www.nikad-heroin.

com
___________________________________________________________

UVOD
Bio sam zavisnik od heroina. Eto, napisao sam svoju prvu reenicu. Nije tako lako kao
sto sam mislio da ce biti...Kako poeti? ta rei sebi i onima koji ce ovo itati? Odakle
krenuti kada tako dobro znam kako je taj svet pomuene svesti tako opasno ogroman, a
tako bizarno mali. U svakom sluaju, sada sam spreman; spreman da kaem sve i da
podelim svoja iskustva sa svima koji ele da znaju. Pre svega zbog toga to su mene
odsustvo znanja i odsustvo svesti i doveli tamo gde sam bio i odakle sam pobegao.
Razlog zbog kojeg sam poeo da piem ove redove lei u injenici da oseam potrebu da
pomognem nekome. Ako to bude samo jedna jedina osoba na svetu, uinio sam veliku
stvar. Ne elim da se nameem ili hvalim elim da se nadam da e ono to budem
pisao neko zaista itati i shvatiti kao vrlo ozbiljnu stvar. Naravno, samo pisanje i
izbacivanje iz sebe e pomoi i meni, jer ja sam jo uvek ovek koji se bori sa najgorim
i najopasnijim neprijateljem koga je sreo u ivotu. Ta borba e trajati jo dugo, dugo.
Poeu od toga kakav sam bio pre nego to sam uopte znao ta je to droga. Najvanije
je da sam tada jo uvek bio JA. Uzorno, nasmejano dete koje je nosilo optimizam u
depu gde god bi ilo. Uenik gimnazije, svestran, zainteresovan za sport i druenje sa
zdravim ljudima. Natproseno inteligentan, ambiciozan, radoznao, lider u drutvu. Takav
sam bio tada i isti sam i danas. U meuvremenu, zguvao sam i bacio nekoliko godina
svog neprocenjivog i jedinog ivota. Svestan sam da e ovo itati i neko ko je upravo
sada u svetu heroina. Svestan sam i smeha koji e se provui u uglu usana, jer i ja sam
se smejao mnogim stvarima mislei kako sam ja iznad svega toga. Smejao bih se i
oseao nadmono, nipodatavajui normalne ljude i njihove normalne i zdrave stavove.
Kasnije sam ipak shvatio da sam ja taj koji nisam u pravu i da nikad i nije bilo mogue
da ceo svet grei. Sve je poelo bezazleno. Mladalaka radoznalost i elja da se probaju
nove stvari, da se prate socijalna kretanja, da se ide u pravcu u kome moje drutvo
slepo ide. Ve tada sam se smejao kada bi neko rekao: -Od marihuane se poinje.- Bilo
mi je potrebno nekoliko godina agonije i zatim meseci novog ivota da shvatim da je to
istina. Naravno, nije nuno da e neko ko proba marihuanu zavriti sa heroinom u svom
krvotoku, ali isto tako ja ne poznajem nikoga ko je postao zavisnik od heroina, a da pre
toga nije proao stazom marihuane. Poenta nije u samoj marihuani ili bilo kojoj drugoj
supstanci poenta je u stavovima, postepenom menjanju svesti, nainu ivota i tzv.
narkomanskoj linosti koja tako lagano i suptilno poinje da se formira. Nisam ni
primetio. Nita nisam osetio. Samo sam jednog dana shvatio da mi je heroin vaniji od
mene samog, od oca, majke, porodice, prijatelja, kole, ljubavi, ivota, sveta,
smisla..i umesto da plaem i vritim traei pomo, ja sam sebi rekao: To je tako,
ja tu nita ne mogu. A i ne elim. Nakon toga sam verovatno samozadovoljno i ponosno
umrkao jo jednu liniju praha koji je predstavljao svu moju ivotnu radost.

KAKO SAM STIGAO DO HEROINA

Bio sam potpuno normalna osoba, sa zdravim pogledima na svet. ak su mi i cigarete
bile neto strano i zabranjeno. A onda sam u drugom razredu srednje kole iz iste
radoznalosti probao marihuanu. Drug mi je priao kako je probao i kako je mnogo dobro.
Mnogo ljudi ju je koristilo u mom okruenju tako da sam eleo da se uklopim u drutvo,
da se ne izdvajam od grupe. Marihuana je bila neto opasno i zabranjeno i u tome je bila
njena dra. U poetku mi se ak nije ni sviala i oseao sam gaenje pri puenju
marihuane; ali sam nastavljao jer su svi ostali nastavljali. Nakon nekog vremena

Strana 1 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

odbojnost je prola i duvam sve ee i ee. Izlasci vikendom u grad bili su prava
prilika da se opustimo i zaboravimo na probleme, iako mi sada nije jasno kakve sam
ja to probleme imao. Sada znam stvar nije samo u marihuani. Poenta tih stepenika (od
kojih je ona prvi) preko kojih se stie do dna je u sledeem: kako sve vie zalazim u taj
svet, stvari poinju da se komplikuju. S obzirom na to da poinjem sve vie da se
kreem u krugu ljudi koji takoe koriste droge i upoznajem ih sve vie, poinjem da
formiram nove stavove.
im se okrui ljudima koji su potpuno suprotni od onih ljudi koje si imao ranije, stvari
postaju izvrnute. Sve ee se pria o drogama, o tome kako je neko probao ovo ili ono.
Takoe, psiha poinje da se navikava na efekat. Telo jos uvek nije zahvaeno, ali psiha
sve vie i vie tone u pogrene vode. Kao i kod alkoholizma, poinje da se navikava da
bude pod dejstvom neega, bilo ega (u poetku su to alkohol i marihuana). Kako sam
svoj ivot poinjao da oblikujem prema drugim kriterijumima. Moj sistem vrednosti
lagano poinje da se menja. Vremenom upoznajem i ljude koji prodaju drogu, a kada
prvi put samostalno kupi, ve si zagazio u svet koga e tek kasnije postati svestan.
Sada dok piem ovo, shvatam da bih se ja pre 2 godine smejao svemu ovome mislei da
je sve to preterivanje i da marihuana uopte i nije droga. Naravno, ne mora da znai da
e neko neminovno prei taj stepenik i nastaviti dalje ka dnu; ali ipak to je situacija u
95% sluajeva. Znai, tvoje okruenje poinje da se menja, a ljudi koji su oko tebe su
jedan od vrlo znaajnih faktora za razvoj bolesti. Kako sve vie slua i ui o novim
drogama, tvoja radoznalost (ili neto drugo) kae ti da bi trebalo da proba jo neto. Pa ta, nije to nita, toliko ljudi to radi. Uostalom, nita mi nee biti ako probam.To je taj kobni stav. Veina se ne zaustavi na probanju. Tako sam ja prvi put probao
Trodon. Za one koji ne znaju, to je snaan analgetik koji se daje ljudima sa jakim
bolovima. Popio sam 4 tablete i nakon nekog vremena popuio doint. Taj dan mi je bio
toliko divan, sunan, savren. Sve sto sam radio izgledalo mi je sjajno, a oseaj u telu je
bio jedinstven. im sam probao, shvatio sam da u ga probati ponovo, to sam i uradio
vrlo brzo nakon toga. Sada sam ve bio formirana narkomanska linost u blaem
obliku. Oseao sam se kao da sam nauio neke stvari o drogama i mogu samostalno da
odluim ta mi se svia, ta ne, itd. Vremenom, sve ee poseem za Trodonima i
marihuanom. I male stvari koje te iznerviraju postanu ti opravdan povod da se
prepusti uivanju. ak ne mora ni da se iznervira. Dovoljno je da je lep i sunan
dan i ti kae sebi: -Divan dan, savren da se uradim.- Ili ako pada kia: -Uh,
kakvoruno vreme. Mogao sam uzeti 4-5 trodona i uivati kod kue uz kompjuter ili TV.Poenta je jasna: droga sve vie postaje obrazac ponaanja. Nakon nekog vremena
upravo taj Trodon i ta marihuana koji su mi bili tako super bacili su me u epileptiki
napad. Niega nisam bio svestan. Rekli su mi da sam se zgrio, zenice su ustupile mesto
beonjaama, poeo sam uasno da se tresem i grim i sruio sam se na pod. Pao sam u
nesvest, kada je najvea opasnost da ovek proguta sopstveni jezik i tako umre, ostavi
bez vazduha. A zato sam dobio napad? Zato to se koliina od one 3-4 tablete sa
poetka, tog dana popela na 12 tableta! To je ono to se zove tolerancija plus ljudska
glupost. Poenta je opet jasna. Ovo me nije spreilo niti osvestilo. Majka je mislila da sam
kolabirao jer nisam dovoljno spavao i jeo. Ve tada, uveliko sam poeo da unitavam i
nju i ostatak porodice. Strano je to koliko jedan zavisnik nanese zla ljudima koji su mu
najblii. Sumnja poinje da se uvlai u kuu, u roditelje, u brau i sestre. Neprospavane
noi moje majke za koje ja, naravno, nemam pojma. A neprospavane noi nisu nita
naspram onoga to ih tek eka, kako se moja zavisnost razvija. Odlazim na urku, a pre
toga sam se nasluao pria i pria o blagodetima ekstazija. Sa drugom probam prvi put
u ivotu. Na urci smo i ve je potpuno normalno da emo pored toga to smo uzeli
ekstazi i neto popiti; moda 3-4 piva kako bismo poboljali efekat. Marihuana se
podrazumeva kao neto potpuno normalno. Jesam li spomenuo da apetit nestaje, a dve

Strana 2 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

paklice cigareta su neophodne kako bi se izguralo sve to? Sada ve poznajem mnogo
ljudi koji uzimaju najrazliitije supstance. Ponudili mi Spid (za one koji ne znaju, u
pitanju je stimulans kao i ekstazi i obino je u obliku belog praha) i ja uzimam bez
razmiljanja. Jo je i besplatan ma ivot je sjajan. Ali za sledeu urku smo ve kupili
koliinu za sebe. Poenta opet jasna i dalje tim putem radoznali um proba sve to mu
doe pod ruku. Da nabrojim ta se sve koristi - od lekova: Bensedin, Diazepam, Trodon,
Artan, Lorazepam i sve to ima crveni trougao, jer to znai da deluje na Centralni
Nervni Sistem, a to je ono sto je poeljno. Tu su jo aj od maka, LSD, lepak, etar,
hai, itd. Ja sam probao veinu stvari i vremenom je postala normalna sledea situacija
- izaem u grad, popijem 5 trodona, popijem pivo, zatim popuim doint marihuane da
bi trodoni poeli da deluju, pa onda opet popijemneki alkohol, popuim jo jedan doint
... Preko svega toga, uzmem etvrtinu grama heroina, pa jo jedan doint i na kraju jo
jedna linija heroina. To je blo sasvim uobiajeno. Zamislite ta to uradi organizmu i
unutranjim organima (posebno jetri, bubrezima i srcu), a o psihi da i ne govorim?
Mislim da niko ne treba da se udi zato nisam odbio heroin kada mi je prvi put
ponuen. Za mene je to bila samo jo jedna droga, a kad sam ve probao sve pre nje,
zato ne bih i to. To je razmiljanje osobe koja je vec prilino poremeena. Bolest
zavisnosti je bolest kao i svaka druga psihika devijacija i spada u jedne od najsloenijih
i najteih za leenje, to svima mora biti jasno. Nakon prvog probanja, poinje sve ee
druenje sa heroinom. U tom stadijumu uglavnom svi shvate da je heroin najbolja
droga koju su probali i vremenom poinju da izbegavaju ostale supstance jer
jednostavno ne mogu da ih zadovolje. Nita ne moe da se poredi sa heroinom, koji je
sav pun apsurda: skup je, a jeftin je (jer se pare uvek nau). Sa sve eim uzimanjem
(psiha je vec unitena) i telo poinje da se navikava. Ali sve ovo je samo uvod u priu
koju tek treba da ispriam. I sve ovo je nita naspram onoga to tek dolazi onda kada
heroin postane sav moj moj svet.

SIMPTOMI
Za poetak bitno je znati ta se deava u najmisterioznijem ljudskom organu - mozgu.
Ljudski mozak u normalnim uslovima lui prirodne opijate (heroin spada u grupu
opijata). Kada ovek pone da uzima heroin, prirodni proces se nasilno prekida i tu ulogu
preuzima heroin. Kada ga nema, organizam se buni i zato nastaje kriza ili apstinencijalni
sindrom. Heroin se nakon uzimanja jako brzo vee za opioidne receptore u mozgu i zato
je potrebno odreeno vreme (ukoliko neko odlui da prestane) da mozak ponovo poe da
obavlja svoju uobiajenu funkciju i obezbedi organizmu ono to mu je H svakoga dana
vetaki davao. Hemijski procesi u mozgu su veoma komplikovani i postanu veoma
poremeeni, a ljudi nisu ni svesni da iskljuivo mozak upravlja naim emocijama besom, oseanjem sree, straha, zadovoljstva, depresije, raspoloenja, itd. Heroin (kao i
alkohol ili bilo koja druga PAS - Psihoaktivna supstanca) napravi stravian HAOS u
mozgu i zato prouzrokuje toliki poremeaj linosti, svesti i ponaanja.
Fiziki simptomi kada je osoba pod dejstvom heroina su sledei:
Na prvom mestu suene zenice. Zatim karakteristian svrab po telu i neprekidno
eanje. Govor i pokreti postaju usporeni i esto se deava da je osoba u nekom polusnu
(padanje glave i sl.). Gubitak apetita (to je ono: -Sine hajde da jede-, nakon ega sledi
klasino: -Nisam gladan, jeu kasnije" ili -Jeo sam u gradu kod druga itd.- Tu je jo
ispijeno lice i bledilo. Ponekad drhtavica, oseaj hladnoe. esti bolovi u stomaku (ne, to
nije zato to sam neto loe pojeo - to je uglavnom odsustvo heroina iz organizma),
mada se javlja i kada je osoba pod dejstvom. Pokvarena stolica (proliv) ili povraanje
(obino kada se uzme vea koliina). U reim slucajevima, moe doi do krvarenja iz
nosa i oteenja sluzokoe nosa zbog umrkivanja heroina. Takoe, i disajni putevi mogu
biti oteeni, jer se heroin pored ubrizgavanja u venu i umrkivanja moe i puiti. U

Strana 3 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

fizike simptome bih svrstao i prestanak brige o linoj higijeni. Nekupanje danima ili
neiseeni, crni nokti (osoba jednostavno gubi interesovanje za sve, pa i za linu
higijenu).
Psihiki simptomi:
Vrlo este promene raspoloenja (od jutarnje depresije i neraspoloenja, preko
ushienja, sree, tuge, itd - sve je mogue u jednom jedinom danu). Lagano odumiranje
emocija - ovek postaje hladniji prema ukuanima, esto povisujui ton na sve oko sebe.
Jo jedan mehanizam odbrane su i svae kako bi se pria skrenula na drugu stranu.
Takoe, projekcija, tj. optuivanje drugih za odreene stvari je vrlo esta pojava. Sledi
potpuni poremeaj sistema vrednosti. (napomena: ljudi esto budu zavarani time kako je
njihovo dete jedno od najboljih studenata/uenika ili sl, pa prema tome nema anse da
se ono drogira......to je OGROMNA zabluda.....ja sam prvi primer za to. Pod dejstvom
heroina sam imao VOLJU za sve, pa i volju za uenjem. Nemojte uzimati stvari olako i
zdravo za gotovo). Postoje ljudi koji su zavisnici godinama, ali su uspeni u koli ili na
poslu, pa je teko poverovati da su zavisnici. Ipak, pre ili kasnije, stie se u fazu kada
stvari moraju izai na videlo. Strano je to to u meuvremenu moze proi dosta
vremena, kada je ovek ve potpuno razoren, kako fiziki, tako i psihiki.
Osoba potpuno gubi volju i interesovanje za stvari koje su je ranije interesovale.
Bezvoljnost postaje sastavni deo ivota zavisnika. Tu su i izraena neodgovornost,
kanjenja, odlaganje obaveza, itd. Poveani apetiti za novcem uz priu da se opet ide na
neki roendan, pa je potreban novac za poklon ili neto tree..........poto sam stalno
lagao (kao i svi ostali), meni lino je bio problem da zapamtim ta sam sve lagao, kako
bih kasnije mogao da odgovorim na neko pitanje i sl. I pored toga, hvatali su me i
pronalazili rupe u mojim priama, ali ja bih se jako brzo izvlaio novom priom. Tu
dolazimo do veoma bitne karakteristike zavisnika: ogromna (usput steena) mo
manipulacije i izmiljanja "savrene" prie u deliu sekunde. Kada na to dodamo i
drugove zavisnike sa kojima sam se, recimo, dogovorio da ukoliko moja majka zove da
proveri, da on kae......blablabla. Mislim da je svima jasno. A pritom moja majka na sva
usta hvali tog istog druga i srena je to se druim sa njim jer je on dobar deko!
Ja nisam imao pojma ta se deava u kui. Nije me interesovalo da li porodica ima novca
da preivi, da li neko iz kue ima neki problem, da li nekoga neto mui, da li je nekome
teko, je li srean ili tuan............vie me nisu interesovala bilo kakva porodina
druenja i odlazio sam sa roditeljima samo na slave (ili sline prilike) na koje sam morao
da odem. A i kada sam odlazio, odlazio sam sa heroinom u organizmu i depu, jer
drugaije nije moglo. Deavale su se ovakve situacije: ja sam izuzetno neraspoloen i
depresivan i svaam se sa svima u kui. Moji misle da sa mnom neto nije u redu i da
imam neki problem jer su primetili da se nesto deava. Ja odlazim napolje u etnju, i
nakon 3 sata vraam se nasmejan (u meuvremenu sam naravno nabavio svoju dozu).
Izuzetno raspoloen, kuvam kafu majci i sebi i sednem da porazgovaram sa njom. Ona
vidi moje raspoloenje i sreu i ve joj je bolje. Ja joj objasnim da sam ovih dana moda
malo neraspoloen iz x ili y razloga, ali da je sve to prolazno, i da je ivot lep. Jo dodam
izvinjenje to sam se bezveze ponaao tog jutra i na kraju je poljubim. Majka (kao i 99%
drugih majki) automatski zaboravlja na sve sumnje i loe stvari prethodnih dana i hvata
se za tu slamku. -Mom sinu je dobro, eto, sve je u redu.- I stvar je sreena. Uasne
stvari heroin napravi zavisnicima i porodici. I dalje se oseam kao da nisam ni poeo da
priam svoju priu jer toliko toga ima, a ljudi toliko malo znaju o tom poremeenom
svetu.

Strana 4 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

ZABLUDE O HEROINU
Postoje mnoge zablude i predrasude vezane za bolesti zavisnosti i zavisnike uopte. Pre
dosta vremena igrom sluaja naleteo sam na knjigu: Ne dozvoli da te droga izbaci iz
igre koju je napisao dr Petar Nastasi. Tu knjigu preporuujem svima, kako preventivno
tako i ljudima koji imaju problem i njihovim porodicama. Tu su, izmeu ostalog,
nabrojane neke zablude i PREDRASUDE. Posluiu se nekim citatima i zainiti sve to
sopstvenim iskustvom. U knjizi se kae : -Miljenja sam da se problem ne moe
sagledati jasno i realno ukoliko se ne oslobodite tih pogrenih stereotipa o bolestima
zavisnosti.
Najvei deo onoga to proseni ljudi, mladi ili stariji, naue o alkoholu, drogama i
problemima vezanim za njih, saznali su i nauili putem filmova, televizije i kroz
popularne asopise i novine. Jedan nain delovanja ovih medija na prosenog oveka je
povezivanje droge i alkohola sa prijatnim slikama i sadrajima i sa poznatim linostima,
koji su mladima esto modeli za identifikaciju. Ovo je podloga koja slui za dopunjavanje
arobne prie i kreiranje i irenje mita o slobodi i pravu na zadovoljstva i oputanje, a
onda i o neverovatnim doivljajima pod dejstvom neke droge, o sve novim i novim
super i fantastinim delovanjima i cool provodima. Stvaraju se mitovi i heroji.
Drugi nain delovanja je kroz pruanje informacija o tetnim dejstvima droge i alkolhola.
Tanost ovih informacija koje stiu putem tampe ili TV-a u poslednjih nekoliko godina je
sve vea (moj komentar: moda jeste vea, ali opet mogu se uti razliite gluposti na
koje se zavisnici smeju, kao to sam se i ja smejao; jer takve pogrene informacije o
delovanju neke droge i sl. zaista jesu smeno pogrene), ali je ipak konaan proizvod
pogrean i tetan! Kako je to mogue ?
Informacije koje dobijamo putem tampe ili TV-a govore o dejstvima i posledicama koje
se vide tek na kraju ili u odmakloj fazi bolesti. Ove informacije se dobijaju iz razliitih
izvora i ponavljaju se bezbroj puta u najrazliitijim varijantama i izgleda kao da je
sasvim lako shvatiti kako bolest izgleda i kako je prepoznati. Meutim, tako crna
dobijena slika ba zato je nepotpuna i nedovoljno tana, najee i izaziva reakciju ja
nisam takav ili mi nikada neemo imati takav problem. Drugim recima, tako crno
predstavljanje problema stvara slepu mrlju za prepoznavanje sopstvenog problema na
vreme. Zbog toga se kasni sa pravovremenim prepoznavanjem i dijagnostikovanjem.
PRVA ZABLUDA: Narkomani i alkoholiari su beskunici
Veliki broj zavisnika itekako imaju kuu, posao, idu u kolu, itd. Zato je teko prepoznati
problem. Ja sam prvi primer: bio sam najuspeniji kad sam bio najvie pod dejstvom
supstance i kad sam imao dovoljno supstance za sutra, prekosutra itd. Onda je sve u
redu i ne moram da ceo dan provodim u traenju naina da doem do nje, ve mogu da
se posvetim uenju, kreativnim stvarima, mogu da budem paljiv prema porodici,
devojci, prijateljima, itd. Zavisnici ne mogu sebi da dozvole da napuste sopstvenu kuu, i
oni to ne ele. Meni je moja kua (kao sekundarna stvar) bila mesto gde ivim, spavam i
jedem, mesto gde ivi moja porodica, gde su mi otac i majka, mesto gde e me majka
svako jutro (iako ve mesecima i godinama sumnja u neto, a ni ona ne zna ta je to) sa
osmehom probuditi, skuvati mi kafu i napraviti doruak. Sa tunim pogledom e istrpeti
moj povien ton i besmislene teke rei njoj upuene (jer sam ja nervozan i u krizi zato
to je jutro i ja jo uvek nisam otiao u grad da kupim drogu). Sa osmehom i panjom
e me uhvatiti za ruku i pitati: Sine, daj da razgovaramo, postoji li neki problem? Zna
da sam ti ja najvei prijatelj koga ima. Ja sam ti majka. Ja u se sve vie nervirati
kako ona sve vie pokuava da razgovara sa mnom. Popiu svoju kafu, traiu novac uz
neku besmislenu priu i zalupivi vrata izai iz kue. Ona e ostati da plae i radi kune

Strana 5 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

poslove. Ja sam izaao iz zgrade i ve zaboravio na nju. Mislite da sam je nekad upitao:
- Majko, mogu li neto da ti pomognem, da uradim i ja neto?- Ona bi sedela, nervozno
etala, preturala moju sobu traei neki trag, mesecima i godinama retko izlazei iz
kue, jer je izgubila volju za odlazak u etnju ili na kafu sa prijateljicom. Izgubila je volju
da kupi sebi bilo ta, da vodi rauna o sebi, da ide na posao; izgubila volju da ivi. A ja
to nisam video i stalno sam joj prebacivao milione i milione stvari za koje nije ona kriva
ve JA. I majka (kao i veina majki) pomisli kako ona zaista jeste kriva za mnoge stvari,
pita se gde je pogreila i kako bi mogla da bude bolja majkauasne stvari.ali malo
sam skrenuo sa teme. Poeo sam da nabrajam stvari zbog kojih mi je kua bila
sekundarna i hteo sam da kaem da mi je kua bila vana kao izvor sredstava. Koliko
puta sam pomislio da odem od kue. U retkim trenucima kada se moja svest na par
minuta budila, pomiljao sam da odem kako bih potedeo i spasao ljude oko sebe. U
drugim momentima, pomiljao sam da odem jer me svi nerviraju, svi su loi, itd.
Naravno da nisam odlazio, jer onda ne bih mogao da se snaem i da preivim bez
droge.
DRUGA ZABLUDA:
nadrogirani

Zavisnici

od

droge

ili

alkohola

su

stalno

pijani

ili

I ovo je opasna zabluda. Tano je da u poslednjim fazama razvoja bolesti ovek uzima
svaki dan, ali ni ovo ne mora nuno biti sluaj. Meutim, ovoj fazi prethode meseci i
godine uzimanja, kada sam mogao da biram kada u uzeti neto. To su obino bili
vikendi i izlasci u grad ili neka specijalna drutvena deavanja. Ostali dani bez
supstance slue i kao maska i prikrivanje stvarne slike osobe. Mogao sam da ne uzimam
nita tri dana, a zatim naredna tri dana da puim marihuanu po ceo dan. Ta tri dana bih
koristio kapi za oi, zbog kojih mi oi ne bi bile vodnjikave, crvene, zakrvavljene. Tako
da nije bilo anse da me iko provali. To je znai nedelju dana kada roditelj pomisli: -Pa
eto, sa mojim detetom je sve u redu, bez veze sam sumnjao/la.TREA ZABLUDA: Zavisnicima se deavaju grozni problemi kad pokuaju da
prekinu (i ono: mogu da prestanem kad hou)
..nije nita neobino, niti iznenaujue da zavisnici esto prekidaju sa uzimanjem
supstanci bez pojave veih problema. Oni to mogu da rade na jedan prilino regularan
nain, po 7, pa i vie dana. (neki ljudi ne mogu da izdre ni dan da ne uzmu heroin, ali
ja znam sluajeve ljudi koji su prekidali na par meseci pa se opet vraali, mada je to
zaista retko). Oni to ine radi testiranja sebe ili zbog obezbeivanja dokaza drugima da
nisu zavisni i nemaju problem (Vidi, mogu da prekinem kad hou - nisam zavisan!).
Najvei broj njih moe da uspostavi apstinenciju relativno lako, bez znaajnijih
problema, da bi se malo oistili, da ohlade napetu atmosferu u kui ili na poslu. Tako
ubede sebe i druge da problem u stvari ne postoji i kreu ponovo. Ovaj ciklus se moe
ponavljati vie puta ili to ak moe biti standardni obrazac njihove zavisnosti.
ETVRTA ZABLUDA: Narkomani su samo oni koji uzimaju teke droge
Mnogo je tea marihuanska psihoza ili alkoholni delirijum, nego za neke ljude,
muno i teko suoavanje sa injenicom uzimanja marihuane. Da li je suoavanje zaista
tako teko i opasno Saobraajna nesrea izazvana pod dejstvom marihuane, ekstazija ili
alkohola koje neki ljudi pogreno svrstavaju u lake droge moe imati smrtan ishod.
Dakle, prema onome to medicinska struka zna, ne postoje lake droge, niti lake
narkomanije, lake zavisnosti i teke zavisnosti. Zavisnost je zavisnost, svaka je teka
[Pa, ljudi, i cigarete su zavisnost i prokleto je teko ostaviti cigarete, zar ne?) i treba je
prepoznati i reavatiDakle, ne moe se biti malo ili lako zavisan. Kad zavisnost
postoji, tok i posledice su vrlo predvidljivi, ak i neizbeni, ako se ne reaguje.

Strana 6 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

Naravno da ne znai da droge ima u svakoj kui. Jednostavno elim da kaem da se

roditelji (to je razumljivo i ljudski) toliko PLAE i same pomisli da je moda mogue da
se njihovo dete drogira, da automatski stvaraju mehanizam odbrane.
Roditelji moraju shvatiti da oni itekako imaju uticaja na to da li e dete poeti da se
drogira ili ne. Tek u priati o porodici, ali sada u samo da navedem jedan svoj primer.
Pre toga da kaem da je mnogo slobodnog vremena veoma velika opasnost. Sa tim je
povezan i nedostatak radnih navika i obaveza.

PORODICA
Kada sam ve izaao iz bolesti, jedno vee sam razgovarao sa majkom i sestrom o tome
kako nam majka (ni meni, ni njoj) nije nametnula obaveze dok smo jo bili mali.
Kao i veina majki, bila je u fazonu: -Neka sine/erko, ja u to uraditi, idi ti
ui/odmaraj/proetaj, lepo je vreme; nita meni nije teko za moju decu.- Roditelji misle
da na ovaj nain ine svojoj deci uslugu. Surova istina je da ovakvim ponaanjem
dovode decu u opasnost. Ne mora to nikada imati veze sa drogama, ali neka mi neko
kae kako moe da bude dobro da roditelji ovako vaspitavaju svoju decu koja sutra
treba da ive samostalno, da imaju svoju porodicu, decu, itd. Ja sada vrlo dobro znam
kako u vaspitati svoje dete. Da se vratim sada na svoj sluaj.
Sedimo tako i analiziramo to kako nas je majka vaspitala. Dolazimo zajednii do
zakljuka da nai roditelji (a posebno majka) nikada nisu zauzeli vrst stav, nikada nisu
ozbiljno sankcionisali nae ponaanje (ali ni nagraivali), nikada nam nisu nametnuli
zdrave radne navike u kui, koli, itd. Moja majka kae: -Ali deco, ja sam to radila zbog
vas, meni nita nije bilo teko samo da vi budete dobro.- Stav: Nek su oni ivi i zdravi
je potpuna glupost. To nije dovoljno. I ja sam bio iv i zdrav, pa sam stigao tamo gde
sam stigao. Mi objanjavamo majci da je to od mene napravilo neodgovornu osobu, koja
nita ne pomae u sopstvenoj kui i koja ima slobodno sve vreme ovoga sveta. Ona se
branila i branila ponavljajui da ona tu nita nije mogla jer ni mi nismo hteli, i nama je
odgovaralo da nita ne radimo. PA NARAVNO DA MI JE ODGOVARALO. Naravno da mi je
vremenom postalo normalno da nita ne radim, da me sve eka oprano, ispeglano, da
me eka doruak, ruak i veera. Ne moram ni friider da otvorim, a kamoli da operem
sudove. Satima smo razgovarali, srce me je bolelo to roenoj majci moram da objasnim
da JESTE istina da je pogreila. Mora da je uasno teko prihvatiti injenicu da si iz
najbolje namere pogreio negde u vaspitanju svoje dece. Na kraju, majka vie nije
mogla da izdri, poela je da plae i jeca i shvatila je. Nakon toga je shvatila (kao i ja)
mnoge stvari koje sada predstavljaju snagu moje porodice u borbi protiv heroina.
Moramo imati otvoren um, zaboraviti na prolost, optuivanje, tatinu, sopstveno JA.
Jedino tako je borba mogua. Zato verujem da, naalost, neki ljudi i neke porodice
jednostavno nemaju kapacitet za leenje.

POSLEDICE UZIMANJA HEROINA

Od heroina najvie stradaju jetra, bubrezi i srce. Pored toga, utie i na ostale vitalne
organe, kao i na ostatak organizma. Rad srca i disanje su pod dejstvom heroina opasno
usporeni. Pa ni ja sam do pre nekog vremena nisam znao ta se u stvari deava kada se
ovek predozira (ili u slengu: overi). Poto deluje kao depresor, heroin ozbiljno ugrozi
respiratorni sistem tako to uspori disanje. Pore toga, utie i na SVE nervne elije u
mozgu. Kod uzimanja prekomerne doze, mozak prestane da alje impulse, tj. signale
sistemu za disanje. Prestanes da die. Nisi toga ni svestan, a umire zato to se gui
jer si se toliko uradio da tvoj glupi mozak ne moe da kontrolie tvoje organe. Osim

Strana 7 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

toga, heroin moe da dovede do hepatitisa B i C, virusa AIDS-a, ciroze jetre, oteenja
bubrega (pa SVE to jetra i bubrezi moraju da proiste, tj. sve prolazi neminovno kroz
njih), oteenja sluzokoe nosa (zbog mrkanja), epilepsije (mada retko); dalje, da li
neko poznaje nekoga za koga zna da je dugogodinji narkoman, a da ima zdrave zube?
Heroin unitava zube i uopte deluje na kosti. Otuda i bolovi u zglobovima i miiima kod
apstinencijalnog sindroma. Utie na sistem za varenje, na eludac i creva; otuda vrlo
karakteristian problem apstinencijalnih kriza, a to je bol u stomaku, prolivi i povraanje.
Prisutan je i pad temperature, pa dolazi do drhtavice, ne moe da se ugreje, itd. Kada
se uradi, potpuno je suprotno - vruina ti je i moe da se eta u majici dok svi ostali
hodaju ulicama u demperima. Ne mora da jede, ne mora da pije, ne mora da ide
u wc, otupeo si na bol, na stres, nerviranje sve ti je potaman. Problem je samo to
tvoj organizam osea, iako ti ne osea: hladnou, glad, poremeaje. I to se sve negde
pamti, pa se vidimo sutra ujutro. A vidimo se i za mesec dana, i za godinu. Znate kako
je to izgledalo kod mene?: U principu, ja sam doivljavao krizu svako jutro, nakon
buenja, i to sam shvatio tek posle dugo vremena.

KARAKTERISTINO PONAANJE
Dugo ostajanje u gradu ili kui, do kasno u no, i spavanje do 13,14,15 h. esti izlasci iz
kue na kratko i zatim vraanje (nekoliko puta na dan ili sl.). Zatvaranje u sobu i esti
razgovori telefonom iza zatvorenih vrata. Insistiranje na privatnosti svoje sobe ili
zakljuavanje u istu. I pored svih ovih znakova, ljudi uspevaju godinama da ostaju
neotkriveni, zbog manipulacija i serviranja razliitih pria roditeljima, partnerima, brai,
sestrama itd. Naravno, postoje i oni koji i dalje vode rauna o sebi, pa neki simptomi za
njih ne vae, ali velika veina spada pod ovo nabrojano.
Jedan heroinski dan
Budim se. Spavao sam kako kad, nekad dobro, nekad loe, zavisno od toga koliko sam
bio uraen pre nego to sam otiao na spavanje. Teko mi je da ustanem iz kreveta, ali
to ipak nekako inim i odvlaim se do kuhinje da stavim kafu. Za mene su bili praznici
kad sam imao dovoljno para da mogu da od prethodnog dana ostavim liniju heroina za
ujutro. Tako bih otisao spokojan na spavanje, znajui da sam miran sutra kad se
probudim. A i kad bi se to desilo, i kad bih ja tako otvarajui oi umrkao tu liniju koju
sam sauvao, to bi mi malo znailo, jer je tolerancija koju sam stvorio na supstancu
vremenom bivala sve vea. Praktino ne bih ni osetio taj heroin i elja da ponovo uzmem
samo bi rasla, nevezano za te jutarnje okolnosti. Znai, ustao sam i nemam tu rezervu,
a i da je imam, nastavak dana tee ovako: pijem kafu, naravno da ne dorukujem, jer
prvo u popuiti 5-6 cigara uz kafu, da se razbudim. Onda razmiljam kako doi do
heroina. Da se razumemo, ja o tome razmiljam od momenta kad sam postao svestan
injenice da sam se probudio, ali sada razmiljam o konkretnoj akciji. Novca nemam.
Moda uspem da izvuem 200 kinti eventualno, jer stvarno ne znam koju bih priu
mogao da sloim u ovo doba. ta da kaem ta e mi hitno 1000 dinara i to tako hitno
moram da izaem iz kue sa tim parama. Znai kontam da imam eventualno tih 200
kinti. Idemo dalje: da li bih mogao da pozajmim od nekoga? Ali od koga da pozajmim
kad ve dugujem svim ljudima od kojih mogu da uzmem? Nema anse da pitam bilo
koga, stvarno me je sramota. Prolazi 10 minuta, moj mozak nije naao reenje za
problem 1000 dinara. Ma nema veze, neu nikoga da pitam za pare, imam jo toliko
samopotovanja i potovanja prema drugima. Pa toliko puta sam pozajmio po 200, 300,
500 dinara od ljudi i retko kad sam vraao. Stvarno nema anse. Prolazi jo 5 minuta:
Ma ko ga j..., pitau osobu X da mi pozajmi 300 kinti. Osoba X mi kae da stvarno nema.
Moje raspoloenje naglo pada. Pitau osobu Y. Osoba Y takoe kae da nema ni dinara.
Ja sam sve manje raspoloen. Nemam od koga da uzmem. Uzimam mobilni i listam
imenik od A-Z i pitam svakoga ko mi se uini i najmanje pogodnim. Halo, ej ao, znam

Strana 8 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

da se nismo uli odavno , da nema sluajno 300 dinara do veeras, treba mi hitno za
......, a veeras ti vraam jer treba da dobijem neke pare. Nema. Nema veze, hvala u
svakom sluaju. Sputam slualicu. Sve opcije ovog tipa su otpale. GLEDAM PO SOBI.
ta mogu da prodam? Ali prodao sam sve to se moglo prodati. Ovde mislim na stvari
koje sam mogao da iznesem iz kue a da roditelji to ne primete. Ne mogu da uzmem TV
i da prodam. Gledam tako po sobi i shvatam da nema niega. Da ukradem iz novanika?
Da, to je to. Raspoloenje mi se popravlja jer sam se setio da je jue bila neka uplata i
da ima para. ekam priliku kad u ostati nasamo sa novanikom. Potrebno mi je samo
20 sekundi. Dolazi i tih 20 sekundi, ali na moju nesreu, u novaniku su samo 4
novanice po 1000 i jedna od 200. Postoje 3 opcije koje bih uradio u slinim situacijama:
1. Nema anse, primetie se, a za ovih 200 mi se ne isplati da se cimam. Uostalom, tih
200 u traiti i dobiti kad krenem napolje.

2. Uzeu ovih 200 i praviu se lud kada budem traio pare na izlasku iz kue (ta,
hoe da kae da sam ti ukrao pare iz novanika! Ne mogu da verujem. Stvarno ne
mogu da verujem. Ne mora ni da mi daje pare. Ionako mi i ne dajete neto para. Zna
koliko drugi ljudi potroe para pri samo jednom izlasku u grad. Ja ne troim maltene
nizata. Kad sam poslednji put kupio sebi neto od garderobe? Kad sam kupio neto
konkretno sebi? (a nisam nita kupovao jer bih te pare koje bih dobio troio na heroin uz
smiljanje raznih pria koje su uvek prolazile). Ne moram ni imati pare, odoh napolje.
Izlazim. Stani, to se odmah ljuti i tako reaguje? Mislio/la sam da je bilo jo 200
dinara u novaniku. Verovatno sam kupio/la neto, a ne seam se ta. Izvini. Vrati se
ovamo. Evo ti 1000 dinara, ali nemoj sve potroiti. Uzmi 200-300 dinara, a ostalo vrati.
Vai. Odlazim, i dalje malo ljut. Ali sa poljupcem na odlasku. Sve je u redu, stvar
reena.
3. Oajan sam, moj mozak ne funkcionie i delujem po principu: zabole me za sve,
neka primete, KASNIJE U RAZMILJATI O TOME (vrlo karakteristino razmiljanje),
sada je bitno da se uradim, kasnije u lako. Veoma, veoma sam srean jer izlazim sa
1000 (!) dinara. To znai sigurnost. Obezbeen sam. Ja sam srean, nasmejan, ivot je
lep!
Nekada bi se desilo da ne mogu da doem do novanika i onda bih ludeo. Na kraju bih
odustajao i vraao se na plan B, C, D, E, bilo ta. Vraam se u sobu i ponovo gledam. I
malopre sam primetio mp3 plejer (ili svoj zlatan lanac, ili neku tuu stvar), ali NEMA
ANSE da ga prodam. Primetili bi sigurno, a onda bih bio u problemu. Uostalom, ne
elim da prodam svoj mp3 plejer. Dobio sam ga za roendan od devojke. Znai to
otpada. Razmiljam i dalje. Moda e mi dati na ler, pa u se snai za pare do veeras
ili sutra. Zovem dilera. Ma nema anse, kae on. Ja kaem: -Daj uini mi molim te, pa
popodne u dobiti neku kintu, vraam ti sigurno. Jebote, koliko puta sam uzimao od
tebe, ne znam to mi ne veruje.- On kae da moe jedino ako u mu ostaviti neto za
zalog. Ja odgovaram da nemam nita, ali da mu garantujem da u mu doneti pare do
17h. On kae da nema anse. Ja kaem.on sputa slualicu. Zovem drugog. On nije
dostupan, jo uvek spava. Narednih pola sata je agonija, ali na kraju, posle 17 poziva,
dostupan je. Telefon zvoni, ista pria. (bilo je situacija kada je moglo, ali to je bilo retko,
vrlo retko). Ja sam ekao toliko, da bih sada shvatio da mi nee dati. Ve ludim i vrlo
sam nervozan. CRV mi ne da mira i ja MORAM neto iskombinovati. Zovem ponovo onog
prvog. -Halo, ej, iskombinovao sam neto, imam mp3 plejer, moe?.- Naravno da moe.
Dolazim na mesto sastanka, njega nema. ekam pola sata, ve sam potpuno nervozan
ali ne smem nita da mu kaem, jer od njega zavisim. On se pojavljuje, razmenjujemo
dobra i on mi daje rok za vraanje para. Ja kaem OK, i srean odlazim. Gde da se
uradim? Imam para za kafu. Seu negde, pa u otii do WC-a. Radio sam se na svim

Strana 9 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

mestima u gradu, u svim kafiima u koje sam odlazio. U kuama svih prijatelja. Na svim
zavuenim klupama u svim parkovima. Na bilo kom najbliem mestu pogodnom za to.
OLAKANJE. Uspeo sam. Imam i za kasnije. Razneio sam se, raspoloenje mi je na
nivou. Zovem nekoga da odemo u etnju. Odlazim kod nekoga na kafu. Bilo ta, jer sve
to radim, super se oseam. Posle 2 sata, uzimam jo jednu liniju. I dalje sam napolju.
Dolazim kui predvee. -Ajde da rua, nisi ni dorukovao.- -Ne mogu, jeo sam u gradu.I stvarno nisam gladan. Odlazim u svoju sobu. Dolazi vee. Efekti droge poinju da
poputaju, ali i dalje sam pod dejstvom. Sada mi je malo ao sto sam dao stvar iz kue,
ali sutra u nai pare. Jebi ga, sutra moram da naem pare za dug + za novu koliinu.
Dupli problem. Razmiljau o tome sutra. Sedim sam u sobi i mislim kako je sve to
sranje. Samo pravim sebi probleme i maltretiram sve oko sebe. Oseam kajanje. ao mi
je oca, majke. Priseam se situacija od jue, prekjue, pre tri dana. Ponaao sam se kao
idiot. Shvatam da sam prodao sve to se moglo prodati. Shvatam da u teko nai pare i
ve sam se pomiro sa gubitkom mp3 plejera. To je jo jedna stvar koja je nestala.
Stvarno moram da prestanem. Ja to mogu. (oseam snagu i volju jer sam pod
dejstvom). Od sutra se stvari menjaju, odluio sam. (ovo se ponavljalo maltene iz veeri
u vee). Odlazim na spavanje u ko zna koje doba. Leei u krevetu, jo jednom
razmiljam o svom ivotu i o sranju u kome se nalazim. Svestan sam svega ili barem
tako mislim. Od sutra se stvari menjaju! Siguran sam! Budim se. Prva pomisao: -Nema
anse. Jednostavno ne mogu to da uradim danas. Bolje da smislim kako nai pare.- Ovo
to sam ispriao je vrlo BLAGA varijanta UOBIAJENOG dana. Znai nita specijalno.
Obian dan i moje vienje stvari jednog takvog dana. Obzirom da je ovo normalan dan,
bez stresnih situacija, problema, previranja, kombinovanja, prevara, kraa i slino, on
oslikava samo DELI tog sveta.

EMOCIJE, LJUBAV, HEROIN

ta je istina, a ta la? Oseanja? Iskrena ljubav? Da li su zavisnici od heroina sposobni
da iskreno vole? Ovo su kljuna pitanja o ovoj temi, a na njih nije lako dati odgovor.
Emocije su poremeene, prvo prema sebi samom, zatim prema porodici, prijateljima; pa
zato ne bi bile i prema devojci ili mladiu? Tuna istina. Vezu sa nekim ko uzima heroin
karakteriu oscilacije emocija, promene raspoloenja, u jednom trenutku odbojnost, u
sledeem razneenost i sve lepe rei ovoga sveta. Meni je neko pored" predstavljao
sigurnost u mom malom, ogranienom svetu. Kada kaem sigurnost mislim na to da sam
mogao da laem i manipuliem, jer znam da me taj neko voli i praktino sam bio svestan
da je imam u aci. Znam da nee otii od mene (ili da e to ba teko uraditi) i zato sam
koristo tu situaciju.
Ponekad sam se pitao da li je ludo volim, a nekad sam se pitao da li sam IKADA IKOGA
voleo u svom celokupnom zivotu. Ovde mislim i na nju, ali i na oca, majku, brata i
sestru. Ovde mislim i na ljude za koje sam smatrao da su mi pravi prijatelji i obratno. U
trenucima svesti shvatam da sam ja sebino, samoivo stvorenje koje ne voli nikoga i
kome je ceo svet okrenut heroinu. Tu jednostavno nema mesta za druge ljude. Mislim,
ima mesta, ali to je sve iluzorno, konfuzno, pomueno, stalno varira. Ja sam stalno
promenljiv i samom sebi paradoksalan. Zato? Zato to kaem sebi kako volim te i te
ljude, ali odmah potom imam pred oima slike, prizore i situacije koje sam priredio tim
istim ljudima. U svakoj slici glavni akter je heroin i sve je njemu podreeno. Kada
zavrim" sa njim, svi ostali dolaze na red. To nije ljudski, nije moralno, nije ispravno to je potpuno iskrivljena svest. Mislim na to da si svestan da izmeu tebe i virusa nema
razlike. Ubija polako i sebe i sve ostale. Uzima i uzima koliko god moes. Kada vie
ne moe, nae novi nain za nova uzimanja. Za uzvrat, apsolutno nita ne daje, osim
ponekad ispraznih rei, obeanja, izliva ljubavi i sl. Sve je to bilo bezvredno, slamka za
koju su se svi kojima je stalo do mene uvek hvatali. Toliko malo mojih lai je bilo
potrebno da smirim situaciju, da uinim da izgleda da je sve u redu. Koliko oscilacija je

Strana 10 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

bilo kod mene, toliko ih je bilo i kod svih ljudi iz mog okruenja, jer svu su morali da
mene i takvo moje ponaanje.

SAMO PORODICA MOE POBEDITI HEROIN

Razvojni put, simptomi, razlozi, opravdanja, tolerancija, samoobmanjivanje,
propadanje.......sve ide po istom obrascu i SVI upadaju u istu zamku. Ljudi NEMAJU
POJMA. Nemaju predstavu ta je heroin. Imaju pojma da je to droga (ta strana re,
stranija od bilo ega), ali ne znaju nita vie od toga. Mislite da se protiv heroina
moete boriti silom, prinudom i slinim metodama? Upravo zato to veina ljudi tako
misli,
i
ima
toliko
ljudi
na
ulici
koji
su
na
heroinu.
Leenje je jedina opcija, ali samo profesionalna pomo ima smisla. Nemojte se
zavaravati. I ono tipa: "Neu vie, prestao sam. Obeavam da u biti bolji", pa se
roditelji
uhvate
za
tu
slamicu
i
nikom
nita,
sve
po
starom.
Ljudi su krajnje needukovani. Serviraju im se razne gluposti, a konzervativna shvatanja
samo jo vie pogoravaju stvari. Vi roditelji, morate shvatiti da je to bolest (i to ne
samo vae dece, ve i vas samih jer VI ste njihovi roditelji, u VAOJ kui ive i Vi ste ih
vaspitali) sve ovo govorim iz sopstvenog i iskustva mnogih ljudi koji su proli kroz
ISTU priu, od poetka do kraja.
Da se razumemo NAJVEI DEO KRIVICE SNOSE SAMI ZAVISNICI. Ja sam prvi koji to
priznaje: samom sebi sam kriv, jer su to bili izbori koje sam JA pravio. Ali to nije cela
pria. Samo elim da kaem da roditelji moraju da shvate da JEDINO PORODICA IMA TU
SNAGU DA SE NOSI SA PROBLEMOM HEROINA. Od SVIH ljudi koje sam ikada sreo za
sve GODINE moga drogiranja poznajem jednu ili dve osobe koji su sami uspeli da se
izbore. A to je manje od 1% ljudi. I za taj jedan procenat mi ni danas nije ba jasno
kako su uspeli. I danas je za mene (koji sam svata video i proao) to UDO. Procenat
izleenja je takodje veoma mali, procenat ljudi koji se posle odreenog perioda
apstinencije ponovo vrate u taj svet je VELIKI. Shvatite da je ovo surova i tuna istina.
Ali, sa druge strane, mnogo ljudi je uspelo. Mnogo ljudi ima nov ivot. Dakle, nada
postoji.
Teorijski je mogue, ali praktino je skoro nemogue da se neko lei samostalno, kod
kue. Svi zavisnici imaju OGROMNU mo manipulacije i izmiljanja prie u sekundi.
Obrnue vas oko malog prsta na ovaj ili onaj nain. Ja sam to radio godinama. I niko mi
nita nije mogao. Ako ovisnik eli da dodje do heroina, NITA (ponoviu: nita!) ga ne
moe spreiti. Ova reenica je potpuno jasna samo zavisnicima. Nadam se da e i
roditeljima ovo ui u glavu pre ili kasnije. Zato nikakve kontrole, zatvaranja u kuu,
zabrane i sl. ne pomau. ak i ako pomognu, izdraete nedelju, dve, mesec, dva
meseca ?!? Nebitno je. U glavi e biti nepromenjeno stanje, i sledei izlazak na ulicu
znaie uzimanje heroina.
Da su roditelji svesni samo desetog dela snage heroina, vritali bi i trali po pomo.
Ovako, sve prolazi nezapaeno. ak i kad se neto zapazi, to vremenom bledi i sve se
vraa u normalu. Bitno je da je on iv i zdrav idiotizam. A to to se moje dete
udno ponaa, to troi mnogo para, to izgleda loe, to se drui sa sumnjivim ljudima,
to je nezainteresovano, to se vie ne bavi sportom (ili neim drugim), to slabije jede,
to mu je stalno hladno, boli ga stomak, nervozan je i radraljiv, to se dere na mene to nije bitno. Bitno da je on iv i zdrav. A da li se drogira? -Pa, naravno da ne. MOJE
DETE SE NE DROGIRA STO POSTO. On to nikad ne bi uradio, on nije takav. Ja ZNAM
da moje dete to nikada ne bi uradilo. On je zlatno dete, nema anse. Ja znam, ja sam
mu majka. Veina roditelja zna da se dete ne drogira. I ja bih verovatno tako
reagovao da imam dete i da nisam proao kroz sve ovo. Reagovao bih tako zato to je
LJUDSKI NE ELETI VIDETI I PRIHVATITI INJENICU DA SE VAE DETE
DROGIRA. Sama pomisao na to je uasna, a o prihvatanju da i ne govorimo. Veina
roditelja ne eli ak ni da posumnja, i UVEK izmilja (sami sebi serviraju) nove razloge

Strana 11 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

kojima se pravdaju ti stavovi. Sve to sam rekao odnosi se na veinu roditelja, i ne

kaem da ne postoje ljudi koji razumeju, koji su uinili neto na vreme. Da se ranije
naao neko ko bi doao kod mojih i rekao: ja znam da se on drogira, danas bih mu bio
veoma zahvalan.
Da li se pitate kako sam ja (kao i veina) ostao neprimeen narkoman toliko dugo
vremena? Deluje nemogue ne primetiti sve to. Ali kao to rekoh ranije heroin je sav u
paradoksima. Mnogo ljudi oko mene je znalo da se ja drogiram. RODITELJI
POSLEDNJI SAZNAJU! Ovo je tano u 95% sluajeva. Vi, mlai (koji niste roditelji)
razmislite o svojim prijateljima dok itate ovo. Veina vas koji ovo itaju poznaje nekoga
ko se drogira, ovom ili onom supstancom. Od te veine, velika veina poznaje nekoga ko
uzima heroin. A od te velike veine, mnogo vas ima bliske prijatelje za koje znate ili
sumnjate da se drogiraju. Ovo se najvie odnosi na ljude koji su sada u srednjoj koli
(jer je to najkritiniji period). Zato sam ja ostao neprimeen. Zato to moji prijatelji
nisu znali kako da mi pomognu, i to je takoe ljudski i prirodno. Pokuavali su da
razgovaraju sa mnom, i razgovarali sui razgovarali. I lepo su razgovarali, i kritikovali
me, i pljuvali, i pokuavali da budu uljudni, i ta sve nisu inili. Neki su se trudili vie,
neki manje. Ja sam svima obeavao ili ih uveravao u potpuno drugaiju stvarnost. Niko
nije hteo (ili imao hrabrosti) da kae mojima, jer je to vrlo teko. Ja bih prvi na njihovom
mestu pomislio: ne smem da kaem njegovim roditeljima, jer se plaim da e dobiti
infarkt (ili bih pomislio neto slino tipa: jednostavno nemam srca da im kaem.
Saekau jo malo, moda e se opametiti. I tako jo malo, pa jo malo, ja postadoh
zavisnik koji je morao da uzme heroin svaki dan da bi bio normalan, da bi funkcionisao,
da bi bio iv). Nikoga od svojih prijatelja ne osuujem, ak naprotiv, zahvalan sam im
jer su pokuali na najbolji nain na koji su umeli. Ali injenica je da je ISTINA uvek bolja
od neznanja. Koliko god ona teka bila, bolja je. Mora biti bolja. Vai prijatelji sami i
svesno ne mogu doneti odluku da sami sebi pomognu (ast izuzecima, kojima se zaista
divim).

LEENJE
Ono to SVI moraju da shvate pre nego to nastave da itaju ovaj tekst: heroinska
zavisnost JE BOLEST! U pravom smislu te rei. Mnogo zavisnika voli sebi da govori: Nisam ja navuen, to je samo navika, bla, bla, bla...Nije da ne mogu da prekinem, nego
neu! A i to bih kad mi prija.
Ovakvo razmiljanje je upravo posledica toga to vam je heroin promenio mozak, tj.
hemijske procese koji se u njemu odvijaju. Ova bolest, kao i svaka druga, mora da se
lei, i to moraju da rade ljudi koji su specijalizovani za to. Ma koliku pauzu da napravite,
pre ili kasnije ete ponovo uzeti. Problem mora da se rei trajno, a to jedino strunjaci,
volja i dugotrajan rad i trud mogu da vam omogue.
Kad sam se ja prvi put pojavio u Zdravstvenom centru (govorio sam u sebi: -Boe, ta
sam ja sebi dozvolio, evo me u ludari, idem na nervno B. E, moj slepe-) to je na
neki nain bio i prvi put da sam samom sebi priznao, ne samo da imam problem (to sam
ve znao), nego da taj problem sam neu nikada reiti. I zahvaljujui podrci meni
bliskih osoba shvatio sam da je najbitnije da se iz svega toga izvuem i bukvalno
sauvam svoj ivot. Svi drugi argumenti koji su mi govorili da beim odatle su bili nebitni
i neracionalni.

Kad sam se prvi put video sa psihijatrom priali smo nekih 20-30 min, i on mi je prvi
saoptio da od tog trenutka ne mrdam nigde sam i bez pratnje. Nije mi bilo lako kad sam
to uo, ali ve sam odluio da u da dam sve od sebe i da jednom u toliko proteklih

Strana 12 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

godina neto dovedem do kraja. Onda je krenula infuzija, sedativi, antidepresivi, sve to
u cilju da se procesi u mozgu makar malo normalizuju, i to mi je mnogo pomoglo. Posle
nekog vremena sam poeo da se oseam i razmiljam kao da sam se probudio iz nekog
sna, oseao sam se bolje (sve do trenutka dok se ne setim neke od uasnih stvari koje
sam radio). Ali i ovo je proletelo, poeo sam da pijem blokatore i shvatio da je to to
nema vie droge.
Psihijatar me je uputio kod psihologa koji je vodio grupnu terapiju, kako bih nastavio
dalje leenje (ili bolje reeno poeo). E, tu je tek usledio ok: ono to sam uo od
terapeuta sam bio siguran da neu moi da izguram. I dalje nema nigde sam, u poetku
nema ni iz kue, nema upotrebe telefona, nema dodira sa novcem, konstantan nadzor i
100 slinih zabrana i pravila. I povrh svega: 2 puta nedeljno na edukaciju (po oko sat
vremena uenja o bolesti zavisnosti i raznim drugim srodnim temama, analiziranje kako
smo doli tu gde jesmo). Jedino to mi je omoguilo da sve ovo ispotujem i ne
pobegnem odatle kao vetar je to su terapeuti i meni i saradnicima (obino lanovima
porodice koji su zadueni da se pravila potuju) naglasili i izriito zabranili da od tog
trenutka prestaje prebacivanje za sve to se desilo u prolosti i da poinjemo da
gledamo u budunost i radimo na reavanju problema. Edukacija u proseku traje 3
meseca, i kako je vreme prolazilo, ja sam primeivao da se menjam sve vie i vie (na
bolje, naravno), i to je najbitnije ponovo sam se oseao kao lan svoje porodice.
Nisam ih vie doivljavao kao smarae za koje uopte ne znam ta hoe od mene (-to
me ne ostave na miru, to se meaju u moj ivot i sline gluposti). To su ljudi koji su
mi najblii na ovom svetu i koji bi sve uradili za mene. A to se videlo (izmeu 1000
drugih stvari) i po tome koliko su se trudili da mi ublae oseaj krivice koji mi se lagano
javljao kako sam se sve vie i vie budio iz heroinskog imaginarnog sveta.
Kako su terapeuti videli kako sve vie i vie napredujem tako su mi malo po malo i
poveavali slobodu tj. ukidali neke zabrane. Nikad u ivotu ne bih pomislio da moe
toliko da mi znai to mogu da odem sa porodicom u etnju i sl. A ono to mi je bilo jo
neverovatnije je, to je da sam poeo da oseam pravo i istinsko zadovoljstvo kad
zavrim neku od obaveza koje sam svakodnevno imao (pokosi travnjak, usisaj kuu,
spremi ruak, utovari ugalj, iscepaj drva i sto drugih stvari o kojima godinama nisam ni
razmiljao i koje sam smatrao da neko drugi treba da uradi umesto mene).
Kada se edukacija zavrila, kada sam nauio mnogo stvari koje nisam znao (a mislio sam
da znam) poela je druga faza leenja, tzv. grupna terapija. Tu je metod rada drugaiji,
dolazi se jednom nedeljno i itaju se (pred ostatkom grupe) tzv. nedeljne aktuelnosti, tj.
ta se sve deavalo u toku nedelje. Ove aktuelnosti se piu po obrascu koji se dobije od
terapeuta i pokrivaju sve to je bitno: da li je bilo krenja pravila, da li je podela kunih
poslova bila ispotovana, o emu se prialo i da li je bilo svaa (ako nisu razreene, to se
uradi na grupi, i svako da svoje miljenje) tako da je grupa stvarno velika pomo.
Takoe, morao sam da svake nedelje uvedem po jedno novo ponaanje (naravno
poeljno i pozitivno) kao i da uinim bar jedan mali znak panje prema osobama koje su
mi bliske. I to je najbitnije, svako vee sam morao da isplaniram ta u sutra raditi i
kojim redosledom, to stvarno pomae, a koliko - to moe da shvati samo neko ko
pokua da ovako organizuje svoje aktivnosti. Sve ovo mi nije toliko teko padalo, gurao
sam nekako, radio to mi je reeno, i kako je vreme prolazilo ja sam sve vie postajao
stari dobri ja. To mi je opet davalo dodatnu motivaciju da se jo vie trudim. A to sam
se vie trudio to sam veu slobodu i poverenje dobijao.

Strana 13 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

Ono to takoe mnogo znai, kad se edukacija zavri, postoji odreen program tzv.
terapijskih zadataka, koji su u sutini sastavi koje piete na odreene teme, a koji za cilj
imaju da vam pomognu da shvatite ta ste sve i zato pogreno uradili, ta je bilo do
vas, a ta do drugih, da vidite kako se tano bolest razvijala i na kraju da shvatite kakve
je posledice ostavila za sobom (jer posledica mora biti, ali je cilj njihovog uvianja da
vam omogui da isplanirate kako da ih sanirate i lepo krenete da radite na tome, jedna
po jedna, dok sve ne doe na svoje mesto). Nakon ovih analiza idu sledee koje pomau
da uvidite koliko se va ivot promenio od kako ste prestali sa uzimanjem heroina i kako
da nastavite da gradite sebe kao pozitivnu zdravu linost. Meni lino i nije bilo (toliko)
teko da sve ovo piem, iako sam se oseao kao da sam ponovo u osnovnoj koli, dok je
mnoge sa grupe ubijalo u pojam. Pri tom mislim na sam in pisanja, tj. da bi im mnogo
lake (i drae) bilo kad bi prosto to mogli da ispriaju, ali svi su pre ili kasnije shvatili da
kad to napie pa proita jednom, pa posle nekog vremena ponovo, mnoge stvari ti
budu jasnije.
Sad kad proitam ta sam sve napisao, ispada da govorim da leenje i nije bilo toliko
teko, ali realno to nije tako. Svakome su se deavali usponi i padovi. Prosto u jednom
trenutku izgubi volju, postane ti dosadno da ide u Centar, da pie tolike strane teksta,
da potuje neka pravila za koja ti se ini da nemaju mnogo smisla i sl. To se zove
KRIZA, i kroz to e prolaziti svako za vreme leenja. Nekada se krize javljaju bez nekog
OIGLEDNOG razloga. Nekada su posledica nekog ivotnog problema ili frustracije, ali
razlog uvek postoji, videli vi to ili ne, i najbitnije je otkriti ga i otkloniti ga.
Postoje pravila kako se sa tim bori, ali najbitnije je shvatiti da je to -to, i podeliti sa
saradnicima, terapeutima i grupom. Posluati njihove savete, i to je najbitnije da nonstop sebi ponavljati da je to samo privremeno i da e proi! A sigurno hoe! Verovao
sam u to. I samo sam se jednog dana probudio oseajui se bolje i sve te stvari o kojima
sam razmiljao dok sam bio krizi, izgledale su mi smeno.
Kako je vreme prolazilo, sve vie sam zaboravljao runu prolost, uio da uivam u
normalnim stvarima i stvarno unapreivao sebe na svim poljima. I za vreme dok sam se
leio postigao sam 100 puta vie nego za sve prethodne godine (mnogo godina) koje
sam se drogirao.
Ne mogu da kaem sve to bih hteo na ovako ogranienom prostoru, i krivo mi je zbog
toga, jer bih najvie voleo da mogu da razbijem sve predrasude i ubedim sve porodice
koje imaju ovaj problem da je ovo jedini nain da se on rei, i da je stvarno pitanje
ivota i smrti. Ali nema veze, ovo je samo poetak, jer postoje ljudi u ovom gradu
kojima je stalo da se podigne nivo svesti o problemu narkomanije i da se pomogne
ljudima koji ne mogu ili ne znaju kako da sami sebi pomognu. A verujte mi ponovo svi
oni zasluuju pomo.

EPILOG
Leenje zavisnosti od heroina je teko. Veina ljudi nema predstavu koliko se to zlo
uvue pod kou, uvue u misli, u krv, u nain ivota......postane sam ivot. Veina ljudi
ne zna kako je teko osloboditi se svega toga. I ja se ponekad obeshrabrim. Ponekad je
lake ne razmiljati i ii linijom manjeg otpora: "Ma ba me briga, neu ni da razmiljam
o posledicama". Ovo ne znai da sam ja pokleknuo, naprotiv, nisam. Jer znam da ako
samo JEDNOM uzmem heroin ponovo, 99% su anse da u ga uzeti i drugi put.
To se moe desiti sutradan ili za 3 meseca......ali desie se. O onom 1% neu ni
diskutovati. A ako ga uzmem i taj drugi put, tu je i 3., 7. n-ti put i stvar je gotova. Za

Strana 14 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

samo nekoliko sekundi unitene su godine truda. Toliko vremena je prolo i ovek misli
da je stvarno jak; ali istina je da jedna greka moe pljunuti u lice svom tvom naporu da
ima novi ivot. I ponekad mislim kako i nisam puno toga postigao, a to se deava u ne
tako estim trenucima slabosti, koje ima svako od nas. Moj ivot ranije je bio la. Ja sam
bio la i sve to sam radio bila je la. Istina je bila neprijatelj koji je mogao dovesti u
opasnost moje druenje sa heroinom. Problemi, dugovi, ponienja; sve to bila je moja
stvarnost. Dani i noi provedeni na ulici, okruen ljudima koji ti nita dobro ne mogu
doneti; svi smo polumrtvi i niko ti nije prijatelj. Viamo se zbog zajednikog poznanika,
a svi znamo ko je on. Zajedniki interesi. Nita to bih mogao nauiti od bilo koga.
Letargija i depresija u velikim koliinama. Odumiranje emocija, ula, ponosa, ugleda,
svega ljudskog u tebi. Prijatelji odlaze ili umiru. ujem da je taj i taj "overio" pre dva
dana. To je vest kao i vremenska prognoza, nita neobino. Pomiljam: -Ma da, kada bih
stigao do dna i ne bih imao kud, i ja bih izabrao zlatni metak". Smrt od heroina je
logina. ivim u heroinu, trebalo bi i da umrem sa njim, sa osmehom na usnama. Ujutru
se probudim i smrt mi nije vie tako primamljiva. Razmiljam kako nabaviti pare; i tako
u krug, iz dana u dan, nedelje, meseci, godine. A ivot i ogroman potencijal koji znam da
nosim u sebi - propadaju. Moj duh truli kao i moje telo. I svestan sam toga, i nije mi
ao, sem u retkim prilikama kada se neka emocija javi iz dubine bia i podseti me da
sam jo uvek ovek. I tada znam da u meni jo ima mene - ali nemam snage da se
pronaem u sebi. I jo jednom odustajem i ostavljam to za sutra". Mislim da elim da
mi neko pomogne, ali ja to u stvari neu; bilo bi dobro da neko vrati moje dugove i u
tom trenutku razmiljam: -Kada bih se samo ovaj put izvukao; da neko doe i kae -evo
ti pare, rei sve probleme -, nikad vie ne bih uzeo heroin, nikad se ne bih vratio u taj
svet.- Samoobmanjivanje iz dana u dan. Ja nisam eleo pomo, niti izlaz iz tog sveta.
Nisam bio dovoljno jak ak ni da poelim.
Setim se svega ovoga i onda se pogledam: Zato li sam i pomislio da nisam mnogo
postigao? Ja sam sada drugi ovek. Kada bih nekome ko ne zna da sam bio zavisnik
sada rekao celu istinu, ne bi mi ni verovao. Moja psiha je preporoena i ja sam ponovo
ja, onaj stari dobri ja. Sada je istina moj ivot. Nema potrebe da bilo koga laem
Posmatram se : situacija u porodici je normalna, ak je bolja nego to je bila pre svega
ovoga; ja sam zavrio fakultet, imam posao, radim, zaraujem, sposoban sam za ivot.
Imam normalnu devojku sa kojom sam srean. Druim se sa normalnim ljudima koji su
zdravi, kreativni i iskreni prijatelji. Svakog dana sve vie uim i napredujem. Sve to
sam proao uinilo me jaim i sada vrlo dobro znam kako u vaspitati svoje dete jednog
dana. Ne samo zbog mog problema sa drogom, ve zato to sam nakon prestanka
nauio mnoge stvari o ivotu. Sada sam ponovo lan drutva, a ranije sam bio otpadnik
iz istog. Zadobio sam ponovo poverenje svoje porodice, prijatelja i ljudi oko mene.
Poverenje mi je bilo strano; skoro da sam bio i zaboravio ta znae neki pojmovi kao sto
je taj. Sagledam tako stvari i moja slabost tog trenutka nestaje. Kada na to dodam ljude
koje viam na ulici; i kada uporedim ono to sam ja u meuvremenu uradio sa onim to
neko od mojih bivih ortaka" nije - shvatam da sam na novom putu. Itekako sam na
novom putu i ivot je lep. Nema razloga da razmiljam o prolosti, jer budunost je ta
koja me eka. A ranije nije bilo tako: ranije je bilo obrnuto. Kako je strano iskrivljen taj
svet heroina...

NE OKREITE LEA PROBLEMU

Znam da ne mogu dopreti do svesti ljudi kojima sam i ja do skoro pripadao, ali tu su
roditelji, prijatelji i svi oni koji su dovoljno svesni da mogu da pomognu nekome kome
pomo treba. Za kraj moram rei sledeu stvar: u naem gradu postoji toliko ljudi koji su
zavisni od heroina. Svako od vas svakodnevno prolazi pored gomile ljudi koji imaju
problem sa drogom. Svet bi bio zaprepacen kada bi jednog dana podigli ruku svi oni
koji su pod kontrolom heroina i drugih droga. Tu su vai (i moji i svaiji) prijatelji koji

Strana 15 od 16

www.nikad-heroin.com
___________________________________________________________

esto svraaju na kafu, braa, sestre, poznanici, mukarci, ene, deca, deca vaih
komsija, vaih prijatelja..spisak je poraavajui. Ne elim nikoga da ubeujem ili da
teram da mi veruje. Ne elim bilo koga da plaim, ali na alost to je stvarnost koju
veina Valjevaca ne vidi ili ne eli da vidi.
Mislite da je meni lako da piem sve ovo? Mislite da ne oseam odgovornost dok piem
ove stvari? Mislite da se ja ne plaim pogrenih interpretacija i kritike? Znam da e dosta
ljudi proitati moju priu i nadam se da e ona pokrenuti neto u njima. U kolama,
porodicama, institucijama, u onima koji odluuju i onima koji mogu da pomognu..
Razmiljao sam o svemu hiljadu puta i da je to jedini nain. Narkomanija nije samo
bolest pojedinca, bolest porodice. Narkomanija je i bolest drutva. A to drutvo ste i vi i
ja i oni i deca koja se igraju u parku kraj baenog prica Samo otro i nemilosrdno se
moe uhvatiti u kotac sa bolestima zavisnosti. Nema lane milosti prema prijateljima.
Nema zatvaranja oiju pred stvarima koje nam se ne sviaju. Nema preputanja dece
ulici na milost i nemilost lokalnim dilerima. Nema kole koja je gluva i nema,
nezainteresovana za budunost svojih uenika.
I to je najvanije, za vas koji ste mladi, na samom pragu ivota - NEMA igranja sa
heroinom!

Strana 16 od 16