Studija sluaja

Prevladavanje stresa

UVOD
Stres je u savremenom drutvu nezaobilazna pojava. Kako se ljudi adaptiraju i
prolaze kroz stresne situacije, zavisi od individualnih strategija prevladavanja stresa ili
koping mehanizama, kao i od karakteristika same linosti. Prevladavanje je posebna
kategorija adaptacije normalnih osoba na okolnosti koje su neuobiajene (Pani, 2011).
Prevladavanje uvek podrazumeva napor i borbu za pronalaenje najboljeg adaptivnog
odgovora u datom trenutku. Znaenje koje se daje ivotnim dogaajima, utie na izbor
mehanizama prevladavanja, ali i uspenost ili neuspenost mehanizama naknadno
utie na interpretaciju onoga to se odigralo. Po definiciji Lazarusa (1984) koping
mehanizam ili strategija prevladavanja predstavlja sve ono to osoba ini na
kognitivnom ili bihejvioralnom planu sa ciljem reavanja problema i smanjenja inteziteta
psihofizioloke reakcije u okviru stres procesa. Dimenzije ili stilovi prevladavanja stresa
su line tendencije da se reaguje na uobiajeni ili preferirani nain u razliitim stresnim
situacijama koje imaju sline osnovne karakteristike. Oni predstavljaju opte dispozicije
za odreeni nain ponaanja u stresnim okolnostima (Zotovi, 2004).
Endler i Parker (Endler & Parker 1990, prema Pani, 2011) zastupaju shvatanje
da postoje tri dimenzije prevladavanja: prevladavanje usmereno na zadatak i na
reavanje problema, prevladavanje usmereno na emocije i prevladavanje usmereno na
izbegavanje. Poslednja dimenzija se odnosi na kognitivne, emocionalne ili bihejvioralne
napore i pokuaje udaljavanja bilo od izvora stresa, bilo od psihikih i telesnih reakcija
na stresore. Deli se na izbegavanje usmereno na ljude, koje se manifestuje kroz
pojaano druenje sa ljudima iz vlastitog socijalnog okruenja (socijalna diverzija), i
usmeravanje na novi zadatak koji nije povezan sa stresnom situacijom ili dogaajem
(distrakcija). Endler i Parker smatraju da socijalna podrka vie predstavlja izvor
strategija suoavanja i da kao takva moe biti povezana, ili olakavati sam izbor neke
od strategija. Strategije suoavanja usmerene na problem ee su povezane s dobrom
adaptacijom dok su strategije usmerena na emocije i izbegavanje ee povezane sa
slabijom adaptacijom pojedinca. Ova klasifikacija je od 1990. poznata kao PAEI i sadri
4 strategije prevladavanja ili koping-mehanizma:
1) prevladavanje usmereno na zadatak (P-task oriented coping): primarni stil kontrole
koji se koristi kada se situacije procene kao varijabilne. Panja se odrava i emocije
su pod kontrolom. Moe biti maladaptivno kod reavanja kompleksnih socijalnih
problema. Sadri definisanje problema, traenje alternativnih reenja, vaganje
alternativa, odabir reenja i stupanje u akciju. Osnovna razlika izmeu rutinskog
reavanja problema u svakodnevnom ivotu i prevladavanja, krije se u subjektivno
procenjenim karakteristikama situacije, u kojima se ove aktivnosti primenjuju. Ako su
okolnosti interpretirane kao stresne, onda govorimo o strategijama prevladavanja
1

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

koje su usmerene na problem, dok u situacijama koje nisu obojene procenama

pretnje i gubitka (pa ak i izazova) vrlo slini postupci predstavljaju obine
pokuaje reavanja problema. Znai napori su orijentisani na reavanje problema i
njegovo saznajno rekonstruisanje, i na pokuaje da se promeni situacija.
2) prevladavanje usmereno na emocije (A-emotion oriented coping): sekundarni stil
kontrole koji se koristi kada su situacije procenjene kao nepromenljive. Cilj je da se
redukuje stres, ali dugotrajnim korienjem mogu izazvati poveanje stresa i
negativne ishode kao to su anksioznost i depresija. U okviru ovih strategija reakcije
obuhvataju emocionalne odgovore kao to su prebacivanje sebi to se situacija
doivljava previe emotivno, javljaju se ljutnja, napetost, bes i ogorenost.
3) prevladavanje usmereno na izbegavanje, distrakcija (E-avoidant-distracted coping).
Odnosi se na usmeravanje na novi zadatak koji nije povezan sa stresnom
situacijom. Koristi se u kratkim periodima za probleme koji se ne mogu kontrolisati.
Osoba ne dozvoljava da je njeni problemi ometaju i fokusira se na neto
interesantnije. Ako su problemi reivi, u duim periodima ovaj stil moe biti
maladaptivan.
4) prevladavanje usmereno na izbegavanje, socijalna diverzija (I-avoidant-social
coping). Ogleda se u pojaanom druenju sa ljudima. Prilikom suoavanja sa
pretnjom osoba se okree drugima, ili zbog pomoi, ili zbog sigurnosti, da ne bi
mislila na problem. Ova strategija se takoe koristi za kratke vremenske periode, ali
vremenom je efektnije da se razviju vetine koje e identifikovati pretnju kao reiv
problem.
U ovom istraivanju emo se oslanjati na model Endlera i Parkera, da bismo
ispitali koje su strategije za prevladavanje karakteristine za zdravstvene radnike.
Posao zdravstvenih radnika je veoma stresan i podrazumeva svakodnevno suoavanje
sa neprijatnim situacijama, a takve radne okolnosti iziskuju izgraivanje strategija za
prevladavanje stresa. Za uzorak smo izabrali lekare i medicinske tehniare Doma
zdravlja u Vladiinom Hanu, a elimo smo da utvrdimo i da li postoje statistiki znaajne
razlike izmeu ovih profesionalnih kategorija (lekara i medicinskih tehniara), kao i da li
postoje razlike u odnosu na pol i starost ispitanika. Osnovni problem naeg istraivanja
je ispitivanje zastupljenosti strategija prevladavanja ili koping mehanizama kod
zdravstvenih radnika u Domu zdravlja Vladiin Han, postojanje razlika izmeu lekara i
medicinskih teniara, kao i ispitivanje razlika izmeu mukaraca i ena tj. starijih i
mlaih ispitanika u korienju strategija za prevladavanja stresa .

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

INSTRUMENTI
Da bismo ispitali koje strategije za prevladavanje stresa koriste zdravstveni
radnici Doma zdravlja Vladiin Han, koristili smo Coping Inventory for Stressful
Situations CISS (Endler & Parker, 1990). Endler i Parker su pokuali da pronau
nain za merenje stilova suoavanja sa stresom, koji predstavljaju trajne karakteristike
linosti. Njihov upitnik, konstruisan na bazi PAEI klasifikacije, sadri 48 tvrdnji koje
sainjavaju tri subskale (po 16 tvrdnji):
1) Suoavanje usmereno na emocije,
2) Suoavanje usmereno na problem i
3) Izbegavanje.
U okviru tree subskale, postoje dve subskale: Distrakcija i Socijalne diverzija.
Na petostepenoj ispitanici procenjuju koliko koriste odreene tipove aktivnosti pri
susretu sa stresnom situacijom, gde je 1 uopte ne koristim a 5 u potpunosti koristim.
Teorijski minimum za sve tri subskale iznosi 16, a teorijski maksimum je 80. Poto je
trea subskala podeljena na dva dela, teorijski minimum za distrakciju je 10, a
maksimum 50, dok je za socijalnu diverziju minimum 6, a maksimum 30. Teorijska
srednja vrednost iznosi 48 na prve 3 subskale, na Distrakciji 30, a na Socijalnoj diverziji
18.

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

VARIJABLE
o Strategije prevladavanja stresa ili koping-mehanizmi - u okviru izabranog koncepta,
shvatamo ih kao opte dispozicije za odreeni nain ponaanja u stresnim
okolnostima. Prema Endleru i Parkeru (Endler & Parker, 1990) te strategije su:
prevladavanje usmereno na zadatak - napori su orijentisani na reavanje
problema i njegovo saznajno rekonstruisanje, i na pokuaje da se promeni
situacija;
prevladavanje usmereno na emocije - cilj je da se redukuje stres, ali dugotrajnim
korienjem mogu izazvati poveanje stresa i negativne ishode kao to su
anksioznost i depresija;
prevladavanje usmereno na izbegavanje, distrakcija - usmeravanje na novi
zadatak koji nije povezan sa stresnom situacijom
prevladavanje usmereno na izbegavanje, socijalna diverzija - pojaano druenje
i okretanje drugima, da ugroena osoba ne bi mislila na problem.

o Profesionalna kategorija: lekari i medicinski tehniari

o Pol
o Starost

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

UZORAK
U istraivanju uestvuje 70 zdravstvenih radnika Doma zdravlja u Vladiinom
Hanu, od kojih su 35 lekari, a 35 medicinski tehniari. U podgrupi lekara je 17
mukaraca i 18 ena, a u podgrupi medicinskih tehniara 10 mukaraca i 25 ena. S
obzirom na injenicu da je broj enskih medicinskih tehniara znatno vei od broja
mukih, ujednaivanje po polu nije mogue na ovako malom uzorku. Ispitanici su prema
starosti podeljeni u 3 kategorije: do 35 godina, izmeu 35 i 50 i stariji od 50 godina.
Struktura uzorka se moe videti u Tabeli 1:
Tabela 1: Struktura uzorka
profesija

starost

ukupno

do
35

3550

vie
od
50

ukupno

10

27

14

16

35

18

25

43

17

12

35

35

35

70

11

31

28

70

lekari

med.
tehniari

mukarci

17

ene
ukupno

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

TOK ISTRAIVANJA
Sprovoenju ovog istraivanja je prethodio razgovor sa direktorom Doma
zdravlja u Vladiinom Hanu. Predoili smo mu razloge naeg dolaska i motive
istraivanja, i zamolili ga za saradnju. Poto smo naili na razumevanje, uz njegovu
pomo smo sakupili uzorak i stupili u kontakt sa ispitanicima. S obzirom na to da se od
njih oekivalo da popune samo jedan kratak i jednostavan upitnik, nije bilo neophodno
davati detaljne instrukcije svakom ponaosob, pa su testovi podeljeni zahvaljujui
ljubaznosti pojedinih medicinskih tehniara, koji su ih prosleivali svojim kolegama.
Ispitanicima je reeno tj. porueno da imaju nekoliko dana za rad, i sve upitnike smo
sakupili u roku od jedne nedelje. Svim ispitanicima sa kojima smo bili u direktnom
kontaktu smo se zahvalili.

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

ANALIZA REZULTATA
Za ispitivanje pouzdanosti Coping Inventory for Stressful Situations CISS,
najpre smo izraunali smo Kronbah alfa koeficijent pouzdanosti, a zatim koristili
deskriptivne statistike metode aritmetiku sredinu i standardnu devijaciju, i posmatrali
dobijene rezultate u odnosu na teorijske prosene vrednosti za ceo uzorak, kao i za sve
poduzorke, koje smo formirali u odnosu na varijable: profesionalna kategorija, pol i
starost. Da bismo proverili da li su uoene razlike u aritmetikim sredinama statistiki
znaajne, koristili smo neparametrijsku metodu (Man Vitnijev test).

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

REZULTATI
Poto smo na osnovu Kronbah alfa koeficijenta utvrdili da sve subskale Coping
Inventory for Stressful Situations CISS imaju dobru pouzdanost, preli smo na tehnike
deskriptivne statistike kako bismo utvrdili kakva je uestalost korienja koping
mehanizama u naem uzorku. Izraunali smo aritmetiku sredinu i standardnu devijaciju
za sve strategije, a onda smo posmatrali dobijene rezultate u odnosu na teorijske
srednje vrednosti. Rezultati su dati u tabelama 2, 3, 4 i 5, kao i na prateim graficima (1,
2, 3 i 4).
Tabela 2: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama u celom uzorku
N = 70

AS

Teorijski prosek

SD

Zadatak

52, 5

48

Emocije

45

48

36

48

26

30

14, 5

18

Izbegavanje
Distrakcija
Socijalna diverzija

Grafik 1: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama u celom uzorku

60
50
40
30

Koping mehanizmi

20
10
0
Zad.

Emoc.

Izbeg.

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

Moemo primetiti da na nivou celog uzorka ispitanici u najveoj meri koriste

prevladavanje usmereno na zadatak, pa u odnosu na teorijski prosek imaju znaajno
poviene vrednosti, korienje druge strategije (prevladavanje usmereno na emocije) je
neto nie od proseka, dok najmanje koriste izbegavanje.
Tabela 3: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama kod lekara i medicinskih
tehniara
N = 70
Zadatak
Emocije
Izbegavanje
Distrakcija

Socijalna diverzija

profesija

AS

lekari
tehniari
lekari
tehniari
lekari
tehniari
lekari
tehniari
lekari
tehniari

62
48
42
54
32
42
24
28
12,5
16

Teorijski
prosek
48
48
48
30
18

SD
5
3
2
3
3
2
4
2
3
2

Grafik 2: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama kod lekara i medicinskih

tehniara
70
60
50
40

lekari

30

med. tehnicari

20
10
0
Zadatak Emocije

Izbeg.

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

Lekari iz naeg uzorka u veoj meri koriste prevladavanje usmereno na zadatak od

medicinskih tehniara, prevladavanje usmereno na emocije je zastupljenije kod
medicinskih tehniara, kao i izbegavanje, mada su vrednosti na izbegavanju nie nego
na ostalim dimenzijama.
Tabela 4: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama kod mukaraca i ena u
uzorku

N = 70
Zadatak
Emocije
Izbegavanje
Distrakcija

Socijalna diverzija

pol

AS

mukarci
ene
mukarci
ene
mukarci
ene
mukarci
ene
mukarci
ene

60
50
38
58
30
40
20
40
10
18

Teorijski
prosek

SD
3
4
3
2
5
4
2
5
4
2

48
48
48
30
18

Grafik 3: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama kod mukaraca i ena u

uzorku
60
50
40
mukarci

30

ene

20
10
0
Zadatak

Emocije

Izbeg.
10

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

Iz tabele i grafika se moe proitati da mukarci iz naeg uzorka znatno vie koriste
prevladavanje usmereno na zadatak od ena, dok je kod ena izraenije prevladavanja
usmereno na emocije. to se tie izbegavanja, ene vie koriste tu strategiju, ali je ona
manje zastupljena od prethodnih strategija.

Tabela 5: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama kod starosnih podgrupa

N = 70

Zadatak

Emocije

Izbegavanje

Distrakcija

Socijalna diverzija

starost

AS

< 35
35-50
> 50
< 35
35-50
> 50
< 35
35-50
> 50
< 35
35-50
> 50
< 35
35-50
> 50

47
56
62
56
52
40
36
42
34
22
22
30
12
17
15

Teorijski
prosek
48

48

48

30

18

SD
2
3
2
5
2
2
5
4
5
6
7
8
3
9
3

Grafik 4: Uestalost korienja pojedinih koping mehanizama kod starosnih podgrupa

11

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

70
60
50
40

<35

30

35-50
>50

20
10
0
Zadatak

Emocije

Izbeg.

Vidimo da korienje prve strategije (prevladavanje umereno na zadatak) raste sa

godinama, to znai da najstariji zdravstveni radnici iz naeg uzorka u najveoj meri
koriste ovaj koping mehanizam. Prevladavanje usmereno na emocije je, pak,
najizraenije kod najmlaih, a izbegavanje je najzastupljenije u srednjoj podgrupi
(izmeu 35 i 50 godina). Da bismo utvrdili da li su uoene razlike u aritmnetikim
sredinama statistiki znaajne, koristili smo neparametrijsku metodu (Man Vitnijev
test). Nali smo da se lekari i medicinski tehniari statistiki znaajno razlikuju u
korienju stategije usmerenost na zadatak i usmerenost na emocije, pri emu lekari
ee koriste prvi koping mehanizam, a medicinski tehniari drugi. Takoe, utvrdili smo
da se mukarci i ene iz naeg uzorka statistiki znaajno razlikuju po korienju prve i
druge strategije, tj. da mukarci vie koriste usmerenost na zadatak, a ene usmerenost
na emocije. Izmeu starosnih poidgrupa nisu pronaene statistiki znaajne razlike u
korienju koping mehanizama.

12

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

DISKUSIJA
Cilj ovog istraivanja bio je ispitivanje zastupljenosti strategija prevladavanja ili
koping mehanizama kod zdravstvenih radnika u Domu zdravlja Vladiin Han. U
istraivanju je uestvovalo 70 ispitanika, od toga 35 lekara i 35 medicinskih tehniara
oba pola, podeljenih u tri starosne podgrupe (manje od 35 godina, izmeu 35 i 50, i
preko 50 godina). Na nivou celog uzorka ispitanici u najveoj meri koriste prevladavanje
usmereno na zadatak, to predstavlja primarni stil kontrole koji se koristi kada se
situacije procenjuju kao promenljive. Utvreno je da su strategije usmerene na zadatak
usmerene najefikasnije u situacijama koje se opaaju kao podlone kontroli, dok su na
emocije usmerene strategije najefikasnije u situacijama koje su percipirane kao
nepodlone kontroli (Lazarus & Folkman, 1984). Zdravstveni radnici u Domu zdravlja
Vladiin Han imaju imaju znaajno poviene vrednosti na u odnosu na prosek, to
znai da se u veini sluajeva suoavaju sa stresnim situacijama na adekvatan nain,
uz uverenje da mogu da kontroliu tok dogaaja. Na drugoj strani, prevladavanje
usmereno na emocije je neto nie od proseka. Ova strategija podrazumeva
neadekvatne emocionalne odgovore, poput samoprekorevanja to se situacija
doivljava previe emotivno, pri emu se javljaju bes i ogorenost (Endler & Parker
1990, prema Pani, 2011). Endler i Parker (prema Zotovi, 2004) izvetavaju o visokoj
korelaciji neuroticizma sa ovom staregijom, to je znai da izraeniji neuroticizam
smanjuje korienje konstruktivnih strategija reavanja problema u stresnim
situacijama. Iako u ovom istraivanju crte linosti nisu tema, moe se pretpostaviti da
zdravstveni radnici iz naeg uzorka imaju nizak neuroticizam i generalno su skloni
konstruktivnom pristupu stresnim situacijama. Poto su strategije suoavanja usmerene
na problem ee povezane s dobrom adaptacijom, a strategije usmerena na emocije i
izbegavanje ee povezane sa slabijom adaptacijom (Endler & Parker, 1990),
razumljiva je I najslabija izraenost strategije izbegavanja u naem uzorku. Izbegavanje
se obino koristi su situacijama koje se opaaju kao nemogue za kontrolisanje, a poto
smo utvrdili da zdravstveni radnici u Domu zdravlja u Vladiinom Hanu u veini
sluajeva uspevaju da iskontroliu stresne situacije, mogla se je oekivati mala
zastupljenost strategije izbegavanja.
Utvrdili smo i da lekari iz naeg uzorka u veoj meri koriste prevladavanje
usmereno na zadatak od medicinskih tehniara, ali je situacija obratna kada je u pitanju
prevladavanje usmereno na emocije. Uz pomo Man Vitnijevog testa smo pronali
statistiku znaajnost ovih razlika. Ovaj nalaz se moe protumaiti u svetlu narednog
rezultata, prema kojem mukarci iz naeg uzorka znatno vie koriste prevladavanje
usmereno na zadatak od ena, dok je prevladavanje usmereno na emocije izraenije
kod ena izraenije, a obe razlike su statistiki znaajne. S obzirom na to da vei deo
13

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

poduzorka medicinskih tehniara ine ene (25), zastupljenost usmerenosti na emocije

se moe dovesti u vezu sa rezultatima istraivanja Endlera i Parkera (Endler & Parker,
1990, prema Kozina 2007), koji nalaze da ene u stresnim situacijama ee koriste
strategiju drugu strategiju (sumerenost na emocije). Oni su dobili rezultate koji upuuju
na postojanje polnih razlika u izboru strategija suoavanja, mada na skali usmerenosti
na reavanje zadatka nije pronaena statistiki znaajna razlika. Ipak, mnogi drugi
istraivai su doli do istih zakljuaka kao I mi (Leana & Feldman,1991, prema Pani
2011), pa se moe rei da ene generalno ee od mukaraca prevladavaju stres
ispoljavanjem emocija. To vai oigledno vai i za medicinske tehniare tj. medicinske
sestre, koje pri pokuajima da redukuju stres , ee reaguju anksiozno i depresivno.
Statistiki znaajne razlike izmeu lekara i medicinskih tehniara nisu pronaene u
pogledu korienja strategija prevladavanja izbegavanjem, ni na subskali distrakcija, ni
na socijalnoj diverziji, to je u skladu sa rezultatima ranijih istraivanja (Endler & Parker,
1990, prema Kozina 2007). Prema nalazima nekih istraivaa starije osobe nemaju
adaptivne reakcije na stres. S obzirom na to da su njihovi kapaciteti smanjeni, oni su za
razliku od mlae populacije ranjiviji (Sapolsky, 1993, prema Schaie & Willis, 2001). U
naem istraivanju se pokazalo da najstariji zdravstveni radnici u Domu zdravlja u
Vladiinom Hanu u najveoj meri koriste prvi koping mehanizam, a da se sa godinama
korienje te strategije smanjuje. Ipak, nisu pronaene statistiki znaajne razlike meu
podgrupama. Rezultati nekih studija ukazuju da starije osobe manje koriste mehanizme
prevladavanja usmerene na problem, za razliku od mehanizama usmerenih na emocije
(Blanchard-Fields, Jahnke, & Camp, 1995), dok je u drugim naeno da su starije osobe
sklonije primeni mehanizama prevladavanja usmerenih na zadatak. U jednoj studiji koja
se bavila ispitivanjem starosnih razlika u korienju mehanizama usmerenih na
problem, istraivai su ustanovili minimalne starosne razlike, kao i to da sve starosne
grupe ukljuujui adolescente, mlade, osobe srednjeg doba i stare najvie
primenjuju ovu strategiju. Rezultati takoe pokazuju da starije osobe vie koriste
pasivno-zavisne i izbegavajue strategije (Blanchard-Fields, Jahnke, & Camp, 1995).
Ovim istraivanjem smo utvrdili zastpljenost strategija prevladavanja stresa kod
zdravstvenih radnika Doma zdravlja u Vladiinom Hanu, i ispitali razlike u odnosu na
profesiju, pol i starost. Dobijeni rezultati mogu posluiti kao inspiracija za neko opsenije
i ozbiljnije istraivanje.

14

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

PREDLOG PSIHOLOKOG TRETMANA

Prema rezultatima naeg istraivanja, najzatupljenija strategija prevladavanja
stresa kod zdravstenih radnika u Domu zdravlja Vladiin Han je usmerenost na zadatak,
a odlike te strategije su fleksibilan pristup broblemu, traenje alternativnih reenja,
vaganje alternativa, odabir reenja i stupanje u akciju. Meutim, ne treba zanemariti ni
relativno veliku zastupljenost drugog, manje adaptivnog koping-mehanizma:
usmerenost na emocije. Dugotrajnim korienjem ovog stila kontrole moe doi do
poveanja stresa, a s obzirom na to da su ovakvom nainu reagovanja najvie sklone
ene iz naeg uzorka, tj. medicinski tehniari, bilo bi poeljno da im njihove kolege, koje
generalno imaju bolju kontrolu stresnih situacija, prue podrku i pomo u modifikovanju
maladaptivnih naina prevladavanja stresnih situacija. Takoe, budui da usmerenost
na emocije najvie koriste mladi zdravstveni radnici (do 35 godina), stariji bi, uz pomo
psihologa koji radi u ovoj ustanovi, kao i uz nau pomo, mogli pruiti dragocenu
potporu mlaim kolegama.

15

Studija sluaja

Prevladavanje stresa

LITERATURA
Blanchard-Fields, F., Jahnke, H. C., & Camp, C. (1995). Age differences in problem
solving style: The role of emotional salience. Psychology and Aging, 10, 173180.
Brief, A. P., Burke, M. J., George, J. M., Brief, A. P., Burke, M. J., George, J. M. (1988)
Should negative affectivity remain un measured variable in the study of stress? Journal
of Applied Psychology, 73, 193-198.
Endler, N. S., & Parker, J. D. A. (1990). Multidimensional assessment of coping: A
critical evaluation. Journal of Personality and Social Psychology, 58, 844854.
Kalianin, P., Slijepevi, D., Stoini, S. (2001). Stres, Zdravlje, Bolest, Beograd:
Obeleja.
Kozina, M. (2007). Suoavanje sa stresom u adolescenciji: Povezanost sa roditeljskim
ponaanjem i prisnosti u prijateljstvu, Diplomski rad, Zagrebu: Filozofski fakultet.
Lazarus, R.S., & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal, and coping. New York, 1984.
Pani, T. (2011). Medijatori efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje, Doktorska
disertacija, Ni: Filozofski fakultet.
Schaie, K. W., & Willis, S. L. (2001). Psihologija odrasle dobi i starenja. Jastrebarsko:
Naklada Slap.
Zotovi, M. (2004). Prevladavanje stresa: konceptualna i teorijska pitanja sa stanovita
transakcionistike teorije, Psihologija, 37, br. 1, 5-32.

16