnim zadovoljstvom je upotrebiti u svoju korist.
Samo nacionalna socijalistika Nemaka e pronai nain da
uspostavi odnos pun razumevanja sa faistikom Italijom i konano ukloni opasnost od rata izmedu ova dva naroda, budui da
je stara Evropa uvek predstavljala teritoriju kojom su vladali politiki sistemi, a to se nee ni promeniti barem u dogledno vreme.
Optu evropsku demokratiju e smeniti ili sistem jevrejskog marksistikog boljevizma, kojem e se potiniti sve drave, jedna
za drugom, ili sistem slobodnih i nepovezanih drava koje e, u
nesputanom nadmetanju moi, ispoljiti svoja nacionalna obeleja
239

u skladu sa brojnou i znaajem zajednice njihovih naroda koji
ivi i radi u svim delovima sveta.
Isto tako nije dobro da faizam u Evropi postoji kao izolovana ideja. Ili e se njegova ideja proiriti i na ostali deo sveta, ili
e Italija jednog dana ponovo biti podreena optim predstavama o drugoj Evropi.
Prema tome, prouimo li malo temeljnije mogunosti nemake spoljne politike, preostaju samo dve drave u Evropi kao potencijalno znaajni saveznici u budunosti: Italija i Engleska.
Odnosi Italije sa Engleskom su ve dobri, i to iz razloga o kojima sam ve govorio u drugom pasusu, tako da postoje izuzetno
male anse da e neto da ih poremeti. To isto tako nema nikakve
veze sa naklonostima, ve, pre svega, to se tie Italije, poiva na
realnoj proceni pravog odnosa snaga. Dakle, averzija prema beskrajnoj i neogranienoj francuskoj hegemoniji u Evropi zajednika je obema dravama. Za Italiju: zato to su ugroeni njeni
sutinski vitalni interesi u Evropi; za Englesku: zato to u dananje vreme Francuska, kao velesila, u Evropi moe da predstavlja novu pretnju engleskoj mornarici i njenoj nadmoi u svetu,
koje na taj nain, kao takve, mogu da bude dovedene u pitanje.
To to se panija i Maarska, po svoj prilici, mogu ve danas
svrstati kao zemlje lanice u ovu zajednicu istih interesa, makar
i samo taktiki, zasniva se na averziji panije prema kolonijalnim aktivnostima Francuske u Severnoj Africi, kao i na neprijateljstvu Madarske prema Jugoslaviji, koju u isti mah podrava
Francuska.
Kada bi Nemaka uspela da uzme uea u novoj dravnoj
koaliciji u Evropi, koje bi ili moralo dovesti do promene akcenta
u samoj Ligi naroda, ili dopustiti da dode do razvoja presudnih
faktora moi izvan nje, onda bi prvi preduslov unutranje politike
za kasniju aktivnu spoljnu politiku bio ostvarljiv. To to nam je
Versajski sporazum nametnuo razoruanje, tako da smo praktino
onemogueni da se branimo, moglo bi da se zavri, mada polako.
240
loV\\j|
granic
temc
dutim, jci
na istoki
sp
jedan,f]
besmid
naroda
dimoip
nih, i
politikeipi
Ne:
ratidap nih
vojnihsi
zadatak, m
rom da na&i
vodi,veul
Rezime
fcaje.
pnas
litar
nijaljrija?ava
iike
toino
Ipolako.
Uostalom, to bi bilo mogue samo kada bi pobednika koalicija,

mada nikada u savezu sa Rusijom, a kamoli u savezu sa drugim
takozvanim ugnjetenim nacijama, oko tog pitanja ula u konflikt
protiv fronta koalicije bivih drava pobednica koje nas okruuju.
Potom bi u daljoj budunosti bilo mogue razmiljati o novim
savezima nacija, koji bi se sastojali od drava velike nacionalne
vrednosti, koje bi potom mogle hrabro da se suoe sa preteom
nadmonou Amerike Unije, budui da mi se ini da Engleska
kao velesila zadaje manje tekoa i nevolja dananjim nacijama
nego pojava amerike velesile.
Panevropa ne moe biti pozvana da rei ovaj problem, ve
samo Evropa koja bi se sastojala od slobodnih i nezavisnih nacionalnih drava, ija su podruja interesa razliita i jasno razgraniena.
Samo tada moe da nastupi pravi trenutak za Nemaku, a uslovi bi se stekli tako to bi Francuska bila potisnuta unutar njenih
granica, dok bi ona, podrana obnovljenom armijom, krenula putem ostvarenja svojih teritorijalnih potreba. Kada na narod, medutim, jednom bude uspeo da zacrta ovaj veliki geopolitiki cilj
na istoku, to nee rezultirati samo jasno definisanom nemakom
spoljnom politikom, ve isto tako i njenom stabilnou, barem za
jedan, srazmerno dug period, koja e joj omoguiti da izbegne
besmislene politike postupke, poput onih koji su na kraju na
narod upleli u Svetski rat. I tada emo konano uspeti da prebrodimo i prevazidemo period ovih svakodnevnih, potpuno beznaajnih, gromoglasnih neodobravanja i potpuno sterilne ekonomske
politike i politike granica.
Nemaka e potom, takode u okviru unutranjih prilika, morati da preduzme korake u pravcu maksimalne koncentracije njenih vojnih sredstava. Na taj nain, ona e automatski, kao najvei
zadatak, izabrati formiranje nadmone kopnene vojske, s obzirom da naa budunost, u stvari, ne lei u borbenim snagama na
vodi, ve u Evropi.
241
Adolf Hitler M OJ
POREDAK SVETA
Samo ukoliko budemo u potpunosti shvatili znaenje ovog

poduhvata i budemo ostvarili teritorijalne potrebe naeg naroda,
na istoku i u irim okvirima, nemaka ekonomija e, imajui to
stalno u vidu, prestati da bnde faktor destabilizacije u svetu, koja
nam donosi viestruke opasnosti. Ona e na kraju sluiti zadovoljenju naih unutranjih potreba u glavnim aspektima, i uiniti
da narod vie nee morati da alje naredne generacije poljoprivrednika iz seoskih sredina u velike gradove da rade kao fabriki
radnici, ve e biti u situaciji da im obezbedi da kao slobodni seljaci ive na sopstvenoj zemlji i otvore domae prodajno trite
u nemakoj industriji, koje e ih postepeno osloboditi toga da se
grozniavo bore i otimaju za takozvano mesto pod suncem u preostalom delu sveta.
Spoljnopolitiki zadatak Nacionalsocijalistikog pokreta sastoji se u tome da pripremi i na kraju sprovede ovaj razvoj. On
isto tako mora spoljnu politiku da stavi u slubu reorganizacije
naeg naroda u rasejanju na osnovu njegovih pogleda na svet.
ak i u ovom sluaju on mora stalno da se pridrava principa da
se mi ne borimo za sisteme, ve za iv narod, to jest, za ljude od
krvi i mesa, koji moraju da se sauvaju i raspolau elementarnim
sredstvima za ivot, jer bi samo na taj nain, to bi sauvali svoje
fiziko zdravlje, mogli da ostanu i duhovno zdravi.
Kao to mora da prevazide hiljade prepreka, nesporazuma i
pakosti u svojoj borbi za reformu unutranje politike, isto tako u
spoljnoj politici mora da raisti ne samo sa izdajom zemlje od
strane marksizma, ve i gomilom glupih, bezvrednih, u stvari tetnih fraza i ideja naeg nacionalno-buroaskog sveta. Prema tome, to u ovom trenutku budemo manje svesni znaaja nae borbe,
utoliko e njen uspeh jednog dana biti vei.
Razlog zbog kojeg se Italija danas prvenstveno moe smatrati saveznikom Nemake lei u injenici to je to jedina zemlja
ija je unutranja i spoljna politika uslovljena isto italijanskim
nacionalnim interesima. Ti italijanski nacionalni interesi su jedi-
242
cbiti|
tal
stizak unutr
rodaD
rcligijoi
stemotl
zanui
Pal
dui (
da.Alr,
kuo
tla.d
Rezime
fn
jpri-
krifo'
iniseDtrite
ada se
ralje
od
nte- ,'
iiia to-
fematraizemlja
|.inskim
:<$ujedi-
ni koji ne protivree nemakim, i? obrnuto, nemaki interesi se ne

protive njenim. A to je vano ne samo iz realnih razloga, ve i na
osnovu sledeih stvari:
Rat protiv Nemake je vodila nadmona svetska koalicija, u
okviru koje su samo neke drave mogle imati direktan interes da
se Nemaka uniti. U ne malom broju zemalja, na odluku da se
povede rat nikako nisu uticali pravi unutranji interesi tih nacija,
niti nekakva korist. Monstruozna ratna propaganda je bila ta koja
jc poela da stvara kontiiziju javnog mnjenja tih naroda, i, zaista,
ponekad ila direktno protiv njihovih pravih interesa.
Jevrejska zajednica irom sveta bila je glavna poluga koja je
potpirivala ovu ratnu propagandu ogromnih razmera. Jer ma koliko besmisleno uee u ratu ovih nacija moe da izgleda, posmatrano iz ugla njihovih sopstvenih interesa, toliko je ono imalo smisla
i bilo logino kada se posmatra sa stanovita interesa Jevreja.
Nije moj zadatak da ovde ulazim u raspravu o jevrejskom pitanju, samom po sebi. O njemu ne moe biti rei u kontekstu izlaganja koje nuno mora da bude saeto i jasno. Sledee izlaganje
e biti predstavljeno samo u interesu boljeg razumevanja:
Jevreji predstavljaju narod koji, u sutini, ne tei u potpunosti za jedinstvom. Pa ipak, kao narod, Jevreji poseduju posebne
unutranje karakteristike, koje ih izdavajaju od svih ostalih naroda na svetu. Oni nisu religiozna zajednica, ve narod povezan
religijom* i vie su, u stvari, obuhvaeni prolaznim dravnira sistemom. Jevreji nikada nisu imali sopstvenu teritorijalno povezanu dravu poput arijevskih drava.
Pa ipak, njegova religiozna povezanost je prava drava, budui da garantuje ouvanje, irenje i budunost jevrejskog naroda. Ali to i jeste iskljuivo zadatak drave. To to jevrejska
Autorova ideja je da istakne disperzivni karakter jevrejskog duha, za razliku od arijevskog kohezionog koji oznaava jedinstvenu ideju vere, nacije,
tla, drave, dok je kod Jevreja to neprestani internacionalizam. (nap. ured.)
243

drava ne podlee teritorijalnom ogranienju, kao to je to sluaj
sa arijevskim dravama, povezuje se sa karakterom jevrejskog
naroda, koji ne raspolae sposobnostima da izgradi i ouva sopstvenu teritorijalnu dravu.
Upravo kao to svaki narod, kao najdublju od svih ovozemaljskih tenji ima neodoljivu potrebu za samoodranjem, isti je sluaj
i sa Jevrejima. Samo to se, u ovom sluaju, u skladu sa njihovim,
sutinski drugaijim poretkom, borba za egzistenciju arijevskog naroda i Jevreja potpuno razlikuje po svojoj formi. Temelj arijevske
borbe za egzistenciju jeste zemlja koju obraduje, i koja prua glavnu bazu za ekonomiju, zadovoljavajui na taj nain prvenstveno
sopstvene potrebe proizvodnim snagama svog naroda.
Usled nedostatka sopstvenih proizvodnih kapaciteta, jevrejski narod ne moe da osnuje dravu, posmatrano u teritorijalnom
smislu, ve su mu, da bi opstao, potrebni rad i stvaralaka aktivnost drugih naroda. Na taj nain, Jevreji poput parazita ive u okviru drugih naroda, pa je otuda krajnji cilj jevrejske borbe za
egzistenciju porobljavanje produktivnih naroda. Da bi ostvarili taj
cilj, koji, u stvari, predstavlja veitu jevrejsku borbu za egzistenciju, Jevreji se koriste svim moguim sredstvima u okviru njihovog karaktera.
Zato se u pogledu unutranje politike u okviru pojedinih nacija prvo bori za jednaka, a potom za jo vea prava. Pri tome
mu, lukavost, inteligencija, prepredenost, podlost, dvolinost i tako dalje, ukorenjene u njegovom karakteru, slue kao oruje u toj
borbi. Ta obeleja su strategija njegove borbe za opstanak kao to
drugi narodi imaju svoju.
U spoljnoj politici, ovaj narod tei ka tome da destabilizuje
odnose medu nacijama, da ih udalji od njihovih pravih interesa i
uvue u rat, kako bi na taj nain postepeno uspostavio kontrolu
nad njima uz pomo novca i propagande.
Njegov krajnji cilj je denacionalizacija, promiskuitet i stvaranje
vanbranog potomstva u drugim narodima, srozavanje kvaliteta
244
celo
noj ekoi
idejil
veojes
rai,uzf
ekon^
vao
Rezime
feita
-.;ioj
aoto
anje
teta
ljudi koji se regrutuju u najvrednijim narodima, kao i dominacija ovih ljudi, meovite rase, putem istrebljivanja inteligencije i
njihovim zamenjivanjem pripadnicima sopstvenog naroda.
Ishod svetske bitke Jevreja zato e uvek biti krvava boljevizacija. U stvari, to znai unitenje celokupnih viih klasa intelektualaca, koje postoje u odreenim narodima ne bi li se on, na
taj nain, uzdigao do uloge gospodara kada oveanstvo u jednom trenutku ostane bez lidera.
Glupost, kukaviluk i pokvarenost su, stoga, karte jia koje igra. A u ljudima meovite rase on sebi obezbeuje prvi prolaz kroz
koji e prodreti kao tua nacija.
Zato jevrejska dominacija uvek ima za posledicu unitenje
celokupne kulture i, na kraju, mahnitanje samih Jevreja. Zato to
su oni paraziti nacija, njihova pobeda oznaava njen kraj, kao i
smrt njihove rtve.
Sa propau starog sveta, jevrejski narod se sreo sa mladim,
delimino jo uvek neiskvarenim narodima, sigurnim u svoj rasni instinkt, koji ih je zatitio od njegovog infiltriranja. On je bio
stranac, i sve njegove lai i dvolinost veoma su mu malo pomagale tokom perioda dugog hiljadu i po godina.
Feudalna vlast i kraljevski tron bili su prvi koji su stvorili optu situaciju koja im je dopustila da se prikljue borbi ugnjetene
drutvene klase, i da je, u stvari ;nakratko uine sopstvenom. Tako je ovaj narod dobio ravnopravna gradanska prava sa Francuskom revolucijom. Na taj nain je izgraden most preko kojeg je
mogao da krene kako bi osvojio politiku mo unutar nacija.
Devetnaesti vek mu je dao dominantnu pozidju u nacionalnoj ekonomiji stvaranjem zajmovnog kapitala, zasnovanom na
ideji kamate. Konano, manipulaijom akcionarskih deonica, doveo je sebe u situaciju da poseduje veliki deo proizvodnih sektora i, uz pomo berze, postepeno postao ne samo gospodar javnog
ekonomskog ivota, ve, na kraju, isto tako i politikog. Podra-
vao je
svoju vlast intelektualnim zagadivanjem nacija uz pomo

245

Slobodnih zidara, kao i pomou tampe koja je od njega postala
zavisna. Jevrejski narod je pronaao potencijalnu snagu za unitenje buroaskog intelektualnog reima u novostvorenom etvrtom
staleu zanatlija, ba kao to je jednom ranije buroazija posluila kao sredstvo za ruenje feudalne vlasti. U isto vreme, njihovi
aduti su bili kako glupost i neprincipijelnost buroazije, tako i pohlepa i kukaviluk. Potom je stale kvalifikovanih zanatlija formirao u posebnu klasu, kojoj je dozvolio da povede borbu protiv
nacionalne inteligencije. Marksizam je postao duhovni otac boljevikoj revoluciji. Bilo je to oruje strahovlade, koje su Jevreji
sada nemilosrdno i brutalno primenjivali.
Ekonomsko osvajanje Evrope od strane Jevreja bilo je u velikoj meri privedeno kraju na prelazu iz jednog u drugi vek, tako
da su sada poeli da uvaju steene pozicije politikim putem. Ta
sredstva, prve pokuaje iskorenjivanja nacionalne inteligencije,
izvodili su u vidu revolucija.
Tako je jevrejski narod koristio stvaranje tenzija izmedu evropskih nacija, koje je velikim delom trebalo pripisati njihovoj
potrebi za teritorijom i iz toga proisteklim posledicama, da bi ih
potom iz sopstvenih interesa sistematski podsticao i gurao u
svetski rat.
Cilj je destrukcija antisemitske Rusije, kao i unitenje nemakog Rajha, koje su u okvirima vlade i vojske jo uvek pruale
otpor Jevrejima. Potom bi cilj bio zbacivanje dinastija, jo uvek
nepotinjenih demokratiji, koja ne samo da zavisi, ve koju i predvode Jevreji.
Ovaj jevrejski ratni cilj je na kraju barem delimino bio ostvaren. Carizam i Kajzerizam u Nemakoj su bili eliminisani. Uz
pomo boljevike revolucije pripadnici ruske vie klase i isto
tako ruske nacionalne inteligencije bili su ubijeni i potpuno iskorenjeni u atmosferi jezive agonije i zverskih zloina budui da je
ukupan broj rtava ove jevrejske borbe za prevlast u Rusiji iznosio od 28 do 30 miliona mrtvih. To je petnaest puta vie nego to
246
sodb
Rezime
laao u
icidaje iiiizno-
je Svetski rat kotao Nemaku. Nakon uspene revolucije, on je

u Rusiji potpuno sruio zakone reda, morala, obiaja, i tako dalje, ponitio brak kao uzvienu instituciju, i umesto toga proklamovao princip seksualnih sloboda, imajui za cilj raanje i odgajanje ljudi nie vrednosti, stvaranje haosa, jer bi na svet dolazilo
sve vie ljudi meovite rase, koji bi bili nesposobni da budu lideri, zbog ega vie ne bi mogli da vode zemlju bez Jevreja, kao
jedinog intelektualnog elementa.
Budunost e pokazati u kojoj meri im je to polo za rukom,
i u kojoj meri nove snage, koje na sve to reaguju potpuno prirodno, mogu jo uvek da promene neto u pogledu ovog najstranijeg zloina svih vremena protiv oveanstva.
U ovom trenutku, Jevreji jo uvek uiau napore da povedu
preostale drave u istom pravcu i dovedu ih u isto stanje. Na
taj nain, njihove akcije i tenje podravaju i pokrivaju nacionalne partije takozvane Nacionalne otadbinske lige, dok marksizam, demokratija i takozvani Hrianski eentar, formiraju
udarne trupe.
Najogorenija bitka za pobedu nad Jevrejima u dananje vreme se vodi u Nemakoj. I upravo je Nacionalsocijalistiki pokret
taj koji je na sebe preuzeo dunost da se bori protiv odvratnog
zloina nad oveanstvom.
U svim evropskim drava u ovom momentu se vodi borba za
politiku mo bitka, delimino tiha, ali silovita, mada esto veoma dobro prikrivena.
Izvan Rusije, ova borba je prvo bila odluena u Francuskoj.
Tamo su Jevreji, budui da uivaju povlaen peloaj ^rojnim
okolnostima, uli u pore drutva tako to su pronali zajednike
interese sa francuskim nacionalnim ovinizmom. Od tada su je-
vrejska
berza i
francu
ski
bajoneti saveznici.
Ova borba jo nije odluena u Engleskoj. Tu invazija Jevreja
jo uvek nailazi na staru britansku tradiciju. Instinkti anglosaksonske zajednice jo uvek su jaki tako da se ne moe govoriti o
247

potpunoj pobedi Jevreja, ve bi se pre moglo rei, jednim delom. :
da su oni jo uvek prisiljeni da svoje interese prilagodavaju interesima Engleza.
Kada bi Jevreji trijumfovali u Engleskoj, interesi Engleza bi
morali da odstupe u pozadinu, kao to danas interesi Nemake
vie nisu od presudnog znaaja, ve su to interesi Jevreja. S druge strane, kada bi Britanci trijumfovali, tada bi moglo da dode do
promene engleskog stava prema Nemakoj.
Borba Jevreja za prevlast takode je odluena u Italiji. Sa pobedom faizma u Italiji, italijanski narod je trijumfovao. ak i da
Jevreji pokuaju da se prilagode dananjem faizmu u Italiji, njihov stav prema faizmu izvan te zemlje ipak otkriva njegovu
pravu sutinu. Samo su njeni sopstveni nacionalni interesi presudni i odluujui za sudbinu Italije, od nezaboravnog dana kada
su faistike legije marirale Rimom.
Upravo iz tog razloga, nijedna drava kao Italija ne odgovara
u tolikoj meri da bude saveznik Nemake. U tom smislu, in beskrajne gluposti i licemerja naih takozvanih predstavnika naroda
sastoji se u tome to odbacuju jedinu dravu koja brani sopstvene
nacionalne interese i to kao predstavnici autentinog nemakog
naroda pokazuju da su vie skloni tome da uu u savez sa Jevrejima. Na sreu, vreme ovih budala u Nemakoj je prolo, pa je
tako koncept nemakog naroda istrgnut iz ruku ovih kreatura, koliko beznaajnih toliko i bezvrednih. Zahvaljujui tome, nemaki
narod e puno dobiti.
248
Sadraj
Uvodna re
Poglavlje 1
Rat i mir
Poglavlje 2
Neophodnost borbe
Poglavlje 3
Poglavlje 4
Poglavlje 5
Nacionalsocijalistika spoljna politika
Poglavlje 6
Poglavlje 7
Poglavlje 8
Poglavlje 9
Poglavlje 10
0 potrebi za aktivnom spoljnom politikom
Poglavlje 11
Nemaka i Rusija
9
18
32
42
53
56
63
89
106
127
143
Poglavlje 12
Nemaka spoljna politika
Poglavlje 13
Nemaki ciljevi
Poglavlje 14
Poglavlje 15
Rezime
16
3
16
5
17
0
186
238
ADOLF HITLER MOJ

POREDAK SVETA
Izdava:
Metaphysica
Beograd
Za izdavaa:
Aleksandar Dramianin
Redakcija prevoda:
Aleksandar Dramianin
Slog, prelom i
likovno reenje korica:
Mario Lampi
marlama@eunet. yu
Plasman:
011/292-0062
metaphysicster@gmail.com
tampa:
Kamgraf
Beograd
Tiraz: 1.000
primeraka
ISBN 86-7884-015-3
Prvo izdanje
Beograd,
2006.
oteka Srbije,
Beograd
327(
430)
"
1879
/192
6"
329.
18
HITLER, Adolf
Moj poredak sveta / Adolf hitler ; prevod Milana urainov.
- 1. izd. - Beograd : Metaphysica, 2006 (Beograd : Kamgraf). 250 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Damin gambit)
Prevod dela: Meine Weltordnung. - Tira 1.000. Napomene uz tekst. ISBN 86-7884-015-3
K
a
t
a
l
o
g
i
z
a
c
i
j
a
u
p
u
b
l
i
k
a
c
i
j
i
N
a
r
o
d
n
a
b
i
b
l
i
a) Nacionalsocijalizam b) Nemaka- Spoljna

politika - a870-1926 COBISS.SR-ID 134479884

Adolf Hitler - Moj Poredak Svijeta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Adolf Hitler - Moj Poredak Svijeta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

Urednik: Aleksandar Dramianin

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA

Rasa i volja u borbi za mo

da bude svreno. U ta i sami ti buroaski politiari teko da

Rasa i volja u borbi za mo

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Rasa i volja u borbi za mo

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Rasa i volja u borbi za mo

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Rasa i volja u borbi za mo

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Rasa i volja u borbi za mo

Elementi spoljne politike

Elementi spoljne politike

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Elementi spoljne politike

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Elementi spoljne politike

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Elementi spoljne politike

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Elementi spoljne politike

kritikuje unutranju politiku, ve pose-duje sopstveni filozofski

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA

Nacionalsocijalistika spoljna politika

Nemake potrebe i ciljevi

Nemake potrebe i ciljevi

Autor misli na oblasti Alzas i Lotaringiju. (nap. ured.)

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Nemake potrebe i ciljevi

podmornica da uini ta-ko lakom kao prostorom uslovljeno

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Nemake potrebe i ciljevi

postao bukvalno udo nemakog dravnitva, nemakog vojnog

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

reiti nemako pitanje krvlju i gvoem;

U postizanju ovog cilja, Bizmark je koristio svaku priliku i

Politiki planovi Drugog Rajha

kako mora da bude jedinstven na bojnom polju, ali da unutranje

ru, koja ne samo da je ujedinila nemaki narod, ve mu je takoe

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA

Politiki planovi Drugog Rajha

nacije, dok su, naprotiv, interesi odredenih politikih partija ili

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Politiki planovi Drugog Rajha

Bizmark je takode krajnje savesno i paljivo promislio o

Politiki planovi Drugog Rajha

ju kada su, odjednom, naravno, isto tako poela da stiu zvanina

stva u Austriji. Habzburka politika denacionalizacije u Austriji,