VUKI RADMILA

DRAGOSLAV PERI
IVANA VLAJI-NAUMOVSKA

APLIKATIVNI SOFTVER

Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija

BEOGRAD, 2012

Dr Vuki Radmila
Dr Dragoslav Peri
Mr Ivana Vlaji-Naumovska

APLIKATIVNI SOFTVER
etvrto neizmenjeno izdanje
Recenzenti
Dr Slobodan Obradovi
Dr Verica Vasiljevi
Izdava
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd Vojvode Stepe 283
Za izdavaa
Dr Dragoljub Martinovi
Tehnika obrada
Mirko Stupar
tampa
MST Gaji
Tira: 350
CIP
,
004.9(075 .8)
, , 1951Aplikativni softver / Vuki Radmila,
Dragoslav Peri, Ivana Vlaji-Naumovska. - 4.
neizmenjeno izd. - Beograd : Viskoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih
studija, 2012 (Beograd : MTS Gaji). - 263, 4
str. : ilustr. ; 25 cm
Tira 350. - Bibliografija: str. 263.
ISBN 978-86-7982-020-4
1. , , 1958 - , [] 2.
-, , 1972 - []
)
COBISS.SR-ID 193446412

PREDGOVOR

Tree izdanje prirunika je napisano sa ciljem aktuelizacije nastavnih sadraja

predmeta Aplikativni softver. Prirunik je prvenstveno namenjen studentima na vie
studijskih programa prve godine Visoke kole elektrotehnike i raunarstva strukovnih
studija u Beogradu.
Novo izdanje prirunika nastalo je zbog uvoenja najnovijih softverskih alata u
obradi nastavnih sadraja predmeta Aplikativni softver.
Poto nastavni plan i program predmeta obrauje upotrebu aplikacija MS Office, u
ovom izdanju prirunika obrauju se najnoviji alati aplikacija MS Office 2010.
Takoe moramo istai da je nae opredeljenje za uvoenje novog, aktuelnog softvera
proisteklo iz jo jednog bitnog razloga, a to je, da nai studenti u okviru samog
predmeta prolaze kroz obuku i polaganje pojedinih ECDL ispita.
Da bi se studenti uspeno pripremili i poloili ECDL ispite, nastojali smo da nastavu
u potpunosti prilagodimo ECDL nastavnom programu za module 3, 4, 6 i 7, koji e
sledee kolske 2011/12. godine biti bazirani na aplikacijama MS Office 2010 Word 2010, Excel 2010, PowerPoint 2010, Outlook 2010, kao i u okviru operativnog
sistema Windows 7, primena Internet Explorera 8.0.

AUTORI
Beograd, septembar 2011.

SADRAJ
OBRADA TEKSTA WORD....................................................................................................
W0
W1
W2
W3
W4
W5
W6
W7
W8
W9
W10
W11
W12
W13
W14
W15
W16
W17
W18
W19
W20
W21
W22

MS WORD (OSNOVE RADA)...................................................................................

KOMANDNI TASTERI..............................................................................................
TEHNIKE UNOSA TEKSTA.....................................................................................
UNOS TEKSTA...........................................................................................................
POMERANJE KURSORA..........................................................................................
OBELEAVANJE (SELEKTOVANJE) DELOVA TEKSTA...................................
KOPIRANJE, PREMETANJE I BRISANJE DELOVA TEKSTA..........................
PRETRAIVANJE I ZAMENA DELOVA TEKSTA................................................
OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TEKSTA........................................................
OBLIKOVANJE (ISTICANJE) SLOVA....................................................................
OBLIKOVANJE PASUSA..........................................................................................
FORMA POSLOVNOG PISMA.................................................................................
UMETANJE OBJEKATA U TEKST..........................................................................
NABRAJANJE.............................................................................................................
KREIRANJE TABELE................................................................................................
PRETVARANJE TEKSTA U TABELU.....................................................................
OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TABELE........................................................
OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TEKSTA NA VIE STRANA......................
FORMATIRANJE KOLONA.....................................................................................
CIRKULARNA PISMA..............................................................................................
FORMATIRANJE SLOENOG DOKUMENTA ......................................................
JEDNAINE................................................................................................................
PITANJA......................................................................................................................

RADNE TABELE EXCEL....................................................................................................

E0
E1
E2
E3
E4
E5
E6
E7
E8
E9
E10
E11
E12
E13

1
3
34
36
38
39
40
42
44
46
47
50
53
54
55
57
59
61
64
66
68
71
73
75
77

79
MS EXCEL (OSNOVE RADA)...............................................................................
OSNOVNI POJMOVI O RADNIM TABELAMA................................................... 107
PROMENA AKTIVNE ELIJE............................................................................... 110
UREIVANJE SADRAJA ELIJE....................................................................... 113
OBELEAVANJE DELOVA RADNE TABELE.................................................... 115
UMETANJE I UKLANJANJE REDOVA I KOLONA............................................ 117
PREMETANJE, KOPIRANJE I BRISANJE OPSEGA I ELIJA......................... 118
KOPIRANJE NA DOLE, GORE, DESNO I LEVO................................................. 119
APSOLUTNO I RELATIVNO UKAZIVANJE NA ELIJU I OPSEG.................. 121
ZADAVANJE NAZIVA ELIJA I OPSEGA.......................................................... 125
VREME I DATUM, PRERAUNAVANJE TABELE............................................. 126
DIJAGRAMI.............................................................................................................. 128
PITANJA.................................................................................................................... 129
GRAFICI FUNKCIJA................................................................................................ 130

E14
E15
E16
E17
E18

BIORITAM................................................................................................................
IMENOVANJE ELIJA I TEHNIKI PRORAUNI.............................................
PRORAUN ZATITNOG UZEMLJENJA.............................................................
SPECIFIKACIJA MATERIJALA.............................................................................
PRIMER IZ POSLOVNIH FINANSIJA...................................................................

132
134
136
138
139

PREZENTACIJE POWERPOINT.......................................................................................

145

P0
P1
P2
P3
P4
P5
P6
P7
P8

MS POWERPOINT (OSNOVE RADA)..................................................................

PROGRAM ZA PREZENTACIJE............................................................................
IZRADA PREZENTACIJE NA OSNOVU ABLONA..........................................
UGRADNJA OBJEKATA........................................................................................
KAKO NE TREBA DA IZGLEDA PREZENTACIJA............................................
KAKO NAPRAVITI DOBRU PREZENTACIJU....................................................
ABLON ZA PREZENTACIJU...............................................................................
IZRADA KOMPLETNE PREZENTACIJE...........................................................
USMENA PREZENTACIJA....................................................................................

147
187
188
190
195
195
196
197
198

INTERNET SERVISI................................................................................................................. 199

I0
I1
I2
I3
I4
I5
I6
I7

INTERNET SERVISI (OSNOVE RADA).................................................................

INERNET WEB SERVIS...........................................................................................
SURFOVANJE NA WEBU.......................................................................................
PRETRAIVANJE SADRAJA NA INTERNETU.................................................
PREUZIMANJE DATOTEKA SA INTERNETA.....................................................
BESPLATNA ELEKTRONSKA POTA NA WEBU..............................................
SISTEM UENJA NA DALJINU-MOODLE...........................................................
PRIPREMA WEB STRANICE...................................................................................

201
221
223
226
228
229
231
232

ZADACI....................................................................................................................................... 235
LITERATURA............................................................................................................................ 263

OBRADA TEKSTA WORD

SADRAJ
OBRADA TEKSTA WORD ................................................................................... 1
W0
W1
W2
W3
W4
W5
W6
W7
W8
W9
W10
W11
W12
W13
W14
W15
W16
W17
W18
W19
W20
W21
W22

MS WORD (OSNOVE RADA) .................................................................................................. 3

KOMANDNI TASTERI............................................................................................................ 34
TEHNIKE UNOSA TEKSTA ..................................................................................................... 36
UNOS TEKSTA ..................................................................................................................... 38
POMERANJE KURSORA......................................................................................................... 39
OBELEAVANJE (SELEKTOVANJE) DELOVA TEKSTA ............................................................ 40
KOPIRANJE, PREMETANJE I BRISANJE DELOVA TEKSTA ...................................................... 42
PRETRAIVANJE I ZAMENA DELOVA TEKSTA ....................................................................... 44
OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TEKSTA............................................................................. 46
OBLIKOVANJE (ISTICANJE) SLOVA....................................................................................... 47
OBLIKOVANJE PASUSA ........................................................................................................ 50
FORMA POSLOVNOG PISMA ................................................................................................. 53
UMETANJE OBJEKATA U TEKST ........................................................................................... 54
NABRAJANJE ....................................................................................................................... 55
KREIRANJE TABELE ............................................................................................................. 57
PRETVARANJE TEKSTA U TABELU ........................................................................................ 59
OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TABELE............................................................................. 61
OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TEKSTA NA VIE STRANA .................................................. 64
FORMATIRANJE KOLONA ..................................................................................................... 66
CIRKULARNA PISMA ............................................................................................................ 68
FORMATIRANJE SLOENOG DOKUMENTA ............................................................................ 71
JEDNAINE .......................................................................................................................... 73
PITANJA .............................................................................................................................. 75

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

PREGLED URAENIH VEBI

Datoteke
TASTERI.docx

Veba
W1
W2

UNOS.docx

W3

TEKST.docx

W4

VI MENI TI.docx

W5

(bez datoteke)

W6

200 PUTA.docx

W7

TEKST VI.docx

W8

FORMATIRANJE.docx

W9

W12

ZNAKOVI.docx
REDOVI i TEKST
PASUS.docx
PASUS i POSLOVNO
PISMO.docx
UGRADNJA.docx

W13

NABRAJANJE.docx

W14

PRVA TABELA.docx
TABELA, PODACI i
UPLATE.docx
OBLIKOVANA TABELA i
OBLIKOVANE
UPLATE.docx
STRANE.docx

W10
W11

W15
W16
W17
W18
W19
W20
W21
W22

PROSPEKT i KOLONE.docx
LISTA, PISMO i
PISMA.docx
KNJIGA.docx
JEDN.docx
WORD PITANJA.docx

Ime i prezime:
Broj indeksa:

Datum

Potpis

Overa

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W0 MS WORD (OSNOVE RADA)

Obrada teksta se odvija u nekoliko osnovnih faza:
a) Unos i ureivanje teksta koji ine: kucanje teksta, ispravljanje greaka,
kopiranje, premetanje i brisanje delova teksta, pretraivanje i zamena delova
teksta.
b) Oblikovanje (formatiranje) teksta se sastoji od sledeih faza: oblikovanje slova,
oblikovanje pasusa, oblikovanje stranice.
c) tampanje teksta
Dokument se moe oblikovati za vreme i pre kucanja teksta, ali prvo treba otkucati
tekst, zatim ga pregledati da bi se ispravile greke koje nastanu u toku kucanja, i na
kraju tekstu dati eljeni oblik.
1. Pokretanje i iskljuivanje programa Word

Kliknite dva puta levim tasterom mia na ikonu Microsoft Word, na radnoj
povrini (Desktop). Na ekranu e se pojaviti prozor sa Word-om. Isto e se
desiti ako kliknete jedanput levim tasterom mia na ikonu Microsoft Word,
a zatim pritisnite taster Enter.
Ako nemate ikonu sa Word-om moete koristiti sledei postupak:
a) kliknite na dugme Start,
b) dovedite strelicu mia na All programs,
c) preite na sledeu listu koja se otvorila iz All Programs-a i dovedite
strelicu mia na naslov Microsoft Word 2010.
d) Kliknite radnim (levim) tasterom mia na naslov Microsoft Word
e) Kliknite radnim tasterom mia na dugme za iskljuenje _ u desnom
gornjem uglu prozora Microsoft Word.
Ponovo ukljuite Word i otvorite padajuu listu za rad sa datotekama
(kliknite radnim tasterom mia na File), a zatim kliknite na komandu zatvori
Close. Da li je sa ekrana nestao prozor sa Word-om?
Ponovite postupak, ali ovog puta kliknite na Exit, Da li je nestao prozor sa
Word-om?
Kliknite jedanput radnim tasterom mia na dugme  u desnom gornjem uglu
na liniji naslova prozora Microsoft Word.
ta se desilo sa prozorom?
Zaokruiti jedan od odgovora :
a) smanjio se;

b) nestao je;

c) poveao se

Istovremeno moemo pokrenuti vie kopija programa Word i u svakoj

obraivati drugi dokument.
a) Pokrenemo Word na jedan od navedenih naina.
b) Minimiziramo prozor.

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

c) Ponovimo postupak a) i b) vie puta.

d) Drimo pritisnut taster Alt i pritiskom na taster Tab biramo koji
emo program aktivirati.
Snimanje dokumenta napravljenog u Word-u vri se na jedan od sledeih
naina: Kliknite jedanput radnim tasterom mia na listu File. Na padajuoj
listi kliknite radnim tasterom mia na opciju:
a) Save As, ako ste tek kreirali dokument i prvi put ga snimate,
b) Save, ako ste ga ve snimili ili je otvoren neki postojei dokument.
c) Kliknite jedanput radnim tasterom mia na ikonu za snimanje  koja
je vidljiva kada se aktivira Save iz menija Quick Access Toolbar-a.
d) Pritisnite Ctrl + S.
Napomena: Uvek kada radite na dokumentu, trebalo bi da ga s vremena na vreme
snimite kako biste se osigurali da e ono to ste uradili biti sauvano, u sluaju da
doe do nekog kvara na raunaru. To moete i da naredite Word-u. Kliknete na
dugme File, izaberete Options pa u ponuenom okviru za dijalog izaberite opciju
Save, gde ekirate opciju Save AutoRecover information every i u polju minutes
ukucajte 15. Od tada e operativni sistem svakih 15 minuta, nezavisno od vae volje,
radne verzije dokumenata privremeno smetati na disk.
Kada pokrenemo program pojavljuje se standardni prozor, koji je prikazan na slici 1.

Slika 1. Prozor sa programom za unos i ureivanje teksta

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

2. Radno okruenje (veba W1)

Radno okruenje Word- a je jednostavno i vrlo brzo se naviknete na njega. Skoro sve
opcije i komandni tasteri se mogu nai na ekranu monitora.
FILE kartica je plava kartica koja se nalazi u gornjem levom uglu, odmah ispod
naslovne linije. Kada se izabere ova kartica, otvara se vie komandi za rad sa
dokumentima i to: New, Open, Save, Print, Info, Options, Close, Exit
a) Pomou mia (dovedemo strelicu mia do komande i kliknemo jedanput
radnim tasterom). Kada se aktivira komanda, otvara se prikaz svih dodatnih
komandi koje biramo na desnoj strani prozora.
b) Pomou komandi (npr. da bi aktivirali komandu File, treba pritisnuti Alt+F).
Prikaz preica za zadavanje svih komandi se dobije pritiskom na taster Alt.
Komandna traka Sadri liniju sa jezicima: Home, Insert, Page Layout,
References, Mailings, Review, View. Izborom jezika menja se i set dostupnih
komandi.
a) Home jeziak je otvoren prema podrazumevanom podeavanju kad pokrenete
Word. U okviru njega se nalaze komande za rad sa Clipboardom, fontovima,
nabrajanja, poravnanja, razmak linija teksta, uokviravanje, sortiranje,
stilovima, pronalaenjem i zamenom teksta, selektovanjem teksta i objekata.
b) Insert jeziak sadri komande potrebne za dodavanje: stranica, tabela, slika,
linkova, zaglavlja i podnoja, tekstualnih okvira, jednaina.
c) Page Layout jeziak sadri komande za izbor tema, podeavanje stranice,
pozadine stranica, paragrafa, araniranje objekata, teksta u odnosu na objekte.
d) View jeziak sadri komande potrebne za podeavanje prikaza dokumenta,
ukljuivanje i iskljuivanje lenjira, zumiranje.
Quick Access Toolbar ovo je paleta za brzi pristup komandama. Nalazi se u prvoj
liniji prozora, u levom gornjem uglu. Prema podrazumevanim podeavanjima, u njoj
se nalaze ekirane komande Save, Undo i Redo. Meutim, svaki korisnik je moe
prilagoditi svojim potrebama.
Trake za skrolovanje - slue da bi se kretali po dokumentu.
Statusna linija nalazi se na samom dnu prozora i sadri informacije o statusu
trenutno otvorenog dokumenta. U donjem desnom uglu je Zoom kontrola.
Pomeranjem klizaa ili klikom na + ili dugme kontrolie se procenat zumiranja. Tu
su i dugmad za kontrolu prikaza dokumenta.
3. Unos i brisanje teksta, kretanje po dokumentu (veba W3)
Unos teksta
Unos teksta se vri u prozoru dokumenta. Mesto trenutnog unosa je oznaeno
kursorom - vertikalna trepua crta. Dokument ine pojedinani karakteri (slova) i
paragrafi (pasusi, odeljci).
Zavretak paragrafa se unosi pritiskom na taster <Enter>, i ponaa se kao i
svaki drugi karakter. Ukoliko elimo da nam ovaj i drugi nevidljivi simboli

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

budu vidljivi, koristiemo opciju Show/Hide iz grupe komandi Paragraph

jezika Home. Iza oznake kraja paragrafa, u istoj liniji ne moemo unositi vie
teksta.
Jedan paragraf se moe sastojati iz vie linija, koje se ne razdvajaju nikakvim
znakovima. One su jednostavno odreene duinom unetog teksta i marginama
dokumenta. Korisnik unosi tekst, a raunar sam reava kada treba da pree u novi
red. Brisanjem odreenog dela teksta, automatski se vri pomeranje linija unutar
paragrafa. Ceo paragraf se tretira kao jedna celina.
Kraj strane e biti reen automatski, duinom teksta, ili ga mi moemo definisati na
bilo kom mestu u tekstu, opcijom Insert/Pages/Page break.
Ponitavanje izvrenih komandi - Undo
je opcija u podrazumevanom Quick Access Toolbars-u kojom se ponitavaju
poslednje izvrene komande redom. Pokretanjem ove naredbe, raunar e
vraati stanja jedno za drugim, koja su bila pre poslednjih unetih komandi.
Na otkucanom tekstu isprobati brisanje teksta.
Brisanje pojedinanih karaktera vri se tasterima
<Backspace> - brisanje unazad od trenutne pozicije kursora.
<Del> - brisanje narednog karaktera od trenutne pozicije kursora.
4. Unos simbola i specijalnih znakova u tekst (veba W2)
Ponekad je u tekstu neophodno koristiti grka slova , , , ili danas popularne
simbole koje koriste Windows i aplikacije uraene pod ovim operativnim sistemom
( , , , ).
To se radi na sledei nain:
Da bi ukucali znak  u neki tekst postavite kursor na mesto gde elite znak
i pokrenite komandu Umetni/Simbol (Insert/Symbol/More Symbols).
Pojavie se okvir za dijalog Simboli (Symbol), pomou kojeg moemo u
tekst uneti simbole i specijalne znake.
Najpre se pronae eljeni simbol i klikne se na njega, a da bi se on preneo u
tekst treba kliknuti na dugme Umetni (Insert).
5. Pomeranje kursora (veba W4)
Pomeranje kursora pomou mia se obavlja tako to se klikne levim
tasterom mia na mesto u dokumentu gde elimo da pomerimo kursor.
Pomeranje kursora pomou tastature se obavlja tasterima , , , ,
Home, End, PgUp, PgDn ili u kombinaciji sa tasterom Ctrl.

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

6. Selektovanje, premetanje, kopiranje i brisanje teksta (veba W6)

Selektovanje teksta
Kada elimo da neto uradimo sa veim delom postojeeg teksta, potrebno je da taj
deo teksta oznaimo (selektujemo).
uz pomo mia - Kursor se pozicionira na poetak dela teksta koji se eli
selektovati. Zatim se na miu pritisne i dri pritisnut levi (radni) taster.
Izvri se pomeranje do kraja dela teksta, koji se eli selektovati i pusti se
taster.
uz pomo tastature - Selektovanje se moe izvriti kursorskim strelicama
, , , ili tasterima <PageUp>, <PageDown>, <Home>, <End> uz
pritisnut taster <Shift>.
brzo selektovanje unutar teksta:
dvostruki klik na re
- selektovanje te rei;
<Ctrl> + klik
-selektovanje reenice od take do take;
trostruki klik u tekstu
- selektovanje tog paragrafa;
brzo selektovanje na margini teksta, kada je pokaziva mia u obliku
strelice:
klik
- selektovanje jednog reda;
klik, pa povlaenje gore/dole - selektovanje vie redova;
dvostruki klik
- selektovanje paragrafa;
trostruki klik
- selektovanje celog dokumenta;
vertikalno selektovanje kolona teksta, vri se pritisnutim tasterom <Alt> i
prevlaenjem miem po eljenom delu teksta.
Panja !
Ako selektujete deo teksta, pa pritisnete neki taster za unos karaktera, ceo selektovani
tekst e nestati i biti zamenjen unetim znakom ili tekstom, makar to bio i prazan
karakter <Space>.
Premetanje teksta
Premetanje teksta sa jednog mesta na drugo se vri tako to se eljeni deo teksta
selektuje, a zatim se klikne miem na njega i prevue na drugo eljeno mesto.
Premetanje teksta se moe izvriti i isecanjem i kopiranjem na drugo mesto.
Isecanje i kopiranje teksta
Selektovani deo teksta se moe isei (premestiti privremeno u Clipboard) i kopirati
na drugo mesto. Za to se koriste u jeziku Home iz skupa komandi Clipboart opcije
Cut, Copy i Paste. Bri nain je upotreba tasterskih kombinacija Ctrl+X (Cut),
Ctrl+C (Copy) i Ctrl+V(Paste).

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

Brisanje selektovanog teksta

Brisanje veeg dela teksta se vri tako to se tekst selektuje, pa se pritisne taster
<Delete>.
7. Pretraivanje i zamena delova teksta (veba W8)
Pretraivanje i zamena omoguava da u dokumentu pronaete sva pojavljivanja
odreenog niza znakova (slova) i zamenite ih: a) nekim drugim nizom znakova ili b)
na drugi nain formatirate isti niz znakova. Za sluaj pod a) primenjujete sledei
postupak:

Na poetku dokumenta selektujemo prvu re koju hoemo da zamenimo.

Izborom opcija Home/Editing/Find ili Ctrl+F otvora se pano za navigaciju
po dokumentu sa svim pronaenim reima koje su markirane utom bojom.
Vratite kursor na poetak dokumenta. Pomou Home/Editing/Replace ili sa
Ctrl+H otvorite prozor Replace.
U polju Replace With upiite novi tekst koji e zameniti zadatu re. Kliknite
na ekranski taster Replace All da bi izvrili zamenu prvog teksta drugim u
celom dokumentu.
Ako elite pronaeni tekst da formatirate na drugi nain, primenjujete sledei
postupak:
Vratiti kursor na poetak dokumenta i pomou izbora opcija
Home/Editing/Replace ponovo otvoriti prozor Replace.
U polju Find What upiite tekst koji elite na drugi nain da formatirate.
Kliknite na Replace With. Zatim na ekranski taster Special. Sa menija koji
ste otvorili izaberite opciju Find What Text. U polju e se pojaviti simbol
^& to znai isti tekst kao u polju Find What to sada daje mogunost da
isti tekst na drugi nain oblikujemo.
Klikom na ekranski taster Format iz menija moemo odabrati vie opcija
(vrstu, veliinu, stil fonta i sl.) Klikom na ekranski taste Replace All
zamenjuje se u celom dokumentu postojei format sa novim zadatim
formatom.
8. Osnove unosa i obrade teksta i oblikovanja karaktera Font (vebe W8 i W9)
Formatiranje znakova
Formatiranje znakova predstavlja podeavanje, oblikovanje izgleda pojedinanih
karaktera i vri se izborom opcije Home/Font ili klikom na dijalog box u donjem
desnom uglu skupa komandi Font. Tada se otvara dijalog box Font. Formatiranje se
moe menjati u toku rada, pri emu e biti primenjivano na tekst koji e biti unet od
pozicije gde je formatiranje definisano. Drugi, ee korieni nain je da se unese
neformatiran tekst, pa da se zatim selektuju eljeni delovi teksta i na njih primeni
formatiranje. Svakako da je vrsta i veliina slova (font) za osnovni tekst (irilica,

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

latinica, tajms ili helvetika i sl.) jedna od najvanijih karakteristika vaeg teksta. ta
e biti prikazano na ekranu zavisi takoe i od izbora jezikog podruja, tj. tastature
(engleska, srpska irilica, latinica). Osnovu za sve znake koje ukucavate ini
predpostavljena vrsta slova (default).

Otvorite okvir za dijalog Font. Izaberite karticu Font (slika 2), a zatim iz
okvira za tekst izaberite eljena slova, stil i veliinu.

Slika 2. Izbor pretpostavljene vrste slova

Za pojedinane karaktere mogu se menjati sledee osobine:
Font - vrsta slova;
Font style - stilovi mogu biti normalan (Regular), iskoen (Italic),
podebljan (Bold) i podebljan iskoen (Bold Italic).
Size - veliina. Moe se izabrati neka od ponuenih veliina ili ukucati
proizvoljna veliina slova.
Osim ovih osobina slova, mogu se jo definisati i dopunske karakteristike, i to na
primer:
Underline - razni naini da se podvuku slova;
Strikethrough - precrtan tekst;
Superscript - ispisivanje slova pola reda vie, kao kad se u matematici
oznaava stepen (m2);
Subscript - za oznaavanje indeksa (x2);
Small caps - umanjena velika slova (npr. TEKST);
All caps - sva velika slova;
Color - definisanje boje slova.

Aplikativni softver

10

Obrada teksta Word

Razmak izmeu karaktera - Character Spacing

Razmak izmeu slova jedne rei podeava se izborom tab kartice Advenced sa slike
2. i u polju Character Spacing su date sledee mogunosti:
Scale - razvlaenje slova po irini;
Spacing - poveanje ili smanjenje razmaka izmeu slova u okviru rei;
Position - podeavanje poloaja selektovanog teksta.
9. Oblikovanje pasusa (vebe W10 i W11)
Formatiranje pasusa
Osnovni elementi uobliavanja teksta su slova i pasusi. ta Word tretira kao pasus
(paragraph)? Pasus u Word-u moe da bude samo jedan znak ili ak prazan red.
Word svaki pritisak na taster Enter tretira kao novi pasus.
Oblik pasusa (paragrafa) - Posle definisanja formata strane potrebno je odrediti
parametre pasusa. Pre svega, treba zapamtiti da Word pasus moe tretirati kao jedan
grafiki znak, grafiki objekat ili samo prazan red sa oznakom pasusa koja se u
dokumentu pojavljuje kada se pritisne taster Enter. Upravo iz tog razloga to Word
svaki pritisak na Enter tretira kao novi pasus u Word-u vai pravilo: Nikad vie od
jedne naredbe Enter. U Word-u se naredba Enter koristi samo kada elimo da
zaponemo novi pasus, tj. kada hoemo da zavrimo postojei. ak i kada hoemo da
napravimo neto vei razmak izmeu pasusa, ne treba pritiskati Enter vei broj puta.
Za tu, kao i za sve druge opcije vezane za rad sa pasusima treba koristiti druge alate.
Do opcije za podeavanje parametra pasusa dolazi se preko Home/Paragraph
izborom dijalog box-a. (slici 3) gde vidimo dve kartice.

a) Poravnanja, uvlaenje i razmaci b) Prenos dela pasusa

Slika 3: Formatiranje pasusa
Jedna od njih je Indents and Spacing.
1. Poravnanje (Aligment) - razliito poravnavanje pasusa. Mogunosti su:

Aplikativni softver

11

Obrada teksta Word

left (Ctrl+L) - levo poravnavanje pasusa. Leva ivica je ravna, a desna je

"reckava".
right (Ctrl+R) - desno poravnavanje pasusa. Desna ivica je ravna, a leva je
"reckava".
centered (Ctrl+E) - centrirani pasus, koristi se obino za pisanje naslova.
justified (Ctrl+J) - obostrano poravnavanje pasusa, obe ivice su idealno ravne

2. Uvlaenje (Indentation) - omoguava definisanje margina pasusa. Pored unapred

definisanih margina na listu papira ovde je mogue definisati uvlaenje pasusa u
odnosu na ve postojee margine sa leve i desne strane (ako elimo da neki pasus
naglasimo na taj nain).
3. Special - mogue su dve vrednosti: uvlaenje samo prvog reda First Line za neku
zadatu vrednost (francusko pisanje). Druga vrednost Hanging omoguava
pravljenje tzv. "viseih" pasusa. Kod viseih pasusa samo prvi red poinje od
margine dok su svi ostali redovi uvueni.
4. Razmak (Spacing) - definisanje razmaka pre i posle pasusa. Razmak izmeu
pasusa ne pravi se tako to se pritisne Enter potreban broj puta. Upravo ovde
se definie koliki e biti razmak izmeu pasusa. Definie se razmak pre (before) i
posle (after) pasusa.
5. Linijski razmak (Line Spacing) - Definie se razmak ispred (Before) paragrafa i
iza (After) paragrafa, u odnosu na prethodni i naredni paragraf. Takoe se moe
odrediti razmak izmeu redova u okviru jednog paragrafa (Line Spacing), koji
moe biti jednostruki (Single), jedan i po, dvostruki ili proizvoljno zadat.
6. Prenos dela pasusa na susednu stranu (Line and Page Breaks) - Ponekad ceo
pasus, na dnu neke strane ne moe da ostane na toj stranici. Word nudi nekoliko
opcija za kontrolu podele pasusa na dve stranice (slika 3b). Izborom opcije
Widow/Orphan Control (udovice / siroii) spreava se pojava usamljenih
redova na kraju i poetku stranice tj., mora biti najmanje dva reda. Ako hoemo da
ceo pasus bude na jednoj strani, odnosno da ne dozvolimo podelu pasusa na dve
strane, treba izabrati opciju zadri linije zajedno - Keep lines together, a izborom
opcije zadri sa sledeim - Keep with next dva susedna pasusa se nalaze na istoj
stranici. Opcija Page break before odreuje da se tim pasusom otpoinje nova
stranica.
10. Ubacivanje slika u tekst (veba W12)
Slika u tekstu
esto se javlja potreba da ubacimo sliku u tekst. To se moe uraditi na vie naina.
Opcijom Insert/Illustrations moemo u tekst ubaciti neku od postojeih slika iz
Windows kolekcije (Clip Art). Sliku moemo prebaciti iz drugog dokumenta
opcijama Copy i Paste. Na isti nain moemo prebaciti sliku ili selektovani deo slike
iz programa bojanka-Paint ili nekog drugog programa za obradu slike.

Aplikativni softver

12

Obrada teksta Word

Kada ubacimo sliku u tekst, ona nastavlja da se ponaa kao jedan objekat. Kada je
slika selektovana (pojave se osetljive take po njenim ivicama), moemo raditi
sledee:
pomerati sliku tehnikom prevlaenja Drag and Drop;
menjati joj veliinu, koristei osetljive take;
formatirati je skupom alata koji se nalaze na traci jezika Picture Tools Format kao to je dato na slici:

1. menjati boju pozadine i okvira (Colors and Lines);

2. precizno podeavati veliinu i poziciju (Size, Position);
3. menjati preklapanje sa tekstom (Wrapping). Ovom opcijom
moemo definisati da tekst bude iznad i ispod slike, da bude oko
slike ili da se slika preklapa sa tekstom;
4. menjati osvetljaj i druge atribute slike (Picture).
ukoliko imamo vie slika koje se preklapaju ili sliku koja se preklapa sa
tekstom, redosled objekata moemo definisati pritiskom desnog tastera
mia na slici i koristei opciju Order. Ukoliko elimo da se slika
pojavljuje ispod teksta sa kojim se preklapa, izabraemo opciju Send
Behind Text.
Windows nudi vrlo bogatu biblioteku slika, dijagrama, tonskih zapisa, umetnikih
slova i drugih objekata koji se mogu umetnuti u tekstualni dokument i dalje se mogu
obraivati kao posebni objekti. Dakle, ovi objekti se mogu unutar teksta pomerati,
kopirati, smanjivati, poveavati, uokviriti, i slino.
Otvorite okvir za dijalog nizom koraka: Umetanje/Ilustracije/ClipArt...
(Insert/Illustrations/Clip Art). Aktiviranjem ove tri komande pojavie se
sledea slika na ekranu (slika 4).
Kliknite na sliku koju elite da umetnete u dokument.
Da li se slika pojavila u dokumentu na mestu na kojem je bio kursor?
Da li se uneta slika moe pomerati, smanjivati, uveavati, i da li se moe
pisati tekst ispod ili iznad nje?
Naravno, sem ve gotovih slika koje nudi Windows (Office Collections)
moete prenositi i druge slike (na primer one koje ste vi radili - My
Collections).
Postupak je slian. Otvorite okvir za traenje datoteka preko komandi:
Insert/ Illustrations /Picture. Potraite na disku sliku koju ste vi uradili.
Ako je pronaena eljena slika, kliknite na sliku i ona e biti preneta u va
dokument.

13

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

Slika 4: Izbor neke od slika koje nudi Windows

11. Okviri za tekst (Text box)
Objekti u tekstu (Frame, Text Box, Grafiki objekti)
U tekst dokumenta mogu se uneti objekti koji se ponaaju kao zasebne celine.
Objekti u tekstu su korisni kada elimo da jednu celinu teksta pomeramo i
premetamo u okviru preostalog teksta. Dva najee koriena objekta su okviri i
okviri za tekst:
Okvir za tekst (Text Box, ) unosi se opcijom Umetanje/Okvir za tekst
(Insert/Text/Text Box) ili izborom opcije Crtanje teksta/Draw Text Box.
Tada se otvara paleta alata za crtanje Text Box Tools/Format.

Aplikativni softver

14

Obrada teksta Word

Grafiki objekti
U grafike objekte spadaju slike, ali i linije, strelice i razni drugi geometrijski oblici,
koji nam mogu zatrebati u tekstu (Shapes). Unose se uz pomo palete
Insert/Illustrations/Shapes koji nudi mnogo opcija kao na slici 5.:

Slika 5: Shapes podmeni

i nakon izbora objekta nudi se paleta alata Drawing Tools/Format za oblikovanje
objekta:

Kada unesemo grafiki objekat u tekst, on se ponaa kao i svaki drugi objekat. Moe
se:
selektovati, pri emu dobijamo osetljive take za promenu veliine;
pomerati, ako kliknemo na njega van osetljivih taaka i prevlaimo;
menjati veliinu, koristei osetljive take;
brisati, koristei taster <Delete>, kada je objekat selektovan;
oblikovati, kao sliku, koristei alate Drawing Tools/Format.

Aplikativni softver

15

Obrada teksta Word

Moemo uneti objekat okvir u tekst. Najpre ukucati eljeni tekst. Zatim ga
selektovati i kliknuti na ikonu
u Insert/Text i izabrati opciju Draw Text
Box. Tekst e se pojaviti u okviru kao objekat.
Kada kliknemo na ivicu okvira za tekst pokaziva mia e promeniti oblik u
krsti. Drimo pritisnut radni taster mia dok ne oznaimo eljenu veliinu
bloka (kasnije je uvek moemo promeniti ili pomeriti na neko drugo mesto).
Pojavie se okvir sa rafiranim ivicama.
Promena veliine objekta - Objekat se pomera pomou neke od osam
karakteristinih taaka na objektu. Karakteristine take objekta dobijamo
tako to dovedemo pokaziva mia do ivice objekta i kliknemo radnim
tasterom mia. Sada dovedemo vrh pokazivaa na taku u gornjem desnom
uglu, zadrimo radni taster mia i pomeranjem mia menjamo veliinu
objekta.
Pomeranje objekta - Dovedemo pokaziva mia na objekat, izgled
pokazivaa mia e se promeniti. Tada zadrimo pritisnut radni taster mia i
pomeranjem mia pomeramo ceo objekat.
Brisanje objekta - Kada je oko objekta vidljiv okvir sa rafiranim ivicama,
objekat moemo obrisati, pomou naredbe iseci-Cut ili pritiskom na taster
izbrii-Del.
Pretvaranje postojeeg teksta u objekat - Tekst moe postati objekat. Tada
ga moemo pomerati unutar dokumenta gde god zaelimo. Tekst se unutar
objekta ponaa kao zaseban dokument. Margine su mu ivice objekta i sva
podeavanja unutar teksta u objektu vae samo za tekst u tom okviru. Ostatak
dokumenta ostaje nepromenjen. Blok e postati tekstualni objekat i moemo
ga pomerati i ureivati zasebno.
Uklanjanje i promena okvira oko objekta - Kada formiramo tekstualni
objekat, Word mu automatski dodeljuje tekstualni okvir. Ako elimo da
uklonimo okvir ili da ga promenimo, desni klik mia na objekat i izaberemo
opciju Format Shape i u njoj ekiramo opciju No line. Iako nema okvira,
tekstualni objekt ne gubi obeleja objekta. Da bi ga aktivirali dovoljno je
jednom kliknuti u tekstualni objekat kada e se pojaviti karakteristini okvir
sa rafiranim ivicama - oznake za objekat.
Podeavanje okvira - Osobine ve postojeeg objekta moemo fino podesiti
pomou komande Format Picture. Pojavie se prozor kao na slici 6. na
kojem se uoavaju polja:

16

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

Slika 6. Obrada ivica okvira

Kartica Raspored/Stil prelamanja (Layout/Wrapping style):
1. oko objekta se moe nalaziti tekst;
2. objekat moe biti ispred ili iza teksta;
3. oko objekta se ne moe nalaziti tekst.
Klikom na dugeme Vie opcija (Advanced) mogu se podesiti jo neke osobine:
Kartica Veliina (Size):
Visina (Width): podeavanje irine objekta
irina (Height)- podeavanje visine objekta
Unos teksta u objekat
U kreirani objekat moemo proizvoljno unositi tekst, kao i u obian dokument. Da bi
se u objekat unosio tekst, dovoljno je da kliknemo u njegovu unutranjost, kada emo
dobiti kursor za unos teksta.
Tekst moe biti pisan u vie paragrafa i formatiran svim alatima za formatiranje. Pri
unosu teksta, program smatra da su ivice objekta ustvari margine teksta, i uvlaenja i
razmake izraunava u odnosu na ivice objekta. U objekat, takoe, mogu biti unete
slike kao i u obian tekst.
12. Nabrajanje (veba W13)
Deo teksta koji treba da ima formu nabrajanja se selektuje i izabere iz grupe komandi
ili Oznaavanje(Billets)
jezika Home alatke Nabrajanje (Nambering)
pri emu se otvara biblioteka lista (slika 7) i liste ranije koriene.

Aplikativni softver

17

Obrada teksta Word

Slika 7.: Formatiranje nabrajanja

U prvoj kartici moemo da biramo koji niz brojeva (Nambered) elimo za
nabrajanje, a u drugoj kartici kakav znak (Billeted) elimo. Ako nismo zadovoljni
ponuenim izborom, moemo klikom na Define New Namber ili Bullet izabrati
svoj znak, ili sliku ili tekst umesto ponuenog (slika 8).

Slika 8.: Izbor forme, stila nabrajanja brojeva, znakova, slika, teksta

Aplikativni softver

18

Obrada teksta Word

13. Tabele (veba W14, W15, W16)

Kreiranje tabele
koja se
Najbri nain da se u tekst doda tabela jeste da se miem klikne na ikonu
nalazi u jeziku Insert, komanda Tables i da se miem selektuje potreban broj
redova i kolona (slika 9 desno). Tabelu je mogue dodati i komandom Umetni
Tabela/Umetni tabelu (Insert/Table/Insert Table), ili je nacrtati komandom
Tabela/Nacrtaj tabelu (Table/Draw Table). Pojavie se okvir za dijalog, koji nam
prua mogunost da napravimo tabelu sa odreenim brojem kolona i redova (slika 9
levo) sa sledeim komandama:
Broj kolona (Number of columns)- broj kolona (taj broj moemo poveavati
i smanjivati pomou mia kliktanjem na strelice, ili ga direktno uneti putem
tastature).
Broj redova (Number of rows)- broj redova (taj broj moemo poveavati i
smanjivati pomou mia kliktanjem na strelice ili ga direktno uneti putem
tastature).
Fiksna irina kolone (Fixed column width)- irina kolona. Ako ne odredite
unapred irinu kolona, irina svih kolona bie automatski jednaka, a tabela e
se prostirati od leve do desne margine.

Slika 9. Umetanje tabele u tekst preko komande Table/Insert Table i pomou alatke
Table
Kretanje unutar tabele
Unutar tabele izbor elije sa kojom elimo da radimo moemo najlake izvriti
pomou mia, tako to jednostavno kliknemo unutar elije. U eliji e se tada pojaviti
tekstualni kursor. Osim pomou mia, unutar tabele moemo se kretati pomou
sledeih tastera:

Aplikativni softver

19

Obrada teksta Word

prelazi se u narednu eliju sa desne strane, kada je kursor na kraju sadraja elije,
inae ide na sledei znak u istoj eliji.
prelazi se u prethodnu eliju sa leve strane, kada je kursor na poetku sadraja
elije, inae ide na prethodni znak u istoj eliji.
prelazi se u eliju iznad, u istoj koloni.
prelazi se u eliju ispod, u istoj koloni.
Tab-prelazi u narednu eliju sa desne strane, bez obzira gde se nalazi kursor.
Unutar elije vae sva pravila za izmenu teksta. Mogue je u svakoj eliji na drugaiji
nain urediti tekst, mada to nema mnogo smisla. Uglavnom se podaci ureuju tako da
su im osobine teksta iste u svim elijama.
Kod tabela razlikujemo sledee pojmove:

Kada se tabela ubaci u dokument, otvaraju se alatke Table Tools sa dva jezika
Design i Layout.
Design sadre komende za dizajniranje tabela, uokviravanje, senenje, crtanje tabela.
Layout sadre komande za odreivanje karakteristika tabele, ubacivanje redova,
kolona, spajanje i deljenje elija, promenu veliine elija, brisanje elija i tabela,
sortiranje sadraja tabele, vidljivost linija elija, konverziju teksta u tabelu i obrnuto i
dr.
Popunjavanje tabele
Da bi popunili tabelu potrebno je da u svaku eliju otkucamo tekst koji joj pripada.
Word upisuje tekst na mesto koje je odreeno tekstualnim kursorom.
Tekstualni kursor moemo premetati i na nain koji smo koristili do sada, ali je
najbolje da nakon to otkucate sadraj jedne elije pritiskom na taster Tab prepustite
Wordu da on prebaci kursor u sledeu. Prednost upisa teksta na ovaj nain je u tome
to ne morate da razmiljate o broju popunjenih redova. Kada stignete do kraja
tabele, Word e sam dodati novi red na njen kraj. Ako u poslednjem redu
grekom pritisnete taster Tab, dobijeni prazan red moete obrisati klikom na
komandu Undo.
Selektovanje
Selektovanje kolona vri se tako to postavimo kursor iznad kolone, tako da se on
promeni u malu crnu strelicu, a zatim selektujemo kolone. Selektovanje reda se vri

Aplikativni softver

20

Obrada teksta Word

tako to kursor postavimo sa leve strane reda, tako da se on promeni u belu strelicu i
selektujemo eljene redove.
Vano!
Da bi se selektovao red, nije dovoljno selektovati samo elije u tom
redu, ve se mora selektovati i oznaka za kraj reda.
Selektovanje reda i kolone se moe izvriti i tako to se pozicioniramo na eliju u tom
redu/koloni i izaberemo opciju Layout/Table/Select Row ili Select Column. elija
se selektuje tako to se kursor postavi uz levu ivicu elije, pri emu se promeni u
crnu strelicu. Jednim klikom e se selektovati cela elija.
Promena irine kolona i visine redova
Pri kreiranju tabele, program e napraviti tabelu sa kolonama jednakih irina i
redovima jednakih visina. irinu i visinu moemo menjati na dva naina:
miem kursor postavimo na graninu liniju kolone ili reda i izvrimo
pomeranje.
iz dijalog box-a u Table Tools/Layout opcijom Tabela/Svojstva tabele
(Table Properties) moemo podesiti eljenu irinu kolona i visinu redova
na tano zadatu vrednost, ili izabrati jedinicu mere, kao i poravnanje i
prelamanje teksta.
Korienjem opcija Layout/AutoFit gde e se podeavati dimenzije prema
tekstu, oznaeni redovi/kolone e biti podeeni tako da svi imaju istu
visinu/irinu u opsegu koji trenutno zauzimaju.
Umetanje i brisanje elija
Umetanje nove kolone ili reda u tabelu vri se tako to se selektuje kolona sa
ije leve ili desne strane elimo da umetnemo novu kolonu, odnosno red iznad
ili ispod koga elimo da umetnemo novi red. Zatim izaberemo iz
Layout/Rows&Columns opcije Insert Left, Right, Above ili Below.
Umetanje novog reda na kraj tabele vri se najlake tako to se kursor
pozicionira u poslednju eliju tabele (donju desnu) i pritisne taster <Tab>.
Umetanje nove kolone uz desnu ivicu tabele vri se tako to se selektuju samo
oznake za krajeve redova, pa se pokrene opcija Insert Below.
Brisanje kolone ili reda vrimo tako to selektujemo kolonu/red koji elimo da
obriemo i izaberemo opciju Layout/Delete Table, Columns, Rows ili Delete
Cells. Ukoliko upotrebimo taster <Delete> bie obrisan samo sadraj
obeleenih elija, a ne i same elije.
Moe se izvriti i umetanje/brisanje pojedinanih elija, koje smo selektovali,
(Insert Cells ili Delete Cells), pri emu je potrebno definisati gde e postojee
elije biti pomerene.

Aplikativni softver

21

Obrada teksta Word

Program omoguava i objedinjavanje (Merge) i deobu elija (Split), koje

se vri opcijama Layout/Merge Cells i Split Cells. Ovako kreirane elije
e nadalje biti tretirane kao zasebne jedinstvene elije.
Word e napraviti kolone jednakih irina. Ali, najee su nam potrebne
kolone razliitih irina. irinu kolona moemo promeniti pomou mia tako
to dovedemo kursor do granine linije kolone kada e se kursor promeniti u
horizontalnu strelicu, zadrimo pritisnut radni taster na miu, i pomeranjem
mia levo/desno promenimo irinu kolona.
irinu reda moemo promeniti miem tako to dovedemo kursor do leve ivice
lenjira na kojoj su prikazani redovi. Kada postavimo kursor na donju liniju
reda, on e se promeniti u vertikalnu strelicu. Zadrimo radni taster na miu, i
povlaenjem mia na gore ili na dole menjamo irinu reda.
Postavimo kursor u kolonu koju elimo da menjamo. Selektujemo celu
kolonu. Cela kolona e se zacrniti kao znak da je obeleena. Ako elimo da u
vie kolona odjednom zadamo iste osobine, doveemo kursor u poetnu
kolonu, zadrimo pritisnut radni taster mia, i povuemo njime preko kolona
koje elimo da menjamo. elije u tim kolonama bie obeleene. Izaberemo
komandu Layout/Table Properties, posle ega e se pojaviti okvir za
dijalog. Sada kliknemo na treu karticu Column u kojoj moemo tano
zadati irinu izabranim kolonama, npr. 2,2 cm. Izaberemo drugu karticu, Row
i zadamo visinu redova.

Slika 10. Zadavanje irine kolona

Aplikativni softver

22

Obrada teksta Word

Unos teksta u tabelu

Svaka elija u tabeli predstavlja malu celinu za sebe. U nju moemo unositi vie
paragrafa teksta i formatirati ga po elji.
U okviru elije, mogue je promeniti i smer pisanja teksta primenom opcije
Layout/Alignment/Text Direction.
Promena strukture tabele, kao i veinu formatiranja u tabeli, moete vriti i
alatkom za crtanje tabele Insert/Draw Table.
Da bi popunili tabelu potrebno je da u svaku eliju otkucamo tekst koji joj pripada.
Word upisuje tekst na mesto koje je odreeno tekstualnim kursorom.
Tekstualni kursor moemo premetati i na nain koji smo koristili do sada, ali je
najbolje da nakon to otkucate sadraj jedne elije pritiskom na taster Tab prepustite
Wordu da on prebaci kursor u sledeu.
Prednost upisa teksta na ovaj nain je u tome to ne morate da razmiljate o broju
popunjenih redova. Kada stignete do kraja tabele, Word e sam dodati novi red
na njen kraj. Ako u poslednjem redu grekom pritisnete taster Tab dobijeni prazan
red moete obrisati klikom na komandu Undo.
Pretvaranje teksta u tabelu
Ukoliko ve imamo ukucan tekst, koji elimo da pretvorimo u tabelu, ovo moemo
izvriti komandom Umetni/Tabele/Konvertuj tekst u tabelu (Insert/Tables/Convert
Text to Table). Kada pokrenemo ovu opciju, potrebno je uneti broj kolona i redova
koje elimo u tabeli. Takoe je potrebno definisati kojim znakom u tekstu je odvojen
sadraj kolona. To mogu biti paragrafi, znak <Tab>, zarez (Commas) ili neki drugi
znak koji smo koristili u tekstu (Other).
Ponavljanje redova naslova tabele
Kada tabela zauzima vie stranica, potrebno je da imena kolona budu prikazana na
vrhu svake od njih. To se postie tako to se selektuje zaglavlje tabele i zada se
komanda Ponavljanje redova naslova (Layout/Data/Repeat Header Row).
Formule u tabeli
Formule za izraunavanje se u tabelu mogu uneti opcijom Layout/Data/Formula.
Najee koriena formula je formula za sumiranje vrednosti u jednoj koloni SUM.
Koordinatne linije, mrea elija
Koordinatne linije, odnosno mrea elija moe biti stalno vidljiva na ekranu, a moe
se i uiniti nevidljivom. Ako su vidljive, koordinatne linije se mogu uiniti
nevidljivim iz Table komandom Sakrij koordinatne linije (Hide Gridlines).

Aplikativni softver

23

Obrada teksta Word

Ako je mrea nevidljiva, na isti nain emo je uiniti vidljivom na ekranu iz Table
komandom Prikai koordinatne linije (Shaw Gridlines). U toku rada treba mreu
prikazati da bi sebi olakali rad, a da bi videli konani izgled, treba je ukinuti.
Crtanje tabele
Rad sa tabelama sloenog izgleda olakan je uvoenjem alata za crtanje tabela. On se
ukljuuje komandom Umetni/Tabele/ Nacrtaj tabelu (Insert/Tables/Draw Table).
Crtanje tabele zapoinje se tako to se miem pokae na mesto njenog gornjeg levog
ugla, pritisne se levi taster i prevlaenjem mia oznai se njena veliina (slika 11).
Nakon toga, iscrtavaju se linije u tabeli tako to se miem pokae na mesto poetka
linije, pritisne se levi taster i vuemo mia dok Word ne prikae isprekidanu liniju na
mestu koje se eli. Kada se to dogodi, otputa se levi taster mia i prelazi se na crtanje
sledee linije (slika 11).

Slika 11. Crtanje kolona

Pogreno nacrtana linija moe se obrisati alatom za brisanje linija Brisa(Eraser
)
koji predstavljen kao gumica u liniji komandi Design. Linija se brie tako to se
pokae miem na njenu sredinu, pritisne se levi taster i povue se mi du linije. Kada
Word selektuje liniju, otpustiti levi taster mia i linija e biti obrisana.
Vrsta, boja i debljina nacrtane linije moe se promeniti na isti nain, s tim to ne treba
.
koristi gumicu, ve jedan od sledeih alata u Design/Draw Borders
)
Bojenje selektovanih elija vri se komandom Senenje (Design/Shading) (
bojom koja je prikazana trakom ispod kantice. Ako izabrana boja ne odgovara, moe
se promeniti klikom na strelicu nadole i u paleti boja izabrati odgovarajuu.
Rad sa podacima
Kada se u tabeli nalaze brojani podaci (brojevi), Word nudi mogunost automatske
obrade podataka u pojedinim redovima (slika 12 levo) ili kolonama (slika 12 desno).
Mogue je vriti razliite obrade, a sam Word nudi sabiranje svih elemenata u
selektovanom redu levo ili desno od elije u kojoj se nalazi kursor. Word nudi
sabiranje svih elemenata u selektovanoj koloni iznad elije u kojoj se nalazi kursor.

Aplikativni softver

24

Obrada teksta Word

Slika 12. Automatska obrada podataka unetih u tabelu

Drugi nain automatske obrade na bazi podataka unetih u tabelu jeste pisanje
cirkularnih pisama i pravljenje nalepnica i koverti.
14. Formatiranje kolona (veba W18)
Podeavanje stubaca teksta Columns
Ako se ukae potreba da nam deo teksta bude u vie stubaca, aktiviraemo komandu
Stupci (Columns) iz grupe komandi Page Layout/Page Setup. Pojavie se okvir za
dijalog Stupci (Columns, slika 13), u kojem moemo da odredimo u koliko e
stubaca biti tekst.

Slika 13. Izbor broja i parametara stubaca

Broj kolona odreujemo klikom na ikonu iz okvira Poetne postavke (Presents) ili
upisujemo broj u polje Broj stubaca (Number of columns, standardno je upisan broj
1).

Aplikativni softver

25

Obrada teksta Word

Polja u okviru irina i razmak (Width and Spacing) omoguavaju nam da biramo
irinu stubaca i Razmak izmeu stubaca. Pomou opcije Deobna linija (Line
between) moemo postaviti liniju izmeu stubaca.
Kada god odaberemo neku opciju u okviru za dijalog Stupci (Columns), u polju
Pregled (Preview) bie prikazan izgled strane koju ete dobiti njenom primenom.
Kada je potrebno da tekst bude prikazan u stupcima, najbolje je da prvo unesemo sav
tekst, a zatim da ga formatiramo komandom Columns. Ovde moemo definisati broj
kolona koje elimo da imamo, kao i njihovu irinu i razmak izmeu njih.

Nasilni prekid teksta u jednom stupcu i prelazak na drugi stubac vri se

komandom Prelom/Prelom stupca (Break/Break Column).

Ukoliko su nam potrebni stupci iste irine, sa jednakim razmakom izmeu,

potrebno je da ekiramo opciju Ujednaena irina stubaca (Equal column
width). Tada raunar rasporeuje podjednako iroke kolone i razmak, u
okviru definisanih margina dokumenta. Ako elimo kolone razliitih irina,
potrebno je da ova opcija bude iskljuena. Tada podeavamo irinu i razmak
za svaku kolonu posebno.

Ako elimo vertikalnu liniju izmeu kolona potrebno je da ekiramo opciju

Line between.

Kraj strane i sekcije Break

Komandom Prelom (Break) mogue je uneti nekoliko razliitih tipova preloma koji
su posebno znaajni pri formatiranju teksta u stupcima i to:
Prelom stranice (Page break) koristi se kada elimo da nasilno
prekinemo unos teksta na jednom listu (pre fizikog kraja lista) i preemo
na sledei.
Prelom stupca (Column break) koristi se kada elimo da nasilno
prekinemo jednu kolonu i preemo na sledeu kolonu. Ukoliko ne
koristimo ovaj prekid kolone, raunar e ispisivati tekst do kraja strane, a
zatim e prei na sledeu.
Prelom prelomljenog teksta (Text wrapping break).
Komandom Prelom (Break) mogue je uneti i nekoliko razliitih tipova preloma
odeljka (Section break) tekst ine jedna ili vie sekcija, od kojih svaka moe imati
neke posebne osobine. Kraj sekcije se koristi u sledeim sluajevima:
1. ukoliko menjamo broj kolona u tekstu;
2. ukoliko menjamo zaglavlja i podnoja u jednom tekstu (Header, Footer);
3. ukoliko menjamo orijentaciju papira u okviru jednog dokumenta.
Kada se bira tip preloma odeljka (Section break types), moe se zahtevati nastavak
teksta da bude: na istoj stranici, odnosno kontinuirani tekst (Continuous), na sledeoj
stranici (Next page), da sledea bude parna stranica (Even page) ili da sledea bude
neparna stranica (Odd page).

Aplikativni softver

26

Obrada teksta Word

15. Numeracija stranica i zaglavlja dokumenta (veba W17)

Zaglavlje i podnoje stranice (Header & Footer)
Zaglavlje se postavlja u vrhu stranice (Header), a podnoje (Footer) na dnu stranice.
Jednom uneta zaglavlja i podnoja ponavljaju se na svim stranicama dokumenta.
Ukoliko elimo u okviru dokumenta da promenimo zaglavlja, potrebno je da
definiemo novu sekciju, odnosno odeljak i u njoj promenimo zaglavlja (nova
sekcija odeljak, definie se komandom Prelom (Break), pa se onda izabere tip
preloma).
Ni zaglavlja ni podnoja ne pripadaju tekstu dokumenta, ve se tretiraju odvojeno. U
jednom trenutku moete unositi ili tekst dokumenta ili zaglavlja i podnoja. Ukoliko
svoj dokument posmatrate u reimu Prikaz/Raspored tampanja (View/Print
Layout), zaglavlja ete videti sivo.
Zaglavlja moete unositi izborom opcije Insert/Header&Footer. Zaglavlja mogu
sadrati vie paragrafa. Pri unosu zaglavlja, moete koristiti sve opcije za
formatiranje paragrafa, kao i u tekstu dokumenta.
Kada pokrenete opciju za unos zaglavlja, pojavie se skup komandi Design na
jeziku Header&Footer Tools. Povratak na tekst dokumenta se vri izborom opcije
Close u liniji komandi.

Kod dokumenata koji sadre vie stranica teksta potrebno je izvriti stranienje,
odnosno svaka stranica mora imati redni broj. To se radi pomou padajue liste Broj
stranice (Page Number), pri emu se bira jedna od opcija pozicije broja na
stranicama dokumenta (slika 14 levo), pomou kojeg moemo da odredimo na koji
nain e Word numerisati stranice. Broj strane moe da se nalazi:
Top of Page - na vrhu stranice (zaglavlje stranice).
Bottom of Page - na dnu stranice (podnoje stranice).
Nain pisanja rednog broja strane odreujemo pomou prozora Format
Page Numbers...(slika 14 desno).
Unutar liste opcija Number format, moete birati kojim oznakama e se
vriti numeracija. Uobiajeno je da se uvod u knjigu oznaava rimskim
brojevima, dok se sam tekst uglavnom oznaava arapskim brojevima.
Ponitavanje numeracije strana moemo izvriti tako to markiramo broj
strane, i izbriemo pomou komande Iseci (Cut) ili Obrii (Delete). Na
svim stranama bie ukinuti redni brojevi.

Aplikativni softver

27

Obrada teksta Word

Slika 14. Numeracija stranica

Broj stranice se ustvari upisuje u zaglavlju ili podnoju stranice. Dakle, numeracija je
povezana sa Zaglavljem i podnojem (Header&Footer). Stranine oznake Header i
Footer (zaglavlje i podnoje strana), su elementi koji se nalaze na vrhu strane, iznad
teksta, odnosno na dnu strane ispod teksta. Kada se postave, bie upisani na svakoj
strani teksta. Tokom rada stranine oznake su sive (nedostupne), i njihov prikaz
moemo ukljuiti komandama Zaglavlje, odnosno Podnoje stranice (Header i
Footer), ili dvostrukim klikoma na samo zaglavlje ili podnoje stranice. Kada se
komanda aktivira pojavie se zaglavlje - Header (slika 15) sa aktivnim alatkama
Design na jeziku Header&Footer Tools.

Slika 15. Definisanje zaglavlja i podnoja stranice

Aplikativni softver

28

Obrada teksta Word

Unutar okvira Zaglavlje (Header) unosimo tekst i oznake koje elimo da nam budu u
zaglavlju. Kada zavrimo sa unosom zaglavlja, kliknemo na dugme za prelaz sa
zaglavlja na podnoje (Go to Footer). Pojavie se okvir Footer, za podnoje. Sada
moemo uneti i podnoje stranice. Kada zavrimo sa unosom zaglavlja i podnoja,
kliknemo na dugme Zatvori (Close), pomou kojeg se vraamo u dokument. U
sluaju da hoemo da izmenimo tekst u gornjem ili donjem zaglavlju, dva puta
kliknemo unutar zaglavlja. Nakon toga pojavie se okviri u kojima moemo da
vrimo izmene. Naravno, okvire moemo dobiti i kada damo komandu (Insert
/Header ili Footer).
U grupi komandi Page Setup na jeziku Page Layout (slika 16), moemo
izabrati da prva stranica bude drugaija, da zaglavlja parnih i neparnih
stranica budu razliita i drugo.

Slika 16. Podeavanje zaglavlja parnih i neparnih stranica

U dijalogu Page Setup na kartici Layout, izaberite razliite neparne (Odd) i

parne (Even) stranice (Different odd and even).

Aplikativni softver

29

Obrada teksta Word

16. Cirkularna pisma (veba W19)

Koverte, cirkularna pisma
Program MS Word omoguava pisanje i tampanje koverata i nalepnica, izborom
opcija Kreiranje/Pisma i poiljke (Create/Envelopes ili Labels) koje se nalaze pod
jezikom Mailing. Kada izaberete ovu opciju, potrebno je izabrati odgovarajuu
opciju, na primer Koverte i nalepnice i zatim upisati adresu primaoca (Delivery
address) i adresu poiljaoca, odnosno povratnu adresu (Return address). Veliina
koverte moe se podeavati koristei dugme Opcije (Options).
Cirkularna pisma su pisma slinog sadraja koja treba poslati na vei broj adresa.
Mogunost brzog kreiranja ovakvih pisama predstavlja jednu od vrlo korisnih alatki
programa Word, koja nam u mnogome moe utedeti vreme, ako vrimo poslovnu
korespodenciju sa velikim brojem ljudi, aljemo pozivnice i slino.
Pri izradi cirkularnih pisama potrebno nam je sledee:
baza podataka, koja sadri imena, adrese, telefone i druge relevantne
podatke o osobama kojima aljemo pisma.
osnovni tekst, koji sadri tekst poruke i polja u koja se ubacuju podaci iz
baze (Main Document).
Za poetak pravljenja cirkularnog pisma biramo iz padajueg menija Start Mail
Merge opciju Step by Step Mail Merge Wizard... Word nudi u posebnom okviru
Task Pane arobnjaka (Wizard) koji u est koraka pomae u izradi cirkularnog
pisma. Spajanjem baze sa osnovnim dokumentom, program e napraviti
odgovarajua pisma, za sve ljude iji su podaci u bazi. U estom koraku se klikne na
link Print, ako se pisma ele odtampati, ili se klikne na link Edit individual letters
da bi se automatski kreirao dokument sa svim pismima. Takoe se daje mogunost
izmena za pojedinana pisma.
17. Stilovi (veba W20)
Stilovi i oblikovanje
Stilovi predstavljaju verovatno najmoniju alatku tekstualnih procesora. Po definiciji
stilovi su "skupovi karakteristika za formatiranje pasusa". Za nas to znai da
emo definisanjem i kasnijim korienjem stilova uspeti da uskladimo podjednak
razmak izmeu svih pasusa u naem takstu, podjednako odstojanje izmeu naslova,
prethodnog pasusa i pasusa koji ga sledi, podjednako "uvlaenje" prvog reda u svim
pasusima itd. Drugim reima, izgled svih delova dokumenta, pa i sloenih projekata
koji sadre vie dokumenata bie isti. Definisanje stila se odvija u dva osnovna
koraka:
1. Korak: Definisanje izgleda i veliine slova, odnosno fonta (Font).
2. Korak: Definisanje izgleda pasusa (Paragraph).

Aplikativni softver

30

Obrada teksta Word

Stil u kojem se dokument kuca definie se: izborom vrste slova, veliinom slova i
njihovim izgledom (Regular, Underlined, Bold ili Italic), izgledom pasusa i drugim
parametrima.
Za kucanje osnovnog teksta najee se koristi stil Normal, koji ima definisana
svojstva im se pokrene program MS Word. Stil Normal se moe modifikovati i
prilagoditi potrebama korisnika pre poetka kucanja teksta. Time se obezbeuje
kucanje u istom stilu.
a) Definisati stil koristei naredni postupak:

Pokrenuti program MS Word. U prozoru MS Word-a treba da se vidi prazan

list.
Ako je na ekranu ve otvoren jedan dokument, treba ga zatvoriti tako to se iz
menija Datoteka (File) izabere komanda Zatvori (Close), a zatim iz istog
menija klikne miem na komandu Novi dokument (New).
Kliknuti na jeziak Home i za definisanje stila kliknuti na dijalog box skupa
komandi Styles. Otvara se Task pane Styles gde treba ekirati Prikai
(Show Preview),

Napomena: U meniju Styles videemo samo stilove koje smo mi kreirali (Userdefined styles), sve stilove (All styles) ili samo stilove koji se koriste u tekuem
dokumentu (Styles in use). Kako postoje dve vrste stilova - za slova i pasuse,
zadravajui se miem na nazivu stila pojavljuje se prikaz stila- za karaktere i za
pasuse.
Kada se otvori meni Styles kliknuti na stil Normal, pri emu se pojavljuju
odlike izabranog stila. Klikom na strelicu otvara se podmeni u kome
odaberemo opciju za modifikaciju stila Izmeni (Modify...).
U dijalog boxu Izmeni (Modify) kliknuti na dugme Oblikuj (Format).
Kada se otvori meni Oblikuj (Format) izabrati Font. Kada se otvori okvir
Font), izabrati novi font, na primer Times New Roman, stil fonta: obian
(Regular) i veliinu slova: 12. eljeni izbor potvrdite klikom na dugme U
redu (OK).
Za definisanje izgleda pasusa u okviru Izmeni (Modify) kliknite na Oblikuj
(Format) i u padajuoj listi koja se otvara izabrati Pasus (Paragraph).
Otvara se okvir za dijalog.
Izgled pasusa podesiti, tako da bude levo poravnat, sa razmakom izmeu
pasusa ispred i iza 6 pt, sa uvlaenjem prvog reda 1.5 cm i jednostrukim
razmakom izmeu redova. Potvrditi izbor tasterom OK.
U okviru menjanje stila (Modify Style) kliknuti na dugme U redu (OK).
Ovim postupkom stil Normal dobija modifikovane karakteristike.
b) Kreiranje stila
Iz menija Styles mogue je kreirati novi ili modifikovati neki od ve postojeih
stilova. Ukoliko elimo da definiemo novi stil, potrebno je da u ovom okviru

Aplikativni softver

31

Obrada teksta Word

kliknemo na dugme Novi stil (New Style). Koristimo sve iste postupke (ve opisane u
ovoj aktivnosti)). Posle aktiviranja ovog dugmeta otvara se novi okvir za dijalog
(slika 17) u kojem nalazimo opcije:

Based On - na kom stilu se bazira stil koji kreiramo (ukoliko elimo da

kreiramo stil slian nekom postojeem sa samo malo veim fontom na
primer, lake je napraviti malu modifikaciju nego kreirati stil od poetka).
Korisna, ali i vrlo "nezgodna" opcija. Naime, daleko je lake kreirati stil koji
se bazira na nekom ve postojeem stilu, ali ovde treba izbegavati kreiranje
stila na nekom ve "baziranom" stilu (na stilu koji je dobijen baziranjem na
nekom od postojeih). Razlog je taj to modifikovanjem osnovnog stila (na
kojem se bazira), sve promene se odnose i na stil koji je baziran na
osnovnom.

Style type da li definiemo stil za pasus ili za slova. Style for following
paragraph - stil za naredni pasus (nakon to pritisnemo taster Enter za
prelazak u naredni pasus, Word automatski aktivira ovde navedeni stil).
Opcija koja uveliko pomae kod pravljenja raznoraznih stilova za naslove i
podnaslove. Primenjuje se uvek kada znamo kojim redom se smenjuju stilovi
u dokumentu
Format - formatiranje stila. Komanda za definisanje stila.

Slika 17. Pravljenje novog stila

Pravljenje stila za pisanje naslova je dobar primer. Posle naslova uvek ide
podnaslov, posle podnaslova ide telo teksta.

32

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

Add to Quick Style list - dodavanje u baznu brzu listu stilova (kreirani stil moemo
koristiti u svim narednim dokumentima).
c) Brisanje stila
Da bi obrisali neki stil koji nam vie nije potreban, potrebno je da otvorimo padajui
meni Styles, oznaimo stil koji hoemo da briemo i kliknemo u padajuem meniju
na opciju Delete.
d) Modifikovanje stila
Ukoliko nam ne odgovara kreirani stil, uvek moemo da ga izmenimo. Dovoljno je
da uemo u Styles, izaberemo eljeni stil, a zatim u padajuem meniju odaberemo
opciju Modify. Koristimo sve iste postupke ve opisane u odeljku a). Nakon
unesenih promena kliknemo na dugme OK. Sve promene koje smo zadali automatski
pogaaju sve pasuse koji su oznaeni ovim stilom.
e) Pridruivanje stila pasusu
Stilovi su izuzetno korisne alatke pri formatiranju velikih tekstova. Oni nam
omoguavaju da definiemo sve karakteristike jednog paragarafa i da ih zapamtimo
pod nazivom stila. Nadalje, kada budemo eleli da oblikujemo paragraf na nain
kako smo naveli u stilu, dovoljno je da primenimo taj stil i sva formatiranja bie
izvrena.
18. Dodavanje jednaina u tekst (veba W21)

Otvorite skup komandi na jeziku Insert i izaberite opciju Object a zatim u

okviru za dijalog (slika 18.) odaberite objekat Microsoft Equation 3.0,
pojavie se novi prozor To je Microsoft Equation Editor.

Slika 18. Unoenje jednaina u tekst

Koristei ponuene alate sledeim redom: razlomak, koren, suma, moete

napisati jednainu :

33

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

n

i=1

k i (x x i )

n
U tu svrhu koristiete liste sa raznim alatima (razlomak, u imeniocu koren,
pod korenom suma, zatim zagrada sa indeksom i stepenom i druge). Kada
zavrimo sa unoenjem jednaine u okvir za jednaine, kliknemo bilo gde na
povrinu ekrana i vraamo se u dokument.

19. Isticanje poetnog slova

Program za ureivanje i oblikovanje teksta Word prua mogunost da istaknemo prvo
slovo poglavlja u odnosu na ostala slova. Da bi se ovo postiglo potrebno je
selektovati slovo (ili slova) koja elimo da istaknemo, a zatim odaberite komandu
Insert/Text/Drop Cap i u padajuem meniju opciju Drop Cap options... Dobija se
okvir za dijalog kao na slici 19.
Slovo moe biti uveano na nekoliko linija teksta (Lines to drop), moe biti
postavljeno u okviru teksta (Dropped) ili u margini pored teksta (In Margin).
Izaberite jeziak Insert i u njemu komandu Drop Cap. Na ovom okviru za dijalog
moemo podesiti sledee parametre:
Dropped, In Margin - ovim komandama odreujemo stil kojim e biti
istaknuto veliko slovo.
Font - ovom komandom moemo promeniti font poetnom slovu (kliknemo
na strelicu).
Lines to Drop - ovom komandom podeavamo veliinu slova.
Distance from Text - ovom komandom podeavamo razmak izmeu slova i
teksta.

Slika 19. Dijalog za isticanje poetnog slova

34

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W1 KOMANDNI TASTERI

Paste

Cut
Copy

Font

Painter

Bold

Format

Srpski

Engleski

Tasteri

Engleski

Srpski

Komandni tasteri sadre ekranske tastere (ikone, sliice) preko kojih se zadaju sve
komande. Razvrstane su u grupe: Home, Insert, Page Layout, References,
Mailings, Review, View. Svi mogu biti vidljivi na ekranu kada se klikne na jeziak
grupe na komandnoj liniji. Naziv i znaenje pojedinih tastera se pojavljuje kada se
pokaziva mia malo due dri preko tastera.
1. Popunite tabelu nazivima ekranskih tastera na jeziku Home na srpskom i
engleskom jeziku.

Web
Layout

2. Popunite tabelu nazivima ekranskih tastera menija za promenu prikaza

dokumenta na srpskom i engleskom jeziku.

35

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

Page Setup

Page
Background

Paragraph

Srpski

Engleski

Tasteri

Engleski

Srpski

3. Popunite tabelu nazivima ekranskih tastera menija Page Layout na srpskom i

engleskom jeziku.

4. Na osnovu isprobavanja, uvida u Help i drugu literaturu, opiite najmanje tri

funkcije ekranskih tastera koje Vam nisu potpuno jasne.
5. Sve tabele i opis pod takom 4. snimiti u datoteku TASTERI.docx.

Aplikativni softver

36

Obrada teksta Word

W2 TEHNIKE UNOSA TEKSTA

Usklaivanje tastature i fonta
Font (oblik slova) se podeava na padajuoj listi u grupi komandi Home.
Od vie instaliranih tastatura, uvek je aktivna samo jedna i njen skraeni naziv je
napisan u desnom delu Taskbar-a, odnosno u donjem desnom uglu ekrana. Aktivna
tastatura se menja na jedan od sledeih naina:
kliknite na oznaku aktivne tastature da bi se otvorio meni, a potom iz menija
odaberite tastaturu koju elite da aktivirate;
pritisnite tastersku kombinaciju Alt+Shift (levi) da biste odabrali sledeu iz
liste instaliranih tastatura.
Razliite instalacije tastatura obezbeuju razliite rasporede tastera na tastaturi u
skladu sa nacionalnim standardima.

Usklaivanje fonta i tastature, po pravilu, treba da bude automatsko: promena fonta

izaziva automatski postavljanje odgovarajue aktivne tastature i obrnuto. Meutim,
podrazumeva se da je za postavljanje fontova koji sadre nau latinicu ili irilicu
potrebno podesiti to na svom raunaru u Control Panel-u, izborom Region and
Lenguage i kartice Kayboards and Languages.
Podela i spajanje pasusa
U tekst procesorima, pasus (paragraf) je definisan kao tekst izmeu dva pritiska na
taster ENTER. Dakle, nemojte pritiskati ENTER na kraju svakog reda, ve na kraju
reda jednostavno nastavite da kucate a slova e automatski prei na sledei red.
Pri pritiskanju (otkucavanju) tastera na tastaturi, na ekranu se uglavnom pojavljuju
odgovarajua slova ili drugi znaci. Ali ako pritisnete ENTER ili Tab, na ekranu se
ne pojavljuje novi znak ve se kursor pomera u novi red, odnosno neto udesno. U
odnosu na brisanje, ENTER i Tab se ponaaju kao i ostali znaci.
Na primer, ako pritisnete ENTER, a zatim Backspace, kursor e se vratiti na poetnu
poziciju. Ova osobina se koristi za spajanje dva pasusa u jedan, odnosno za
ponitavanje pogrenog pritiska na taster ENTER. Imajte u vidu da za ponitavanje

Aplikativni softver

37

Obrada teksta Word

poslednje (bilo koje) akcije, moete koristiti i komandu Undo, odnosno kombinaciju
tastera Ctrl+Z koja je po podrazumevanom podeavanju aplikacije u prvoj liniji u
levom uglu Customize Quick Access Toolbar. Prikaz oznake za pasus ukljuuje se
ekiranjem komande Paragraph marks putem izbora File/Options/Display.
Veba
1. Pokrenite komandu Insert/Symbol i u padajuem meniju aktivirajte opciju
More Symbols...

2. Otkucajte , , , , , , , (font Symbol) i , , ,

(font Courier New).
3. Aktivirajte karticu Special Characters, isprobajte i objasnite znaenje
specijalnih znakova: Em Space, En Space, Space, Nonbreaking Space.
4. Napiite Vae ime i prezime (ovim redosledom) 20 puta u jednom pasusu.
Uoite mesta na kojima se ime pojavljuje u jednom, a prezime u sledeem
redu.
5. Ubacujui Nonbreaking Space izmeu imena i prezimena, uradite prethodnu
taku ponovo, tako da se izbegne pojavljivanje imena i prezimena u dva reda.
6. Sve to ste uradili u ovoj vebi snimite u datoteku UNOS.docx.

38

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W3 UNOS TEKSTA
1. Otkucajte uokvireni tekst
2. Obratite panju da iza take, zapete i sl., treba kucati razmak.
3. Ako imate problema da otkucate znak navoda ("), imajte u vidu sledee:
ako koristite englesku tastaturu, ovaj znak se na tastaturi nalazi do tastera
Enter, pri emu treba drati i taster Shift;
ako koristite srpsku tastaturu, kucajte Shift+2;
4. Ako Vam se desi da vam se malo slovo i kao posebna re automatski pretvara
u veliko I, pokrenite komandu File/Options/Proofing/Auto Correct
Options...i na kartici Auto Correct iskljuite opciju Replace Text As You
Type. Korisno je da iskljuite i opciju Capitalize First letter of Sentences.
5. Snimite tekst pod nazivom TEKST.docx.
1

OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI" ?

Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa "ti" postalo
je mnogo ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca doprineo je
takoe da je oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u drutvenom
ivotu.
U sutini, nema razloga suprotstavljati se takvom trendu, ali o izvesnim injenicama
treba voditi rauna. Ima ljudi koji prelaskom na "ti" i nesvesno izgube pristojno i
odmereno dranje koje moraju imati prema drugima, naroito starijima.
Oslovljavanje sa "vi" zahteva veu samodisciplinu. Neki se vreaju ako im saradnici
na prvi pogled ili prilikom prvog susreta ne govore "ti". Mladi ili oni u niim
zvanjima esto bez povoda ili pristanka oslovljavaju starije sa "ti". Ali i ovde je na
mestu da se starijima ili osobama na odgovornim poloajima obraa sa "vi". Prirodno,
oslovljavanje sa "ti" ili "vi" mora biti obostrano. Izuzetak moe biti mnogo stariji
roak, uitelj ili profesor, na ije "ti" uvek treba odgovoriti sa "vi".
Ali, ako je neko po godinama ili funkciji mlai, niko nema pravo da ga jednostavno
oslovljava sa "ti", a da to ne oekuje i sa njegove strane. Zato saekajte dok vas stariji
saradnik ili pretpostavljeni oslovi sa "ti", ako to smatra potrebnim. Ako on odabere u
privatnom kontaktu tu neposrednu formu kao znak poverenja ili bliskosti, to vam daje
za pravo da na isti nain uzvratite. U engleskom jeziku, pak, sam jezik ne doputa
takvu distancu. "You" isto znai i "ti" i "vi".

Tekst je preuzet iz rukopisa Ane Savi "Poslovni bonton".

39

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W4 POMERANJE KURSORA
Kursor je vertikalna crta koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde e
se pojaviti sledei otkucani znak. Kursor se moe pomeriti ispred bilo kog otkucanog
znaka u dokumentu. Kursor se ne moe pomerati ispod zadnjeg otkucanog znaka u
dokumentu iako iza njega ima slobodnog prostora u prozoru.
Pomeranje kursora pomou mia
Kursor se pomera pomou mia tako to se klikne na mesto u dokumentu gde elimo
da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor neophodno je da prvo uoimo
slovo ispred koga elimo da pomerimo kursor.
Pomeranje kursora pomou tastature
Za pomeranje kursora koriste se tasteri sa strelicama i tasteri Home, End, Page Up
(PgUp), Page Down (PgDn) sami i u kombinaciji sa tasterom Ctrl. Pregled tastera
koji se koriste za pomeranje kursora dat je u narednim tabelama:
Kratko
pritisnite

da bi se kursor znak
pomerio za /na ulevo
Drite Ctrl i
kratko pritisnite
Da bi se kursor
pomerio za /na

znak
red
udesno gore

red
dole

re
re
ulevo desno

Home

End

poetak kraj
reda
reda

Home

End

PgUp

PgDn

prozor prozor
nagore nadole

PgUp

PgDn

pasus pasus poetak

kraj
poetak kraj
gore dole dokumenta dokumenta prozora prozora

Veba
1. Pomou komande File/Open otvorite dokument TEKST.docx koji ste otkucali i
sauvali u prethodnoj vebi.
2. Pomerite kursor na kraj tekueg reda (taster End).
3. Pomerite kursor na kraj dokumenta (Ctrl+ End).
4. Pomerite kursor na poetak tekueg reda (taster Home).
5. Vratite kursor na poetak dokumenta (Ctrl+ Home).
6. Zatvorite dokument TEKST.docx.
7. Napiite sledei tekst:

Kako se usuujete vi koji ste ti rei meni ti koji sam vi a ja koji

sam vi kaem vama vi koji ste ti.
8. Proitajte paljivo tekst kako biste ga dobro razumeli.
9. Dodajte zapete (zareze) svuda gde je potrebno da bi tekst bio napisan po
gramatikim pravilima i da bi se lake razumevao.
10. Snimite tekst u datoteku pod nazivom VI MENI TI.docx.

Aplikativni softver

40

Obrada teksta Word

W5 OBELEAVANJE (SELEKTOVANJE) DELOVA TEKSTA

Obeleavanje (dela) teksta je predradnja za mnoge sloenije postupke. Na primer
obeleeni deo teksta moemo premetati, brisati, oblikovati itd. Tekst se obeleava
upotrebom mia ili tastature. Iz teksta se uklanja obeleavanje (deselektuje)
pomeranjem kursora, na primer, moete kliknuti bilo gde u tekst dokumenta.
Obeleavanje dela teksta pomou mia
Postoji vie naina da se tekst obelei pomou mia:
Prevlaenje.
1. Postavite pokaziva mia na poetak teksta koji elite da obeleite,
2. pritisnite i drite levi taster mia,
3. pomerite pokaziva na kraj teksta koji elite da obeleite i
4. otpustite taster mia.
Automatski se obeleavaju cele rei ako je ukljuena opcija
File/Options/Editing options/When selecting, automatically select entire
word.
Klik i Shift+klik
Kliknite na poetak teksta koji elite da obeleite,
pritisnite i drite Shift i kliknite na kraj teksta koji elite da obeleite.
Kliktanje" u tekst.
Kliknite dva puta u re da biste obeleili tu re.
Kliknite tri puta u pasus da biste obeleili taj pasus.
Traka za obeleavanje teksta se nalazi izmeu leve ivice prozora i leve ivice
teksta. Kada pokaziva mia postavite na ovu traku, strelica pokazivaa mia se
okree udesno.
Kliknite jednom na traku za obeleavanje da biste obeleili jedan red.
Prevlaite preko trake za obeleavanje da biste obeleili vie redova.
Kliknite dva puta na traku za obeleavanje da biste obeleili jedan pasus.
Kliknite tri puta na traku za obeleavanje da biste obeleili ceo dokument.
drite taster Ctrl i kliknite jednom na traku za obeleavanje da biste
obeleili ceo dokument.
Viestruka selekcija postie se tako to se selektuje prvi deo teksta, a potom
dri taster Ctrl i obeleavaju sledei delovi teksta.

Aplikativni softver

41

Obrada teksta Word

Obeleavanje dela teksta pomou tastature

1. Postavite kursor na poetak (ili kraj) teksta koji elite da obeleite.
2. Drite taster Shift i pomerajte kursor.
Na primer, Shift+End obeleava tekst od trenutne pozicije kursora do kraja reda, a
Shift+Ctrl+End obeleava tekst od pozicije kursora do kraja dokumenta.
Veba
1. Pomou komande File/Open otvorite dokument TEKST.docx.
2. Dvostrukim klikom na re "kolege" u prvom redu (ne raunajui naslov), obeleite
ovu re. Deselektujte klikom na desnu marginu.
3. Drei pritisnut taster Ctrl na tastaturi, klikom na re "kolege" u prvom redu
obeleite celu prvu reenicu. Deselektujte klikom na desnu marginu.
4. Trostrukim klikom na re "kolege" u prvom redu obeleite ceo prvi pasus.
Deselektujte klikom na desnu marginu.
5. Drei taster Ctrl na tastaturi prevucite miem preko dela teksta koji je obeleen
na slici. Deselektujte klikom na desnu marginu.
OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI" ?
Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa
"ti" postalo je mnogo ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca
doprineo je takoe da je oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u
drutvenom ivotu.
6. Kliknite na re "kolege" u prvom redu. Drei taster Shift na tastaturi, kliknite na
re "Ima" u srednjem redu drugog pasusa. Obeleili ste tekst izmeu prvog i
drugog klika. Deselektujte klikom na desnu marginu.
7. Dovedite pokaziva mia na levu ivicu teksta, u traku za obeleavanje, tako da
dobije oblik strelice okrenute udesno.
klikom obeleite red; deselektujte.
2-klika obeleite pasus; deselektujte.
3-klika obeleite dokument; deselektujte.
8. Postavite kursor na sredinu petog red. Drei pritisnut taster Shift na tastaturi
uradite sledee:
Obeleite tekst od kursora do kraja reda (End); Deselektujte.
Obeleite tekst od poetka reda do kursora (Home); Deselektujte.
Obeleite tekst od kursora do kraja dokumenta (Ctrl+End); Deselektujte.
Obeleite tekst od poetka dokumenta do kursora (Ctrl+Home); Deselektujte.
Pomou tasterske kombinacije Ctrl+A, obeleite ceo dokument. Deselektujte.
9. Pomou komande Home/Editing/Select/Select All obeleite ceo dokument.
Deselektujte.
10. Zatvorite dokument bez uvanja promena, koje ste moda nehotice napravili.

Aplikativni softver

42

Obrada teksta Word

W6 KOPIRANJE, PREMETANJE I BRISANJE DELOVA TEKSTA

Kopiranju, premetanju i brisanju dela teksta uvek prethodi obeleavanje teksta. Za
brisanje pojedinanih znakova moete koristiti tastere Backspace i Delete.
Brisanje teksta
Za brisanje teksta postupite ovako:
1. Obeleite tekst koji elite da briete.
2. Uradite jedno od sledeeg:
pritisnite taster Delete na tastaturi,
u Customize Quick Access Toolbar ubacite komandu Clear i primenite je,
Za ponitavanje poslednje akcije, pa samim tim i brisanja, odnosno vraanje
obrisanog teksta u dokument (i na ekran), uradite jedno od sledeeg:
pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Z,
kliknite na ekranski taster Undo Move Object:
Ako umesto obrisanog teksta treba da otkucate novi tekst, ne morate da uradite korak
broj 2 - dovoljno je da posle obeleavanja ponete da kucate novi tekst, koji e
automatski zameniti obeleeni tekst. Dakle, otkucani tekst zamenie obeleeni tekst
(typing replace selection). Ukoliko nemate u vidu ovu osobinu, moete biti veoma
iznenaeni ako obeleite neki tekst, a onda sluajno pritisnete neki taster na tastaturi.
Obeleeni tekst e nestati, a da bi se vratio u dokument, treba da pokrenete gore
opisanu komandu Undo.
Kopiranje i premetanje teksta prevlaenjem
Za premetanje teksta (kopiranje na drugu poziciju uz brisanje originala) postupite
ovako:
1. Obeleite tekst koji elite da pomerite.
2. Postavite pokaziva mia preko obeleenog teksta tako da se pokaziva
mia pretvori u strelicu okrenutu na levo.
3. Prevucite tekst na eljeno mesto u dokumentu (pritisnite i drite levi taster
mia, pomerite pokaziva i pustite taster). Imajte u vidu da obeleeni tekst ne
moete pomeriti iza zadnjeg otkucanog znaka u dokumentu niti unutar
obeleenog teksta.
Za kopiranje teksta postupite ovako:
1. Obeleite tekst koji elite da kopirate.
2. Postavite pokaziva mia preko obeleenog teksta tako da se pokaziva
mia pretvori u strelicu okrenutu nalevo.
3. Pritisnite i drite taster Ctrl tako da se u kvadratiu u sastavu pokazivaa
mia pojavi znak + (plus).
4. Prevucite tekst na eljeno mesto u dokumentu, pri emu taster mia treba da
otpustite pre Ctrl.

Aplikativni softver

43

Obrada teksta Word

Kopiranje i premetanje teksta pomou Clipboard-a

Za premetanje teksta pomou Clipboard-a, uradite sledee:
1. Obeleite tekst koji elite da pomerite.
2. Isecite" tekst, tj. premestite ga iz dokumenta u Clipboard na jedan od
sledeih naina:
iz komandne linije aktivirajte Home/Clipboard/Cut,
kliknite na ekranski taster:
pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+X.
3. Postavite kursor na mesto u dokumentu na koje elite da premestite tekst iz
Clipboard-a. Pre toga moete da proizvoljno dugo radite druge aktivnosti u
Windows-u, ali nemojte neto drugo smetati u Clipboard jer e novosmeteni
sadraj potisnuti postojei sadraj Clipboard-a.
4. Zalepite" tekst, tj. sadraj iz Clipboard-a kopirajte u dokument na jedan od
sledeih naina:
iz komandne linije aktivirajte Home/Clipboard/Paste,
kliknite na ekranski taster:
pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+V.
Ovu operaciju moete izvoditi proizvoljan broj puta - svaki put e nova kopija
sadraja iz Clipboarda biti smetena u dokument.
Postupak za kopiranje teksta je slian postupku za pomeranje. Istovetni koraci u:
1. Obeleite tekst.
2. Kopirajte tekst iz dokumenta u Clipboard na jedan od sledeih naina:
iz komandne linije aktivirajte Home/Clipboard /Copy,
kliknite na ekranski taster:
pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+C.
3. Postavite kursor na mesto u dokumentu na koje elite da kopirate tekst iz
Clipboard-a.
4. Zalepite" tekst, tj. sadraj iz Clipboard-a kopirajte u dokument.
Veba
1. Prikaz oznake za pasus ukljuuje se ekiranjem komande Paragraph marks
putem izbora File/Options/Display ili kliknite na ekranski taster Show/Hide () u
jeziku Home.
2. Kopirajte tekst u okviru 200 puta, tako da se sve reenice nau u istom pasusu.
Najefikasnija upotreba Cliboard-a se postie upotrebom tasterskih kombinacija Ctrl+C, Ctrl+V i
Ctrl+X. Najefikasnija upotreba Cliboard-a se postie upotrebom tasterskih kombinacija Ctrl+C,
Ctrl+V i Ctrl+X. Najefikasnija upotreba Cliboard-a se postie upotrebom tasterskih kombinacija
Ctrl+C, Ctrl+V i Ctrl+X. Najefikasnija upotreba Cliboard-a se postie upotrebom

3. Kopirajte jednu reenicu 200 puta tako da se svaka reenica nae u posebnom
pasusu. Ovo se postie tako to se kopira i oznaka za paragraf.
4. Sve uraeno u ovoj vebi snimite u datoteku 200 PUTA.docx.

Aplikativni softver

44

Obrada teksta Word

W7 PRETRAIVANJE I ZAMENA DELOVA TEKSTA

Pretraivanje omoguava da u dokumentu pronaete sva pojavljivanja odreenog
niza znakova (slova). Takoe je mogue odreeni niz znakova zameniti nekim
drugim nizom znakova.
1. Otvorite postojei dokument TEKST.docx. Postavite kursor na poetak.
2. Pomou komande Home/Editing/Find, u padajuoj listi izborom opcije
Advanced Find... otvorite prozor Find and Replace.
3. U kartici Find u polju Find What upiite re "vi". Pomou ekranskog tastera
Find Next, pronaite gde se sve ova re pojavljuje u dokumentu.
4. Ako selektujete ra koju traite u dokumentu, moete je najbre pronai u Task
Pane-u Navigation, kada kucate kombinaciju tastera Ctrl+F.
OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI" ?
Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa "ti" postalo je mnogo
ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca doprineo je takoe da je
oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u drutvenom ivotu.
U sutini, nema razloga suprotstavljati se takvom trendu, ali o izvesnim injenicama treba voditi
rauna. Ima ljudi koji prelaskom na "ti" i nesvesno izgube pristojno i odmereno dranje koje moraju
imati prema drugima, naroito starijima.
Oslovljavanje sa "vi" zahteva veu samodisciplinu. Neki se vreaju ako im saradnici na prvi pogled
ili prilikom prvog susreta ne govore "ti". Mladi ili oni u niim zvanjima esto bez povoda ili
pristanka oslovljavaju starije sa "ti". Ali i ovde je na mestu da se starijima ili osobama na
odgovornim poloajima obraa sa "vi". Prirodno, oslovljavanje sa "ti" ili "vi" mora biti obostrano.
Izuzetak moe biti mnogo stariji roak, uitelj ili profesor, na ije "ti" uvek treba odgovoriti sa "vi".
Ali, ako je neko po godinama ili funkciji mlai, niko nema pravo da ga jednostavno oslovljava sa
"ti", a da to ne oekuje i sa njegove strane. Zato saekajte dok vas stariji saradnik ili pretpostavljeni
oslovi sa "ti", ako to smatra potrebnim. Ako on odabere u privatnom kontaktu tu neposrednu formu
kao znak poverenja ili bliskosti, to vam daje za pravo da na isti nain uzvratite. U engleskom jeziku,
pak sam jezik ne doputa takvu distancu. "You" isto znai i "ti" i "vi".

5. Vratite kursor na poetak dokumenta. U dijalog box-u otvorite karticu Replace ili
sa sa kombinacijom tastera Ctrl+H otvorite karticu Replace.
6. U polje Find What upiite tekst "vi". U polje Replace With upiite tekst "Vi".
Klikom na ekranski taster Replace All izvrite zamenu prvog teksta drugim u
celom dokumentu.
OSLOVLJAVANJE "Vi" ILI "TI" ?
Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa "ti" postalo je mnogo
ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca doprineo je takoe da je
oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u drutvenom ivotu.
U sutini, nema razloga suprotstavljati se takvom trendu, ali o izvesnim injenicama treba voditi
rauna. Ima ljudi koji prelaskom na "ti" i nesvesno izgube pristojno i odmereno dranje koje moraju
imati prema drugima, naroito starijima.

Aplikativni softver

45

Obrada teksta Word

Oslovljavanje sa "Vi" zahteva veu samodisciplinu. Neki se vreaju ako im saradnici na prvi pogled
ili prilikom prvog susreta ne govore "ti". Mladi ili oni u niim zvanjima esto bez povoda ili
pristanka oslovljavaju starije sa "ti". Ali i ovde je na mestu da se starijima ili osobama na
odgovornim poloajima obraa sa "Vi". Prirodno, oslovljavanje sa "ti" ili "Vi" mora biti obostrano.
Izuzetak moe biti mnogo stariji roak, uitelj ili profesor, na ije "ti" uvek treba odgovoriti sa "Vi".
Ali, ako je neko po godinama ili funkciji mlai, niko nema pravo da ga jednostavno oslovljava sa
"ti", a da to ne oekuje i sa njegove strane. Zato saekajte dok vas stariji saradnik ili pretpostavljeni
oslovi sa "ti", ako to smatra potrebnim. Ako on odabere u privatnom kontaktu tu neposrednu formu
kao znak poverenja ili bliskosti, to vam daje za pravo da na isti nain uzvratite. U engleskom jeziku,
pak sam jezik ne doputa takvu distancu. "You" isto znai i "ti" i "Vi".

7. Pomou komande Undo ponitite promenu koju ste upravo izvrili.

8. Vratite kursor na poetak dokumenta. Pomou komande Home/Editing/Replace
ponovo otvorite prozor Replace.
9. U polje Find What upiite tekst "vi".
10. Kliknite na polje Replace With. Zatim kliknite prvo na ekranski taster More>>, i
u proirenom prozoru na ekranski taster Special. Sa menija koji ste otvorili,
izaberite stavku Find What Text. U polju e se pojaviti simboli ^&. Ovi simboli
znae "isti tekst kao u polju Find What".
11. Klikom na ekranski taster Format, otvorite meni sa koga ete izabrati komandu
Font. Otvorie se dijalog okvir Replace Font.
12. U dijalog okviru Replace Font izaberite stil Bold. Kliknite na ekranski taster OK.
13. Klikom na ekranski taster Replace All, promenite u celom dokumentu stil teksta
"vi" u naglaen tekst.
OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI" ?
Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa"ti" postalo je mnogo
ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca doprineo je takoe da je
oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u drutvenom ivotu.
U sutini, nema razloga suprotstavljati se takvom trendu, ali o izvesnim injenicama treba voditi
rauna. Ima ljudi koji prelaskom na "ti" i nesvesno izgube pristojno i odmereno dranje koje moraju
imati prema drugima, naroito starijima.
Oslovljavanje sa "vi" zahteva veu samodisciplinu. Neki se vreaju ako im saradnici na prvi
pogled ili prilikom prvog susreta ne govore "ti". Mladi ili oni u niim zvanjima esto bez povoda ili
pristanka oslovljavaju starije sa "ti". Ali i ovde je na mestu da se starijima ili osobama na
odgovornim poloajima obraa sa "vi". Prirodno, oslovljavanje sa "ti" ili "vi" mora biti obostrano.
Izuzetak moe biti mnogo stariji roak, uitelj ili profesor, na ije "ti" uvek treba odgovoriti sa
"vi".
Ali, ako je neko po godinama ili funkciji mlai, niko nema pravo da ga jednostavno oslovljava sa
"ti", a da to ne oekuje i sa njegove strane. Zato saekajte dok vas stariji saradnik ili pretpostavljeni
oslovi sa "ti", ako to smatra potrebnim. Ako on odabere u privatnom kontaktu tu neposrednu formu
kao znak poverenja ili bliskosti, to vam daje za pravo da na isti nain uzvratite. U engleskom jeziku,
pak sam jezik ne doputa takvu distancu. "You" isto znai i "ti" i "vi".

14. Promenjeni tekst snimite u datoteku TEKST VI.docx.

Aplikativni softver

46

Obrada teksta Word

W8 OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TEKSTA

Cilj oblikovanja ili formatiranja teksta je njegovo dovoenje na eljeni izgled.
Oblikovanje teksta moemo da podelimo na:
oblikovanje slova;
oblikovanje pasusa;
oblikovanje stranice.
Oblikovanje teksta moe da se radi:
u toku unosa i ureivanja teksta;
nakon unosa i ureivanja teksta.
Pri oblikovanju teksta posle unosa, obino prvo treba da obeleite deo teksta koji se
eli oblikovati, a potom da zadate komandu za oblikovanje. Meutim, ako elimo da
oblikujemo ranije uneti pasus, dovoljno je da postavimo kursor u njega i da zadamo
komandu za oblikovanje jer je jasno da se komanda odnosi na taj pasus.
Pri oblikovanju teksta u toku unosa, nije obeleen nijedan deo teksta, a oblikovanje
zadato komandom vai za tekst koji se dalje unosi, sve dok se eventualno ne promeni
nekom narednom komandom.
Praktino se tekst nikad u potpunosti ne oblikuje u toku unosa ili nakon unosa, ve se
dva navedena pristupa kombinuju. Oblikovanje teksta posle unosa i ureivanja
obino omoguava korisniku da se bolje koncentrie na sadraj i tanost teksta na
kome radi. Sa druge strane, oblikovanje pojedinih rei tek nakon unosa itavog teksta
zahteva obeleavanje i zadavanje komande za svaku re posebno. Zato je verovatno
optimalni pristup takav da se oblikovanje slova izvodi u toku unosa i ureivanja
teksta, a oblikovanje pasusa nakon ureenja teksta.
1. Navedite na engleskom izraze za:
oblikovanje slova;
oblikovanje pasusa;
oblikovanje stranice.
2. Napiite komande kojima se moe pokrenuti:
oblikovanje slova;
oblikovanje pasusa;
oblikovanje stranice.
3. Navedite nazive ekranskih tastera koji slue za:
oblikovanje slova,
oblikovanje pasusa;
oblikovanje stranice.
4. Prethodna pitanja i odgovore snimite u datoteku FORMATIRANJE.docx.

47

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W9 OBLIKOVANJE (ISTICANJE) SLOVA

Cilj oblikovanja slova je da se pojedini delovi teksta istaknu u odnosu na celinu
teksta. Mogua isticanja slova su podebljana slova (bold), kosa slova (italik, kurziv),
podvuena slova (underline), kao i sve kombinacije navedenih isticanja slova.
Komanda za isticanje slova vai za obeleeni tekst ili za tekst koji se kuca nakon
zadavanja komande. Za svako od navedenih isticanja slova, postoji komanda koja se
zadaje na jedan od tri mogua naina:
Komanda koja
ukljuuje:

zadaje se
klikom na ekranski
taster:

kombinacijom
tastera:

iz menija komandom:

podebljana slova
(Bold)

Ctrl+B

Home/Font/Bold

kosa slova (Italic)

Ctrl+I

Home/Font/Italic

podvuena slova
(underline)

Ctrl+U

Home/Font/Underline

1. Otvorite novi dokument. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o veliini slova.
Za izbor veliine slova koristite komandu Home/Font/ Font Size.
Ovo je tekst veliine 10.

Ovo je tekst veliine 12.

Ovo je tekst veliine 14.

Ovo je tekst veliine 16.

Ovo je tekst veliine 10, veliine 12, veliine 14, veliine 16.
2

2. Izaberite veliinu slova 14. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o fontu.
Ovo je tekst u fontu Times New Roman.
Ovo je tekst u fontu Arial.
Ovo je tekst u fontu Garamond.
Ovo je tekst u fontu Courier New.
Postoje razni fontovi: Times New Roman, Arial, Garamond...
3. Izaberite fonta Arial, veliinu 14. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o fontu.

Ovo je obian tekst Regular.

Ovo je kurziv Italic.
Ovo je podebljan tekst Bold.
Ovo je podebljani kurziv Bold Italic.
Postoje razni stilovi: Regular, Italic, Bold i Bold Italic.

Ako nemate sve fontove koji su ovde upotrebljeni, koristite one fontove koji vam stoje na raspolaganju.

Aplikativni softver

48

Obrada teksta Word

4. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o tome kako je tekst podvuen. Koristite
komandu Home/Font i kliknite na dijalog box Font opcije Underline Style.
Ovo je tekst koji nije podvuen (none).
Ovaj tekst je podvuen jednom linijom (Single).
Ovde razmaci nisu podvueni (Words Only).
Ovaj tekst je podvuen dvostrukom linijom (Double).
Ovaj tekst je podvuen takastom linijom (Dotted).
Ovaj tekst je podvuen debljom linijom (Thich).
Ovaj tekst je podvuen isprekidanom linijom (Dashed).
Ovaj tekst je podvuen linijom taka crta (Dot - dash).
Ovaj tekst je podvuen linijom dve take crta (Dot-dot- dash).
Ovaj tekst je podvuen talasastom linijom.
Ovaj tekst je podvuen jednostrukom, dvostrukom, tackastom, debljom,
isprekidanom, linijom taka crta, linijom dve take crta, talasastom, linijom.
5. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o specijalnim karakteristikama te ksta.
Koristite komandu Home/Font, kliknite na dijalog box Font, polje Effects.
Ovo je obian tekst. Ovo je precrtan tekst.
Ovo je obian tekst. Ovo je superscript.
Ovo je obian tekst. Ovo je subscript.
Ovo je obian tekst. OVA SLOVA SE ZOVU SMALL CAPS.
3
Ovo je obian tekst. Ovo je sakriveni (Hidden) tekst.
6. Otkucajte jedan red proizvoljnog teksta. Obeleite taj red. Koristei dijalog box
Font, polje Font color promenite boju ovog teksta u plavu, zatim crvenu, zatim
belu (!?). Vratite crnu boju.
7. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o razmaku izmeu slova. Razmak ete
odrediti pomou Koristite komandu Home/Font, kliknite na dijalog box Font,
kartica Advanced, polje Character Spacing. U polju Spacing odaberite
razmaknuta slova (Expanded) ili sabijena (Condensed).

Ovaj tekst se iri.

Ovaj tekst se iri.
Ovaj tekst se iri.
Ovaj tekst se iri.
Ovaj tekst se skuplja.
Ovaj tekst se skuplja.
Ovaj tekst se skuplja.

Da biste videli sakriveni tekst kliknite na ekranski taster Show/Hide.

Aplikativni softver

49

Obrada teksta Word

8. Prekucajte sledei tekst vodei rauna o njegovom poloaju. Poloaj teksta ete
odrediti pomou polja Position u komandi Home/Font, kartica Character
Spacing. Tekst u odnosu na osnovnu liniju moe biti podignut (Raised) ili sputen
(Lowered).

Ovo je normalan tekst. Ovaj tekst se penje. Ovaj tekst se penje.

Ovo je normalan tekst. Ovaj tekst se sputa. Ovaj tekst se sputa.
9. Otkucajte sledei tekst: "Velika i mala slova". Obeleite red. Pomou ekranskog
tastera Change Case zadavanjem komande Home/Font ili sa Shift+F3,
promenite raspored velikih i malih slova u tekstu:

Velika i mala slova

velika i mala slova
VELIKA I MALA SLOVA.
Velika I Mala Slova.
vELIKA I MALA SLOVA.
10. Sauvajte tekst koji ste otkucali pod nazivom ZNAKOVI.docx.

Aplikativni softver

50

Obrada teksta Word

W10 OBLIKOVANJE PASUSA

Oblikovanjem pasusa odreuju se:
poravnanje leve i desne ivice pasusa;
uvlaenje prvog reda i ivica pasusa;
prored (razmak izmeu redova);
razmak do sledeeg i prethodnog pasusa;
takaste oznake na poetku prvog reda;
numerisanje pasusa;
i druge osobine vezane za pasus.
Poravnanje i takaste oznake najlake se zadaju preko odgovarajuih ekranskih
tastera ili kombinacija tastera (Ctrl+R, Ctrl+L, Ctrl+E).
Uvlaenje prvog reda i ivica pasusa najlake se podeava pomou lenjira. Na lenjiru
postoje tri klizaa koji odreuju pozicije - zamiljene vertikalne linije po kojima se
ravnaju leva ivica prvog reda pasusa, leva ivica ostalih redova pasusa i desna ivica
pasusa.
Kliza za odreivanje poetka prvog reda.
Kliza za odreivanje poetka ostalih redova.

Kliza za
odreivanje desne
ivice pasusa.

Pomeranjem ovog pravougaonika

pomerate oba leva klizaa.
Umesto klizaa, moete koristiti iz grupe komandi Home/Paragraph, pri emu se
dobija dijalog okvir za brojno zadavanje pozicija klizaa na lenjiru, za definisanje
poravnanja i drugih osobina pasusa.
Tabulatori su nevidljive vertikalne linije. Kada pritisnete taster Tab, kursor se
pomera na sledeu desnu nevidljivu liniju. Pozicije tabulatora unapred su definisane
na svakih 1,25cm poev od leve margine. Ove unapred definisane vrednosti sve se
ponitavaju zadavanjem prve nove linije tabulatora. Nove linije tabulatora zadaju se
za svaki pasus tako to se klikne u lenjir na mesto gde elimo da postavimo novu
liniju. Tip tabulatora (kako e se tekst ponaati u odnosu na zamiljenu liniju)

Aplikativni softver

51

Obrada teksta Word

odreujemo pomou ikonice levo od lenjira. Osobine tabulatora mogu da se zadaju i

preko komande Home/Paragraph/Tabs.

1. Otvorite nov dokument. Prekucajte sledei tekst. Za odreivanje poloaja teksta u

odnosu na levu i desnu marginu koristite ekranske tastere Align Text Left,
Center, Align Text Right i Justify u Home/Paragraph.
Tekst poravnat uz levu marginu
Centriran tekst
Tekst poravnat uz desnu marginu
2. Sauvajte tekst koji ste otkucali u dokumentu pod nazivom REDOVI.docx.
Zatvorite dokument.
3. Otvorite dokument TEKST.docx. Obeleite ceo tekst.
4. Pomou ikone Justify na tasterskom meniju, poravnajte tekst prema levoj i desnoj
margini istovremeno (obostrano). Tekst treba da izgleda ovako:
OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI" ?
Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa
"ti" postalo je mnogo ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca
doprineo je takoe da je oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u
drutvenom ivotu.
U sutini, nema razloga suprotstavljati se takvom trendu, ali o izvesnim injenicama
treba voditi rauna. Ima ljudi koji prelaskom na "ti" i nesvesno izgube pristojno i
odmereno dranje koje moraju imati prema drugima, naroito starijima.
Oslovljavanje sa "vi" zahteva veu samodisciplinu. Neki se vreaju ako im saradnici
na prvi pogled ili prilikom prvog susreta ne govore "ti". Mladi ili oni u niim
zvanjima esto bez povoda ili pristanka oslovljavaju starije sa "ti". Ali i ovde je na
mestu da se starijima ili osobama na odgovornim poloajima obraa sa "vi". Prirodno,
oslovljavanje sa "ti" ili "vi" mora biti obostrano. Izuzetak moe biti mnogo stariji
roak, uitelj ili profesor, na ije "ti" uvek treba odgovoriti sa "vi".
Ali, ako je neko po godinama ili funkciji mlai, niko nema pravo da ga jednostavno
oslovljava sa "ti", a da to ne oekuje i sa njegove strane. Zato saekajte dok vas stariji
saradnik ili pretpostavljeni oslovi sa "ti", ako to smatra potrebnim. Ako on odabere u
privatnom kontaktu tu neposrednu formu kao znak poverenja ili bliskosti, to vam daje
za pravo da na isti nain uzvratite. U engleskom jeziku, pak sam jezik ne doputa
takvu distancu. "You" isto znai i "ti" i "vi".

Aplikativni softver

52

Obrada teksta Word

5. Obeleite ceo drugi pasus. Pomou komandi Home/Paragraph, izvrite jednu po

jednu, sledee promene na tekstu:
Uvucite ceo pasus 2 cm u odnosu na levu i desnu marginu (Indentation
Left/Righ).
Uvucite prvi red pasusa 1 cm u odnosu na ostale redove (Indentation
Special).
Obriite prazan red izmeu pasusa i zamenite ga razmakom ispred pasusa
irine 12 pt (Spacing-Before).
Smanjite prored na 0,8 puta jednostruki prored (Line spacing).
Svaki put uporedite izgled prvog i drugog pasusa da biste zapazili efekat promene
koju ste izvrili na drugom pasusu. Posle svih intervencija, tekst e izgledati ovako:
OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI" ?
Kako osloviti kolege na radnom mestu? Proteklih godina oslovljavanje sa
"ti" postalo je mnogo ee nego to je bilo ranije. Ravnopravan rad ena i mukaraca
doprineo je takoe da je oslovljavanje sa "ti"postalo ee i izvan radnog mesta, u
drutvenom ivotu.
U sutini, nema razloga suprotstavljati se takvom trendu, ali
o izvesnim injenicama treba voditi rauna. Ima ljudi koji
prelaskom na "ti" i nesvesno izgube pristojno i odmereno dranje
koje moraju imati prema drugima, naroito starijima.
6. Pomou komande Undo (koju je bolje zadati odgovarajuim ekranskim tasterom),
ponitite aktivnosti iz take 5. Uradite ponovo taku 5 tako da komande zadajete
preko lenjira (Ruler).
7. Izmenjeni dokument snimite pod nazivom TEKST PASUS.docx.

Aplikativni softver

53

Obrada teksta Word

W11 FORMA POSLOVNOG PISMA

1. Koristei tehnike za formatiranje teksta koje ste do sada nauili, prekucajte sledei
tekst tako da izgleda kao to je dole prikazano:
Ime, poravnato uz levu marginu
Adresa, poravnata uz levu marginu
Ime grada, poravnato uz levu marginu
Datum, poravnat uz desnu marginu

NAGLAEN I CENTRIRAN NASLOV

Tekst se prostire od leve do desne margine sa poravnanjem uz obe margine. Prvi
red pasusa je uvuen 1 cm u odnosu na ostale redove u pasusu. Razmak iza zadnjeg
reda pasusa je 12 pt.
Ovaj pasus (paragraf) ima iste osobine kao prethodni. Tekst se prostire od leve do
desne margine sa poravnanjem uz obe margine. Prvi red pasusa je uvuen 1 cm u
odnosu na ostale redove u pasusu. Razmak iza poslednjeg reda pasusa je 12 pt.
Vana napomena
Ovaj deo teksta je uvuen 3 cm u odnosu na levu i
desnu marginu. Prvi red nije uvuen u odnosu na ostale
redove. Razmak izmeu pasusa nije promenjen. Prored
je 80% od irine jednostrukog proreda. Tekst je pisan
kurzivom.
Ovaj pasus je formatiran na isti nain kao i prvi pasus. Ponovo je prvi red uvuen
1 cm u odnosu na ostale redove i prored je jednostruki.
Ovaj pasus (paragraf) ima iste osobine kao prethodni. Ovaj pasus je formatiran
na isti nain kao i prvi pasus. Ponovo je prvi red uvuen 1 cm u odnosu na ostale
redove i prored je jednostruki.
Potpis, poravnat uz desnu marginu
2. Sauvajte dokument pod imenom PASUS.docx. Zatvorite dokument.
3. Napiite primer poslovnog pisma koji ima formu kao gornji tekst. Snimite
dokument u posebnu datoteku pod nazivom POSLOVNO PISMO.docx.

Aplikativni softver

54

Obrada teksta Word

W12 UMETANJE OBJEKATA U TEKST

1. Nacrtajte neki crte u programu Paint.
2. U programu Paint oznaite deo crtea
koji elite da kopirate u Word.
3. Zadajte komandu Copy kojom deo crtea
smetate u Clipboard. Aktivirajte prozor
programa Word.
4. Zadajte komandu Paste kako bi se
sadraj Clipboard-a kopirao u dokument
na poziciju kursora.
5. Kliknite jednom na objekat da se na
njegovim uglovima i ivicama pojave crni
kvadratii. Prevlaenjem ovih kvadratia
promenite dimenzije objekta.
6. Dvostruki klik na objekat omoguava
editovanje objekta u aplikaciji u kojoj je
kreiran (u naem primeru to je program
Paint). Promenite boju nekog dela vaeg
crtea.
7. Kliknite
desnim
tasterom mia na
ugraeni objekat i
iz menija pokrenite
komandu Format
Picture.. Isprobajte
efekte
razliitih
komandi u dijalog
okviru, naroito na
kartici Layout.
8. Ostale komande koje se koriste za umetanje objekata su Home/Paste/Paste
Special, Insert/Picture i Insert/Object. Pomou ovih komandi moete ostvariti i
ostale mogunosti ugradnje objekata, od kojih su najvanije sledee:
umetnuti objekat moe se u dokumentu prikazati kao ikona, to omoguava
preglednost u radu sa dokumentom
objekat se moe ugraditi iz postojee datoteke ili se posebno kreira novi
objekat,
objekat snimljen u datoteku moe se povezati (Link), ime se postie da se
pri uitavanju dokumenta u koji je objekat umetnut automatski uitavaju i
izmene iz datoteke u kojoj je objekat snimljen.
9. Isprobajte efekte razliitih naina ugradnje objekata. Kombinujte tekst i delove
slike. Snimite dokument pod nazivom UGRADNJA.docx.

Aplikativni softver

55

Obrada teksta Word

W13 NABRAJANJE
1. Ukljuite taster Numbering na tasterskom meniju Home/Paragraph i prekucajte
samo tekst koji sledi, bez brojeva ispred, jer e se oni pojaviti automatski:
1. Prvi red
2. Drugi red
3. Trei red
2. Ukljuite taster Bullets na istom tasterskom meniju i prekucajte samo tekst koji
sledi bez simbola ispred, jer e se oni pojaviti automatski:
Prvi red
Drugi red
Trei red
3. Pomou komande Home/Paragraph/Multilevel List, otvara se meni List
Library, gde biramo nabrajanje u vie nivoa.

4. Odaberite iz ponuenih opcija Define New Multilevel List..., gde se otvara

dijalog okvir kao na slici.

Aplikativni softver

5.
6.
7.
8.

56

Obrada teksta Word

U polje Number format ispred broja upiite re lan.

Kliknite na ekranski taser Font i odaberite neki od fontova i stil Bold.
Podesiti sve opcije kao na slici i klikom na OK zatvorite prozor.
Prekucajte sledei tekst. Kucajte samo tekst. Re lan i brojevi e se pojaviti
automatski.

lan 1 Ovo je prvi lan. Ovde je sve automatizovano. Za prelaz na novi lan
dovoljno je da pritisnemo Enter.
lan 2 Ovo je drugi lan. Numerisanje je automatsko. Enter.
lan 3 Ovo je trei lan.
9. Sve uraeno u ovoj vebi snimite u datoteku NABRAJANJE.docx.

57

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W14 KREIRANJE TABELE

1. Pomou komande Insert/Table/Insert Table, napravite tabelu sa est redova i tri
kolone. Visina redova u tabeli e biti
prilagoena izabranoj veliini slova. Ako ne
odredite unapred irinu kolona, irina svih
kolona e biti jednaka a tabela e se
prostirati od leve do desne margine.
2. Konture izmeu elija se vide, jer je
podrazumevani stil tabele Table Grid (prva
u nizu opcija Table Styles)

A
B
C
D
E
F

AA
BB
CC
DD
EE
FF

3. Klikom na prvu eliju u prvom redu,

postavite kursor u ovu eliju. Popunite
tabelu slovima kao to je prikazano na slici.
Za prelaz iz jedne elije u drugu pritisnite
taster Tab
AAA
BBB
CCC
DDD
EEE
FFF

4. Obeleite prvi red tabele. Pomou komande Table Properties, kartica Rows,
odredite visinu (Height) ovog reda na 2 cm.
5. Obeleite celu tabelu. Pomou komande Table Properties, kartica Columns,
odredite irinu svih kolona na 3 cm.
6. Obeleite celu tabelu i kliknite na taster Center na tasterskom meniju da bi tabela
bila postavljena na sredini izmeu leve i desne margine.
A

AA

AAA

B
C
D
E
F

BB
CC
DD
EE
FF

BBB
CCC
DDD
EEE
FFF

7. Obeleite prvi red tabele. Poveajte slova u ovom redu na veliinu 36. Obeleite
drugi red tabele i u ovom redu poveajte slova na veliinu 36.

58

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

8. Obeleite drugu kolonu tabele i pomou ikone Center na tasterskom meniju

centrirajte tekst u obeleenim elijama.
9. Obeleite treu kolonu tabele i pomou ikone Right na tasterskom meniju
poravnajte tekst u obeleenim elijama uz desnu ivicu.

A
B

AA
BB

C
D
E
F

AAA
BBB

CC
DD
EE
FF

CCC
DDD
EEE
FFF

10. Obeleiti trei red tabele. Pomou komande Table Tools/Layout/Insert Above,
umetnite novi red izmeu drugog i treeg reda.
11. Postavite kursor u poslednju eliju u poslednjem redu (FFF). Pritiskom na taster
TAB, dodajte novi red na kraju tabele.
12. Postavite pokaziva mia tano na liniju izmeu dve kolone tako da pokaziva
promeni izgled (dve crtice i dve strelice). Prevlaenjem promenite irinu kolone.
Dva puta kliknite da se irina kolone automatski podesi. Podesite tako irinu svih
kolona.

A
B

AA
BB

C
D
E
F

CC
DD
EE
FF

AAA
BBB
CCC
DDD
EEE
FFF

13. Obeleiti prvu kolonu tabele. Pomou komande Table Tools/Layout/Insert Left,
umetnite novu kolonu ispred prve kolone.
14. Obeleite trei (prazan) red tabele i obriite ga sa Table/Delete Rows.
15. Obeleite praznu kolonu (prvu) i obriite je sa Table/Delete Columns.
16. Obeleite celu tabelu i obriite je. Ponitite brisanja komandom Undo.
17. Snimite uraeni dokument pod nazivom PRVA TABELA.docx

59

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W15 PRETVARANJE TEKSTA U TABELU

1. Izaberite veliinu slova 12. Podesite pozicije tabulatora izborom komande
Home/Paragraph i u dijalog okviru ekranski taster Tabs... ili pomou lenjira.
2. Koristei tabulatore, prekucajte sledei tekst tako da je:
prva kolona poravnata uz levu marginu,
druga kolona poravnata ulevo na 4 cm od leve margine,
trea kolona centrirana na 8 cm od leve margine,
etvrta kolona poravnata udesno na 13 cm od leve margine,
peta kolona poravnata prema decimalnom separatoru na 15 cm od leve margine.
Ovo se postie tako to se, uz dobro podeene pozicije tabulatora, pritisne taster
TAB na tastaturi izmeu rei (kolona). Kako se podeavaju pozicije tabulatora,
proitajte ponovo u vebi W10. ta je decimalni separator, koji se unosi u
poslednjoj koloni, zavisi od podeavanja Windows-a. Decimalni separator (taka
ili zapeta) e se uvek otkucati kada pritisnete taster izmeu Enter i 0 na
numerikom delu tastature.
popokatepetl
restrikcija
palatalizacija
sterilizacija

hop
cup
cvrc
trt

popokatepetl
cvrc
restrikcija
banana

1234
123
12
1

12,34
1,234
123,4
43,21

3. Obeleite ceo tekst i promenite veliinu slova na 18. Ova akcija ne sme da
poremeti poravnanje kolona

popokatepetl
restrikcija
palatalizacija
sterilizacija

hop
cup
cvrc
trt

popokatepetl
cvrc
restrikcija
banana

1234
123
12
1

12,34
1,234
123,4
43,21

4. Obeleite ceo tekst i promenite veliinu slova na 14. Pomou komande

Insert/Table u ponuenom meniju opcija Convert Text to Table pretvara
otkucani tekst u tabelu.
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
5. Sauvajte dokument sa tabelom pod nazivom TABELA.docx.
6. Otvorite novi dokument. Prekucajte sledei tekst. Iza zapete (zareza), sada
nemojte kucati razmak.
Jovanovi,Vesna,1000
Glii,Ivan,1500
Mitrovi,Petar,1200
Ivanovi,Stevan,900

Aplikativni softver

60

Obrada teksta Word

Kovaevi,Marko,1800
Miloevi,Dubravka,1000
Radovanovi,Aleksandar,700
Kosti,Bojan,1000

7. Sauvajte dokument pod nazivom PODACI.docx.

8. Obeleite ceo tekst. Pomou komande Convert Text to Table, pretvorite ovaj
tekst u tabelu. Za separator kolona odaberite zapetu.
Jovanovi
Glii
Mitrovi
Ivanovi
Kovaevi
Miloevi
Radovanovi
Kosti

Vesna
Ivan
Petar
Stevan
Marko
Dubravka
Aleksandar
Bojan

1000
1500
1200
900
1800
1000
700
1000

9. Obeleite prvu kolonu tabele. Pomou komande Table/Layout/Data/Sort, uredite

podatke u tabeli u prvoj koloni po prezimenu.
10. Obeleite celu tabelu. Pomou komande Sort, uredite podatke u tabeli u treoj
koloni po veliini brojeva, ali tako da redovi sa istim brojevima budu sortirani po
prezimenu (Sort bu Column3...Then by Column1).
11. Postavite kursor u poslednju eliju u tabeli. Pritisnite taster TAB da biste dodali
novi red.
12. Klikom postavite kursor u poslednju
eliju novog reda. Pomou komande
Table Tools / Layout /Formula,
izraunajte sumu brojeva u treoj koloni
i upiite ovu sumu u obeleenu eliju.
13. Dodajte jo dva reda i u srednju kolonu
upiite tekst. U kolonu C pomou iste
komande Formula upiite formule
=max(c1:c8) i =min(c1:c8).
Kovaevi
Glii
Mitrovi
Jovanovi
Kosti
Miloevi
Ivanovi
Radovanovi

Marko
1800
Ivan
1500
Petar
1200
Vesna
1000
Bojan
1000
Dubravka
1000
Stevan
900
Aleksandar
700
Ukupno
9100
Najvea plata
1800
Minimalna plata
700
14. Sauvajte tabelu pod nazivom UPLATE.docx. Zatvorite dokument.

61

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W16 OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TABELE

1. Otvorite dokument TABELA.docx u kome ste sauvali sledeu tabelu:
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
2. Selektujte prvi red tabele. Pomou komande Tabele Tools/Layout/Insert Above,
dodajte jedan red na poetku tabele i unesite naslove kolona kao to je prikazano:
neto dugako
kratko
centrirano
broj
broj
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
3. Selektujte celu tabelu. Pomou komande Table Tools/Layout/Auto Fit Contents,
podesite irinu svih kolona tako da odgovara irini sadraja u njima.
neto dugako
popokatepetl
restrikcija
palatalizacija
sterilizacija

kratko centrirano broj broj

hop
popokatepetl 1234 12,34
cup
cvrc
123 1,234
cvrc
restrikcija
12 123,4
trt
banana
1 43,21

4. Obeleite prvu kolonu tabele. Pomou komande Tabele Tools/Layout/Insert

Left, umetnite na poetku tabele jo jednu kolonu.
5. Obeleite elije u ovoj koloni od drugog do petog reda i pomou komande
Numbering na tasterskom meniju ubacite redne brojeve u njih. U prvu eliju
unesite naslov R.br.
R. br.
neto dugako
kratko
centrirano
broj
broj
1.
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
2.
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
3.
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
4.
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
6. Obeleite prvi red tabele. Pomou komande Tabele Tools/Layout/Insert Above,
umetnite jo dva reda na poetku tabele za naslove. Obeleite ceo novi prvi red.
Pomou komande Tabele Tools/Layout/Merge/Merge Cells, spojte sve
obeleene elije u jednu.
7. Obeleite prve tri elije u drugom redu i spojte ih u jednu. Obeleite etvrtu, petu i
estu eliju u drugom redu i spojte ih u jednu. Unesite naslove kao to je dole
prikazano.

Aplikativni softver

62

Obrada teksta Word

8. Obeleite prva dva reda tabele i pomou komande Center na tasterskom meniju
centrirajte naslove tabele.
Veliki naslov celom irinom
Leva strana
Desna strana
R. br.
neto dugako
kratko
centrirano
broj
broj
1.
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
2.
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
3.
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
4.
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
9. Obeleite celu tabelu. Pomou komande Format/Borders and Shading na
tasterskom meniju, otvorite dijalog okvir. Uokvirite elije linijom debljine pt, a
tabelu spolja uokvirite linijom debljine 2 1/4pt.
10. Zasenite prvi red tabele 40%. Drugi red 20%. Trei red 5%.
Veliki naslov celom irinom
Leva strana
Desna strana
R. br.
neto dugako
kratko
centrirano
broj
broj
1.
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
2.
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
3.
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
4.
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
11. Obeleite red tabele rednog broja 3. Pomou komande Tabele
Tools/Layout/Insert Above, umetnite novi red ispred obeleenog. Obratite
panju na redne brojeve.
12. Postavite kursor u poslednju eliju u poslednjem redu tabele. Pritisnite taster Tab.
Dobiete novi red sa rednim brojem 6.
Veliki naslov celom irinom
Leva strana
Desna strana
R. br.
neto dugako
kratko
centrirano
broj
broj
1.
popokatepetl
hop
popokatepetl
1234
12,34
2.
restrikcija
cup
cvrc
123
1,234
3.
4.
palatalizacija
cvrc
restrikcija
12
123,4
5.
sterilizacija
trt
banana
1
43,21
6.
13. Pritiskanjem tastera Tab dodajte tabeli nove redove dok tabela ne pree na novu
stranu. Obeleite prva tri reda tabele (naslov tabele) i aktivirajte komandu Tabele
Tools/Layout/Data/ Repeat Header Rows. Naslov tabele e se ponoviti na novoj
strani.
14. Izmenjeni dokumentu snimite pod nazivom OBLIKOVANA TABELA.docx

63

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

15. Otvorite dokument UPLATE.docx u kome ste sauvali tabelu iz Vebe W15.
16. Formatirajte ovu tabelu tako da izgleda kao to je prikazano. Sauvajte
formatiranu tabelu pod nazivom OBLIKOVANE UPLATE.docx.

R.br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Podaci o uplatama
Prezime i ime

Iznos
uplate
Jovanovi
Vesna
1000
Glii
Ivan
1500
Mitrovi
Petar
1200
Ivanovi
Stevan
900
Kovaevi
Marko
1800
Miloevi
Dubravka
1000
Radovanovi
Aleksandar
700
Kosti
Bojan
1000
Ukupno uplaeno:
9100

17. Ponovite ovu vebu uz maksimalno korienje tasterskih menija za crtanje tabela,
tj. komande Table Tools/Design/Drew Borders.

Aplikativni softver

64

Obrada teksta Word

W17 OBLIKOVANJE (FORMATIRANJE) TEKSTA NA VIE STRANA

1. Otvorite dokument TEKST.docx.
2. Pomou komande Home/Editing/Select All ili Ctrl+A, obeleite ceo tekst.
Pomou ikona Copy i Paste na tasterskom meniju, napravite jednu za drugom
osam kopija obeleenog teksta. Tako ste dobili pet strana.
3. Sauvajte novi tekst pod nazivom STRANE.docx.
4. Pomou komande Page Layout/Page Setup, otvorite dijalog okvir Page Setup.

5. Na kartici Margins odredite sledee dimenzije margina: gore i levo po 4 cm, dole
i desno po 2 cm. Neka zaglavlja u marginama (Header i Footer) budu na
rastojanju od 1,25 cm od ivice papira.
6. Na kartici Paper izaberite format papira A4.
7. Pomou komande Insert/Page Number, unesite brojeve strana tako da brojevi
budu centrirani na dnu strane.
8. Pomou komande Insert/Header&Footer, ubacite zaglavlje koje e se
pojavljivati na svakoj strani teksta. Zaglavlje treba da bude centrirano na vrhu
strane i da sadri tekst "Formatiranje teksta na vie strana" veliine 8.

Aplikativni softver

65

Obrada teksta Word

9. Obeleite ceo tekst (na primer sa Ctrl+A). Pomou ikone Justify na tasterskom
meniju, poravnajte margine u celom tekstu.
10. Pomou komande File/Print, pogledajte kako tekst izgleda u celini pre zadavanja
opcije za tampanje.

11. Sauvajte promene koje ste izvrili na dokumentu STRANE.docx. Zatvorite

dokument.

Aplikativni softver

66

Obrada teksta Word

W18 FORMATIRANJE KOLONA

1. Otvorite dokument TEKST.docx koji ste pripremili u Vebi 3.
2. Pomou komande Editing/Select All, obeleite ceo tekst. Pomou komandi Copy
i Paste na Home tasterskom meniju, napravite jednu za drugom etiri kopije
obeleenog teksta.
3. Pomou komande Page Layout/Page Setup otvorite dijalog okvir Page Setup.
Na kartici Margins postavite irinu svih margina na 1,3 cm. Na kartici Paper
proverite da li je izabrani format papira A4 i izaberite poloaj papira Landscape.
Sada je visina papira 21cm, a irina 29,7 cm.
4. Pomou komande Page
Setup /Columns/ More
Columns... otvorite dijalog
okvir za formatiranje
kolona.
5. Kliknite na sliicu Three da
biste dobili tri kolone
jednake irine. Postaviti
razmak izmeu kolona
Spacing na 2 cm.
6. Pomou komande Editing/
Select All obeleite ceo
tekst. Pomou ikone Justify
na Home tasterskom meniju
poravnajte ivice kolona.
7. Pomou komande Page
Setup/ Hyphenation
otvorite prozor. Ukljuite opciju
Automatically hyphenate document i
smanjite vrednost Hyphenation Zone na
0,5cm. Kliknite na OK.
8. Postavite kursor na poetak dokumenta
pomou tasterske kombinacije Ctrl+Home.
Pomou komande Page Layout/Breaks/
Column, ubacite na tom mestu jednu
praznu kolonu.
4

9. U praznu kolonu unesite naslov OSLOVLJAVANJE "VI" ILI "TI"? Neka

naslov bude ispisan slovima veliine 18, naglaen i centriran. Ubacivanjem
praznih redova ispred naslova, centrirajte ga po vertikali.
4

Kada su kolone uske, poravnanje njihovih ivica moe izazvati prevelike razmake izmedju rei u tekstu. Zato je
dobro dozvoliti podelu dugakih rei na kraju reda.

Aplikativni softver

67

Obrada teksta Word

10. Va prospekt je gotov! Ostalo je samo posle tampanja da ga savijete.

11. Sauvajte dokument pod nazivom PROSPEKT.docx i zatvorite ga.

12. Ponovo otvorite dokument TEKST.docx.
13. Pomou komande Page Layout/Page Setup/More Column..., otvorite dijalog
okvir za formatiranje kolona.
14. Izaberite opciju Left koja ima dve kolone i u kojoj je leva kolona ua od desne.
Ukljuite opciju Line Between.
15. Postavite kursor na poetak dokumenta pomou kombinacije tastera Ctrl+Home.
Pomou komande Page Layout/Breaks/Column ubacite na tom mestu jednu
praznu kolonu.
16. U prvu kolonu upiite kratki naslov za svaki pasus.
17. Obeleite tekst u ovoj koloni i pomou tastera Align Right na tasterskom meniju,
poravnajte ga udesno uz liniju koja razdvaja kolone.
18. Sauvajte novi
dokument pod
nazivom
KOLONE.docx

Aplikativni softver

68

Obrada teksta Word

W19 CIRKULARNA PISMA

1. Otvorite novi dokument. Kreirajte tabelu sa sledeim podacima:
Prezime
Ime
Ulica
Br.
Mesto
Datum
Peri
Petar
Osma
2
Novi Sad 22.2.01.
Jovanovi Jovan
Deveta
1
Beograd
22.2.01.
Kosti
Kosta
esta
4
Beograd
22.2.01.
Lazi
Lazar
Trea
7
Novi Sad 23.2.01.
Markovi Marko
Peta
5
abac
23.2.01.
Miloevi Milo
etvrta
6
Ni
23.2.01.
Pavlovi
Pavle
Druga
8
Valjevo
24.2.01.
Petrovi
Petar
Prva
9
Beograd
24.2.01.
Savi
Sava
Sedma
3
Beograd
24.2.01.

Vreme
8.00
9.00
10.00
8.00
9.00
10.00
8.00
9.00
10.00

2. Sauvajte dokument sa tabelom pod nazivom LISTA.docx.

3. Otvorite novi dokument. To e biti glavni dokument za vae cirkularno pismo.
4. Pokrenite komandu Mailings/Start Mail Merge i u podmeniju opciju Step by
Step Mail Merge Wizard Otvorie se poseban okvir Task Pane u desnom delu
prozora arobnjak koji e vam pomoi u izradi cirkularnog pisma:

5. Postupak ima 6 koraka (step):

Korak 1: Odaberite Letters i kliknite na link Next: Starting document;

Aplikativni softver

69

Obrada teksta Word

Korak 2: Odaberite Use the current document da biste tekui dokument koristili
kao osnovu za izradu cirkularnog pisma;
Korak 3: Odaberite Use an existing list da biste dokument LISTA.doc koristili kao
izvor podataka. Kliknite na link Browse i odaberite datoteku LISTA.doc.
Korienjem padajuih lista u zaglavljima kolona, u ovom koraku moete da
izdvojite samo neke redove (one koje ekirate) kao primaoce vaeg cirkularnog
pisma.

Korak 4: Otkucajte sledei tekst:

Potovani gospodine,
Molim vas da doete u nau ustanovu dana u asova radi davanja izjave o visini vaih
prihoda.
S potovanjem,
N.N.
Na Task Pane kliknite na stavku More Items da bi se otvorio dijalog okvir sa
spiskom kolona iz dokumenta LISTA.docx.

Aplikativni softver

70

Obrada teksta Word

Korienjem ekranskog tastera Insert, popunite pismo odgovarajuim poljima kao

to je dole prikazano:
<<Ime>> <<Prezime>>
<<Ulica>> <<Br.>>
<<Mesto>>
Potovani gospodine <<Prezime>>,
Molim vas da doete u nau ustanovu dana <<Datum>> u <<Vreme>> asova radi
davanja izjave o visini vaih prihoda.
S potovanjem,
N.N.
Snimite uraeno u datoteku PISMO.docx
Korak 5: Pregledajte pisma za razliite primaoce klikom na ekranske tastere << i >>
na Task Pane.
Korak 6: Moete da kliknite na link Print ako elite da tampate cirkularna pisma.
Ovde kliknite na link Edit individual letters da bi se automatski kreirao dokument sa
svim pismima, tako da moete uneti izmene za pojedinana pisma.
Snimite dokument sa svim pismima u datoteku PISMA.docx

Aplikativni softver

71

Obrada teksta Word

W20 FORMATIRANJE SLOENOG DOKUMENTA

1. Otvorite dokument TEKST.docx. Obeleite ceo tekst, i pomou tastera Copy i
Paste na tasterskom meniju Home, napravite jo pet kopija teksta jednu za
drugom.
2. Obeleite ceo tekst. Pomou tatera Justify, poravnajte margine dokumenta.
3. Pomou komande Home/Page Setup, formatirajte stranu na sledei nain:
Izaberite format papira A4.
Ukljuite Mirror Margins.
Neka gornja margina (Top) bude 3.5 cm, donja (Bottom) 2 cm i unutranja i
spoljanja (Inside, Outside) po 2 cm.
Ostavite 1.5 cm marginu za povezivanje (Gutter).
4. Pomou komande Insert/Header&Footer/Page Number, numeriite strane tako
da se brojevi strana pojavljuju u donjoj margini sa spoljne strane.
5. Ispred teksta ubacite naslov Poglavlje.
6. Na dva mesta ispred pasusa ubacite naslov Odeljak.
7. Na tri mesta ispred pasusa ubacite naslov Podnaslov.
8. Pomou komande Home/Styles prikazati Styles prozor gde se definiu naredni
stilovi:
Heading 1: Font: Times New Roman 20, Smallcaps, Bold
Paragraph: Centered, Page Break Before
Heading 2: Font: Times New Roman 16, Bold
Heading 3: Font: Times New Roman 14, Bold Italic
9. Obeleite redom naslove koje ste uneli u tekst i dodelite im stilove koristei ikonu
Style na tasterskom meniju. Naslov Poglavlje neka ima stil Heading 1, naslov
Odeljak stil Heading 2, a Podnaslov stil Heading 3.

Aplikativni softver

72

Obrada teksta Word

10. Pomou komande Home/Heading Numbering, uvedite numeraciju naslova.

Izaberite opciju 1., 1.1, 1.1.1,...
11. Pomou komande File/Print Preview, pogledajte rezultate dosadanjeg
formatiranja dokumenta.
12. Obeleite ceo tekst i, pomou ikona Copy i Paste, napravite jednu kopiju
obeleenog teksta. Na taj nain ete dobiti tekst koji ima dva poglavlja. Drugo
poglavlje, zbog naina formatiranja naslova, automatski poinje na novoj strani.
13. Pomou komande View/Outlilne, pogledajte strukturu dokumenta.
14. Postavite kursor na poetak dokumenta. Otkucajte naslov Sadraj. Ostavite
nekoliko praznih redova. Pomou komande References/Table and Contents/
Insert Table and Contents..., napravite na poetku dokumenta pregled sadraja.

15. Obeleite sledee rei kao elemente za indeks pojmova: kolega, saradnik,
mukarac, ena, mladi, engleski. Da biste umetnuli indeks odrednicu, morate
obeleiti re a zatim pritisnuti tastersku kombinaciju Alt+Shift+X.
16. Postavite kursor na kraj dokumenta i otkucajte naslov Index. Ostavite nekoliko
praznih redova. Pomou komande References/Index/Insert Index, napravite na
kraju dokumenta indeks pojmova.
17. Sauvajte dokument pod nazivom KNJIGA.docx.

73

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

W21 JEDNAINE
1. Pokrenite komandu Insert/Object i odaberite Microsoft Equation Editor 3.0
a+

b
+ d1 + e 2 +
c

f =g

2. Napiite gornju formulu koristei alatke u prozoru za pisanje jednaina.

3. Napiite i sledee jednaine i formule:

&
&
B
rot E =
,
t
&
& & D
rot H = J +
,
t
&
div D = ,
&
div B = 0.

4. Za pisanje obeleenih jednaina, pogodno je napraviti AutoText odrednicu. U

novom pasusu napiite jednainu koja po obliku najvie podsea na jednaine koje
imate nameru da piete.
5. Poto sve uneene jednaine treba da imaju svoju numeraciju, taj segment je
zajedniki za sve jednaine
6. Upiite npr. jednainu

a
+c
b

7. Postavite kursor iza jednaine (u istom redu) i pokrenite komandu References

Insert Caption. U dijalog okviru koji se pojavi, kliknite na ekrans ki taster New
Label i kao naziv oznake (label) upiite levu zagradu (. Potvrdite dva puta na OK.
Zatvorite desnu zagradu.
8. Postavite jedan centralni tabulator u sredinu reda i jedan desni tabulator desno.
Postavite kursor ispred jednaine i pritisnite TAB i isto ispred leve zagrade. (kao
na datoj slici)

74

Aplikativni softver

Obrada teksta Word

9. Obeleite ceo pasus i pokrenite komandu Insert/Quick Parts/AutoText/Save

Selection toAutoText Gallery i u ponuenom dijalog okviru, kao naziv odrednice
automatskog teksta upiite u polje Name re jed.
10. Nadalje, kada hoete da piete jednainu otkucajte (u novom pasusu) jed i
pritisnite F3. Umetnue se napravljeni model sa automatski auriranim brojem
jednaine. Kliknite dva puta na jednainu da biste je ispravili.
11. Na osnovu ovoga, napiite sledee jednaine:
X =x

U nf
In

=x

U n2
,
Sn

U n = 3U nf

(1)

E " = 1,1U nf ,E ' = 1,15U nf ,Et = 2,72U nf ,E h = 1,7U nf

I" =

E " " U nf ' E '

E
,I 0 = " ,I = ' ,I u =
"
Xd
Xd
Xd
Xd
"

'

I p (t ) = ( I I )e

t
Td"

'

+ ( I I u )e

i a = 2 I 0" e

Ta =

'

i1 = 2[( I I )e

(3)

t
Td'

+ Iu

(4)

t
Ta

(5)

X d" '
X'
,Td = Td' 0 d
Xi
Xd

Td" = Td"0

"

(2)

(6)

1 X d"
r

(7)

= 2f , f = 50Hz

(8)

i1 = 2 I p cos(t ) i a

(9)

t
Td"

'

+ ( I I u )e

t
Td'

+ I u ]cos(t ) 2 I e
"
0

t
Ta

(10)

12. Sve uraeno u ovoj vebi snimite u datoteku JEDN.docx.

13. Neto poboljano reenje za unos jednaina je da se pasus iz take 8 pretvori u
tabelu, ime je olakano referenciranje jednaina u tekstu. Nedostatak ovakvog
reenja je optereivanje dokumenta prevelikim brojem tabela.

Aplikativni softver

75

Obrada teksta Word

W22 PITANJA
Za odgovor na pitanja moete koristiti literaturu, podsetnik u programu (help).
Isprobajte odgovore na vaa pitanja. Na pitanja odgovorite pismeno, a kreirani
dokument snimite pod nazivom WORD PITANJA.docx.
1.

Koji je najbri nain da postavite kursor na kraj teksta?

2.

Koji je najbri nain da postavite kursor na poetak teksta?

3.

Opiite tri naina na koja moete da obeleite jednu re.

4.

Na koji nain moete da obeleite ceo dokument?

5.

ta se postie kada drimo taster Ctrl i kliknemo u tekst?

6.

ta se postie dvostrukim klikom u tekst?

7.

Koji je najlaki nain za obeleavanje jednog reda teksta?

8.

Kako iskopirati deo teksta iz jednog u drugi dokument?

9.

Kako najbre jednu reenicu iskopirati 100 puta?

10. Navedite tri naina za zadavanje komande za kopiranje obeleenog teksta u

Clipboard.
11. Navedite tri naina za zadavanje komande za premetanje obeleenog teksta u
Clipboard.
12. Navedite tri naina za zadavanje komande za kopiranje sadraja Clipboard-a u
tekst dokumenta. Na koje mesto u tekstu e se iskopirati dokument?
13. Kako sve podebljane rei (bold) zameniti kosim slovima (italik)?
14. Kako zameniti viestruke razmake jednostrukim u veoma dugom tekstu?
15. Kako pronai neki tekst sa tree strane teksta, a da se ostale strane ne pretrauju?
16. Kako pronai viestruka kucanja tastera ENTER u veoma dugom tekstu?
17. Navedite tri osobine (parametra) izgleda znakova.
18. Kojom kombinacijom tastera se ukljuuje podebljan (bold) tekst?
19. Kojom kombinacijom tastera se iskljuuju kosa slova (italic)?
20. Navedite tri naina podvlaenja teksta (kako moe da izgleda podvuen tekst)?

Aplikativni softver

76

Obrada teksta Word

21. Navedite tri naina za zadavanje komande za podvlaenje teksta.

22. Kako se mogu oblikovati znaci jedne reenice pre, a kako poto se ona otkuca?
23. Navedite dva naina za zadavanje komande za levo poravnanje teksta.
24. Navedite dva naina za zadavanje komande za desno poravnanje teksta.
25. Navedite dva naina za zadavanje komande za centralno poravnanje teksta.
26. Kako se postie da prvi red pasusa poinje pre nego ostali redovi?
27. Kako moe da se postigne razmak izmeu pasusa, a da se ne kuca dva puta
ENTER?
28. Kako postii da jedna re u redu poinje 2cm od leve margine, a sledea 8cm od
desne?
29. Kako petu stranicu dokumenta tampati u pejza (landscape) orijentaciji, a ostale
u portret orijentaciji?
30. Kako numerisati stranicu istovremeno u gornjem levom i donjem desnom uglu
stranice?
31. Kako prei sa kucanjem teksta na sledeu stranicu, a da prethodna nije
popunjena?
32. Kako se dodaje novi red u sredinu tabele u Word-u?
33. Kako se dodaje novi red na poetak tabele u Word-u?
34. Kako se dodaje novi red na kraj tabele u Word-u?
35. Kako se postie da tabela u razliitim redovima ima razliit broj elija (kolona)?
36. Kako da tekst do polovine jedne strane ima jednu kolonu, a nadalje tri kolone?
37. Kako treba pripremiti dokument da bi se automatski generisao njegov sadraj?

RADNE TABELE EXCEL

SADRAJ
RADNE TABELE EXCEL .................................................................................... 77
E0
E1
E2
E3
E4
E5
E6
E7
E8
E9
E10
E11
E12
E13
E14
E15
E16
E17
E18

MS EXCEL (OSNOVE RADA) ................................................................................................ 79

OSNOVNI POJMOVI O RADNIM TABELAMA ......................................................................... 107
PROMENA AKTIVNE ELIJE ................................................................................................ 110
UREIVANJE SADRAJA ELIJE ......................................................................................... 113
OBELEAVANJE DELOVA RADNE TABELE .......................................................................... 115
UMETANJE I UKLANJANJE REDOVA I KOLONA.................................................................... 117
PREMETANJE, KOPIRANJE I BRISANJE OPSEGA I ELIJA .................................................... 118
KOPIRANJE NA DOLE, GORE, DESNO I LEVO ....................................................................... 119
APSOLUTNO I RELATIVNO UKAZIVANJE NA ELIJU I OPSEG ............................................... 121
ZADAVANJE NAZIVA ELIJE I OPSEGA ............................................................................... 125
VREME I DATUM; PRERAUNAVANJE TABELE.................................................................... 126
DIJAGRAMI........................................................................................................................ 128
PITANJA ............................................................................................................................ 129
GRAFICI FUNKCIJA ............................................................................................................ 130
BIORITAM ......................................................................................................................... 132
IMENOVANJE ELIJA I TEHNIKI PRORAUNI ..................................................................... 134
PRORAUN ZATITNOG UZEMLJENJA ................................................................................. 136
SPECIFIKACIJA MATERIJALA .............................................................................................. 138
PRIMER IZ POSLOVNIH FINANSIJA ...................................................................................... 139

Aplikativni softver

78

Radne tabele Excel

PREGLED URAENIH VEBI

Veba
E1
E2
E3
E4
E5
E6
E7

E8
E9
E10
E11
E12
E13
E14
E15
E16
E17
E18

Datoteke
KOMANDNI TASTERI
EXCEL.docx
POMERANJE.xlsx
EDITOVANJE.xlsx
(bez datoteke)
UMETANJE.xlsx
OPERACIJE.xlsx
KOPIRANJA M.xlsx,
KOPIRANJE T.xlsx,
KOPIRANJE BROJEVA.xlsx,
POPUNJAVANJE NIZOVA.xlsx,
DEFINISANJE NIZOVA.xlsx
KOPIRANJE FORMULA.xlsx,
APSOLUTNO
UKAZIVANJE.xlsx
NAZIVI.xlsx
INTERVAL VREMENA.xlsx
DIJAGRAMI 1.xlsx,
DIJAGRAMI 2.xlsx,
DIJAGRAM 3.xlsx
EXCEL PITANJA.xlsx
GRAFIK.xlsx
BIORITAM.xlsx
OTPOR.xls, FUNKCIJA.xlsx
PROTECTION.xlsx
SPEC.xlsx
POSLOVNE FINANSIJE i
POSLOVNE FINANSIJE2.xlsx

Ime i prezime:
Broj indeksa:

Datum

Potpis

Overa

Aplikativni softver

79

Radne tabele Excel

E0 MS EXCEL (OSNOVE RADA)

Program Microsoft Excel je jedan od najpoznatijih programa za tabelarna
izraunavanja. Pomou njega se mogu na vrlo jednostavan nain praviti tabele, vriti
razna izraunavanja, crtati grafikoni i drugi grafiki prikazi, praviti baze podataka i
jo mnogo toga. Namenjen je za rad sa podacima prikazanim u tabelama,
dijagramima i bazama podataka. Excel daje mogunost korienja formula i funkcija
za razliita matematika izraunavanja izmeu pojedinih veliina smetenih u tabeli.
1.

Pokretanje programa Microsoft Excel 2010 i priprema za rad (veba E1)

Ako nemate ikonu za pokretanje programa MS Excel, potrebno je izvesti sledee

korake:
kliknite na dugme Start i dovedite strelicu mia na All Programs,
preite na sledeu listu koja se otvorila iz All Programs-a i dovedite
strelicu mia na naslov Microsoft Excel
Kliknite jednom radnim (levim) tasterom mia na MS Excel 2010
Izgled ekrana u Microsoft Excel-u prikazan je na slici 1, pri emu se vidi da
aplikacija sadri liniju menija, linije alata, adresu aktivne elije, liniju formula, prozor
aktivne radne sveske.

Slika 1. Glavni prozor programa MS Excel 2010

Aplikativni softver

80

Radne tabele Excel

Osnovni pojmovi
Okruenje za rad je vrlo slino okruenju u programu MS Word 2010. Mnoge od
funkcija, koje ste ve upoznali, mogu se koristiti i u ovom programu:
opcije za rad sa datotekama (File): kreiranje novog dokumenta (New),
otvaranje (Open), zatvaranje (Close), uvanje dokumenta (Save i Save As);
opcije kroz prikaz alata u komandnoj traci (Home, Insert, Page Layout);
opcije za tampanje (File/Print, Page Setup);
opcije za isecanje i kopiranje teksta (Home/Cut, Copy i Paste).
Dugme Nalepi
(Paste) ima padajuu listu opcija koje omoguavaju da se
iskopiraju formule (Formulas), vrednosti (Values) itd., i da se primeni specijalno
nalepi (Special paste).
Napomena: Dokumenti (File) kreirani u Excel-u 2010 imaju ekstenzije .xlsx.
Radne sveske (Workbook) i radni listovi (Worksheet)
U Excelu razlikujemo radnu svesku (Workbook) i radne listove (Worksheet). Radna
sveska se moe zamisliti kao registrator, koji sadri radne listove.
Jedna radna sveska moe sadrati vie radnih listova. Sam Excel automatski otvara
tri radna lista. Radni listovi mogu imati i svoja imena, a sam Excel im daje
uobiajena imena list1, list2, list3 (Sheet1, Sheet2, Sheet3). Radni listovi se miem
aktiviraju preko jezika radnog lista u donjoj liniji. Prelazak sa jednog na drugi radni
list vri se pomou strelica u istoj liniji, sasvim levo
(prelazak na prvi radni list, prethodni, sledei i poslednji). Umetanje novog radnog
lista u svesku je klikom na ikonicu Insert Worksheet, sa desne strane jeziaka
, a brisanje opcijom desni
radnih listova
klik na jeziak, pa izbor opcije Delete.
elija ( Cell)
elija (Cell) je osnovni element Excel-ovog radnog lista. Svaki radni list sadri
redove (zaglavlje oznaeno brojevima) i kolone (zaglavlje oznaeno slovima), bez
obzira da li ih koristite ili ne. Jedan radni list sadri 16.777.216 elija. Linije izmeu
elija su koordinatne linije (Gridlines) i one nisu vidljive pri tampanju. Njihov
zadatak je da korisniku prikau granice elija i izgled sadraja.
elije imaju sledee karakteristike:
Oznaku - oznaku elije ini oznaka kolone (slovo) i reda (broj) u kojem se
elija nalazi (npr. B6). Ova oznaka se koristi u formulama za izraunavanje.
Sadraj - sadraj elije (Contents) moe biti tekst, numerika vrednost, ali
i formula za izraunavanje. To nije obavezno ono to vidimo upisano u

Aplikativni softver

81

Radne tabele Excel

eliji. Pravi sadraj elije se vidi u redu iznad radne povrine, pored oznake
elije, desno od znaka = tj. u polju za ureivanje sadraja elije.
Vrednost - Vrednost (Value) predstavlja trenutnu vrednost elije. Ako je
sadraj elije konstantan (tekst ili broj), onda je i vrednost elije
nepromenljiva. Ako je sadraj elije neka formula, vrednost elije e se
menjati u zavisnosti od vrednosti drugih elija.
Prikaz vrednosti - je nain na koji prikazujemo, odnosno oblikujemo
vrednost u eliji. To je tano ono to mi vidimo da je upisano u toj eliji.
Jedna elija je uvek aktivna i njena oznaka se nalazi u editorskoj liniji, polje za
adresu aktivne elije (Name Box). Aktivna elija se bira klikom pomou mia, ili
pomou strelica za pomeranje kursora; pri tome ona postaje vidno istaknuta, jer su
njene ivice podebljane. Ako elimo da vie elija istovremeno bude aktivno, izvrimo
selekciju tako to prevuemo miem preko eljenih elija.
Specijalno nalepi(Paste special) se nalazi i u grupi komandi Home/Clipboard/
Paste opcija. Ova komanda nudi razliite prenose:
Sve (All) - puno kopiranje koje prenosi vrednosti, formule i oblikovanje
elija
Formule (Formulas) kopira formule, a ne vrednosti i oblikovanja.
Vrednosti (Values) - pri kopiranju formule pretvara u konstante.
Oblikovanja (Formats) - prenosi samo osobine elija bez njenog sadraja,
Komentari (Comments) - prenosi komentare o eliji
Provera valjanosti (Validation)
Sve osim ivica (All except borders) - ignorie ivine linije elija
Poslednje dve opcije su kombinacija prethodnih.
Postoji jo dve grupe komandi Operacija (Operation) i dugmad za izbor mogunosti
Preskoi prazne elije (Skip blanks) i Transponuj (Transpose) imaju posebnu ulogu
u radu sa opsezima elija.
2.

Izbor aktivne i promena aktivne elije (veba E2)

Izbor i promena aktivne elije postie se postavljanjem pokazivaa mia na

eljenu eliju.

Zatim kliknemo radnim (levim) tasterom mia. Vertikalna linija klizaa za

kretanje kroz tabelu koristi se za pomeranje za po jedan red tako to se
klikne na donji trougli (strelicu).

Klikom iznad/ispod klizaa, odnosno pomeranjem klizaa u eljenom

smeru bre se pomeraju redovi.

Aplikativni softver

82

Radne tabele Excel

Jo vea brzina pomeranja postie se pomeranjem klizaa uz pritisnut taster

<Shift>. Isti je postupak za pomeranje desno/levo korienjem horizontalne
trake za kretanje kroz tabelu. Najbri nain za kretanje kroz tabelu i izbor
aktivne elije jeste preko naredbe skoi (Go To)

Promena aktivne elije komandom Go To

Neka je trenutno aktivna elija A1, pritisnite taster F5 ili Ctrl+G.

Upiite B98 i pritisnite taster ENTER .

Opet pokrenite komandu Idi na (Go To) i vratite se na eliju A1

Za promenu aktivne elije pomou tastature koriste se strelice i tasteri <Home>,

<End>, <Page Up> i <Page Down>. U daljem tekstu dat je pregled komandi za
promenu aktivne elije pomou tastature.
ZA PROMENU AKTIVNE ELIJE
za jednu eliju u smeru strelice
na prvu eliju u redu (poetak reda)
na poslednju eliju u redu (kraj reda)
na ivicu opsega popunjenog podacima
na gornji levi ugao radnog lista
na donji desni ugao radnog lista
za jedan ekran gore
za jedan ekran dole
na prethodni radni list
na sledei radni list
jedan ekran ulevo
jedan ekran udesno
na sledeu eliju
na prethodnu eliju

PRITISNITE
Strelice na tastaturi
Home
End
<Ctrl> + strelice, ili <End> + strelice
<Ctrl> + <Home>
<Ctrl> + <End>
<Page Up>
<Page Down>
<Ctrl> + <Page Up>
<Ctrl> + <Page Down>
<Alt> + <Page Up>
<Alt>+ <Page Down>
<Tab>
<Shift> + <Tab>

Opseg elija - Range

Opseg elija (Range) je pravougaoni skup elija. Adresa opsega je jednoznano
odreena adresama elija na krajevima dijagonale opsega. Na slici 2 je prikazan
opseg elija veliine od 4 reda i 3 kolone u elijama.
Opsegu se moe pridruiti naziv (Range Name). Najmanji opseg je jedna elija, a
najvei itava radna tabela. Kada je jedna elija ili opseg obeleen na njegovom
donjem desnom uglu pojavie se krsti (Fill handle).

Aplikativni softver

83

Radne tabele Excel

Donji desni ugao, odnosno krsti osnova je jedne druge tehnike kopiranja
prevlaenjem u Excel-u koja prua velike mogunosti i nije identina sa
odgovarajuom tehnikom u Word-u

Slika 2. Opseg elija

3.

Pravljenje opsega elija (veba E4)

Pravljenje opsega elija se vri na jedan od sledeih naina:

miem se izabere elija koja ini jedan kraj dijagonale (npr. C3), pritisne se
levi (radni) taster mia i mi prevue do drugog kraja dijagonale (npr. D5),
slika 3.

dodavanje novog opsega na postojei vri se tako to se dri pritisnut taster

<Ctrl>, pokaziva mia se postavi na poetak novog opsega, pritisne se levi
taster i prevue se pokaziva do drugog kraja dijagonale. Na slici 4. je na
opseg C3 : D5, dodat opseg A2 : A7.

Dodavanje novog opsega se jo prostije vri tako to se pritisne kombinacija

tastera <Shift>+<F8>. Na statusnoj liniji se pojavljuju informacije o zbiru,
srednjoj vrednosti i broju podataka u selektovanim opsezima.

Postavite pokaziva mia na poetak sledeeg bloka, pritisnite radni (levi)

taster mia i prevlaenjem omeite blok. Na isti nain dodajte koliko god
hoete novih blokova u opseg. Iz reima dodavanja se izlazi ponovnim
pritiskom na istu kombinaciju tastera <Shift>+<F8>.

Aplikativni softver

84

Radne tabele Excel

Opseg se ponitava jednostavnim dovoenjem pokazivaa mia na bilo koju

eliju i klikom na radni (levi) taster.

Slika 3. Pravljenje opsega

Slika 4. Dodavanje drugog opsega

Osnovne operacije sa elijama i opsezima

elije radnih listova u Excel-u mogu da sadre tekst, numerike vrednosti ili formule.
Konstantne veliine koje mogu biti upisane u elije su: broj, tekst, datum, vreme,
logike veliine i greke. Excel pravi razliku izmeu teksta i brojeva pa tekst
poravnava po levoj, a brojeve po desnoj ivici (samo ako smo ih tano uneli). Sve to
upiemo kao podatak je u stvari broj, samo tekstovi imaju vrednost 0 a brojevi i
datumi onu vrednost koju smo uneli.
Brojevi mogu biti celi ili decimalni (sa zapetom), sa ili bez znaka (minus). Mogu
biti razlomci 2 cela i 3/16 izmeu 2 i 3 mora biti unet razmak 2 3/16, a sam Excel e
izraunati u liniji formula vrednost 2,1875. Razlomci tipa 3/16 se moraju uneti kao 0
3/16. Pri unosu brojeva koji predstavljaju procente 12% moe se primeniti vie
postupaka: 12/100 ili upiite ,12 ili upiite 12%. Excel nudi vrlo korisnu opciju rada
sa fiksnim brojem decimalnih mesta koja pretvara numeriku tastaturu u neto nalik
na kasu, unosimo cele brojeve, a sam Excel poslednje cifre pretvara u decimale.
Na primer, otkucamo 12345 a Excel upie 123,45 ako smo izabrali dva decimalna
mesta. Ova opcija i broj decimala se biraju iz File/Options/Advanced i u grupi
opcija Editing options kliknemo na dugme za potvrdu Automatically insert a
decimali point, a u polju Places izaberemo broj decimalnih mesta. Brojeve uvek
unosite preko numerike tastature da ne biste razmiljali o tome da li treba uneti
decimalni zarez ili taku na tekstualnom delu. Excel uvek ispravno interpretira
decimalnu taku sa numerikog dela, kao separator celog i decimalnog dela,
nezavisno od setovanja formata brojeva.
Datumi se unose kao brojevi (11/02/2002 ili 11-24-97) ili kao tekst (Mart 25, 1995 ili
Mart 25, 95), a ako se unesu kao brojevi onda predstavljaju broj dana u odnosu na 1.

85

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

januar 1900. Excel ima i nekoliko formata za datume i vreme: 15:21 ili 15:21:04 ili
3:21 PM ili 3:21:04 PM (vreme se meri sekundama).
4.

Unoenje, izmena i brisanje sadraja elije (veba E3)

Unoenje podataka u eliju se vri na sledei nain:

miem izaberite eliju,

unesete brojeve i/ili tekst,

pritisnete <Enter> ili pomerite pokaziva mia na drugu eliju i kliknite.

Izmena sadraja elije moe se izvriti na dva mesta:

u liniji za formule - miem izaberemo eliju i pritisnemo taster F2 ili se

miem izabere linija za formule (iznad radne povrine, pored znaka =),
izmeni se sadraj i obavezno pritisne <Enter>. Izvrene promene se mogu
potvrditi 5 (prihvatiti) ili se od njih moe odustati 6 to se postie preko
dugmadi 5 6 koja se nalaze ispred linije za unos formula, odnosno unos i
izmenu sadraja elije.

u eliji - Pritisne se dva puta taster mia pri izboru elije i izmena se vri
unutar elije. Odustajanje od izmena vri se pritiskom na taster <Esc>.

Brisanje sadraja elije vri se:

najpre se miem izabere elija i sa tasterom <Delete> izbrie sadraj, ili

miem izaberemo eliju i iz Home/Editing

Clear/Contents (za brisanje sadraja) ili All (za sve).

izaberemo

opciju

Za direktno unoenje podataka u elije radne sveske, slediti korake:

Pozicionirati pokaziva na eliju A1(slika 5) u koju treba uneti podatak i

kliknuti miem.

U eliju A1 uneti tekst: TABELA 2.5. Sadraj elije se po potrebi proiruje

preko desne granice elije. Ako se pojavi greka moe se odustati od
unoenja teksta u eliju pritiskom na taster Esc. Duina teksta u eliji moe
biti najvie 255 znakova.

Uneti sadraj radnog lista sa slike 5, od kolone A do kolone F.

Slika 5. Radna tabela

Aplikativni softver

86

Radne tabele Excel

Napomena: Ako je uneti tekst preirok za eliju, prei e preko desne ivicu elije.
Ukoliko u susednoj, desnoj eliji postoji neki sadraj (broj ili tekst), tekst u aktivnoj
eliji bie podvuen pod nju. Da bi se to spreilo, treba izabrati unutar Home, u
grupi alata Poravnanje (Alignment) opciju Prelamanje teksta (Wrap text) (moe i
preko Dialog Box-a Format Cells)
Ako se u istom dijalogu izabere opcija Skupi da bi se smestilo (Shrink to fit), da
tekst ne bi preao desnu ivicu, font se automatski umanjuje tako da moe da stane u
jedan red unutar postojeih granica elije.

5.

Sadraj kolone F je rezultat prorauna po formuli u kojoj se mnoe

odgovarajue vrednosti iz kolona D i E,

U eliju F14 uneti zbir vrednosti sadraja opsega elija od F8:F13.

Umetanje i brisanje redova i kolona (veba E5)

Umetanje redova vri se tako to se selektuje ceo red pozicioniranjem na broj reda, a
zatim desnim klikom mia u iskauem meniju izaberemo opciju Insert. Na slian
nain moemo umetnuti novu kolonu levo od selektovane kolone, pokretanjem iste
opcije Insert.
Da bismo obrisali red ili kolonu potrebno je da selektujemo ceo red/kolonu, pritiskom
na broj reda ili slovo kolone. Zatim desnim klikom mia u iskauem meniju
izaberemo opciju Delete.
Ukoliko selektujemo nekoliko elija redova/kolona koje elimo da obriemo, posle
pokretanja opcije Delete, potrebno je da specificiramo Entire row, za brisanje celog
reda ili Entire column za brisanje cele kolone.
Skrivanje i otkrivanje redova i kolona Hide-Unhide/Rows, Columns
Prvo selektujemo itav red/kolonu (na primer D), i desnim klikom mia u iskauem
meniju izaberemo komandu sakrij (Hide). Kolona D vie nije vidljiva.
Otkrivanje skrivene kolone/reda vri se na isti nain. Najpre selektujemo dve
kolone/reda izmeu kojih je i sakrivena (kolone C i E), odaberemo komandu Otkrij
(Unhide).
Umetanje i brisanje elija - Insert/Cells
Umetanje novih elija u tabelu vri se tako to se selektuju elije na ije mesto elimo
da umetnemo nove elije, a zatim se pokrene u Home/Cells opcija Insert/Insert
Cells.... Da bi nove elije bile uspeno umetnute, potrebno je za njih napraviti mesto
u tabeli.
Zbog toga e program traiti da specificiramo da li postojee elije elimo da
pomerimo desno ili dole, a zatim e na njihovo mesto umetnuti nove elije. Brisanje
selektovanih elija iz tabele se vri iz Home/Cells opcijom Delete/Delete Cells..., pri

Aplikativni softver

87

Radne tabele Excel

emu je potrebno specificirati da li upranjeno mesto u tabeli treba popuniti

pomeranjem elija gore ili levo.
Napomena: Treba napraviti razliku izmeu naredbe Clear, koja brie sadraj elija
i komande /Delete, koja potpuno uklanja elije iz tabele, a na njihovo mesto postavlja
druge elije.
6.

Kopiranje i premetanje elija (veba E6)

elije se mogu kopirati i premetati pomou mia ili pomou komandi Cut, Copy i
Paste. Za premetanje pomou mia uradite sledee:

selektujte vie elija koje elite da pomerite;

strelicu mia postavite na okvir koji okruuje izabrane elije, pokaziva

mia je standardan odnosno, ima oblik strelice ;

pritisnite taster mia, povucite do eljenog mesta i pustite taster. Polazni

podatak, u eliji B6 bie izbrisan, kao to je prikazano na slici 6. a) pre
kopiranja i 6. b) posle premetanja. Naime, ne postoji original podatka na
B6 (elija je prazna), ve samo kopija podatka na D2.

Slika 6. a) Pre premetanja

b) Posle premetanja

Kopiranje se vri isto kao i premetanje, ali se tokom procesa dri

pritisnut taster <Ctrl>. Naravno, pri kopiranju polazni podatak (elija B6)
ostaje nepromenjen, kao to je prikazano na slici 7. a) pre kopiranja, 7. b).
posle kopiranja postoji i kopija podatka na eliju D2.

Pri kopiranju moe se koristiti i opcija Specijalno nalepi (Edit/Paste Special), kojom
se kopira samo odreena osobina jedne elije. Moete izabrati kopiranje: samo
formule, samo vrednosti elije, samo oblikovanja, i mnogih pojedinanih svojstava ili
svih osobina elije. Mogu se nalepiti i aritmetike operacije.

Aplikativni softver

Slika 7. a) Pre kopiranja

7.

88

Radne tabele Excel

b) Posle kopiranja

Viestruko kopiranje elija na sve etiri strane, brzo popunjavanje nizova

(veba E7)

Podatak i formula iz jedne elije ili opsega mogu se kopirati istovremeno u vie
kopija, to jest u vie elija. Za viestruko kopiranje pomou mia uradite sledee:

Izaberite eliju iji sadraj elite da kopirate u vie primeraka (recimo u

eliju B2 upiite broj 2). Ivice elije su istaknute (podebljane), slika 8. a).

Dovedite pokaziva mia u donji desni ugao elije. Pokaziva je promenio

oblik u oblik krstia .

Pritisnemo radni taster (levi) i odvuemo pokaziva mia do elije E2. U

opsegu A2:E2 pojavile su se jo tri kopije podatka, slika 8. b).

Slika 8. a) Poetno stanje

b) Vie kopija broja 2

Pomou komande Undo ponitite ovu akciju, radna tabela bie ista kao ona
prikazana na slici 8. a).

Selektujte opet eliju B2, dovedite pokaziva mia u donji desni ugao elije,
tako da dobije oblik krstia.

Drite pritisnut taster Ctrl, pritisnite levi taster na miu i odvucite

pokaziva mia do elije E2. U opsegu B2:E2 sada je kreiran niz uzastopnih
prirodnih brojeva 2, 3, 4, 5, slika 9. a).

Aplikativni softver

89

Radne tabele Excel

Selektujte opet eliju B2, dovedite pokaziva mia u donji desni ugao elije,
tako da dobije oblik krstia. Drite pritisnut taster Ctrl, pritisnite levi taster
na miu i odvucite pokaziva mia do elije B6. U opsegu B2:B6 sada je
kreiran niz uzastopnih prirodnih brojeva 2, 3, 4, 5, 6, slika 9. b).

Slika 9. a) Niz uzastopnih brojeva

b) Pravljenje niza po vertikali

Izbriite sadraj opsega B3:B6, pa u eliju B3 upiite broj 4, radna tabela e

biti ista kao na slici 9. a).

Selektujte opet opseg B2:B3, dovedite pokaziva mia u donji desni ugao
opsega, tako da dobije oblik krstia.

Drite pritisnut taster Ctrl, pritisnite levi taster na miu i odvucite

pokaziva mia do elije B7. U opsegu B2:B7 sada je kreiran niz
uzastopnih parnih brojeva 2, 4, 6, 8, 10, 12, slika 10.

Slika 10. Automatsko produavanje niza

Excel omoguava korisnicima da sami definiu svoje nizove, na primer, na srpskom
jeziku niz dana u nedelji, niz naziva meseca, itd. Definisanje sopstvenih nizova vri
se preko padajue liste File/Options/Advanced izborom iz sekcije General Edit
custom lists... kroz dijalog kao na slici 11.

Aplikativni softver

90

Radne tabele Excel

Slika 11. Spisak postojeih nizova i kreiranje i dodavanje novog niza

Za izbor nekog od postojeih nizova, dovoljno je kliknuti levim tasterom mia na
izabrani niz. Njegov sadraj pojavie se u desnom prozoru.
Za pravljenje novog niza treba treba kliknuti na dugme Add i pojavie se belo polje
za unos lanova niza. Unesemo prvi lan niza (npr. 1. sem) i pritisnemo na tastaturi
taster Enter, kursor prelazi na sledei red u koji upiemo drugi lan niza (npr. 2.
sem), tako do kraja niza. Klikom na dugme Add novoformirani niz se pojavljuje u
spisku nizova.
Da bi obrisali niz iz liste, dovoljno je da ga izaberemo, kliknemo levim tasterom mia
na niz i onda kliknemo na dugme Delete.
Napomena: Kod rada sa nizovima koje je definisao korisnik, prevlaenje (bez Ctrl)
generie niz, a kada je pritisnut taster Ctrl onda se vri prosto kopiranje. Ovo je
suprotno od rada sa nizovima prirodnih brojeva.
Formatiranje elija
Formatiranje predstavlja podeavanje izgleda elija u dokumentu. Time se postie
bolja preglednost, isticanje znaajnih informacija, skladnost i celovitost. Formatiranje
elija vri se kroz dijalog box Format Cells... iz linije Home.
Prikaz vrednosti elije - Normal
Ista vrednost moe biti interpretirana i prikazana na vie naina. Nain na koji e biti
prikazana vrednost definie se opcijom (Format Cells/Number). U toku unosa
podataka u dijalog boxu Format Cells nudi se samo opcija Font (Font). Neke od
ponuenih opcija za predstavljanje vrednosti su:

Opti format (General )- preputamo raunaru da sam izabere nain

prikazivanja vrednosti. Ako je vrednost prikazana uz levu ivicu elije, znai

Aplikativni softver

91

Radne tabele Excel

da je raunar to shvatio i prikazao kao tekst. Ukoliko su unete cifre, raunar

e to prihvatiti kao brojnu vrednost i prikazati uz desnu ivicu elije.

Broj (Number)- prikaz broja, pri emu moemo definisati broj decimalnih
mesta i vrstu prikaza negativnih brojeva.

Valuta (Currency)- moe sadrati simbol valute.

Datum i Vreme (Date, Time)- definiemo nain na koji elimo da nam bude
prikazano vreme i datum.

Procenat (Percentage)- prikaz vrednosti kao procenta. Kada se koristi ovaj

prikaz, treba voditi rauna da e raunar unetu vrednost pomnoiti sa 100 i
onda dodati znak procenta.

Sem ovih kategorija, postoje jo i Razlomak (Fraction), Nauni (Scientific), Tekst

(Text), Specijalni (Special) i Prilagoeni (Custom).
U polju Uzorak (Sample) bie prikazan primer izabrane kategorije, i mogu se kod
brojeva, datuma i vremena izabrati i odgovarajui dodatni parametri (na primer broj
decimala, ili tip prikaza datuma i vremena).
Primer: Ako elimo da upiemo 80%, to znai da e vrednost elije biti 0,8. Sam
upis vrednosti moemo da izvrimo na dva naina:
Ako nam je elija ve formatirana na prikaz procenta, uneemo 80;
Ako elija nije formatirana na procenat, uneemo vrednost 0,8, pa je onda
formatirati na procenat.

Text - prihvatanje i prikaz vrednosti kao teksta. Uobiajeno, ako za

vrednost elije ukucamo 4, raunar e to prihvatiti kao broj i prikazati ga uz
desnu ivicu. Ako elimo da ovo prihvati kao tekst, potrebno je da
formatiramo eliju na Text i tada e 4 biti prikazano uz levu ivicu elije.

Poravnanje - Alignment
Ova opcija slui da se definie poravnanje teksta unutar elije u odnosu na ivice
elije. Znaajne opcije su:
Horizontalno poravnanje (Horizontal) - moe biti uz levu ili desnu ivicu, na
sredini elije ili neto drugo.
Vertikalno poravnanje (Vertical) - pozicioniranje teksta uz gornju, donju
ivicu ili na sredini elije.
Poloaj tekst (Orientation) - ispisivanje slova jedno ispod drugog.
Tekst pod uglom (Orientation);
Prelamanje teksta (Wrap text) - ukoliko je ova opcija iskljuena tekst e
biti ispisan u jednom redu, bez obzira da li je dui od irine elije. Kada se

Aplikativni softver

92

Radne tabele Excel

ova opcija ukljui izvrie se presecanje teksta na irini elije, a visina elije
e se poveati, tako da sav tekst moe da stane u nju.
Spajanje elija (Merge cells) - spajanje vie elija u jednu veu eliju. Ova
opcija se koristi kada nam je potrebna jedna elija koja odstupa od irine ili
visine reda kojem pripada. Tada se dve ili vie susednih elija spoje i nadalje
se ponaaju kao jedna elija.
Fontovi (Font), okviri (Border) i senenje (Patterns)
Ove opcije se koriste na isti nain kao i u programu MS Word.
Formatiranje kolona i redova
Runo podeavanje irine i visine elija
Sve elije jednog reda imaju istu visinu, a sve elije iste kolone imaju istu irinu,
ukoliko nije izvreno spajanje elija (Merge). Visina/irina elija jednog reda/kolone
se moe menjati povlaenjem na linijama izmeu oznaka redova/kolone.
Bri nain da se irina kolone podesi prema duini podatka ostvaruje se tako to se:

pokaziva mia dovede na liniju imena kolona A, B, ...

izaberemo eljenu kolonu (na primer B), ona potamni.

dovedemo pokaziva mia na desnu ivicu, granicu izmeu kolona B i C

(pokaziva mia se pretvara u dvosmernu strelicu koja pokazuje ulevo i
udesno) i

dvaput kliknemo radnim (levim) tasterom mia.

Precizno (numeriko) podeavanje irine i visine elija

Za formatiranje celih redova/kolona potrebno je selektovati red/kolonu pritiskom na
broj reda ili slovo kolone. Red/kolona se moe selektovati i selekcijom nekoliko
elija tog reda/kolone. U liniji Home u kategoriji Cells izabrati opciju Format, a
zatim u meniju Cell Size izabrati Row Height ili Column Width unoenjem tanog
broja u ponuenom dijalog box-u.
Automatsko podeavanje
U kategoriji Cells izborom opcija Format/Cell Size/Autofit Column Width
podeava se irina kolona tako da tekst u elijama te kolone bude potpuno vidljiv.
Drugim reima, kolona e dobiti irinu najdueg teksta iz elija te kolone.
Slinu funkciju ima i komanda Format/Cell Size/Autofit Row Height, koja
podeava visinu reda, tako da sav tekst iz elija tog reda bude vidljiv. Ovo se najee
koristi kada nam je tekst jedne elije pisan u vie redova, bilo da smo to postigli
korienjem opcije Alignment/Wrap text ili kombinacijom tastera <Alt> +
<Enter>, za novi red u okviru elije.

93

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

Komentar na eliji - Comment

Ako elimo da nekoj eliji pridruimo komentar, to moemo uraditi izborom
komande Insert/Comment u iskauem meniju na desni klik mia. U gornjem
desnom uglu elije pojavie se crveni trougli (indikator), a kada mi pozicioniramo
iznad te elije pojavie se uneti komentar. Komentar moemo obrisati selektovanjem
te elije i izborom opcije Editing/Clear/Comments u liniji Home, ili u iskauem
meniju izborom Delete Comment.
Poravnanje teksta i brojeva
U neformatiranoj eliji tekst se automatski poravnava uz levu ivicu kolone, a
numeriki podaci se poravnavaju uz desnu ivicu kolone. Da bi se dobio eljeni izgled
radne tabele sadraj elija se moe poravnati na levu stranu, desnu stranu ili
centrirano. Tekst se unutar elije moe rotirati, a rei prelamati.
Poravnati sadraj elija radne tabele koristei ikone linije alata moete obaviti u
narednim koracima:

Selektovati elije sa sadrajem koji elimo poravnati.

Kliknuti redom na ikone Align Text Left, Center i Align Text Right, u
grupi alatki Alignment na jeziku Home i posmatrati promene koje nastaju
u izgledu poravnavanja sadraja ovih elija.

Drugi nain da kliknete na jeziak Home i u grupi alatki Cells izabrati

Format a zatim komandu Format Cells...

U okviru Format Cells kliknuti na jeziak Alignment (slika 12).

Iz padajue liste Horizontal, koja se pojavljuje kada se klikne na strelicu

, redom izabrati svaku opciju i posmatrati svaku promenu poravnavanja
sadraja elije (slika 12):

Slika 12. Dijalog za uobliavanje - formatiranje elija

Aplikativni softver

94

Radne tabele Excel

General - poetno podeavanje, poravnava tekst levo, a numerike podatke

desno;
Left - poravnava sadraj elije levo;
Center - centrira sadraj elije;
Justify - prelama sadraj elije u vie redova unutar elije i poravnava obe
ivice;
Center Across Selection - centrira sadraj elije preko grupe oznaenih
elija.
Za poravnavanje iz padajue liste Vertical moe se izabrati:
Top - da se poravna unos sa gornjom ivicom elije;
Center - za centriranje izmeu donje i gornje ivice elije;
Bottom - za poravnavanje s donjom ivicom elije;
Justify - za poravnavanje sadraja na obe ivice;
Potvrditi izbor klikom na dugme OK.
Rotiranje teksta i brojeva
Kada je potrebno da naslovi za izvetaje ili natpisi na bonim stranama budu
vertikalno odtampani, tekst i brojevi se mogu rotirati korienjem komandi za
rotiranje.
Ponuena orijentacija teksta je horizontalna, ali ona se moe izmeniti tako da slova
budu poreana vertikalno tako da se mogu itati odozgo nadole, ili rotirana za bilo
koji ugao poev od 900 u smeru kazaljke na satu, itajui odozgo nadole.
Za rotiranje teksta ili brojeva, slediti korake:

Pozicionirati pokaziva na eliju sa sadrajem.

Izabrati iz dijalog boxa Format Cells (slika 12) karticu Alignment

Povui pokaziva u okviru Orientation nagore za eljeni ugao ( videti sliku

12), da bi se promenila orijentacija teksta.

Kliknuti miem na OK.

Formatiranje brojeva
Formatiranje brojeva se moe jednostavno izvesti pomou linije alata Formatting, ili
linije menija, i to:

Izabrati dijalog box Format Cells (slika 12).

U okviru Format Cells kliknuti na karticu Number (slika 13.a).

95

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

Slika 13. a) Spisak tipova formata za brojeve b) kartica za izbor okvira za elije

Iz liste Category izabrati jednu od ponuenih kategorija, a to su: Number,

Currency, Accounting, Percentage ili Scientific. U zavisnosti od
odabrane kategorije pojavljuju se razliite opcije, prikazane u tabeli 1.

Ako izaberete ovu kategoriju

Prikazuje se ova opcija

Opis

Number, Currency
Accounting, Percentage,
Scientific

Decimal Places

Upisati eljeni broj

decimalnih mesta

Number

Use 1000 Separator (,)

Razdvajanje hiljada

Number, Currency

Negative numbers

Izabrati stil prikazivanja

negativnih brojeva

Tabela 1. Izbor formata podataka

8.

Ukoliko se izabere jedna od kategorija Date, Time, Fraction ili Special,

moete izabrati eljeni format iz liste koja se pojavljuje.

Okvir za elije ili opsege bira se iz istog dijalog boxa Format Cells sa
karticom Border (slika 13. b).

Apsolutno i relativno adresiranje elija (veba E8)

esto nam se deava da pri izraunavanju vrednosti u jednoj koloni tabele koristimo
odgovarajue vrednosti iz druge kolone. U tom sluaju koristiemo RELATIVNO
ADRESIRANJE tj. proste oznake elija (npr. B2). Ovako adresirana elija ne
oznaava jednu fiksnu eliju, ve eliju relativno u odnosu na eliju u koju unosimo
formulu (npr. elija B2 je prva levo u odnosu na eliju C2).
Ukoliko za izraunavanje vrednosti u jednoj koloni koristimo uvek istu eliju ili
kolonu/red, onda emo tu fiksnu eliju/kolonu/red koju koristimo APSOLUTNO
ADRESIRATI, koristei znak $ (npr. $F$1). Znak $ se moe uneti ukucavanjem ili
tako to se unese oznaka elije (npr. B2), a zatim pritisne taster <F4> na tastaturi.

Aplikativni softver

96

Radne tabele Excel

Osnovna razlika u nainu adresiranja je to e se pri kopiranju formule du kolone ili

reda, oznake relativno adresiranih elija u formuli menjati, dok e one apsolutno
adresirane ostajati uvek iste.
Rad sa formulama, apsolutne i relativne adrese
Primenu apsolutnih i relativnih adresa najlake je objasniti na primeru koji je svima
dobro znan, a to je tablica mnoenja.

Otvorite radnu svesku i kreirajte tabelu kao na slici 15. irinu polja podesite
da bude srazmerna veliini zapisa. To se radi tako to selektujete ime
kolone (B, C, ...) i kliknete dvaput na desnu ivicu naziva.

Selektujte polje B4 i u liniji formula upiite A4*B3 (ovo su relativne

adrese). Dakle, polje B4 se izraunava kao proizvod polja A4 i B3.
Meutim, polja u tablici mnoenja se izraunavaju tako to se mnoi uvek
kolona A (dakle apsolutna adresa kolone A), i svih devet redova (dakle
relativne adrese redova) sa uvek 3.-im redom (apsolutna adresa 3.-eg
reda), a svih devet kolona (relativne adrese kolona)

Formula, saglasno opisanoj upotrebi relativnih i apsolutnih adresa sada glasi

=$A4*B$3, kao na slici 14.

Dovedite pokaziva na desni donji ugao elije B4, pokaziva ima oblik
krstia i dvaput kliknite radnim tasterom mia. ta se desilo sa
formulom?

Iskopirala se do kraja tablice u koloni B, ovo je najbri nain za kopiranje

formula, slika 15.

Slika 14. Kreiranje formule za mnoenje

Slika 15. Brzo kopiranje formule

Selektujte opseg B4:B12 i dovedite pokaziva mia na donji desni ugao da

opet dobije oblik krstia i odvucite ga do kolone J, tj. do elije J12.
Tabela dobija izgled kao na slici 16.

Aplikativni softver

97

Slika 16. Tablica mnoenja sa preuskim elijama

9.

Radne tabele Excel

Slika 17. Tablica mnoenja

To se naravno ispravlja dvostrukim klikom na ime svake od kolona,

podeavanje irine kolone prema duini upisanog podatka i dobiete tablicu
kao na slici 17.

Davanje imena elijama, opsezima i kolonama (veba E9)

eliji ili grupi elija se moe dodeliti ime. Ovo ime elije se kasnije moe koristiti u
formulama, pri emu se te elije u formuli ponaaju kao da su apsolutno adresirane.
Ime se dodeljuje tako to se s elektuje elija ili opseg elija, a zatim se pokrene
dijalog Name Menager i u padauoj listi Filter...odabrati Define Name. U gornjoj
liniji u dijalogu se upie ime elija i pritisne OK. Ako elimo da obriemo neko ime,
koje je dodeljeno elijama, selektovaemo eliju i u dijalogu Name Menager
pritisnuti dugme Delete.
elijama, kojima je dodeljeno ime, moemo pristupiti tako to emo u padajuoj listi
oznaka elija (levo od znaka =) izabrati ime elija. elije sa tim imenom e
automatski biti selektovane.
10. Formatiranje datuma i vremena (veba E10)
Datumi se takoe interpretiraju kao brojevi ija je vrednost izraunata kao broj dana u
odnosu na 1. januar 1900. Sati predstavljaju decimalni deo broja. Naravno, vrlo je
vano pridravati se propisanih formata za datum i vreme, jer ako ih se ne pridravate
Excel e ih tretirati kao tekst, a to znai da e im pridruiti vrednost 0.
Postoji vie naina koji se koriste za prikazivanje datuma i vremena. Pokaimo to na
primerima.

U eliju A1 i u opseg B1:B8 unesite odgovarajui tekst, kao to je to

prikazano na slici 18

Aplikativni softver

98

Slika 18. Formatiranje datuma

Radne tabele Excel

Slika 19. Operacije sa datumima

U polje A2 upiite funkciju =NOW( ). Ova funkcija daje trenutni broj dana
za tekui datum. To je trenutno 27. Maj 2002.

Tehnikom prevlaenja iskopirajte ovu funkciju i na ostale elije u koloni A.

Naravno, moe i bre ako selektujemo ovu eliju i dvaput kliknemo na
donji desni ugao u kojem pokaziva mia ima oblik krstia.

Formatirajte elije saglasno opisanim formatima. To se radi preko komande

Format Cells (ili Ctrl +1). Dobijamo okvir za dijalog kao na slici 13 a).

Izaberite redom formate: za eliju B3 definiite format broja Number, za

eliju B4 kratki datum u poretku dan, mesec, godina. Tako formatirati
preostale elije do B8 prema opisu koji je dat u koloni B.

Otvorite novu radnu svesku i unesite podatke. U eliju A2 upiite va datum

roenja i iskopirajte ga u eliju A3.

U eliju B2 unesite funkciju NOW( ) i tehnikom prevlaenja iskopirajte je u

eliju B3.

Opseg A2:C2 formatirajte kao datum, a opseg A3:C3 formatirajte kao broj.

U eliju C3 upiite formulu =B3-A3. Zatim iskopirajte formulu u eliju C2.

Dobiete prozor kao na slici 19.

Napomena: ta predstavljaju podaci u koloni C? To je u stvari podatak, odnosno

broj koji kazuje koliko je dana prolo od vaeg datuma roenja do tekueg dana i to
u formatu dana, meseci, godina (u eliji C2) i ukupno dana (u eliji C3).
Korienje osnovnih formula u tabelama
Kako EXCEL ima veliku primenu kod izrade tabela, esto se javlja potreba da se
sadraj neke elije izrauna na osnovu sadraja drugih elija. To se moe postii

Aplikativni softver

99

Radne tabele Excel

definisanjem formula za tu eliju. U tom sluaju, sadraj elije je formula, dok je

vrednost elije broj koji se dobija izraunavanjem navedene formule.
Unos formule
Formule se unose u polje za unos vrednosti elije, uz gornju ivicu radne povrine,
pored znaka
. Svaka formula poinje znakom pored polja za unos formule.
U formulama se mogu koristiti sledee raunske operacije: + , - , * (mnoenje), /
(deljenje) i one se unose kucanjem.
Formule se mogu unositi kucanjem i uz pomo ponuenog dijalog boxa
Function Arguments, koji se pokree jezikom Formulas i izborom opcije
Insert Function. Ovaj nain se najee koristi kod sloenijih formula. Spisak
funkcija koje moete koristiti dobijate pokretanjem opcije Insert Function ili
levo od polja za upis formule.
miem i izborom ikone Insert Function
Druge elije u formuli
U formuli se kao argumenti, mogu koristiti konstante, oznake drugih elija, a u
sloenijim sluajevima i druge funkcije. Ako se u izraunavanju koristi oznaka druge
elije (slovo kolone i broj reda), tada e u izraunavanju uestvovati trenutna
vrednost te elije. Njen sadraj moe biti neka druga funkcija, koja moe zavisiti od
drugih elija. Ako se promeni vrednost elije, automatski e se promeniti i vrednosti
svih elija koje se izraunavaju na osnovu te elije. elije se u formulu unose
ukucavanjem njihove oznake ili klikom mia na eljenu eliju ili grupu elija.
Greke pri korienju formula
Mogu se javiti greke, od kojih su najee:

#VALUE! - oznaava da se vrednost formule ne moe izraunati. Ovo se

javlja, na primer kada u izraunavanju grekom koristimo eliju iji sadraj
nije broj, nego tekst.

###### - oznaava da je rezultat broj koji je iri od irine elije i ne moe

biti prikazan. U ovom sluaju dovoljno je poveeti irinu kolone u kojoj se
nalazi elija

Formula Sume
Za izraunavanje sume niza elija, razvijena je funkcija SUM, koja nam pomae da
sadraj jedne elije definiemo kao sumu sadraja nekih drugih elija.
Za sabiranje elija u jednoj koloni ili jednom redu, razvijen je alat AutoSum u
Function Library, aktiviranjem jezika Formulas, tako da nema potrebe
unositi samu formulu. Alat AutoSum se koristi na sledei nain:
selektujte elije jedne kolone ili jednog reda, koje elite da se saberu;
pritisnite alat AutoSum.

100

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

Raunar e izvriti sabiranje obeleenih elija i upisati rezultat u prvu slobodnu eliju
ispod obeleene kolone ili desno od obeleenog reda.
Korienje alata AutoSum:
=SUM(B2:B12)
=SUM(B3:F3)

- sabiranje vrednosti elija od B2 do B12 (u istoj koloni);

- sabiranje vrednosti elija od B3 do F3 (u istom redu);

Ukucavanje formule
=SUM(C2:E4)

- sabiranje vrednosti elija u tri kolone i tri reda;

Korienje arobnjaka:
=SUM(F3:F11;H3:I11) - sabiranje vrednosti dva opsega elija
Unos formula korienjem dijaloga za unos formula
Funkcija SUM se pokree opcijom Insert Function , a unosi se preko dijalog
boxa Function Arguments za formule.
Kada pokrenete opciju Insert Function, program ponudi listu funkcija koje moete
koristiti, razvrstanih u vie kategorija. Jedna od njih su najee koriene funkcije
(Most Recently Used), a sve funkcije koje postoje moete nai u grupi All.
Izaberete funkciju SUM, posle ega se pojavi dialog sledeeg izgleda (slika 20):

Slika 20. Korienje dijaloga za unos formula

Funkcija e obaviti sumiranje vrednosti svih elija, koje su definisane pod Number1,
Number2 itd. U svakoj od ovih stavki se moe nai jedna elija ili opseg elija.
Podatke je najbolje uneti oznaavanjem (selektovanjem) elija direkno u tabeli.
Ukoliko vam ovaj dijalog smeta na ekranu, moete koristiti dugme
da ga
privremeno smanjite, dok oznaavate elije i da ga ponovo vratite na normalnu
veliinu. Na slian nain moete koristiti i arobnjake pri unoenju drugih funkcija.
Rad u vie radnih listova
Adresa elije je jednoznana samo na jednom listu, jer se na svakom radnom listu
nalazi po jedna elija sa istom adresom, odnosno istim nazivom kolone i rednim

Aplikativni softver

101

Radne tabele Excel

brojem reda. Puna adresa elije, referenca zapravo sadri ne samo naziv kolone i
redni broj reda, ve i ime radnog lista na kome se ta elija nalazi. Dakle, puna,
apsulutna adresa elije B1 na prvom radnom listu Sheet1 je: Sheet1!$B$1, dok je
adresa iste te elije na radnom listu Sheet3: Sheet3!$B$1. Ovo daje mogunost da se
u nekoj formuli kombinuju podaci iz vie radnih listova.
Znak uzvika (!) je separator, a ukoliko se ime lista sastoji od vie rei onda se ono
mora napisati pod apostrofima. Na primer, relativna adresa elije A1 na nekom
radnom listu koji se zove Radni list1 je: 'Radni list1!A1. Ako se iz reference
izostavi ime radnog lista, podrazumeva se da se elija nalazi na aktivnom radnom
listu. Ako se nazimo na radnom listu Sheet2, onda su sledea dva izraza sa
referencama identina: =Sheet1!A1+ Sheet2!A1+ Sheet3!A1 i Sheet1!A1+A1+
Sheet3!A1.
Zadavanje i promena imena radnih listova
I sami radni listovi mogu imati svoje ime. Ime se zadaje komadom Preimenuj
(Rename) iz iskaueg menija, ili brze liste za radni list. Da bi se promenilo ime
treba uradiri sledee:

Dovesti pokaziva mia na jeziak radnog lista (na primer na polje Sheet3) i
kliknuti desnim tasterom mia (desni klik).

U brzoj listi komandi za radni list kliknuti na komandu Preimenuj

(Rename). Naziv radnog lista je selektovan (crn sa belim slovima).

ukucati novo ime za radni list (na primer Porez).

Rad sa opsezima u vie radnih listova

I opsezi elija mogu se nalaziti na vie uzastopnih radnih listova, takozvani
trodimenzionalni opsezi. Tada se u imenu opsega moraju zadati prvi i poslednji list i
ugao elija i njemu naspramni ugao (po dijagonali). Opti zapis opsega je:
<prvi list>:<krajnji list>!<ugaona elija>:<njena naspramna elija>.
Ako bi smo opseg iz tabele proirili na elije A1:C3 u sva tri radna lista, opseg bi se
oznaio kao List1:List3!A1:C3. Trodimenzionalne reference nee biti ugroene ako
odluimo da promenimo ime nekog od radnih listova. Sve reference e odmah biti
aurirane prema novom imenu i ne moramo intervenisati unutar formula.
11. Dijagrami (Veba E11)
U programu MS Excel 2010 nae rezultate moemo na vrlo efikasan nain
prikazati dijagramima (grafikonima) (Chart). Excel e kreirati dijagram i
prikazati tri nova jezika Design, Layout i Format grupe alata Chart Tools.
Moemo izabrati nekoliko vrsta dijagrama od kojih su najee korieni:
stubii, linije i kruni dijagram.

102

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

Na dijagramu se prikazuju podaci iz radne tabele koji su prethodno selektovani.

Excel automatski odreuje koji skup podataka predstavlja kategorije, a koji skupovi
podataka su serije, uzimajui da je broj kategorija uvek vei od broja serija. Skup
podataka kategorije nanosi se na X osu u odreenoj razmeri, a podaci serija se
prikazuju na dijagramu linija, histogramima itd. Automatski se odreuje koje elije
se koriste za natpise du X ose ose kategorije (category axis), a koje elije se
koriste za natpise legendi.
Dijagram se moe umetnuti u radni list koji sadri tabelu ili izraditi na zasebnom listu
za dijagram. U oba sluaja na dijagramu se prikazuju podaci iz radne tabele.
Elemeneti dijagrama u Excel-u su:
Ose (axis) osa kategorije (horizontalna ili x-osa, du donje ivice
dijagrama) i osa vrednosti (vertikalna ili y-osa u odnosu na koju se mere
pojedinani podaci), koje formiraju granice dijagrama i sadre razmeru
prema kojoj se podaci predstavljaju na dijagramu.
Serija podataka (data series) serija ili grupa pojedinanih podataka koji se
odnose na jedan objekat.
Legenda (Legend) objanjenje simbola koji se koriste za razlikovanje
serija podataka. Ime svake serije podataka koristi se kao natpis u legendi.
Dijagram sa stubiima i linijski dijagram
Kreiranje dijagrama
Jedan od naina da kreiramo dijagram je da selektujemo skup elija koji elimo da
prikaemo i pokrenemo Insert Chart, koji se sastoji od izbora opcija iz 4 grupe
alata :
(1) Izbor tipa dijagrama (Chart Type): U ovom koraku treba izabrati vrstu dijagrama

za prikaz podataka (slika 21). Grupa dijagrama sa stubiima je pod nazivom

Column, dok su linijski dijagrami oznaeni sa Line. Pritiskom na dugme Next
prelazimo na sledei korak.

Slika 21. Izbor vrste i podvrste dijagrama

Aplikativni softver

103

Radne tabele Excel

(2) Definisanje podataka (Data): Ukoliko ste selektovali tabelu, ovde moete

definisati da li da podaci budu prikazani po kolonama ili redovima tabele. Moete

sami definisati serije podataka, njihove nazive (legendu) i labele.
Pre kreiranja dijagrama vrlo je vano ta e nam biti jedna serija podataka. Serija je
niz podataka koji e biti prikazani jednom linijom na dijagramu (ili jednim nizom
stubia). Serija ima svoje ime, koje se pojavljuje u legendi.
Primer:
Unoenje serija podataka na dijagram, najbolje emo prikazati na
primeru. Dijagram koji elimo da dobijemo i tablica sa podacima prikazani su na slici
22:

Slika 22. Osnovni pojmovi koji se koriste pri izradi dijagrama

Kada kliknete na ikonicu alata Select Data, dobiete okvir za dialog prikazan slikom
23:
Postupak za unoenje serije podataka je sledei:
Lista sa serijama (Series) treba da bude prazna. Ako postoji neto u
njoj uklonite ga pritiskom na dugme Remove.
Dugmetom Add ubacite novu seriju podataka.
Ona e dobiti ime Series1 ili neki drugi broj. Da biste joj dodelili
drugo ime kliknite na polje Name, a zatim ukucajte ime (sokovi) ili
selektujte eliju iz tabele u kojoj pie sokovi. Ovo ime e se
pojaviti u legendi.

Aplikativni softver

104

Radne tabele Excel

Slika 23. Izbor serija i kategorija po osama

Da biste definisali vrednosti za ovu seriju, kliknite na polje Values.
Obriite ono to je u njemu napisano, a zatim selektujte u tabeli
vrednosti (brojeve) u redu za sokove. Posle ovoga trebalo bi da
dobijete linijski dijagram kao na slici.
Na osi kategorija (Category Axis) imate ispisane brojeve 1, 2, Da
biste uneli nazive koje vi elite, kliknite na polje Category (X) axis
labels i selektujte nazive kvartala iz tabele (1 Kv., 2 Kv, ).
Na isti nain moete uneti proizvoljan broj serija
Podeavanje izgleda dijagrama (Chart Options) ove opcije podeavaju
izgled natpisa oko dijagrama (slika 24). Moe se podesiti sledee:

(3)

Naslovi (Titles) naslove moete dati celom dijagram, podacima na

osi kategorija (X) i podacima na osi vrednosti (Y).
Mreu grafikona (Gridlines) da li e biti vidljive pozadinske linije
na grafikonu.
Legendu (Legend) odreujete da li e legenda biti prikazana i njeno
mesto u odnosu na dijagram.
Oznake o podacima (Data labels) Moete prikazati tane vrednosti
podataka na dijagramu, labele ili neto drugo.

Slika 24. Upisivanje naziva dijagrama i natpisa na X i Y osi

Aplikativni softver

105

Radne tabele Excel

(4) Odreivanje mesta dijagrama (Chart Location) U ovom koraku definiemo

gde elimo da premestimo kreiran dijagram (slika 25.). To moe biti na istom
radnom listu (As Object In) ili na novom radnom listu (As New Sheet).

Slika 25. Izbor lokacije dijagrama

Promena dijagrama
Kada smo kreirali dijagram i elimo da promenimo neto na njemu, kliknemo u
oblast dijagrama da bismo ga selektovali za editovanje. Primetiemo da je u liniji
jeziaka dolo do promene Excel je dodao Chart Tools sa tri nova jezika Design,
Layout i Format, gde se nalaze sve opcije za kreiranje elemenata dijagrama. Dalje
radimo isto kao i pri kreiranju. Elementi dijagrama su sledei:

Prostor dijagrama (Chart Area) je pozadina celog dijagrama. Moemo

mu definisati pozadinu, okvir i senenje.

Prostor za iscrtavanje dijagrama (Plot Area) moemo podeavati

pozadinu, okvir i senenje.

Prostor za iscrtavanje legende (Legend) podeavamo pozadinu, okvir,

senenje, font i poziciju.

Mrea dijagrama (Gridlines) moemo podeavati vrstu linije i razmak

Osa vrednosti i osa kategorija (Value Axis, Category Axis) moemo

podeavati vrstu linija (Patterns), razmak izmeu oznaka (Scale), font i
veliinu oznaka (Font), prikaz (Number) i poravnanje (Alignment).

Grafici serija (Series) Podeavanja zavise od vrste dijagrama. Npr. kod

linijskog dijagrama, moemo podeavati boju i vrstu linija koje prikazuju
serije, kao i boju i vrstu markera na linijama.

Kruni dijagram
Kruni dijagram (Pie) se u mnogome razlikuje od linijskog i dijagrama sa stubiima.
Jedan kruni dijagram se uvek odnosi samo na jednu seriju podataka. Ta serija
predstavlja jednu celinu (jedan krug), a na dijagramu se pokazuje procentualni deo
koji svaki od njenih elemenata zauzima u okviru serije. Ove procentualne vrednosti
nije potrebno preraunavati, jer e program to automatski uraditi.
Pri kreiranju krunog dijagrama preporuujemo da se prvo selektuje niz vrednosti, a
zatim da se pokrene Insert Chart Pie. Naziv serije vie nije toliko vaan, on e se

106

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

pojaviti kao naslov dijagrama. Nazivi pored vrednosti predstavljae nazive u legendi
(Category labels).
Primer : Na slici 26, na primeru rezultata glasanja, dat je kruni dijagram prema
podacima u datoj tabeli.

Slika 26. Kruni dijagram

U tabeli selektujemo osenene brojeve (to su vrednosti koje elimo da prikaemo
dijagramom), pokrenemo Insert Chart. Izaberemo kruni tip grafikona (Pie), pa
preemo na sledei korak i izaberemo opciju Select Date za definisanje serija. U
polju Category labels oznaimo nazive, pored brojeva, koji e se pojaviti u legendi.
U sledeem koraku na kartici Legend moete iskljuiti legendu ili je premestiti, a na
kartici Data Labels definiete koji podaci e biti ispisani oko krunog dijagrama. To
mogu biti stvarne, ili procentualne vrednosti.
12. Dijagram funkcije (veba E14)
Do sada smo samo grafiki prikazivali selektovane vrednosti. Meutim, ukoliko treba
da prikaemo zavisnost jedne veliine od druge, moraemo da koristimo dijagram
tipa XY Scatter. Pri kreiranju ovog dijagrama, treba da oznaimo brojne vrednosti
koje se nalaze na X osi i njima odgovarajue vrednosti na Y osi.
Osnovna razlika izmeu ovog i obinog linijskog dijagrama je to e ovde vrednosti
na X osi biti rasporeene u razmeri (npr. 1,10,100, ) dok je na linijskom dijagramu
razmak izmeu ovih vrednosti uvek isti, bez obzira na njihovu vrednost.
Primer:
U tabeli je data funkcionalna zavisnost cene hard diska od kapaciteta, koji su
prikazani na dijagramu tipa XY Scatter na slici 27.

Slika 27. Dijagram funkcije

Aplikativni softver

107

Radne tabele Excel

E1 OSNOVNI POJMOVI O RADNIM TABELAMA

Radna tabela (spreadsheet, worksheet, RT) izgleda kao papir izdeljen na redove
(rows) i kolone (columns). Kolone su oznaene slovima engleskog alfabeta (A, B, C,
..X, Y, Z, AA, AB, AC, ... , IU, IV). Redovi su oznaeni brojevima 1, 2, 3 itd.

Deo radne tabele u preseku reda i kolone naziva se elija (cell). Svaka elija
jednoznano je odreena kolonom i redom u kojima se nalazi. elija iz kolone R i
reda 13 oznaava se sa R13. Oznaka kao to je R13 naziva se adresa elije
(reference).
Radna tabela se sastoji od vie radnih listova koji su inicijalno oznaeni sa Sheet1,
Sheet2, Sheet3 itd.
Pravougaoni skup elija naziva se opseg (range). Opseg je jednoznano odreen
adresama elija na krajevima dijagonale opsega. Na primer, opseg koji se sastoji od
elija B2, C2, B3, C3, D3, B4 i C4 jednoznano je odreen elijama B2 i C4, a
njegova adresa je B2:C4. Najvei opseg je itava radna tabela, a najmanji jedna
elija. Opsegu i eliji se moe pridruiti i naziv (range name). Na opseg i eliju moe
se ukazivati bilo nazivom, bilo adresom.

Aplikativni softver

108

Radne tabele Excel

U eliju moe da se upie tekst, broj ili formula. Upisivanje se vri u eliju koja je
naglaena svojim okvirom - to je aktivna ili radna elija (current cell, active cell). Niz
znakova koji se upisuje u aktivnu eliju vidi se u samoj eliji i redu za ureivanje
sadraja elije (formula bar) koja se nalazi pri vrhu prozora. Po zavretku upisa u
eliju kucanjem tastera ENTER, niz znakova u redu za ureivanje ostaje
nepromenljiv i predstavlja sadraj elije (contents of cell). U samoj eliji ostaje u
optem sluaju promenjeni niz znakova koji predstavlja vrednost (value) elije.
Svakoj eliji pridruen je sadraj i vrednost elije.

Kada je u eliju uneta formula, prvi znak sadraja je znak jednakosti (=), a vrednost
elije jednaka je vrednosti izraunate formule. U ostalim sluajevima, sadraj i
vrednost elije po pravilu su identini.
Sadraj formule sastoji se od brojeva, operatora i funkcija. U radne tabele je ugraen
veliki broj funkcija, a korisniku je omogueno da definie i nove - korisnike
funkcije.
Ureivanje radne tabele je skup postupaka za ostvarivanje eljenih sadraja elija
radne tabele. Korisnik ureuje radnu tabelu kroz interaktivni rad sa programom,
primenjujui odgovarajui skup komandi i tehnika. Za efikasno kreiranje radne
tabele, korisnik treba da poznaje osnovne komande za ureivanje:
1. PROMENA AKTIVNE ELIJE (POMERANJE POKAZIVAA AKTIVNE ELIJE);
2. UREIVANJE SADRAJA ELIJE;

Aplikativni softver

3.
4.
5.
6.
7.
8.

109

Radne tabele Excel

OBELEAVANJE (SELECT) DELOVA RADNE TABELE;

UMETANJE I UKLANJANJE REDOVA I KOLONA;
PREMETANJE, KOPIRANJE I BRISANJE OPSEGA I ELIJA;
KOPIRANJE NA DOLE I NA DESNO;
APSOLUTNO I RELATIVNO UKAZIVANJE NA ELIJU I OPSEG;
ZADAVANJE NAZIVA ELIJE I OPSEGA.

Veba: Komandni tasteri Excela-a

1. Uradite vebu Komandni tasteri u Excel-u kao u Word-u u vebi W1.
2. Kao to se u toj vebi zahteva, uraeno snimite u datoteku KOMANDNI
TASTERI EXCEL.docx.

Aplikativni softver

110

Radne tabele Excel

E2 PROMENA AKTIVNE ELIJE

9Promena aktivne elije postie se tako to se pokaziva mia postavi na eljenu

eliju i pritisne levi taster mia, tj. klikom na eljenu eliju. Za promenu aktivne
elije pomou tastature, koriste se tasteri sa strelicama i ostali tasteri za pomeranje
kursora.

Pregled komandi za promenu aktivne elije pomou tastature dat je u sledeoj

tabeli. Podseamo poetnike da oznaka, na primer, Ctrl+Home znai da levom
rukom treba pritisnuti i drati taster Ctrl, a desnom kratko pritisnuti taster Home.
Pritisnite
strelice na tastaturi
Home
End
Ctrl+strelice ili End,
strelice
Ctrl+Home
Ctrl+End
PageUp
PageDown
Ctrl+PageUp
Ctrl+PageDown
Alt+PageUp
Alt+PageDown
Tab
Shift+Tab
F5 adresa ili Ctrl+G adresa

Za promenu aktivne elije

za jednu eliju u smeru strelice
na poetak reda
na poslednju kolonu u redu
na ivicu opsega popunjenog
podacima
na gornji levi ugao radnog lista
na donji desni ugao radnog lista
jedan ekran gore
jedan ekran dole
na prethodni radni list
na sledei radni list
jedan ekran levo
jedan ekran desno
na sledeu nezatienu eliju
na prethodnu nezatienu eliju
na eliju sa naznaenom adresom

Veba: Promena aktivne elije pomou tastature

1. Pomou tastera na tastaturi postavite
kao aktivnu eliju B3.
2. Napiite Ovo je B3 i pritisnite
ENTER. Sada je aktivna elija B4.
3. Napiite Ovo je B4 i pritisnite
ENTER.
4. Nastavite dalje dok ne upiete tekst
kao na slici.
5. Pritisnite kombinaciju tastera
Ctrl+Home. Sada je aktivna elija
A1.

Aplikativni softver

111

Radne tabele Excel

6. Pritisnite tastersku kombinaciju Ctrl+End. Sada je aktivna krajnja donja desna

elija u koju su upisivani podaci, a to je D5.
7. Pritisnite tastersku kombinaciju Ctrl+Home. Sada je opet aktivna elija A1.
8. Pritisnite Ctrl+strelica desno. Sada je aktivna poslednja elija u redu 1: IV1.
9. Pritisnite Ctrl+strelica levo. Sada je opet aktivna elija A1.
10.Pritisnite Ctrl+strelica dole, a potom i Ctrl+strelica gore. Opet treba da je
aktivna elija A1.
11.Pritisnite strelicu na desno da aktivna postane elija B1.
12.Po nekoliko puta pritiskajte Ctrl+strelica dole i Ctrl+strelica gore. Na kraju
neka bude aktivna elija B3.
13.Po nekoliko puta pritiskajte Ctrl+strelica levo i Ctrl+strelica desno. Na kraju
neka bude aktivna elija B3.
14.Pritisnite nekoliko puta PgDn, a zatim nekoliko puta PgUp tako da na kraju opet
bude aktivna elija B3. Uoite da se sve vreme aktivna elija nalazi u koloni B.
15.Pritisnite nekoliko puta Alt+PgDn, a zatim nekoliko puta Alt+PgUp tako da na
kraju opet bude aktivna elija B3. Uoite da se sve vreme aktivna elija nalazi u
redu 3.
16.Nekoliko puta Ctrl+PgDn, a zatim nekoliko puta Ctrl+PgUp tako da na kraju
opet bude aktivan list Sheet1.
17.Otkucani tekst koristi se u sledeoj vebi.

 elija postaje aktivna kada se na nju klikne miem. Da bi se kliknulo na neku

eliju, ona treba prvo da bude vidljiva u prozoru. Ako elija nije vidljiva, treba
koristiti traku za pomeranje ("skrolovanje") kako bi elija postala vidljiva. Kada
prevlaite kliza trake za pomeranje, moete drati Shift da biste postigli bre
pomeranje.
Veba: Promena aktivne elije pomou mia
1. Kliknite na eliju A1 tako da ona postane aktivna.
2. Kliknite potom na elije B3, C4, E7 i opet na A1.
4
3. Kliknite nekoliko puta na donju strelicu (trougli) vertikalne trake za
5
pomeranje kako bi se tabela u prozoru pomerila za jedan red.
4. Kliknite nekoliko puta na gornju strelicu vertikalne trake za
6
pomeranje kako bi se vratili na prethodnu poziciju (da se vidi elija
A1).
5. Kliknite ispod klizaa. Potom kliknite iznad klizaa.
5
6. Prevucite kliza na dole (navedite pokaziva mia na kliza,
pritisnite i ne putajte levi taster mia i povucite mia na dole).
3
Uoite brzinu pomeranja redova tabele.
7. Prevucite kliza na gore, tako da se opet vidi elija A1.
8. Prevlaite kliza drei pritisnut taster Shift. Uoite veu brzinu pomeranja
redova tabele na dole.

Aplikativni softver

112

Radne tabele Excel

9. Drei taster Shift, prevlaite kliza vertikalne trake za pomeranje tako da kada
zavrite pomeranje moete da vidite red 30000.
10.Drei taster Shift, prevlaite kliza horizontalne trake za pomeranje tako da kada
izvrite pomeranje moete da vidite red ES.
11.Kliknite na eliju ES30000.
12.Koristei mia, postavite za aktivnu eliju A1.

Veba: Promena aktivne elije komandom Go To

1. Pritisnite F5 ili Ctrl+G ili pokrenite iz skupa alatki Editing opciju Go To...
2. Upiite BG1998 i pritisnite ENTER.
3. Opet pokrenite komandu Go To i vratite se na eliju A1.

Veba: Snimanje radne tabele

1. Kliknite na ikonu sa slikom diskete () ili pritisnite Ctrl+S ili pokrenite komandu
File/Save.
2. Za naziv datoteke upiite POMERANJE.xlsx. Pritisnite ENTER ili kliknite na
ekranski taster Save.
Pitanja
1. Koji je najbri nain da za aktivnu postavite eliju A1?

2. Koji je najbri nain da za aktivnu postavite poslednju eliju dole desno? Koja je
to elija?
3. Odgovore na pitanja i sama pitanja upiite u ranije snimljenu datoteku
POMERANJE.xlsx.

Aplikativni softver

113

Radne tabele Excel

E3 UREIVANJE SADRAJA ELIJE

9 Poto elija postane aktivna, u nju se jednostavnim ukucavanjem upisuje sadraj.

Upisivanjem novog sadraja brie se prethodni sadraj. Za odustajanje od promene
sadraja, treba pritisnuti taster Esc.
Za izmenu samo dela sadraja, treba pritisnuti taster F2, tako da se kursor - vertikalna
crta pojavi u liniji za formule. Potom se koriste tasteri sa strelicama na levo i na
desno, taster Backspace i Delete i sl. i najzad taster ENTER za potvrivanje.
Adresa jedne elije (na primer A5) moe se uneti u sadraj druge elije ukucavanjem
ili tako to se u toku ureivanja sadraja elije pokaziva aktivne elije postavi na
prvu eliju (A5).

 Da biste upisali sadraj u neku eliju postupite na sledei nain:

1. Postavite eljenu eliju da bude aktivna.
2. Upiite sadraj elije.
3. Pritisnite ENTER ili promenite aktivnu eliju.
Da obriete sadraj neke elije ili opsega:
1. Kada je elija aktivna (opseg treba da bude obeleen), pritisnite taster Delete.
Za potpunu promenu sadraja elije ne morate da briete prethodni sadraj.
Jednostavno upiite novi sadraj (kao da je elija bila prazna).
Za manje izmene sadraja elije, postupite ovako:
1. Postavite eljenu eliju da bude aktivna.
2. Pritisnite taster F2.
3. Izmenite sadraj elije.
4. Pritisnite ENTER ili promenite aktivnu eliju.
Za izmenu sadraja elije (taka 3), moete da koristite sledee tehnike:
Pritisnite
da biste postigli
strelice na tastaturi
pomeranje kursora za jedan znak ili red (kada
elija ima vie redova) u smeru strelice
Home
pomeranje kursora na poetak reda
End
pomeranje kursora na poslednji red
Ctrl+strelice levo ili desno pomeranje kursora za jednu re u smeru strelica
Ctrl+Home
pomeranje kursora na poetak sadraja elije
Ctrl+End
pomeranje kursora na kraj sadraja elije
Shift+pomeranje kursora
obeleavanje dela sadraja elije
Backspace
brisanje znaka levo od kursora ili brisanje
obeleenog teksta
Delete
brisanje znaka desno od kursora ili brisanje
obeleenog teksta
ENTER
potvrdu i zavravanje izmena
Esc
odustajanje od izmena

Aplikativni softver

114

Radne tabele Excel

 Mi se u manjoj meri koristi za ureivanje sadraja elije. Pomou mia moe da

se uradi sledee:
1. elija moe da postane aktivna tako to se miem klikne na nju.
2. Za zapoinjanje ureivanja sadraja elije (umesto tastera F2), moete kliknuti
jednom u liniju za formule ili dva puta na samu eliju.

3. Potvrda unosa i izmena sadraja (umesto tastera ENTER ili promene aktivne
elije) moe se postii klikom na ikonicu 9 koja se nalazi neposredno do linije za
formule.
4. Odustajanje od unosa i izmena sadraja elije (umesto tastera Esc) moe se postii
klikom na ikonicu 8 koja se nalazi neposredno do linije za formule.
5. Kada je reim izmene sadraja elije u toku, miem moete:
da menjate poziciju kursora tako to kliknete na novu eljenu poziciju;
da obeleavate delove sadraja elije tehnikom prevlaenja;
da obeleavate pojedine rei dvostrukim klikom.
Veba: Ureivanje sadraja elije
1. Postavite za aktivnu eliju A1.
2. Upiite tekst tano kao na gornjoj slici i pritisnite ENTER.
3. Ispravite re "manjati" tako to ete promeniti prvo "a" u "e".
4. Postavite ponovo za aktivnu eliju A1.
5. Popunite kolona A kao na slici desno.
6. Izbriite cifre koje se ponavljaju.
7. Uraeno u ovoj vebi snimite u datoteku EDITOVANJE.xlsx.
Pitanja
1. Opiite najefikasniji nain za brisanje iz poslednje take prethodne vebe. Opis
snimite u datoteku EDITOVANJE.xlsx.

Aplikativni softver

115

Radne tabele Excel

E4 OBELEAVANJE DELOVA RADNE TABELE

9 Aktivna elija je automatski i obeleena. Za obeleavanje (selektovanje) opsega,

koristi se tehnika prevlaenja. Dakle, za aktivnu eliju postavi se jedno teme opsega,
pritisne se i dri levi taster mia i pokaziva mia pomeri na teme sa druge strane
dijagonale opsega.
Obeleavanje redova i kolona izvodi se klikom na naziv reda ili kolone. Za
obeleavanje vie redova ili kolona koristi se tehnika prevlaenja po nazivima redova
ili kolona.
Za obeleavanje opsega pomou tastature, treba drati pritisnu taster Shift a
pokaziva aktivne elije pomerati pomou tastera sa strelicama.
 Da biste obeleili opseg elija pomou tastature, uradite sledee:
1. Pomou strelica na tastaturi postavite za aktivnu jednu od elija na temenu
eljenog opsega.
2. Pritisnite i drite taster Shift.
3. Strelicom na tastaturi pomerite teme opsega dijagonalno od onoga od koga ste
poeli obeleavanje.
4. Pustite taster Shift.
Alternativni nain za obeleavanje opsega je:
1. Pomou strelica na tastaturi postavite za aktivnu jednu od elija na temenu
eljenog opsega.
2. Pritisnite taster F8. Na statusnoj liniji se pojavljuje oznaka EXT.
3. Strelicom na tastaturi pomerite teme opsega dijagonalno od onoga od koga ste
poeli obeleavanje.
4. Pritisnite ponovo F8 ili taster Esc. Sa statusne linije nestaje oznaka EXT.
Za ponitavanje obeleavanja, dovoljno je promeniti aktivnu eliju. Na primer,
pritisnite neku od strelica na tastaturi.

 Za obeleavanje opsega pomou mia, koristi se sledei postupak:

1. Postavite pokaziva mia na eliju koja se nalazi na jednom od temena opsega koji
elite da obeleite.
2. Pritisnite i drite levi taster mia.
3. Pomerite pokaziva mia na teme opsega dijagonalno od onoga od koga ste poeli
obeleavanje.
4. Otpustite taster mia.
Za ponitavanje obeleavanja, dovoljno je promeniti aktivnu eliju. Na primer,
kliknite na bilo koju eliju.
Za obeleavanje viestrukog opsega, postupite ovako:
1. Obeleite prvi opseg.
2. Pritisnite i drite taster Ctrl.
3. Miem obeleavajte ostale opsege.

Aplikativni softver

116

Radne tabele Excel

Veba: Obeleavanje opsega

Cilj vebe je obeleavanje opsega B2:D4 na vie naina.
1. Postavite pokaziva aktivne elije na
eliju B2.
2. Pritisnite i drite taster Shift.
3. Pritisnite dva puta strelicu na desno i
dva puta strelicu na dole (bilo kojim
redosledom). Otpustite taster Shift.
4. Postavite za aktivnu eliju D2, na primer, tako to ete dva puta pritisnuti strelicu
na desno.
5. Pritisnite taster F8. Uoite na statusnoj liniji oznaku EXT.
6. Pritisnite dva puta strelicu na levo i dva puta strelicu na dole.
7. Pritisnite taster Esc (ili F8). Uoite da je oznaka EXT nestala sa statusne linije.
8. Postavite pokaziva mia na eliju B4.
9. Pritisnite i drite levi taster mia.
10. Pomerite pokaziva mia na eliju D2.
11. Kliknite na eliju A1 kako biste ponitili obeleavanje.
12. Kliknite u name box polje gde je upisana adresa aktivne elije.
13. Upiite B2:D4 i pritisnite ENTER.

14. Drei taster Ctrl obeleite opsege kao na slici.

15. Obeleite kolonu A, zatim kolone C, F, X.

16. Obeleite redove 3, zatim 5, 8, 25, 12, 1.
17. Obeleite istovremeno kolone B, D, F, H i redove 2, 4, 6, 8, 10.

Aplikativni softver

117

Radne tabele Excel

E5 UMETANJE I UKLANJANJE REDOVA I KOLONA

9 Pripremne radnje za umetanje redova ili kolona su obeleavanje jednog ili vie
susednih redova ili kolona. Zatim se zadaje komanda za umetanje (insert) ili
uklanjanje (delete) redova ili kolona. Kada se radi o uklanjanju, uklanjaju se
obeleeni redovi, odnosno kolone. Pri umetanju, ispred obeleenih redova ili kolona
dodaje se obeleen broj redova, odnosno kolona. Nove, umetnute kolone su prazne.
Veba: Brisanje redova ili kolona
1. Napravite tabelu kao na slici.
2. Obeleite kolonu B.
3. Pritisnite taster Delete ili zadajte
komandu Editing/Clear/Clear
Contents u jeziku Home.
4. Zadajte komandu Undo.
5. Zadajte komandu Cells/Delete u
jeziku Home.
6. Ponovo zadajte komandu Undo.
7. Opiite razliku izmeu komandi Clear Contents i komande Delete.
8. Isprobajte efekte istih komandi kada se obelei neki od redova.
9. Uraeno snimite u datoteku UMETANJE.xlsx.
Veba: Umetanje redova ili kolona
1. Koristi se ista tabela kao u prethodnoj vebi.
2. Obeleite kolone B i C.
3. Zadajte komandu Cells/Insert/Insert Sheet Columns.
4. Obeleite red 2.
5. Zadajte komandu Cells/Insert/Insert Sheet Rows.
6. Navedite prva tri prazna reda i prve tri prazne kolone.
Redovi _______________________.
Kolone _______________________.
7. Vae odgovore upiite i u datoteku UMETANJE.xlsx.

Aplikativni softver

118

Radne tabele Excel

E6 PREMETANJE, KOPIRANJE I BRISANJE OPSEGA I ELIJA

9 Obeleeni (selektovani) opseg se moe kopirati, premetati i brisati. Opseg se

premeta tako to se uhvati za jednu od ivica i prevue na eljeno mesto. Da bi se
istim postupkom postiglo kopiranje opsega, treba jo drati pritisnu taster Ctrl.
Brisanje se postie pritiskom na taster Delete. Sve navedene operacije mogu se
postii i primenom Clipboard-a. Kako je jedna elija specijalni sluaj opsega, svi
navedeni postupci mogu se upotrebiti i za jednu eliju.
Veba: Premetanje elija
1. Napravite tabelu kao na levoj slici.
2. Prevlaenjem ispomerajte elije tako
da se dobije pravilan redosled, kao
na desnoj slici.
3. Unuka je otila na studije, pa je
pomou Clipboard-a premestite u
kolonu S. Opiite komande koje ste
koristili.

4. Unuk je otiao na VET, pa ga premestite u kolonu V primenom tehnike

prevlaenja.
5. Pomerite donju polovinu kolone tako da u redu nema praznina.
6. Uraeno snimite u datoteku OPERACIJE. xlsx. U istu datoteku snimite i odgovor
na pitanje iz take 3.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Veba: Kopiranje i brisanje elija i opsega

U kolonu A u redove 1 do 6 upiite redom a, b, c, d, e, f.
Tehnikom prevlaenja, drei taster Ctrl, kopirajte
popunjene elije tako da dobijete situaciju kao na slici.
Drei taster Ctrl, tehnikom prevlaenja obeleite sve
elije u kojima pie C ili D.
Pritisnite taster Delete i tako obriite sve obeleene elije.
Obeleite kolone A do H. Kliknite dva puta na prostor
izmeu kolona, recimo C i D.
Opiite redom kako bi se sve ove aktivnosti izvele preko
tastature.
Uraeno snimite u datoteku OPERACIJE. xls. U istu
datoteku snimite i opis iz take 6.

Aplikativni softver

119

Radne tabele Excel

E7 KOPIRANJE NA DOLE, GORE, DESNO I LEVO

9 Kada je jedan opseg obeleen, na njegovom donjem desnom temenu

moe se uoiti kvadrati (fill handle). Kopiranje sadraja opsega postie se
prevlaenjem ovog kvadratia na dole, gore, levo ili desno.
Pomou tastature, prvo treba obeleiti elije iji sadraj se kopira i elije u koje se taj
sadraj kopira sve kao jedan opseg. Potom se zadaje iz skupa alatki Editing
komande Fill/Down, Right, Left ili Up, zavisno od smera kopiranja.
1.
2.
3.

4.
5.
6.

Veba: Kopiranje na etiri strane pomou mia

U eliju D4 upiite VET.
Postavite za aktivnu eliju D4.
Postavite pokaziva mia na
kvadrati (fill handle) u donjem
desnom uglu elije D4, tako da se
pokaziva mia dobije oblik znaka
plus (+). Pritisnite levi taster mia i
prevlaite do elije D7. Pustite taster
mia tako ste iskopirali sadraj
elije D4 na dole.
Na slian nain iskopirajte sadraj elije D4 na desno, levo i gore po tri elije.
Obeleite kolone A do G. Kliknite izmeu naziva kolona, recimo A i B, da bi
podesili irinu elija.
Uraeno snimite u datoteku KOPIRANJE M. xls.

Veba: Kopiranje na etiri strane pomou tastature

1. Zaponite sa praznom tabelom. U eliju D4 upiite VET.
2. Postavite za aktivnu eliju D4.
3. Drite taster Shift i pritisnite tri puta strelicu na dole. Koji opseg je tako
obeleen? _________
4. Zadajte komandu Fill/Down ili jednostavno pritisnite Ctrl+D. U kojim sve
elijama sada pie VET i koji opseg one ine? _______________________
5. Na slian nain iskopirajte sadraj elije D4 na desno, levo i gore po tri elije.
Na kraju treba da dobijete stanje kao na gornjoj slici.
6. Uraeno snimite u datoteku KOPIRANJE T. xls, gde treba
snimiti i odgovore na pitanja iz taaka 3 i 4.
Veba: Kopiranje na etiri strane pomou tastature
1. Zaponite sa praznom tabelom. U eliju A1 upiite broj 1.
2. Postavite za aktivnu eliju A1.
3. Prevucite na dole tako da se u prvih 10 redova kolone A
upie 1.

Aplikativni softver

120

Radne tabele Excel

4. U eliju B1 upiite broj 1.

5. Postavite za aktivnu eliju B1.
6. Drite taster Ctrl i prevucite na dole tako da se u prvih 10 redova kolone B upie
niz brojeva od 1 do 10.
7. Obeleite opseg A1:B10.
8. Prevlaenjem na desno iskopirajte ovaj opseg tri puta.
9. Suzite kolone tako da dobijete tabelu kao na gornjoj slici.
10. Uraeno snimite u datoteku KOPIRANJE BROJEVA.xls.
1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.
5.

Veba: Popunjavanje nizova

Zaponite sa praznom tabelom. U eliju A1 upiite 100, a u eliju A2 upiite 90.
Obeleite elije A1:A2.
Prevlaenjem kopirajte na dole tako da dobijete niz 100 90 ... 20 10 0 -10 20 -30.
Uraeno snimite u datoteku POPUNJAVANJE NIZOVA.xls.
Veba: Definisanje nizova
Pokrenite komandu File/Options/Advanced i izaberite opciju Edit Custom lists.
U polje List entries upiite ponedeljak, upiite utorak, pritisnite ENTER i tako
redom dok ne popunite sve
dane u nedelji.
Kliknite na ekranski taster
Add, a potom i na OK.
U A1 upiite ponedeljak.
Prevlaenjem u kolonu A
upiite sve dane u nedelji.

6. Sadraj elije A1 kopirajte u eliju B1. Sada treba da je

aktivna elija B1.
7. Kliknite dva puta na kvadrati u donjem desnom uglu
elije B1.
8. Efekat je isti kao da se
prevlaenjem kopira na
dole.
9. Uraeno snimite u
datoteku DEFINISANJE
NIZOVA. xls.

Aplikativni softver

121

Radne tabele Excel

E8 APSOLUTNO I RELATIVNO UKAZIVANJE NA ELIJU I OPSEG

9 Neka se unutar sadraja jedne elije nalazi uobiajeno napisana adresa druge
elije, na primer sadraj elije C3 je =A1. Ako se elije kopira u neku drugu eliju,
doi e do promene sadraja unutar kopije. Na primer, ako je elija C3 kopirana u
eliju D5, sadraj elije D5 e biti =B3 a ne =A1. Primetimo da izmenjena adresa u
D5 ukazuje na eliju koja je od nje udaljena onoliko koliko i elija A1 od C3.
Ovakav nain ukazivanja (adresiranja, referenciranja) na vrednost elije naziva se
relativno ukazivanje.

Neka sada sadraj elije C3 bude =$A$1. Kopiranjem elije C3 u D5 ne dolazi do

promene sadraja, tj. sadraj elije D5 je takoe =$A$1. Primetimo da udaljenosti
izmeu same elije i one elije na koju se ukazuje sada nisu jednake. Ovakav nain
ukazivanja na eliju ili opseg naziva se apsolutno referenciranje. Znak $ (dolar)
slui za onemoguavanje promene (fiksiranje) oznake reda ili kolone prilikom
kopiranja. Mogue je fiksiranje samo reda ili samo kolone, tj. adrese tipa $B1 ili
B$1. Znak $ moe se neposredno upisivati ili se upisuje sukcesivnim pritiscima na
taster F4 kada se kursor nalazi uz ili unutar teksta adrese elije.

Veba: Kopiranje formula

1. Zaponite sa praznom tabelom. Popunite tabelu kao na donjoj slici.

Aplikativni softver

122

Radne tabele Excel

2. Postavite za aktivnu eliju C2. Otkucajte znak jednakosti (=).

3. Pritisnite dva puta strelicu na levo tako da aktivna postane elija A2. Uoite da je
tako u liniji za formule automatski upisano A2, tako da je sadraj elije =A2.
4. Otkucajte znak za mnoenje (*), najbolje na
numerikom delu tastature.
5. Pritisnite strelicu na levo tako da aktivna
postane elija B2. Uoite da je tako u liniji
za formule automatski upisano B2, tako da
je sadraj elije =A2*B2, to tano
odgovara stanju na slici.
6. Pritisnite ENTER, ime se potvruje
uneseni sadraj elije C2. Unos ovakvog sadraja mogao je da se ostvari i
jednostavnim ukucavanjem sadraja elije. Prednost naina sa ukazivanjem na
elije je jednostavnost i manja mogunost greke, jer umesto da korisnik
razmilja o adresi elije, jednostavno pokae na nju.
7. Upravo opisani nain rada naziva se point mode. Ako je potrebno da kucanje
strelica na tastaturi izazove jednostavno pomeranje kursora unutar sadraja elije,
treba pritisnuti F2, ime se prelazi u edit mode. Dakle, F2 menja nain rada iz
point mode u edit mode, i obrnuto.
8. Postavite ponovo za aktivnu eliju C2.
9. Kliknite dva puta na kvadrati u donjem desnom uglu elije C2, ime se sadraj
elije C2 kopira na dole, tako da se visina popunjenosti kolone C izjednai sa
visinom kolone B.
10. Pokrenite komandu
File/Options/Advanced
i ekirajte obeleeno na
slici desno
11. Sada su u tabeli vidljive
formule, a ne rezultati
njihovog izraunavanja.
12. Uoite da sadraji elija
u koloni C nisu isti.
13. Uoite da je u koloni C
uvek proizvod dve
susedne leve elije iz
istog reda, tj. da se radi o
relativnom referenciranju.
14. Pokrenite komande Formulas/
Formula Auditing/Show
Formulas

Aplikativni softver

123

Radne tabele Excel

15. Postavite za aktivnu eliju C7. Kliknite na ikonu sa znakom sigma () suma.
16. U eliju e se automatski upisati sadraj =SUM(C2:C6). Potvrdite ovaj sadraj sa
ENTER.
17. Vrednost elije C7 bie zbir vrednosti svih eliju u opsegu C2:C6, tj. 4228.
18. Promenite sadraj elije B3 sa 22 na 25. Uoite promene vrednosti elija C3 i C7.
19. Isprobajte efekte promena drugih elija iz kolona A i B.
20. Uraeno snimite u datoteku KOPIRANJE FORMULA.xlsx
Veba: Apsolutno ukazivanje poskupljenje
1. Nastavlja se rad sa tabelom iz prethodnog primera.
2. Obeleite kolone A i B. Pokrenite komandu Home/Cells/InsertColumns i tako
umetnite dve nove kolone.
3. U A1 upiite Poskupljenje,
a u B1 upiite Cena0.
Proirite kolonu A.
4. U eliju A2 upiite 5%.
5. Sadraj kolone Cena
kopirajte u kolonu Cena0.
6. U eliju C2 upiite
=(1+A2)*B2. Pri upisu koristite ukazivanje na elije.
7. Postavite za aktivnu eliju C2. Kliknite dva puta na kvadrati u donjem desnom
uglu elije. Time je vrednost elije C2 kopirana na dole sve do elije C6.
8. Koji je sadraj elije C6? _______________________
9. Uoite da je poveana samo cena u eliji C2. Objasnite zato.

10. Sadraj elije C2 prepravite tako da bude: =(1+A$2)*B2. Kopirajte eliju C2 na

dole.
11. Uoite da je sada poveana vrednost svih cena u koloni C. Vrednost sume je
4546.5.
12. Uoite da je sadraj svih elija u koloni C identian.
13. Da li bi bilo razlike u sutini prorauna ako bi sadraj elija u koloni C bio
=(1+$A$2)*B2. Proverite i objasnite.

124

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

14. Upiite da je poskupljenje 10%. Kolika je ukupna suma svih iznosa? _________
15. U datoteku KOPIRANJE FORMULA.xlsx upiite i odgovore na pitanja iz taaka
8, 9, 13 i 14, kao sama pitanja. Snimite ponovo datoteku,sa svim izmenama.
Veba: Apsolutno ukazivanje tablica mnoenja
1. Zaponite sa praznom tabelom. Popunite tabelu kao na slici. Za upisivanje nizova
brojeva koristite tehniku prevlaenja.
Sadraj elije B2 treba da bude
=B$1*$A2.
2. Postavite za aktivnu eliju B2. Kliknite
dva puta na kvadrati u donjem desnom
uglu elije kako bi se elija iskopirala na
dole do reda 11.
3. Sada je obeleen opseg B2:B11. Tehnikom
prevlaenja (kvadratia u donjem desnom
uglu obeleenog opsega), kopirajte ovaj
opseg na desno do kolone K.
4. Dobili ste tablicu mnoenja kao na slici.
Uoite sadraje razliitih elija.
5. Zatvorite sada ovaj praktikum i u novom
radnom listu ponovite ispoetka izradu
tablice mnoenja.
6. Napiite sadraje elija:
B1:

C4:

B2:

D4:

B3:

E4:

B4:

F4:
K11:

7. Objasnite sutinu postupka izrade tablice mnoenja.

8. Uraeno snimite u datoteku APSOLUTNO UKAZIVANJE.xlsx. U istu datoteku

upiite i odgovore na pitanja iz taaka 6 i 7.

Aplikativni softver

125

Radne tabele Excel

E9 ZADAVANJE NAZIVA ELIJE I OPSEGA

9 elije i opsezi su inicijalno imenovani svojom adresom. eliji i opsegu moe se

dodeliti i novi naziv tako to se elija ili opseg obelei a zatim se aktivira komanda
Insert/Name/Define i upie naziv. Za naziv se obino uzima oznaka ili re koja
podsea na sadraj i vrednost elije, na primer, Napon, U_1, I_nom i slino.
Ukazivanje nazivom elije ili opsega je istovremeno i apsolutno ukazivanje. Prednost
korienja naziva umesto adresa je u preglednosti formula u sadraju elija.
Veba: Nazivi elija i kolona
1. Zaponite sa praznom tabelom. Popunite
tabelu kao na slici, ali nemojte upisivati
brojeve u kolonama C i D.
2. Postavite za aktivnu eliju A2. Zadajte
komandu Define Name...iz iskaueg
menija. Pojavljuje se dijalog okvir.
3. Ponuen je naziv DEM. Prihvatite
ponueni naziv i zatvorite dijalog okvir.
4. Obeleite kolonu B. Zadajte komandu Define Name... Pojavljuje se dijalog okvir.
Ponuen je naziv Cena__DEM. Prihvatite ponueni naziv i zatvorite dijalog
okvir.
5. Postavite za aktivnu eliju A2. U padajuoj listi iznad naziva kolone A uoite
definisani naziv elije A2.
6. U pomenutoj padajuoj listi odaberite stavku Cena__DEM. Uoite da se obeleila
kolona B.
7. U eliju C2 upiite sadraj =B2*DEM.
8. Kopirajte na dole sadraj elije C2 do reda 5.
9. Napiite sadraje elija C2:
C3:
C4:
C5:
.
10. Postavite za aktivnu eliju D2. Upiite znak jednakosti (=).
11. Pritisnite taster F5. Pojavljuje se dijalog okvir. Iz liste naziva odaberite
Cena__DEM i zatvorite dijalog okvir.
12. U eliji D2 sada je upisano =Cena__DEM. Dopiite tekst tako da sadraj elije
glasi =Cena__DEM*DEM. Potvrdite sa ENTER.
13. eliju D2 kopirajte na dole do petog reda. Uoite da su vrednosti elija u
kolonama C i D isti.
14. Napiite sadraje elija: D2, D3, D4 i D5 i objasnite zato su sadraji elija
identini:

15. Kolika e biti suma svih brojeva u koloni D ako se vrednost elije DEM promeni
na 15?
16. Snimite datoteku pod nazivom NAZIVI.xlsx. U istu datoteku upiite i odgovore na
pitanja iz taaka 9 i 14.

Aplikativni softver

126

Radne tabele Excel

E10 VREME I DATUM; PRERAUNAVANJE TABELE

Vreme (i datum) se predstavljaju kao broj dana od nekog inicijalnog trenutka,

obino poetak 1900. godine. Sati se predstavljaju decimalnim delom broja.
Formatiranjem elije u kojoj je upisan broj kojim se predstavlja vreme dobijaju se
razliiti naini prikazivanja datuma i vremena. Datum i vreme se upisuju saglasno
formatu elije.
Veba: Razliiti naini prikazivanja vremena i datuma
1. U eliju A1 upiite Trenutno vreme i datum.
2. U eliju B1 upiite Format elije u koloni A.
3. U elije A2:A10 upiite formulu =NOW(), pri emu je zgodno koristiti tehniku
kopiranja na dole. Funkcija NOW() daje broj dana od inicijalnog trenutka.
Meutim, oblik prikazivanja broja e se automatski prilagoditi tako da e u
elije biti upisan trenutni datum i vreme.
4. U eliju B2 upiite inicijalni format.
5. Postavite za aktivnu eliju A3. Pokrenite komandu Format Cells (Ctrl+1),
aktivirajte karticu Number, odaberite stavku Number. Tako e u eliji A3 biti
prikazan broj dana od inicijalnog trenutka.
6. U eliju B3 upiite Number.
7. Postavite za aktivnu eliju A4. Pokrenite komandu Format
Cells/Number/Custom i unesite format d.m.yy

Aplikativni softver

127

Radne tabele Excel

8. Nastavite dalje sa primenom razliitih formata elija tako da upotrebite sve

formate sa sledee slike.

9. Kakav e tano biti oblik zapisa zavisi od podeenja Windows-a, koje se

postie komandom Start/Control Panel/Region and Language.
Veba: Izraunavanje razlike vremena izmeu dva trenutka
1. Popunite tabelu kao na slici.
2. U koloni t2-t1 treba izraunati razliku vremena iz prethodne dve kolone.
3. Razlika ovih vremena je 3517,32 dana, ali to nije jednako 9 godina, osam
meseci, 17 dana, 7 sati i 33 minuta. Vreme 17.8.09 07:33 odgovara tanom
datumu i vremenu 3517,32 dana od nultog trenutka.
t1
t2
t2-t1
21.5.90 10:20 6.1.00 17:53 17.8.09 07:33 inicijalni format
21.5.90 10:20 6.1.00 17:53
3517,32 Number

4. Gornju tabelu snimite u datoteku INTERVAL VREMENA.xlsx

Veba: Preraunavanje tabele
1. Uoite da se vremena u prethodnim tabelama povremeno menjaju, to se
najlake uoava na brojevima koji oznaavaju sekunde.
2. Sa druge strane, sekunde se ne menjaju stalno i redom, kao da se radi o satu.
Ovo je posledica mehanizma preraunavanja radne tabele. Tabela se
preraunava automatski svaki put kada doe do promene sadraja neke elije.
Tada se aurira i vreme.
3. Preraunavanje moe da se pokrene i runo, pritiskom na F9. Probajte.
4. Mehanizam preraunavanja podeava se iz File > Options > Formulas
>Calculation Options.
Pitanja
1. Koliko dana ivota imate danas? ___________
2. Proraun obavite u datoteci INTERVAL VREMENA.xlsx i snimite izmene.

Aplikativni softver

128

Radne tabele Excel

E11 DIJAGRAMI

9 Dijagrami (chart) slue za grafiko prikazivanje nizova podataka (series). Uvek

postoji jedan niz podataka tipa x i jedan ili vie nizova tipa y. Ako niz podataka tipa x
nije zadat, automatski se generie niz od rednih brojeva podataka y niza (1, 2, 3, itd.).
Veba: Dijagrami sa jednim nizom podataka
1. Formirajte niz podataka kao na slici i obeleite ga.
2. Pokrenite komandu Insert/Insert Chart. Izaberite neki od
standardnih tipova dijagrama. Analizirajte izgled dijagrama i
uoite x podatke (niz brojeva od 1 do 10 koji nije uvek dat
automatski) i y podatke.
3. Na isti nain napravite i analizirajte po nekoliko varijanti svakog
od standardnih tipova dijagrama.
4. Napiite nazive najmanje tri dijagrama za koje mislite da bi vam
bili najkorisniji u daljem radu. Te dijagrame snimite u datoteku
DIJAGRAMI 1. xlsx

Veba: Dijagrami sa dva niza podataka

1. U tabelu sa prethodne slike dodajte jo jedan red iznad
podataka. U A1 i B1 upiite redom x i y=2x.Slovo x u
eksponentu se pie pomou komande Home/Format
Cells/Font/Superscript.
2. U eliju B2 upiite formulu =2A2 i iskopirajte je na dole.
Tako ete dobiti vrednosti elija kao na slici.
3. Obeleite sve podatke kao na slici i pokrenite komandu
Insert/Chart.
4. Isprobajte kako bi izgledali dijagrami tipa Column, Bar,
Line i Pie. Napiite x niz podataka, koji je automatski
generisan za ove dijagrame. Dijagrame snimite u datoteku
DIJAGRAMI 2.xlsx
x niz podataka: __________________________________
5. Kao to smo se uverili, za navedene vrste dijagrama x niz podataka se i dalje
generie od rednih brojeva podataka u y nizovima. Ovo nam ne odgovara za
grafiko prikazivanje matematikih funkcija, koje nam je potrebno u ovom
sluaju. Zato, u prvom koraku kreiranja dijagrama, odaberite tip dijagrama XY
(Scatter). Ovako uraen dijagram snimite u datoteku DIJAGRAM 3.xlsx

Aplikativni softver

129

Radne tabele Excel

E12 PITANJA
Za odgovor na pitanja moete koristiti literaturu, podsetnik u programu (help).
Isprobajte odgovore na vaa pitanja. Na pitanja odgovorite pismeno, a kreirani
dokument snimite pod nazivom EXCEL PITANJA.xlsx
1. Objasnite kako ete izmeniti samo jedno slovo sadraja elije, koji se sastoji od
vie slova?
2. Kako se obeleava kompletan red tabele?
3. Kako se obeleava kompletna kolona tabele?
4. Ako je sadraj elije 2+3, kolika je vrednost elije?
5. Kako se referenciraju: elija D4 i sve elije levo i iznad nje?
6. Napiite formulu kojom se izraunava zbir prvih 10 redova kolone K.
7. Napiite formulu kojom se izraunava maksimalna vrednost prvih 100 redova
kolona A i C (ukupno 200 elija).
8. Sadraj elije A1 je =B5+C6. Ako se elija A1 kopira u D3, koliki e biti
sadraj elije D3?
9. Sadraj elije A1 je =2+3. Ako se elija A1 kopira u D3, kolika e biti
vrednost, a koliki sadraj elije D3?
10. Sadraj elije A1 je =B5+C6. Ako se elija A1 premesti na D3, koliki e biti
sadraj elije D3?
11. Vrednost elija kolone B treba da bude jednaka vrednosti elije A1. Kakav
treba da bude sadraj u B1 da bi se kopiranjem na dole postigao eljeni
rezultat?

130

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

E13 GRAFICI FUNKCIJA

Nacrtajte grafik funkcije pod brojem ________. Grafik treba da bude prikazan
linijom, kao to se obino crtaju grafici u matematici. Za x uzeti vrednosti od 0 do 10
u koraku od 0,1.
1
y=ln(x+1)
5
y=x0,22

2
y=log(x+1)
6
y = x + 0,5

10

y=sin(x)
13
y=1,7sin2x+cos2x

y=cos(x)
14
2
y=
x + 0,8

3
y=0,01x2+0,2x+0,3
7

4
y=20,02x
8

y = x3

11
y=2sin2x
15
y = max (sin( x ), cos( x ))

y = ( x + 1)

1
3

12
y=1,5cos2x
16
y=e

x
7

sin (x ) + 2

1. Kao primer bie opisan postupak za funkciju broj 13.

2. U eliju A1 upiite x, a u eliju B1 upiite y=1,7sin2x+cos2x. Da biste upisali
broj 2 u eksponentu, obeleite ga i zadajte komandu Home/Format
Cells/Font/Superscript.
3. Obeleite elije A1:B1 i na kartici Format Cells/Font zadajte font Times
New Roman, Italic.
4. U kolonu A od elije A2 nanie upiite niz bojeva 0 0,1 0,2 0,3 ... 9,9 10. ta
e se koristiti kao decimalni separator, zapeta ili taka, zavisi od podeenja
Windows-a, koje se postie komandom Start/Control Panel/Regional
Settings. Generisanje nizova brojeva kopiranjem na dole obraeno je u taki
E7.
5. U B2 upiite =1,7*SIN(A2)^2+COS(A2)^2 i kopirajte na dole, tako da kolona
B bude popunjena koliko i kolona A.
6. Obeleite kolone A i B i na kartici Home/Format Cells/Number zadajte
Number sa dva decimalna mesta.
7. Obeleite popunjeni deo kolona A i B (postavite kao aktivnu eliju A1,
Ctrl+Shift+Desno, Ctrl+Shift+Dole).
8. Pokrenite komandu Insert/Insert Chart.
9. Odaberite tip dijagrama XY (Scatter), sa glatkim linijama i bez oznaavanja
taaka.
10. U Chart Tools na jeziku Layout pronalaze se opcije za formatiranje naslova
dijagrama, prikaza legende, odabira mree linija dijagrama i jo druge opcije...
11. Umesto postojeeg sadraja upiite Grafik funkcije za naslov dijagrama
(Chart Title).
12. Na kartici Gridlines odaberite Major gridlines i za x i za y osu, a na kartici
Legend iskljuite prikazivanje legende (None).

Aplikativni softver

131

Radne tabele Excel

Ostaje da se dodatno uredi izgled grafika funkcije. Izbor se obavlja iz Chart

Tools sa jezika Format. Odreeni deo dijagrama se obeleava preko padajue
liste Current Selection, a promena svojstava tog dela se zapoinje klikom na
Format Selection. Alternativno, deo dijagrama se obeleava klikom na taj deo, a
promena osobina tog dela se pokree dvostrukim klikom.
13. Kliknite dva puta na neku od vrednosti x ose, tako da se otvori dijalog okvir
Format Axis. Na kartici Axis Options fiksirati Maximum na 10, a Major
unit na 1.
14. Pokrenite Word i u okviru njega pokrenite editor jednaina
(Insert/Object/Microsoft
Equation). Napiite
y = 1,7 sin 2 x + cos 2 x i preko
Clipboard-a kopirajte je pored
naslova dijagrama.
15. Kliknite dva puta na prazan deo
sive povrine na kojoj je nacrtan
dijagram (Plot Area). U okviru
Format Plota Area ekirajte No
fill i zatvorite prozor.
16. Grafik funkcije sada treba da
izgleda kao na slici.
17. Uraeno snimite u datoteku
GRAFIK.xlsx

Aplikativni softver

132

Radne tabele Excel

E14 BIORITAM
1. Popunite tabelu kao na slici.
2. U A2 unesite datum roenja. Datum
treba da unesete u formatu podeenom
u Start/Control Panel/Regional
Settings. eliju formatirajte kao
dd.mm.yyyy, jer je to uobiajeni
format kod nas.
3. U A5 unesite formulu =NOW(), koja
izraunava tekui datum i vreme.
4. U A6 unesite =A5+1 i njen sadraj
kopirajte na dole tako da dobijete niz
od 30 dana.
5. elije od A5 nanie formatirajte kao
dd.mm.yy
6. U B5 upiite formulu =A5-$A$2 i
kopirajte je na dole.
7. U elije C5, D5 i E5 upiite redom:
=SIN(MOD($B5;23)/23*2*PI())
=SIN(MOD($B5;28)/28*2*PI())
=SIN(MOD($B5;33)/33*2*PI())
i kopirajte ih na dole.
8. Kolonu B formatirajte kao broj sa nula
decimala, a kolone C, D i E na dve
decimale.
9. Koliko dana ivota imate danas?
______________
10. Fiziki ciklus ima _____ dana,
emocionalni ______ dana, a
intelektualni ______ dana.
11. U sledeih mesec dana va
eemocionalni ciklus je u maksimumu dana _______, intelektualni _______, a
fiziki ________.
12. Obeleite podatke prve, tree, etvrte i pete kolone, poev od etvrtog reda
nanie. Pokrenite komandu Insert Chart i kreirajte dijagram tipa XY(Scatter),
sa glatkim linijama, sa obeleavanjem taaka.
13. U Chart Tools u jeziku Layout, kliknuti na ikonu Chart Titles i u polje
Chart title upiite Bioritam, a klikom na ikonu za unos naslova x ose, u polje
za oznaku x ose upisati Datum.
14. Klikom na ikonu Gridlines, za x osu odaberite i glavne i pomone linije
(Major&Minor Gridlines).
15. Klikom na ikonu Legend, postavite legendu horizontalno iznad dijagrama.

133

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

16. Kliknite dva puta na neku od vrednosti y ose i u datom prozoru koji se pojavi,
fiksirati za minimalnu vrednost 1 , a za maksimalnu vrednost 1.
17. Kliknite dva puta na neku od vrednosti x ose i u prozoru Axis options, u okviru
Axis labels odaberite Low. U istom prozoru, odaberite raspon vrednosti na x
osi, a izborom opcije Number, podesite format zapisa datuma.
18. Podesite i ostale potrebne parametre tako da dijagram izgleda kao na slici. I
budite oprezni u one dane kada Vam neki od ciklusa prolazi kroz nulu.

Bioritam

Fiz.

Emoc.

Int.

1,00
0,80
0,60
0,40
0,20
0,00
-0,20
-0,40
-0,60
-0,80
-1,00
11.jan.00.

16.jan.00.

21.jan.00.

26.jan.00.

31.jan.00.

5.feb.00.

10.feb.00.

19. Prema tumaenjima bioritma, najkritiniji dani su kad se sva tri ciklusa nau u
nuli. Izraunajte kada e se Vama desiti sledei takav dan, imajui u vidu da su
prvog dana ivota svi ciklusi na nuli.
20. Uporedite jo jednom va dijagram i dijagram na slici. Zapiite razlike koje
postoje izmeu njih i probajte da ih eliminiete.
21. Sve uraeno, ukljuujui i odgovore na pitanja 9, 10, 11 i 20, snimite u
datoteku BIORITAM.xlsx

Aplikativni softver

134

Radne tabele Excel

E15 IMENOVANJE ELIJA I TEHNIKI PRORAUNI

Za tehnike proraune kolone se mogu organizovati na sledei nain:
A - kolona za greke. Ukoliko postoji pogrean podatak u koloni D, u istom
redu u koloni A upisuje se broj 1. Greka moe da bude logika (na primer,
uneti podatak je izvan domena moguih vrednosti) ili se radi o
nezadovoljenoj proveri. Preko kolone za greke ostvaruje se povratna veza
u algoritmu.
B - naziv veliine. Ova kolona ima najveu irinu (oko 50 znakova) i u nju se
mogu upisivati i komentari. Po potrebi se komentari mogu upisivati i u
kolone B, C, D i E, ime se dobija vea irina zapisa.
C - oznaka veliine. Treba koristiti oznake veliina uobiajene u literaturi. Ove
oznake koriste se kao imena za odgovarajue elije u koloni D, ime se
postie da formule u koloni D budu preglednije. Imena elija ne mogu da
budu adrese elija. Na primer, za struju I1 ne moe se koristiti ime elije I1
jer je to ve adresa elije, ve na primer I_1, a kao oznaku treba upisati I1
ili, ako to program ne omoguava isto I_1.
D - vrednost veliine. Vrednost veliine moe biti uneta od strane korisnika ili
izraunata preko formule. elije u ovoj koloni treba da budu imenovane
saglasno (ili identino) oznaci iz kolone C, radi preglednosti formula.
E - jedinica mere veliine. Ove jedinice treba uvaiti u formulama u koloni D.
F, G, H, ... - kolone za pomone proraune. Ukoliko se radi o sloenijem
pomonom proraunu, ove kolone treba organizovati kao i kolone B do E.
U kolonama za pomone proraune ne mogu se stavljati ulazne veliine.
Pri pravljenju aplikacija, razmatrane kolone treba uiniti nevidljivim za
korisnika.
Kolone B do E predstavljaju istovremeno i masku za unos podataka i izvetaj
koji se tampa i predstavlja rezultat prorauna. U ove kolone ne moraju da
se stave svi meurezultati, ali se moraju staviti sve ulazne veliine.
1. Formirajte novu datoteku sa tabelom kao na slici.

Aplikativni softver

135

Radne tabele Excel

2. Postavite pokaziva aktivne elije na eliju D5 i iz jezika Formules izabrati

komandu Define Name i u prozoru New Name zadati joj naziv ro. eliju D6
nazovite l (slovo l), a eliju D7 nazovite S.
3. U eliju D9 upiite sadraj =ro*l/S.
4. Snimite tabelu pod nazivom OTPOR.xlsx
5. Na osnovu sainjene RT izraunajte sledee vrednosti:
l
S
R

6. U eliju A5 unesite
1 0,0175 1
1,5
sadraj =IF(D5<=0;1;0).
2 0,0175 1
2,5
Isprobajte i napiite ta je
3 0,0175 1
4
potrebno uneti u eliju
4 0,0175 55
16
D5 da bi se u A5 pojavila
5 0,0175 1000 1,5
vrednost 1?
7. Unesite odgovarajuu formulu za hvatanje greke u elije A6 i A7. Moe li se
to uiniti kopiranjem na dole?
8. U datoteku OTPOR.xls snimite odgovore na pitanja iz taaka 6 i 7 i snimite
sve izmene.
9. Iz jezika View izabrati Macros/View Macros/Edit gde se pokree Visual
Basic Editor. Zatim pokrenuti komandu Insert/Module. Upiite sledei kd,
kojim se definie funkcija Rprov.
Function Rprov(Ro,L,S)
Rprov=Ro*L/S
End Function
10. Formirajte radnu tabelu za izraunavanje vrednosti sa prethodne slike. U eliju
E2 unesite formulu =Rprov(B2;C2;D2) i kopirajte na dole. Ako je Windows
podeen za engleski jezik, separator u listi je zapeta (,). Simbol za specifinu
otpornost dobiete tako to otkucate slovo r, a potom za font izaberete
Symbol. Linije u tabeli podeavaju se komandom Format/Cells Border.
11. Snimite uraeno u datoteku FUNKCIJA.xlsx

136

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

E16 PRORAUN ZATITNOG UZEMLJENJA

1. Formirajte tabelu kao na slici.

2. Vie redova teksta u jednoj eliji postie se izborom jezika Home i iz Cells
izborom komande Format Cells/Alignment/ Wrap Text.
3. Postavite za aktivnu eliju D18, pokrenite komandu Home/Styles/Conditional
Formatting/New Formating Rule i podesite da elija bude crvena ako je njen
sadraj nije ispunjen.

Aplikativni softver

137

Radne tabele Excel

4. Probajte da veoma smanjite vrednost veliine S kako bi elija D18 postala

crvena.
5. Najee se menjaju samo sadraji elija D6:D7. Da biste od promena zatitili
ostale elije, obeleite elije D6:D7 i na kartici Format Cells/Protection
iskljuite opciju Locked.
6. Pokrenite iz jezika Review u grupi komandi Changes opciju Protect Sheet.
Probajte sada da promenite sadraj zatienih elija.
7. Prouite help i prethode dve komande i objasnite mehanizam zatite elija i
njihovu primenu.

8. Uraeno snimite u datoteku PROTECTION.xlsx, zajedno sa odgovorom na

pitanje iz take 7.

138

Aplikativni softver

Radne tabele Excel

E17 SPECIFIKACIJA MATERIJALA

1. Uneti podatke u tabelu
kao na slici. Sadraj
elije F4 treba da bude
=C4*E4 i treba ga
kopirati na dole.
Izmenite neku od cena
i pratite kako se menja
ukupni iznos.
2. Kliknite dva puta na
naziv lista Sheet1 i
preimenujte ga u
Specifikacija. Snimite radnu belenicu u datoteku pod nazivom SPEC.xlsx.
3. Obeleite celu tabelu i kopirajte je u list Sheet2.
4. Izmeu kolona sa zaglavljem Cena i Iznos umetnite novu kolonu.
5. U eliju F2 (u novoj koloni) upiite vrednost 4. Komandom iz jezika Formules
izabrati komandu Define Name i u prozoru New Name eliji F2 dajte naziv
DEM.
6. Dopunite tabelu tako da izgleda kao na slici.

7. Prilikom unosa sadraja koristite tehniku kopiranja na dole.

8. List Sheet2 preimenujte u Specifikacija 2. Snimite datoteku.
9. Prevlaenjem desne ivice irinu kolona F i H smanjite na nulu.
10. Koje vrste adresiranja su koriene?
11. Kolika e biti ukupni dinarski iznos ako se vrednost DEM promeni na 14?
12. Snimite datoteku SPEC.xlsx zajedno sa odgovorima na pitanja 10 i 11.

Aplikativni softver

139

Radne tabele Excel

E18 PRIMER IZ POSLOVNIH FINANSIJA

1. U ovoj vebi pokazano je kako se jedan konkretni zadatak1 iz poslovnih finansija
moe uraditi u Excel-u.
2. Za potrebe nastave zadatak se moe tampati zajedno sa oznakama redova i
kolona, kao to je uraeno u ovom sluaju. Za potrebe realnih poslovnih izvetaja,
oznake redova i kolona se mogu izostaviti.
3. Zadatak se radi na vie radnih listova, koji se imenuju saglasno obraenoj temi.
Na taj nain postie se bolja preglednost i pronalaenje odreenog dela izvetaja.
4. Uoite da se imena elija poklapaju sa opisima levo od elija.
5. Prikazani razlomci postiu se tehnikama spajanja elija (merge) i postavljanjem
linija na ivice elija.
6. Uradite zadatak i snimite ga u datoteku POSLOVNE FINANSIJE.xlsx
7. Probajte da promenite ulazne podatke i pratite promene u izvetajima.
8. Pretpostavite poveanje obima proizvodnje i prodaje za po 10%. Uraeni zadatak
sa ovim podacima snimite u datoteku POSLOVNE FINANSIJE 2.xlsx

2001.

Primer je preuzet iz knjige Vesne Markovi, "Praktikum iz poslovnih finansija", Via ekonomska kola, Valjevo,

140

Aplikativni softver
A

Radne tabele Excel

C

1
2

10.000

300 .

120 .

1.200.000 .

5.000.000 .
:

3
4
5
6
7
8
9

10
11
12
13
14
15

(.)
3.000.000
1.400.000
400.000
200.000
5.000.000

16

12%

8%
:
- ,
-

17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39

C3
C4
C5
C6
C7

__
___
____
__
( )
=__

C12 _
C13 _
C15 __
=SUM(C11:C14)

C17 ____
C18 ____

C15, .

141

Aplikativni softver
A
1

Radne tabele Excel

C

1.1

("Direct Costing" ) ,

:

5
6

7
8

9
10

11
12
13

4
5

14
15
16
17

6
7
8

18

(10.000*300)

(10.000*120)

(3.000.000-1.200.000)


(1.800.000-1.200.000)



(600.000-48.000-112.000)

(.)
3.000.000
1.200.000
1.800.000
1.200.000
600.000
48.000
112.000
440.000

19
20

21 C6

___

22

=___*__

23 C8

24

=____*__

25 C10

26

=___-_

27 C12

( )

28

=__

29 C13

30

=_-__

31 C15

___

32

=____*_

33 C16

___

34

=____*_

35 C17

36

=_-___-___

142

Aplikativni softver
A
1

C D

Radne tabele Excel

E

1.2

,
,
:

4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

= 1 -

= 1 -

1.200.000
3.000.000

= 0,60

1.200.000
0,6

2.000.000

17
18

19

2.000.000
,
.

20
21

22
23 G8 __
24

=1-_/___

25 G15 __
26

=__/__

27
28

29

30 E8
31 E9
32 D15
33 D15
34 B19

143

Aplikativni softver
A
1
2
3

Radne tabele Excel

D

1.3
,
:

4
5

6
7
7.000.000

18
19
20
21
22

1.000.000
0

23
24

7.000.000

17

2.000.000

6.000.000

16

5.000.000

15

3.000.000

4.000.000

14

4.000.000

3.000.000

13

2.000.000

12

5.000.000

1.000.000

11

6.000.000

9
10

25
26

27
28

29
30
31

( )

2.000.000
( ),

2.000.000
(
).

32
33
, .
34 1
.
35 2
.
36 3

144

Aplikativni softver
A

Radne tabele Excel

D

,
.
.
38
39 .
40

41
42
43
44
45

0
0
1.200.000
1.200.000
0

6.667
2.000.000
1.200.000
2.000.000
2.000.000

20.000
6.000.000
1.200.000
3.600.000
6.000.000

46
47

48

D41
E41
C42
D42
E42
C43
D43
E43
C44
D44
E44
C45
D45
E45

49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61

=__/___
=D41*3
=C41*___
=D41*___
=E41*___
=__
=__
=__
=__+C41*____
=__+D41*____
=__+E41*____
=C42
=D42
=E42

62
63

64

PREZENTACIJE POWERPOINT
SADRAJ
PREZENTACIJE POWERPOINT .................................................................... 145
P0 MS POWERPOINT (OSNOVE RADA) ........................................................................................... 147
P1 PROGRAM ZA PREZENTACIJE .................................................................................................... 187
P2 IZRADA PREZENTACIJE NA OSNOVU ABLONA .......................................................................... 188
P3 UGRADNJA OBJEKATA .............................................................................................................. 190
P4 KAKO NE TREBA DA IZGLEDA PREZENTACIJA ........................................................................... 195
P5 KAKO NAPRAVITI DOBRU PREZENTACIJU ................................................................................. 195
P6 ABLON ZA PREZENTACIJU ....................................................................................................... 196
P7 IZRADA KOMPLETNE PREZENTACIJE ......................................................................................... 197
P8 USMENA PREZENTACIJA ........................................................................................................... 198

Aplikativni softver

146

Prezentacije PowerPoint

PREGLED URAENIH VEBI

Veba
P1
P2
P3
P4
P5
P6
P7
P8

Datoteke
MENIJI POWERPOINT.pptx
APLIKATIVNI SOFTVER.pptx
UGRADNJA OBJEKATA.pptx
SHARENO.pptx
OSNOVA.pptx, OSNOVA.potx
KORISNO.pptx,
KORISNO.potx,
KORISNO.docx
MOJA TEMA.pptx,
POZIV.docx
(bez datoteke)

Ime i prezime:
Broj indeksa:

Datum

Potpis

Overa

147

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

P0 MS POWERPOINT (OSNOVE RADA)

Microsoft POWERPOINT 2010 (PP) je program namenjen za izradu i prikaz
multimedijalnih prezentacija, koje slue kao podrka usmenim izlaganjima. Ovaj
program prvenstveno koriste poslovni ljudi kojima je vano da brzo, lako i
jednostavno prezentuju svoje firme i razliite proizvode svojih firmi na vrlo
zanimljiv nain. Takoe, ovo je nezamenljiv alat velikog broja predavaa iz razliitih
oblasti. Prezentacija u PP se sastoji od slajdova. Svaki slajd objedinjuje vie
multimedijalnih sadraja.
1. Pokretanje programa PowerPoint i njegove alatke (veba P1)

Slika 1. Startovanje aplikacije

Power Point se pokree na isti nain kao i svi drugi programi iz MS Office, znai
procedura je sledea:
Kliknite na dugme Start,
Kliknite na listu Programi / All Programs,
Kliknite na listu Microsoft Office i
Kliknite na ikonu MS PowerPoint (slika 1).
Otvaranje postojee i kreiranje nove prezentacije
Ukoliko elite da otvorite neku od postojeih prezentacija (ili vie njih odjednom)
onda:
Kliknite na padajuu listu datoteka (File)

Aplikativni softver

148

Prezentacije PowerPoint

Izaberete komandu Otvori (Open), dobija se okvir za dijalog (slika 2), gde se
izabere fajl i klikne na taster Open i fajl u PowerPoint-u e biti prikazan

Slika 2. Open dijalog

Ukoliko elite da kreirate novi fajl i ponete da pravite novu prezentaciju, potrebno
je:
Izabrati iz menija File opciju New, gde dobijate prozor na slici 3

Slika 3. Nova prezentacija

Sa desne strane prozora pojavio se okvir za dijalog Nova prezentacija (New
Presentation), koji vam nudi nekoliko opcija koje moete izabrati po potrebi. Ono
to je za vas najbitnije je prva opcija, a to je:
Blank presentation za pravljenje nove prazne prezentacije kada se klikne na
dugme Create (Ctrl+N)

Aplikativni softver

149

Prezentacije PowerPoint

Recent templates prikazuje sve ablone koje ste ve birali

Sample templates prikazuje sve ablone koji su instalirani u Office. Kada
izaberete jedan od njih, desno u prozoru se vidi kako on izgleda.
My templates prikazuje sve ablone koje ste sami kreirali.
New From existing je opcija za pravljenje prezentacije na osnovu ve
postojeeg fajla.
Office.com templates deo daje mogunost izbora ablona tako to se va
raunar tada konektuje na server Microsofta i preuzima ablon.
Izborom opcije Blank presentation, otvara se prozor (slika 4).

Slika 4. Prvi slajd nove prezentacije

Na sredini prozora nalazi se bela povrina sa dva tekst boksa (jedan je predvien za
naslov, a drugi za podnaslov). Ovo je izgled slajda tipa Naslovni slajd (Title Slide).
Mogue je izabrati na jeziku Home u grupi komandi Slides komande Izgled
slajdova (Layout). Neki od od sledeih izgleda dati su na slici:

1. Naslovni slajd (Title Slide) ova vrsta slajda se koristi za naslovni slajd
2. Naslov i sadraj (Title and Content) ova vrsta slajdova se koriste ukoliko na
slajdu predstavljate neke sadraje, odnosno grafikone, slike, dijagrame, i sl.
3. Dva polja za sadraj (Two Content) ove vrste slajdova predstavljaju
kombinaciju dva polja za unos bilo kog sadraja, teksta, slike, dijagrama i sl.

Aplikativni softver

150

Prezentacije PowerPoint

Da biste sauvali prezentaciju pod istim imenom potrebno je iz liste Datoteke (File)
odabrati opciju Sauvaj (Save), ili izabrati opciju Sauvaj kao... (Save As), ako elite
sauvati prezentaciju pod drugim imenom. Pamenje prezentacije pod drugim
imenom se obino koristi ukoliko smo otvorili neku postojeu prezentaciju, napravili
neke izmene nad njom i elimo da je snimimo (sauvamo), ali da nam ostane
zapamena i stara verzija prezentacije. Podrazumeva se da je snimate u formatu
Prezentacija (Presentation) sa ekstenzijom fajla.pptx.
Korienje alatke za uveanje/smanjenje Zum (Magnification/Zoom)
Ponekad je u toku rada potrebno uveati odreeni slajd ili ga umanjiti da bi neto
lake uradili u toku dizajniranja. Da bi ste to uradili potrebno je da:
Kliknete na jeziak prikaz (View), i izabere opciju Zoom
otvara prozor (slika 5).

, pri emu se

Slika 5. Zoom dijalog

Ovo je prozor za podeavanje veliine prikaza na ekranu, a jedinica za veliinu je
znak % (procenat). Ako pogledate sliku moete primetiti da sa leve strane postoji
lista sa nekoliko najee korienih veliina, a sa desne je polje Procenat (Percent):
gde moete upisati bilo koji broj koji vam odgovara, a nije u ovoj listi.
Mogue je podeavanje uveanja/umanjenja, tj. Zuma sa Taskbar-a u donjem
desnom uglu prozora (slika 6).
Slika 6. Zum
Podeavanje palete alata za brzi pristup komandama
Kao i ostale Office aplikacije i Power Point ima paletu alata za brz pristup
komandama (Quick Access Toolbar). Prema podrazumevanom podeavanju
prikazane su komande Save, Undo i Redo. Da biste dodali komande koje esto
koristite, postupite na sledei nain:
Kliknite strelicu desno od Quick Access Toolbar, ime se otvara meni sa
dostupnim komandama kao na slici 7.

151

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Slika 7. Meni Quick Access Toolbar

Za dodavanje komande, kliknite na njen naziv
Ukoliko elite da uklonite neku od komandi pored koje stoji znak za
potvrdu

, kliknite njen naziv i ona e automatski nestati.

Pogledi na prezentaciju
Pre poetka rada sa slajdovima, potrebno je znati da Power Point ima etiri razliita
pogleda, od kojih svaki ima svoju specifinu namenu, a najbre se izaberu kada se
aktiviraju tasteri pogleda u desnom donjem uglu prozora.
Normalan (Normal)
Ovo je pogled koji je standardan i koji se najee koristi. U ovom prikazu
(pogledu) vidljiv je slajd na kome radite, onakav kakav e biti prikazan u
prezentaciji. U ovom prikazu se obavlja veina aktivnosti.
Sortiranje slajdova (Slide Sorter)
Ovo je pogled ija je primarna namena rad sa slajdovima i to kopiranje,
pomeranje i brisanje slajdova. On nam omoguuje promenu redosleda
slajdova. Ako neki slajd elimo obrisati ili kopirati, dovoljno je da kursor
postavimo na slajd, kliknemo (markiramo slajd), a zatim obriemo ili kopiramo.
Pogled za itanje (Reading Wave)
Ovo je pogled na prezentaciju u obliku pogodnom za itanje slajdova, bez
palete alata i radnog okruenja.
Projekcija slajdova (Slide Show)
Ovo je pogled koji slui za prikaz prezentacije. On se koristi uglavnom kada
je prezentacija ve gotova i treba da se prezentuje nekome, ili kada elite da
testirate kako prezentacija radi.

Aplikativni softver

152

Prezentacije PowerPoint

Prelazak izmeu razliitih pogleda

Slika 8. Promena pogleda

Prelazak izmeu pogleda se vri izborom u jeziku View gde se nalaze
komande za izbor pogleda (slika 8).
Da bi ste preli u Normal pogled, ako ve niste u njemu, potrebno je kliknuti
na komandu Normal.
Da bi ste preli u Slide Sorter potrebno je kliknuti na komandu Slide Sorter.
Da biste pustili Slide Show potrebno je izabrati opciju Slide Show ili koristi
preicu preko funkcijskog tastera F5.
Primeujete da postoji jo jedna vrsta pogleda: Stranica sa napomenama (Notes
Page). U ovom nainu prikaza, ispod umanjene slike slajda predvien je prostor za
upisivanje beleki namenjenih izlagau (napomene predavaa). Ove beleke nisu
vidljive sluaocima u toku prezentacije.
Dodavanje novog slajda
Da bi ste kreirali novi slajd u vaoj prezentaciji, potrebno je:
Kliknuti desnim tasterom mia u levom delu prozora Slajdovi (Slides), posle
ega e se pojaviti iskaui meni (pop up meni) (slika 9 levo) i izabrati opciju
Novi slajd (New Slide) da bi se kreirao novi slajd u vaoj prezentaciji.
Drugi nain je da iz jezika Home iz komandi Slides odaberete opciju Novi
slajd (New Slide), ili preko tastature preicom Ctrl+M

Slika 9. Dodavanje novog slajda

153

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Nakon ubacivanja novog slajda, u ovom sluaju drugog, potrebno je izabrati

izgled slajda - Izgled slajda (Layout), (slika 9 desno), iako iza naslovnog
slajda aplikacija po podrazumevanom podeavanju ponudi slajd sa sadrajem
(Title and Content).
Izmena izgleda postojeeg slajda
Da bi ste promenili izgled nekog slajda, potrebno je selektovati slajd, pa izabrati
izgled slajda (Layout), (slika 9 desno). ili ga otvoriti desnim klikom na slajd i
aktiviranjem opcije Izgled slajda (Layout), (slika 10).

Slika 10. Iskaui meni (Pop up)

Promena boje pozadine na slajdu
Da bi ste promenili pozadinu na kreiranom slajdu, ili na svim slajdovima u
prezentaciji, potrebno je:
Kliknuti u glavnom delu prozora desnim klikom mia na slajd, kojem elite
promenite pozadinu, odnosno na neki od slajdova ukoliko elite da promenite
pozadinu na svim slajdovima u vaoj prezentaciji. Kada to uradite dobiete Pop
up meni (slika 11 levo), gde izaberemo levim klikom mia opciju Izgled
pozadine (Format Background), posle ega se na ekranu prikazuje prozor
(slika 11 desno). Taster Primeni na sve (Apply to All) se koristi kao to mu i
samo ime kae, kada elite da se izabrana pozadina primeni na sve slajdove u
prezentaciji.

Aplikativni softver

154

Prezentacije PowerPoint

Izbor pozadine se odreuje jednom od opcija Ispune (Fill)

Slika 11. Izbor pozadine

ekiranjem Solid fill
biramo belu boju pozadine po standardnom
podeavanju. Ukoliko elite da je promenite, potrebno je kliknuti levim
tasterom mia na strelicu. Ovo je ilustrovano slikom 12.

Slika 12. Izbor boja pozadine

Ovde moete izabrati neku od ve ponuenih boja levim klikom mia, posle
ega e ona biti izabrana. Ukoliko elite neku boju koja se ne nalazi u ovom
prozoru, potrebno je izabrati levim tasterom mia opciju More Colors, posle
ega se pojavljuje sledei prozor (slika 13). Vidite da ovde moete izabrati bilo
koju boju koja vam odgovara.

155

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Slika 13. Proireni izbor boja

U sekciji Fill moemo ekirati opcije Gradient, Picture or Texture ili
Pattern fill.
Ako ekirate opciju Gradient fill u prozoru datom na slici 14., moete
podeavati pozadinu tako da se u pozadini umesto jedne, nalazi vie boja, koje
se prelivaju na odreeni nain.

.
Slika 14. Gradient fill efekti
Ukoliko izaberete Picture or Texture fill kao na slici 15., omoguavate izbor
pozadine u vidu slika i odreenih tekstura.

Aplikativni softver

156

Prezentacije PowerPoint

Slika 15. Picture or texture fill efekti

Ukoliko ekirate opciju Pattern fill kao na slici 16., dobijate mogunost izbora
pozadine u obliku razliitih i viebojnih ara.

Slika 16. Pattern fill efekti

2. Izrada prezentacija na osnovu ablona (veba P2)
Ukoliko elite da kreirate prezentaciju sa nekim od ve postojeih ablona, potrebno
je:
Otvoriti novu prezentaciju (File/New), u desnom delu prozora izabrati opciju
Themes pri emu se otvara prozor sa razliitim dizajnom slajdova (slika 17) i
izabrati levim tasterom mia ablon koji vam se svia

Aplikativni softver

157

Prezentacije PowerPoint

Slika 17. Ponueni predloci

U File/New se nalaze i gotove ablon prezentacije Primeri ablona (Simle
templates). Izborom te opcije otvara se novi prozor gde birate gotove
prezentacije koje nudi sama aplikacija (npr.Project Status Report i dr.)
Da bi gotovu ablon prezentaciju koristili za pravljenje svoje prezentacije,
obavezno izaberite, u levom delu prozora, prikaz prezentacije pomou pogleda
Outline, koji daje slajdove sa prikazom teksta, tako da jednostavno menjate
tekst, bez promene strukture slajda.
Takoe moete u prozoru File/New u delu Office.com Templates da se
konektujete na server Microsofta i preuzmete bilo koju gotovu ablon
prezentaciju.
3. Master slajd (veba P3)
Ukoliko elite da napravite sopstvenu pozadinu slajda (sa nekim logo-znakom i
tekstom koji vi odaberete i sl.), i ne elite da koristite ve postojee ablone, to
moete uiniti koristei opciju Master (Master Slide). Master slajd je u stvari slajd
na osnovu kojeg vi moete kreirati ostale slajdove u vaoj prezentaciji. Osnovna
namena mastera je da se ujednai izgled slajdova i na taj nain znatno ubrza proces
kreiranje prezentacije.
Da biste radili sa Master Slajd-om potrebno je na jeziku Prikaz (View) izabrati u
grupi komandi Master View opciju Master slajda (Slide Master). Posle izbora ove
opcije, na ekranu e se pojaviti master slajd (slika 18), koji sada moete slobodno da

Aplikativni softver

158

Prezentacije PowerPoint

modifikujete koristei ponuene alate Drowing Tools/Format (slika 19), na taj

nain to ete da promenite boju pozadine, ubacite sliku, nacrtate neki objekat na
slajdu, uneti neki tekst u zaglavlje jednog ili svih slajdova, ili neto slino.

Slika 18. Master slajd

Slika 19. Alati za modifikaciju Master slajda

Rad sa Master slajdom se na razlikuje mnogo od rada sa obinim slajdom. Po
zavretku rada sa Master Slide-om potrebno je:
Izabrati u listi View opciju Normal View, ili kliknuti na Zatvori prikaz
mastera (Close Master View) na paleti sa alatkama Slide Master. Tada e svi
slajdovi u prezentaciji promeniti izgled u skladu sa promenama koje su
nainjene na Master slajdu.
Ako elite da izgled Master slajda bude razliit na naslovnim slajdovima u
odnosu na ostale slajdove, potrebno je kliknuti levim klikom na Title Slide
Layout u levom delu prozora.
Na ekranu dobijate sledei slajd (slika 20) koji je prikazan na radnoj povrini.
Njega moemo modifikovati na eljeni nain

Aplikativni softver

159

Prezentacije PowerPoint

Slika 20. Title Master slajd

Automatsko numerisanje slajdova i ubacivanje datuma u podnoje slajdova
Ako paljivo pogledate prethodnu sliku (slika 20) moete videti da se na dnu Master
slajda nalazi nekoliko podruja koja imaju specifinu namenu. Da bi vam bilo jasnije
pogledajte sledeu sliku:
Ovde postoji nekoliko podruja od kojih je prvi namenjen za datum, i ako u njega
unesete datum, taj datum e se pojavljivati na svim slajdovima u prezentaciji. Drugo
podruje je namenjeno za, kao to mu ime kae podnoje, tj. ovde moete uneti neki
tekst koji e se pojaviti na svim slajdovima u prezentaciji. Tree podruje je
namenjeno za broj strane i ako postavite u ovo polje broj, tada e sve strane imati broj
u desnom uglu.
Napomena: Vano je uoiti da se na Master slajdu ne unose datum, tekst Footer-a i
broj strane direktno, nego se samo formatiraju, odnosno podeava vrsta fonta, boja
fonta, veliina slova i brojeva i sl. Kako se unose datum i vreme, Footer ili broj
strane?
Da bi se uneo broj slajda ili datum i vreme potrebno se vratiti u Normalan pogled
(Normal View), a zatim iz Umetanje (Insert) jezika izabrati opciju
Header&Footer gde se otvara prozor (slika 21).
Ovde moete podesiti prikazivanje datuma i vremena (aurno vreme koji se upisuje
na osnovu sistemskog datuma i vremena na raunaru, ili neki fiksni datum i vreme),

160

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

broja slajda i teksta koji e se prikazivati u zaglavlju-Header i podnoju-Footer.

Nakon podeavanja treba kliknuti na Primeni na sve (Apply to All) da bi se
podeavanja prikazivala na svim slajdovima.

Slika 21. Podeavanje broja slajda i vremena

Ubacivanje i oblikovanje teksta i multimedijalnog sadraja
Ubacivanje teksta u prezentaciju
Tekst se jedostavno dodaje na slajd tako to se klikne na mesto gde je predvieno da
se on nalazi, gde obino pie Click to add text (slika 22).

Slika 22. Rad sa tekstom

Ako kliknete levim tasterom mia na mesto gde pie Click to add text, moi ete da
unosite tekst sa tastature, a ukoliko kliknete na Click to add title moi ete da
unesete naslov na isti nain peko tastature.
Ukoliko vam ne odgovara ovakav izgled, moete ga promeniti tako to ete u jeziku
Home u grupi alata Slides izabrati opciju Layout.

Aplikativni softver

161

Prezentacije PowerPoint

Po izboru ove opcije sa desne strane e se pojaviti prozor za podeavanje izgleda

strane (slika 23). Ovde je sve lepo grafiki predstavljeno tako da nije problem nai tip
slajda kakav vam treba. Dovoljno je kliknuti na odreeni tip levim tasterom mia
posle ega e se izgled primeniti na slajd koji je izabran. Ako elite da na slajd dodate
jo neki tekst box pored onih koji su vam dostupni kroz opcije Layout-a, to moete
uiniti preko Insert menija i opcije Text box gde se otvaraju novi alati za crtanje
Drowing Tools/Format, kao na slici 23.
Pokaziva mia poprima oblik maa i dovoljno je da kliknemo na povrinu slajda na
mesto gde elimo da bude ispisan tekst. Pojavljuje se okvir za tekst. Potrebno je
drati pritisnut levi taster mia dok pomeramo mi udesno i nadole. Pojavie se
kursor i prostor za upis teksta.
Nakon unosa teksta, text box se moe lako pomerati po ekranu. Veoma je bitno
izabrati adekvatan font za prezentaciju. U veini sluajeva PowerPoint sam bira font,
stil, veliinu i boju. Bitno je da tekst bude uoljiv.

Slika 23. Podeavanje izgleda slajda

Formatiranje teksta (vrsta i veliina fonta)
Kada unosite neki tekst na slajd prezentacije, dovoljno ga je selektovati, a zatim isto
kao i u Word-u u kliknuti na padajuu listu i izabrati vrstu fonta (slika 24 levo).

Aplikativni softver

162

Prezentacije PowerPoint

Slika 24. Oblikovanje slova

Isto tako, pored ove liste mogue je u sledeoj izabrati i veliinu slova takoe klikom
na strelicu pored (slika 24 desno).
Ukoliko vam treba neka veliina koja nije u listi, slobodno je moete upisati i
pritisnuti Enter i ona e biti prihvaena. Na primer, moete upisati 17 i pritisnuti
Enter i veliina e biti prihvaena, iako je nema na listi.
Formatiranje teksta (Bold, Italic, Underline)
Ukoliko paljivo pogledate, pored ove dve padajue liste za podeavanje tipa slova i
veliine moete primetiti jo tri tastera koja su veoma vana za rad sa fontovima
(Bold podebljana slova, Italic tj. slova ispisana kurzivom,trei je tzv. Underline tj.
podvuena slova) (Slika 25).
Slika 25. Izgled slova
Promena iz velikih u mala slova i obrnuto (Change Case)
Kada elite da na odreenom delu teksta promenite vrstu slova, potrebno ga je prvo
selektovati, a zatim izabrati u jeziku Home opciju Change Case, posle ega se na
ekranu pojavljuje padajui meni predstavljen na slici 26.

Slika 26. Promena vrste slova

Izaberite promenu kakvu elite klikom mia na opciju, posle ega e promena biti
izvrena. Vodite rauna prilikom korienja ove opcije, jer na nju ne deluje naredba
Undo, pa je jedini nain da se poniti je uraditi ovo ponovo, ali suprotno.

163

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Promena boje teksta

Da biste promenili boju fonta, na paleti alatki potrebno je kliknuti na taster koji lii
na slovo A podvueno nekom bojom (slika 27).

Slika 27. Promena boje teksta

Na ovaj nain je izabrana automatska boja koja je u stvari crna. Ukoliko elimo da
promenimo boju moemo izabrati neku od ponuenih. Ako nam se ne svia ni jedna
od ponuenih izaberemo More Colors... posle ega se dobija prozor (slika 28).

Slika 28. Razliite boje za slova

Vidimo da je ovde mogue izabrati mnogo vie boja nego u prethodnom prozoru,
odnosno ovde je mogue izabrati bilo koju boju koja nam odgovara, a zatim izabrati
taster OK posle ega e promena biti vidljiva.
Primena senke na tekst (Shadow)
Da bi ste kreirali senku za neki tekst na slajdu potrebno je najpre selektovati tekst, a
zatim kliknuti levim tasterom mia na ikonu na slici 29

Slika 29. Text Shadow

164

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Takoe, izbor efekta senke na tekstu je mogue i preko Drowing Tools/Format gde
se u grupi komandi WordArt Styles izabere dijalog box Format Text Effects kao na
slici 30 levo. Ovde je potrebno izabrati vrstu senke koju elite da napravite kao na
slici 30 desno, izabrati boju, ali i druge efekte date u levom delu prozora, npr.
refleksiju, 3-D format i sl. Posle izbora neke od ovih opcija levim klikom mia
pojavie se senka sa efektima na eljenom tekstu.

Slika 30. Dodavanje senke

Poravnanje teksta i paragrafa (levo, desno, centrirano)
Poravnanje teksta
Da bi ste poravnali tekst potrebno ga je prvo selektovati a zatim na paleti za alatke
izabrati vrstu poravnanja koju elite (slika 31).
Slika 31. Poravnanje teksta
Kao to moete videti, postoji tri vrste poravnanja teksta. Prvo je standardno
poravnanje po levoj ivici, drugo je centrirano poravnanje i tree je poravnanje po
desnoj ivici. Dovoljno je da izaberete jedan od ovih poravnanja i to e biti primenjeno
na selektovani tekst.
Podeavanje proreda u paragrafu
Da bi ste podesili prored u paragrafu (pasusu) potrebno je prvo selektovati tekst boks
u kome elite da primenite odreeni prored, a zatim u jeziku Home izabrati dijalog
box Paragraph kao na slici 32. Zatim se odabere jedna od opcija Line Spacing.
Ovde vidimo da moemo podeavati prored - jednostruki Single, dvostruki Double,
tano Exactly ili mnogostruko Multiple.

Aplikativni softver

165

Prezentacije PowerPoint

Slika 32. Podeavanje proreda

Simboli za nabrajanje
Da bi ste promenili simbole za nabrajanje, potrebno je prvo selektovati tekst kojem
elite da promenite simbole za nabrajanje, a zatim izabrati u jeziku Home u
komandama Paragraph opciju Bullets and Numbering, posle ega se dobija prozor
(slika 33).

Slika 33. Bullets and Numbering

Ovde moete izabrati neke od esto koritenih simbola, ali moete napraviti i sami
kako vam odgovara. Moete primetiti u donjem desnom uglu dva tastera, od kojih je
prvi Picture... koji slui da ubacimo neku sliku kao simbol za nabrajanje i ako
kliknemo na njega dobiemo klasian open prozor gde izaberemo neku sliku. Drugi
je Customize..., koji nam slui da bilo koji znak iz nekog od fontova izaberemo kao

Aplikativni softver

166

Prezentacije PowerPoint

simbol za nabrajanje. Ako kliknete levim tasterom mia na ovaj taster dobiete prozor
(slika 34).

Slika 34. Razliiti simboli

Ovde moete izabrati font iz kog elite da uzmete simbol u listi Font, a u donjem
delu prozora se nalaze najee koriteni simboli. Kada izaberete onaj koji vam
odgovara, dovoljno je da kliknete na OK i ovaj prozor e se zatvoriti i u prethodnom
prozoru e se pojaviti taj znak koji ste izabrali.
Ukoliko se radi o nabrajanju sa brojevima, onda je potrebno kliknuti na jeziak
Numbered i dobiete prozor (slika 35). Ovde je potrebno izabrati nabrajanje koje
elite, a zatim je dovoljno da izaberete OK da bi to bilo primenjeno na selektovani
tekst.

Slika 35. Simboli za nabrajanje

Takoe jedna od vanih stvari u ovom prozoru nalazi se u donjem desnom uglu, a to
je opcija Start at. Ovde po standardnom podeavanju stoji 1. Ovo je u stvari broj od

167

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

kojeg poinje nabrajanje a poto je to obino broj 1 on je stavljen kao standard,

meutim, ako vama odgovara da pone sa nekim drugim brojem, dovoljno ga je ovde
uneti.
Korienje komandi Undo i Redo
Komanda Undo slui za vraanje jedan korak u nazad, to u stvari znai da sa
njom ponitavate prethodno izvedenu operaciju. Na primer, ukoliko ste obrisali
neki tekst grekom moete ga vratiti u prethodno stanje. Ona je predstavljena plavom
strelicom u prvoj liniji prozora aplikacije.
Za razliku od ove opcije, opcija Redo ima sasvim suprotnu funkciju a to je da
posle izbora opcije Undo ponovo moete vratiti sadraj kakav je bio pre toga.
Da bi ste koristili komandu Redo prvo mora biti primenjena naredba Undo inae vam
nee biti omoguen izbor ove opcije.
Ubacivanje slike, fotografije, video zapisa i zvuka na slajd
Da bi ste ubacili sliku na slajd prezentacije potrebno je u jeziku Insert izabrati
grupu komandi Images posle ega dobijamo nekoliko opcija (slika 36).

Slika 36. Ubacivanje slike na slajd

Ovde je mogue ubaciti sliku na vie naina. Prva opcija je Clip Art... to je u stvari
galerija slika gde se nalaze neke slike koje su unapred kreirane i koje moete
slobodno koristiti u svojim prezentacijama. Klikom na Picture dugme je opcija Insert
Picture from File... i ukoliko kliknete na ovu opciju dobiete Open dijalog u kome je
potrebno izabrati odreenu sliku. Trea opcija je Screenshot i ukoliko nju izaberete
to e automatski pozvati prikljueni ureaj bilo to skener ili digitalna kamera i
pokuati direktno sa njih da preuzme odreenu sliku.
Slino kao slike, tako moete u svoju prezentaciju ubaciti i zvuk ili video klipove. To
se radi na slian nain, samo to je u ovom sluaju potrebno u jeziku Insert izabrati
iz grupe komandi Media opcije Video ili Audio kao to je dato na slici 37.

Aplikativni softver

168

Prezentacije PowerPoint

Slika 37. Ubacivanje video zapisa i zvuka

Vidimo da je i ovde mogue ubaciti zvuke ili video klipove iz odreenog fajla sa
diska, video sa Web Site, ili iz Clip Art-a. Jedino to se to ovde drugaije zove pa
pie Clip Art Video ili Audio... ali kada kliknemo na njega otvorie se takoe Clip
Art dijalog.
Zanimljiva je takoe i poslednja opcija Record Audio preko koje je mogue direktno
snimiti neke zvuke sa mikrofona ili nekog drugog ureaja.
Kopiranje teksta, slika i fotografija u prezentaciji
Da bi ste iskopirali tekst, sliku ili fotografiju, potrebno je kliknuti desnim tasterom
mia na objekat koji elite da iskopirate posle ega e se pojaviti padajui meni (slika
38).

Slika 38. Padajui meni

Potrebno je izabrati iz menija opciju Copy, zatim je potrebno otii na slajd na koji
elite da iskopirate sliku i na tom slajdu ponovo kliknuti desnim tasterom mia, gde
e se opet pojaviti isti meni, samo to e opcija Paste biti omoguena, i potrebno ju je
izabrati, posle ega e se slika pojaviti na tom slajdu.

Aplikativni softver

169

Prezentacije PowerPoint

Pomeranje teksta, slika i fotografija u prezentaciji

Za razliku od kopiranja, gde se objekat u stvari kopira na drugu lokaciju, ali ostaje i
na mestu gde je ranije bio, kod pomeranja objekta se takoe kopira na drugu lokaciju
tj. slajd, meutim brie se sa slajda gde je ranije bio. Procedura premetanja slike,
fotografije ili teksta je slina kao i kopiranje samo to je potrebno u padajuem
meniju umesto opcije Copy izabrati opciju Cut, a posle toga procedura je identina
kao i kod kopiranja.
Promena veliine slike ili fotografije u prezentaciji
Da bi ste promenili veliinu slike ili fotografije, potrebno je kliknuti levim tasterom
mia na sliku, odnosno fotografiju, posle ega se pojavljuje jeziak Format sa
potrebnim alatkama za obradu slike (slika 39).

Slika 39. Promena veliine objekta

Vidimo da su ovde opcije grupisane. Trenutno je bitna grupa opcija Size i slui za
promenu dimenzija objekta. Ukoliko elite da menjate veliinu, moete na dijalog
boksu otvoriti prozor Format Picture i aktivirati u levom delu prozora opciju Size.
Ovde su najbitnije prve dve opcije od kojih je prva Height to predstavlja irinu
objekta, zatim druga je Width to predstavlja visinu objekta. Ovde je mogue vriti i
rotiranje slike za proizvoljni ugao menjajui opciju Rotation.
Ukoliko elite da proizvoljno zadate dimenzije slike, morate prvo da deselektujete
opciju Lock aspect ratio, koja zakljuava odnos visine i irine slike. Tada ete moi
menjati visinu nezavisno od irine, i obrnuto.
.

Aplikativni softver

170

Prezentacije PowerPoint

Brisanje teksta, slike ili fotografije sa slajda

Da bi ste obrisali tekst, sliku ili fotografiju sa slajda potrebno je prvo izabrati objekat
koji elite da obriete, a zatim je dovoljno samo pritisnuti taster Delete na tastaturi,
posle ega e objekat nestati sa slajda.
Dijagrami i crtanje
Pravljenje dijagrama i unos podataka za prikaz
Da bi ste napravili dijagram sa podacima na slajdu, potrebno je iz menija Insert
izabrati opciju Chart, ili na samom slajdu kliknuti na ikonu Chart u slajdovima tipa
Title and Content. Po izboru ove opcije otvara se prozor (slika 40).

Slika 40. Izbor tipa dijagrama

Slika 41. Unos podataka za dijagram

Nakon toga otvara se tabela (slika 41) koja lii na neku Excel tabelu u koju vi unosite
podatke koje elite da budu prikazani na dijagramu. Kada zavrite sa unosom,
potrebno je izabrati taster Close u gornjem desnom uglu, posle ega e se unos
primeniti na dijagram, i on e se promeniti. Ukoliko se tabela ne pojavljuje, uradite
desni klik na povrinu u neposrednoj blizini dijagrama i izaberite opciju Edit Data...,
kako je to prikazano na slici 42. Ili pronalaenjem standardih alati za formatiranje
dijagrama koji su dati u novom jeziku Chart Tools sa svoje dve grupe alata Design
i Layout.

Aplikativni softver

171

Prezentacije PowerPoint

Slika 42. Prikazivanje tabele uz dijagram

Prikazanu tabelu moemo iskoristiti za kreiranje vlastitih (jednostavnih) tabela, ije
emo podatke grafiki predstaviti.
Na slici 43. gore je prikazana jedna jednostavna novokreirana tabela. elije u tabeli
jednostavno prepravljamo.

Slika 43. Novokreirana tabela i dijagram

Na osnovu ove tabele automatski se menjaju vrednosti i na dijagramu (slika 43 dole).
Podaci su prikazani po mesecima, ali je mogue promeniti nain na koji su podaci
rasporeeni (udruivanje podataka). To se postie klikom na dugme Switch Row/
Column u paleti sa standardnim alatkama Chart Tools/Design. Na taj nain e
vrednosti biti predstavljene prema onim nazivima koje ste naveli u krajnjoj levoj
koloni tabele, u ovom primeru Office-ovim aplikacijama (slika 44).

Aplikativni softver

172

Prezentacije PowerPoint

Slika 44. Izabrani dijagram prema Office-ovim aplikacijama

Pored toga, mogue je promeniti pozadinu na dijagramu, boje iseaka, nain prikaza
osa na dijagramu, njihovu boju i debljinu, oznake podeljaka i njihovo pojavljivanje
na dijagramu, promeniti tip dijagrama i sl. U MS Excel-u je detaljno obraeno
formatiranje dijagrama, pa ovde nije potrebno da to ponavljamo.
Kreiranje organizacionih dijagrama
Organizacioni dijagrami se mogu kreirati pri samom kreiranju novog slajda. Pri
kreiranju novog slajda potrebno je izabrati Slide Layout tipa Title and Content na
kome se nalaze ikonice za brzi pristup insertovanju objekata, izmeu ostalih i
organizacionih dijagrama - Insert SmartArt Graphic (slika 45).

Slika 45. Poetak kreiranje organizacionog dijagrama

Aplikativni softver

173

Prezentacije PowerPoint

Kliknuti jedanput levim tasterom mia posle ega e se pojaviti prozor kao na
slici 46.

Slika 46. Izbor SmartArt Graphic

Isti ovaj prozor e se pojaviti ukoliko u jeziku Insert izaberemo opciju
SmartArt. Ovaj nain ubacivanja dijagrama koristite kada elite ubaciti
dijagram u neki ve postojei slajd.
Kada u levom delu prozora kliknemo na opciju Hierarchy pa na emu
Organization Chart i potvrdimo izbor sa OK, pojavljuje se u slajdu dijagram
kao na slici 47.

Slika 47. Poetni dijagram

Vidite na slici 48 da se pojavio neki poetni organizacioni dijagram koji je potrebno
sada prilagoditi svojim potrebama.
Da bi ste upisali neto u neki od kvadrata, potrebno je samo kliknuti levim
tasterom na mesto gde pie Text i moi ete da unosite tekst sa tastature.

Aplikativni softver

174

Prezentacije PowerPoint

Takoe se moe izabrati opcija Design/Text Pane (slika 48) koja omoguava
unos teksta u celi dijagram redom.

Slika 48. Unoenje teksta u dijagram

Ureivanje strukture organizacionog dijagrama (dodavanje i uklanjanje
menadera, saradnika i pomonika u organizacionom dijagramu)
Ukoliko paljivo pogledate sliku 47, moete videti da se pojavila nova paleta sa
alatkama SmartArt Tools sa grupom alata Design i Format koje slue za
formatiranje organizacionih dijagrama. Ukoliko elite da dodate menadera,
saradnika ili podreenog u organizacioni dijagram, potrebno je izabrati u Design
paleti opciju Add Shape (slika 49), posle ega e se pojaviti lista iz koje moete da
izaberete ta elite da dodate na dijagram.
Napomena: da bi ste mogli da izaberete neku od opcija, objekat mora biti odabran
na dijagramu, inae opcije neete moi da izaberete.

Slika 49. Ureivanje strukture dijagrama

Aplikativni softver

175

Prezentacije PowerPoint

Ukoliko elite da obriete neto sa dijagrama potrebno je levim tasterom mia

izabrati ono to elite da obriete i posle toga je dovoljno pritisnuti taster
Delete na tastaturi, posle ega e on nestati sa dijagrama.
4. Crtanje razliitih objekata (veba P3)
Da bi ste zapoeli da crtate bilo kakve objekte u svojoj prezentaciji, potrebno je
odabrati u jeziku Insert ikonu Shapes koja nudi niz gotovih grafikih elemenata za
izbor kako je prikazano na levoj strani slike 50. Kada kliknemo na jedan od grafikih
objekata, on se pojavljuje na mestu kursora u slajdu. Istovremeno se pojavljuje paleta
alata za crtanje Draving Tools/Format.

Slika 50. Insertovanje grafikih elemenata

Kada se klikne na jeziak Format otvara se grupa alata za crtanje (slika 51)

Slika 51. Alati za crtanje

CRTANJE LINIJE
Kliknuti levim tasterom mia na ikonu Line iz Insert Shape. Kursor mia e
promeniti izgled +
Kliknuti na mestu gde elite da bude poetna taka linije, zadrite taster
pritisnutim, a zatim pomerite kursor na mesto gde elite da bude krajnja taka

176

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

linije i otpustite taster. Posle ovoga pojavljuje se linija koju ste eleli da
nacrtate.
Ukoliko elite da nacrtate pravilnu horizontalnu ili vertikalnu liniju potrebno je
za vreme pomeranja mia drati pritisnut i taster Shift na tastaturi.
CRTANJE PRAVOUGAONIKA
Kliknuti levim tasterom mia na ikonu Rectangle iz Insert Shape.
Kliknuti na mestu gde elite da bude levi gornji ugao pravougaonika, zadrite
taster pritisnutim a zatim pomerite kursor na mesto gde elite da bude desni
donji ugao pravougaonika i otpustite taster.
Ukoliko elite da nacrtate kvadrat za vreme pomeranja mia potrebno je
pritisnuti i drati taster Shift na tastaturi.
CRTANJE ELIPSE
Kliknuti levim tasterom mia na ikonu Oval iz Insert Shape.
Sada je potrebno kliknuti na mestu gde elite da bude poetna taka, zadrite
ga pritisnutim a zatim pomerite kursor na mesto gde elite da bude krajnja
taka i otpustite taster.
Ukoliko elite da nacrtate krug za vreme pomeranja mia potrebno je pritisnuti
i drati taster Shift na tastaturi.

U Power Point-u se mogu koristiti za crtanje gotovi elementi koji se nalaze u

ClipArt-u.

Bilo koji element crtea u procesu formatiranja prua jo mnogo podopcija. Ovde e
biti prikazane vrste linija koje se nude u kategoriji opcija Lines (slika 52).

Slika 52. Izbor vrste linija

Da biste nacrtali odreenu figuru potrebno je odabrati eljenu figuru levim klikom
mia a zatim ponovo kliknuti levim klikom mia na mesto gde elite da ta figura bude
nacrtana, posle ega e se ona pojaviti na slajdu.

Aplikativni softver

177

Prezentacije PowerPoint

Podeavanje nacrtanog objekta (boja pozadine i linije, tip linije itd.)

Da biste promenili odreene parametre odreenog objekta na slajdu, potrebno je dva
puta kliknuti na eljeni objekat levim tasterom mia (u ovom sluaju linija) posle
ega e se pojaviti prozor Format Shape (slika 53).

Slika 53. Formatiranje objekta

Ovi prozori e se malo razlikovati u zavisnosti od vrste objekta na koju ste kliknuli i
davae neke specifine opcije za taj objekat. Ovde e biti detaljnije objanjene prvi
etiri grupe opcija a nalaze se u levom delu prozora Fill, Line Color, Line Style,
Shedow.
Prva grupa je Fill koja se odnosi na podeavanje boje pozadine. Ovde je nema
jer se radi o liniji. Ovde moete primetiti da se opcija ispuna-Fill ne moe
koristi, jer linija i nema svojstvo.
Druga grupa je Line Color koja se odnosi na podeavanje boje linije. Odmah
ispod se nalaze opcije Transparency koja u stvari predstavlja providnost
objekta. Podrazumevano je 0% jer objekat nije uopte providan. Ukoliko to
elite, promenom procenta moete ga uiniti manje ili vie providnim.
.Trea grupa je Line Style koja se odnosi na debljinu, tip linija, kao i opcije
Arrows koja slui za podeavanje strelica ukoliko ih ima.
etvrta grupa je Shadow koja kreira senku za neki objekat na slajdu. Ovde je
potrebno izabrati vrstu senke koju elite da napravite, a to je vrlo jednostavno
jer je sve lepo grafiki prikazano. Posle izbora neke od ovih opcija levim
klikom mia pojavie se senka na eljenom objektu.

Aplikativni softver

178

Prezentacije PowerPoint

Da bi ste kreirali treu dimenziju za neki objekat na slajdu potrebno je u

Format Shape prozoru kliknuti na opciju 3-D Format, a ko se eli i rotacija
objekta u prostoru kliknuti na.
Rotiranje i veliina nacrtanog objekta
Da bi ste rotirali nacrtani objekat potrebno je selektovati objekt i kliknuti
desnim tasterom mia pa u iskauem meniju odabrati Format Shape i u
prozoru izabrati opciju 3-D Rotation (slika 54 levo).

Slika 54. Dijalog za formatiranje objekta: veliina i rotacija

U grupi opcija Size menjamo dimenzije objekta visinu Height i irinu Width,
a u Rotation kao podrazumevana vrednost stoji 0, to znai da objekat nije
rotiran, a ukoliko vi elite da ga rotirate dovoljno je da promenite 0 u neku
vrednost koja vam odgovara.

Poravnanje nacrtanog objekta (levo, desno, centar, vrh ili dno slajda)
Ako se paljivo pogleda prethodna slika, moete primetiti da trea grupa opcija je
Position i slui za podeavanje poloaja objekta (slika 55)

Slika 55. Prozor za formatiranje objekta: pozicija na slajdu

179

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Ovde podeavamo poloaj objekta i to posebno horizontalno i vertikalno a sa

desne strane vidimo da pie From, to u stvari predstavlja mesto odakle se
gleda, tj. da li se poloaj podeava od levog gornjeg ugla, to je uglavnom
standardno, ili od centra.
Ako elite da se gleda od centra, potrebno je kliknuti levim tasterom na strelicu
i izabrati Center.
Postavljanje objekta ispred ili iza
Da bi ste menjali mesto objekta na slajdu, tj. da bi ga postavili iza ili ispred
ostalih objekata na slajdu, potrebno je kliknuti desnim klikom mia na objekat
a zatim u padajuem meniju izabrati jednu od opcija Ispred (Bring to Front),
ili Iza (Send to Back) u zavisnosti od toga ta elite da radite sa objektom
(slika 56).

Slika 56. Meni za postavljanje objekta ispred ili iza

Animacioni efekti i priprema izlaza
Podeavanje efekata (Animation schemes)
Power Point nam daje mogunost da se svaki slajd ili objekat na slajdu pojavljuju na
ekranu sa nekim efektom, odnosno animacijom. Podeavanje efekata je omogueno
paleta alata na jezicima Transition i Animation (slika 57).

Slika 57. Alati za podeavanje efekata

Aplikativni softver

180

Prezentacije PowerPoint

Dodavanje i promena efekata na slajdu

Da bi ste dodali efekat, prvo je potrebno da odaberete objekat za koji elite da dodate
efekat, a posle toga u jeziku Animation odabete ikonu Animatio Styles ili ikonu
Add Animatio posle ega e se pojaviti lista (slika 59).

Slika 58. Grupe efekata

Tu su date etiri grupe efekata a ispod datih se nalazi jo efekata. Sve to je potrebno
uraditi jeste odabrati iz liste levim klikom mia neki od efekata i videti ta on radi.
Dodavanje i promena efekata za prelaz izmeu slajdova
Ukoliko elite da dodate ili promenite efekat za prelaz izmeu slajdova, potrebno je
izabrati iz jezika Transition u grupi Transition to This Slide (npr. Fly Through na
slici 57 dole).
Ovde je mogue podesiti razliite vrste prelaza koji se nalaze u listi, odnosno, ako ne
elite ni jedan, onda birate None (slika 59)

Slika 59. Ikone za tranziciju izmeu slajdova

Aplikativni softver

181

Prezentacije PowerPoint

Grupa komandi Timing (slika 57 dole desno) omoguava sa opcijom Sound da se pri
prelazu sa jednog slajda na drugi uje i neki zvuk. Tu se nalazi i deo Advance slide
gde moete podesiti kako elite da se vri promena slajdova. Standardno je ve
izabrana opcija On mouse click koja znai da je potrebno da neko pritisne taster mia
da bi se slajd promenio.
Meutim, nekada je potrebno da se to obavlja automatski i za to slui druga opcija
After i ako je izaberete, slajdovi e se automatski menjati. Moete primetiti da kada
izaberete ovu opciju morate podesiti i na koliko sekundi e se vriti promena, a to se
radi u polju odmah desno.
Napomena: Kada podeavate promenu slajda, to radite za onaj slajd koji je trenutno
izabran, to znai da e to samo za njega vaiti. Ukoliko elite primeniti na sve
slajdove isti nain promena, potrebno je izabrati u delu Timing opciju Apply to All.
Podeavanje odgovarajueg formata slajdova (Priprema za tampanje)
Ukoliko je potrebno podesiti format slajdova, to radite tako to na jeziku Design
izaberete opciju Page Setup i na ekranu e se pojaviti prozor kao na slici 60

.
Slika 60. Podeavanje oblika slajda
Vidite da se ovde nalazi nekoliko opcija od kojih je najvanija prva Slides sized for:
gde po standardnom podeavanju stoji On-screen Show to odgovara za prikazivanje
na ekranu.
U delu Orientation se podeava da li e slajd biti prikazivan horizontalno ili
vertikalno na papiru. Ako pogledate u levi deo prozora moete primetiti dve liste:
Width i Height koje slue za promenu veliine slajda. Prva Height slui za
podeavanje irine, a druga je Width to predstavlja visinu
Ukoliko elite da tampate prezentaciju, ovde je potrebno izabrati klikom na strelicu
pored, odreenu veliinu a to je najee A4 ili neki drugi format koji vam odgovara
(slika 61).

Aplikativni softver

182

Prezentacije PowerPoint

Slika 61. Podeavanje izlaznog formata

Spelling
U PowerPoint-u postoji jedna vrlo korisna opcija, a to je Check Spelling. Ova opcija,
naravno postoji i u Word-u i drugim aplikacijama koje pripadaju grupi programa MS
Office, slui za to da ukoliko je izaberete aplikacija e proveriti tekst koji ste unosili i
ukazae vam na greke koje ste napravili dok ste unosili tekst. Da bi ste je pokrenuli
potrebno je u File odabrati opciju Options i u datom prozoru odabrati opciju
Proofing a zatim ekirati Check Spelling
Napomena: Ova opcija provere pravopisa nije mogua kada je u pitanju srpski jezik,
ali je vrlo korisna ako piete na nekom od stranih jezika. Ukoliko elite mogunost
proveravanja gramatike i pravopisa za srpski jezik, potrebno je dodatno instalirati
srpski Check Spelling. On je onda dostupan i u ostalim aplikacijama Microsoft
Office-a.
Kopiranje, premetanje i brisanje slajdova u prezentaciji
Ove operacije za rad sa slajdovima moete raditi u dva pogleda: Normal i Slide
Sorter.
U pogledu Normal desnim klikom u oblasti prozora Slides dobijamo meni koji nam
omoguava da radimo sa slajdovima. Ovde moete da radite skoro sve operacije koje
su vam potrebne, bar to se tie kopiranja, premetanje i brisanja slajdova.
U pogledu Slide Sorter je mnogo preglednije raditi. Ovo je pogotovo pogodno za
premetanje tj. promenu redosleda slajdova u prezentaciji, zatim za viestruko
premetanje ili brisanje vie fajlova istovremeno kao i za dupliciranje slajdova.
5. tampanje prezentacije (slajdovi, notes pages itd.) (veba P7)
Pored prikazivanja prezentacije na ekranu uz pomo opcije Slide Show, nekad je
potrebno i prezentaciju odtampati na tampau. Prvo je potrebno podesiti format
slajda sa Design/Page Setup a onda izabrati tampanje sa izborom File/Print, posle
ega bi se pojavio prozor kao na slici 62.

Aplikativni softver

183

Prezentacije PowerPoint

Slika 62. tampanje prezentacije

Podeavanje tampanja podeljeno je u nekoliko delova:

Print- u ovom delu klikom na dugme Print aktivirate tampanje, au polju

Copies podeavate broj kopija.

Printer- u ovom delu kliknite strelicu polja i izaberite naziv tampaa na

kojem elite da tampate dokument.

Settings- u ovom delu podeavate nekoliko opcija za tampanje

1. Prva opcija je da li ete da tampate sve slajdove (Print All Slide),
selekciju (Print Selection), aktivni slajd (Print Current Slide) ili po
izboru (Custom Range), gde se upisuju brojevi slajdova koje elite da
tampate.

2. U delu Print Layout moete birati tampanje jednog slajda po strani

(Full Page Slide) a moete birati Handouts, gde je mogue izabrati
tampanje vie slajdova (2, 4, 6 ili 9 slajdova) na odabranom formatu
strane.
3. u poslednjem delu moete birati da li da se slajdovi tampaju u boji
(Color) ili bez boje, u nijansama sive ili crno-bele boje (Grayscala ili
Pure Black and White).
Kada zavrite sa ovim podeavanjima, potrebno je izabrati taster Print posle ega bi,
ako ste sve dobro uradili, trebalo da pone tampanje na tampau. Moete primetiti
da je na desnoj strani prozora prikaz vaih slajdova kako bi trebalo da izgledaju kada
se odtampaju na tampau.

184

Aplikativni softver

Prezentacije PowerPoint

Prikazivanje prezentacije
Skrivanje i prikazivanje slajda
Skriveni slajd je u stvari slajd koji se ne vidi u toku Slide Show-a, a u ostalim
pogledima je vidljiv, s tim to slajdovi koji su skriveni imaju preko rednog broja
precrtanu liniju. Ovo se koristi ukoliko neki slajd ne treba da bude vidljiv u toku
Slide Show-a, ali ipak treba da ostane u prezentaciji.
Da bi ste sakrili odreeni slajd potrebno je u levom prozoru Slides kliknuti
desnim tasterom mia na slajd koji elite da sakrijete, pa u iskauem meniju
odabrati opciju Hide Slide.
Ukoliko se predomislite i elite da slajd opet bude vidljiv, potrebno je samo
ponoviti ovaj postupak i ponovo kliknuti levim tasterom na Hide Slide posle
ega e on ponovo postati vidljiv.
Korienje i podeavanje Slide Show-a
Osnovna namena Slide Show-a je u stvari prikazivanje vae prezentacije i ona se
najee koristi u zavrnoj fazi rada. Na ekranu tada nema radnog okruenja sa
paletama alatki, ve je prikaz u punom ekranu (Full Screen).
Da bi ste startovali Slide Show potrebno je u jeziku Projekciju slajdova (Slide
Show) izabrati prvu opciju u grupi komandi Start Slide Show ili pritisnuti funkcijski
taster F5 koji je u stvari preica za to (slika 63).

Slika 63. Alatke Slide Show

Kada izaberete opciju Od poetka (From Begining) pojavljuje se prezentacija od
prvog slajda. Druga opcija From Current pokree prezentaciju od trenutno
selektovanog slajda. Potrebno je pre prikazivanja same prezentacije podesiti nain
prikaza prezentacije izborom opcije Set Up Slide Show (slika 64).

Slika 64. Podeavanje naina prikaza prezentacije

Aplikativni softver

185

Prezentacije PowerPoint

Moete primetiti da su opcije podeljene u nekoliko grupa, a ovde e biti objanjena

samo jedna opcija koja je ovde najbitnija, a to je opcija:
Loop continuously until Esc koja pripada grupi Show options. Ova opcija
slui za to da se prezentacija neprestano vrti dokle god neko ne pritisne taster
Esc na tastaturi.
To znai, ako ova opcija nije odabrana, Power Point e automatski kad doe do
poslednjeg slajda, zaustaviti prezentaciju i prikazati sledei prozor (slika 65).

Slika 65. Kraj Slide Show-a

Ovo je znak da smo doli do poslednjeg slajda i da je potrebno kliknuti da bi ste izali
iz Slide Show-a.
Ukoliko elite da vidite spisak svih tastera koje moete da koristite u toku
prezentacije, potrebno je, dok je prezentacija prikazana, pritisnuti funkcijski taster F1
posle ega e se na ekranu pojaviti prozor (slika 66).

Slika 66. Slide Show Help prozor

Aplikativni softver

186

Prezentacije PowerPoint

Ovo su najee korieni tasteri:

Za prikazivanje narednog slajda moete koristiti:
Klik na levi taster mia
Enter
Strelica na desno
Strelica na dole
Taster N
Za prikazivanje prethodnog slajda moete koristiti:
Strelicu na levo
Strelucu na gore
Backspace
Taster P
Za vraanje na poetak prezentacije koristi se taster
Home na tastaturi
Pritisnite oba tastera mia istovremeno i zadrite ih 2 sekunde.
Za izlazak iz prezentacije moe se koristiti:
Taster Esc
Taster
Tasteri Ctrl+Break
Pored ovakvog naina rada sa tastaturom, mogue je vriti kretanje kroz prezentaciju
i desnim tasterom mia.

Ako kliknete za vreme prezentacije na desni taster dobiete brzu listu kao na
slici 67. Moete primetiti da se na ovaj nain mogu izabrati sve opcije isto kao
i da koristite tastaturu.

Za izlazak iz Slide Show-a odaberite opciju End Show

Slika 67. Brza lista

Aplikativni softver

187

Prezentacije PowerPoint

P1 PROGRAM ZA PREZENTACIJE
1. Pokrenite program PowerPoint.Upoznajte se sa osnovnim elementima prozora u
PowerPoint-u.

2. Upoznajte se sa komandama jeziaka Home i View. Napiite njihove nazive na

srpskom jeziku i to smestite u datoteku MENIJI POWERPOINT.pptx

4. Kliknite na svaku od ikonica za izbor pogleda da biste uoili razliite poglede na

prezentaciju. Pronaite i isprobajte odgovarajue komande u meniju View.
5. Drite Shift i kliknite na svaku od ikonica za izbor pogleda da biste uoili poglede
na razliite "mastere" (ablone). Pronaite i isprobajte odgovarajue komande u
meniju View.

Aplikativni softver

188

Prezentacije PowerPoint

P2 IZRADA PREZENTACIJE NA OSNOVU ABLONA

1. Pokrenite komandu File/New, izaberite u Sample Templates ablon Project
Status Report.
2. Kliknite u levom delu prozora na jeziak za izbor pogleda Outline.
3. Ispravite tekst da izgleda kao na donjim slikama. Kada hoete da vam tekst pree
na sledei red, a da se pri tome ne promeni pasus, kucajte Shift+Enter.
4. Kada hoete da uvuete pasus, pritisnite Enter, a zatim taster Tab.

Aplikativni softver

189

Prezentacije PowerPoint

5. Uoite da se na jednom slajdu ne nalazi previe teksta i da je unutar jednog pasusa

tekst semantiki (po smislu) podeljen na redove.
6. Pokrenite komande Transitions, podesite parametre kao na donjoj slici i kliknite
na Apply to All.

7. Pokrenite komandu Setup Slide Show u paleti alata Slide Show i u ponuenom
prozoru aktivirajte opciju Loop continuously until Esc
8. U paleti alata Slide Show/Start Slide Show odaberite opciju From Begining (ili
funkcijski taster F5), pri emu se pokree prikazivanje prezentacije na vaem
monitoru od prvog slajda.
9. Izaite iz prikaza prezentacije sa pritiskom na taster ESC. Sada odekirajte opciju
Loop continuously until Esc
10. Ponovo pokrenite prikazivanje prezentacije preko ikone Slide Show u donjem
desnom uglu prozora prezentacije.
11. Snimite prezentaciju pod nazivom APLIKATIVNI SOFTVER.pptx.

Aplikativni softver

190

Prezentacije PowerPoint

P3 UGRADNJA OBJEKATA
1. Ugradnju objekata u dokumente razmotriemo na primeru izrade istoimene
prezentacije. Prezentacija ima sedam slajdova, koji su svi prikazani u nastavku
ove vebe. Pogledajte.
2. Pokrenite PowerPoint, kao ablon izaberite Blank Presentation i kliknite na
Create. Za prvi slajd aplikacija nudi Izgled naslovnog slajda (Layout Title
Slide). Vrlo je vano da uvek u to veoj meri koristite predifinisane izglede za
slajdove. Na taj nain e podaci uneti u slajdove biti dobro struktuirani i bie lako
sa njima manipulisati. Desnim klikom mia na slajd i selektujete opciju Layout...

3. Upiite tekst prvog slajda u dva ponuena okvira za tekst. Vodite rauna da
prelom redova bude kao na slajdu (koristite Shift+Enter kada hoete da tekst
pree u novi red, a da ostane u istom pasusu).
4. Pokrenite komandu View/Slide Master ili drite Shift i kliknite na odgovarajuu
ikonicu za promenu pogleda. Kada se prikae ablon slajda (Slide Master)
pokrenite komandu Insert/Clip Art, odaberite sliicu i umetnite je u slajd.
Podesite veliinu i poziciju sliice i zatvorite ablon slajda. Sada e se sliica
pojavljivati na svakom slajdu u prezentaciji. Na ablonu slajda, naravno, moete
da promenite i druge osobine slajda (font i veliina slova, pozadina, itd.).
5. Uradite drugi i trei slajd, vodei opet rauna o semantikoj podeli na redove.
6. Da biste ugradili sliku palete alata u etvrti slajd, treba da otvorite meni i na
tastaturi pritisnete Print Screen, ime ste sliku celog ekrana smestili u Clipboard.
Za smetanje slike aktivnog prozora u Clipboard bolje je koristiti Alt+ Print
Screen.
7. Potom pokrenite program Start/Programs/Accessories/Paint (ili neki drugi
program za izradu bitmap slika) i sadraj Clipboard-a kopirajte u crte (Ctrl+V).
Obriite nepotrebne delove slike. Obraenu sliku kopirajte u Clipboard

Aplikativni softver

191

Prezentacije PowerPoint

(obeleavanje, Ctrl+C). Vratite se u PowerPoint i sadraj Clipboard-a kopirajte u

slajd.
8. Za sledei slajd (o crtanju) treba aktivirati u Insert meniju opciju Shapes.
Izborom bilo kog elementa budueg crtea, automatski se pojavljuju alati
Drawing Tools/Format. Nacrtane objekte postavljate jedne iza drugih
komandama npr. Arrange/Send to Back u paleti alata Drawing Tools /Format.
Tako je nacrtana i "strela kroz sunce" ima dva dela, jedan ispod, a drugi iznad
crtea sunca. Objekti se mogu grupisati radi lake manipulacije
(Arrange/Group).
9. Za sledei slajd koristiti komandu Insert/WordArt, izabrati stil teksta pri emu se
otvaraju alatke Drawing Tools/Format sa kojima se podeavaju efekti na tekstu.
10. Za sledee slajdove objekti se ugrauju pomou komandi iz menija Insert. Za
jednaine koristite Insert/Symbols/Equation.
11. Snimite prezentaciju pod nazivom UGRADNJA OBJEKATA.pptx

Aplikativni softver

192

Prezentacije PowerPoint

Aplikativni softver

193

Prezentacije PowerPoint

Aplikativni softver

194

Prezentacije PowerPoint

Aplikativni softver

195

Prezentacije PowerPoint

P4 KAKO NE TREBA DA IZGLEDA PREZENTACIJA

1. Napravite "ki prezentaciju", sa previe razliitih boja, efekata, animacija itd.
2. Snimite prezentaciju u datoteku SHARENO.pptx.

P5 KAKO NAPRAVITI DOBRU PREZENTACIJU

1. Iz PowerPoint-a pokrenite komandu File/New i iz Sample templates odaberite
ablon (zapravo kompletnu prezentaciju) Training.
2. Pogledajte i analizirajte ovu prezentaciju.

3. Napravite novu prezentaciju kao prevod prezentacije - ablona. Prevedenu

prezentaciju snimite u datoteku OSNOVA.pptx
4. Napravite ablon za prezentacije na osnovu prethodne prezentacije (File/Save
As/Save As type: PowerPoint Template).
5. ablon snimite u datoteku OSNOVA.potx

Aplikativni softver

196

Prezentacije PowerPoint

P6 ABLON ZA PREZENTACIJU
1. Iz PowerPoint-a pokrenite komandu File/New i dela Office.com Templates
odaberite jo nekoliko prezentacija i paljivo ih prouite.
2. Odaberite neku prezentaciju koja vam se najvie dopada ili mislite da e vam biti
najpotrebnija.
3. Pogledajte i analizirajte ovu prezentaciju.
4. Napravite novu prezentaciju kao prevod prezentacije i snimite je u datoteku
KORISNO.pptx.
5. Prevod prezentacije snimite kao ablon sa nazivom na srpskom. ablon snimite u
datoteku KORISNO.potx

6. Navedite jo tri korisne prezentacija i opiite ukratko njihov sadraj:

R.br.
Naziv prezentacije
Opis

7. Opis prezentacije snimite u datoteku KORISNO.docx.

Aplikativni softver

197

Prezentacije PowerPoint

P7 IZRADA KOMPLETNE PREZENTACIJE

1. Napravite prezentaciju od 10 slajdova na slobodnu ili zadatu temu.
2. Izbegnite tipine greke:
previe teksta
(izlaganje prezentacije se ne moe svesti na itanje teksta sa slajda, previe
teksta odvlai panju slualaca oni itaju tekst a ne sluaju izlagaa, previe
teksta obino znai i isuvie sitan tekst koji publika ne moe da vidi);
tekst sa grekama;
previe efekata vezanih za pojavljivanje slajda i teksta
(moe da odvue panju i zamori publiku);
previe megabajta ugraenih objekata
(koji mogu da se izvravaju eventualno samo na vaem raunaru);
raznorodni i fontovi koji nisu ugraeni u datoteku prezentacije
(vidi nie).
3. Odtampajte prezentaciju tako da na jedan papir A4 formata stane jedan ili dva
slajda. Ako je prezentacija u boji, odtampajte je u boji.

4. Snimite prezentacije u datoteku MOJA TEMA.pptx. Umesto "MOJA TEMA"

zadajte naziv koji opisuje vau temu. Pri snimanju ugradite i fontove, kako bi oni
bili ispravno prikazani na svakom raunaru (File /Save As/Tools/Embed fonts in
the file).
5. Moete napraviti u Word-u plakat, letak ili pozivnicu za usmeno izlaganje
prezentacije i odtampajte ih i snimite u datoteku POZIV.docx. Pri snimanju
ugradite i fontove, kako bi oni bili ispravno prikazani na svakom raunaru.

Aplikativni softver

198

Prezentacije PowerPoint

P8 USMENA PREZENTACIJA
1. Napravite sve potrebne pripreme za izlaganje prezentacije iz prethodne vebe:
obucite se prikladno (uredno, poslovno);
najbolje je da postavite monitor tako da ga vi dobro vidite, a vi da moete da
stanete tako da publika dobro vidi i vas i projekciju prezentacije;
najbolje je da sami upravljate prezentacijom ako nemate bolji ureaj,
obezbedite produni kabl za mia;
obezbedite dovoljno zamraenu prostoriju i dovoljno veliko platno za
projektovanje;
isprobajte da li vae izlaganje moe da stane u predvieno vreme.
2. Izloite vau temu za 10 minuta. Budite dovoljno leerni i dovoljno ozbiljni
(moete da ispriate neto prikladno aljivo na poetku i/ili na kraju prezentacije
kako bi ostvarili bolji kontakt sa publikom). Izbegnite tipine greke:
nemojte nikako prekoraiti zadato vreme (svoju kompetentnost pokazaete
odgovarajui na pitanja koja e uslediti ako vae izlaganje bude dovoljno
zanimljivo i kratko);
nemojte okretati lea publici (kako bi vi gledali u prezentaciju).

INTERNET SERVISI
SADRAJ
INTERNET SERVISI ............................................................................................. 199
I0
I1
I2
I3
I4
I5
I6
I7

INTERNET SERVISI (OSNOVE RADA) ...................................................................................... 201

INTERNET WEB SERVIS.......................................................................................................... 221
SURFOVANJE NA WEB-U ....................................................................................................... 223
PRETRAIVANJE SADRAJA NA INTERNETU ........................................................................... 226
PREUZIMANJE DATOTEKA SA INTERNETA .............................................................................. 228
BESPLATNA ELEKTRONSKA POTA NA WEBU ......................................................................... 229
SISTEM UENJA NA DALJINU-MOODLE ............................................................................... 231
PRIPREMA WEB STRANICE .................................................................................................... 232

200

Aplikativni softver

Internet servisi

PREGLED URAENIH VEBI

Datoteke
LINKOVI.docx

Veba
I1
I2

LINKOVI 2.docx

I3

I3.docx

I4

(bez datoteke)

I5

I5.docx

I6

(bez datoteke)
I7.docx,
folder PROBA-WEB,
folder MOJA - PREZ

I7

Ime i prezime:
Broj indeksa:

Datum

Potpis

Overa

Aplikativni softver

201

Internet servisi

I0 INTERNET SERVISI (OSNOVE RADA)

Internet predstavlja skup usluga-servisa za slanje i prijem razliitih informacija putem
raunara, dinamiki povezanih u mreu svih mrea. Najvanije usluge koje
obezbeuje Internet mogue je koristiti, samo ako postoji odgovarajua raunarska
oprema i usluni programi (Hardware i Software).
Od programa, za osnovne usluge morate imati instalirane: pretraiva - Internet
Explorer i elektronska pota - Outlook 2010.
Iako se Web u poetku zasnivao iskljuivo na tekstualnim sadrajima, popularnosti
Web-a najvie je doprinela implementacija multimedijalnih sadraja. Microsoft od
1996. godine ugrauje Internet Explorer (IE) kao deo operativnog sistema Windows
95, koji prerasta u Windows Explorer u operativnom sistemu Windows 98. Ima
nekoliko verzija ovog programa, ali u ovom praktikumu emo obraditi verziju 8.0.
Pre toga, treba definisati osnovne pojmove vezane za Internet (eng. INTERnational
NETwork).
1. Osnovni pojmovi o Internetu
WWW (Word Wide Web) je jedan od servisa, tj. najpopularniji servis Interneta. On
omoguava pregledanje web stranica sa tekstovima, slikama, animacijama itd. Web
stranice su meusobno povezane, vezama zvanim hipervezama (linkovima) koji
podravaju tzv. HTTP protokol, za razmenu informacija (protokol koji pretvara jezik
za kreiranje web stranice u grafiku prezentaciju stranice u web pregledniku).
ISP (eng. Internet Service Provider) je kompanija koja ima resurse, hardverske,
softverske i ljudske da omogui svojim pretplatnicima vezu sa internetom. Dakle, da
bi korisnik (pretplatnik) koristio resurse interneta, potrebno je da uspostavi vezu
izmeu svog raunara i provajdera (ISP- ili pruaoca usluga), tj. da napravi
konekciju sa provajderom. Korisnik mora imati otvoren Internet nalog kod provajdera
sa odgovarajuim parametrima. Postoje razliite vrste konekcija koje provajder daje
svojim pretplatnicima dial-up (modemska veza preko telefonske analogne linije),
ISDN, ADSL (preko telefonske digitalne linije), kablovska konekcija (preko TV
kabla), wirless beina (putem radio talasa), GPRS, Edge, 3G (preko mobilnih
telefona) itd.
URL adresa (engl. Uniform Resource Locator) je simboliki nain oznaavanja
jedinstvenog mesta (web stranice ili nekog drugog resursa) na internetu. Svaka web
stranica ima svoju jedinstvenu web adresu koja se zove URL adresa.
Svaki raunar ukljuen u internet mreu, moe da se adresira na dva naina:
navoenjem broja (numerike adrese) ili mnemonike (simbolike) adrese.
Numerika adresa (IP adresa) je, u stvari, niz od 32 nule ili jedinice, ali se predstavlja
kao 4 decimalna broja meusobno odvojena takom (npr. 194.118.204.19) i preko

Aplikativni softver

202

Internet servisi

numerike adrese raunari znaju komunicirati. Ljudi lake pamte i koriste simbolika
imena. Komponente simbolikog imena razdvajaju se takama. Jedan primer URL
adrese je http: //www.ecdl.rs gde je: http:// oznaka servisa HTTP kao protokola za
prikazivanje web stranica; www je oznaka najpopularnijeg servisa na Internetu; ecdl
je domensko ime, rs je topoloki nivo domena (Top Level Domen). Domensko ime
ili samo domen je ime koje kompanija odabere da preko njega bude poznata na
Internetu. Ovo ime, kada se registruje (zakupi), jedinstveno je na svetskom nivou i
niko ga drugi ne moe koristiti. Domeni se razlikuju po svojoj ekstenziji, koja
predstavlja njihov identifikacioni kod. Tri najpopularnija tipa Top Level Domena
(TLDs) koji su nezavisni od drave u kojoj se nalaze su: .com (skraeno
.commercial); .net (skraeno . network) i .org (skraeno .organization)
Hiperveza (eng. Hyperlink) su veze izmeu web stranica. Hiperveza predstavlja
referencu ili navigacioni element ka drugoj web stranici, fajlu ili delu neke druge web
stranice. Hiperveza je osobina pojedinih, posebno oznaenih rei, slika ili delova.
Web adresa se upisuje u adresno polje Internet Explorera i oznaava lokaciju web
stranice na Internetu. Kad upiete adresu, kliknite miem na dugme Go ili samo
pritisnite taster Enter. Ukoliko ste ispravno uneli adresu, otvorie se eljena web
stranica.
Web pretraivai su programi kojima se pregledaju web stranice. Najpoznatiji su:
Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera...
Internet Explorer (IE) je jedan od najkorienijih web pretraivaa. Naravno pre
pokretanja IE potrebno je uspostaviti konekciju izmeu raunara i Internet
provajdera.
2. Upoznavanje sa korisnikim interfejsom IE 8.0 (veba I1)
Pokretanje IE vri se ili dvostrukim klikom na ikonu na desktopu, ili iz Start/All
Programs/ Internet Explorer. Na slici 1 su prikazane alatke koje moete videti u
prozoru Internet Explorera 8.0.

Slika 1. Alatke u prozoru Internet Explorer-a

Aplikativni softver

203

Internet servisi

Na vrhu se nalazi zaglavlje, koje sadri naziv uitane stranice (sajta).

Address bar je traka za upis web adresa. Sa desne i leve strane je i
nekoliko alata koji se obino koriste prilikom surfovanja Web-om.
Surfovanje (ili pretraivanje na webu) nije nita drugo nego uitavanje web
stranica zajedno sa njihovim multimedijalnim sadrajima pomou Internet
Explorer-a i istovremeno njihovo privremeno skladitenje na na hard disk
S leve strane adresne linije su dugmad Back za nazad (vraanje na
prethodnu stranu) i Forward za napred (odlazak na sledeu stranu) koje
omoguavaju brzo kretanje kroz ve poseene stranice (sajtove, Site). S
desne strane adresne linije postoje jo i alatke zaustavi (Stop), slui za
zaustavljanje prenosa podataka u na raunar, dok alatka obnovi (Refresh)
slui za ponovno uitavanje ve uitane strane. Naime, ako smo jednom
posetili neku stranu na Internetu, njena slika je u naem raunaru i pri
sledeoj poseti, da ne bi gubio vreme, pretraiva uzima ovu sliku. Zato je
mogue da ponekad nemamo najnoviju sliku stranice, pa povremeno treba
obnoviti njen sadraj. Desno od trake za adresiranje je traka za
pretraivanje (Search).
Menu bar je traka koja obuhvata padajue liste sa standardnim komandama
za Windows aplikacije File, Edit, View, Favorites, Tools, Help.
Favorites bar je traka sa oznakama (bookmarks, favorites), gde je spisak
izabranih stranica (Favorites) koje esto poseujete. To su ve ugraene
fascikle u samom pretraivau IE koje slue za uvanje adresa stranica koje
esto poseujete, koje su vae omiljene stranice. Ako elite da spremite web
adresu stranice u Favorites, otvorite stranicu, kliknite na komandu Add to
Favorites Bar
. Pri smetanju adrese web stranice bie ponekad
potrebno da kreirate novu podfasciklu u Favorites fascikli, tj. da kreirate
New Folder sa zadanim imenom. Pri tom otvarate prozor Organize
Fevorites... u kome moete kreirate novi folder, premetati, brisati.
Command bar je traka sa komandama od kojih moemo izdvojiti grupu
komandi Poetak (Home). Klikom mia na njenu ikonu vraate se na web
adresu koju ste odredili kao poetnu stranicu (Home Page) i koja se
pojavljuje automatski pri pokretanju pretraivaa. Tu su u padajuoj listi i
komande za dodavanje ili izmenu vae Poetne strane (Home Page) pri
aktiviranju IE. Zatim za auriranje elektronske pote (Mail) koja
omoguava da direktno iz ovog programa poaljemo pismo, zatim grupa
komandi za tampanje strane koja je uitana u prozoru (Print). Tu su i
komande Tools i pogledi na Feeds (promenljive sadraje uitanog sajta
blogove, novosti), Help (F1). Desnim klikom mia na neku od traka i
aktiviranjem opcije Lock the Toolbars zakljuavaju se trake, tj. trake se
tada ne mogu pomerati.

Aplikativni softver

204

Internet servisi

Status bar je linija stanja na dnu ekrana koja pokazuje itav niz
informacija, u zavisnosti od akcija koje izvodite u programu. U desnom
uglu je podeavanje veliine prikaza stranica Zoom u prozoru.
Posebni prostor u prozoru zauzima radni prostor. To je mesto gde se
prikazuje sadraj Web stranica kojima pristupamo.
Address bar je aktivno polje za upis Web adrese. Uraen je kao combo box: na
desnom kraju nalazi se taster za razmotavanje.
Kad ga aktiviramo, pojavi se spisak Internet adresa koje smo najskorije
poseivali, ali i spisak lokacija ranije poseivanih (History), kao i oznaenih
sajtova (Favorites). Kliknemo na eljenu adresu pretaiva nas povezuje sa
nekim udaljenim raunarom, bilo gde u svetu, na kojem se ona nalazi. Ako
eljene adrese nema na listi, upiemo tanu adresu u polje Address, a
program automatski zadaje poetak adrese, koji ima oblik http://. Sve
Internet adrese poinju oznakom www., a onda sledi ime stranice (slika 2).

Slika 2. Lista sa adresama stranica koje smo poseivali

3. Podeavanje Internet Explorer-a
Internet Explorer omoguava korisniku dva reima rada: aktivni (Online) (kad je
prikljuen na Internet) i pasivni reim (Offline) (kad je iskljuen sa Interneta).
Prebacivanje sa jednog reima rada na drugi vri se iz menija File, komanda: Work
offline.

Aplikativni softver

205

Internet servisi

U Online reimu rada smo uredno prijavljeni na Internet mreu preko telefonske
linije. Program izvrava nae zahteve za uitavanje odreenih web adresa i povezuje
na raunar sa udaljenim raunarima irom sveta.
Offline reim rada Explorera je vienamenski. Najpre, u ovom reimu pregledamo i
analiziramo sajtove ili pojedinane HTML datoteke sa razliitih medija (CD, DVD,
tvrdi disk); takoe pozivamo stranice koje smo ve posetili da bi ih paljivo proitali
i analizirali u uslovima kad je prekinuta veza sa Internetom. U ovom reimu takoe
podeavamo i parametre Internet Explorer-a.
Kako je ovaj program istovremeno i deo samog operativnog sistema Windows (od
verzije 98 nadalje), on je unapred optimalno podeen za rad. Ali za nae posebne
potrebe uvek ga moemo dodatno podesiti tako da ostvarimo maksimalan uinak i
komfor.
Izaberite padajuu listu Tools i kliknite na Internet options. Pojavi se okvir
za dijalog sa sedam kartica: opte General, bezbednost Security,
poverljivost Privacy, sadraj Content, veza Connection, programi
Programs, napredne opcije Advanced (slika 3).
Kartica General dobija se samim ulaskom u okvir za dijalog. Sastoji se iz
vie grupa opcija za podeavanje:

Slika 3. Fina podeavanja opcija za Internet

Aplikativni softver

206

Internet servisi

Matine stranice - Home page. U polje Home Page treba upisati web
adresu koju proglaavate za vau poetnu stranu (home page). U IE 8.0
moete upisati vie adresa za poetne strane kao na slici 3, upisanu jednu
ispod druge. Kad god uete na mreu i startujete Internet Explorer,
odmah e se pojaviti dve web stranice na dve kartice (tab-a), kao na sl.4.
Definisanje web stranice kao Home Page moe se uraditi i preko alatke
na komandnoj traci (simbol kuice) kako se to vidi na slici 4.

Slika 4. Dve web stranice definisane kao Home Page

Klikom na taster Settings u polju Browsing History otvara se okvir za
dijalog koji omoguava podeavanja rada sa privremenim, i ve
poseenim stranicama Temporary Internet files. To su u stvari
podeavanja lokalnog kea u vaem raunaru. Kad izaberete dugme
Delete, briete lokalni ke. Ako izaberete: Settings dobijate okvir za
dijalog kao na slici 5.

Aplikativni softver

207

Internet servisi

Slika 5. Podeavanje memorije

Na pitanje: Kada ete upisati nove strane u lokalni ke? (Check for
newer versions of stored pages), ponuena su tri odgovora: Every time
I visit the webpage (kad pristupim toj strani, ako nije bilo promena na
serveru bie uitana iz lokalnog kea), Every time I start Internet
Explorer (samo jednom e biti provereno da li postoji novija verzija te
stranice na serveru) i Never (nikada, odnosno uvek potrai stranicu). Da
ne biste brinuli da li je slika stranice osveena, odnosno nova ili stara iz
memorije vaeg raunara izaberite: Every time I start IE.
History je polje u okviru za dijalog (slika 5) u kome podeavamo vreme
za koje e uitani dokumenti sa web-a biti sauvani u lokalnom keu
vaeg raunara (Days to keep pages in history). Opciono je 20 dana.
Ako broj dana postavite na nulu to je isto kao da ste ovu opciju
podesili na ostaju sauvani zauvek.
Kartica Security slui za podeavanje sigurnosne zone pod kojom
ostvarujete pristup odreenim web lokacijama. Postoji rizik da podaci koje
upisujete u interaktivnu formu budu presretani na putu do odredita i
kasnije zloupotrebljeni od strane treih lica. Zato prilikom elektronske
trgovine podiete nivo sigurnosti na Restricted sites zone. Pored
sigurnosnih zona postoje i etiri sigurnosna nivoa, kojima dodatno
obezbeujete formu.
U okviru kartice Privacy (poverljivost, tajnost) moete blokirati ili ponovno
dozvoljavati cookies (kolaii su mali tekstualni fajlovi koji uvaju

Aplikativni softver

208

Internet servisi

informaciju o vaim unosima i izborima koje ste napravili na poseenoj

stranici) pomeranjem klizaa na poloaj koji vam odgovara (slika 6).

Slika 6. Podeavanje stepena poverljivsti (Privacy)

Na istoj slici 6 u polju Pop-up Blocker moete Pop-up prozore iskljuiti
(kliknuti na komandu Turn Off Pop-up Blocker) ili ukljuiti (kliknuti na
komandu Turn On Pop-up Blocker). Inae, Pop-up je iskaui mali web
prozori koji se esto pojavljuju odmah po uitavanju neke web stranice i
esto predstavljaju reklamne poruke koje mogu da ometaju rad.
Kad kliknete na jeziak Content, izabrali ste karticu za ograniavanje
uitavanja stranica koje sadre rei i kategorije koje ne biste eleli da itaju
vai mlai lanovi porodice, koji takoe pristupaju Internetu (kao to su:
droga, seks, pornografija, razni oblici nasilja i sl.). U ovaj reim se ulazi
klikom na dugme Enable.
Kartica Connection definie nain povezivanja Internet Explorer-a sa
Internetom. Moete izabrati neku od vrsta povezivanja direktno ili preko
lokalne mree.
4.

Povezivanje na Internet i pretraivanje (vebe I2 i I3)

Pravo pretraivanje stranica na Internetu i pronalaenje potrebnih informacija vri se

u online reimu, kada je ostvarena veza sa Internetom.
Pokrenite program Internet Explorer sa preice na Desktop-u ili iz menija
Start komandom Start/Programs/ MS Internet Explorer
U polje Address upiite adresu: www.krstarica.com

Aplikativni softver

209

Internet servisi

Dobili ste naslovnu stranu (home page), koja izgleda kao na slici 7.

Slika 7. Pregled stranice jednog pretraivaa koji nudi svoje usluge

Moete pretraiti Web strane na osnovu njihovih naslova i definisanih kljunih rei,
slika, video klipova i audio sadraja na Web stranama.
U liniju adresa upiite ime jednog od pretraivaa, na primer Altavista,
www.altavista.com. Kada se uspostavi veza sa odgovarajuim serverom i
pojavi se stranica sa tim pretraivaem, upiite u polje trai (Search),
malim slovima, niz kljunih rei koje treba da sadre web strane koje
traite. Na primer, visoka skola elektrotehnike i racunarstva, beograd.
Posle unetih kljunih rei pritisnite radni taster mia, ili kliknite na dugme
Search desno od polja za unos, ili pritisnite taster Enter. Posle nekoliko
trenutaka dobiete izvetaj na ekranu koji ima izgled kao na slici 8.

Aplikativni softver

210

Internet servisi

Slika 8: Rezultat pretraivanja

Dovoenje pokazivaa mia na link, pokaziva mia dobija oblik ruke ,.
Sada kliknite miem na vezu - link: Visoka skola elektrotehnike i
racunarstva strukovnih studija Beograd.
Na ekranu e se pojaviti stranica (sajt) Visoka skola elektrotehnike i
racunarstva, kao na slici 9, a vi ete biti povezani sa raunarom u koli i
moi ete da proitate mnotvo korisnih informacija o koli, uslovima
studiranja, predmetima, profesorima i sl.

Aplikativni softver

211

Internet servisi

Slika 9: Izgled web sajta VIER

5. Sigurnost na Internetu
Sigurne web stranice za stranice na kojima korisnik unosi korisniko
ime, lozinku, broj kreditne kartice i sl., potrebno je obezbediti siguran
transfer informacija pomou ifrovanja (enkription) podataka. Stranice
koje osiguravaju taj transfer imaju oznake https:// i simbol katanca koji
oznaava da je stranica zatiena sertifikatom za zatitu saobraaja.
Digitalni sertifikat je elektronska lina karta koja potvruje va
identitet drugoj strani (pri online kupovini, otvaranju naloga). Redovno
takve stranice koriste i sertifikate za enkripciju saobraaja. Ako kliknete na
simbol katanca, dobiete dodatne informacije o sertifikatu. Internet
eksplorer ima ve definisanu listu izdavaa sertifikata kojima veruje
(Trusted Publishers). Ako otvorite neku stranicu sa sertifikatom, a IE nema
informaciju o izdavau sertifikata, on e vas automatski obavestiti o tome i
da je pristup takvoj stranici rizian.
6. Priprema i tampanje
Pod pripremom web stranice za tampanje podrazumeva se, nakon izbora opcije
File/Page Setup, da se podese veliine stranice, orijentacije papira, margina kao
to je dato na slici 10. Zatim se izborom opcije File/Print Preview pogleda kako
izgledaju web stranice, i ako je sve u redu, moe se tampati zadavanjem opcije
Print.

212

Aplikativni softver

Internet servisi

Slika 10: Podeavanje stranice za tampanje

7. Elektronska komunikacija
U dananje vreme elektronska komunikacija je sve vie zastupljena preko
servisa:elektronske pote (e-mail poruke), SMS servisa (SMS poruke), VoIP servisa,
Messaging servisa.
E-mail poruke za slanje i primanje elektronske pote poiljalac mora
upisati adresu primaoca, tj. e-mail adresu, npr.: pera.peric@gmail.com. Deo
ispred znaka @ je va potanski sandui, tj. vae korisniko ime. Deo iza
znaka @ naziva se domen i to je obino naziv servera koji prima i alje epotu.
SMS poruke (Short Message Service) su kratke tekstualne poruke koje
se alju unutar GSM standarda mobilne telefonije.
VoIP (Voice over Internet Protocol) komunikacija - je prenos glasa
putem Inerneta i slui za govorne komunikacije i transport telefonskih
poziva.
IM (Instant Messaging) komunikacija je elektronska komunikacija u
stvarnom vremenu, pri emu obavetava strane u komunikaciji ko je sve
online (ukljuen, prijavljen na sistem). Najee je IM komunikacija
prisutna za razgovore putem poruka (chat-ovanje), ali podrava i prenos
fajlova. Jedan od najpoznatijih programa za IM komunikaciju je Live
Messenger (MSN Messenger). Postoje i vrlo popularni programi preko
Interneta - Yahoo! Messenger, Google Talk (GTalk). Na Internetu postoji i

Aplikativni softver

213

Internet servisi

mnotvo stranica koje kreiraju zajednice da bi povezali ljude iz svih delova

sveta i pozvali ih na meusobno komuniciranje. Najpoznatiji primeri takvih
besplatnih drutvenih mrea su Facebook i Twitter. Sledei primer je Blog
(skraeno od web log). To je web stranica sa hronoliki poredanim nizom
tekstova. Svako moe kreirati svoj blog i pisati o emu god eli, te na taj
nain podeliti svoje miljenje, ideju ili priu sa velikom internet
zajednicom. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u iroko
rasprostranjen nain komunikacije na Internetu, izmeu autora (ili grupe
autora) i posetilaca bloga.
8. Elektronska pota E-mail (veba I5)
Jedna od najpopularnijih usluga na Internetu je servis elektronske pote (E-mail). U
isto vreme to je i najstarija usluga na Internetu.
Program se startuje preko ikone Outlook 2010 na Desktop-u ili iz statusne
linije Windows-a.
Radni prozor Outlook 2010 prikazan je na slici 11.

Slika 11. Radni prozor za Outlook 2010

Prozor Outlook-a ima skoro isti izgled kao i svi Windows prozori i sastoji
se iz nekoliko funkcionalnih celina, tj. tab-ova Home, Sent/Receive,
Folder, View.
Radna povrina je podeljena na vie delova unutar prozora. U levom
prozoru smeteni su potanski sanduii - folderi i tasteri za prikaz Mail,
Contacts, Calendar. Izgled ekrana moete podeavati ako kliknete na tab

Aplikativni softver

214

Internet servisi

View i izaberite grupu komandi Layout. Opcije za podeavanje su u okviru

menija sa podmenijima Navigation Pane..., Reading Pane... Za izgled
radnog okruenja kao na slici 12 potrebno je izabrati selektovane opcije.
Opcije Navigation Pane-a podeavaju levi deo prozora, a opcije Reading
Pane-a podeavaju deo radne povrine u desnom delu prozora.

Slika 12. Podeavanje izgleda prozor

Potanski sanduii, kako im samo ime kae, slue za prihvat razliitih vrsta
elektronske pote i to prema sledeem redosledu:
Inbox folder sadri sve primljene poruke. Kad kliknete radnim tasterom
mia na Inbox u desnom prozoru se prikazuje lista poruka (slike 11,12).
Desni prozor je sada podeljen na dva dela - prozora. U gornjem delu vidi
se deo liste pisama razvrstanih po jednom od kriterijuma: poslato od..
(From), tema poruke (Subject) i primljeno dana... (Recieved). U donjem
delu dat je pogled (Preview) na izabranu poruku iz gornjeg prozora. Inbox
fascikla sadri tri tipa poruka

Neproitane poruke. Podaci o poiljaocu i tema poruke ispisani su

masnim slovima (bold). Ispred imena poiljaoca nalazi se sliica
zatvorenog pisma. Ako je na sliici pisma dodata i spajalica onda poruka
sadri i prilog (ttach File), odnosno nosi sa sobom i neki dokument
napravljen u bilo kojem programu. Ako ima neproitanih poruka, u
levom prozoru pored foldera Inbox u zagradama se ispisuje broj
neproitanih poruka. Na primer: Inbox (1) - postoji jedna neproitana
poruka.

Aplikativni softver

215

Internet servisi

Proitane poruke. Ime poiljaoca, tema i vreme preuzimanja poruke

ispisani su obinim slovima. Ispred imena poiljaoca nalazi se sliica
otvorenog pisma.
Poruke sa datotekom (ttach File). Uz poruku se moe prikaiti
datoteka. Datoteke su po pravilu arhivirane najee Winzip-om. Da
datoteka ima prikaenu poruku, pokazuje se sliicom spajalice pored
imena poiljaoca poruke.
Napomena: Kada imamo veliki broj primljenih poruka (isto vai i za sve druge vrste
poruka), pretraujemo ih sortirajui ih po jednom od tri kriterijuma. Sortiranje prema
imenu poiljaoca vri se tako to se pokaziva mia pozicionira na naslov From u
levom delu desnog prozora. Sada treba kliknuti levim tasterom mia da dobijemo
poruke sortirane po poiljaocu u smeru: A Z. kad ponovimo isti postupak, dobijamo
poruke sortirane u suprotnom smeru: Z A. Isti postupak vai i za ostale kriterijume.
Outbox folder sadri poruke sa ili bez datoteka koje smo offline pripremili
za slanje na Internet, a jo nisu poslate. Ove poruke bie poslate prvi put
kada se poveete na Internet i odaberete komandu Send/Receive All.
Sent Items folder sadri sve nae uspeno poslate poruke na Internet,
naravno koje nismo u meuvremenu izbrisali.
Deleted items fascikla sadri sve izbrisane poruke bilo da smo poslali ili
smo ih dobili od naih korespodenata.
Drafts fascikla slui za uvanje poruka koje nismo do kraja zavrili i
pripremili za slanje. Takve poruke skladitimo u sandue, folder Drafts
komandom Save as... iz padajue liste File.
Napomena: Outlook program moe raditi u reimu kada smo prikljueni na Internet
mreu (online) i u reimu kada nismo preko telefonske linije povezani sa Internet-om
(offline). Reim rada odreujemo u tab-u Send/Receive unutar opcija Preferences,
izborom ili iskljuivanjem komande: Work offline.
9. Priprema, slanje i prijem elektronske pote (veba I6)
Postupak pripreme elektronske pote sastoji se od sledeih koraka:
Izaberite alatku Home/New E-mail. Na ekranu se pojavljuje okvir za
dijalog sa praznom porukom, kao na slici 13.
U prozor u za pisanje poruka date su alatke za jednostavnu obradu teksta
Basic Text. Za uzvrat dodate su mu mnoge opcije potrebne za rad sa
porukama. Kao i svi prozori i ovaj ima jezike - Message, Insert, Options,
Format Text, Review sa pripadajuim grupama komandi;
U polje : upisujete elektronsku adresu na koju elite da poaljete poruku,
na primer, studentska@viser.edu.rs. Ako aljete poruku osobi iju adresu

Aplikativni softver

216

Internet servisi

imate u imeniku (adresaru) kliknite na dugme To... i otvara se spisak svih E-mail
adresa koje imate u adresaru.
U polje Cc: upisujete elektronske adrese ljudi ili kompanija kojima aljete
kopiju poruke (ako na ovaj nain aljete poruku veem broju primalaca cirkularno pismo, svaki primalac poruke imae listu elektronskih adresa svih
primalaca kojima je ta poruka poslata),

Slika 13. Ispravno popunjena poruka

U polje : upisujete elektronske adrese primalaca kopije poruke, pri emu
su za svakog pojedinanog primaoca imena ostalih skrivena (svaki primalac
ima utisak da je on jedini primalac poruke).
U polje Subject: upisujete temu poruke. Tema poruke moe se izostaviti u
tom sluaju program e vas opomenuti da tema nedostaje i sam e upisati
No subject. Polje tema Subject treba popunjavati, jer primalac iz naslova
moe odmah da sazna o emu se u poruci radi. Upiite u polje Subject:
poruka
Dovedite pokaziva mia na telo poruke i kucate sadraj poruke
Sada kliknete na dugme poalji (Send). Poruka e biti smetena u sandui:
Outbox. Pri prvom prijavljivanju na Internet, poruke iz ove fascikle bie
poslate svim sagovornicima.
Pored teksta, u poruku se mogu ugraditi i multimedijalni sadraji, kao to su
datoteke sa slikama (u GIF i JPG formatu), slova i pozadina u boji i sl.
Program Outlook raspolae mnotvom slika dizajniranih za razliite prilike
(estitke za: Uskrs, roendan, Novu godinu, ...). Mogue je i podeavati
boju pozadine. Sve ovo se radi pomou komandi Page Color iz tab-a

217

Aplikativni softver

Internet servisi

Options, a za ubacivanje ilustracija koristimo tab Insert/Ilustration

(primer na slici 14).

Slika 14. Poruka sa obojenom pozadinom i slikom

10. Slanje priloga uz poruku
Pored tekstualnih poruka elektronskom potom, kao prilog, mogu se slati i
dokumenti, na primer dokument kreiran u Word-u ili Excel-u. Datoteke se uvek
vezuju kao prilog, dodatak uz poruku (Attach file) i putuju zajedno do primalaca.
Kliknite na alatku nova poruka New E-mail.
Nakon ispunjavanja zaglavlja poruke (polje ), teme poruke (polje
Subject) i sadraja poruke u kojoj se upisuje da poruka sadri prilog, sledi:
Kliknite na ikonu sa crteom spajalice prilog (Attach File), posle ega u
okviru za dijalog pronaete i selektujete fajl koji e biti prilog vae poruke.
Kliknete na dugme Insert i prilog e se nai u liniji poruke Attached kao
na slici 15.
Sada, aktivirajte ikonu Send iz linije sa alatima i poaljite poruku.

218

Aplikativni softver

Internet servisi

Slika 15. Poruka sa prilogom (Attach File)

11. Brzo slanje odgovora i prosleivanje poruke
Reply, Reply All i Forward u praksi su alatke u procesu pripreme i slanja poruka a
nalaze se u tab-u Home u grupi komandi Odgovaranje Respond.
Replika, odgovor (Reply) se koristi da bi se poiljaocu vratio odgovor
(replika) na primljenu poruku, bez popunjavanja email adresa. U polju
Subject: kopiran je originalan naslov poruke kojem je ispred dodato: Re.
Odgovor svima (Reply all) slui da se odgovor na poruku poalje odjednom
na vei broj adresa, bez popunjavanja email adresa
Prosledi Forward omoguava da neku poruku prosledite drugim
korisnicima elektronske pote sa kojima se dopisujete. Otvara se okvir za
pravljenje nove poruke. U zaglavlju poruke, u polju : upiite elektronsku
adresu primaoca. Ako je poruka namenjena veem broju primalaca, upiite
njihove adrese u polja: : ili : U polju tema Subject: kopiran je
originalan naslov poruke kojem je ispred dodato: Fw.
12. Izrada i odravanje adresara
Adresar je univerzalna baza podataka o vaim poslovnim partnerima i prijateljima.
Adresar moe da primi veliki broj podataka o licu ili firmi ije podatke upisujemo,
ime i prezime, godinu roenja, mesto i adresu stanovanja, telefonske brojeve, web
adrese, e-mail adrese i sl., tako da ima iroku primenu.
Prvi korak u izradi linog adresara jeste izbor komande Address Book iz
tab-a Home. U datom prozoru iz padajueg menija File izabrati novi ulaz
New Entry... a zatim selektovati New Contact kao to je dato na slici 16.

Aplikativni softver

219

Internet servisi

Slika 16. Pokretanje adresara

Slika 17. Prozor za kreiranje novog dopisnika

Pojavie se prozor i u njega upiite traene podatke o novom
korespondentu: ime, prezime, adresu elektronske pote. Kliknite na dugme
Save&Close kao na slici 17 i novi dopisnik e biti kreiran.

Aplikativni softver

220

Internet servisi

Izmena podataka o postojeem dopisniku poinje njegovim selektovanjem u

Address Book i u meniju File se izabere opcija Properties umesto opcije
New Entry. Zatim izmenimo odgovarajue podatke u izabranim poljima u
okviru datom na slici 18.

Slika 18. Izmena podataka o postojeem korespondentu

Podatke iz adresara koristimo i u sluaju kada aljemo poruke na vie
adresa (cirkularna pisma). Najpre iz adresara unosimo jednu adresu u polje:
: a zatim i adrese ostalih primalaca u polja: : ili .
Bezbednost poruka na Internetu je ugroena, jer je to javna mrea na kojoj ima
mnotvo zlonamernih korisnika. Nikada neete sa sigurnou moi da tvrdite da je
poruka autorizovana i autentina, odnosno da ju je stvarno poslala osoba koja se
potpisala (ija je adresa utisnuta u poruku), a takoe ne moete biti sigurni da poruku
neko nije presreo i promenio njen sadraj i prosledio je dalje. Zato, bez obzira na
velike pogodnosti koje prua, oprezno u radu preko Interneta.

Aplikativni softver

221

Internet servisi

I1 INTERNET WEB SERVIS

1. Pokrenite program Internet Explorer. Njegova ikona se verovatno ve nalazi na
vaem Desktop-u. Moete ga pokrenuti iz menija Start komandom Start/All
Programs/Internet Explorer.
2. U polje Address otkucajte naziv lokacije http://www.viser.edu.rs/, pritisnite
taster Enter i saekajte da se stranica uita. Dobiete osnovnu stranicu
(homepage) Visoke kole elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija u
Beogradu.

3. U polje Address otkucajte www.beograd.com i saekajte da se uita sadraj

ove lokacije. Kako posle uitavanja tano izgleda sadraj polja Address?
4. U polje Address otkucajte www.serbiancafe.com i saekajte da se uita
sadraj ove lokacije.
5. Kliknite na ekranski taster Back u gornjem levom uglu prozora. U prozoru e
se ponovo pojaviti prethodna lokacija (sajt).
6. Probajte vie puta efekte klika na ekranske tastere Back (nazad) i Forward
(napred).
7. Uitajte lokaciju www.krstarica.com.

Aplikativni softver

222

Internet servisi

8. Pomerajte pokaziva mia po prozoru Internet Explorera. Uoite kada

pokaziva mia dobije oblik ake sa ispruenim kaiprstom. To se dogaa kada
se pokaziva mia nae iznad naglaene rei ili iznad nekog grafikog simbola,
koji se jednim imenom nazivaju linkovi. Linkovi predstavljaju vezu prema
drugim stranicama ili delovima stranica na Web-u.
9. Kliknite, na primer, na link Vesti. Proitajte vesti ako vas zanimaju.
10. Kliknite na ekranski taster Refresh (osvei). Stranica sa vestima e se ponovo
uitati. Moe se desiti da se prvi sadraj vesti i osveeni (ponovo uitani)
sadraj razlikuju. Ovo e se desiti ako nije podeeno automatsko osveavanje
sadraja stranice.
11. Kliknite na ekranski taster Back da se vratite na osnovnu stranicu lokacije
Krstarica.
12. Isprobajte ta se nalazi i na drugim linkovima na lokaciji Krstarica i zapiite
adrese stranica koje bi preporuili i drugima.
13. Odgovore na pitanja 3 i 12 u programu za obradu teksta snimite u datoteku
LINKOVI.docx

Aplikativni softver

223

Internet servisi

I2 SURFOVANJE NA WEB-U
1. Posetite sledee lokacije i sa po nekoliko rei opiite njihov sadraj i dajte im
ocenu od 1 do 10:
www.danas.rs,

www.meteo.rs,
www.yellowpages.rs,
www.yubac.rs,
www.knjizara.com.
2. Koje nastavke najee imaju adrese naih sajtova?
3. U polje Address ponite da kucate www.k... da bi se ponovo vratili na lokaciju
Krstarice. Uoite da se otvara padajua lista sa ranije korienim adresama.

Aplikativni softver

224

Internet servisi

4. Dovoljno je da na tastaturi selektujete eljeni sajt ili odaberete kombinaciju

tastera Shift+Enter i uitava se eljena lokacija.
5. Kada se uita osnovna stranica lokacije Krstarica, kliknite na natpis
kako biste odabrali irilicu.

6. Preko Krstarice pronaite i upiite nazive nekoliko sajtova na irilici.

7. Posetite sledee lokacije i sa po nekoliko rei opiite njihov sadraj i dajte im
ocenu od 1 do 10:
www.beta.rs,
www.mycity.rs,
www.yurope.com,
www.cirilica.org.rs
www.praktikum.rs,
www.yahoo.com,
www.altavista.com,
www.about.com,
www.google.com,
www.ebay.com,

Aplikativni softver

225

Internet servisi

8. Odgovore na pitanja 1, 2 i 7 snimite u datoteku LINKOVI 2.docx

Postavljanje lokacije koja se automatski uitava pri pokretanju itaa
9. Kliknite na ekranski taster sa slikom kuice Home (Alt+M). U IE 8.0 moete
postaviti vie lokacija koje se automatski uitavu. U podmeniju na slici su
prikazane 2 lokacije. Sa izborom opcije Add or Change Home Page moete to
izmeniti.

10. Da biste podesili predloene lokacije sa predhodne slike, pokrenite komandu

Tool/Internet Options... i upiite adrese kolskog sajta i ECDL, sajta jednu
ispod druge.

11. Proverite da li se obe lokacije nalaze kao tab-ovi u levom gornjem delu IE.
Ponovni pregled stranica po prekidu veze
12. Iskljuite vezu sa Internetom (ako je to mogue). Ukljuite opciju File/Work
Offline.
13. Preko ekranskih tastera Back i Forward pregledajte ponovo sadraje koje ste
gledali (sada offline).

Aplikativni softver

226

Internet servisi

I3 PRETRAIVANJE SADRAJA NA INTERNETU

Pretraivanje na domaem pretraivau
1. Pokrenite www.krstarica.com Podesite latinino pismo.
2. U donjem delu stranice kliknite na link Pomo da biste videli uputstvo za
pretraivanje. Paljivo prouite uputstvo.

3. U polje Pretrai upiite korektnim latininim slovima Visoka kola

elektrotehnike i raunarstva, a potom pritisnite taster Pretrai.
4. Koliko je strana naeno koje sadre traene rei? _________
Pretraivanje na inostranim pretraivaima
5. Pokrenite pretraiva www.google.com i ponovo potraite Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva. Koliko je strana sada pronaeno? ______

Aplikativni softver

227

Internet servisi

6. Pronaite sebe na Internetu! U polje za pretraivanje upiite vae ime i

prezime. Koliko ste strana pronali? __________
7. Potraite neki od sadraja koji vas zanima. Opiite ta ste upisali u polje za
pretraivanje i broj naenih stranica.
Napredno pretraivanje
8. Na Google kliknite na link Napredno pretraivanje.

9. Prouite obrazac za unoenje podataka za napredno pretraivanje.

10. Po potrebi kliknite na link Saveti za pretraivanje.
11. Opiite ukratko napredno pretraivanje na www.google.com.

12. Pitanja i odgovore na pitanja iz taaka 4,5,6,11 upiite u datoteku I3.docx

Aplikativni softver

228

Internet servisi

I4 PREUZIMANJE DATOTEKA SA INTERNETA

1. Za preuzimanje datoteka najjednostavnije je koristiti specijalizovane lokacije
za "download". Posetite lokaciju www.download.com.
2. U polje za pretraivanje unesite naziv programa koji elite da naete i
preuzmete ("skinete"): WinZip i pritisnite Enter. Dobiete priblino sledei
rezultat.

3. Uoite prvu stavku sa slike. Radi se o popularnom programu veliine

16,12MB. Kliknite na tekst (link) WinZip
4. Na sledeoj stranici koja e se uitati nai ete detaljni opis programa. Kliknite
na link Download Now da biste pokrenuli preuzimanje datoteke. Potom
potvrdite folder na vaem lokalnom disku gde e se snimiti preuzeta datoteka i
saekajte da se zavri preuzimanje.
5. Posetite i druge lokacije za preuzimanje datoteka: www.zdnet.com,
www.tucows.com.
6. Uoite da sve od navedenih lokacija nude listu najpopularnijih programa i liste
programa po kategorijama.
7. Program WinZip je veoma popularan i verovatno ete ga nai na veini lista
najpopularnijih programa. Tada je dovoljno da kliknete na odgovarajui link i
da zaponete postupak preuzimanja.
8. Probajte takoe da naete WinZip u listama programa po kategorijama. Obino
se svrstava u pomone programe (utils, utility) u podkategoriju arhivera.
9. Program WinZip moete naravno preuzeti i sa lokacije www.winzip.com.

Aplikativni softver

229

Internet servisi

I5 BESPLATNA ELEKTRONSKA POTA NA WEBU

Otvaranje naloga
1. Posetite lokaciju www.yahoo.com, kliknite na strelicu Open Quick Veiw na
linku Mail, i kliknite na Sign Up Now, pri emu se otvara stranica i zapoinje
proces registrovanja za novi nalog elektronske pote.
2. Popunite obrazac. Imajte u vidu da su podaci oznaeni zvezdicom obavezni, a
da vau lozinku (password) treba da otkucate dva puta.
3. Zapiite korisniko ime i lozinku da ih ne biste zaboravili.
4. Obavezno odaberite pitanje i upiite odgovor za sluaj da zaboravite lozinku.
5. Zavrite postupak otvaranja naloga.
6. Opiite kljune postupke za otvaranje naloga, a posebno one u kojima ste imali
tekoe.

Upotreba web servisa za elektronsku potu

7. Posetite ponovo lokaciju www.yahoo.com.
Upiite korisniko ime (Yahoo! ID) i
lozinku i kliknite na Sign In ili pritisnite
Enter.
8. Kada se uita sledea stranica, kliknite na
Inbox da proverili vae "potansko
sandue". Kliknite na naziv poruke da biste
je otvorili i proitali. Kliknite na ekranski
taster Back vaeg web itaa da se opet
vratite na "sandue".
9. Uoite kvadrati za ekiranje na levom kraju reda gde je opisana poruka.
Klikom moete obeleiti svaku od poruka. Obeleene poruke moete obrisati
klikom na Delete.
10. Obeleene poruke moete premestiti u drugi folder klikom na Move.

Slanje poruke
11. Da biste poslali novu poruku, kliknite na New.

Aplikativni softver

230

Internet servisi

12. U polje To upiite adresu primaoca.

13. U polje Subject upiite naslov poruke.

14. Kliknite na Cc i u polje Cc upiite adrese na koje treba poslati kopije poruka.
15. Kliknite na Show BCC da se otvori polje Bcc. Na adrese koje upiete u polje
Bcc stii e takoe kopija poruke, ali ostali primaoci nee imati informaciju o
tome.
16. Napiite tekst same poruke.
17. Kliknite na Attach taster. Otvara se dijalog da izaberete datoteku na vaem
raunaru koju aljete kao prilog uz poruku i kliknete na taster Open.
18. Da konano poaljete poruku, kliknite na Send, a da odustanete od slanja
poruke kliknite na Cancel. Da biste snimili poruku bez njenog slanja, kliknite
na Save Draft kasnije poruku moete dopisati i poslati.
Odgovaranje na pristiglu poruku
19. Ako elite da odgovorite poiljaocu poruke, kliknite na Replay. Otvorie se
nova poruka sa automatski upisanom adresom u polju To. U telu poruke bie
upisan kompletan sadraj poruke na koju odgovarate delove koje ne elite da
citirate treba obrisati, potom dopisati odgovor i poslati poruku.
20. Ako elite da odgovorite svim primaocima poruke, ako ih je bilo vie, kliknite
na trougli na desnom kraju dugmeta Replay i izaberite Replay to All.
21. Ako elite da poruku prosledite nekome, kliknite na Forward.
22. Ako elite da poruku izbriete, kliknite na Delete.
23. Ako elite da poruku premestite, odaberite folder u padajuoj listi i kliknite na
Move.
24. Razmenite nekoliko poruka sa vaim poznanicima. Napiite njihove adrese.
25. Pitanja i odgovore na pitanja iz taaka 6 i 24 snimite u datoteku I5.docx.

Aplikativni softver

231

Internet servisi

I6 SISTEM UENJA NA DALJINU-MOODLE

kola podrava sistem uenja na daljinu preko korienja softverskog paketa
Moodle. Pristup sistemu je preko linka: http://e-learn.viser.edu.rs/moodle/
Svi studenti pristupaju ovom sistemu preko svojih studentskih naloga. U okviru
sistema formiran je i kurs Aplikativnog softvera.

1. Svi studenti koji sluaju predmet prijavljuju se na kurs otvarajui i ureujui

svoj profil. Postavite fotografiju u okviru svog Moodle profila kako bi vas
drugi uesnici kursa mogli videti.
2. Poetna stranica kursa sadri izmeu ostalog link Obavetenja preko kojeg se
studenti informiu o svim tekuim dogaajima u nastavi, zatim link Forum za
prijavu seminarskih radova gde studenti priavljuju teme svojih seminarskih
radova.

3. Po sedminom kalendaru su rasporeeni linkovi na zadatke unutar kursa.

4. Studenti imaju pristup online testovima za vebanje kao i onim koji ulaze u
proveru znanja i ocenjuju se.
5. Za posebnu grupu studenata, data je privilegija pristupa Zadacima za
vebanje, koji su inae predvieni za rad u laboratoriji i obavezan su deo
savladavanja nastavnih sadraja.

Aplikativni softver

232

Internet servisi

I7 PRIPREMA WEB STRANICE

Izrada jednostavnog html dokumenta
1. Otvorite program Notepad, napiite tekst kao na slici i snimite ga u datoteku
pod nazivom INDEX.html (obavezno unesite nastavak imena html ili htm).
Datoteku snimite u folder PROBA-WEB.

2. Pokrenite potom program Internet Explorer i komandom File/Open otvorite

fajl INDEX.html. Ako ovaj fajl vidite u nekom od prozora, dovoljno je da
kliknete (dva puta) na njega da bi se otvorio treba da dobijete rezultat kao na
narednoj slici.
3. Uoite sada u tekstu u Notepad-u delove u uglastim zagradama (< >), koji se
nazivaju tagovima, i obino se pojavljuju u paru. Tagovi se uglavnom koriste
da zadaju osobine tekstu koji se nalazi izmeu njih, a posebne osobine mogu se
upisati u okviru prvog taga.
4. Promenite sada neku od osobina prepravljajui tekst u Notepad-u. Snimite
izmene. U Internet Explorer-u (ili nekom drugom itau) kliknite na Refresh,
da biste videli efekte izmena.
5. Dodajte jo jednu crtu (liniju) ispod postojee, a izmeu crta upiite vae ime.

Aplikativni softver

233

Internet servisi

6. Za izradu web stranice mogu se koristiti specijalizovani programi o kojima e

biti rei u narednim vebama. .
Konverzija u html format zapisa
7. Datoteke iz Word-a, Excel-a i PowerPoint-a mogu se konvertovati u html
format zapisa komandom File/Save As (Web Page). Pri tome treba obratiti
panju na podeavanje ovih konverzija, posebno na to u kojoj meri e se
zadrati funkcionalnost originalnog programa.
8. Kreirajte po jednu datoteku sa proizvoljnim sadrajem u svakom od tri
pomenuta programa i dajte im redom nazive PROBA-WORD.docx, PROBAEXCEL.xlsx, PROBA-PPOINT.pptx.
9. Svaku datoteku iz odgovarajueg programa snimite u html formatu. Sve html
datoteke snimite u folder PROBA-WEB.
10. Ukoliko su vae originalne datoteke bile neto sloenije, uoite da je prilikom
konverzije kreiran novi folder sa datotekama, komponentama html stranice.
11. Otvorite probne datoteke pomou Internet Explorera ili nekog drugog itaa
web stranica i vidite kako stranice izgledaju.
12. Uoite eventualne propuste i ispravite ih tako to ete ispraviti originalnu
datoteku, a potom ponovo konvertovati u html format. Pri tome moete i
drugaije podesiti sam postupak konverzije.
Linkovi
13. U datoteku INDEX.html dodajte sledee redove:
<a href="proba-word.html"> skok na fajl konvertovan iz Word-a <a><br>

Aplikativni softver

234

Internet servisi

<a href="proba-excel.html"> skok na fajl konvertovan iz Excel-a <a><br>

<a href="proba-ppoint.html"> skok na fajl konvertovan iz PowerPointa-a <a><br>
14. Snimite izmene u datoteku INDEX.html i otvorite je pomou Internet
Explorer-a.
15. Kliknite na linkove skok na fajl konvertovan iz ... kako biste otvorili
odgovarajui html fajl.
Izrada line prezentacije
16. Kreirajte novi folder sa nazivom MOJA-PREZ.
17. Kreirajte dokument u Word-u koji treba da sadri vau sliku i ostale elemente
line prezentacije. Dokument ne bi trebalo da bude dui od jedne stranice.
Snimite dokument.
18. Komandom Save As snimite dokument kao web stranicu pod nazivom
INDEX.html. Uoite i novi folder index_files, koji sadri datoteke
komponente vae web stranice.
19. Otvorite INDEX.html i ako je potrebno napravite ispravke.
20. Napravite spisak svih datoteka koje ine vau prezentaciju. Pri tome navedite i
kompletan naziv datoteke, zajedno sa nastavkom (na primer html). Takoe
navedite i eventualni naziv (pod)foldera u kome se nalazi datoteka.
Spisak datoteka:
INDEX.html

21. Napiite naslov glavnog prozora vae line prezentacije.

Dodavanje prezentacije uraene u PowerPoint-u
22. U folderu MOJA-PREZ kreirajte folder PPP.
23. Kompletnu prezentaciju, sainjenu u PowerPoint-u prema uputstvu sa kraja
poglavlja o PowerPoint-u, snimite kao Web stranu pod nazivom INDEX.html u
folder PPP.
24. U datoteku INDEX.html iz foldera MOJA-PREZ postavite link prema datoteci
INDEX.html iz foldera PPP. Uradite i obrnuto, u datoteku INDEX.html iz
foldera PPP postavite link prema datoteci INDEX.html iz foldera MOJAPREZ.
25. Napiite naslov glavnog prozora vae prezentacije dobijene konvertovanjem iz
PowerPoint-a.
26. Pitanja i odgovore na pitanja iz taaka 20, 21 i 25 snimite u datoteku I7.docx.

Aplikativni softver

Zadaci

ZA D A C I
SADRAJ
ZADACI ................................................................................................................... 235
Z1
Z2
Z3
Z4
Z5
Z6
Z7
Z8
Z9
Z10

KALENDAR........................................................................................................................ 236
KRUG, ELIPSA. PARABOLA ................................................................................................. 239
GRAFICI FUNKCIJA ............................................................................................................ 243
BIORITAM ......................................................................................................................... 246
TRODIMENZIONALNI DIJAGRAMI ....................................................................................... 248
AHOVSKA TABLA............................................................................................................. 251
CIRKULARNA PISMA .......................................................................................................... 254
TABELARNA IZRAUNAVANJA .......................................................................................... 255
TABELARNA IZRAUNAVANJA .......................................................................................... 258
TABELARNA IZRAUNAVANJA .......................................................................................... 260

Aplikativni softver

Zadaci

Z1

KALENDAR

Na jednoj stranici napravite godinji kalendar za godinu:

a. 2130.;
b. u kojoj ste roeni;
c. u kojoj pada va stoti roendan (ili stogodinjica vaeg roenja);
d. u kojoj pada va stopedeseti roendan;
e. u kojoj pada va dvestoti roendan (ili dvestogodinjica vaeg roenja).
[20]
1. Na kalendaru zaokruite datum vaeg roenja i potpiite se kao autor kalendara
(napiite puno ime i prezime i broj indeksa). [3]
2. Nedelje u kalendaru treba da budu, kao to je uobiajeno, obojene crvenom
bojom. [3]
3. Parni i neparni datumi u kalendaru treba da budu diskretno, ali uoljivo vizuelno
razliiti. [7]
4. Oblikujte (dizajnirajte) kalendar da lepo izgleda. [7]
5. Kalendar snimite u datoteku na specificirano mesto na disku. Naziv datoteke treba
da se sastoji od vaeg prezimena, imena, smera i vaeg broja indeksa. Ako su u
nazivu znaci koji nisu dozvoljeni u nazivu datoteke, te znake zamenite crticom (-).
6. Brojevi na krajevima pasusa oznaavaju maksimalni broj poena za svaki deo
zadatka ukupni broj poena je 40.
7. Na zadatku treba osvojiti najmanje 20 poena. Rad sa nekorektno unetim naim
slovima () oceniti sa nula poena.
8. Predvieno vreme za izradu zadatka je 90 minuta.
Kalendar za 2130. godinu
JAN
pon uto sre et pet sub ned
1
2 3 4
6 7 8
5
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
APR
pon uto sre et pet sub
1
6
3 4 5
7 8
10 11 12 13 14 15
17 18 19 20 21 22
24 25 26 27 28 29
JUL
pon uto sre et pet sub
1
6
3 4 5
7 8
10 11 12 13 14 15
17 18 19 20 21 22
24 25 26 27 28 29
31

FEB
pon uto sre et pet sub ned
2
1
3 4 5
6 7 8
9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28

ned
2
9
16
23
30

pon
1
8
15
22
29

uto
2
9
16
23
30

sre
3
10
17
24
31

ned
2
9
16
23
30

pon uto
1
7 8
14 15
21 22
28 29

sre
2
9
16
23
30

pon uto sre

1
6 7 8
13 14 15
20 21 22
27 28 29

OKT
pon uto sre et pet sub ned
1
2 3 4
6 7 8
5
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31

MAJ
et
4
11
18
25

pon uto sre

1
6 7 8
13 14 15
20 21 22
27 28 29

MAR
et
2
9
16
23
30

pet
3
10
17
24
31

sub
4
11
18
25

ned
5
12
19
26

pet
2
9
16
23
30

sub
3
10
17
24

ned
4
11
18
25

pet
5
12
19
26

sub
6
13
20
27

ned
7
14
21
28

JUN
pon uto sre et
1
8
5 6 7
12 13 14 15
19 20 21 22
26 27 28 29

AVG
et
3
10
17
24
31

pet
4
11
18
25

sub
5
12
19
26

ned
6
13
20
27

SEP
pon uto sre et pet
1
4 5 6
8
7
11 12 13 14 15
18 19 20 21 22
25 26 27 28 29

sub
2
9
16
23
30

ned
3
10
17
24

NOV
et
2
9
16
23
30

pet
3
10
17
24

sub
4
11
18
25

ned
5
12
19
26

DEC
pon uto sre et pet
1
4 5 6
8
7
11 12 13 14 15
18 19 20 21 22
25 26 27 28 29

sub
2
9
16
23
30

ned
3
10
17
24
31

Aplikativni softver

Zadaci

;
1.

Zaponite sa praznom tabelom. Da biste napravili dobar kalendar, on mora

biti pre svega taan, a potom i lepo oblikovan (dizajniran).
2. Prvo treba proveriti koji je dan u nedelji 1. januar 2130. godine (ako je to
zadata godina).
3. Postavite za aktivnu eliju A1. Pokrenite komandu Format Cells/Number/
Custom i unesite format dd.mm.yyyy.,dddd.. Proverite koji e dan u nedelji
biti prvi dan zadate godine.
4. Razmislite o dizajnu kalendara. Prvo je formirano zaglavlje za svaki mesec,
sa imenima dana u nedelji. Napravljeno zaglavlje kopirano je za svaki mesec
u godini.
5. Odgovarajuom tehnikom popuniti dane u mesecu. Generisanje nizova
brojeva moe se izvesti na vie naina. Jedan od naina je korienjem fill
handle-mali crni kvadrat u donjem desnom temenu
izabrane elije ili skupa elija. Upiite poetni
datum u nedelji, pokaite na fill handle i pokaziva
mia menja oblik u crni krst. Prevucite levim tasterom mia desno u redu da
biste zapoeli popunjavanje vrednosti. Pritisnite taster Ctrl da biste preli iz
reima kopiranja u reim popunjavanja serija.
6. Drugi nain je da se upie poetni datum u
nedelji i prevlaenjem uz pritisnut desni taster
mia, generie niz brojeva. Kada pustite desni
taster, dobiete padajui meni kao na slici.
Odaberite Fill Series.
7. Treba proveriti da li je godina prestupna, tako to se broj 2130 podeli sa 4.
Poto nije deljiv, zakljuujemo da februar ima 28 dana.
8. Sledei korak je estetsko sreivanje, podeavanje dimenzija kolona i redova i
odabir boja. Nedelje u kalendaru su obojene crvenom bojom.
9. Selektujete jednu eliju sa parnim datumom. Drei taster Ctrl, selektovati
sve parne datume u januaru. Izaberite da se font parnih datuma istakne
podebljanim slovima (Bold).
Drugi nain da iskopirate sve formate-fontove, boje, okvire, iz jedne elije u
drugu korienjem alatke Format Painter. Selektujte eliju koja sadri
formatiranje koje elite da iskopirate (bilo koju eliju sa parnim datumom u
mesecu januaru), pritisnite alatku Format Painter, pa izaberite eliju u koju
elite da iskopirate formatiranje. Ako elite da iskopirate formatiranje u vie
elija, dvostrukim klikom izaberite alatku Format Painter, zatim prenesite
eljeno formatiranje u elije koje sadre parne datume. Kada zavrite, ponovo
pritisnite dugme ili taster Esc.
10. Datum roenja 23. 12. je uokviren korienjem alatke Oval iz grupe Insert
Shapes sa jezika Drawing Tools Format.

Aplikativni softver

Zadaci

Kalendar za 2130. godinu

JAN
pon uto sre et pet sub ned
1
5
2 3 4
6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
APR
pon uto sre et pet sub
1
3 4 5
7 8
6
10 11 12 13 14 15
17 18 19 20 21 22
24 25 26 27 28 29
JUL
pon uto sre et pet sub
1
3 4 5
7 8
6
10 11 12 13 14 15
17 18 19 20 21 22
24 25 26 27 28 29
31

FEB
pon uto sre et pet sub ned
1
3 4 5
2
9 10 11 12
6 7 8
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28

ned
2
9
16
23
30

pon
1
8
15
22
29

uto
2
9
16
23
30

sre
3
10
17
24
31

ned
2
9
16
23
30

pon uto
1
7 8
14 15
21 22
28 29

sre
2
9
16
23
30

pon uto sre

1
6 7 8
13 14 15
20 21 22
27 28 29

OKT
pon uto sre et pet sub ned
1
5
2 3 4
6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31

MAJ
et
4
11
18
25

pon uto sre

1
6 7 8
13 14 15
20 21 22
27 28 29

MAR
et
2
9
16
23
30

pet
3
10
17
24
31

sub
4
11
18
25

ned
5
12
19
26

pet
2
9
16
23
30

sub
3
10
17
24

ned
4
11
18
25

pet
5
12
19
26

sub
6
13
20
27

ned
7
14
21
28

JUN
pon uto sre et
1
5 6 7
8
12 13 14 15
19 20 21 22
26 27 28 29

AVG
et
3
10
17
24
31

pet
4
11
18
25

sub
5
12
19
26

ned
6
13
20
27

SEP
pon uto sre et pet
1
7
4 5 6
8
11 12 13 14 15
18 19 20 21 22
25 26 27 28 29

sub
2
9
16
23
30

ned
3
10
17
24

NOV
et
2
9
16
23
30

pet
3
10
17
24

sub
4
11
18
25

ned
5
12
19
26

DEC
pon uto sre et pet
1
7
4 5 6
8
11 12 13 14 15
18 19 20 21 22
25 26 27 28 29

sub
2
9
16
23
30

ned
3
10
17
24
31

Aplikativni softver

Zadaci

Z2

KRUG, ELIPSA. PARABOLA

Na jednoj stranici napravite izvetaj koji treba da sadri sledee elemente:

1. U zaglavlju: naziv kole, naziv smera, naziv predmeta, vae ime i broj indeksa. [2]
2. Naslov: "Krug". [2]
3. Jednainu krunice iji je centar u taki (5, 5) i poluprenik 5. [6]
4. Dobijeni grafik, koji predstavlja krunicu iji je centar i poluprenik zadat. [14]
5. Tabelu sa vrednostima pomou kojih je dobijen grafik. [14]
6. Opis postupka kojim ste uradili zadatak. [2]
7. Snimite datoteku sa izvetajem na specificirano mesto na disku. Naziv datoteke
treba da se sastoji od vaeg prezimena, imena, smera i vaeg broja indeksa. Ako su
u nazivu znaci koji nisu dozvoljeni u nazivu datoteke, zameniti ih crticom (-).
8. Brojevi na krajevima pasusa oznaavaju maksimalni broj poena za svaki deo
zadatka ukupni broj poena je 40.
9. Na zadatku treba osvojiti najmanje 20 poena. Rad sa nekorektno unetim naim
slovima () oceniti sa nula poena.
10. Predvieno vreme za izradu zadatka je 90 minuta.
Pomo: Opta jednaina krunice sa centrom u taki M(c, d) i poluprenika r je:
(x-c)2+(y-d)2=r2
Krug
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
0

10

Aplikativni softver

Zadaci

1. Zaponite sa praznom tabelom. U eliju A1 upiite x.

2. Formulu treba zadati u obliku koji je razumljiv Excel-u. Napravite zavisnost y od

x, tako to ete optu jednainu krunice reiti po y: y = 25 (x 5)2 + 5 .

3. U B1 upiite y1. U koloni B nalazie se vrednosti koje predstavljaju pozitivnu
vrednost korena y1 = 25 (x 5)2 + 5 .
4. U C1 upiite y2. Da bi smo dobili i drugu polovinu krunice neophodno je
formirati jednainu y 2 = 25 (x 5)2 + 5 , pomou koje e biti izraunate vrednosti
u koloni C.
5. Obeleite elije A1:C1 i na kartici Format Cells/Font zadajte font Times New
Roman, Bold.
6. U kolonu A od elije A2 nanie, upiite niz bojeva 0 0,1 0,2 0,3 ... 9,9 10.
Generisanje nizova brojeva najlake je izvesti kopiranjem na dole.
7. U B2 upiite =SQRT(25-(A2-5)^2)+5 i kopirajte na dole, tako da kolona B bude
popunjena koliko i kolona A.
8. U C2 upiite =-SQRT(25-(A2-5)^2)+5 i kopirajte na dole.
9. Obeleite popunjeni deo kolona A, B i C pokrenite komandu Insert/Charts.
10. Prvo odaberite tip dijagrama XY, sa glatkim linijama i bez oznaavanja taaka.
11. Seriju ini niz podataka koji e na grafiku biti prikazan jednom linijom. U ovom
primeru imamo 2 serije.
12. Izborom opcije Gridlines odaberite Major gridlines i za x i za y osu, a izborom
opcije Legend iskljuite prikazivanje legende (Show legends).
13. Kliknite dva puta na neku od vrednosti x ose, tako da se otvori prozor Format
Axis. Fiksirati Maximum na 10, a Major unit na 1. Na kartici Number podesite
da brojevi na x osi budu prikazani bez decimalnih mesta.
14. Ponovite prethodnu taku i za y osu.
15. Kliknite dva puta na prazan deo sive povrine na kojoj je nacrtan dijagram (Plot
Area). U prozoru Format Plot Area postavite Fill na None.
16. Pojaajte linije koje ine krunicu. Kliknite dva puta na neku od taaka koje ine
krunicu, tako da se otvori dijalog okvir Format Data Point. Iz opcija Line style
izaberite deblju liniju. Izaberite istu boju i debljinu linije i za y1 i za y2.
17. Kliknite dva puta na prazan deo bele povrine u kojoj se nalazi dijagram (Chart
Area). Na dijalog okviru Format Chart Area postavite na Border Color na No
line.
18. Grafik funkcija y1 i za y2 treba da izgleda kao na slici, odnosno treba dobiti to
pribliniji oblik krugu.
19. Poto izvetaj treba napraviti na jednoj stranici tekstualnog dokumenta, nakon
formiranja zaglavlja (komanda Insert/Header & Footer) i naslova, treba ubaciti i
podatke pomou kojih je dobijen grafik Krug.

Aplikativni softver

Zadaci
20. Podaci mogu biti

Krug

organizovani na
nain prikazan na
kraju ove strane.
9
Obeleena je tabela
8
pomou koje je
7
napravljen grafik i
kopirana u izvetaj.
6
21. Na jeziku Page
5
Layout izabrati
Columns i u
4
padajuem meniju
3
More Columns...
2
otvara se dijalog
okvir za formatiranje
1
kolona. U polje
0
Number of
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Columns upiite broj
kolona 4, da biste dobili etiri kolone jednake irine. Postaviti razmak izmeu
kolona Spacing na 1 cm.
22. Obeleite prvi red tabele (naslov tabele) i aktivirajte komandu Layout/
Data/Headings Rows Repeat. Naslov tabele e se ponoviti u svakoj koloni.
10

x
0.0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1.0
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9
2.0
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9

y1
5.00
5.99
6.40
6.71
6.96
7.18
7.37
7.55
7.71
7.86
8.00
8.13
8.25
8.36
8.47
8.57
8.67
8.76
8.84
8.92
9.00
9.07
9.14
9.21
9.27
9.33
9.39
9.44
9.49
9.54

y2
5.00
4.01
3.60
3.29
3.04
2.82
2.63
2.45
2.29
2.14
2.00
1.87
1.75
1.64
1.53
1.43
1.33
1.24
1.16
1.08
1.00
0.93
0.86
0.79
0.73
0.67
0.61
0.56
0.51
0.46

x
3.0
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9
4.0
4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
4.7
4.8
4.9
5.0
5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
5.6
5.7
5.8
5.9

y1
9.58
9.62
9.66
9.70
9.74
9.77
9.80
9.83
9.85
9.88
9.90
9.92
9.94
9.95
9.96
9.97
9.98
9.99
10.00
10.00
10.00
10.00
10.00
9.99
9.98
9.97
9.96
9.95
9.94
9.92

y2
0.42
0.38
0.34
0.30
0.26
0.23
0.20
0.17
0.15
0.12
0.10
0.08
0.06
0.05
0.04
0.03
0.02
0.01
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.01
0.02
0.03
0.04
0.05
0.06
0.08

x
6.0
6.1
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7
6.8
6.9
7.0
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
7.7
7.8
7.9
8.0
8.1
8.2
8.3
8.4
8.5
8.6
8.7
8.8
8.9

y1
9.90
9.88
9.85
9.83
9.80
9.77
9.74
9.70
9.66
9.62
9.58
9.54
9.49
9.44
9.39
9.33
9.27
9.21
9.14
9.07
9.00
8.92
8.84
8.76
8.67
8.57
8.47
8.36
8.25
8.13

y2
0.10
0.12
0.15
0.17
0.20
0.23
0.26
0.30
0.34
0.38
0.42
0.46
0.51
0.56
0.61
0.67
0.73
0.79
0.86
0.93
1.00
1.08
1.16
1.24
1.33
1.43
1.53
1.64
1.75
1.87

x
9.0
9.1
9.2
9.3
9.4
9.5
9.6
9.7
9.8
9.9
10.0

y1
8.00
7.86
7.71
7.55
7.37
7.18
6.96
6.71
6.40
5.99
5.00

y2
2.00
2.14
2.29
2.45
2.63
2.82
3.04
3.29
3.60
4.01
5.00

Aplikativni softver

Zadaci

KRUG 2
Nacrtati krug sa centrom u taki M(c, d) i poluprenikom r po formuli:
(x-c)2+(y-d)2=r2
a. centar u taki (0, 0) i poluprenik 4;
b. centar u taki (3, 3) i poluprenik 6;
c. centar u taki (4, 1) i poluprenik 2.

CENTRALNA ELIPSA
Nacrtati centralnu elipsu sa optom jednainom

x2 y2
+
= 1 , gde su u jednaini: 2a a2 b2

velika osa , a 2b - mala osa.

a. a=5, b=3;
b. a=6, b=2;
c. a=2, b=5.

ELIPSA
Nacrtati elipsu sa centrom u taki M(c, d) i osama paralelnim koordinatnim (xa,
yb) po jednaini

(x c )2 + ( y d )2
a2

b2

= 1.

a. centar u taki (3, 3), a=6, b=4;

b. centar u taki (0, 0), a=5, b=4;
c. centar u taki (2, 4), a=5, b=2.

PARABOLA
Nacrtati parabolu sa temenom u taki S(c, d) i osom paralelnom x osi sa optom
jednainom ( y d )2 = 2 p (x c )2 (kada je p >0, parabola je otvorena prema +x osi).
a. teme u taki (0, 0), p=5;
b. teme u taki (0, 0), p=10;
c. teme u taki (3, 3), p=4.

Aplikativni softver

Zadaci

Z3

GRAFICI FUNKCIJA

Uradite vebu Grafici funkcija iz poglavlja o radnim tabelama.

1
y=ln(x+1)
5
y=x0,22

2
y=log(x+1)
6
y = x + 0,5

10

y=sin(x)
13
y=1,7sin2x+cos2x

y=cos(x)
14
2
y=
x + 0,8

3
y=0,01x2+0,2x+0,3
7

4
y=20,02x
8

y = x3

y = ( x + 1)

11
y=2sin2x

1
3

12
y=1,5cos2x

15
y = max (sin( x ), cos( x ))

16
y=e

x
7

sin (x ) + 2

Nacrtajte grafike funkcija pod brojevima:

a. 1, 14
e. 5, 10
i. __, __
m. 4, 8, 10
b. 2, 11
f. 6, 15
j. 1, 6, 11
n. 5, 14, 16
c. 3, 13
g. 7, 14
k. 2, 7, 15
o. __, __, __.
d. 4, 9
h. 8, 12
l. 3, 9, 12
Za x uzeti vrednosti od 0 do 10 sa korakom od 0,1. Grafik funkcija treba da sadri
naslov, oznake x i y ose i izraze kojima su definisane funkcije. [10]
Na jednoj stranici napravite izvetaj u Word-u koji treba da sadri sledee
elemente:
1. U zaglavlju: naziv kole, smera, naziv predmeta, vae ime i broj indeksa [2]
2. U naslovu: brojeve funkcija i same funkcije [2]
3. U tekstu izvetaja:
sve vrednosti x i y ureene tabelarno [12],
grafike funkcija [12] i
kratak opis naina izrade grafika funkcija i izrade izvetaja [2].
4. Datoteku snimite na specificirano mesto na disku. Naziv datoteke treba da se
sastoji od vaeg prezimena, imena, smera i vaeg broja indeksa. Ako su u
nazivu znaci koji nisu dozvoljeni u nazivu datoteke, znake zamenite crticom (-).
5. Brojevi na krajevima pasusa oznaavaju
Grafici funkcija
maksimalni broj poena za svaki deo
y = max(sin( x ), cos( x )) y = ( x + 1)
y=2
zadatka ukupni broj poena je 40.
6. Na zadatku treba osvojiti najmanje 20
poena. Rad sa nekorektno unetim naim
slovima () oceniti sa nula poena.
7. Predvieno vreme za izradu zadatka je
90 minuta.
y-osa

0.02 x

1
3

1,50
1,00
0,50
0,00

-0,50
-1,00

y=2^(0.02*x)

y=(x+1)^(-1/3)

7
8
9
10
x-osa
y=max(sin(x),cos(x))

Aplikativni softver

Zadaci

;
1. Zaponite sa praznom tabelom. U eliju A1 upiite x, a u eliju B1 upiite
-
y = 2 0,02x , u C1 y=(x+1) i u D1 upiite y = max(sin ( x ), cos(x )) .
2. Obeleite elije A1:D1 i na kartici Format Cells/Font zadajte font Times New
Roman, Bold.
3. U kolonu A od elije A2 nanie upiite niz bojeva 0 0,1 0,2 0,3 ... 9,9 10.
Generisanje nizova brojeva najlake je izvesti kopiranjem na dole.
4. U B2 upiite =2^(0,02*A2) i kopirajte na dole, tako da kolona B bude
popunjena koliko i kolona A.
5. U C2 upiite =(A2+1)^(-1/3) i kopirajte na dole.
6. U D2 upiite =MAX(SIN(A2);COS(A2)) i kopirajte na dole.
7. Na kartici Format Cells/Number
zadajte Number sa dva decimalna
mesta.
8. Obeleite popunjeni deo kolona A,
B, C i D i pokrenite komandu
Insert/ Charts.
9. Odaberite tip dijagrama XY, sa glatkim linijama i bez oznaavanja taaka.
10. Za podatke Series 1u prozoru Edit Series u polje Name upiite y=2 0,02x. Za
sledeu seriju Series2 upiite u polje
-
Name y=(x+1) . Za Series3 upiite
y = max(sin ( x ), cos(x )) .
11. Pri izboru Gridlines odaberite Major
gridlines i za x i za y osu, a pri
izboru Legend, postavite legendu
ispod dijagrama.
12. Pokrenite Word i u okviru njega
pokrenite editor jednaina
(Insert/Object/ Microsoft
Equation). Napiite y = 2 0,02x ,
y = ( x + 1)

1
3

i y = max(sin (x ), cos(x )) i
preko Clipboard-a kopirajte ih ispod
naslova dijagrama. Dobiete izgled
dijagrama kao na sledeoj strani.

Aplikativni softver

Zadaci

Grafici funkcija: 4. y = 2 0.02 x ; 8. y = ( x + 1) 3 ; 15. y = max(sin( x), cos( x))

Grafici funkcija
y-osa

y = max(sin(x ), cos( x )) y = ( x + 1)

y = 20.02 x

1,50

1
3

1,00
0,50
0,00
-0,50
-1,00
0

y=2^(0.02*x)

y=(x+1)^(-1/3)

10
x-osa
y=max(sin(x),cos(x))

4.

8.

15.

4.

8.

15.

4.

8.

15.

4.

8.

15.

0,00

1,00

1,00

1,00

2,60

1,04

0,65

0,52

5,20

1,07

0,54

0,47

7,80

1,11

0,48

1,00

0,10

1,00

0,97

1,00

2,70

1,04

0,65

0,43

5,30

1,08

0,54

0,55

7,90

1,12

0,48

1,00

0,20

1,00

0,94

0,98

2,80

1,04

0,64

0,33

5,40

1,08

0,54

0,63

8,00

1,12

0,48

0,99

0,30

1,00

0,92

0,96

2,90

1,04

0,64

0,24

5,50

1,08

0,54

0,71

8,10

1,12

0,48

0,97

0,40

1,01

0,89

0,92

3,00

1,04

0,63

0,14

5,60

1,08

0,53

0,78

8,20

1,12

0,48

0,94

0,50

1,01

0,87

0,88

3,10

1,04

0,62

0,04

5,70

1,08

0,53

0,83

8,30

1,12

0,48

0,90

0,60

1,01

0,85

0,83

3,20

1,05

0,62

-0,06

5,80

1,08

0,53

0,89

8,40

1,12

0,47

0,85

0,70

1,01

0,84

0,76

3,30

1,05

0,61

-0,16

5,90

1,09

0,53

0,93

8,50

1,13

0,47

0,80

0,80

1,01

0,82

0,72

3,40

1,05

0,61

-0,26

6,00

1,09

0,52

0,96

8,60

1,13

0,47

0,73

0,90

1,01

0,81

0,78

3,50

1,05

0,61

-0,35

6,10

1,09

0,52

0,98

8,70

1,13

0,47

0,66

1,00

1,01

0,79

0,84

3,60

1,05

0,60

-0,44

6,20

1,09

0,52

1,00

8,80

1,13

0,47

0,58

1,10

1,02

0,78

0,89

3,70

1,05

0,60

-0,53

6,30

1,09

0,52

1,00

8,90

1,13

0,47

0,50

1,20

1,02

0,77

0,93

3,80

1,05

0,59

-0,61

6,40

1,09

0,51

0,99

9,00

1,13

0,46

0,41

1,30

1,02

0,76

0,96

3,90

1,06

0,59

-0,69

6,50

1,09

0,51

0,98

9,10

1,13

0,46

0,32

1,40

1,02

0,75

0,99

4,00

1,06

0,58

-0,65

6,60

1,10

0,51

0,95

9,20

1,14

0,46

0,22

1,50

1,02

0,74

1,00

4,10

1,06

0,58

-0,57

6,70

1,10

0,51

0,91

9,30

1,14

0,46

0,12

1,60

1,02

0,73

1,00

4,20

1,06

0,58

-0,49

6,80

1,10

0,50

0,87

9,40

1,14

0,46

0,02

1,70

1,02

0,72

0,99

4,30

1,06

0,57

-0,40

6,90

1,10

0,50

0,82

9,50

1,14

0,46

-0,08

1,80

1,03

0,71

0,97

4,40

1,06

0,57

-0,31

7,00

1,10

0,50

0,75

9,60

1,14

0,46

-0,17

1,90

1,03

0,70

0,95

4,50

1,06

0,57

-0,21

7,10

1,10

0,50

0,73

9,70

1,14

0,45

-0,27

2,00

1,03

0,69

0,91

4,60

1,07

0,56

-0,11

7,20

1,10

0,50

0,79

9,80

1,15

0,45

-0,37

2,10

1,03

0,69

0,86

4,70

1,07

0,56

-0,01

7,30

1,11

0,49

0,85

9,90

1,15

0,45

-0,46

2,20

1,03

0,68

0,81

4,80

1,07

0,56

0,09

7,40

1,11

0,49

0,90

10,00

1,15

0,45

-0,54

2,30

1,03

0,67

0,75

4,90

1,07

0,55

0,19

7,50

1,11

0,49

0,94

2,40

1,03

0,67

0,68

5,00

1,07

0,55

0,28

7,60

1,11

0,49

0,97

2,50

1,04

0,66

0,60

5,10

1,07

0,55

0,38

7,70

1,11

0,49

0,99

Sadraj opisa naina izrade grafika funkcija i izrade izvetaja :

1. Nain izrade tablele uz pomo koje su napravljeni grafici. Navesti formule pomou kojih su dobijene vrednosti za y.
2. Kratak opis izrade grafika funkcija.
3. Opis izrade izvetaja na jednoj strani sa navedenim postupcima organizacije podataka.

Aplikativni softver

Zadaci

Z4

BIORITAM

Sainite bioritam za 30 dana, poev od:

a.
b.
c.
d.

datuma vaeg roenja (za prvih trideset dana vaeg ivota);

dananjeg datuma;
7.7.2007.;
datuma vaeg stotog roendana.

Na dijagramu sa datumima treba da budu ispisani i tani dani (ponedeljak, utorak,

sreda, ...). [20]
Na jednoj stranici napravite izvetaj u Word-u koji treba da sadri sledee elemente:
1. U zaglavlju: naziv kole, naziv smera, naziv predmeta, vae ime i broj indeksa [2]
2. Naslov: " Bioritam". [2]
3. Oblikujte bioritam da lepo izgleda. [8]
4. U tekstu izvetaja kratak opis naina izrade bioritma. [8]
5. Izvetaj snimite u datoteku na specificirano mesto na disku. Naziv datoteke treba
da se sastoji od vaeg prezimena, imena, smera i vaeg broja indeksa.
6. Brojevi na krajevima pasusa oznaavaju maksimalni broj poena za svaki deo
zadatka ukupni broj poena je 40.
7. Na zadatku treba osvojiti najmanje 20 poena. Rad sa nekorektno unetim naim
slovima () oceniti sa nula poena.
8. Predvieno vreme za izradu zadatka je 90 minuta.

Bioritam

1,00
0,80
0,60
0,40
0,20
0,00
-0,20
-0,40
-0,60
-0,80

Datum

-1,00

19.12.2084

24.12.2084

29.12.2084

Fiz

03.01.2085

Emoc

08.01.2085

Int

13.01.2085

18.01.2085

;
1. Zaponite sa praznom tabelom. U A1 upiite Datum roenja.U A2 unesite
datum roenja. eliju formatirajte kao dd.mm.yyyy..
2. Popunite elije A4:E4 kao na prvoj slici.
3. U A5 unesite datum vaeg stotog roendana roenja.
4. U A6 unesite formulu =A5+1 i njen sadraj kopirajte na dole, tako da dobijete niz
od 30 dana.
5. elije od A5 nanie formatirajte kao dd.mm.yyyy..
6. U B5 upiite formulu =A5-$A$2 i kopirajte je na dole. Na taj nain u koloni B
dobijate ukupan broj dana ivota do dana vaeg stotog roendana.
7. U elije C5, D5 i E5 upiite redom:
=SIN(MOD($B5;23)/23*2*PI())
=SIN(MOD($B5;28)/28*2*PI())
=SIN(MOD($B5;33)/33*2*PI())
i kopirajte ih na dole.
8. Kolonu B formatirajte kao broj sa nula
decimala, a kolone C, D i E na dve decimale.
9. Pokrenite komandu Insert/Charts. Obeleite podatke prve, tree, etvrte i pete
kolone, poev od etvrtog reda nanie.
10. Kreirajte dijagram tipa XY(Scatter), sa glatkim linijama, sa obeleavanjem
taaka.
11. U Chart Tools u jeziku Layout, kliknuti na ikonu Chart Titles i u polje Chart
title upiite Bioritam, a klikom na ikonu za unos naslova x ose, u polje za oznaku
x ose upisati Datum.
12. Klikom na ikonu Gridlines, za x osu odaberite i glavne i pomone linije
(Major&Minor Gridlines).
13. Klikom na ikonu Legend, postavite legendu horizontalno ispod dijagrama.
14. Kliknite dva puta na neku od vrednosti y ose i u datom prozoru koji se pojavi,
fiksirati za minimalnu vrednost 1 , a za maksimalnu vrednost 1.
15. Kliknite dva puta na neku od vrednosti x ose i u prozoru Axis options, u okviru
Axis labels odaberite Low. U istom prozoru, odaberite raspon vrednosti na x osi,
a izborom opcije Number, podesite format zapisa datuma ddd, d.mm.yy
16. Podesite i ostale potrebne parametre tako da dijagram izgleda kao na prethodno
datoj slici.

Z5

TRODIMENZIONALNI DIJAGRAMI

Na jednoj stranici napravite izvetaj koji treba da sadri sledee elemente:

1. U zaglavlju: naziv kole, naziv predmeta, smer, ime i prezime i broj indeksa. [2]
2. Naslov: "Trodimenzionalni dijagram oduzimanja". [2]
3. Tablicu oduzimanja brojeva od 1 do 20. Tablica treba da sadri:
u prvom redu niz posebno naglaenih brojeva od 1 do 20 (x niz),
u prvoj koloni niz posebno naglaenih brojeva od 1 do 20 (y niz),
u preseku redova i kolona razliku broja iz prvog reda i prve kolone tabele
(z=x-y). [14]
4. Trodimenzionalni dijagram zavisnosti z=f(x,y). [14]
5. Formulu kojom je izraunata razlika brojeva 15 i 5. [6]
6. Opis postupka kojim ste uradili zadatak. [2]
7. Snimite datoteku sa izvetajem na specificirano mesto na disku. Naziv datoteke
treba da se sastoji od vaeg prezimena, imena, smera i vaeg broja indeksa. Ako su
u nazivu znaci koji nisu dozvoljeni u nazivu datoteke, te znake zamenite crticom
(-).

Trodimenzionalni dijagram oduzimanja

z osa

20

15-20

15

10-15

10

5-10

0-5

-5-0

-5

-10--5

-10

19

-15
10

-20
1 3 5
7 9 11
13 15 17
19

1
x osa

y osa

-15--10
-20--15

;
1. Zaponite sa praznom tabelom. U prvom redu od elije B2 uneti niz brojeva od 1
do 20 tehnikom prevlaenja (x niz). U kolonu A od elije A2 nanie upiite niz
bojeva 1,2, ...20 (y niz).
2. Ta dva niza brojeva su posebno formatirana, jer ine zaglavlja tabele pomou koje
emo dobiti Trodimenzionalni dijagram oduzimanja.
3. U eliji B2 napisati forumulu =B$1-$A2, i zatim iskopirati sadraj te elije na celu
tabelu.

4. Pokrenite komandu Insert/Charts. Izaberite u standardnim tipovima dijagrama tip

Surface. Umesto
dodeljivanja boje
svakoj seriji, ova vrsta
dijagrama dodeljuje
razliite boje istim
vrednostima.
5. Najvaniji korak je
ubacivanje podataka
koji ine serije.
Vrednosti za x osu se
nalaze u elijama
$B$1:$U$1. Primer za
Seriju 1 je prikazan na
slici.

6. Ureivanje i formatiranje elemenata

trodimenzionalnog dijagrama
predstavlja poslednji korak. Grafik
treba da sadri naslov, oznake x, y i
z ose. Treba podesiti veliinu fonta
razliitim elementima dijagrama
(naslov dijagrama, brojeve na osama
i legendu). Kliknite dva puta miem
na element dijagrama koji elite da podesite i izaberite opciju Format za
formatiranje datog elementa. Moete da koristite i padajuu listu u Chart
Tools/Format koja se nalazi na levoj strani palete alatki jezika Format.
7. Razlika brojeva 15 i 5 je izraunata po formuli: =P$1-$A6.

Trodimenzionalni dijagram oduzimanja

z osa

20

15-20

15

10-15

10

5-10

0-5

-5-0

-5

-10--5

-10

19

-15

y osa

-15--10
-20--15

10

-20
1 3 5
7 9 11
13 15 17
19

1
x osa

TRODIMENZIONALNI DIJAGRAM SABIRANJA

Zadatak Z9 uraditi za raunsku radnju sabiranje, formiranjem odgovarajueg zbira
(z=x+y).

TRODIMENZIONALNI DIJAGRAM MNOENJA

Zadatak Z9 uraditi za raunsku radnju mnoenja, formiranjem odgovarajueg
proizvoda (z=xy).

TRODIMENZIONALNI DIJAGRAM DELJENJA

Zadatak Z9 uraditi za raunsku radnju deljenja, formiranjem odgovarajueg kolinika
(z=x/y).

Z6

AHOVSKA TABLA

1. Nacrtajte ahovsku tablu, ako na:

a. prvo polje stavite jedno zrno ita, na drugo polje stavite dva zrna, na tree polje
stavite etiri zrna, na etvrto osam i tako redom,
b. prvo polje stavite jedno zrno ita, na drugo polje stavite tri zrna, na tree polje
stavite devet zrna, na etvrto polje dvadeset sedam zrna i tako redom,
c. prvo polje stavite jedno zrno ita, na drugo polje stavite 1/2 (jednu polovinu)
zrna, na tree polje stavite 1/4 zrna, na etvrto 1/8 zrna i tako redom,
odnosno na svako polje upiite odgovarajui broj. [25]
2. Forma dobijene tabele sa odgovarajuim brojevima, treba da podsea na ahovsku
tablu. [4]
3. Izraunajte ukupan broj zrna ita tako to ete sabrati zrna (brojeve) sa svih polja.
[4]
4. Podesite ahovsku tablu za tampanje na jednoj strani formata A4. [2]
5. Opiite postupak kojim ste uradili zadatak. [5]
8. Datoteke snimite na specificirano mesto na disku. Naziv datoteke treba da se
sastoji od vaeg prezimena, imena, smera i vaeg broja indeksa. Ako su u nazivu
znaci koji nisu dozvoljeni u nazivu datoteke, te znake zamenite crticom (-).
6. Brojevi na krajevima pasusa oznaavaju maksimalni broj poena za svaki deo
zadatka ukupni broj poena je 40.
7. Na zadatku treba osvojiti najmanje 20 poena. Rad sa nekorektno unetim naim
slovima () oceniti sa nula poena.
8. Predvieno vreme za izradu zadatka je 90 minuta.

;
1. Zaponite sa praznom tabelom.
2. U eliju A1 upiite broj 1.
3. U A2 upiite sledeu formulu: =A1*3 i kopirajte na dole, tako da popunite prvih
64 elije sa brojevima (do elije A64).
4. Obeleite kolonu A i u prozoru Format Cells/Number zadajte prikaz brojeva bez
decimalnih mesta.
5. Premetajte po 8 elija, tako to se obeleeni opseg uhvati za jednu od ivica i
prevue na eljeno mesto. Isto se postie i primenom Clipboard-a. Napravite
formu ahovske table sa 8 x 8 polja.

1. Obeleite eliju A1. Pritisnite i drite taster Ctrl. Obeleite sve ostale elije koje
treba da budu drugaije formatirane (Format Cells/Font/Color bela boja, a
Format Cells/Patterns crna boja).
2. Centrirajte brojeve u okviru elije.
3. Podesite irinu kolona i visinu redova, da bi dobijena tabela odgovarala ahovskoj
tabli.
4. Po potrebi smanjite veliinu fonta, da bi broj u eliji bio ispravno prikazan.

6561

43046721

282429536481

1853020188851840

12157665459056900000

79766443076872500000000

523347633027360000000000000

19683

129140163

847288609443

5559060566555520

36472996377170800000

239299329230618000000000

1570042899082080000000000000

59049

387420489

2541865828329

16677181699666600 109418989131512000000

717897987691853000000000

4710128697246240000000000000

27

177147

1162261467

7625597484987

50031545098999700 328256967394537000000

2153693963075560000000000

14130386091738700000000000000

81

531441

3486784401

22876792454961

150094635296999000 984770902183611000000

6461081889226670000000000

42391158275216200000000000000

32

1594323

10460353203

68630377364883

450283905890997000

2954312706550830000000

19383245667680000000000000 127173474825649000000000000000

243

4782969

31381059609

205891132094649

1350851717672990000 8862938119652500000000

58149737003040100000000000 381520424476946000000000000000

2187

14348907

94143178827

617673396283947

4052555153018980000 26588814358957500000000

174449211009120000000000000

zrna 1716841910146260000000000000000

1144561273430840000000000000000

Z7

CIRKULARNA PISMA

1. Sainite tabelu koja e da sadri adrese 12 studenata, njihov broj indeksa, kao i:
a. ocenu postignutu na ispitu iz Aplikativnog softvera i datum i vreme

odavanja usmenog dela ispita. Na usmeni deo ispita pozivati po tri

studenta zajedno na svakih pola sata.
b. datum i vreme odravanja usmene odbrane vaeg diplomskog rada. Pozvati
sve kolege u isto vreme.
c. datum i vreme odravanja intervjua za posao. Na intervju pozivati po
jednog kandidata na svakih 15 minuta, poev od 9,00h.
Za prvog studenta na listi unesite vae podatke. Snimite datoteku na specificirano
mesto na mrenom disku pod nazivom koji se sastoji od vaeg imena, prezimena,
broja indeksa i odrednice "podaci".[5]
2. Sainite glavni dokument cirkularnog pisma ijim ete tekstom svakog studenta
obavestiti
a. oceni na ispitu iz Aplikativnog softvera i datumu i vremenu kada treba da
doe na usmeni deo ispita.
b. o naslovu teme vaeg diplomskog rada i datumu i vremenu kada treba da
doe na usmenu odbranu diplomskog rada.
c. datum i vreme odravanja intervjua za posao. [15]
Snimite dokument na specificirano mesto na mrenom disku pod nazivom koji se
sastoji od vaeg imena, prezimena, broja indeksa i odrednice "glavni".
3. Poveite tabelu sa podacima o studentima i glavni dokument tako da generiete po
jedno pismo za svakog studenta. Datoteku sa pismima snimite na specificirano
mesto na mrenom disku pod nazivom koji se sastoji od vaeg imena, prezimena,
broja indeksa i odrednice "pisma".[20]
4. Datoteke snimite u na specificirano mesto na disku. Ako su u nazivu znaci koji
nisu dozvoljeni u nazivu datoteke, te znake zamenite crticom (-).
5. Brojevi na krajevima pasusa oznaavaju maksimalni broj poena za svaki deo
zadatka ukupni broj poena je 40.
6. Na zadatku treba osvojiti najmanje 20 poena. Rad sa nekorektno unetim naim
slovima () oceniti sa nula poena.
7. Predvieno vreme za izradu zadatka je 90 minuta.

Z8

TABELARNA IZRAUNAVANJA

1. U radnom listu Sheet 1, u Excel-u, napravite tabelu datu na slici:

2. Kreirajte dijagram sa stubiima, koji e za svako voe prikazivati sadraj vitamina

C i E:
linije mree treba da budu vidljive, a boja stubia za sadraj vitamina Czelene
boje, a za sadraj vitamina Eute boje;
naslov treba da bude sadraj elije A1;
3. Zamenite redosled kolona u kojima se nalaze podaci za ljivu i grodje.
4. Podesiti da brojevi u elijama budu sa tri decimale i da imaju centralno poravnanje
5. Podesiti da jedinice mere u koloni B imaju desno poravnanje i da tekst u eliji A1
zauzima prostor od A1:E1 i da ima centralno poravnanje.
6. Nazovite radni list imenom ZADATAK 16 i napravite novu tabelu na istom
radnom listu poev od elije A27:

7. U koloni A zameniti sva mala slova "r" sa velikim "R"

8. U koloni E izraunajte prosek F-vrednosti i Z-vrednosti, koristei funkciju. U
eliju E27 upiite tekst "Prosek"
9. U eliju J28 upiite vrednost 14% i u koloni G izraunajte koliko iznosi zadati
procenat od razlike F-vrednosti i Z-vrednosti
10. Podesite da brojevi u koloni B imaju zelenu pozadinu i promenite im font.
11. Podesite da se u koloni H prikae simbol "+", ako je broj u koloni B vei ili
jednak 3, a simbol "-", ako je broj manjiod 3.
12. U eliji J34 upiite ime opcije menija kojom se podeava izgled Quick Access
Toolbar-a

13. Podesiti da se sve ovo nalazi na jednoj strani A4 formata, orijentacije Portrait
14. Napraviti zaglavlje strane (Header) kao na slici:
Naziv kole
ZADATAK 9
Ime i prezime
Kolokvij iz Aplikativnog softvera
Smer_broj indeksa
Datum:
Sve ovo snimiti pod nazivom "IME_PREZIME_SMER_BROJ _INDEKSA u
odredjeni fajl koji vam deurni asistent definie.

;
Zadatak se radi u Excel-u, a kako treba da izgleda sadraj radnog lista nakon svih
izraunavanja, vidi se na donjoj slici:

Podeavanje da sadraj zadatka stane na jedan list A4 formata orjentacije papira

Portreit se realizuje opcijom View/Page break Preview (podesi se pomeranjem
graninih linija prikazanih stranica pomou mia i svoenje na jednu stranicu A4
formata), sa definisanim zaglavljem (opcija Insert/Text/Header&Footer).

Z9

TABELARNA IZRAUNAVANJA

1. U radnom listu pod imenom Kvalifikacije u Excel-u, napravite tabelu datu na slici

2. U eliju I2 izraunajte pomou funkcije zbir bodova po predmetima za studenta u

eliji A2, pa tu funkciju prenesite na celu kolonu I. U eliju I1 upiite boldom
Zbir bodova
3. U eliju J2 naite maksimalni ostvareni broj bodova iz predmeta za studenta u
eliji A2, pa tu funkciju primenite na celu kolonu J. U kolonu J1 upiite boldom
Maksimalni broj bodova
4. U eliju A14 upiite Maksimalni broj bodova po predmetu i izraunajte taj broj
po svakom predmetu u 14-om redu.
5. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata (kolona A).
6. Izraunajte pomou formule prosek koji su za svaki predmet ostvarile studentice i
u eliju K1 upiite Prosek za studentice
7. Podesiti da
font kojim su ispisana imena kandidata bude italik , a
slova imena kandidata bele boje na pozadini tamno plavoj.
Sakrijte kolonu B
8. U eliju A15 upiite kako podeavate opciju skrivanja kolone
9. Kreirajte stubiasti dijagram (3-D Clustered Column) za podatke D2:H4, tako da
odgovara sledeim zahtevima:
Naziv dijagrama je Uspenost na ispitima sa bold italikom, veliine 12pt
Imena studenata da budu u legendi dijagrama
na x osi da budu oznaeni nazivi predmeta bold italikom veliine 10pt
Promeniti font u legendi na Times New Roman, veliine 10 pt
Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavo sa gradijentom (postepen
prelazak iz bele u plavu odozdo na gore).
10. Podesiti da se sve ovo nalazi na jednoj strani A4 formata, orijentacije Landscape.
11. Napraviti zaglavlje strane (Header) kao na slici:
Naziv kole
ZADATAK 10
Ime i prezime
Kolokvij iz Aplikativnog softvera
Smer_broj indeksa
Datum:

;
Izgled sadraja radnog lista u Excel-u nakon svih izraunavanja, vidi se na slici:

Izgled reenja zadatka, kada se definie zaglavlje radnog lista i podeavanje

orjentacije papira i veliine strane (A4 i orjentacije Landscape), dobije se kada se
izabere opcija File/Print Preview ili istoimena ikona na liniji alatki, a dat je na slici:

Z10 TABELARNA IZRAUNAVANJA

1. U radnom listu pod imenom Prijemni ispit, u Excel-u, napravite tabelu datu na
slici:

2. Podesite boju pozadine u plavo, a slova da budu uta

3. U koloni E izraunati ukupan broj poena po ueniku
4. U elijama C16:E16 korienjem ugraene funkcije izraunajte prosean broj
poena
5. Korienjem ugraene funkcije, u eliji B16 izraunajte broj uenika koji su
polagali prijemni ispit
6. U eliju F4 unesite formulu koja daje poruku poloio ako uenik ima vie od
prosenog broja poena na prijemnom i kopirajte formulu u elije F5:F15
7. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena uenika (B4:B15)
8. Kreirajte stubiasti dijagram predmetnih rezultata za prvih pet uenika u neparnim
redovima (5, 7, 9, 11, 13) i koji treba da odgovara sledeim zahtevima:
Naziv dijagrama je Prijemni ispit, sa veliinom slova 12pt, bold
Nazivi predmeta (srpski i matematika) da budu u legendi dijagrama
Na x osi da budu imena studenata,
Naziv y ose je Broj poena
veliina slova i brojeva na x i y osi je 10pt
promeniti font u legendi na Times New Roman, veliine 8pt
boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen
prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore)
9. Podesiti da se sve ovo nalazi na jednoj strani A4 formata, orijentacije Landscape
10. Napraviti zaglavlje strane (Header) kao na slici, a na desnoj strani u podnoju
naziv radnog lista
Naziv kole
ZADATAK 11
Ime i prezime
Kolokvij iz Aplikativnog softvera
Smer_broj indeksa
Datum:

;
Izgled sadraja radnog lista u Excel-u nakon svih izraunavanja, vidi se na slici:

Kao u predhodnim reenjima, podeava se da dati sadraj ima zaglavlje i da se nalazi

na jednoj strani A4 formata i orijentacije papira Landscape.

Aplikativni softver

263

LITERATURA
1. Z.Aleksi, EXCEL 2010 BRZO I LAKO, Svetlost, aak, 2011.
2. D. M. Peri, I. Vlaji-Naumovska, APLIKATIVNI SOFTVER SA ISPITNIM
ZADACIMA, drugo izdanje, Visoka kola elektrotehnike i raunarstva,
Beograd, 2007.
3. S. Obradovi, I. Vujii, A. ori, PRIMENA RAUNARA U
POSLOVANJU, Akademska tampa, Beograd, 2006.
4. Brendan Munnely i Paul Holden, ECDL4: UDBENIK ZA KURS
MICROSOFT OFFICE XP, Mikro knjiga, Beograd, 2005.
5. D. M. Peri, APLIKATIVNI SOFTVER U POSLOVANJU I TEHNICI, tree
izdanje, L&O, Palanka, 2003.
6. D. M. Peri, UVOD U OPERATIVNE SISTEME: WINDOWS XP, DOS,
LINUX-KNOPPIX, Via ekonomska kola, Valjevo, 2004.
7. D. M. Peri, J. M. Mari, WEB DIZAJN, Via ekonomska kola, Valjevo,
2004.
8. S. Obradovi, B. Vuini, T. Pandurovi, P. Kaluerovi, MS ACCESS:
PROJEKTOVANJE BAZA PODATAKA I APLIKACIJA, Via
elektrotehnika kola, Beograd, 2002.
9. E. C. Willett i S. Cummings, OFFICE XP BIBLIJA, Mikro knjiga, Beograd,
2002.
10. S. Hougland, F. Jones, OPENOFFICE.ORG: POSLOVNE APLIKACIJE,
Mikro knjiga, Beograd, 2003.
11. D. M. Peri, R. S. Rankovi, D. M. Martinovi, P. M. Staleti, I. VlajiNaumovska, A. . Gruji, Jedan eksperiment daljinskog uenja, VII Naunostruni skup INFORMACIONE TEHNOLOGIJE sadanjost i budunost,
abljak, 2002.
12. D. M. Peri, I. Vlaji-Naumovska, Asinhroni pristup uenju na primeru
jednog kursa, VII Nauno-struni skup INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
sadanjost i budunost, abljak, 2003.

 ECDL-U...
VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH
STUDIJA BEOGRAD
ovlateni TEST CENTAR za dobijanje
ECDL (European Computer Driving Licence) sertifikata
(www. viser.edu.rs)
ta je ECDL?
Evropska kompjuterska vozaka dozvola (ECDL) je vodei svetski sertifikacioni program
kompjuterskih vetina za krajnje korisnike.
Ona je meunarodno poznata kao opte prihvaeno merilo za krajnje korisnike kompjuterskih
vetina i vodei je sertifikat koji treba da bude usvojen od strane vlada, meunarodnih organizacija i
slinih korporacija.
ECDL potvruje da je onaj ko dobije sertifikat potpuno kompetentan za korienje personalnog
raunara i optih kompjuterskih aplikacija i da poznaje sutinske IT koncepte.
Zbog velikog uspeha koji je ECDL postigao u Evropi, program je proiren na celi svet pod
nazivom, International Computer Driving Licence (ICDL).
ECDL program je namenjen svima koji ele da se obrazuju ili potvrde svoja znanja u oblasti
informacionih tehnologija. ECDL test praktinih vetina korienja raunara. Ukljuivanje u
sertifikacioni program omoguava kvalitetnije obavljanje svakodnevnih radnih zadataka i lake
zapoljavanje u zemlji i inostranstvu.
ECDL je test praktinih vetina i sposobnosti i sastoji se od sedam razliitih modula koji
obuhvataju kompjutersku teoriju i praksu. Modul 1 je teoretski test kompjuterskog znanja na
optem nivou, a Moduli 2-7 su sledei praktini testovi:
MODUL 1.
MODUL 2.
MODUL 3.
MODUL 4.
MODUL 5.
MODUL 6.
MODUL 7.

Osnove informacione tehnologije

Korienje raunara i upravljanje datotekama.
Obrada teksta
Tabelarne kalkulacije
Baze podataka
Prezentacije
Informacije i komunikacije

ECDL u svetu
U svetu je trenutno aktivno preko 25000 centara za testiranje, u 147 drava. U Velikoj Britaniji ih
ima preko 4000, u Irskoj 1100, u Francuskoj 900, u Austriji 1050, u Maarskoj 400, u Rumuniji
400, u Grkoj 850...
Do sada je preko 6 miliona osoba poloilo sve ispite i dobilo ECDL sertifikat.
Koncept ECDL- a nalazi se u gotovo svim vladama, obrazovnim i poslovnim institucijama sveta:
Evropskoj komisiji, UNESCO-u/Svetskoj banci, vladama Australije, Austrije, Belgije, eke,
Egipta, Engleske, Estonije, Irske, Italije, Holandije, Norveke, Nemake, Maarske, vedske,
Svajcarske, Italije, Jordana, Poljske, Portugala, Rumunije i drugih, u kompanijama poput 3M,

BMW, Coca Cola, Dunlop, Harrods, IBM, IKEA, Nokia, Opel, Philips, Renault, Volvo i drugim,
kao i u gotovo svim bankama i mobilnim mreama u svetu.

ECDL kod nas

Nosilac testiranja kandidata za ECDL diplomu u Srbiji je Jedinstveni Informatiki Savez (JISA).
JISA predstavlja zemlju u meunarodnim IT udruenjima: Regionalnom udruenju Centralne
Evrope (IT Standing Regional Committe - IT STAR, CEPIS-u, te Svetskom udruenju
(International Federation for Information Processing - IFIP ).

Prednosti
Da li ste znali da prosean slubenik provodi 38 minuta dnevno reavajui probleme svog
kompjutera i kompjutera ostalih ljudi?
Da li ste znali da Evropska kompjuterska vozaka dozvola (ECDL) pokriva blizu 80% oblasti
kompjuterskih vetina na kojima ljudi gube najvie vremena?
ECDL - dokazano poveava produktivnost i smanjuje trokove
Za poslodavce i menadere:

Utvrdite nivo znanja svojih zaposlenih po meunarodno priznatim standardima

Napravite bolju sistematizaciju radnih mesta
Poveajte iskorienje IT resursa
Poveajte produktivnost (+ 15%)
Smanjite trokove

Za nezaposlene:

Ne izbegavajte konkurse u kojima se trai poznavanje rada na raunaru

Nauite poslovnu upotrebu raunara
Obezbedite sebi meunarodno priznati ECDL sertifikat
Ostvarite prednost prilikom zapoljavanja u zemlji i inostranstvu

Za one koji ve koriste raunar na poslu:

Proverite i usavrite svoje znanje

Otvorite put ka viim nivoima IT znanja kroz Advance program
Olakajte reavanje svakodnevnih radnih zadataka
Ostvarite veu pokretljivost u poslu
Poveajte samopouzdanje

Kako da dobijete diplomu?

Kandidati koji ele da dobiju diplomu, mogu da se prijave za ispite bilo kom ovlaenom ECDL
Testnom centru u svetu, da polau redosledom kojim ele, u razliitim centrima za testiranje, te da
nakon svih poloenih ispita dobiju potvrdu koja je priznata u celom svetu.
Ovlaene kole i centri za testiranje odravaju polaganje ispita koji su usklaeni sa zahtevima
ECDL programa. Nakon pohaanja kursa, ili samostalne pripreme, polae se ispit za pojedini
modul. Poloeni ispiti se evidentiraju u indeksu polaznika, i ECDL bazi podataka. Prisustvovanje
kursevima nije uslov za polaganje ispita. Ako kandidat ima traena znanja, moe da se prijavi za
testiranje bilo kom centru, a nakon uspeno poloenih svih ispita dobija ECDL diplomu
U svetu postoje dva sistema testiranja: automatsko i runo.
Kod automatskog (ATES), koristi se namenski softver za proveru znanja, koji nakon njegovog
iniciranja alje kandidatu na ekran sluajno odabrani test za odreeni modul i registruje odgovore
sabirajui i bodove. Ako je suma bodova dovoljna, sistem nakon zadnjeg odgovora, obavetava
kandidata o uspeno poloenom testu i rezultate upisuje u bazu podataka.
Kod runog testiranja, ispitiva uzima iz kase sluajno odabrani test i daje ga kandidatu s
pripadajuom disketom na kojoj se nalaze ostali podaci za polaganje ispita. Sistem runog testiranja
primenjuje se kod polovine centara za testiranje u svetu, naroito kod onih koji su tek poeli da
uvode program, posebno zbog znaajnih trokova nabavke ATES-a.
U naem test centru postoje dva nivoa znanja, odnosno dva indeksa za koje se dobija ECDL
sertifikat:
3

1. ECDL Standard Core Index (svih 7 modula)

2. ECDL Start Index (4 modula po izboru)

Na test centar omoguava automatsko testiranje primenom najnovije Internet tehnologije.

Najefikasniji nain da doete do ECDL sertifikata je putem on-line pripreme (adresa sajta
www.ecdltest.rs)

Testiranjem i uenjem na Internetu utedeete sebi vreme i novac!

Korisnik on-line kurseva moe uiti sopstvenim tempom sa posla, od kue ili sa bilo kog mesta
gde ima Internet konekciju.
Vie od 90% korisnika on-line pripreme polae ispite u prvom pokuaju.
Priprema i polaganje ispita se sprovodi po najnovijem nastavnom programu ECDL Syllabus 5.0.
Sve informacije o naem Test centru u vezi priprema, testiranja, cena indeksa, sertifikata i ispita
moete dobiti na kolskom sajtu na linku Trening centri.