Dejms Malkom Rajmer

Svini Tod

Predgovor prvom izanju knjige na srpskom

jeziku o Sviniju Todu, demonskom berberinu
iz Ulice Flit
itaoci ove knjige imali su, verovatno, priliku da uju
za lik Svinija Toda u istoimenom filmu Tima Bartona.
Ipak, ovakva, izvorna verzija prie, prvi put se pojavuljuje
pred naom publikom, budui da je film raen kao
adaptacija brodvejske hit predstave - mjuzikla koji se ne
dri u potpunosti knjievnog predloka. Naime, originalna
pria o berberinu masovnom ubici objavljivana je u
Londonu od 1846. do 1847. godine u formi romana u
nastavcima tampanog na lecima. Ovakav vid zabave bio
je veoma popularan u to vreme i ak je postojao itav anr
romana jeftinih uzbuenja ili romana u nastavcima koji
se kupovao za sitan novac i nudio zabavu (uz neto malo
obrazovnih i informativnih, ali i socijalno-kritikih
sadraja) za iroke radnike mase u Engleskoj u njenoj
ranoj fazi industrijskog razvoja. Izdava romana koji nas
zanima, Edvard Lojd, angaovao je izmeu ostalih autora i
mladog (nesvrenog) inenjera Dejmsa Malkolma
Rajmera, koji je imao izvanrednu osobinu najpotrebniju za
ovakav posao - da pie mnogo i brzo, odravajui relativno
visok nivo kvaliteta napisanog teksta. Rajmer je uzeo kao
predloak za roman priu o berberinu zloincu iz Pariza s
kraja osamnaestog ili poetka devetnaestog veka dananjim terminima iskazano, predloak je bio jedna
urbana legenda. Tada se deava redak i izuzetno
zanimljiv fenomen na kakav moemo naii u knjievnosti
svih stilova i svih vremenskih razdoblja, ali koji ipak

ostaje intrigantan i neobian sve do dananjih dana - lik

prevazilazi svog autora i kao da ivi unutranjim ivotom,
snanim i neobuzdanim, koji naizgled nema mnogo veze
sa poetnim namerama njegovog tvorca. Rajmer je pisao i
druge romane u nastavcima, najpoznatiji je Varni
vampir koji je dostigao obim od preko osam stotina
tampanih stranica, ali nikada ni pre ni posle nije ni
priblino dostigao zrelost i sveinu jezika i ivotnost likova
kao u prii o Sviniju Todu. Ingeniozni zloinac iz Ulice Flit
kao da zaista ivi svoj ivot i visoko nadmauje i
oekivanja i razumevanje standardne publike za ovu vrstu
publikacija - njegov smisao za crni humor, njegova
neustraivost i fizika snaga, potpuni nedostatak
moralnih barijera i krajnja odlunost da se u delu
sprovede sopstvena volja, ine ga arhetipskim negativcem
na kakvog emo retko naii i pre i posle njega. Iako su
neke delove romana verovatno napisali drugi autori (to je
bila uobiajena praksa u poslu koji je vodio E. Lojd povremeno autori jednostavno nisu mogli da stignu da
isporue na vreme dovoljnu koliinu teksta), osnovna nit
prie i glavni likovi su voeni jednom istom vetom i
sigurnom rukom - naime rukom D. M. Rajmera. U prilog
ovoj pretpostavci (o vie autora) ide vie uoljivih
pojedinosti tokom razvoja romana - pomenimo samo
najuoljivije: poglavlja su povremeno pogreno oznaena,
naslovi poglavlja ne odgovaraju njihovom sadraju, postoji
nekoliko umetnutih pria koje u sutini nemaju veze sa
osnovnim tokom ni zapletom prie. Ipak, to se ovog
poslednjeg tie, u gotskim romanima iz tog vremena nije
retka pojava umetanja prie unutar prie, koja obino
slui kao moralna pouka, drutvena kritika ili jednostavno
mali predah od uzbuenja i sloenosti osnovnog toka
radnje. Kako god bilo, ni umetnute prie ni izmeana
numeracija poglavlja ne kvare ukupni utisak - da se pred
nama nalazi vrhunsko delo kriminalistikog, ali i horor
anra u knjievnosti. U srpskom izdanju mi smo otklonili
pogrenu numeraciju poglavlja radi lakeg praenja

radnje, ali je razlika izmeu naslova i sadraja poglavlja

ostavljena kao u izvornom izdanju, a to sigurno nee
promai paljivom itaocu.
Dakle, ta je ono ime se ova knjiga izdvaja iz slinih
dela iz tog vremena ili kasnijih slinih dela, od kojih su
mnoga nesumnjivo bila inspirisana Svinijem Todom? Kao
prvo, ova pria kao to je ve pomenuto ima neuporedivog
antagonistu, koji je sam po sebi dovoljan da zadri panju
i angauje intelekt itaoca do samog kraja surove, ali
izvanredne prie. U njoj takoe imamo majstorski oslikane
sporedne likove, u rasponu od humoristikih i ovijalnih
(gardista Ben, veleasni Lupen, gospoa i gospodin Oukli)
do traginih i/ili moralno uzvienih (egrt Tobijas, pekar
kod gospoe Lovet, Tornhil, Mark Indestri, pukovnik
Deferi) pa do prauzorka odlunog detektiva koji se
pojavljuje kao dens ex machina i okonava zloinaku
karijeru Svinija Toda - sudije Riarda Blanta. Drutvena
kritika koju autor iznosi kroz usta svojih likova ili u
sporednim tokovima radnje (licemerje i pohlepa crkvenih
lica; zloinaka surovost prema licima za koja se, s
razlogom ili bez njega, smatra da su umobolna;
predrasude srednje i vie drutvene klase; ukupni
drutveni nemar i nebriga prema siromanim i
nezatienim) veoma je napredna za vreme o kome
govorimo i teko joj je nai pandan u tadanjim, pa i
mnogo poznijim delima ove vrste, dakle onim delima koji
se ne bave eksplicitno kritikom drutva i predstavnika
odreenih institucija. Mogue je da je to plod elje za
povlaivanjem publici koja je uglavnom pripadala niim
drutvenim slojevima, ali ipak otrina i tanost mnogih
iznesenih primedbi time ne gube na znaaju. Na kraju, ali
ne najmanje vano, ovaj roman je posluio kao inspiracija
i predloka mnogim klasinim delima, i to ne samo iz
anra horora i kriminalistike. Pomenimo samo da su Bram
Stoker i Konan Dojl itali ovu knjigu i imali je na umu
stvarajui svoja dela, a Svini Tod do danas slui kao
knjievna osnova za stvaranje raznolikih fiktivnih (a

moda naalost i stvarnih) serijskih ubica.

O samom autoru se ne zna mnogo, ili tanije reeno,
esto nailazimo na nepouzdane ili kontorverzne podatke o
njegovom ivotu i karijeri. Pouzdano znamo da je kotskog
porekla, da je roen 1814. godine u Londonu, gde su se
njegovi roditelji doselili iz Edinburga. Pripadao je radnikoj
klasi i bavio se raznim poslovima dok nije upoznao
izdavaa jeftinih uasa i uzbuenja" Lojda, poetkom
etrdesetih godina devetnaestog veka. Kod njega je objavio
niz uspenih romana, od kojih emo pomenuti samo neke:
ve pomenuti Varni vampir kao i Adelajn: grob
prognane, Crni monah, Dama u crnom, i Ada, izneverena: ili ubistvo u staroj kovanici. esto je pisao pod
pseudonimom. Ipak, veina ovih dela su fabrikovanjem
beskrajnih nastavaka dovedena do znatno nieg kvaliteta
od onog kakav bi priliio autoru romana o S. Todu, a o
Rajmeru se u knjievnim krugovima njegovog vremena
esto govorilo kao o manje uspenom i manje talentovanom Dikensu, ometenom prvenstveno dru-tvenim
poloajem. Jedno vreme je ureivao dosta ugledan Kvins
magazin. Rajmer se enio dva puta i iveo uglavnom u
Londonu, gde je pred kraj ivota imao svoj hotel. Umro je
1884. od oboljenja mokranih kanala. Veruje se da mu je
kao inspiracija za bricu-ubicu posluio komija preko
puta, izvesni draguljar (videti susret Toda sa draguljarem
prilikom prodaje biserne ogrlice) sa kojim nije bio u
dobrim odnosima, istih inicijala i slinih fizikih osobina
kao glavni lik romana. Pred kraj ivota i on i izdava Lojd
su se odricali nekih od knjiga koje su objavljivali i od njih
iveli, ali da li je u pitanju stid zbog bavljenja literaturom
kakva nije priliila njihovom novostvorenom viem
drutvenom statusu ili izvesni pravni i zakonski problemi,
nije sasvim razjanjeno. Veliki uspeh prie o Todu je u
svakom sluaju doneo autoru i slavu i finansijska
sredstva, delo je dotampavano i pretampavano, plagirano u Americi i postavljano na scenu vie puta, prvi put
ak dok originalni roman nije ni bio zavren, pa je u ovoj

verziji cela pria skoro sasvim obesmiljena, a kao to

znamo ostalo je popularno i do danas.
No, ta je ono to ovo delo ini popularnim sve do
danas, to ga ini, slobodno moemo da kaemo,
klasikom? Dovoljno je rei da je to njegova sposobnost da
deluje svee i originalno i dri panju italaca svih profila
od prve strane sve do samog kraja. Mark Tven je rekao:
Klasik je knjiga koju svi ele da proitaju, ali je niko nije
proitao, i ova reenica je upotrebljena kao predgovor
engleskom izdanju knjige iz 2004. godine. Naa publika do
sada nije ni imala priliku da proita ovaj neverovatno
uzbudljiv i neobian roman, a posle itanja e sama imati
priliku da proceni da li je zaista u pitanju klasik. Bez
obzira na konani sud o samoj knjizi, sigurno je da Tod
nikog nee ostaviti ravnodunim.
Za kraj ovog uvoda, evo originalnog predgovora
izdanju ove knjige pod naslovom Svini Tod: biserna
ogrlica iz 1850. godine. Autor insistira na istinitosti
osnovne prie i stvarnom postojanju glavnog aktera
radnje, a takav postupak i danas garantuje popularnost
delima ove vrste. On se takoe dri pravila da je najbolji
predgovor kratak predgovor, doputajui da delo govori
samo za sebe:
Roman Biserna ogrlica izazvao jc u knjievnom
svetu dotad skoro nevieno interesovanje, a to obavezuje
autora da kae nekoliko rei svojim itaocima nakon
zavretka svog rada.
Kao odgovor na mnoga pitanja koja su, s vremena na
vreme, postavljana o tome da li je ikada postojala takva
linost kao to je Svini Tod, bez oklevanja moemo rei da
je sasvim izvesno postojao takav ovek; a dosije o njegovim
zloinima se i dalje moe pronai u hronikama kriminala
ove zemlje.
Kue u Ulici Flit, koja je bila poprite Todovih zlodela,
vie nema. Poar, koji je unitio nekih pet ili est kua na
toj strani ulice, obuhvatio je i unitio i Todovu kuu; osim
tajnog prolaza koji je ipak, nesumnjivo, delimino zapre-

en ponovnom gradnjom Crkve Svetog Danstana, a

podzemne odaje koje su povezivale to zdanje sa podrumima onog to je bila Todova kua u Ulici Flit i dalje
postoje.
Zbog ogromne podrke koju je ovo delo dobilo kod
italake publike, autor mora da izrazi svoju duboku i
iskrenu zahvalnost; i on ponizno moli za pravo da kae:
ako je ita moglo da ga podstakne na obnovljeni napor da
udovolji svojim brojnim podravaocima, to je njihova
blagonaklona i velikoduna ocena o njegovim prethodnim
radovima.
London,1850.

PRVO POGLAVLJE
udna muterija kod Svinija Toda
Pre nego to je Ulica Flit dostigla svoju dananju
popularnost, jo dok je Dord Trei bio mlad, - i dok su
dve figure, u svoj svojoj slavi izbijale tano vreme na
asovniku stare Crkve svetog Danstana, predstavljajui
egrtima razlog za gubljenje vremena, a scljacima predmet
iuavanja - u okolini sakralne graevine nalazila se
mala brijanica koju je drao ovek po imenu Svini Tod.*(
Todova radnja je naravno izmiljena - iako mnogi pisci tvrde da nije - i
nije odreen njen taan poloaj. Poto su pukovnik i kapetan po
i/.lasku i/ rudnjc skrenuli nalevo i krenuli prema Sitiju, moemo biti
sigurni da je bila na severnoj strani ulice, a najverovatnija pretpostavka
je da se nalazila izmcu Crkve svetog Danstana i Bel Jarda. enseri
Lejn, koji oznaava zapadni kraj Ulice l'lit, prolazi izmedu ta dva
mesta.)

Kako je dobio svoje krteno ime, nismo uspeli da

saznamo*( Ime Svini se esto izvodilo iz Sauni, imena stvarnog (iako
dosta fikcionalizovanog) midlotijskog kanibala, Saunija Bina. Iako je to
mogue, sledei opis Toda kao trkljastog, nezgrapnog, neskladno
graenog oveka doslovno prikazuje irska re suimhneach, koja se
izgovara otprilike kao svinjah, a veoma je verovatno da takvo i jeste
poreklo imena. Tod, naravno, znai lisac, ali o ovome treba pogledati
uvod o Semjuelu Todu iz Klerkenvela.), ali ono je tako glasilo.

Mogao ga je videti svako ko bi se reio da pogleda u iziog

njegove radnje, ispisano krupnim, utim slovima.
U to vreme berberi u Ulici Flit nisu bili postali

pomodni, pre bi im palo na pamet da zauzmu Tauer na

juri negoli da sebe nazovu umetnicima. ta vie, tada
nisu, kao to se sada radi, ubijani medvedi radi sala za
pomadu, a ipak su ljudi nekako imali kosu na glavi, ba
kao to je imaju i sada, bez upotrebe razliitih pomada i
pomagala. Uz to, Svini Tod, ba kao ni ostale zanatlije iz
njegove brane, uopte nije smatrao neophodnim
postavljanje ikakve votane imitacije ljudskih glava u svoj
izlog. U njemu nije bilo mlade dame koja izvetaeno gleda
preko levog ramena kako bi joj bujni rii uvojci pali niz
jedri vrat niti gipsanih glava velikih osvajaa i dravnika
sa slojevima rumenila na obrazima, razmazanim
topovskim barutom kao imitacijom brade i zalepljenim
dlakama kao obrvama.
Ne. Svini Tod je bio berberin stare kole i nikad nije
ni pomislio da se hvalie nekim sporednim stvarima. Da je
iveo u palati Henrija Osmog, bilo bi mu potpuno isto kao
da je iveo u njegovoj tenari, i teko bi poverovao da u
ljudskoj prirodi ima toliko naivnosti da se plati dodatnih
est penija za brijanje ili ianje na nekom posebnom
mestu.
Sa vrata njegove radnje trala je na ulicu dugaka
bela motka sa crvenom, spiralno uvijenom trakom oko nje,
a na staklu izloga bio je ispisan sledei dvostih:
,,Za jednu paru glatko brijanje, bolje nego drugo bilo gde.
Ne iznosimo ove stihove kao uzorak poezije tog doba;
oni bi mogli biti izum nekog mladog pravnika iz Templa*(
itav kraj Londona oko crkve Templ (doslovno - hram) zove se Templ prim. prev.), ali ako im je nedostajalo pesnikog ara, to je

bilo nadoknaeno jasnom i tanom porukom upuenom

prolaznicima.
Sam berberin je bio trkljast, nezgrapan, neskladno
graen ovek, ogromnih usta i tako krupnih aka i
stopala, da je bio, na svoj nain, prava prirodna retkost.
to je bilo jo udnije, s obzirom na njegov zanat, nikad
nije viena tako neuredna frizura kao kod Svinija Toda. Ne
znamo sa ime bismo je uporedili: moda je najpriblinija
bila zamisli kakvu bi ovek imao o gustoj ivici u koju je

upredena tanka ica. Uistinu, bio je to krajnje grozan

bun kose; a poto je Svini Tod drao sve svoje eljeve u
njoj - a neki kau i makaze - kad bi isturio glavu kroz
vrata radnje da vidi kakvo je vreme, neko bi grekom
mogao od njega pomisliti da je neki indijanski ratnik sa
veoma upadljivom perjanicom.
Smejao se kratkim smehom u kome nije bilo radosti i
kojim se oglaavao u raznim trenucima kada niko drugi
ne bi video povod za smeh. U pojedinim trenucima, Svini
Tod bi zastao u brijanju muterije kako bi se prepustio
jednoj od svojih provala neumesnog, ali zastraujueg
smeha. Oigledno da se povremeno morao prisetiti neke
vrlo udne i iaene ale kako bi ispustio svoj hijenoliki
smeh, ali to je bilo tako kratko i naglo oglaavanje, koje bi
zaparalo sluh na tren, a zatim odmah nestalo. Deavalo se
da ljudi pogledaju ka plafonu, zatim u pod, a onda svuda
oko sebe kako bi proverili odakle takav zvuk dopire, ne
pretpostavljajui da je mogue da su izvor tog zvuka usne
ivog oveka.
Gospodin Tod je povrh svojih ostalih drai pomalo i
kiljio; tako da mislimo da je dosad italac mogao u svojoj
svesti stvoriti lik osobe koju elimo da mu predstavimo.
Neki su ga smatrali nemarnim, ali sasvim bezazlenim
ovekom, bez mnogo pameti, katkad i pomalo ,,udarenim.
Opet, bilo je i drugih, koji su odmahivali glavom kad bi
govorili o njemu; i, iako nisu mogli rei nita ime bi ga
osudili, smatrali su ga udnim. Ipak, kada bi dolo do
toga da razmatramo kakav je to zapravo zloin i pogreka
biti udan na ovome svetu, ne treba da budemo
iznenaeni nenaklonou kojom je Svini Tod bio okruen.
I pored svega toga, on se bavio veoma unosnim
poslom, njegovi susedi su ga drali za vrlo imunog i, kako
se to gradskim renikom iskazivalo, prihvatljivog oveka.
Mladim uenicima iz Templa bilo je veoma zgodno da
navrate kod Svinija Toda na brijanje, tako da je od jutra
do veeri on dobro radio i bio oigledno uspean ovek.
Postojala je samo jedna stvar koja je, naizgled,
odskakala od velike line skromnosti Svinija Toda:

iznajmljivao je veliku kuu od koje je koristio samo radnju

i salon, ostavljajui gornji deo potpuno neiskorienim i
tvrdoglavo odbijajui da ga izda pod bilo kakvim uslovima.
Tako je, leta gospodnjeg 1785, izgledao ivot Svinija
Toda. Radni dan se pribliavao svom kraju i sipila je sitna
kia, tako da na ulicama nije bilo mnogo prolaznika, a
Svini Tod je sedeo u svojoj radnji, otro zagledan u lice
deaka koji je pred njim stajao sav uzdrhtao.
,,Zapamtie, rekao je Svini Tod, krivei lice na
najuasniji nain dok je govorio, zapamtie, Tobijase
Rag, da si ti sada moj egrt, da kod mene ima hranu,
pranje i smetaj, samo to ne spava ovde: jede kod kue,
a stvari ti pere tvoja majka, gospoa Rag, to ona ume
veoma dobro da radi, poto je pralja u Templu, i jedva
sastavlja kraj s krajem. to se smetaja tie, ti si, zna,
smeten ovde, veoma udobno, u radnji celog dana. Dakle,
da li si srean, ti, tene?
,,Da, gospodine," rekao jc deak skrueno.
Presei u ti grlo od uva do uva ako prepria ijednu
re onog to se govori u ovoj radnji ili se usudi da izvodi
neke pretpostavke, izvlai bilo kakve zakljuke iz bilo
ega to e moda videti ili uti, ili uobraziti da si video ili
uo. Dakle, razume me - presei u ti grlo od uva do uva
- da li sam dovoljno jasan?
,,Da, gospodine, nita neu rei. Neka, gospodine,
zavrim u piti s mesom u Lovetovoj radnji u Bel Jardu ako
izgovorim ijednu re.
Svini Tod je ustao sa svoje stolice i otvorio ogromna
usta, gledao deaka minut ili dva utke, ba kao da je
namerio da ga proguta, ali nije bio sasvim siguran s koje
strane da pone.
Vrlo dobro, najzad je rekao, zadovoljan sam,
potpuno sam zadovoljan. I obrati panju ta ti kaem tebi je mesto u radnji, i jedino u radnji.
,,Da, gospodine.
,,A ako ti neka muterija da novac, moe da ga
zadri, tako da, ako ga bude dobijao dovoljno, postae
bogat; samo to u ga ja uvati za tebe, i kad pomislim da

ti je potreban, pustiu te da ga uzme. Sad tri napolje i

vidi koliko je sati na Crkvi Svetog Danstana.
Preko puta crkve bilo se okupilo neto sveta, jer je
figure trebalo da oznae tri etvrti sedmog popodnevnog
asa. Meu tim ljudima nalazio se i jedan ovek koji je
radoznalo zurio u tu predstavu.
Sad e to!, rekao je, Sad e da pone; pa, ovo je
genijalno smiljeno. Pogledaj tog momka kako podie
svoju palicu i lupa njome po starom zvonu.
Figure su otkucale tri etvrti asa; a onda su ljudi,
koji su zastali da vide kako se to deava, od kojih su
mnogi iz dana u dan gledali istu predstavu ve godinama
unazad, otili dalje, sa izuzetkom onog oveka koji je
delovao tako duboko zainteresovan.
On je ostao, a pored nogu mu je uao pas plemenite
pasmine, koji je takoe gledao gore u figure, i koji je,
opazivi da je panja njegovog gospodara budno usmerena
na njih, udeo da i sam pokae to je vee mogue
zanimanje za to.
ta ti misli o tome, Hektore?, pitao je ovek.
Pas je kratko i tiho zacvileo, a onda njegov gospodar
nastavi da govori: Preko puta je brijanica, tako da pre
nego to bilo gde krenem, budui da moram da se
susretnem sa damama...
U pitanju je veoma tuan zadatak, moram da im
kaem da jadnog Marka Indestrija vie nema, a nebesa
znaju ta e jadna Doana rei - mislim da u je poznati
po njegovom opisu, jadan momak. Bolno mi je da sada
mislim o tome kako je govorio o njoj za dugih nonih
straarenja, kad je sve bilo tiho i ni daak vetra mu nije
pomerao nijedan uvojak. Mogao sam skoro pomisliti da
sam je nekad video, dok mi je on govorio o njenom blagom
i sjajnom pogledu, njenim malim, blago napuenim
usnama i jamicama koje su joj se pojavljivale oko usta.
No, no, nema koristi od tugovanja; on je mrtav i nema ga,
sirotog momka, sad slana voda prekriva to zaista hrabro
srce. Njegova dragana, Doana, ipak, treba da dobije
ogrlicu od bisera; i, ako ne moe da bude ena Marka

Indestrija na ovom svetu, bie bogata i srena, dok bude

boravila u ovom svetu, to jest bie srena koliko moe da
bude; to jadno mlado bie mora da gleda u budunost sve
dok se ne sretne sa njim tamo gore, gde nema jauka i
oluja. I tako u smesta da odem i obrijem se.
Preao je ulicu u pravcu radnje Svinija Toda i, uavi
kroz niska vrata, stao licem u lice s berberinom
udnovatog izgleda.
Pas je tiho zareao i onjuio vazduh.
,,Pa, Hektore," rekao je njegov gospodar, ,,u emu je
stvar? Sedi, gospodine moj, sedi!
Smrtno se plaim pasa, rekao je Svini Tod. Ako
Vam ne bi smetalo, gospodine, zamolio bih Vas da ga
ostavite ispred vrata da Vas saeka, ako to nije problem?
Pogledajte ga samo, skoie na mene!
Onda si ti prva osoba koju bi ikad dotaknuo, a da
niim nije izazvan, odgovori ovek, iako pretpostavljam
da mu se ne dopada tvoj izgled, a moram priznati da
nisam mnogo iznenaen zbog toga. Video sam
svojevremeno nekoliko udnovatih tipova, ali obesi me,
ako sam ikada video takvu glavu kao to je tvoja. Kakav je
to avolski zvuk?
,,Ma to sam samo ja, odgovorio je Svini Tod,
nasmejao sam se.
Nasmejao! To naziva smejanjem? ini mi se da ima
ljudi koji bi mogli da umru od tog zvuka. Ako se smeje na
takav nain, preklinjem te da to vie ne radi.
Zaustavi psa! Zaustavi psa! Ne mogu dopustiti da mi
psi utravaju u salon.
Ovamo, Hektore, ovamo!, povikao je gazda psa,
izlazi napolje.
Pas je krajnje nerado izaao iz radnje i seo kraj
prednjih vrata, koja je berberin paljivo zatvorio,
mrmljajui neto o promaji koja dopire unutra, a onda,
okrenuvi se prema egrtu koji se skupio u oku, ree:
Tobijase, mome moj, idi u ulicu Lidenhol i donesi kesicu
onih debelih biskvita od gospodina Pitersona; reci da su
za mene. Dakle, gospodine, pretpostavljam da elite

brijanje. Dobro je to ste doli ovamo, verujte, poto u

itavom Londonu, iako ja to kaem, ne postoji brijanica,
u kojoj bi Vas berberin tako glatko izbrijao kao to to
mogu ja.
Rei u ti kako cmo, majstore berberinu: ako se
ponovo onako nasmeje, ustajem i odlazim. Ne dopada mi
se to i tu nema ta vie da se pria.
Vrlo dobro," rekao je Svini Tod, dok je meao penu.
,,Ko ste vi? Odakle ste doli? I kuda idete?
Ovo je u svakom sluaju svee. Doavola! Zato si
mi gurnuo tu etkicu u usta? No, nemoj se smejati; a
poto toliko voli da postavlja pitanja, samo mi odgovori
na jedno.
O, da, naravno, koje, gospodine?"
Poznaje li gospodina Ouklija, koji ivi tu negde u
Londonu i pravi naoare?
,,Da, zasigurno poznajem, majstor za naoare, iz
Ulice For, ima erku po imenu Doana, koju mladi zovu
Cvet Ulice For.
,,Ah, jadnica, tako je zovu? Dakle, sram te bilo, emu
se sada smeje? ta si mislio time?
Niste li rekli: Ah, jadnica? Samo malo okrenite glavu
u stranu, tako e biti dobro. Bili ste na plovidbi morima,
gospodine?
,,Da, bio sam, i tek sam nedavno doplovio uz reku,
vrativi se sa putovanja u lndiju.
Zaista! Gde li mi je brus za otrenje britve? Drao
sam ga pre minut, mora da sam ga negde spustio. Kako je
to udno to ga ne vidim! Veoma neobino; ta je moglo da
se desi sa njim? O, seam se, odneo sam ga u salon.
Sedite mirno, gospodine. Vraam se za tren, sedite mirno,
gospodine, ako Vam je po volji. U meuvremenu, moete
se zabaviti listajui Kurir, gospodine, na trenutak.
Svini Tod je otiao u salon i za sobom zatvorio vrata.
Iznenada se zaula udna buka, sastavljena od
jednog naglog i brzog zvuka, pa tekog udarca koji je
usledio za njim, nakon ega se Svini Tod odmah pojavio iz
svog salona i, prekrstivi ruke, pogledao prema praznoj

stolici gde je do malopre sedela njegova muterija, ali

muterija je nestala, ne ostavljajui za sobom ni najmanji
trag prisustva osim eira, koji je Svini Tod smesta
dograbio i ubacio u kredenac koji se nalazio u jednom
uglu radnje.
ta je to?, rekao je, ta je to? Pomislio sam da sam
uo buku. Vrata su se polako otvorila i pojavio se Tobijas,
govorei: Ako Vam je po volji, gospodine, zaboravio sam
novac i dotrao sam celim putem nazad od dvorita Crkve
Svetog Pola.
U dva krupna koraka Tod stie do njega, i zgrabivi
ga za nadlakticu, odvue ga u najudaljeniji ugao radnje, a
onda stade nasuprot njega, zurei mu u lice sa takvim
avolskim izrazom da se deak uasnuo.
,,Govori!, kriknuo je Tod, Govori! I govori istinu ili li
je kucnuo poslednji as! Koliko dugo si virio kroz vrata pre
nego to si uao?
Virio, gospodine?
Da, virio! Nemoj da ponavlja moje rei, nego mi
smesta odgovori, otkrie na kraju da je to za tebe
najbolje.
Gospodine, ja uopte nisam virio.
Svini Tod je duboko udahnuo pre nego to je zatim
udnim, kretavim tonom, za koji je nesumnjivo
nameravao da zvui aljivo, rekao: ,,No, no, veoma dobro;
ako jesi virio, ta onda? Nije vano; samo sam hteo da
znam, to je sve; to je bila prava ala, zar ne - vrlo smena,
iako prilino udna, a? Zato se ne smeje, pseto jedno?
Hajde, sad, nije napravljena nikakva teta. Reci mi ta
misli o tome smesta, i biemo sreni zbog toga - veoma
sreni.
,,Ne znam na ta mislite, gospodine, rekao je deak,
koji je bio isto toliko uznemiren zbog radosti gospodina
Toda koliko i zbog njegovog gneva. ,,Ne znam na ta
mislite, gospodine; ja sam se upravo vratio jer uopte
nisam imao para da platim biskvite kod gospodina
Pitersona.
,,Ne mislim ni na ta, rekao je Tod, iznenada se

okreui na peti, kakvo je to grebanje na vratima?

Tobijas je otvorio vrata radnje, a tamo je stajao pas,
koji je enjivo zagledao po radnji, a zatim ispustio
zavijanje koje je ozbiljno uplailo berberina.
,,To je pas, gospodine, rekao je Tobijas, onog
gospodina koji je gledao stari sat kod svetog Danstana i
doao ovamo na brijanje. Smeno je, zar ne, gospodine,
to pas nije otiao sa svojim gospodarem?"
Zato se ne smeje ako je smeno? Izbaci psa
napolje, Tobijase, neemo pse ovde, mrzim i sam pogled
na njih; izbaci ga napolje, izbaci ga napolje!
Hou, gospodine, za minut, ali se plaim da mi to
nekako nee dopustiti. Samo pogledajte, gospodine,
pogledajte, vidite ta sada smera! Da li ste ikada videli
tako divljeg psa, gospodine? Pa on e provaliti vrata
kredenca.
Zaustavi ga - zaustavi ga! U toj ivotinji je avo!
Zaustavi ga, rekoh ti!
Pas je zaista otvorio vrata, kad je Svini Tod jurnuo
napred da ga zaustavi, ali uskoro je, usled opasnosti,
odustao od svog pokuaja, poto ga je pas zgrabio za
nogu, to ga je nateralo da glasno zajaue i izazvalo
njegovo povlaenje, ostavljajui ivotinju da radi ta joj je
volja. Pas otvori vrata kredenca i zgrabi ono to je Svini
Tod ubacio unutra, pa sa tim pobedniki izjuri iz radnje.
,,U toj zveri je avo, promrmljao je Tod. Otiao je!
Tobijase, rekao si da si video oveka koji je vlasnik tog
demonskog dukca kako gleda crkvu svetog Danstana."
,,Da, gospodine, video sam ga tamo. Ako se seate,
poslali ste me da vidim koliko je vremena, a figure je
upravo trebalo da izbiju tri etvrti posle est; pre nego to
sam otiao, uo sam ga kako govori da je Mark Indestri
mrtav, a Doana treba da dobije bisernu ogrlicu. Onda
sam doao ovde, i onda, ako se seate gospodine, on je
uao, a meni je, znate, bilo udno da nije poveo psa sa
sobom zbog toga to, znate..., gospodine?"
Zbog ega? viknuo je Tod.
Jer ljudi uglavnom vode svoje pse sa sobom, znate,

gospodine, i ... neka zavrim u jednoj od Lovetovih pita,

ako ne bih i ja tako uradio?"
uti! Neko dolazi. To je stari gospodin Grant, iz
Templa. Kako ste, gospodine Grant? Drago mi je to vidim
da tako dobro izgledate. oveku je toplo oko srca kad vidi
gospodina Vaih godina da izgleda tako svee i ilo. Sedite,
gospodine. Malo na ovu stranu, ako vam je po volji.
Brijanje, pretpostavljam?
,,Da, Tode, da. Ima li ta novo?
,,Ne, gospodine, nita se ne deava. Sve je potpuno
mirno, osim jakog vetra. Kau da je jue oduvao kralju
eir, gospodine, a on je pozajmio onaj lorda Norda.*(
Frederik, lord Nord (1732 - 1792) bio je premijer od 1770. do 1782. jedan od
najveih podravalaca Dorda Treeg (1760 - 1820); poalica ukazuje da je
slaboumni Dord morao ponovo da se osloni na Norda. Vetrovi koji se pominju su
pasati (engl. trade winds) od kojih je zavisila prekookeanska britanska trgovina.)

Posao takoe slabo ide, gospodine. Pretpostavljam da ljudi

nee izai da se doteraju i podiaju po kii koja sipi. Niko
nam nije uao u radnju ve sat i po.
Ali, gospodine, ree Tobijas, zaboravili ste
gospodina moreplovca sa psom.
,,A! Dakle i jesam, rekao je Tod. ,,On je otiao, i
video sam ga da se umeao u neku guvu, mislim, ba na
uglu pijace.
udim se da ga nisam sreo, gospodine," odgovorio je
Tobijas, poto sam naiao tim putem, a vrlo je udno i to
je ostavio psa za sobom.
,,Da, veoma je udno. Hoete li me izvinuti na
trenutak, gospodine Grant? Tobijase, mome moj, hou da
mi neto pomogne u salonu.
Tobijas je pratio Toda u salon bez imalo
sumnjiavosti, ali kad su uli tamo, a vrata se zatvorila,
berberin se bacio na njega kao razbesneli tigar, i, zgrabivi
ga za grlo, tresnuo je njegovom glavom vie puta o
dovratak tako da je gospodin Grant morao pomisliti da to
neki stolar radi neto u kui. Zatim mu je iupao punu
aku kose, nakon ega ga je okrenuo na drugu stranu i
ritnuo ga svom silinom da je deak odleteo u ugao sobe.
Zatim je berberin, bez ijedne rei, ponovo otiao do svoje

muterije, i sa spoljne strane zabravio vrata svog salona,

ostavljajui Tobijasa da na miru i to bolje moe promisli o
onome to ga je snalo.
Kada se vratio gospodinu Grantu, izvinio se to ga je
ostavio da eka, rekavi: Postalo je neophodno,
gospodine, da malo poduim svog egrta njegovom poslu.
Ostavio sam ga da sad izuava na miru. Nita nije bolje
nego odmah poduiti mlade."
,,Ah! , uzdahnuo je gospodin Grant Znam kako je
kad se mladei dopusti da se razuzda. lako nemam svog ni
deteta ni kueta, imam sestrinog sina o kom brinem zgodnog, neobuzdanog, neodgovornog momka, nalik meni,
kao jaje jajetu. Pokuao sam da od njega napravim
pravnika, ali to nije ilo, a sad je prolo vie od dve godine
otkad me sasvim napustio; a ipak, kod Marka postoje i
neke dobre karakterne osobine.
Marka, gospodine! Jeste li rekli Marka?
,,Da, tako se zvao, Mark Indestri. Bog bi ga znao ta
je bilo sa njim.
,,O!, rekao je Svini Tod i nastavio da nanosi sapunicu na
bradu gospodina Granta.

DRUGO POGLAVLJE

erka majstora za naoare

Doana, Doana draga moja, zna li koliko je sati?
Doana, draga moja, rekoh, hoe li da ustane? Evo tvoja
majka je odetala do paroha Lupena, a zna da moram da
idem do kue optinskog naelnika Dada u Kriplgejtu im
pre, a nisam pojeo ni mrvicu doruka do sad. Doana,
draga moja, uje li me?
Ove primedbe je iznosio gospodin Oukli, majstor za
naoare, na vratima sobe svoje erke Doane, u jutro
nakon dogaaja koje smo upravo zabeleili kod Svinija
Toda. Odmah mu je odgovorin prijatan glas: Dolazim, oe,
dolazim, za trenutak u sii dole.
Nemoj da se uri, draga moja, mogu da saekam."
Stari majstor optiar ponovo je siao niz stepenice i
seo u salon u zadnjem delu radnje, gde mu se za nekoliko
trenutaka pridruila Doana, njegovo jedino i voljeno dete.
Ona je zaista bila draesno stvorenje retke lepote.
Bilo joj je osamnaest godina, ali je izgledala dosta mlae,
na licu je imala izraz takve blagosti i inteligencije koji je
skoro mogao da se odupre protoku vremena. Kosa joj je
bila blistavo crna, a kao redak spoj sa takvom kosom, oi
su joj bile duboko, nebeski pluve. U njenoj lepoti nije bilo

nikakve surovosti ni nadreenog stava, ve je izraz njenog

lica odraavao istu blagost i draesnost. To je bila jedna
od onih fizionomija koje bi ovek mogao da gleda itavog
dugog letnjeg dana, kao u stranice neke veoma zanimljive
knjige, primajui iz nje najizdaniji materijal za prijatno i
okrepljujue razmiljanje.
U njenom glasu oseala se jedna tuna nota, koja je
moda samo teila da pojaa njegovu melodinost, a koja
je mogla ukazivati i na to da na dnu njenog srca lei neki
neizgovoreni bol, neka dragocena tenja njene iste due,
iji je ciij delovao nedostian. U tom glasu moglo se osetiti
neko priseanje na minulu radost, koja se preokrenula u
gorinu i bol; ostavljao je utisak oblaka na sunanom
nebu - senke kroz koju je i dalje provirivala sjajna i divna
suneva svetlost, ali koja je ipak isticala svoje prisustvo.
Ostavila sam te da eka, oe, ree ona, dok je
obavijala ruke oko starevog vrata. Ostavila sam te da
eka.
Nema veze, draga moja, nema veze. Tvoja majka je
toliko obuzeta gospodinom Lupenom da, iako je, zna ve,
sreda ujutro, ona je otila na njegov molitveni skup, i tako
ja nisam dorukovao; a zaista mislim da moram da
otpustim Sema.
Stvarno, oe? ta je uradio?
Ba nita, i to je upravo razlog. Jutros sam morao
sam da uklonim poklopce s izloga, a ta misli, zato?
Smireno mi je rekao da nije jutros mogao da podigne
poklopce niti da pomete radnju jer njegovu tetku boli
zub.
To je jadan izgovor, oe, rekla je Doana, dok se
vrzmala uokolo i spremala doruak, ba jadan izgovor!
Zaista jadan! Ali danas je isteklo njegovih mesec
dana i moram da ga se otarasim. Ali, ini mi se da u se
povodom toga beskrajno raspravljati sa tvojom majkom,
jer njegova tetka pripada pastvi gospodina Lupena; toliko
sam siguran u to kao u injenicu je ovo dvadeseti dan
avgusta..."

Danas je dvadeseti dan avgusta, rekla je Doana

sruivi se na stolicu i briznuvi u pla. Jeste, jeste!
Mislila sam da mogu da kontroliem ovo, ali ne mogu, oe,
ne mogu. To je ono zbog ega sam zakasnila. Znala sam
da je majka izala, znala sam da treba da siem i
posluim te i molila sam se nebesima za snagu da to
uradim jer je danas dvadeseti avgust.
Doana je izgovoriia ove rei nerazgovetno izmeu
jecaja, a kada ih je izgovorila naslonila je svoje milo lice na
svoje male ruke i zaplakala kao dete.
Zaprepatenje starog majstora za naoare, izmeano
sa zebnjom, jasno se videlo na njegovom licu, i nekoliko
minuta je sedeo potpuno uasnut, s rukama poloenim na
kolena, gledajui u lice svog prelepog deteta - to jest,
koliko je mogao da ga vidi kroz te tanke prste koji su ga
prekrivali - kao da je tek probuen iz nekog sna.
Blagi boe, Doana!, na kraju je rekao, ta je u
pitanju? Moje drago dete, ta se dogodilo? Reci mi, osim
ako ne eli da umrem od muke.
ue, oe, odgovorila je ona. Nisam mislila da
kaem ni rei o tome, smatrajui da imam dovoljno snage
da zadrim svu tugu u sebi, ali napor je bio preveliki za
mene, bila sam primorana da popustim. Da se nisi tako
neno brinuo o meni - da nisam znala da me toliko voli,
ja bih lako sauvala tajnu, ali znajui to, nisam mogla.
Draga moja, rekao je starac, ,,u jednome si u
pravu; zaista te rnnogo volim. Kakav bi moj svet bio bez
tebe? Pre dvadeset godina, tvoja majka je bila vei deo
moje sree; ali u poslednje vreme veoma je malo viam, a
to malo to je viam ne ini me ba zadovoljnim. Ona je
zaokupljena gospodinom Lupenom, pevanjem psalama i
ispijanjem aja. Reci mi, draga moja, ta je to to te mui,
i ja u to uskoro dovesti u red. Nisam uzalud pripadnik
rezervnog sastava gradske milicije.
0e, znam da bi zbog svoje ljubavi uradio za mene
sve to se moe uraditi, ali ti ne moe oiveti mrtve; a ako
ovaj dan proe, a ja ga ne vidim ili ne ujem glasa od

njega, znam da je on, umesto da pronae dom meni koju

je voleo, u naporu da to uradi, pronaao sebi grob. Rekao
je da hoe, rekao je da hoe.
Tad je poela da kri ruke i ponovo zajecala i to s
takvim gorkim jadom da je starom majstoru optiaru
ponestalo hrabrosti da bilo ta kae ili uradi.
Draga moja!, kriknuo je on, ,,ko je taj? Nadam se da
ne misli...
uti, oe, uti! Znam ime koje ti je na vrh jezika, ali
neto kao da mi ak i sada apue da njega vie nema, i
poto je tako, ne govori nita o njemu, oe, osim onog
dobrog.
Misli na Marka Indestrija.
,,Da, iako je on imao hiljadu nedostataka, on me je
bar voleo. Istinski i krajnje iskreno.
Draga moja, rekao je stari optiar, zna da ni za
ta na svetu ne bih rekao bilo ta to bi te muilo, niti u
rei; ali reci mi ta je to to ini ovaj dan za tebe
sumornijim od bilo kog drugog dana?
Rei u ti oe, ue. Na ovaj dan pre dve godine
smo se poslednji put sreli; bilo je to u Templ Gardenu, on
je vodio burnu raspravu sa svojim ujakom, gospodinom
Grantom, a ti e razumeti, oe, da Mark Indestri nije bio
kriv, zato to...
,,No, no, draga moja, ne mora da kae nita vie na
tu temu. Devojke vrlo retko priznaju da su njihovi dragani
krivi, ali zna Doana, postoje dva naina da se ispria
ista pria.
,,Da, ali oe, zato bi gospodin Grant nastojao da ga
primora na uenje posla koji mu se ne dopada?
Draga moja, ovek bi pomislio da je Mark Indestri,
ako te istinski voleo i shvatio da bi mogao da se oeni
tobom i obezbedi asnu egzistenciju za tebe i samog sebe,
trebalo da prihvati ponudu svog ujaka. Shvata, draga
moja, trebalo je da mu se dopada dovoljno da uradi neto
to mu se i ne dopada.
,,Da, ali, oe, zna da je mladom strastvenom duhu

teko, kad se jednom pobudi protivljenje, da sasvim

odustane; i tako je jadni Mark, u svojoj raspravi sa
ujakom, sa jedne grube rei preao na drugu, iako bi
moda samo nagovetaj ljubaznosti ili pomirljivosti u
glasu gospodina Granta uinio da mu se on u potpunosti
povinuje.
,,Da, kad tako razmilja postoji bezbroj izgovora; ali
nastavi, draga moja, i reci mi kako tano sada stoji stvar
sa svim tim.
Hou, oe. Na ovaj dan pre dve godine nali smo se i
on mi je rekao da su se on i ujak najzad konano zavadili
u toj meri da postaje jasno da nema naina da ita
premosti razlike meu njima. Dugo smo razgovarali."
Ah! Nema sumnje u to.
Na kraju mi je rekao da mora da ide i potrai
bogatstvo za sebe - bogatstvo koje se nadao da e podeliti
sa mnom. Rekao je da ima mogunost da preduzme
putovanje u Indiju, i da, ako ono bude uspeno, imae
dovoljno novca da se vrati i pokrene neki posao u
Londonu, koji je u skladu sa njegovim zamislima i
navikama, za razliku od pravnikog posla.
,,A tako! ta je bilo zatim?
Rekao mi je da me voli.
,,I ti si mu poverovala?"
,,0e, i ti bi mu poverovao da si ga uo dok govori.
Njegov ton je bio ton tako duboke iskrenosti da nijedan
glumac koji je ikada opinio publiku nekim nepostojeim
likom ne bi mogao da ga postigne. Postoje vremena i
asovi kada znamo da sluamo velianstveni glas istine,
postoje tonovi koji smesta dopiru do srca nosei u sebi
uverenje o svojoj iskrenosti, koju ni vreme ni okolnosti ne
mogu da izmene; upravo je takvim tonovima Mark
Indestri govorio meni.
,,I tako si, ti, Doana, pretpostavila da je mladiu koji
nema dovoljno strpljenja ili energije da bude potovan kod
kue, lako da ode u stranu zemlju i zaradi bogatstvo. Da li
je pomanjkanje dokolice toliko u drugim zemljama da se

za njega dobija tako bogata nagrada, draga moja?

Ti o njemu sudi prestrogo, oe, ti ga ne poznaje.
Neka me nebesa saklone da o bilo kome sudim
prestrogo! A slobodno u priznati da ti o njegovoj pravoj
linosti moe znati vie od mene, koji sam, naravno,
video samo povrinu te linosti; ali, nastavi draga moja, i
reci mi sve.
Dogovorili smo se, oe, da na taj dan, nakon dve
godine, on doe meni ili mi poalje vesti o tome gde se
nalazi; a ako ne ujem nita o njemu treba da zakljuim
da ga vie nema. Sada ne mogu da tako neto ne
zakljuim.
Ali dan jo nije proao.
Znam da nije, a ipak mi je ostala tek slaba nada,
oe. Veruje li da snovi ikada mogu da stvarno nagoveste
budue dogaaje?
,,Ne mogu da kaem, dete moje; nisam sklon da
imam poverenja u ikakvu pretpostavljenu injenicu zbog
toga to sam to sanjao, ali priznajem da sam uo o nekim
udnim sluajevima kad su se none vizije doslovno
ostvarile.
Nebo zna da bi ovo mogao da bude jedan od takvih
snova! Prole noi sam sanjala, inilo mi se da sedim na
obali mora, a ispred mene nije bilo nieg osim neizmernog
vodenog prostranstva. ula sam udaljenu riku i tutnjavu
talasa, a vetar je svakog asa postajao sve benji i ei, i
u daljini sam videla brod - borio se sa talasima, koji su ga
u jednom trenutku dizali visoko kao na vrh planine, a
drugog obruavali duboko dole u takav bezdan da mu se
ni trag nije mogao videti, osim gornjih vrhova visokih
jarbola. Oluja je svakog trenutka dobijala na estini,
udan priguen zvuk dopirao je preko vode, videla sam
bljesak vatre i znala sam da to oni na zlosrenom brodu
oajniki pokuavaju da privuku panju i nekakvu pomo.
Oe, sve vreme sam znala da je Mark Indestri tamo - to
mi je reklo moje srce: bila sam sigurna da je on bio tamo,
a bila sam bespomona - krajnje bespomona, krajnje i

potpuno nesposobna da pruim i najmanju pomo. Mogla

sam samo da zurim u ono to se deavalo tamo, bila sam
samo nemi i prestravljeni posmatra celog tog prizora. Na
kraju sam ula krik koji je dopro preko vodenog bezdana udan, glasan krik zapomaganja - koji mi je objavio
sudbinu broda. Videla sam kako jarboli na trenutak
podrhtavaju u pocrnelom vazduhu, a onda je sve bilo
mirno nekoliko sekundi, dok se nije uzdigao udan, divlji
vrisak, znala sam da je to oajniki jecaj onih koji su
tonuli. O! Bio je to zastraujui zvuk - zvuk koji se
zadrava u uhu i progoni kroz seanje i san - zvuk koji se,
kada se jednom uje, nikad ne zaboravlja, nego ga se
ovek stalno iznova prisea s uasom i strahom.
Sve je to bilo u tvom snu?
Bilo je, oe, bilo je.
,,A ti si bila bespomona?
Bila sam - krajnje i potpuno bespomona.
,,To je veoma tuno.
Bilo je, kao to e uti. Brod je potonuo, a taj zvuk
koji sam ula bio je poslednji oajniki krik onih koji su se
drali za olupinu sa trakom nade, to im je bilo jedino
utoite. Gde su drugde i mogli potraiti i najmanji vid
utehe? Gde su drugde, osim u uzavrelim vodama, mogli
da potrae sigurnost? Nigde! Sve je bilo izgubljeno! Sve je
bilo oaj! Pokuala sam da vrisnem- da glasno zazovem
nebesa da imaju milosti za te hrabre i plemenite due koje
su poverile svoj najdragoceniji imetak - ivot sam - milosti
dubokih voda; i tako uzaludno pokuavajui da zatraim
pomo, videla sam sitnu taku u moru... Napreui oi
opazila sam da je to ovek koji pluta na komadu olupine
drei se za njega... znala sam da je to Mark Indestri.
Ali, draga moja, sigurno te nije razdraio taj san?
Rastuio me je; ispruila sam ruke da ga spasem ula sam ga kako izgovara moje ime, zove me da mu
pomognem. Sve zalud; borio se s talasima koliko je to u
ljudskoj prirodi, ali nije mogao vie nita da uini,
posmatrala sam ga kako nestaje pred mojim uplaenim

pogledom.
Nemoj rei da si ga videla, draga moja, reci da si
umislila da si ga videla.
Bilo je to takvo umiljanje da ga neu zaboraviti
mnogo dana.
No, no, najzad, draga moja, to je samo san; a meni
izgleda, bez ikakvog pominjanja iega to bi ti moglo zadati
bol u vezi Marka Indestrija, da si napravila glupu
pogodbu; jer zamisli samo koliko se tekoa moe pojaviti
da mu se ispree da odri re datu tebi. Zna da mi je
tvoja srea toliko prirasla srcu da, ako bi Mark bio vredan
i preduzetan ovek, ja se ne bih protivio vaem braku; ali,
veruj mi, draga moja Doana, da taj mladi ovek poseduje
veliku sposobnost da potroi novac, a gotovo nikakvu da
ga i zaradi; tano najgori mu kog si mogla odabrati. Ali
hajde, neemo rei ni re o ovome tvojoj majci; neka tajna,
ako tako moemo da je nazovemo, ostane poverena samo
meni; a ako me moe obavestiti u kom svojstvu i na kom
brodu je on napustio Englesku, ja u zanemariti svoje
predrasude i neu oklevati da preduzmem svaku moguu
istragu o njegovoj sudbini:
,,Ne znam nita vie, oe; razdvojili smo se i nikad se
vie nismo sreli."
,,Pa dobro. Obrii oi, Doana, a ja u, dok budem
iao optinskom naelniku Dadu, razmisliti o toj stvari
koja, uostalom, moda nije tako loa kao to misli. Taj
momak je prilino zgodan i verujem da poseduje odreene
sposobnosti koje se mogu upotrebiti u neku korisnu
svrhu; ali, ako e se upustiti u neobavezno lutanje po
svetu, bilo bi ti dobro da ga se otarasi. to se tie ideje
tvog uvernja da je on mrtav, ne sme ni u kom sluaju da
zakljuuje na taj nain, jer, na jedan ili drugi nain, takvi
momci se uvek vraaju kao zla para.
Bilo je vie utehe u blagom tonu majstora za naoare
nego u reima koje je upotrebio; ali, sve ukupno, Doani je
bilo vrlo drago to je iznela tajnu svom ocu, poto je sada

u svakom sluaju imala nekog kome moe pomenuti ime

Marka Indestrija, bez potrebe da skriva oseanje sa kojim
to ini. Kada je otac otiao, oseala je da su, zbog toga to
mu je sve ispriala, neki od uasnih utisaka njenog sna
prosto nestali.
Sedela je neko vreme u prijatnom sanjarenju, dok je
iz njega nije prenuo Sem, momak iz radnje, koji je uao u
salon
i
rekao:
Molim
te,
gospoice
Doana,
pretpostavljam da treba da siem dole na dokove i
potraim gospodina Marka Indestrija za tebe. Kaem,
pretpostavljam da treba to da uradim. Sve sam uo, i, ako
ga pronaem uskoro u da ga sredim.
Kako to misli?
Mislim tako da to neu da trpim; nisam li ti rekao,
pre vie od tri nedelje, da si ti predmet moje naklonosti?
Nisam li ti rekao da u kad tetka umre ui u posao sa
sapunom i sveama i uiniti tebe svojom gospoom?"
Jedini odgovor koji je Doana na ovo dala bio je
izlazak iz sobe, poto je njeno srce bilo prepunjeno bolom i
nagaanjima da bi mogla da sada uradi ono to je tako
esto znala da uradi - nasmeje se Semovim izjavama
naklonosti, tako da je on ostao da sam sa sobom
preivljava gorko-slatke plodove svoje mate.
Hiljadu mu prokletstava!, ree on kad je uao u
radnju: Uvek sam sumnjao da postoji neki drugi momak,
a sada znam da bili samom sebi otkinuo glavu to sam
ikada pristao da doem ovamo. Proklet bio! Nadam se da
je na dnu mora i da su ga do sada pojele ribe. O! Sad bih
sve pomlatio. Da je bilo po mome, sad bih jednostavno
uao u vano drutvo, i svima pokazao, kako se to kae,
sve bih oborio s nogu.
Gospodin Sem je u svom besu oborio kutiju s
naoarama, koja pade sa groznim treskom, a to se, koliko
god dobro odraavalo nain na koji bi on oborio sve u
vanom drutvu, uopte nee dopasti gospodinu Oukliju.
Sad sam to uradio, ree on, ,,ali nema veze;
iskuau stari trik koji koristim kad god neto polomim; to

jest, podmetnuu to starom Oukliju i zakleti se da je on to

uradio. Nikad nisam upoznao takvog starog glupana;
moe ga ubediti u bilo ta; na primer zamisao da ga
ubedim da on jutros ukloni poklopce s izloga radnje jer
sam mu rekao da mi tetka pati od zubobolje; to je upalilo,
bez ikakve sumnje. Ali, osvetiu se tom dasi koji mi je,
kako mi izgleda, oduzeo Doanu; pokazau mu ta moe
da uradi ogoreno srce. Nee poiveti dovoljno dugo da mu
zatrebaju naoare, zaklinjem se, ne zvao se ja Sem Bolt.

TREE POGLAVLJE

Pas i eir

Svetlost ranog jutra bljetala je na katarkama, uadi i

jedrima flote broda to se kretao ispod Sirnesa.
Posada je ustajala s nonog poinka, da se pojavi na
palubama broda, s kojih je tek otputena nona straa.
Ratni brod, koji je bio pratnja trgovakoj floti na
plovidbi kroz kanal, ispalio je top kad je prvi zrak
jutarnjeg sunca pao na vitke katarke. Onda je iz oblinjih
topovskih baterija dopro jo jedan tutnjavi prasak, kome
je odgovorio sledei u daljini, pa jo jedan, dok itav niz
baterija nanizanih du obale (jer je bilo ratno doba) nije
oglasio svitanje jo jednog dana.
Uinak ovog niza prasaka u tiini ranog jutra bio je
veoma snaan; i dok su pucnji zamirali u daljini kao
nekakvo podraavanje grmljavine, na palubi ratnog broda
izdata je neka naredba. Za tren, ba kao da su jarboli i
uad naizgled oiveli od ljudskih bia koja su se pela po
njima u svim pravcima. Zatim, kao arolijom, platnena
jedra su zaleprala da je to bilo divno videti; kao da je sam
brod bio iv i imao krila koja su, usmerena pukom eljom,
mogla da se iroko rastvore. I dok su ona hvatala odsjaj

jutarnjeg svetla, a brod se pokretao pod laganim

povetarcem koji je dunuo sa obale, izgledalo je zaista kao
da laa: Hodi po vodi kao bie ivo.*( Hodi po vodi kao bia
koja. ive, kao da ika elemente da se usprotive - Bajron, Pirat, Pevanje
prvo, stih trei.) arolika skupina trgovaca stajaia je na

palubama svojih brodova, gledajui za ratnim brodom koji

je nastavljao dalje u novi zadatak slian onome koji je
upravo obavio u zatiti trgovine svoje zemlje.
Dok je ,,ratnik prolazio pored jednog broda, koji je
zapravo bio osloboen od neprijatelja, posada, izbavljena
od zatvora u inostranstvu, srdano je klicala.
Samo se ekalo na ovakav znak, i onda se, sa svakog
trgovakog plovila pored kog je prolazio ratni brod
razlegao radosni pokli, a posada ogromnog broda nije
oklevala da odgovori, poto su tri zagluujua poklika kakvi su esto uterivali stravu u srca neprijatelja Engleske
- izazvala i mnoge odjeke sa obale.
Bio je to ponosit i prijatan prizor - takav prizor u kom
niko, osim jednog Engleza, ne moe u potpunosti da uiva
- brod koji ponosito hita preko vode. Kaemo da niko osim
Engleza ne moe da uiva u tome, jer nijedna druga nacija
nikad nije pokuala da dostigne velianstvo bitisanja na
morima, a da nije bila znaajno poraena, ostavljajui nas
i dalje gospodarima mora, kao to emo uvek i biti.
Prolazak ovog broda bio je sasvim dovoljan da
zainteresuje posadu na svim plovilima u floti, a na ogradu
krme jednog velikog trgovakog broda, koji je poslovao u
indijskim morima, oslonila su se dva oveka. Jedan od
njih bio je kapetan broda, a drugi putnik, koji je
nameravao da se tog jutra iskrca. Bili su zauzeti ivahnim
razgovorom, a kapetan, zaklanjajui oi rukom i gledajui
uz povrinu reke, odgovori na neku primedbu svog
saputnika: Narediu svom amcu da krene istog asa kad
porunik Tornhil bude na brodu; zovem ga porunikom,
iako nemam prava na to, jer je taj in stekao u slubi
kralju, ali dok je bio jo sasvim mlad, otputen je s tog
mesta zbog dvoboja sa svojim nadreenim oficirom.

Sluba je izgubila dobrog oficira," ree drugi ovek.

Zaista jeste; nikad u nju nije stupio hrabriji ovek,
niti bolji oficir; ali ti zna da u slubi postoje odreena
pravila i sve se za njih rtvuje. Ne mogu da shvatim ta ga
je zadralo, otiao je sino i rekao je da e biti na
stepenicama Templa, jer je hteo da nekog pozove dole do
obale. Nakon toga je otiao u grad da obavi neki svoj
posao, a to ga je, razume, moralo dovesti blie ovamo; a
mnogo toga dolazi niz reku.
,,On dolazi povikao je drugi; ,,ne budi nestrpljiv,
videe ga za nekoliko minuta.
ta te navodi da tako misli?
,,To to vidim njegovog psa - eno, vidi, pliva u reci, i
dolazi pravo prema brodu?
,,Ne mogu da razumem - nema sumnje da vidim psa,
ali ne mogu da vidim Tornhila, niti je neki amac u blizini.
Ne znam ta da mislim o tome. Zna, neto me navodi da
pomislim da je neto krenulo naopako. Pas deluje
iscrpljeno. Neka neko od vas prihvati psa gospodina
Tornhila. Ma, on to u ustima nosi eir.
Pas se pribliavao brodu, ali bez pomoi mornara
(kojima je bio veoma drag) zasigurno ne bi mogao da se
popne na brod. Kada se popeo na palubu, sruio se u
stanju potpune iscrpljenosti i dalje vrsto drei eir u
ustima.
Kad je ivotinja dahui legla na palubu, mornari su
se zbunjeno pogledali i svi pomislili samo jedno - da se
gospodinu Tornhilu nesumnjivo dogodilo neto veoma
ozbiljno.
Strepim od objanjenja ovog dogaaja, rekao je
kapetan. ta bi, za ime sveta, to moglo da znai? Evo
Hektora, a to je Tornhilov eir. Odmah dajte psu malo
mesa i vode - izgleda potpuno iscrpljeno. Pas jedva da je
pojeo neto hrane koja je stavljena pred njega; a onda,
ponovo zgrabivi ustima eir, stao na ivicu broda i poeo
alosno da zavija; zatim je na trenutak spustio eir i,
priavi kapetanu, povukao ga za rub kaputa.

Razumeo si ga, rekao je kapetan putniku, neto se

desilo Tornhilu, zakleo bih se u to, vidi da pas hoe da
me navede da ga pratim i vidim ta je u pitanju.
Misli da je tako? To je upozorenje, ako je uopte to
u pitanju, koje ne bih trebalo da previdim; a ako e ti
pratiti psa, pridruiu ti se; moda je u pitanju neto vie
od onoga to mi mislimo, ne treba da dopustimo da
gospodinu Tornhilu zafali naa pomo, ako uzmemo u
obzir koliko je veliku pomo on pruao nama. Pogledaj
kako je jadna ivotinja nervozna.
Kapetan je naredio da odmah spuste amac, koji e
terati etiri stamena veslaa. Zatim je uskoio u njega,
praen svojim saputnikom, pukovnikom Defrijem,
pripadnikom Indijske armije. Pas je smesta krenuo za
njima, pokazujui, na svoj nain (neodvajanjem od eira),
veliko zadovoljstvo zbog pohoda koji preduzimaju.Kapetan
je naredio da amac krene uz reku prema stepenicama
Templa, gde je Hektorov gospodar rekao da e doi. Kad je
verna ivotinja videla pravac u kom idu, legla je na dno
amca sasvim zadovoljno i prepustila se odmoru koji joj je
oigledno bio preko potreban.
Ne moe se rei da je pukovnik Defri sumnjao da se
dogodilo ita ozbiljno; zapravo, njihovo osnovno
oekivanje, kada su zapoeli priu o tome, bilo je da se
Tornhil, sa naglou svog karaktera koja im je bila
poznata, umeao u neku guvu na ulici, sa eljom da
razrei sukob i da je, usled toga, dospeo u zatvor za civile.
,,Naravno,rekao je kapetan,majstor Hektor bi to
smatrao veoma ozbiljnom stvari, i poto se zatekao u
situaciji da mu je onemoguen pristup svom gospodaru,
doao je kod nas, to je zasigurno najmudrija stvar koju je
mogao da uradi. Uopte ne bih bio iznenaen ako nas
odvede do vrata neke straarske postaje, gde emo pronai
naeg prijatelja, smetenog na sigurno.
Plima je nadolazila, a to to Tornhil nije iskoristio
njenu smenu doavi ranije na brod, bila je jedna od stvari
koje su iznenaivale kapetana. U svakom sluaju, brzo su

napredovali, poto u to vreme nije bilo mnogo prometa na

reci koji bi ometao njihovo kretanje, niti je Temza bila
glavna saobraajnica za male parobrode, tako da su
uskoro stigli do drevnih stepenica hrama.
Pas, koji je do tad naizgled spavao, iznenada je skoio
na noge i ponovo zgrabivi ustima eir, potrao na obalu,
dok su ga kapetan i pukovnik u stopu pratili.
Proveo ih je kroz Templ velikom brzinom,
zadivljujuom vetinom tano je pratio putanju kojom se
njegov gospodar kretao ka ulazu u Templ u Ulici Flit,
nasuprot enseri Lejna. Zatim se, jurnuvi preko ulice,
zaustavio uz potmulo reanje pred radnjom Svinija Toda.
Taj postupak je veoma iznenadio one koji su ga pratili, i
naterao ih da zastanu i posavetuju se pre nego to nastave
dalje. U tom trenutku, Tod je naglo otvorio vrata i
zamahnuo na psa gvozdenom ipkom, ali ovaj je udarac
spretno izbegao i, da se vrata nisu opet naglo zatvorila, on
bi naterao Svinija Toda da grdno zaali zbog svog napada.
Moramo ovo da ispitamo, rekao je kapetan; izgleda
da postoji obostrana nenaklonost izmeu tog oveka i
psa.
Obojica su pokuali da uu u brijanicu, ali vrata su
bila zabravljena iznutra; i nakon nekoliko puta
ponovljenog kucanja, Tod se odazvao iznutra govorei:
Neu otvoriti vrata dok je taj pas tu. On je besan, ili ima
neto protiv mene - ne znam i nije me briga ta je od to
dvoje posredi - to je injenica, i to je sve to znam.
Kapetan ree: ,,Ja u se pobrinuti da vas pas ne
povredi, ali otvorite vrata, jer mi moramo da uemo, i to
emo i uraditi
Drau Vas za re, ali vodite rauna da zadrite psa
ili u se ja braniti i oduzeti tom stvoru ivot; tako da, ako
Vam je stalo do njega, bolje da ga vrsto drite.
Kapetan je umirio Hektora koliko je mogao, ak
vezujui jedan kraj svilene maramice oko njegovog vrata,
dok je drugi vrsto drao, nakon ega je Tod, koji je
izgleda imao neki nain da iznutra vidi ta se deava,

otvorio vrata i primio svoje posetioce.

,,Pa, gospodo, brijanje ili ianje ili potkresivanje, ja
sam Vam na usluzi; od ega da ponem?
Pas nikako nije skidao pogled sa Toda, nego je
neprestano tiho reao od prvog trenutka kad su kroili u
radnju.
,,0vo su prilino neobine okolnosti, rekao je
kapetan, ,,ali ovo je veoma valjan pas, znate, a on pripada
naem prijatelju, koji je nestao na krajnje neobjanjiv
nain.
,,Zaista?, upitaTod. Tobijase! Tobijase!
,,Da, gospodine.
Tri do gospodina Filipsa u Ulicu Kejtiton, donesi mi
suenih narova za est penija, i, ovog puta nemoj da kae
kako ti nisam dao novac za narudbinu. Mislim da sam ti
dao i proli put, ali si ga ti spiskao; a kada se vrati,
molim te, samo se seti pouke o poslu koju sam ti jue
dao.
,,Da, rekao je deak stresavi se, poto je strahovao
od Svinija Toda, nakon surovog disciplinovanja koje je
dobio, i udaljio se.
,,Pa, gospodo, ree Tod, ,,ta je to to biste hteli od
mene?
Hoemo da znamo da li je iko ko izgleda kao
pomorski oficir dolazio u Vau kuu?
Da, ovek prilino lepog izgleda, preplanule koe,
svetioplavih oiju i dosta svetle kose.
,,Da, da! To je taj
0! Nema sumnje da je dolazio ovamo, a ja sam ga
obrijao i doterao.
ta podrazumevate pod tim doterao?
Malo sam ga oeljao i uredio; rekao je da mora da
ide negde u grad i traio mi adresu gospodina Ouklija, koji
pravi naoare. Dao sam mu adresu, a on je zatim otiao;
ali dok sam stajao na vratima pet minuta nakon toga,
uinilo mi se, koliko sam mogao da vidim iz daljine, da se
upustio u neku guvu blizu pijace.

,,Da li je ovaj pas doao sa njim?

Pas je doao sa njim, ali da li je to bio ovaj ili ne, to
ne znam.
I to je sve to znate o njemu?
Nikada u ivotu niste rekli nita tanije, odgovori
Svini Tod, dok je nemarno prelazio brijaem peko svoje
krupne, grube ruke.
Ovo je donekle izgledalo kao slepi sokak, i pukovnik
je gledao u kapetana, a ovaj opet u pukovnika, nekoliko
trenutaka, u potpunoj tiini. Najzad, kapetan ree: Bilo bi
veoma neobino da bi pas doao ovamo da je izgubio
gospodara na nekom drugom mestu. Nikad nisam uo za
tako neto.
Nisam ni ja, ree Ford. ,,To je neobino, toliko da, u
sluaju da to nisam sam video, ne bih ni poverovao.
Usuujem se da kaem kako emo ga pronai u prvoj
straarskoj postaji.
Pas je tokom ovog kratkog razgovora posmatrao
izgled lica svih uesnika, i dva ili tri puta se umeao
udnim zavijajuim krikom.
Rei u vam ta je u pitanju, ree berberin, ako ta
zver ostane ovde, crknuu zbog njega. Mrzim pse - grozim
ih se; i kaem vam, kao to sam vam rekao i pre, ako vam
je uopte stalo do njega, drite ga podalje od mene.
Rekli ste da ste uputili osobu koju ste nam opisali
gde da pronae majstora za naoare Ouklija. Sluajno
znamo da je on traio tu osobu i, budui da je sa sobom
imao vrednu imovinu, otii emo tamo i ustanoviti da li je
stigao do svog odredita.
,,To je u Ulici For - mala radnja sa dva izloga; ne
moete da je promaite.
Pas je pobesneo kada je video da se oni spremaju da
krenu; i sa velikim tekoama su uspeli, uglavnom silom,
da ga izvedu iz radnje, i odvuku za sobom, ali se on
oslobodi maramice koja ga je zadravala i jurnu nazad.
Seo je ispred vrata brijanice Svinija Toda, zavijajui
alostivo.

Nisu imali drugog izbora osim da ga ostave, u svakom

sluaju nameravajui da ga pozovu sa sobom kad se vrate
od gospodina Ouklija. Osvrui se za sobom, videli su
neobian prizor - gomila ljudi se okupila ispred
berberinovih vrata zbog Hektora, dok se on, po svemu
sudei, izgleda trudio da neto objasni tom skupu oko
sebe. Nastavili su ka majstoru za naoare, a zatim zastali,
poto su se prisetili da je zadatak koji je gospodin Tornhil
imao da obavi bio vrlo delikatne prirode, i nije se ni na koji
nain mogao obaviti lako, ili ak moda ni pomenuti pred
samim gospodinom Ouklijem.
,,Ne smemo toliko da urimo, rekao je pukovnik.
Ali ta da radim? Noas isplovljavam. Uostalom
moram da otplovim svojim brodom sve okolo do
Liverpula.
Onda uopte nemoj da se javlja gospodinu Oukliju,
za sada, nego ostavi meni da iznesem injenice tiho i
potajno.
Moja bojazan zbog Tornhila mi jedva doputa da
tako postupim, ali pretpostavljam da moram. Ako mi
poalje pismo u Rojal Ouk hotel u Liverpulu, ono e
sigurno stii do mene, osim ako ne pronae samog
gospodina Tornhila, u kom sluaju uopte ne treba da se
toliko mui zbog mene.
Moe se osloniti na mene. Kao to zna, moje
prijateljstvo prema gospodinu Tornhilu, kao i zahvalnost
za velike usluge koje je uinio za sve nas, navode me da
dam sve od sebe kako bih ga pronaao. Budui da znam
kako se od sveg srca posvetio da tano i ispravno dostavi
poruku koju je imao, preporuio bih da smesta uemo u
kuu ovog gospodina Ouklija, samo da me ne zadrava
strah da emo u neugodan poloaj dovesti mladu damu
koje se stvar tie i koja ionako mora da podnese mnogo
sopstvenog bola, jadnica!
Nakon jo malo razmiljanja, odluili su da e ovo biti
plan koji e primeniti. Uzaludno su svraali u straarsku
ispostavu te optine, gde su obaveteni da nijedna osoba

koja bi odgovarala opisu gospodina Tornhila nije bila

umeana u neki nered, niti ju je priveo neki pozornik. Ovo
je celu stvar samo obavilo tajanstvenim velom, pa su se
zato vratili da pokuaju da povedu psa, ali to je bilo lake
poeleti nego zaista uraditi, poto ni pretnje ni ubeivanja
nisu delovali.
Hektor se ni pedlja nije pomerio od berberinovih
vrata. Sedeo je tamo, sa eirom pored sebe, krajnje
setan. Predano je uvao taj eir, a poto je odluio da
povremeno pokae zastraujui niz zuba, bilo je jasno da
e eir ostati nedirnut. Neki ljudi su ak ubacili nekoliko
bakrenjaka u njega tako da je Hektor, potpuno nesvestan
toga, vrlo dobro zaraivao na taj nain.
Ko bi mogao da opie bes Svinija Toda kad je otkrio
da e verovatno ostati pod ovakvom opsadom? Sumnjao je
da bi, po dolasku prve muterije u njegovu radnju, pas
mogao da skoi i izvri juri na njega, ali ta bojazan ga je
najzad napustila kad je mladi kico iz Templa doao na
ianje, a pas mu dopustio da ue i izae ne gnjavei ga i
ne pokuavajui da za njim ue u radnju. To je u svakom
sluaju ve bilo neto, ali postavljalo se pitanje ta e se
desiti kad on sam bude trebalo da izae napolje.
U svakom sluaju, to je bio eksperiment koji je morao
da obavi. Uopte nije dolazilo u obzir da ostane jo dugo
zarobljenik u sopstvenom domu, tako da je, nakon nekog
vremena, pomislio da bi mogao da pokua da izae i da bi
bilo najbolje da to izvede u prisustvu ljudi. U sluaju da
ga pas napadne, on e imati izgovor za nasilje, kakvo god
bude smatrao za shodno, s obzirom na okolnosti.
Ipak mu je trebalo vremena da sakupi dovoljno
hrabrosti, ali je, najzad, mrmljajui kletve kroz stisnute
zube, doao do vrata, nosivi u ruci dugaak no, koji je
smatrao delotvornijim orujem protiv pseih zuba od
prethodno koriene gvozdene motke.
Nadam se da e me napasti, rekao je Tod samom
sebi, kako je mislio, ali ga je uo Tobijas, koji se vratio iz
radnje gde su prodavali sueni nar, i nakon to je u svom

umu predano poeleo da pas zaista prodere Svinija,

naglas rekao:
O, dragi gospodine, siguran sam da ne elite to.
Ko ti je rekao ta ja elim ili ne elim? Zapamti,
Tobijase, zadri svoje miljenje za sebe ili se nee dobro
provesti, a ni tvoja majka - upamti to.
Deko je ustuknuo, verovatno zbog injenice da je
Svini svoj bes usmerio i ka njegovoj majci.
Zatim je taj opaki berberin, kog poinjemo da
sumnjiimo za vie zlodela nego to obino spada u udeo
jednog oveka, oprezno izaao na vrata svoje radnje. Ne
moemo se pretvarati da razumemo zato je bilo tako, ali
kao verodostojni belenici dogaaja, moramo da izjavimo
da Hektor nije jurnuo na njega, nego ga je s tugom i
potitenog izraza gledao, a zatim alosno zacvileo, kao da
kae: Daj mi mog gospodara i oprostiu ti sve to si
uradio; vrati mi mog voljenog gospodara i videe da
nisam ni osvetoljubiv ni divalj.
Ovakav izraz bio je jasno vidljiv na licu sirotog
stvorenja kao da je ono zaista posedovalo mo govora i
samo izgovorilo te rei.
To je neto to Svini Tod zasigurno nije oekivao, i
istinu govorei, to ga je vidno zbunilo i omelo. Bilo bi mu
drago da je dobio izgovor za neki nasilni in, ali je ostao
lien toga i, dok je gledao lica okupljenih ljudi, osetio je
potpunu ubeenost da ne bi bilo najmudrije primeniti
ikakvo nasilje nad psom. Gde je gospodar ovog psa?,
upita jedan ovek.
,,Ah, gde li je, zaista?, izgovori Tod, ,,Ne bih se
iznenadio da je na neki nain loe zavrio!
Ali, da ti kaem, stara sapunjaro, povika jedan
deak, ,,pas kae da si ti to uradio.
Usledio je sveopti smeh, to berberina uopte nije
zbunilo pa je kratko odgovorio:
Tako je rekao? Onda je pogreio.
Svini Tod nije imao elju da se upusti u bilo ta to bi
liilo na raspravu sa narodom, pa se ponovo okrenuo i

uao u svoju radnju, u ijem je udaljenom uglu seo, i

sklopivi svoje ogromne koate ruke preko grudi,
prepustio se mislima. Ako bismo mogli suditi po izrazu
njegovog lica, razmiljao je o neemu to je
iekivao,oigledno prijatnom, poto bi se svako malo
nasmeio tako groznim osmehom kakav bi krasio samo
lice nekog diva ljudodera.
A sada emo se okrenuti prizoru sasvim drugaije
prirode.

ETVRTO POGLAVLJE

Prodavnica pita u Bel Jaru

ujte! Podne je veselo objavljeno sa dvanaest
otkucaja sa Crkve Svetog Danstana, i zvuk tek to je
odjeknuo kroz okolni kraj, a sat sa Linkoinove gostionice
jedva da je otkucao isti as, kad Bel Jard i Templ Bar
postadoe poprite opte guve.
Kakav bi tu nastao topot nogu, kakav smeh i
razgovor, kakvo guranje u nastojanju da se stigne prvi;
kakvim su nebrojenim manevrima pribegavali pojedinci iz
svetine samo da preteknu ostale!
Veinom su to bili ljudi iz Linkolnove gostionice, stari
i mladi, (uglavnom ovi drugi), koji su izlazili urei i
laktajui se, iako je bilo dosta i onih iz okolnih pravnih
ustanova; ovoj brojnosti su doprinosili i mnogi koji su
dolazili iz Templa, a i iz jo udaljenije Grejove gostionice.
Sad je Bel Jard skoro zaguen, i stranac bi,
postavljajui sebi pitanje ta se zbiva, najverovatnije, stao
u neki ulaz dok guva ne proe.
Da li je u pitanju poar? Tua? Ili bilo ta drugo
dovoljno izuzetno i uznemirujue da podstakne mlae
pripadnike pravnike profesije na ovakve ispade ludila?
Ne, nije nita od toga, nikakva unosna parnica za kojom bi

oni jurili, ne, nije u pitanju parnica koja bi u rukama

nekog vetog profesionaka, mogla da donese pravi imetak.
Ne, radost je isto telesnog karaktera, i sva jurnjava i trka
- sav taj krkljanac i guva - sve to guranje, laktanje, smeh
i vika, izazvani su time da se vidi ko e prvi stii do
Lovetove prodavnice pita.
Da, na levoj strani Bel Jarda, kad se sputate od
Ulice Keri, nalazila se, u vreme kad je ovo zapisano, jedna
od najpoznatijih prodavnica pita (od govedine i svinjetine)
koja je ikada nastala u Londonu. U nju su dolazili plemii
i narod, siromani i bogati, njena slava proirila se
nadaleko; a trka je nastajala jer je prva koliina tih pita
stizala upravo u dvanaest sati.
Glas o pitama se proirio veoma daleko i mnogi ljudi
su ih nosili do predgraa svojim prijateljima i roacima
koji tamo ive. Treba napomenuti da su one sasvim
zasluile svoj dobar glas, te ukusne pite! Imale su
izvanrcdan ukus, retko se sree njemu slian; nadev je bio
od najfinije meavine, proet mirisom ukusnog sosa koji
se ne da opisati. Sitni komadi mesa u njima su bili tako
delikatni, a mast i crveno meso tako veto izmeani, da je
pojesti jednu od Lovetovih pita predstavljalo izazov da se
pojede jo jedna, pa su mnogi Ijudi koji su doli na ruak
ostajali i na uini, troei vie od sat, moda dragocenog
vremena, i tako ugroavali - ko bi mogao da tvrdi suprotno
- uspeh neke sudske parnice.
Tezga u Lovetovoj radnji bila je u obliku potkovice i
obiaj mladei iz Templa i Linkolnove gostionice bio je da
posedaju du nje dok uivaju u ukusnim pitama, vedro
askajui o raznoraznim temama.
Mnoga poznanstva su sklopljena u Lovetovoj radnji,
odatle su se prvo prouli mnogi traevi i skandali. Vladala
je tu prosto udesna graja. Zvonki smeh mladia koji je
smatrao etvrt asa provedenih kod Loveta najsjajnijim
trenutkom u svih dvadeset etiri asa svog dana, radosno
se meao sa hvalisavom razdraganou njihovih
pretpostavljenih; a kakvom su tek brzinom nestajale pite!

Iznoene su na velikim posluavnicima, na svakom se

nalazilo po otprilike sto komada, a sa tih posluavnika su
tako brzo prebacivane do usta muterija gospodina Loveta
da je to izgledalo kao prava arolija.
Sada ve moramo da otkrijemo jedan deo tajne.
Postojala je i gospoa Lovet; ali verovatno su to nai
itaoci i sami pretpostavili, poto kakva bi se ruka osim
enske i kakav polet osim onog kakav poseduje mlada i
zgodna ena, mogli latiti pravljenja ovakvih pita. Da,
gospoa Lovet je bila ba takva; i svaki njom opinjeni
mladi pripadnik pravnike profesije, dok je prodirao
svoju pitu, zanosio se milju da je zavodljiva gospoa
Lovet napravila tu pitu posebno za njega i da je sudbinska
predodreenost tu pitu poslala ba u njegove ruke.
Bilo je zadivljujue videti kako je valjana pekarka bez
predrasuda i taktino slala osmehe svojim oboavaocima,
tako da nijedan nije mogao rei da je zanemaren, dok bi
svakom od njih bilo izuzetno teko da kae kako joj je ba
on omiljen.
To je bilo prijatno, ali istovremeno i izazovno
ponaanje za svakog osim za gospou Lovet, kojoj je na
ruku ila ta vrsta izuzetno isplativog uzbuenja, jer su
neki od mlaih momaka mislili, i jo to smatrali mudrim
miljenjem, da e onaj koji pojede najvie pita
najverovatnije zadobiti najvei broj daminih osmeha.
Ponaajui se u skladu s ovom pretpostavkom, neki
od njenih poletnijih oboavalaca nastavljali su da jedu
pite dok skoro ne puknu od sitosti. Opet, postojali su i
drugi, s vie filozofskih sklonosti, koji su dolazili samo
zbog pita i ni najmanje ih nije bilo briga za gospou
Lovet.
Ovakvi su izjavljivali da je njen osmeh hladan i
nepri jatan - da "joj lebdi na usnama, ali ne dolazi iz srca da je to nameteni osmeh scenske plesacice, koji je jedna
od najmanje srdanih stvari koje postoje.
Zatim su postojali neki koji su ili i dalje od ovoga, i,
iako su priznavali da su pite izvrsne i svaki dan dolazili

da ih jedu, kleli su se da gospoa Lovet ima neto vrlo

zlokobno u sebi, i da mogu da vide kako je njeno
koketiranje puka povrinska stvar, da iz njenog oka
vreba avo*( Ova fraza je izuzetno rasprostranjena u 19. stoleu,
koriste je svi, od Poa do Dikensa, ali je ne pominju ak ni u
Oksfordskom reniku engleskog jezika, ni kod neumornog Brustera.)

koji e, ako jednom bude podstaknut, biti u stanju da

poini ozbiljne stvari, a moda ga nee biti lako ponovo
primiriti.
Pet minuta nakon podneva tezga gospoe Lovet bila je
puna, a primamljivi miris vruih pita irio se u oblacima
pare po Bel Jardu, onjuio ga je u prolazu mnogi sirotan
kome je nedostajalo novca da se prikljui gomili onih koji
su unutra prodirali ukusne zalogaje.
,,Pa, Tobijase Rag, rekao je mladi ustima punim
pite, ,,gde si bio otkad si otiao od gospodina Snoua iz
Pejper-bildingsa? Nisam te video ve danima.
,,Ne, odgovorio je Tobijas, preao sam na drugi
zanat: umesto da budem pravnik i pomaem da se klijenti
obriju, sada u da brijem pravnike. Svinjsku pitu za dva
penija ako moe, gospoo Lovet. A! ta vredi biti car ako
nisi probao ovakve pite - jel da, gazda Klifte?
,,Pa, dobre su; naravno da to znamo, Tobijase; ali da
li si hteo da kae da e postati berberin?
,,Da, sad sam kod Svinija Toda, berberina iz Ulice
Flit, u blizini crkve Svetog Danstana.
avo si ti! Pa, veeras idem na zabavu, navratiu da
se obrijem i oiam i postanem muterija tvog gazde.
Tobijas je pribliio usta uhu mladog pravnika i
zastraenim apatom izgovorio jednu re: ,,Nemoj.
Nemoj? Zato?
Tobijas nije odgovorio, nego je bacivi na tezgu svojih
dva penija pourio iz radnje, to je bre mogao. Bio je
poslat samo da prenese neku poruku od Svinija Toda tu u
komiluk, ali kad je uo da je sat otkucao podne, a na dnu
depa je imao dva penija, u ljudskoj prirodi prosto nije da
se odupre porivu da utri kod Loveta i razmeni ih za

svinjsku pitu.
Kako je to udno!, pomislio je mladi pravnik.
Jednostavno u namerno da navratim kod Svinija Toda i
pitam Tobijasa na ta je mislio. Takoe sam potpuno
zaboravio, dok je bio ovde, da pitam kakva je to bila guva
sa psom pred Todovim vratima.
Goveu pitu!, rekao je mladi utravi unutra,
govee pite za dva penija, gospoo Lovet. Kad je dobio
pitu halapljivo ju je pojeo, a onda opazivi poznanika u
radnji, proaptao mu je: ,,Ne mogu to vie da podnesem.
Napustio sam majstora za naoare - Doana je neverna i
ne znam ta da radim.
Pojedi jo jednu pitu.
Ali, ta je pita prema Doani Oukli? Zna, Dilki, da
sam otiao tamo samo da bih bio u blizini te zavodnice.
Prokleti bili kapci na izlozima i neka se nose naoare! Ona
voli drugog, a ja sam oajan ovek! Verovatno u poiniti
neko oajniko i grozno delo. O, Doana, Doana! Dovela
si me na ivicu - uzeu jos jednu goveu, molim Vas,
gospoo Lovet.
,,Pa, pitao sam se kako ti ide ree, njegov prijatelj
Dilki, ,,i razmiljao sam da te pozovem.
O! Sve je bilo u redu - na poetku je sve bilo u redu;
smeila mi se.
Jesi li siguran da ti se zapravo nije smejala?
Gospodine! Gospodine Dilki!
Kaem, jesi li siguran da ti se nije smejala, umesto
to ti je slala osmehe?
Jesam li siguran? Hoe da me uvredi, gospodine
Dilki? Za mene si ti balavac, gospodine moj - nesnosan
balavac.
Vrlo dobro; sad sam siguran da se devojka malice
alila na tvoj raun. Zar nisi svestan, Seme, da si toliko
podigao nos da ti je glava u oblacima? Kako misli da bi
ijedna devojka mlaa od etrdeset pet godina potroila
ijednu re na tebe? Pazi, ne kaem ovo da bih te uvredio
na bilo koji nain, nego ti samo mirno postavljam pitanje.

Sem je besno zurio u njega i verovatno bi pokuao

neki oajniki in u prodavnici pita da tog trenutka nije
opazio pogled gospoe Lovet. Video je po izrazu lica te
dame da bi bilo ta to podsea na guvu bilo brzo
zaustavljeno, pa je smesta izjurio iz radnje da na nekom
drugom mestu ispolji svoju tugu i ogorenost.
Samo izmeu podneva i jedan sat posle podne je u
prodavnici pita nastajala takva grevita guva i priliv
muterija, poto je tih sat vremena, iako je poseta bila
dobra tokom celog dana, a firma zaraivala novac od jutra
do veeri, bio udarni sat za prodaju pita.
Tobijas je iz iskustva znao da je Svini Tod dobro
mogao da izrauna koliko je vremena potrebno da se ode
do nekog mesta u gradu i stoga je, poto je potroio neto
tog ragocenog vremena kod gospoe Lovet, dojurio u
radnju svog gazde prilino zadihan.
Tu je sedeo udni pas sa eirom i Tobijas se na
trenutak zadrao da se obrati ivotinji. Psi odlino
procenjuju ljude po fizionomiji, pa je, izgleda ivotinja, kad
je pogledala Tobijasa u lice, donela povoljan zakljuak o
njemu, poto je dopustila da je pomiluje.
Jadni deko!, rekao je Tobijas, Voleo bih da znam
ta je bilo sa tvojim gazdom, ali prole noi kad sam se
probudio i postavio sebi to pitanje od toga sam se tresao
kao list na vetru. Ipak, nee gladovati, ako ja mogu ita
da uinim. Nemam mnogo ni za sebe, ali ti e dobiti
neto od toga.
Dok je govorio, Tobijas je izvadio iz depa malo
hladnog mesa, ne ba privlanog izgleda, koje je trebalo da
bude njegova vlastita veera, zamotana u prilino prljavu
krpu. Dao je to pare psu koji ga je potiteno prihvatio, a
onda ponovo unuo pred vrata radnje Svinija Toda.
Upravo tada, kad se Tobijas spremao da ue u
radnju, pomislio je da je iznutra uo udan vritav zvuk.
Voen trenutnim porivom, odstupio je korak ili dva, a
zatim, pod uticajem nekog drugog poriva, naglo je jurnuo
napred i uao u radnju.

Prvi predmet koji mu je privukao panju, smeten na

sto u uglu radnje, bio je eir i lep tap za etnju sa
zlatnom drkom, poloen preko njega.
Stolica sa naslonima za ruke u koju su muterije
obino sedale da se obriju bila je prazna, a lice Svinija
Toda provirivalo je u radnju iz stranjeg salona, sa
izuzetno udnim i odbojnim izrazom.
,,Pa, Tobijase, ree on, dok je prilazio trljajui svoje
ogromne ake jednu o drugu, ,,pa Tobijase, nisi mogao da
odoli prodavnici pita?
Kako zna?, pomislio je Tobijas. ,,Da, gospodine, bio
sam u prodavnici pita, ali nisam se zadrao ni minut.
Sluaj ti, Tobijase! Jedina stvar zbog koje mogu da ti
oprostim odlaganje izvrenja zadatka je da ode po jednu
od pita gospoe Lovet; preko toga mogu da preem, tako
da o tome vie nemoj da razmilja. Zar nisu izvrsne,
Tobijase?
,,Da, gospodine, jesu; ali izgleda da je neki gospodin
zaboravio eir i tap.
,,Da, tako je, rekao je Svini Tod i podigavi tap
zadao takav udarac Tobijasu da ga je oborio na pod.
Druga lekcija za Tobijasa Raga, koja e ga nauiti da ne
iznosi primedbe o onome to ga se ne tie. Moe da misli
ta god eli, Tobijase Rag, ali rei e samo ono ta ja
elim.
,,Ja to neu izdrati, vrisnuo je deak, neu da me
ovako udara uokolo, kaem ti, Svini Tode, neu.
,,Ti nee! Jesi li zaboravio svoju majku?
Rekao si da ima vlast nad mojom majkom, ali ja ne
znam kako to, i ne mogu i neu da poverujem u to; otii
u od tebe i, neka bude ta bude, idem na more ili bilo gde
drugo radije nego da ostanem na mestu kao to je ovo.
O, otii e, jel da? Onda, Tobijase, ti i ja moramo
da se nekako objasnimo. Rei u ti kakvu vlast imam nad
tvojom majkom, i onda e moda biti zadovoljan. Prole
zime, kad je mraz potrajao osamnaest nedelja, a ti i tvoja
majka gladovali, ona se zaposliia da isti sobe gospodina

Kinga u Templu, bezdunog i svirepog oveka, koji nikada

nije oprostio nita u svom ivotu i nikada i nee.
Seam se, ree Tobijas; gladovali smo i dugovali
itavu gvineju za stanarinu; ali majka je pozajmila i
platila, a posle toga je pronala zaposlenje na kom je i
sada.
Ah, ti tako misli. Stanarina je plaena; ali Tobijase,
deko moj, ovo je samo za tvoje ui - uzela je srebrni
svenjak iz odaja gospodina Kinga da je plati. Ja to znam.
Mogu to da dokaem. Misii na to, Tobijase, i budi
skroman.
Nek nam se nebo smiluje, ree deak, pogubie je
zbog toga!
,,Pogubiti!, viknu Svini Tod; jao, jao, sigurno
dahoe, obesie je - obesiti, kaem; a sad obrati panju,
ako me natera, ikakvim svojim postupkom, da pomenem
tu stvar, ti si pogubitelj svoje majke. Bolje da ja odmah
postanem slubeni delat i zavrim sa njom.
Uas! Uas!
O, ne dopada ti se to? Zapravo, ne odgovara ti,
majstore Tobijase? Onda budi skroman i nema ega da
se plai. Ne teraj me da pokaem tu mo nad njom koja
e biti potpuna koliko i uasna.
Nita neu rei - nita neu misliti.
To je dobro; sada idi i stavi taj eir i tap u onaj
tamo ormar. Nakratko u izai, a ako iko doe, reci mu da
su me pozvaii da izaem i da se neu vraati sat vremena
ili moda i due, i dobro pazi na radnju.
Svini Tod je skinuo svoju kecelju i navukao ogroman
kaput sa irokim reverima, a zatim, natukavi trorogi eir
na glavu i uputivi Tobijasu udan i straan pogled,
odjezdio na ulicu.

PETO POGLAVLJE

Sastanak u Templu

Avaj! Jadna Doana Oukli - dan je proao, a sa

sobom nije doneo vesti od onog kog voli, kakav teak dan
je to bio, pun stranih sumnji i zebnje!
Muena sumnjama, nadarna i strahovima, Doana je
provela jedan od najbednijih dana u ivotu. Cak ni pre dve
godine, kada se rastala sa svojim voljenim, nije osetila
takav ogroman nalet bola kakav joj je sada ispunjavao
srce, kada je videla da dan prolazi, a vee se tiho prikrada,
bez rei ili ikakvog znaka od Marka Indestrija.
Ni sama nije znala, dok je jo nije obuzela sva muka
razoaranja, koliko se uzdala u to da e tog dana uti
neto o njemu; a kad se vee pretvorilo u no, a nada
postala tako slaba da se na nju uopte nije mogla osloniti,
bila je prinuena da krene u svoju sobu. Glumei da je
bolesna da bi izbegla pitanja svoje majke - poto je
gospoa Oukli bila kod kue, i inila sve da i njoj i svima
drugima bude to je mogue manje prijatno - bacila se na

svoj skromni leaj i prepustila neobuzdanoj navali suza.

O, Mark, Mark, zato si me ovako napustio, kad sam
se toliko uzdala u tvoju istinsku ljubav? O, zato mi nisi
poslao neki znak da si iv i da me i dalje voli?
Najobinija, najmanja re bi bila dovoljna da budem
srena.
Zatim je zaplakala tako gorkim suzama, za kakve zna
samo srce poput njenog, koje je osetilo duboki bol
naputanja. Shvatila je da se stena koja je trebalo da bude
temelj njenih najdubljih nada rasula u puki prah, kojim je
prekriveno sve dobro koje ovaj svet moe da prui
pravednom i lepom.
O, srceparajua je pomisao da neko kao to je ona,
Doana Oukli, bie toliko ispunjeno svim tim svetim i
nenim emocijama koje treba da predstavljaju istinski
blagoslov, zasluuje na ovakav nain da oseti kako je ivot
za nju izgubio svoje najvee drai i da joj ne preostaje
nita osim oaja.
ekau do ponoi, rekla je ona, ,,a ak i tada e biti
prava muka da pokuam zaspati, a sutra moram sebe
naterati da se pomuim i saznam neke novosti o njemu.
Onda je poela da smilja kako e to da se pomui i
na koji nain mlada i neiskusna devojka, kao to je ona,
moe da se nada uspehu svoje istrage. I, najzad je stigao
pononi sat, saoptivi joj da je dan, shvaen u svom
najirem smislu, konano proao, i ostavio je u oajanju.
Celu no je leala jecajui i samo povremeno padala u
nemiran dreme, tokom kog su joj u mislima iskrsavali
bolni prizori, koji su, svojom pojavom teili da ukau na
nasluenu injenicu da Marka Inestrija vie nema.
Najtea no i najmunije bdenje je prolo i na kraju
se blaga i divna zora prikrala u sobu Doane Oukli,
rasterujui neke od najuasnijih prikaza noi, ali sa malo
uinka u potiskivanju tuge koja je devojku obuzela.
Oseala je da bi bilo bolje za nju da sie u prizemlje
nego da rizikuje primedbe i nagaanja koje bi pobudila
ako to ne uini, pa se, potpuno nespremna za najobiniji

razgovor, odunjala dole do trpezarije, delujui vie kao

avet devojke kakva je nekada bila nego kao prelepo i vedro
bie kakvo smo predstavili itaocu.
Njen otac je shvatao ta je to to je njene obraze liilo
rumenila i, iako je to opazio uz veliku uznemirenost, ipak
se drao svojih razloga koje je smatrao sutinskim i koji
su mu davali nadu u bolju budunost.
To je postalo deo njegove filozofije - to je inae
uglavnom deo filozofije starih - da smatra one oseaje koji
narastaju iz izneverenih Ijubavi oseajima krajnje
nestalnog karaktera; i da oni, iako se povremeno
ispoljavaju nasilno, kao i al za mrtvima, uskoro prolaze
jedva ostavljajui za sobom i traga svog prethodnog
postojanja.
Moda je i bio u pravu to se tie najveeg broja
takvih oseanja; ali zasigurno je pogreio kad je primenio
tu vrstu ivotne mudrosti na svoju erku Doanu. Ona je
bila jedno od onih retkih stvorenja ija srca ne moe da
zavede svaki nadmeni hvalisavac koji bi u njihove ui
doapnuo izraze svoje naklonosti. Ne, ona je bila
sposobna, izrazito sposobna da voli jednom, ali samo
jednom; i kao orhideja, koja u svojoj neizmernoj lepoti
procveta jednom i nikada posle, ona je dopustila svom
srcu da se preda blagom uticaju Ijubavi koja je, jednom
skrena zlom sudbom, nestala zauvek.
Stvarno, Doana, rekla je gospoa Oukli pravim
propovednikim tonom, izgleda toliko bledo i bolesno da
u neizostavno morati da razgovaram s gospodinom
Lupenom o tebi.
Gospodin Lupen je, draga moja, na svoj nain moda
veoma dobar kao paroh, rekao je majstor optiar, ,,ali ne
vidim ta bi on mogao da preduzme u vezi sa Doaninim
bledilom.
Poboan ovek, gospodine Oukli, moe da preduzme
sve u vezi sa svakim.
Onda je on zasigurno najnesnosniji dosadnjakovi
koji postoji i ne udim se to su ga neki ljudi izbacili iz

svojih kua, kao to sam uo da se dogodilo gospodinu

Lupenu.
Ako i jeste, gospodine Oukli, mogu ti rei da je u
tome njegova slava. Gospodin Lupen voli da pati za veru; a
ako e sutra postati muenik, sasvim sam sigurna da e
mu to pruiti zadovoljstvo.
Draga moja, sasvim sam siguran da to nee pruiti
njemu ni polovinu zadovoljstva koju e pruiti meni.
Shvatam tvoju insinuaciju, gospodine Oukli, voleo bi
da on bude ubijen zbog svoje svetosti, ali iako ti govori
takve stvari za svojom trpezom, nee to rei kad on doe
na aj danas popodne.
,,Na aj, gospoo Oukli? Zar ti nisam mnogo puta
rekao da neu tog oveka u svojoj kui?
,,A zar ja nisam tebi, gospodine Oukli, dvostruko vie
puta rekla da e on doi na aj? A poto sam ga sada
pozvala, to se ne moe otkazati.
Ali, gospoo Oukli...
Tvoje rei nemaju svrhe. Gospoin Lupen dolazi na
aj i dolazie; a ako ti se to ne dopada, moe da izae.
Eto, sigurna sam da se sada ne moe aliti, kad si
zapravo slobodan da izae; ali ti si kao pas ograen
icom, gospodine Oukli, ja to dobro znam i nita ti nije po
volji.
Divne li slobode zaista, da izaem iz sopstvene kue
da bih u nju pustio nekog ko mi se ne svia!
Doana, draga moja, rekla je gospoa Oukli,
mislim da mi se vraa stara boljka, lupanje srca i
histerija. Znam ta ju je izazvalo - surovost tvog oca; a
samo zbog toga to je oktor Fungus stalno ponavljao da
mi je potreban potpuni mir, tvoj otac je ugrabio priliku
kao neka divlja zver, ili pobesneli manijak, da pokua da
mi izazove bolest."
Gospodin Oukli je skoio, zalupao nogama po podu, i
izgovorivi neto o mogunosti da uskoro zaista postane
manijak, odjurio u svoju radnju i dao se na poliranje
naoara kao da mu od toga ivot zavisi.

Ova mala svaa izmeu njenog oca i majke je sigurno

imala privremeni uinak skretanja panje sa Doane i ona
je mogla da namesti izraz vedrine koju nije oseala; ali i
ona je delom oseala isto to i njen otac prema gospoinu
Lupenu, i krajnje odluno se pobunila protiv toga da sedi
za bilo kakvim obrokom sa tom osobom, tako da je
gospoa Oukli ostala u manjini, odnosno usamljena po
ovom pitanju koje, moda, kao to je ona u potpunosti i
oekivala, uostalom i nije bilo neko vano pitanje.
Doana se popela uz stepenice u svoju sobu, iz koje
se pruao pogled na ulicu. Bila je to starinska kua, s
balkonima na prednjoj strani, i dok je letargino gledala
na Ulicu For, koja u to vreme nije bila ni blizu toliko vana
saobraajnica kao to je to danas, videla je neznanca koji
je stajao u ulazu na suprotnoj strani ulice, i netremice
gledao u njenu kuu, a kad je primetio da ga ona gleda,
smesta je preao ulicu i bacio neto na balkon na prvom
spratu. Zatim je dodirnuo svoj eir i brzo otiao niz ulicu.
Doani je odmah palo na pamet da bi to mogao biti
neki glasnik od onoga za iji se ivot i dobrobit ona toliko
duboko bojala. Stoga ne treba da udi to je ona uplaeno
jurnula dole na balkon sa imenom Marka Indestrija na
usnama, da uje i vidi da li je stvarno to u pitanju.
Kad je stigla na balkon, na njemu je nala pare
papira u koje je bio zamotan kamen da bi mu dao teinu,
tako da moe lako da se dobaci na balkon. S ustreptalim
oekivanjem, ona je razmotala papir i na njemu proitala
sledee rei: ,,Za vesti o Marku Indestriju doite u Templ
Gardens sat pre zalaska sunca i nemojte se plaiti da se
obratite oveku koji e u ruci drati belu ruu.
,,On je iv! On je iv!, povikala je. iv je, radost se
ponovo vraa u moje grudi! O, sad je svetlost dana i sunce
u poreenju sa crnom ponoi oaja. Mark Indestri je iv i
ja u jo biti srena.
Sakrila je parence papira sebi u nedra, a zatim,
pljesnuvi rukama sa izrazom olakanja na licu, ponovila
je kratak, ali izraajan sadraj poruke, dodajui: ,,Da, da,

biu tamo; bela rua je znak njegove istote i naklonosti,

njegove besprekorne ljubavi i zbog toga je njegov glasnik
nosi. Biu tamo. Jedan sat pre zalaska sunca, ma dva
sata pre zalaska sunca, biu tamo. Radost, radost! On je
iv, on je iv! Mark Indestri je iv! Moda je takoe uspeo
u svojoj nameri, vratio se da mi kae da moe da me uini
njegovom i da se nikakva prepreka ne moe pojaviti da
osujeti na brak. O, vreme, vreme, pojuri napred najbre
to moe.
Otila je u svoje odaje, ali ne kao poslednji put
plaui, ve sa smekom; otila je da se osmehne svojim
prethodnim strahovima, i prihvati filozofiju koja
pretpostavlja da mnogo vie patimo zbog zebnje od stvari
koje se uopte nisu dogodile nego od stvarnih katastrofa
koje su se punom snagom sruile na nas.
O, da je samo taj glasnik doao jue, ree ona.
Kakvih bi munih sati bila poteena! Ali, neu se aliti;
ne moe se rei da se alim na sadanju radost zbog toga
to nije dola ranije. Biu srena kad mogu, a svesna toga
da u uskoro uti blagoslovene vesti o Marku Indestriju,
odagnau svaki strah.
Nestrpljenje koje je sada oseala nosilo je sa sobom
svoje bolove i kazne, a ipak je to bilo sasvim drugaije
oseanje od bilo kog koje je ranije istrpela i zasigurno
daleko povoljnije nego potpuni bol koji ju je bio obuzeo
dok je iekivala bilo kakvu vest o Marku Indestriju.
Bilo je udno, jako udno, to joj uopte nije pala
napametmisao da vesti koje ima da uje od neznanca u
Templ Gardenu mogu da budu loe, ali nema sumnje da
joj nije sinula takva pomisao i iekivala je sastanak bez
pomisli o krajnje nepovoljnim vestima.
Stalno je sebi postavljala pitanje da li treba da kae
ocu ta se dogodilo, ali kad bi pomislila na to, brzo bi
odbacila takve misaone sugestije i punom snagom se
preputala prirodnoj sklonosti da tajne o svojoj srei uva
za sebe.
Ipak, nije bila toliko nepravina da ne oseti kako se

prema ocu odnosi nepravedno kad na njega svaljuje svu

svoju tugu (kao to se desilo), a onda od njega sakrije sve
ono radosno to je povezano sa istim sluajem.
To je bilo neto to verovatno nee nastaviti da radi,
pa je donela odluku da rastereti svoju savest muka koje bi
inae imala tako to e mu nakon razgovora u Templ
Gardensu rei kakav je bio ishod tog razgovora; ali nije
mogla da se odlui da mu ita kae pre toga, bilo je tako
prijatno i ugodno sauvati tajnu samo za sebe i oseati da
samo ona zna kako je njen dragi ostao potpuno veran,
toliko da je zakasnio samo jedan dan da joj se javi, a i to
kanjenje moda nije bilo njegova krivica.
I tako je ona premiljala u sebi i pokuavala da
prekrati sate pune nestrpljenja, ponekad uspevajui da
zaboravi koliko je jo mnogo vremena ostalo do zalaska
sunca, a ponekad je oseala kao da se svaki minut
svojeglavo rastee na deset puta due trajanje od svog
uobiajenog samo da bi nju pritiskao.
Bila je rekla da e umesto sat pre zalaska sunca doi
u Templ Gardens dva sata pre, i drala je svoju re poto
je, izgledajui srenije nego nedeljama unazad, zabrzala
niz stepenice kue svoga oca, i taman je htela da izae na
privatni izlaz kad joj panju privue neka udna ljudska
prilika koatog izgleda.
To ne bee niko drugi do preasni gospodin Lupen:
on je bio visok ovek neobinog izgleda, a ovom prilikom je
doao kako bi on rekao na konjskim leima, to jest, jahao
je veoma sitnog ponija, koji je izgledao potpuno
neprikladno da nosi njegovu teinu i bio tako nizak da bi
preasni, samo da nije isturio noge upolje pod uglom,
neizostavno morao njima da dodiruje zemlju.
Slava Gospodu!, ree on: Presreo sam avola.
Devojko, doao sam ovde na poziv tvoje majke, a ti e
ostati i popiti s nama napitak zvani aj.
Doana jedva da se udostojila da ga i pogleda nego je,
privukavi ogrta blie sebi, poto je on imao toliko
drskosti da je povue za njega, produila dalje, tako da je

preasni ostavljen da se sam snalazi kako ume.

,,Stani!, viknuo je on, Stani! Vidim sasvim jasno da
te avo sasvim obuzeo: sasvim jasno vidim - neka mi se
Gospod smiluje! Ova ivotinja ima neto protiv mene i u to
nema nikakve sumnje.
Ova zadnja primedba poticala je otud to se poni
ritnuo na veoma udan nain.
Plaim se, gospodine, ree jedan momak - niko
drugi nego na stari poznanik Sem, plaim se da se neto
deava sa tim ponijem.
Poni se ponovo ritnu kopitama na isti neobian nain.
Sauvaj me Boe!, ree preasni, Nikada pre nije
ovo radio. Ja - evo ga opet - hoe da me ubije! Mladiu,
molim te za pomo da sjaem; mislim da te poznajem, ti si
sestri bogobojazne gospoe Pamp - ova ivotinja zaista
eli da mi doe glave!
U tom trenutku se poni tako estoko ritnuo da je
gospodin Lupen stvarno poleteo preko njegove glave i
napravio potpun premet, doekavi se na pete u dvorite
majstora za naoare; a na nesreu se zadesilo da je u tom
trenutku gospoa Oukli, zauvi napolju raspravu, izjurila
napolje, i prvo to je uradila bilo je opruanje ispred nogu
gospoina Lupena.
Sem je osetio da je sada vreme da ode; a poto mi ne
volimo nerazjanjene misterije, moemo stoga da
razjasnimo kako su ova udna zbivanja usledila: zbog toga
to je Sem u sitniarnici preko puta kupio ioda za pola
penija i zabavljao se bockajui ponija preasnog Lupena u
stegna, poni, koji nije bio navikao na tako neto, estoko
se ritao u odgovor na to, i tako je dolo do zabeleenih
zbivanja.
Doana Oukli se bila udaljila svojim putem pre nego
to je preasni ubaen u kuu njenog oca na nain koji
smo opisali, tako da uopte to nije videla, niti bi je bilo
briga i da jeste, poto je njen um u celini bio posveen
zadatku na koji se uputila.

Dok je ila onom stranom Ulice Flit na kojoj se

nalazila kua i radnja Svinija Toda, radoznalost ju je
nagnala da na trenutak zastane i pogleda psa setnog
izgleda koji je tu stajao zagledan u vrata.
Izraz bola se nepogreivo video na tom stvorenju, i,
gledajui u njega, videla je kako se vrata radnje lagano
otvaraju i neko baca napolje komadi mesa.
,,To su fini ljudi, ree ona, ,,ko god da su. Ali, kada
je videla da se pas s gaenjem okree od mesa, i kad je
opazila da je po mesu posut beli prah, smesta joj je paio
na pamet da je meso otrovano i baeno sirotoj ivotinji
samo da bi stradala.
Kad je ugledala grozno lice Svinija Toda zagledano u
nju, kroz delimino otvorena vrata, vie uopte nije
sumnjala u to, poto je samo to lice bilo sasvim dovoljno
da potvrdi spremnost ove osobe na svaku vrstu zlodela.
Prola je dalje zadrhtavi, na trenutke pomiljajui da
pas ima veze sa njenom sudbinom ili bar okolnostima koje
e odluivati o njenoj sudbini.
Nedostajao je jo puni sat do dogovorenog vremena
sastanka kada je stigla do Templ Gardensa i ona je,
delimino krivei sebe to je toliko poranila, sela na jednu
od klupa da razmisli o prolosti i prizove u svoje seanje
(uz svu ivahnu sveinu predanosti mlade zaljubljene
devojke) mnoge nene rei koje je povremeno izgovarao pre
dve godine onaj u iju odanost nikad nije sumnjala i ija je
slika bila urezana u dubini njenog srca.

ESTO POGLAVLJE

Sastanak u vrtovima i razgovor pun straha

Sat na Templu je izbio as u kom je trebalo da bude

sastanak i Doana se bojaljivo osvrnu oko sebe traei
bilo koga ko bi naizgled podseao na osobu kakvu bi Mark
Indestri moda odabrao da mu bude glasnik.
Skrenula je pogled prema kapiji, poto je pomislila
kako je ula da se zatvara, i tad je videla oveka
gospodskog izgleda, ogrnutog u kaput, koji se osvrtao oko
sebe, naizgled traei nekoga.
Kad ju je primetio, smesta je ispod kaputa izvadio
belu ruu i sledeeg trenutka su se susreli.
,,Da li imam ast da govorim sa gospoicom Doanom
Oukli?
,,Da, gospodine, a Vi donosite poruku od Marka
Indestrija?
Jesam, to jest, ja sam onaj koji vam donosi vesti o
Marku Indestriju, iako me boli to kaem da nisam
glasnik kog je on neposredno poslao da vam donese
poruku.
O! Gospodine, izgledate tuno i ozbiljno, izgledate
kao da ete objaviti da se dogodila neka nesrea. Recite
mi da nije tako, recite mi odmah ili e srce da mi

prepukne!
Priberite se, damo, preklinjem vas.
Ne mogu - ne usuujem se, osim ako mi ne kaete
da je iv. Recite mi da je Mark Indestri iv i onda u biti
samo strpljenje; recite mi to, i neete od mene uti ni
slovca. Recite mi tu re odmah - odmah! Surovo je, verujte
mi, drati me u ovakvoj napetosti.
Ovo je jedan od najtunijih zadataka na koje sam
ikada naiao, rekao je neznanac, dok je vodio Doanu do
klupe da sedne. Prisetite se, moja damo, kako smo mi
stvorenja zavisna od sluajnosti i okolnosti - prisetite se
kako i najnevanije okolnosti utiu na nas, sputavajui
nas ili nas terajui u oaj ili na pokoravanje; prisetite se
na kako se krhke osnove oslanja ivot i najboljih meu
nama.
Nemojte vie - nemojte vie, kriknula je Doana
sklapajui ruke, sada sve znam i sasvim sam
upropatena.
Spustila je lice u ruke i stresla se u bolnom gru.
Mark! Mark!, zaridala je, Otiao si od mene! Nisam
mislila na ovo - nisam mislila na ovo. O, nebesa! Zato
sam poivela toliko da dobijem priliku da ujem ovakve
strane vesti? Izgubljeno, izgubljeno sve je izgubljeno!
Boe na nebesima! Kakva je svet sad pusto za mene!
Dozvoli mi, damo, da te zamolim da potisne taj
neobuzdani bol i stvarno saslua ono to imam da ti
otkrijem. Ima mnogo toga da se uje i mnogo sa im da se
rauna; a ako zbog svega onog to znam, ne mogu, ne
usuujem se da kaem da je Mark Indestri iv, isto tako
neu ni rei da ga nema vie.
Reci opet - izgovori opet te rei! Onda ima nade - o,
ima nade!
Ima nade, a bolje je da tvoja svest prvo primi ok od
mogunosti smrti onoga kog si tako nestrpljivo iekivala,
a zatim, iz onoga to u ti saoptiti, prikupi nadu da
moda nije tako. To je svakako bolje nego da isprva
oekuje previe, a da onda ta tvoja oekivanja budu

grubo unitena.
Tako je - tako je; to je ljubazno od tebe, a ako ne
mogu da ti zahvalim kao to bi trebalo, ti e znati da je to
zato to sam u stanju prevelike uzbuenosti, a ne zato to
to ne bih htela; razumee to - sigurna sam da e to
razumeti.
Nemoj da mi se izvinjava. Veruj mi da sasvim mogu
da razumem sve to bi mogla da kae i sve to sigurno
osea. Treba da ti kaem ko sam ja, da bi mogla da ima
poverenja u ono to treba da ti saoptim. Zovem se Deferi
i pukovnik sam u Indijskoj armiji.
Veoma sam vam zahvalna, gospodine, ali Vi ste ve
stekli moje poverenje, imenom Marka Indestrija, koje je
sasvim dovoljno za to. Ponovo ivim u nadi koju ste mi
dali, da je on jo iv i u toj nadi u rado ostati, to e mi
omoguiti da izdrim sve ono to imate da mi kaete, (ta
god to bilo), i sa oseanjem da kroz mnoge patnje na
kraju, ipak, moda doe srea. Otkriete da sam vrlo
strpljiva, o da, vrlo strpljiva - toliko strpljiva da ete jedva i
videti pusto koju je bol ve napravila u meni.
Dok je govorila, pritisnula je rukama grudi i pogledala
ga u lice sa izrazom takve patnje da se srce slamalo od tog
prizora. On je bio primoran, iako nije bio navikao da se
raznei, da zastane na nekoliko trenutaka pre nego to je
mogao da nastavi sa zadatkom koji je sebi postavio.
Izneu to to je krae mogue, rekao je, ,,u skladu.
sa izjavom koju moram da dam, a moram zapoeti
pitanjem da li si svesna pod kakvim je okolnostima Mark
Indestri otiao iz zemlje?
Ovoga jesam svesna: da je svaa sa njegovim
ujakom, gospodinom Grantom, bila veliki razlog i da mu je
glavno stremljenje bilo da popravi svoj materijalni poloaj,
tako da moemo da budemo sreni i nezavisni od onih koji
ne gledaju blagonaklono na na planirani brak.
,,Da, ali mislio sam: da li si svesna u kakvu vrstu
pohoda se uputio u indijska mora?
,,Ne, ne znam nita vie; sastali smo se na ovom

mestu, rastali smo se na onoj tamo kapiji, i nikad se

ponovo nismo sreli.
Onda imam neto da ti kaem, da bih svoje izlaganje
uinio jasnim i otvorenim.
Sluau Vas sa tako dubokom panjom da ete videti
kako mi je itava dua obuzeta onim to ete rei.
Oboje su seli na klupu, i dok Doana nije odvajala
oiju sa lica svog sagovornika, te izvore velikodunih i
plemenitih oseanja, on je poeo da joj iznosi dogaaje koji
joj se nikada nee izbrisati iz seanja i za koje se veoma
duboko zainteresovala.
Mora znati da se ono to je toliko raspalilo matu
Marka Indestrija sastojalo iz ovoga. Ovde u London doao
je ovek sa dobro potkrepljenim i izuzetno valjano
sastavljenim izvetajem da je na jednom malom ostrvu
kraj Indijskih mora otkrivena reka koja na svom putu ka
okeanu u sebi nosi ogromne koliine zlatnog praha. On je
svoju priu ispriao tako dobro, i naizgled je tako savreno
vladao svim injenicama povezanim sa njom, da jedva da
je uopte bilo mesta sumnji o tom pitanju.
Stvar je uvana u tajnosti i nije se prialo o njoj; neki
uticajni ljudi su odrali sastanak - uticajni u smislu novca
koji poseduju - meu kojima je bio jedan koji je prema
Marku Indestriju gajio izuzetno prijateljska oseanja;
tako da je Mark prisustvovao sastanku sa tim svojim
prijateljem, iako je oseao da je krajnje nepodoban da,
zbog nedostatka sredstava, uzme ikakvog uea u poslu.
Ali, on nije bio svestan kakve su velikodune namere
njegovog prijatelja u pitanju, dok mu nisu predoene, a
one su sastojale od sledeeg: on, prijatelj, trebalo je da
obezbedi neophodna sredstva za poduzimanje poduhvata i
rekao je Marku Indestriju da e, ako eli lino da krene
na pohod, podeliti s njim ono to bude steeno, ta god to
bude bilo.
Dakle, moe da zamisli koliko je, za mladog oveka
poput Indestrija, potpuno lienog vlastitih sredstava, ali
poletne i preduzimljive naravi, takva ponuda bila izazovna.

Odmah je sa zadovoljstvom prihvatio i istog trenutka se

zainteresovao za taj veoma detaljno i jasno opisan posao.
On mu je potpuno obuzeo matu, predstavljajui mu se u
najizazovnijem svetlu, a po opisu njegovog poletnog
raspoloenja koji sam ja uo, mogu da zamislim sa kakvim
se elanom i raspoloenjem upustio u takvu jednu stvar.
Dobro ste ga poznavali, ree Doana, neno.
,,Ne, nikada ga nisam video. Sve to kaem u vezi sa
njim potie iz opisa drugog oveka koji ga je dobro znao i
koji je plovio sa njim na brodu koji je na kraju krenuo iz
Londonske luke na daleki i nesiguran pohod koji sam
pomenuo.
Taj ovek, ko god on bio, morao je dobro poznavati
Marka Indestrija i uivati njegovo veliko poverenje da bi
mogao biti u mogunosti da ga tako tano opie.
Verujem da je bilo tako, a iz usta tog oveka,
umesto mojih, trebalo je da uje ono to sada izgovaram.
Taj gospodin, ije ime glasi Tornhil, trebalo je da ti saopti
ovu poruku, ali izgleda da je spreen nekom udnom
nezgodom, inae ti ne bi bila ovde sluajui mene na ovu
temu koju bi on bolje prepriao.
,,A on je jue trebalo da doe kod mene?
Trebalo je.
Onda je Mark Indestri odrao svoju re, i da nije
bilo nepovoljnih okolnosti koje su spreile njegovog
glasnika, ja bih jue ula ono to mi Vi danas iznosite.
Molim Vas da nastavite, gospodine, i oprostite mi zbog
prekidanja
Nema potrebe da te gnjavim svim pregovorima,
problemima i tekoama koje su iskrsle pre nego to je
ekspedicija mogla valjano da zapone; dovoljno je da
kaem da je najzad, nakon mnogo nerviranja i nevolja,
zapoeta, i brod je dobio propisne dozvole i posadu za
svrhu putovanja u Indijska mora u potrazi za blagom, za
koje je prvi pustolov koji je imao hrabrosti da ga potrai
javio da je tamo.
Bilo je to velianstveno plovilo. Video sam kako plovi

mnoge milje polazei iz Engleske pre nego to je potonulo

pod talase, da nikad vie ne izroni.
,,Potonulo!
,,Da, bio je to zlosrean brod i potonuo je; ali ne
smem da brzam dopusti da nastavim svoju priu po redu.
Brod se zvao Zvezda, i ako su oni koji su putovali na
njemu podizali pogled ka zvezdama pitajui se za svoju
sudbinu, bili su sasvim u pravu, moe se smatrati da je ta
zvezda za njih bila pogubna, stoga to im je na kraju
dodeljena samo gorina i razoaranje.
A Mark Indestri, rekli su mi, bio je ovek
najispunjeniji nadom na celom brodu. U svojoj mati je
ve mogao da zamisli sebe kako brodom plovi kui,
optereen i pretrpan bogatstvom one bletave reke.
Ve je zamiljao ta moe da uradi sa svojim
zamanim bogatstvom, i ne sumnjam da je, zajeno sa
mnogima koji su poli u taj pohod, u mati u punoj meri
uivao u troenju bogatstva koje e stei - moda zapravo i
vie nego da ga je stekao u stvarnosti.
Meu pustolovima je bio i jedan Tornhil, koji je bio
porunik u Kraljevskoj mornarici, a izmeu njega i mladog
Indestrija se razvilo izuzetno prijateljstvo - prijateljstvo
tako jako i mono da ne moe biti sumnje da su oni jedan
drugom izneli sve svoje nade i strahove; a ako je ita
moglo znaajno prekratiti dosadu takvog tekog putovanja
kakvo su ovi pustolovi preduzeli, to je zasigurno bio
otvoren razgovor i poverljiva razmena miljenja izmeu
dva tako srodna duha kao to su bili Tornhil i Mark
Indestri.
Imajte na umu, gospoice Oukli, da iznosei ovu
priu Vama, ja spajam ono to sam uo u vie raznih
prilika, tako da bi pripovedanje bilo jasno i da ne bi imala
problema da ga razume, poto, kao to sam prethodno
izjavio, nikada nisam video Marka Indestrija, a samo sam
jednom, na oko pet minuta, video plovilo u kom je krenuo
na svoj pogubni pohod - jer ispostavilo se da je bio
poguban - u Indijska mora. Od Tornhila sam dobio

obavetenja tokom mnogih tekih i jednolinih sati

provedenih na putovanju kui iz Indije.
Izgleda da je Zvezda bez ikakve nezgode ili dogaaja
vrednog opisivanja stigla u Indijski okean i verovatno
odmah pronala mesto gde treba traiti blago. Tu se
susrela sa brodom koji je plovio kui iz Indije, po imenu
Neptun.
Bilo je vee i sunce je tonulo na borizontu na nain
koji je nekako predviao oluju. Ja sam bio na palubi tog
broda iz Indije; nismo oekivali nita ozbiljno, iako smo se
pripremili za loe vreme, a kako se ispostavilo, dobro smo
uradili to se toga tie poto nijedan, ni najstariji mornar,
ne pamti oluju koja je tako naletela na obalu. Pomamna
bura, koju je bilo nemogue izdrati, oterala nas je na jug;
i tek krajnjim merama, uz pomo odvanosti i hrabrosti
pomoraca kakvoj nikad pre nisam svedoio u trgovakoj
floti, izbegli smo brodolom, ali smo skrenuli najmanje
dvesta milja sa kursa; i umesto da stignemo kao to je
trebalo do Rta u odreeno vreme, bili smo na ogromnoj
udaljenosti, istono od njega.
Ba kad je oluja, koja je potrajala tri noi i dva dana,
poela da posustaje, na horizontu smo videli potmuli
crveni. odsjaj; poto se takva pojava ne bi mogla oekivati
na tom mestu, niti smo bili na geografskoj irini gde se
mogu oekivati elektrine pojave na nebu, zaploviii smo u
tom pravcu, s pretpostavkom koja se kasnije ispostavila
kao potpuno tana.
Bio je to brod u plamenu!, rekla je Doana.
,,Jeste.
Avaj! Avaj! Pretpostavljala sam to. Od poetka mi je
uasna sumnja proimala um. Bio je to brod u plamenu, a
taj brod je bila... Zvezdci, i dalje na kursu svog pohoda,
iako daleko skrenuta nepovoljnim vetrovima i talasima.
Nakon otprilike pola sata plovidbe stigli smo dovoljno
blizu da jasno vidimo zapaljeni brod.
Mogli smo da ujemo huk vatre i kroz durbine smo
videli kako se plamenovi uspinju uz uariju i preskau sa

katarke na katarku, kao pobesnele guje, oduevljene

razaranjem koje ine. Podigli smo sva jedra i zategnuli
svaki pedalj platna koji smo imali da stignemo do
zlosrenog broda, poto su udaljenosti koje na moru
izgledaju male zapravo ogromne i nakon sat vremena hitre
plovidbe sa razapetim svakim komadom platna na brodu,
uspeli smo tek da stignemo do zlosrene lae; ali, zamisli
koliko razaranje moe da napravi vatra za sat vremena!
Brod je bio osuen na propast. Sudbina mu je
odredila da mora da nestane i dugo pre nego to smo stigli
na mesto na kom je bespomono plutao na sada ve
prilino mirnoj vodi, videli smo blistavi stub varnica kako
se die u nebo. Onda se preko povrine mora razlegao
glasan huk i sve se umirilo - brod je nestao, i vode su se
sklopile nad njima zauvek.
Ali kako ste znali, rekla je Doana krei ruke, a
bledilo njenog lica je odavalo duboku zainteresovanost za
ovu priu, kako ste znali da je taj brod ZvezdaP. Zar to
nije mogla da bude neka druga zlosrena laa koja je
doivela tako jezivu sudbu?
Rei u ti: iako smo videli kako brod tone, zadrali
smo pravac plovidbe, ulaui najvei napor da stignemo
do tog mesta, u nadi da emo pokupiti nekog od posade
koja je zasigurno iz sve snage pokuavala da napusti
zapaljeni brod u amcima.
Kapetan trgovakog broda drao je durbin ispred oka
i tad mi je rekao: Tamo pluta krhotina broda, a neto je
zakaeno na nju; ne znam da li je to moda ovek, ali ono
to mogu da opazim izgleda mi kao glava nekog psa.
Pogledao sam i sam kroz durbin, i video istu stvar; ali
dok smo se pribliavali, otkrili smo da je to veliki komad
olupine, na koji su se zakaili ovek i pas, i drali se za
njega oajnikom snagom. U sledeih deset minuta
ukrcali smo ih na brod - ovek je bio porunik Tornhil kog
sam prethodno spomenuo, a pas je pripadao njemu.
Ispriao nam je da je brod koji smo videli da gori bila
Zvezda? da nikada nije stigla do svog cilja i da on misli da

je sve potonulo osim njega i njegovog psa; poto, iako je

jedan od amaca sputen sa broda, posada je tako
oajniki jurnula u njega da je potonuo i sve je propalo.
On sam je bio tako iscrpljen da je, nakon to nam je
ovo predoio, prolo nekoliko dana pre nego to je ustao iz
svoje lealjke; ali kad je ustao i poeo da se drui sa nama,
otkrili smo a je to pametan, vedar sadrug - upravo
onakav kakvog bismo rado imali na brodu, a kapetanu i
meni je u poverenju izneo kakav je bio cilj putovanja
Zvezde, kao i prethodne pojedinosti sa kojima sam te
upoznao.
A onda, tokom none strae, dok je blaga i divna
meseina izgledala primamljivo i vie nego inae, a on i ja
stajali na palubi uivajui u sveini noi nakon estoke
dnevne vreline u tropima, on mi je rekao: Kada stignem u
London imam jedno veoma tuno poslanje koje treba da
obavim. Na naem brodu je bio mladi po imenu Mark
Indestri; a nedugo pre nego to je brod na kom smo bili
potonuo, on me preklinjao da u Londonu pronaem mladu
damu po imenu Doana Oukli, erku majstora za naoare,
pod uslovom da ja preivim, a on strada; u vezi sa tim
dogaajem je imao tako snaan predoseaj da mi je dao
bisernu ogrlicu koju je trebalo da joj predam u njegovo
ime; ali gde je nabavio bisere nisam imao ni najmanje
predstave, poto su bili neprocenjive vrednosti.
Gospodin Tornhil mi je pokazao bisere, koji su bili
razliitih veliina, grubo meusobno povezani, ali od
ogromne vrednosti; a kad smo stigli do reke Temze, to je
bilo pre samo tri dana, otiao je od nas zajedno sa svojim
psom, nosei sa sobom svoju bisernu ogrlicu, da pronae
mesto gde ti ivi.
Avaj! Uopte nije doao.
,,Ne; iz istrage koju smo bili u stanju da
preduzmemo, i iz svih informacija koje smo mogli da
prikupimo, izgleda da je nestao negde oko Ulice Flit.

Nestao!"
Da; pratili smo ga do stepenica Templa, a odatle do
brijanice koju dri ovek po imenu Svini Tod; odatle pa
dalje nismo mogli da doemo ni do kakve informacije.
Svini Tod!
,,Da, a ono to sluaj ini jo udnijim, ni sila ni
ubeivanje nisu mogli da ubede Tornhilovog psa da
napusti to mesto.
Videla sam ga - videla sam ivotinju, a ona je
pogledala preklinjui, skoro neno, u moje lice, ali malo
sam razmislila, kad sam zastala da pogledam tu tunu, ali
odanu ivotinju, kako ona uestvuje u mojoj sudbini. O!
Mark Indestri, Mark Indestri, da li mogu da se usudim i
poverujem da si iv kada je sve ostalo propalo?
Rekao sam ti sve to sam mogao, a u skladu sa
sopstvenom procenom, ti moe da ouva nadu ili je
izbrie zauvek. Nisam od tebe prikrio nita to bi moglo
da stvar prikae bilo u boljem, bilo u gorem svetlu - nita
nisam ni dodao; sve si ula prosto onako kako je meni
reeno.
Izgubljen - on je izgubljen!
Moja damo, ja sam ovek koji uvek daje prednost
izvesnosti bilo koje vrste u onosu na napetost; iako se,
sve dok nema sigurnih dokaza o nekoj smrti, sasvim lako
moe pretpostaviti da taj ivot i dalje tee, ipak mora
shvatiti, po izvetaju o svim okolnostima, na koliko
slabanim temeljima se mora drati tvoja nada.
,,Ja nemam nade - nemam nade - on je zauvek
izgubljen za mene! Bilo je ludilo verovati da je iv. O!
Mark, Mark! I da li je ovo kraj nae predane ljubavi? Da li
sam zaista poslednji put pogledala to lice kad smo se
rastali na ovom mestu?
,,Neizvesnost, rekao je pukovnik Deferi, elei da se
to manje mea u njenu sopstvenu tugu, neizvesnost
koja takoe preovlauje u vezi sa sudbinom jadnog
gospodina Tornhila, alosna je stvar. Plaim se da one
dragocene bisere koje je imao nije video neko ko se ne bi

ustruavao da ih se dokopa njegovom smru.

,,Da, zaista tako izgleda; ali ta meni znae biseri? O!
Da su bar potonuli na dno tog Indijskog mora, odakle su
uzeti. Avaj, avaj! Njihova udnja za dobiti je izazvala sva
ova zla. Mogli smo ovde da budemo siromani, ali bismo
bili sreni. Bili bismo bogati sreom, ali sad je sve
izgubljeno i svet ne moe da mi ponudi nita to bih
elela, osim jednog komadia zemlje dovoljnog da mi bude
grob.
Klonula je preko rukohvata klupe i prepustila se
takvoj bujici suza da je pukovnik Deferi osetio kako se ne
usuuje da je ometa.
Postoji neto izuzetno sveto u istinskom bolu, to
posmatraa ispunjava strahopotovanjem, i pukovnik
Deferi je nesvesno, oseajui potovanje, odstupio
nekoliko koraka i saekao dok izliv oajnike patnje nije
proao.
Tokom tih nekoliko kratkih trenutaka nauo je rei
koje je izgovorio, ija je patnja naizgled na slian nain
izvirala iz tog nepresunog izvora svih muka, razoaranja
u Ijubav. Nedaleko odatle sedela je devica, ne toliko mlada
da bi je nazvali iparicom, ali i dalje ne u tako
poodmaklom dobu da bi se sva njena lepa oseanja skrila
pod uticajem nemilosrdnog sveta, i on je sluao dok je
devica govorila.
Nemar je ono to me ubolo u srce, rekla je. Samo
jedna napisana ili izgovorena re, jedna ljubavna poruka
koja mi kazuje da uspomena na ijubav koju sam smatrala
venom i dalje lebdi u tvome srcu, bila bi dovoljna da
utei, ali ona nije stigla, i ja sam biia potpuno oajna.
Sluaj me, ree njen sagovornik, ,,i ako bi ikad
uopte mogla da poveruje da neko ko istinski voli moe
biti surov da bi bio nean, veruj da sam ja taj. Na neko
vreme sam podlegao opinjenosti strau koja se nikad
nije istinski naselila u mom srcu, ali ipak je to bilo daleko
ublje oseanje od strasti, tim vie to se nijednog

trenutka neka zla pomisao nije izmeala sa njegovim

istim stremljenjima.
Bio je to san o srei koji je na vreme potisnuo
uspomenu koja nikada ne sme da bude zaboravljena; ali
kad me grubo prodrmala injenica da oni ije je miljenje
od vee vanosti za tvoju dobrobit i tvoju sreu ne znaju
nita o Ijubavi, osim u njenom najprostijem obliku,
odmah je postalo neophodno iskoreniti oseanje koje,
svojim trajanjem, ne bi moglo u budunosti doneti nita
osim zla.
Moda i ne moe da zamisli, i moda nikada nee
znati za njih, jer ne mogu da opiem te boli srca kojima
sam platio istrajnost da se nastavim ponaati tako kako
sam oseao da sam duan prema tebi - koliko god me srce
bolelo zbog toga. Pristao sam da verujem kako e se tvoja
ljubav pretvoriti u ravnodunost, moda i u mrnju; da e
te svest o tome da si omalovaena izazvati da se brani sa
svim svojim enskim ponosom i tako e se izdii iznad
kajanja. Zbogom, zauvek! Ne usuujem se da te volim
istinski i iskreno i zato je bolje da se rastanemo nego da
istrajavamo u varljivom snu koji samo moe da se okona
u propadanju i tugovanju.
Jesi li ula ove rei?, apnuo je pukovnik Deferi
Doani. Vidi da i drugi pate i to iz istog razloga, gubitka
ljubavi.
Vidim. Otii u kui i moliti se za snagu da sauvam
svoje srce od ove alosti i muke.
Nikad do sada istinska ljubav se nije razvijala bez
nevolje;*(ekspir San letnje noi I,I) ne udi se zbog toga,
Doana Oukli, to je tvoja doivela takvu propast. To je
veliko prokletstvo najuzvienijih i najplemenitijih oseanja
za koje je oveanstvo sposobno, da dok pod srenim
okolnostima one izazivaju ogromnu koliinu sree, im se
dogodi neto nepovoljno, oni postaju najplodnije tlo za
bujanje nesree. Treba li da te otpratim?
Doana je oseala zahvalnost to je mogla da se

nasloni na pukovnikovu ruku dok je ila kui, a kad su

proli pored berbernice iznenadili su se kad su videli da
nema ni psa ni eira.

SEDMO POGLAVLJE

Berberin i draguljar

No je, a ovek, jedan od najpoznatijih draguljara u

Londonu, ali ipak skroman i pored sveg bogatstva, sputa
kapke na izlozima svoje radnje.
Taj draguljar je star ovek, njegova retka kosa je
seda, a ruke mu se tresu dok zakljuava brave na njima,
pa zatim, stalno iznova proverava i trese svaki kapak, da
se uveri da je radnja dobro osigurana.
Ta njegova radnja nalazi se u Murfildsu, u to vreme
mestu koje su veoma esto poseivali prodavci plemenitih
metala i dragog kamenja. Nameravao je da ue na svoja
vrata, poto je upravo zadovoljno pogledao kapke na
radnji, kad mu prie visok, neskladno graen ovek. Taj
ovek je nosio trorogi eir, premali za njega, nasaen na
vrh njegove ogromne, rune glave, dok je kaput na njemu
imao ogromne revere, dovoljno velike da se od njih skroji
drugi kaput normalnih dimenzija.
Nai itaoci e bez potekoa prepoznati Svinija Toda,
i razumljivo je da se stari draguljar sitnog rasta prenuo
kad mu se obratila osoba ovako neprivlanog izgleda.
,,Ti trguje dragim kamenjem.
,,Da, tako je, glasio je odgovor. Ali je prilino kasno.

Hoe li da kupi ili prodaje?

,,Prodajem.
,,Hm! A, usuujem se da kaem da to nije neto ime
se ja bavim; jedino to potraujem su biseri, a njih nema
na tritu."
,,A ja imam upravo bisere na prodaju, ree Svini
Tod, nameravam da zadrim sve svoje dijamante,
granate, topaze, brilijante, smaragde i rubine.
,,Ma avola! Pa nee valjda da kae kako ima
neto od toga? Produi dalje! Ja sam prestar da se sa
mnom zbijaju ale, a i eka me veera.
Hoe li pogledati bisere koje imam?
Sitne i nepravilne bisere, pretpostavljam; oni nisu
vredni i neu ih; imamo mnotvo takvih. Mi elimo prave,
istinske, krupne bisere. Bisere koji vrede hiljade funti.
Hoe li pogledati ove moje?
,,Ne, laku no!
Odlino, onda u ih odneti gospodinu Koventriju,
gore uz ulicu. On e ih moda otkupiti od mene, ako ti ne
moe.
Draguljar zastade.
Stani, kakve koristi od odlaska do gospodina
Koventrija? On nema sredstava da kupi ono za ta ja
mogu da isplatim gotovinom. Ui, ui, u svakom sluaju
u pogledati ta ima na prodaju. Ohrabren tim reima,
Svini Tod je uao u malu, zaguljivu radnju niske
tavanice, a draguljar je upalio svetlo i postarao se da
zadri svoju muteriju sa druge strane pulta, pa stavio
naoare i rekao: Dakle, gospodine, gde su Vai biseri?
Evo ih, rekao je Svini Tod sputajui ogrlicu sa
dvadeset etiri bisera pred draguljara.
Stareve oi su se silno rairile, a on gurnu naoare
navie na elo zagledan u lice Svinija Toda, sa
neprikrivenim iznenaenjem. Zatim je ponovo spustio
naoare i poto je uzeo bisernu ogrlicu, hitro je pregledao
svako pojedino zrno, nakon ega je uzviknuo:
Pravi, pravi tako mi svega! Svi su pravi!

Zatim je ponovo podigao naoare na elo i jo jednom

se zagledao u Svinija Toda.
A ovaj ree:
Znam da su pravi. Hoe li da posluje sa mnom ili
ne?
,,Da li u da poslujem sa tobom? Da, sasvim sam
siguran da su pravi. Daj da pogledam ponovo. O, vidim
sa, imitacije, ali tako dobro uraene da bih stvarno, zbog
njihove izuzetnosti, dao pedeset funti za njih
,,Ja sam ljubitelj izuzetnosti, rekao je Svini Tod, ,,i
poto ve nisu pravi, zadrau ih. Posluie kao poklon
nekom detetu ili nekom drugom.
ta! Dati ovo detetu? Morao bi da bude lud - to jest,
ne lud, nego zasigurno nerazuman. Hajde, dakle, evo dau
ti odmah sto funti za njih.
Sluaj ti, niti imam sklonosti niti vremena da stojim
ovde i zbijam ale s tobom. Znam vrednost ovih bisera i
prodau ih tebi, to ti je inae svakodnevni i redovni
posao, po ceni da i ti moe da ostvari pristojnu zaradu.
ta naziva pristojno zaradom?
Biseri vrede dvanaest hiljada funti, a ja u ti ih
ustupiti za deset. ta misli o toj ponudi?
Kakav je to bio udan zvuk?
O, to sam se samo ja nasmejao. Hajde, ta kae,
odmah! Hoemo li da sklopimo posao ili ne?
Sasluaj me, prijatelju, poto zna vrednost svojih
bisera, a ovo treba da bude ista poslovna transakcija,
mislim da mogu da pronaem kupca koji e za njih dati
jedanaest hiljada funti, a ako je tako, nemam nita protiv
da ti dam osam hiljada za njih.
Daj mi osam hiljada i da idem. Mrzim da trgujem.
Saekaj malo; postoje neke prilino vane stvari koje
treba razmotriti. Mora da zna, prijatelju moj, da biserna
ogrlica ove vrednosti ne moe da se kupi kao nekoliko
merica srebra od bilo koga ko bi mogao ovde da navrati.
Ogrlica od bisera kao to su ovi vredi kao kua ili imanje, i
kad oni prelaze iz ruke u ruku, njihov prodavac mora da

prui potpun uvid u to kako je doao do njih i dokae da

moe kupcu da garantuje puno pravo na raspolaganje nad
njima.
Pih! Ko e ita pitati tebe, za koga se dobro zna da si
u ovom poslu i da se stalno bavi takvim stvarima?
Sve je to lepo i krasno, ali ne vidim zato bih ti dao
puni iznos za robu bez ikakvog dokaza o njenom poreklu?
Drugim reima, hoe da kae da te nije briga kako
sam doao do njih, samo ako ti omoguim da ih kupi po
ceni kradene robe, ali ako budem traio punu cenu onda
e da ulazi u pojedinosti.
Dobri moj gospodine, moe da donosi zakljuke
kakve hoe. Pokai mi da ima pravo da proda ove
bisere i ne treba da trai kupca dalje od moje radnje.
Nisam raspoloen da se gnjavim sa tim, tako da u ti
poeleti laku no, a kad opet bude hteo bisere, nema
sumnje da u te posavetovati da ne bude tako
neverovatno savestan kada ih dobije.
Svini Tod krenu krupnim koracima prema vratima,
ali draguljar nije nameravao da se tako lako rastane sa
njim, poto je preskoio svoj pult sa pokretljivou koju
niko ne bi oekivao kod tako starog oveka, i zaas se
naao na vratima, viui iz sveg glasa:
Zaustavite lopova! Zaustavite lopova! Zaustavite ga!
Evo ga! Krupan momak sa trorogim eirom! Drite
lopova! Drite lopova!
Ovi krici, isputeni svom silinom kako ve jesu, nisu
mogli da budu sasvim bez uinka, nego su uzbunili ceo
komiluk i, pre nego to se Svini Tod mnogo udaljio, neki
ovek je pokuao da ga dograbi za vrat, ali je odbaen
tako stranim udarcem u lice da se sledea osoba koja je
ve prela pola puta sa istom namerom okrenula i vratila
nazad, mislei kako teko da vredi rizikovati sopstvenu
bezbednost da se hapsi kriminalac radi javnog dobra.
Reivi se ovako jednog od svojih dumana, Svini Tod
je, u sebi odluivi da se jednog dana vrati i donese
smrtnu presudu starom draguljaru, nervozno gledao u

potrazi za nekim dvoritem u koje bi mogao da uleti i tako

se izgubi iz vida mnogim progoniteljima koji e ga sigurno
napasti na otvorenoj ulici.
Ipak, njegovo nepoznavanje okoline, bilo je velika
prepreka za takav postupak, poto je, budui u velikom
strahu, mogao utrati u neku slepu uliicu i tako potpuno
upasti u klopku, na milost i nemilost onima koji su ga
pratili.
Jurio je ogromnom brzinom, ali bilo je potpuno
zapanjujue videti kako je mali stari draguljar trao za
njim, svaki as padajui i uopte se ne zaustavljajui da
se pribere, kako bi se reklo, nego se kotrljajui i ustajui
na noge na isti neverovatan nain koji je bilo zapanjujue
videti, pogotovo kod nekog tako vremenog i toliko
naizgled nesposobnog da preduzme ikakvo telesno
naprezanje.
Ipak, postojala je jedna stvar koju nije mogao
nastaviti da radi, to jest nastaviti da vie zaustavite
lopova!' jer je izgubio dah i nije mogao ni rei da izgovori.
Pitanje je koliko bi dugo nastavio jurnjavu, ali njegov
napredak je iznenada zavren stoga to se, zapevi nogom
na kamen koji je virio iz plonika, glavake obruio u
jedan otvoren podrum.
Ali, osobe sposobnije od sitnog starog draguljara su
nastavile poteru i Svini Tod je bio estoko pritenjen,
uprkos tome to je trao veoma brzo. Zbog povika i krika
njegovih gonilaca, novi ljudi su se ukljuivali u poteru,
odmorni i poletni, i primicali mu se.
Ima neeg uasnog u prizoru ljudskog bia koje tako
progone njegovi srodnici, iako ne moemo imati
saoseanja za oveka kakav je Svini Tod, jer po svemu to
se desilo, poinjemo gajiti neke uasne sumnje u vezi sa
njim. Ipak, opte uzevi, to ne umanjuje injenicu da je
grozno videti ljudsko bie progonjeno niz ulice.
Jurio je napred punom brzinom, udarajui svakog ko
bi mu stao na put, dok najzad mnogi koji su bili bri od
njega, nisu odustali od potere, ne elei da ih obori jedan

takav udarac kakav je njegova ruka mogla da zada.

Stegnuo je zube i disao kratko i teko, ba kad je
ovek iskoio iz vrata neke radnje i uspeo da ga dograbi.
Uhvatio sam te, zar ne?, ree ovek.
Svini Tod nije izgovorio ni rei nego je, primenivi
upravo udesnu snagu, zgrabio oveka jednom rukom za
kosu, a drugom za odelo otpozadi i bacio ga kroz izlog
radnje, polomivi staklo, prozorski ram i sve ostalo to se
nalo na putu.
ovek je kriknuo, poto je to bila njegova vlastita
radnja, a on je bio prodavac pomodne robe izuzetno finog
tkanja, tako da je tresak s kojim se spustio na svoju robu
smesta proizveo ono u emu trgovci toliko uivaju u
dananje vreme, to jest uasan kr.
Ovaj dogaaj je imao ogroman uinak na progonitelje
Svinija Toda; to ih je pouilo praktinoj mudrosti da se ne
petljaju sa ovekom koji oigledno poseduje tako stranu
mo pravljenja loma i nakon toga, ba otprilike u vreme
kad je mali draguljar izgubio trku, on je stekao znatnu
prednost pred svojim progoniteljima.
Ali ni na koji nain jo nije bio bezbedan. Povik
zaustavite lopova!' i dalje mu je odjekivao u uima i jurio
je napred, dahui od napora, dok nije uo kako neki
ovek iza njega kae: Skreni u drugo dvorite sa svoje
desne strane i bie na sigurnom. Pratiu te. Nee te se
dokopati, ako ja to mogu da spreim.
Svini Tod nije imao mnogo poverenja u ljudsku
prirodu - bilo bi neverovatno da bude drugaije; ali,
zadihanom i iscrpljenom kakav je ve bio, glas svakog ko
govori prijateljskim tonom bio je dobrodoao i, vie
nagonski nego to je razmiljao, on uskoi u drugo
dvorite sa svoje desne strane.

OSMO POGLAVLJE

Dom lopova
Za nekoliko kratkih trenutaka Svini Tod je otkrio da
kroz to dvorite ne vodi nikakav prolaz, i stoga nije bilo
izlaza ni mogunosti za beg; ali smesta je zakljuio da se
tu moe nai neto vie nego to se videlo na prvi pogled i,
kriom se osvrnuvi u pravcu iz kog je doao, on se osloni
rukom na vrata pored kojih je stajao.
Vrata se otvorie, a Svini Tod je uo, kako mu se
uinilo, buku na ulici, pa se hitro uunjao unutra i
zatvorio vrata za sobom. Zatim je, ne marei za posledice,
otiao do kraja dugog, prljavog hodnika pa se, otvorivi
sledea vrata, spustio niz kratko stepenite, i jedva to jc
stigao na njegovo dno kad vrata na koja je stepenite
silazilo otvori neija ruka, a on se iznenada nae meu
mnotvom ljudi koji su sedeli za velikim stolom.
Istog asa se sve oi okrenue ka Sviniju Todu, koji je
bio potpuno nespreman za takav prizor, i na trenutak nije
znao ta da kae; ali, kako neodlunost nije bila njegova
osobina, on odmah prie stolu i sede.
Neki od ljudi koji su sedeli u prostoriji pokazali su
izvesno iznenaenje; bilo ih je tu vie od vadeset, i mnogi

su razgovarali, a to njegov ulazak naizgled uopte nije

prekinuo.
Oni u njegovoj blizini su ga otro gledali, ali niko
nita nije rekao nekoliko minuta, a Svini Tod je gledao oko
sebe da bi, ako je mogue, razumeo gde se naao, iako nije
moglo biti mnogo sumnje u to ko su prisutne osobe.
Njihov izgled esto je odavao njihovo zanimanje, poto
su tu prisutni bili najgori ljudski karakteri, neki od njih
niim nisu sluili na ast ljudskoj prirodi, budui da
supredstavljali neke od najbeznadenijih likova koji su se
mogli pronai u Londonu.
Bili su obueni na razliite naine, neki na gradski
nain - neki vie kicoki, neki napola vojniki, dok je
podosta njih nosilo odeu ljudi sa sela; ali sve na njima je
odisalo podmuklim i naprasitim ponaanjem, izmeanim
sa surovou.
Prijatelju," ree jedan koji je sedeo blizu Toda, kako
si doao ovamo; da li te ovde znaju?
Doao sam ovamo jer sam zatekao otvorena vrata, a
neko mi je rekao da doem ovamo, jer su me progonili.
,,Progonili!
,,Da, neko je trao za mnom, zna ve.
Znam ta znai biti progonjen, odgovorio je ovek,
,,a ipak ne znam nita o tebi.
,,To uopte ne udi, odgovorio je Svini, ,,s obzirom
na to da te nikada pre nisam video, ni ti mene; ali to nije
vano. Ja sam u nevolji i pretpostavljam da e svaki ovek
na mom mestu uiniti sve da bi izbegao posledice.
,,Da, uinie, a ipak nema razloga zato bi doao
ovamo; ovo je mesto za slobodne drugare, koji se
meusobno poznaju i pomau."
,,A ja elim da budem jedan od takvih; ali
istovremeno, moram odnekle da ponem. Ne mogu da
uem ako me neko ne uvede. Traio sam zatitu, i
pronaao sam je; ako bude ikakvih primedbi zbog mog
daljeg zadravanja ovde, otii u.
,,Ne, nerekao je visoki ovek sa druge strane stola,

,,uo sam ta si rekao, a mi obino ne doputamo bilo ta

slino; doao si ovamo nezvan, i mi sada moramo dobiti
malo
objanjenje,
koje
zahteva
naa
sopstvena
bezbednost; u svakom sluaju mi imamo svoje propise
kojima se svako mora povinovati.
,,A kakvi su vai propisi?, hteo je da zna Tod.
Ovakvi: mora da odgovori na pitanja koja emo ti
postaviti; sada iskreno odgovori na ono to emo te pitati.
Reci, i ja u odgovoriti na sva pitanja koja mi
postavite, ako bude mogue.
Neemo te previe optereivati, ali poeemo od toga:
ko si ti?
Onda, iskreno, to je pitanje na koje ne bih da
odgovorim, niti mislim da bi trebalo da ga postavljate.
Neprijatno je odati svoje ime - morate da preskoite taj deo
ispitivanja.
Moramo li?, upitao je ispitiva one oko sebe i,
dobivi odgovor iz njihovih pogleda, nakon kratke pauze je
nastavio: ,,Pa, to emo preskoiti, poto nije neophodno;
ali mora nam rei ta si, secikesa, lopov ili ta ve?
Nisam nita od toga.
Onda nam reci svojim reima i budi iskren sa nama.
ta si ti?
,,Ja pravim vetake bisere - ili lane bisere, kako god
elite da to nazovete.
Pravi lane bisere! To bi po svemu to znamo mogao
da bude poten posao, a to e teko biti tvoja ulaznica u
nau kuu, prijatelju koji pravi bisere!
Moda je tako kao to kae, odgovorio je Tod, ,,ali
izazvau svakog oveka da li moe da mi bude ravan u
mom pozivu. Napravio sam bisere koji e prevariti skoro
svakog draguljara i skoro svakog plemia.
Poinjem da te shvatam, prijatelju, ali ja bih eleo
neki dokaz onoga to kae, mi moemo uti odlinu
priu, a da ipak nijedan irjen deo ne bude istinit; mi
nismo ljudi od kojih treba praviti budale, osim toga, to bi
bio dovoljan razlog da se osvetimo, ako to poelimo.

,,Da, sigurno je da bi bio, ree grub glas sa druge

strane stola, a te rei ponovie jedan za drugim i ostali,
sve dok nisu stigle do drugog kraja stola.
Dokaz! Dokaz! Dokaz!, odjekivalo je sada s jednog
kraja prostorije na drugi.
Prijatelji moji, rekao je Svini Tod, ustajui i prikzei
stolu, i zavukavi ruku u nedra, izvukao je ogrlicu od
dvadeset etiri bisera, izazivam bilo koga od vas da
napravi zbirku vetakih bisera ravnih ovima: oni su moj
rad i uloiu bilo koju razumnu sumu novca na opkladu
da ne moete nai oveka koji bi me pobedio u ovome
Samo ih daj meni rekao je ovek koji je sebe
postavio za zastupnika svih ostalih.
Svini Tod je nemarno bacio bisere na sto, a zatim
rekao:
Evo, pogledajte ih dobro, izdrae svaki pogled, a
rekao bih da, iako meu vama moda ima dobrih
procenjivaa, nijedan od vas ne bi mogao da ih razlikuje
od pravih bisera, ako vam ne bi bilo reeno da su lani.
O da, znamo mi dosta dobro, ree ovek, ta su
ove stvari: mi s vremena na vreme doemo do poneke
ogrlice, a to nam pomae u proceni. Dakle, ovo je
zasigurno dobra imitacija.
Daj da ja pogledam, rekao je jedan debeli ovek, ,,ja
sam uen za draguljara, a mogao bih da kaem i da sam
roen za to, samo nisam mogao da se drim tog posla;
nikom se ne svia da godinama radi za malu platu i bez
zabave sa devojkama. Rekoh, daj ih ovamo!
,,Pa, ako ti ili bilo ko drugi moe da napravi ovako
dobru imitaciju, ja u da progutam celu ogrlicu; a poto
znam da je u sastavu bisera otrov, to zasigurno ne bi bila
prijatna pomisao.
Zasigurno ne bi, ree krupni ovek, sigurno ne, ali
daj ih ovamo i ja u ti rei sve o njima.
Uzeo je bisere u ruke, a Svini Tod je osetio izvesnu
bojazan za svoju dragocenu robu, no ipak je nije pokazao,
poto se okrenuo oveku koji je sedeo pored njega

govorei:
Ako moe da ih razlikuje od pravih bisera, onda zna
vie nego to sam mislio da zna, jer ja sam ih napravio i
esto sam u rukama imao prave bisere.
,,A pretpostavljam, uzvrati ovek, ,,da si pokuao da
zameni jedne za druge, a tako rade i tvoje poverljive
muterije.
,,Da, da, ovo je falsifikat, mogu to jasno da vidim,
rekao je drugi ovek namigujui prvom, ,,i to dobar, znam
neke koji to rade sa dijamantima.
Da, ali nikada sa biserima; u svakom sluaju,
postoje neki zanati koje je dobro znati.
,,U pravu si.
Sada je debeli ovek paljivo prouavao bisere,
poloivi ih na sto ispred sebe i ne skidajui pogled sa
njih.
Rei u ti neto to ti se moda nee svideti. Nisi
dovoljno dobar procenjiva da bi znao da su lani, da ti to
nije reeno.
Moram da kaem da si napravio najbolju imitaciju
koju sam ikada video. Ma ta, pa ti e zaraditi bogatstvo
za nekoliko godina - pravo bogatstvo.
Tako bi i bilo, da nije jedne stvari
,,A koje to?
Tekoe ree Tod, da ih se otarasi; ako trai bilo
koju cenu ispod prave vrednosti bisera, sumnjiv si, i
dolazi u priliku da te zadre i na kraju ti ih oduzmu, a
moda i da zavri na sudu.
Sasvim tano, ali u svemu ima rizika; svi mi
preuzimamo rizike, ali posle toga dolazi zarada.
Moda je tako; odgovori Tod, ,,ali ovo je posebno
opasno. Nemam sredstava da doem do samog plemstva,
a kad bih imao bio bih sumnjiv, poto bi oni rekli da
radnik ne moe na poten nain doi do tako vrednih
stvari i onda bih morao da izmislim neku priu da
umaknem gradonaelniku i vlastima Londona!
,,Ha, ha, ha!

Pa, onda moe da ih odnese zlataru.

Nema ih mnogo koji bi
to uradili; oni se ne bave
biserima; tavie, bio samkod jednog ili dvojice njih; to
se tie draguljara, pa,njega nije tako lako prevariti.
Jesi li pokuao?
Jesam, imorao sam da se potrudim najbolje to sam
mogao da umaknem, gonili su me iz sve snage, pomislio
sam u jednom trenutku da e me sigurno uhvatiti, ali uz
nekoliko srenih zaokreta sam umakao, a onda mi je
reeno da skrenem u ovo dvorite i doao sam ovde.
,,Pa, ree jedan ovek koji je prouavao bisere, dali
je draguljar otkrio da nisu pravi?
Da, i hteo je da me zaustavi i uzme mi ogrlicu, jer
sam pokuao da ga prevarim; no ja sam izjurio kroz vrata,
koja je on pokuao da zatvori, ali ja sam bio jai i evo me
ovde.
Znai jedva si se izvukao, ree jedan ovek.
,,Da, upravo tako, odgovori Svini uzimajui ogrlicu,
koju je vratio u dep, i nastavio da razgovara sa nekim od
prisutnih.
Sada su stvari opet krenule ustaljenim tokom i malo
ko je obraao panju na Svinija. Na stolu je bilo pia,
kojim su se svi sluili. Svini je takoe pio i za svaki sluaj
je istresao depove pred njima, i dao svoj deo novca da
plati za smetaj na ovom mestu.
To je bilo ljubazno s njegove strane, svi su nazdravili
njegovom uspehu i lepo su se druili. Svini je ipak eznuo
da se izvue to pre i vie puta je skretao pogled ka
vratima, ali je video da ga posmatraju i nije se usuivao
da podstakne sumnju, poto bi mogao da poniti sve to je
uradio.
Bila bi ludost da izgubi dragocenost koju je imao;
postigao je zadivljujui uspeh u izazivanju opteg uverenja
da je ono to im je pokazao zaista falsifikat, ali on je
odlino znao da su biseri pravi, i da moda meu
prisutnim postoji prikriveni oseaj da su obmanuti. Bio je
svestan injenice da bi svaki njegov sumnjiv potez bio

primeen, nakon ega bi usledio krajnje odluan pokuaj

da ga nateraju da preda bisere.
Savlaujui se s krajnjim naporom, sluao je njihov
razgovor i pravio se da se zanima za njihove poslove.
,,Pa, rekao je jedan to je sedeo pored njega, upravo
sam doao sa severnog puta.
Ima li gore neke zarade?"
Ne mnogo, a ipak ne mogu da se alim: ove
poslednje tri nedelje sam najvie uzeo dva puta po
ezdeset.
,,Pa, to je veoma dobro.
,,Da, poslednji ovek kog sam zaustavio bio je tipini
glupi Londonac; izgledao je kao plemi, potpuno nalickan
pomodan tip, ali Gospode! Kad sam uzeo da ga pretresem,
nije bilo dovoljno ni za jedan dan putovanja severnim
putem."
Stvarno? Zar nisi pomislio da ima negde na sebi
skrivenog novca? Sada tako rade.
,,Da, da!, uzvrati drugi, dobro reeno, stari drue.
Istinita je ona izreka da ne moemo uvek da procenjujemo
oveka po njegovom izgledu. Blagi boe, ko bi pomislio da
e se pokazati kako nema sree sa tim tvojim nadmenim
ovom. Pa, ao mi je zbog tebe, ali ti zna da je ovo dug
put sa kog nema skretanja - kao to neko ree, moda e
imati vie sree sledei put. Ali hajde, razvedri se, dok
budem prepriavao dogaaj koji se nedavno odigrao. Bio
je to trenutak dobre sree, uveravam te, poto sam bez
potekoa opeljeio; jer zna kako seljaci kad se vraaju
sa pijace nisu ba paljivi i oprezni, pogotovo ako je obilje
vina koje su tamo popili uz vceru te stare momke
oamutilo i uinilo pospanim. Dakle, sreo sam jednog od
te vesele gospode, koji je izjavio da ima samo nekoliko
bednih gvineja kod sebe; u svakom sluaju, to nije bilo
dovoljno - pretraio sam ga i pronaao sto etiri funte
skrivene kod njega.
Gde si ih pronaao?
,,Na njemu. Iscepao sam mu odeu u dronjke.

Predstavljao je divan prizor jaui takav na konju,

uveravam te. Boga mi, jedva sam mogao da se uzdrim i
ne smejem mu se; zapravo, smejao sam mu se, to ga je
toliko razbesnelo da je odmah zapretio da e me udariti
biem, a ipak se nije usudio da brani svoj novac; ja sam
mu zapretio da u ga ustreliti i to ga je brzo prizvalo
pameti.
Mogu da zamislim. Da li si ikada morao da se bori
za plfen?, pitao je Svini Tod.
,,Da, nekoliko puta. Ah! To ni u kom sluaju nije lak
ivot, moe biti siguran. ivi slobodno, ali opasno. Sest
ili sedam puta su pucali na mene.
Toliko puta?
,,Da. Jednom sam bio ublizini Jorka, kad sam
zaustavio plemia; smatrao sam ga za lak plen, ali nije
ispalo tako, poto je bio pravi avo.
Odupreo ti se?
,,Da. Dolazio sam mu u susret i zatraio njegov
novac. Mogu da ga zadrim i za sebe, rekao je, i ne
elim nikakvu pomo da se staram o njemu. Ali ja ga
hou, tvoj novac ili tvoj ivot. Mora da uzme oboje,
poto se jedno nee rastaviti od drugog, rekao je poteui
pitolj na mene, tako da sam imao vremena samo da se
uklonim ispred hica. Udario sam po pitolju svojim
jahaim biem i tane mi je prozujalo pored ela, skoro me
oamutivi. Nategnuo sam i opalio; on je uinio isto, ali ja
sam njega pogodio i pao je. Ipak je pucao, ali me
promaio. Bacio sam se na njega, oajniki je preklinjao
da ga potedim.
Jesi li ga potedeo?
,,Da, odvukao sam ga pored puta i zatim ga ostavio.
Uradivi to, popeo sam se na svog konja i otiao to sam
bre mogao, pa sam doao u London i tu proveo jedan ili
dva vesela dana.
Mogu da zamislim kako uiva u svojim izletima na
selo, a onda sigurno osea jo vee olakanje od promene
kad doe u London - promena je tako ogromna i

potpuna.
Stvarno jeste; ali zar ti u svom poslu nikada nisi
imao neki srean obrt? Rekao bih da si povremeno morao
uspcti da obmane kupce.
,,Da, da, rekao je Tod, ,,s vremena na vreme - ali
kaem ti samo s vremena na vreme; a plaio sam se da ne
pokuavam previe. Dobijao sam manje iznose, ali elim
da uradim neto veliko. Pokuao sam, ali sam pri tome
omanuo
,,To je loe; moda vremenom bude imao vie prilika.
Sve je to stvar sree.
,,Da, to je istina, ali to pre to bolje, jer postajem
nestrpljiv.
Razgovor se nastavio; svaki ovek je govorio o svojim
poduhva- tima, koji su uvek bili neki inovi zlodela i
pljake uglavnom praeni nasiljem; neki su bili noni
pljakai i provaljivali ljudima u kue; zapravo, bavili su
se svim zloinima koji se mogu zamisliti.
To mesto je u stvari bilo pravo sastajalite lopova,
secikesa, drumskih razbojnika, deparoa i provalnika
svih kategorija i vrsta - zastraujui skup ljudi krajnje
odlunog i nemilosrdnog izgleda.
Svini Tod teko da je znao kako da ustane i ode
odatle, iako je sada ve bio kasni sat, a on je bio veoma
nervozan u elji da se bezbedno izvue iz jazbine u kojoj se
nalazio; ali kako to uraditi, to je bio problem koji tek treba
reiti.
Koliko je sati?, promnnljao je pitanje oveku do
sebe.
Prola je pono, glasio je odgovor.
Onda moram da idem, odvratio je on, poto imam
posao koji moram obaviti brzo, a neu imati ba mnogo
vremena"
Rekavi to, on je ugrabio svoju priliku i ustao, priao
vratima, otvorio ih, pa izaao. Zatim je preao pet
stepenika koji su vodili do hodnika; jedva to je to uinio
kad su se otvorila vrata prema ulici i istovremeno je uao

neki ovek, koji se susreo sa njim licem u lice.

ta radi ovde?
Idem napolje, rekao je Svini Tod.
Vraa se nazad, poi sa mnom
Neu. Mora biti bolji ovek od mene, ako me
natera da dam sve od sebe kako bih se odupreo tvom
napadu, ukoliko namerava da napadne."
,,I nameravam," odgovori ovek i odluno jurnu na
Svinija, koji jedva da je bio spreman za tako iznenaan
nalet; bio je odgurnut unazad do vrha stepenica, gde je
otpoela borba i oba oveka su se zakotrljala niz
stepenice. Vrata se smesta otvorie i svi istrae da vide
ta je u pitanju, ali prolo je nekoliko trenutaka pre nego
to su mogli da shvate.
ta on radi ovde?, upitao je onaj ovek im je uspeo
da progovori i pokazao na Svinija Toda.
,,On je u redu.
Uopte nije u redu, kaem ja.
,,On pravi lane bisere i pokazao nam je divnu ogrlicu
od lanih bisera."
Pih! Insistiram da ih vidim; daj mi ih ili nee izai
odavde.
,,Ne dam, ree Svini Tod.
Mora. Ovamo, pomozite mi - ali neu pomo u
stvari, mogu da to uradim i sam.
Dok je govorio, izveo je oajniki pokuaj da dograbi
Svinija za vrat i obori ga na zemlju, ali pogreno je
procenio svoju snagu kad je pomislio da je jai od Toda,
koji je bio daleko snaniji ovek i uspeno ooleo napadu.
Iznenada je dograbio svog protivnika oko struka i uz
herkulovski napor ga podigao, pa ga bacio velikom silinom
na pod; zatim je, ne elei da vidi kako e banda ovo
primiti - nije znao da li e stati na stranu njihovog
drugara ili njegovu - pomislivi da je stekao prednost u
rastojanju, pojurio uz stepenice to je bre mogao i stigao
do vrata pre nego to su mogli da ga stignu i spree u
tome.

Zaista, itav minut i due oni su bili neodluni ta da

urade; ipak su bili skloniji da stanu na stranu svog druga
i pojurili su za Svinijem kad je stigao do vrata.
On bi imao vremena da im umakne, ali vrata su sad
bila neim zaglavljena i nije mogao da ih otvori, koliko god
se naprezao.
Nije bilo vremena za gubljenje; oni su stizali na vrh
stepenica i Svini jedva da je imao vremena da stigne do
stepenica da bi pobegao navie, kad je osetio kako ga
neko zgrabi za vrat.
Toga se brzo oslobodio, poto je snano raspalio
oveka koji ga je uhvatio, a on je pao nazad. Tod je
pronaao put do prvog sprata, ali su ga pratili u stopu.
Ovde je opet dolo do borbe, i opet je Svini Tod bio
pobednik, ali su ga estoko pritiskali oni koji su ga pratili
- na njegovu sreu tu je bila krpa za brisanje podova na
dugakoj motki, ostavljena u kofi sa vodom, koju je
dograbio i razmahnuvi njom iznad glave, spustio ju je
svom snagom na glavu prvog oveka koji mu se pribliio.
Brzo je udarao tim mekim i mokrim orujem i
mlatnuo njime jo neke koji su mi prili na dohvat.
Neverovatno je kakav uinak ponekad moe da ima
novo oruje. Nije bilo nijednog meu njima koji se nije
suoio sa vie raznih opasnosti, i koji ne bi jurnuo pravo
na smrtonosno i razorno oruje, ali ih je udarac teke,
mokre krpe po licu dovodio u stanje zapanjenosti.
Na trenutak su bili potpuno paralizovani; zapravo,
poeli su celu stvar da posmatraju kao neto izmeu ale
i ozbiljnog pitanja, a i jednom i drugom bi pristupili tano
prema odreenoj potrebi.
Onda ovek koji ga je prvi zaustavio povika:
Uzmite bisere! Uhvatite pijuna! Uhvatite ga zarobite ga - juri na njega! Dovoljno ste mukarci da
zadrite jednog oveka!
Svini Tod je video da stvar postaje ozbiljna i svom
estinom je mlatio svojom krpom za brisanje one koji su
se peli stepenicama, ali oni su se donekle navikli na to

oruje, ono je izgubilo svoju odliku noviteta i uopte vie

nije bilo ni na koji nain opasno. Oni jurnue napred,
uprkos tekim udarcima koje je Svini zadavao, pa je on
bio primoran da se povlai stepenik po stepenik.
Krpa je spala i ostala je samo drka, koja je
predstavljala efikasno oruje i napravila straan lom na
glavama napadaa; uprkos zatiti kakvu su mogli da im
prue njihovi oklembeeni eiri, udarci palice imali su
razorni uinak.
Ni najbolja borba na svetu ne moe da potraje veno,
i Svini je ponovo otkrio da se ne moe dugo odupirati
brojano nadmonom neprijatelju; zapravo, nije imao
dovoljno fizike snage da izdri ove napore, ak i pod
pretpostavkom da ne primi pov"atni udarac.
Okrenuo se i poeo da bei dok su ga potiskivali
prema odmoritu i tako je stigao do sledeeg niza
stepenika, koje je odabrao za svoje oajniko uporite.
Tako je to ilo, stepenik za stepenikom i potrajalo dva
ili tri sata. Postojali su trenuci predaha kad svi stajali
mirno i gledali jedni u druge.
Pucajte na njega! ree jedan ovek.
,,Ne, ne; privui emo vlasti ovamo, a onda e sve da
krene naopako.
Mislim da bi bilo mnogo bolje da uopte nismo
poinjali sa ovim, kad je doao ovamo, poto moete biti
sigurni da ga ovo nee navesti da sauva tajnu; uskoro e
nas razjuriti odavde, u to nema nikakve sumnje.
,,Pa onda jurnite na njega i oborite ga. Nemojte
uopte da ga pustite napolje! Na njega! Juri!
Krenuli su napred, ali odluno su doekani palicom
Svinija Toda, koji je od kratkog odmora prikupio novu
snagu.
Oborite pijuna!
Ljudi su ovo uzvikivali, ali kako bi koji od njih priao
bivao je oboren, i na kraju se Tod naao na drugom
odmoritu, a u strahu da odozgo silazi jo neko, utrao je
u jednu od sporednih prostoriia.

Odmah je zakljuao vrata, koja su bila vrsta i

solidna.
,,Sada, promrmljao je on, treba nai nain da se
umakne"
Zastao je na as da obrie znoj sa ela, a onda je
priao prozorima, koji su bili otvoreni.
Bili su to starinski prozori istureni iz fasae i s
raskonim drvorezom kakvi su se mogli videti na nekim
kuama u to vreme, natkrivali su ulazna vrata u prizemlju
i titili ih od kie.
Ovo e da upali, rekao je gledajui dole na plonik,
,,ovo e da upali. Pokuau da siem ovuda, makar i pao.
Ljudi sa druge strane vrata ulagali su svu svoju snagu da
ih provale i ona su ve jednom ili dvaput zlokobno
zakripala, a za jo nekoliko minuta e verovatno popustiti
i omoguiti im ulaz u prostoriju.
Ulice su bile puste - na njima nije bilo ive due, a
videli su se ve i prvi slabani znaci svitanja. Zastao je na
trenutak da udahne sve vazduh, pa zatim izaao kroz
prozor.
Zahvaljujui isturenim rezbarijama u hrastovini,
uspeo je da se spusti na terasu salona kue, a uskoro
zatim se spustio na ulicu.
Dok je odlazio, uo je lomljenje vrata i tiho klicanje
ljudi kad su uli u prostoriju, a mogao je i da zamisli
izgled njihovih lica kad su otkrili da je ptiica odletela i da
je prostorija prazna.
Svini Tod nije imao da ide daleko; uskoro je izaao na
Ulicu Flit i krenuo ka sopstvenoj kui. Osvrtao se oko
sebe, ali oko njega nije bilo nikog; bio je umoran i iscrpljen
i bilo mu je veoma drago kad je stigao do svojih vrata.
Zatim je oprezno gurnuo klju u vrata i tiho uao u kuu.

DEVETO POGLAVLJE

Doana dolazi kui i donosi odluku

Doana Oukli nije dopustila pukovniku Deferiju da

joj pravi drutvo celim putem do kue, a on je potovao
obazrivost mlade devojke i nije navaljivao da je prati, nego
se rastao od nje na uglu Ulice For, nakon to je dobio
polovino obeanje da e se ona ponovo sastati s njim na
taj dan sledee nedelje, u isti as, u Templ Gardensu.
Traim to od Vas, gospoice Doana, rekao je on,
,,jer sam odluio da uloim sve svoje napore da otkrijem
ta je bilo sa gospodinom Tornhilom, za iju sam sudbinu,
siguran sam, uspeo da Vas zainteresujem, iako Vam nije
previe stalo do biserne ogrlice, koja mu je poverena kako
bi je Vama doneo.
Meni zaista nije mnogo stalo do nje, rekla je
Doana, zapravo toliko malo mi je stalo do toga, da bi se
moglo rei dauopte ne marim.
Ali, ipak su biseri Vai i treba da dobijete priliku da
uradite sa njima ta elite. Nije dobro odbacivati takve
poklone sudbine; poto, ako Vi sami ne moete nita da
uradite sa njima, sigurno postoje neki drugi koje moda

poznajete, kojima bi to donelo veliku sreu.

Veliku sreu, biserna ogrlica?, ljubopitljivo je rekla
Doana.
Va um je toliko zauzet bolom da ste potpuno
zaboravili da su takve ogrlice veoma vredne. Video sam te
bisere, Doana, i mogu da Vam tvrdim da vrede pravo
bogatstvo,
Pretpostavljam, rekla je ona tuno, ,,da je previe za
ljudsku prirodu da oekuje dva blagoslova istovremeno.
Imala sam odano, toplo srce, koje me volelo bez bogatstva
i koje je htelo da nam omogui da ivimo imuno i
udobno; sada, kada je moda taj imetak u mom
domaaju, to srce koje je predstavljalo neuporedivo
najvredniji imetak i najraskoniji dragulj, lei ispod talasa
mora, sa svim svojim slavnim i romantinim tenjama i
njegovo bletavo zraenje je ugaeno zauvek."
Znai sastaete se sa mnom, kao to sam traio, da
ujete imam li nekih vesti za Vas?
eznem da uradim tako. Potpuno sam voljna za to;
nebesa znaju da li u imati snage.
Kako to mislite, Doana?
,,Ne mogu da znam ta mogu da uine nedelje
strepnje i neizvesnosti, ne znam nita drugo osim da
bolesnika postelja moe da bude mesto za mene, dok je
ne zamenim za grobnicu. Oseam ak i sada kako me
naputa snaga i jedva sam u stanju da odem do kue.
Zbogom, gospodine! Dugujem vam svu svoju zahvalnost,
koliko za sav trud koji ste uloili, toliko i za ljubazan
nain na koji ste mi izloili ono to se dogodilo.
Zapamtite da Vam kaem dovienja s nadom da u
Vas ponovo sresti, rekao je pukovnik Deferi.
Tako su se rastali, a Doana je produila do kue
svog oca. Ko bi sada, kad bi je sreo, a nekim sluajem se
ne bi zagledao u to lepo lice, koje se nikada ne moe
zaboraviti, pretpostavio da je to bila nekad vesela i poletna
Doana Oukli? Hod joj je bio tuan i skruen, a sva
mladalaka ivahnost njene figure kao da je nestala.

Izgledala je kao neko spreman da umre; nadala se da e

moi da se provue, tiho i neprimeeno, do svoje male
spavaonice - iste sobe u kojoj je spavala od kad je bila
dete, na malom kauu, na koji je tako esto legala na
poinak, onaj blaeni i mirni poinak za kakav znaju samo
srca poput njenog.
Ali bila je osuena na razoaranje, poto je veleasni
Lupen i dalje bio tu, a kako je gospoa Oukli pred tog
pobonog oveka iznela mnotvo raznovrsnih ponuda,
izmeu ostalog i kuvanog vina, koje mu je izgleda naroito
prijalo, on nije pokazivao nameru da ode.
Na nesreu se desilo da se to vino koje je veleasni
ispijao sa takvim blaenim zadovoljstvom dralo u
podrumu, pa je gospoa Oukli ve dva puta morala da
silazi dole kako bi donela novu koliinu. Sada je na
treem pohodu sa istom svrhom susrela jadnu Doanu,
koja je upravo ula kroz privatni ulaz u kuu.
O! Dola si kui, zar ne?, ree gospoa Oukli.
Pitam se gde si ila da koketira; ali ini mi se da bih
mogla da nagaam do u beskraj pre nego to bi mi to
rekla. Idi u salon, hou da razgovaram sa tobom.
Dakle, jadna Doana je bila potpuno zaboravila da
gospodin Lupen uopte postoji - tako da je, radije nego da
objanjava svojoj majci koja bi postavljala samo jo vie
pitanja, elela da odmah poe u krevet, bez obzira na to
to je obino legala sat kasnije. Ne sumnjajui nita, ula
je u salon, a gospodin Lupen je lakim pokretom stolice na
kojoj je sedeo zatvorio vrata, tako da nije mogla da se
izvue.
Doana bi verovatno pod bilo kojim drugim
okolnostima navaljivala da izae iz prostorije, ali letimian
pogled na lice pobonog oveka bio je sasvim dovoljan da
je uveri kako se on toliko potpuno predao Bahusu da je
bio spreman na svaku vrstu sueljavanja, pa se bojala da
proe pored njega, tim vie to je razmahivao rukama
naokolo kao krilima vetrenjae.
Pomislila je da e je najzad spasiti majka kada se

vrati, ali je pogreila u toj nadi, jer Doana nije imala ni

najblau predstavu do ega sve verski fanatizam moe
dovesti svoju rtvu, kao to nita nije znala o navikama i
ponaanju stanovnika Meseca.
Kad se gospoa Oukli vratila, imala je tekoa da ue
u prostoriju, zbog toga to je stolica gospodina Lupena
zapreivala vrata, ali kad je najzad uspela, Doana je
rekla:
Majko, preklinjem te da me zatiti od ovog oveka i
pusti me da na miru odem u svoju sobu.
Gospoa Oukli je odglumila zaprepaenje podiui
ruke i govorei:
Kako
se
usuuje
da
govori
s
takvim
nepotovanjem o izabranom oveku. Kako se usuuje,
rekoh, da uini tako neto - dovoljno je samo da vidi
dananje mlade devojke pa da izludi!
Nemoj da je kori - ne kori devicu, rekao je
gospodin Lupen, ona ne zna za ast koja joj je namenjena
Ona je ne zasluuje, ree gospoa Oukli, ,,ona je ne
zasluuje.
Nije vano, gospoo -nije vano; mi-mi-mi... mi ne
dobijamo sve to zasluujemo na ovom svetu.
Popijte malo neega, gospodine Lupen; poeli ste da
tucate."
,,Da, ini mi se da - da tucam pomalo. Zar nije
sramota da neko tako blizak Bogu dobije tucavicu?
Koliko ste mnogo svetala upalili, gospoo Oukli!
Mnogo svetla, gospodine Lupen! Pa upaljeno je samo
jedno; ali moda mislite na jevaneosku svetlost?
,,Ne, ne - ne mislim, nego ba na ovu ovde; prokleta
bila jevaneoska svetlost - to jest, hteo sam da kaem,
prokleti bili svi povratnici u greh! Ali ovde je mnogo svetla
i tu nema greke, gospoo Oukli. Dajte mi kapljicu nekog
pia, grlo mi se potpuno osuilo.
Ima jo malo kuvanog vina, gospodine Lupen, ali
iznenaena sam to ste pomislili da je upaljeno vie od
jednog svetla.

,,To je udo, gospoo, koje dolazi od moje velike vere.

Ja verujem da je tu ---est svetala i evo ih.
Vidi li ti to, Doana, uzviknula je gospoa Oukli,
,,zar sada nisi ubeena u svetost gospodina Lupena?
Ubeena sam u njegovo pijanstvo, majko, i zahtevam
od tebe da me pusti da smesta odem iz ove prostorije.
Recite joj za astukljuio se gospodin Lupen, recite
joj za ast.
Ne znam ba, gospodine Lupen. Zar ne mislite da bi
bilo bolje nekom drugom prilikom?
Vrlo dobro, dakle, evo prilike.
Ako tako elite, gospodine Lupen, hou. Dakle,
Doana, mora znati da je gospodin Lupen bio dovoljno
ljubazan i pristao da spase moju duu pod uslovom da se
uda za njega, a ja sam sasvim sigurna da na to ne moe
imati nikakvu razumnu primedbu; zapravo, mislim da je
to najmanje to moe da uradi, imala primedbi ili ne.
Dobro reeno, zakljui gospodin Lupen, izuzetno
dobro reeno.
Majko, odgovori Doana, ako si otila toliko daleko
u sujeverju da veruje kako ovaj bedni pijanac stoji
izmeu tebe i raja, ja nisam tako izgubljena da ne budem
u stanju da odbacim ponudu uz vie prezira i osude nego
to sam mislila da u je ikad moi osetiti prema nekom
ljudskom biu; po mom miljenju, licemerje nikad ne nosi
tako odvratnu masku kao kada se zaodeva u predstavu
religioznosti.
Ovakvo ponaanje je nepodnoljivo, povika gospoa
Oukli; ,,da li treba da dopustim vreanje jednog od Boijih
svetaca pod mojim krovom?
Kad bi bio i deset puta svet, majko, umesto to je
nita drugo nego bedna pijana propalica, bilo bi bolje da
bude deset puta vie uvreen nego to ti doputa
sopstvenom detetu da prolazi kroz ponienje kakvo je
odbijanje ove ponude koja je upravo iznesena. Moram da
traim zatitu svog oca; on nee trpeti da neko, prema
kome je uvek pokazivao ljubav, a seanje na nju e zauvek

ostati duboko u mom srcu, doivi tako surovu uvredu pod

svojim krovom
,,To je tano, draga moja, povika gospodin Oukli, u
tom trenutku otvarajui vrata salona. ,,To je tano, draga
moja; nikad u ivotu nisi rekla nita tanije.
Gospoa Oukli ispusti tih uzvik, a veleasni gospodin
Lupen dograbi novi krag sa kuvanim vinom i ispi ga u
jednom gutljaju.
Odstupi, Satano, ree on. Gospodine Oukli, biete
prokleti ako mi se obratite ijednom reju.
Onda je ionako svejedno, odgovori gospodin Oukli,
poto neka sam proklet, ako to ne uinim. Dakle, Bene,
Bene doi - ui unutra, Bene.
,,Dolazim, odazva se dubok glas i ovek visok preko
metar i devedeset, i skoro dve treine te visine irok, ue
u salon. Dolazim, Oukli, mome moj. Stavi te tvoje
dragocene naoare i reci mi ko je taj dasa.
Mogla sam da se zakunem, ree gospoa Oukli
udarajui akom po stolu, mogla sam da se zakunem kad
si uao da e biti ovako, mogla sam da se zakunem, Oukli,
ti mali slinavi, sasueni bednie. Nee se vie nikad
usuditi da ue u ovaj salon sa tim reima koje se ne bi
drznuo da izlane, da nisi poveo svog roaka, Velikog
Bena, gardistu iz Tauera.
Samo polako, gospoo, ree Ben, sedajui u stolicu,
koja se odmah raspade na komade pod njegovom teinom.
Samo polako, gospoo; doavola - ta bi ovo?
Nema veze, Bene, ree gospodin Oukli; ,,to je samo
stolica, ustani.
Stolica, to zove stolicom? Ali nema veze samo
polako.
,,Ma, ti veliki, grubi, dokoni, pohlepni i alavi
siledijo!
Samo nastavite, go, samo nastavite.
,,Ti si mrcina koja nije ni za ta; i pas ima svoju
volju, a ti ima samo volju svog gospodara, ti ogromni
glupi preterano izrasli krvoloni keru! Ti si divlja zver koju

je othranila optina, idi i brini se o svojirn lavovima i

slonovima u Taueru i ne dolazi u kue potenih ljudi,
glavoseo, nasilnie, bedni deparou.
Nastavite, go, samo nastavite.
To je bio dijalog koji nije mogao dugo da potraje i
gospoa Oukli je sela, iscrpljena, a Ben ree:
Rei u Vam, go, ja Vas smatram - ja gledam na
Vas, gospoo, kao enski primerak ivotinje koja je veoma
korisna i mudra.
Ova aluzija je bila veoma jasna i gospoa Oukli se
spremala da neto odgovori kad veleasni gospodin Lupen
ustade sa svoje stolice i ree:
Blagosiljam vas sve! Mislim da u sada kui.
,,Ne jo, gospodine Tulipan, ree Ben, bolje da opet
sedne - imamo neto da ti kaemo
Mladiu, mladiu, pusti me da proem. Ako me ne
pusti, dovee u opasnost svoju duu.
,,Ja je i nemam, ree Ben, ,,ja sam samo gardista i
ne zahtevam takvog luksuza.
,,Bezbonik!, uzviknu gospoa Oukli. Uasni
bezbonik! Ali postoji jedna uteha, to to e se pei u svom
vlastitom salu za vena vremena.
O, to nije nita, odgovori Ben, mislim da e mi se
to dopasti, pogotovo ako predstavlja ikakvo zadovoljstvo za
Vas. Pretpostavljam da je to ono to nazivate hrianskom
utehom. Hoete li da sednete, gospodine Tulipan?"
,,Ja se ne zovem Tulipan, nego Lupen, ali ako tako
hoe, naravno da mi ne smeta da sednem.
Gardista jednim pokretom noge odgurnu stolicu
veleasnog i on se uz tup udar srui na pod.
Draga moja, obrati se gospodin Oukli Doani, idi u
krevet, onda tvoja majka nee moi da kae kako ima
ikakve veze sa ovim dogaajem. Nameravam da oteram
ovog oveka iz kue. Laku no, draga moja, laku no.
Doana poljubi svog oca u obraz, a zatim izae iz
prostorije, uopte ne alei to su preduzete tako estoke
mere da bi se obuzdao gospodin Lupen.

Kada je otila, gospoa Oukli progovori,

Gospodine Lupen, elim Vam laku no, i naravno da
nakon ovako grubog ophoenja ovih bednika teko mogu
oekivati da doete ponovo. Laku no, gospodine Lupen,
laku no.
Sve je to jako lepo gospoo, ree Ben, ,,ali pre nego
to ova tu divlja zver od paroha ode, elim da ga upozorim.
Ne izgleda mi da je sasvim budan, pa moram da ga
podstaknem."
Ben zgrabi veleasnog za nos i tako ga gadno stegnu
da mu je nos, kad je Ben sklonio prste, bio potpuno
modar.
Ubistvo, o, ubistvo! Moj nos! Moj nos!, vritao je
gospodin Lupen, i tog trenutka gospoa Oukli, koja nije
smela da napadne Bena, lupi svom muu takvu
amarinu da se sitni ovek zateturao i video mnogo vie
svetala nego veleasni Lupen pod uticajem kuvanog vina.
Vrlo dobro, zakljui Ben, sada dolazimo do
sutine."
Uz te rei je iz depa izvadio namotaj ueta, na ijem
je jednom kraju bila oma, koju on spretno prebaci preko
glave gospoe Oukli.
,,Ubistvo, vrisnula je ona. Oukli, hoe li gledati
kako me ubijaju pred tvojim oima?
Pred mojim oima su takvi svici da nita ne vidim,
odgovorio je gospodin Oukli.
,,Na ovaj nain, rekao je Ben, postupamo sa divljim
zverima kad nee da posluaju razumno ubeivanje. Sada,
go, ako Vam ne smeta, pomerite se malo ovamo
Ben se osvrnuo i video vrstu kuku na zidu, preko
koje je zahvaljujui svojoj visini mogao da prebaci ue, a
zatim je njegov drugi kraj vrsto svezao za nogu tekog
pisaeg stola koji se nalazio u prostoriji, tako da je
gospoa Oukli bila valjano privezana.
,,Ubistvo!, plakala je ona. Oukli, jesi li ti ovek, kad
samo stoji i gleda kako se ova ogromna zver ponaa
prema meni ovako?

Nita ne vidim, odvrati gospodin Oukli, ,,u uima mi

strano zvoni; ve sam ti rekao - nita ne vidim.
Dakle, gospoo, moete rei ta hoete, ree Ben,
,,to ni najmanje nije vano, nita vie nego to bi bilo
mumlanje medveda s glavoboljom, a to se tie tebe
gospodine Tulipan, samo klekni na kolena i zamoli
gospodina Ouklija za izvinjenje to si doao i pio njegov aj
bez doputenja i imao avolske drskosti da razgovara s
njegovom erkom."
Nemojte to da uradite, gospodine Lupen, viknula je
gospoa Oukli, nemojte to da uradite.
uo si ta te dama savetuje. Dakle, ja sam sasvim
drugaiji: ja savetujem da to uradi - poto ako ne uradi,
ja te neu povrediti, ali pada mi na pamet da u biti u
obavezi da se sruim na tebe i polomim te.
Mislim da u uraditi, ree gospodin Lupen, sveci su
uvek bili prisiljavani da se povinuju Filistincima.
Ako me bude nazivao bilo kakvim imenima,
jednostavno u ti zavrnuti iju.
Mladiu, mladiu, dopusti da te uverim. Pusti me da
idem i ja u uloiti sve svoje molitve u tvoje preobraenje.
Prokleta bila tvoja drskost! ta misli da bi zveri u
Taueru radile ako bih se ja preobratio? Pa, onaj tamo tigar
koji nam je nedavno stigao, pojeo bi sebi rep na pomisao
da sam se pretvorio u takvog magarca. Hajde, ne mogu
vie da traim svoje dragoceno vreme; ako odmah ne
klekne na kolena, videemo ta moemo da uradimo u
vezi sa tim.
,,Moram, rekao je gospodin Lupen, pretpostavljam
da moram, i spustio se na kolena.
Odlino, sad ponavljaj za mnom - ja sam vuk koji se
preodenuo u oviju kou.*( Prezime Lupen je izvedeno iz
latinske rei lupus, vuk, odnosno prideva lupine,vuiji)
,,Da, ja sam vuk koji se preodenuo u oviju kou neka mi Gospod oprosti.
Moda hoe, a moda i nee. Sada nastavi - sve to
predstavlja vrlinu meni je odvratno.

Jao meni, da - sve to predstavlja vrlinu meni je

odvratno.
Gospodine Oukli, ja sam Vas uvredio.
Da, ja sam bedni grenik, gospodine Oukli, ja sam
Vas uvredio.
,,I traim oprotaj, kleei na...
Jao meni, da - traim oprotaj kleei na - Gospode,
smiluj se nama bednim grenicima.
Kolenima - neu to vie uraditi.
,,Da, na kolenima - neu to vie uraditi.
,,To je sigurno, isto kao to je sigurno da leim ovde
na podu.
,,Da - sigurno je, isto kao to je sigurno da leim ovde
na podu. - Smrt i propast, ubili ste me!
Ben je dograbio veleasnog za vrat i pritisnuo mu
glavu na pod tako da mu se nos, koji je maloas onako
stradao, spljotio uz lice.
Sada moe da ide.
Gospodin Lupen se teturavo uspravio, ali Ben ga je
pratio u hodnik jo ga ne putajui, sve dok nije ubrzao
njegovo kretanje uz dva ustra udarca nogom. Zatim se
gardista pobedniki vratio u salon.
,,Pa, Bene, ree mu gospodin Oukli, ,,ti si pravi
pesnik.
Verujem ti da je tako, Oukli, mome moj, a sada
hajdemo da popijemo po kriglu tamo iza ugla.
,,ta?, uzviknula je gospoa Oukli. ,,Da me ostavite
ovako, vi, bednici?
,,Da, odgovori Ben, osim ako ne obeate da ete
opet biti enski primerak korisne ivotinje i zamoliti
gospodina Ouklija za oprotaj to ste mu izazvali ovoliko
nevolje; to se mene tie, pustiu Vas da proete jeftino,
treba samo da me poljubite i kaete da me volite.
Ako to uraim nek bih bila....
Prokleta, hteli ste da kaete.
,,Ne, nisam, mislila sam da kaem neka bih se
uguila.

Onda moete da se uguite, jer dovoljno je samo da

podignete noge i biete obeeni na najpouzdaniji mogui
nain - hajdemo, Oukli.
Gospodine Oukli, stani, stani, ne ostavljaj me ovde.
ao mi je.
,,To je dovoljno, rekao je gospodin Oukli, ,,a sada,
draga moja, zapamti jedno to ti kaem. Od sada pa
ubudue nameravam da budem gazda u svojoj kui. Ako ti
i ja treba da ivimo zajedno, moramo to da inimo pod
sasvim drugaijim uslovima nego do sada, a ako se ti
nee sa time sloiti, advokat Hains mi kae da mogu da
te izbacim i plaam ti alimentaciju; u tom sluaju doveu
ovamo svoju sestru Rejel da se brine o kui. Dakle, sada
zna ta sam odluio i ta treba da oekuje. Ako eli sa
neim da pone, onda dobro, poni odmah, sa time to
e napraviti Benu za veeru neto ukusno i fino.
Gospoa Oukli je obeala to se od nje trailo i poto
su je oslobodili posvetila se pripremama za veeru sa
stvarnim poletom, ali da li je zaista bila obuzdana ili nije,
videemo kad za to doe vreme.

DESETO POGLAVLJE

Pukovnik i njegov prijateij

Pukovnik Deferi uopte nije bio zadovoljan stanjem

situacije u vezi sa nestankom gospodina Tornhila, koga je
istinski cenio, kako zbog svog linog miljenja o njemu,
tako i zbog vrednovanja usluga koje mu je Tornhil pruio.
Da ne bi zadravao Doanu Oukli u Templ Gardensu,
prekinuo je svoje izlaganje dogaaja ba na mestu koje se
nje manje ticalo, i nita nije rekao o velikoj opasnosti kroz
koju su proli brod Neptun i njegovi putnici i posada,
nakon to su podigli na palubu gospodina Tornhila sa
njegovim psom.
injenica je da je oluja koju je pomenuo bila tek prva
u nizu naleta bure koji su nekoliko nedelja zadravali
brod, nanevi mu mnogo tete i skoro ga prinudili da se
negde zaustavi radi popravki.
Samo letimian pogled na mapu bio je dovoljan da
pokae da je, u odnosu na Neptunov poloaj, najblia luka
u kojoj su uopte mogli da oekuju pomo, na Rtu Dobre
Nade; ali vetrovi i talasi su bili nepovoljni tako da su se
ba one veeri pred olujni dan zatekli blizu istone obale

Madagaskara.
Mnogo su strepeli da e brod udariti o stenovitu
obalu, ali voda je bila duboka i laa je lepo plovila; usledio
je nalet olujnog vetra i spustili su oba sidra da obezbede
brod, poto su bili tako blizu kopna i plaili su se da e se
nasukati.
Srea je bila to su se tako obezbedili, poto se bura
pretvorila skoro u uragan i brod je izgubio deo katarki, a
bilo je i drugih sitnijih oteenja koja su ih ipak prinudila
da se tu zadre nekoliko dana, da bi posekli drvee za
katarke i obavili izvesne nabavke.
itaoca e uglavnom opis bure malo zanimati.
Izdavana je naredba za naredbom dok su se katarke i
preke ruile jedna po jedna, a zatim su izdate naredbe da
se raisti nastali lom.
Bilo je mnogo posla da se uradi, a u tom poslu vrlo
malo zadovoljstva, poto je to bio mokar i tegoban posao
za vreme trajanja oluje, a postojala je i opasnost da ih
vetar natera na obalu i polomi na komadie o stene.
Ta opasnost je otklonjena i bezbedno su se ukotvili
na veoma maloj udaljenosti od obale u srazmernoj
sigurnosti.
Sada smo bezbedni, primetio je kapetan dok je
preputao svom zameniku komandu na palubi i prilazio
gospodinu Tornhilu i pukovniku Deferiju.
Drago mi je to je tako, odgovorio je Deferi.
,,Pa, kapetane, rekao je gospodin Tornhil, meni je
drago to smo zavrili sa tim bacakanjem uokolo;
ukotvljeni smo, a izgleda da su ove vode prilino mirne.
Mirne su, a usuujem se da kaem da e takve i
ostati; ovo je odlino sidrite sa dubokom vodom, ali vidite
da nije dovoljno veliko da predstavlja pravu luku.
Istina, ali stenovito je.
Jeste, a to ponekad moe da bude opasno, iako ne
znam da li e takvo biti za vreme predstojeih bura.
Vodena snaga moe da izlazi kroz otvor, koji je dovoljno
dubok za bilo koje plovilo da proe kroz njega - ak i

Nojeva Arka bi lako prola tuda.

,,ta ete sada da uradite?
Ostaemo ovde na dan ili malo due i poslati amce
na obalu da ljudi poseku neto borova, da bismo napravili
nove katarke za brod.
Dakle nemate dovoljno drvene grae?
Ne za ovu svrhu, a nikad ne plovimo nakrcani
takvim materijalom
Moete da ga naete gde god da plovite.
Tako je, u svakom delu sveta emo ga pronai u
nekom obliku.
Kad poaljete ljude na obalu, hoete li mi dopustiti
da se pridruim posadi?, upitao je Deferi.
Naravno, ali uroenici u ovoj zemlji su nasilni i
neobuzdani i, ako se upustite u neku svau sa njima,
postoje velike mogunosti da vas zarobe ili Vam nanesu
telesne povrede.
Ali ja u se pobrinuti da to izbegnem.
Odlino, pukovnie, slobodno krenite.
Moram da zamolim za isto odobrenje, rekao je
gospodin Tornhil, poto bih veoma voleo da vidim tu
zemlju, kao i da se malo upoznam sa samim
uroenicima.
,,Ni u kom sluaju nemojte ostajati nasamo sa
njima, rekao je kapetan, poto ako poivite, imaete
razloga da se kajete zbog toga - verujte mi ta Vam
kaem.
Hou, rekao je Tornhil, nei ii nigde gde ne ide
posada sa amca.
Onda ete biti bezbedni.
Ali, da li oekujete neki napad uroenika?,
zainteresovao se pukovnik Deferi.
Ne, ne oekujem to, ali takve stvari su se pre
deavale i viao sam to kad sam najmanje oekivao. lako
sam i pre bivao na ovoj obali i jo nikad nisam naiao na
lo prijem, znam da postoje mnogi koji su ovde pristali i
sukobili se sa uroenicima, pa izvukli deblji kraj;

uroenici se uglavnom povuku kad je posada sa broda

brojna i pozovu poglavice, koje dou sa velikom silom koju
ne moemo da porazimo.
Sledeeg jutra amci sa posadom, opremljenom za
seu drvea, su izaslani na obalu da dopreme trupce kakvi
su bili potrebni lai.
Na ovim amcima su krenuli Tornhil i pukovnik
Deferi i, nakon kratke plovidbe, stigli na obalu
Madagaskara.
Bila je to divna zemlja, u kojoj je rastinje izgledalo
bujno i raskono, a posada u potrazi za drvetom za grau
uskoro je naila na drvee koje je liilo na kraljeve ume,
od kog su mogli da se naprave itavi brodovi.
Ali ovo nije bilo to to su traili; na mestu gde je
drvee raslo gue i vie, poeli su da seku neke borove.
Ovo je bilo drvo kakvo im je najvie trebalo; zapravo
je to biio tano ono to su eleli, ali jedva da su oborili
nekoliko takvih stabala, kad su im prili uroenici,
naizgled da izvide ta je po sredi.
Ispoetka su bili tihi i dosta suzdrani, ali nestrpljivi
da sve vide i proue, poto su bili veoma radoznali i
ljubopitljivi.
U svakom sluaju, to je bilo lako podneti, ali uskoro
ih se okupilo vie i poeli su da kradu sve to im je palo
pod ruke, a to je naravno izazvalo negodovanje, i, nakon
izvesnog vremena, razmenjeno je i nekoliko udaraca.
Pukovnik Deferi je istupio u elji da sprei da neki
od ljudi koji su sekli drva bude napadnut, zapravo,
postavio se izmeu dveju zavaenih strana i pokuao da
povrati red i mir, ali iznenada je na njega jurnulo nekoliko
naoruanih domorodaca; vezali su ga i poterali odatle da
ga ubiju negde drugo pre nego to je iko stigao da mu
pritekne u pomo.
Izgledalo je da je njegov usud neizbean, poto da su
domoroci uspeli u svom naumu, oni bi ga surovo i
nemilosrdno umorili.

Ipak, ba u tom trenutku pomo je bila nadomak

ruke, a gospodin Tornhil videvi kako stvari stoje,
dograbio je musketu od jednog mornara i jurnuo za
domorocima koji su dograbili pukovnika Deferija.
Bilo ih je trojica, a ostalih dvojica su verovatno
krenuli napred da o
svemu obaveste poglavice. Kad je
Tornhil pristigao, bili su prebacili pokriva Deferiju preko
glave, ali Tornhil je smesta jednog oborio udarcem
kundaka muskete, a drugom je sledovalo isto kad se
okrenuo da vidi ta se deava.
Trei je, videvi pukovnika osloboenog i musketu
uperenu u svoju glavu, odmah potrao za onom dvojicom
koji su ve otili, da bi izbegao tee posledice po sebe.
Tornhile, spasao si mi ivot, ushieno je rekao
pukovnik Deferi.
Krenimo, nemoj da stoji tu - na brod! Na brod! I
dok je govorio obojica su pourili za posadom; uspeli su da
bezbedno stignu do amaca i zatim na brod; estitali su
sarni sebi na srenom bekstvu od naroda koji je bio
dovoljno ratoboran da poini zlodelo, ali ne i dovoljno
civilizovan da shvati da je to uinio.
Kad su ljudi daleko od kue, u stranim zemljama,
pod drugaijim nebom i u drugaijoj klimi, njihova srca se
tenje spoje vezama bratstva koje bi zasigurno trebalo da
pokreu celi svemir, aii koje isto tako sigurno to ne ine,
osim u veoma retkim prilikama.
Jedna od tih prilika, u svakom sluaju, verovatno se
moe prepoznati u postupcima pukovnika Deferija i
gospodina Tornhila, i to pod bilo kojim okolnostima, poto
su oni najoigledniji primer onog to se moe nazvati
srodnim duhovima; ali kad toj injenici pridodamo i
izuzetne okolnosti u kojim su se zajedno zatekli, i usluge
koje su obostrano pruili jedan drugom u skladu sa svojim
mogunostima, ne treba da budemo iznenaeni zbog
skoro romantinog prijateljstva koje je nastalo meu
njima.
Tada je Tornhii poverio pukovniku sve svoje misli i

elje, i posle toga su slobodno meusobno razmenjivali

miljenja i iznosili oseanja, a to, kada se deava izmeu
osoba koje su stvarno srodne duhom, za posledicu ima
najprijatnije ljudsko drugarstvo.
Niko ko nije podnosio dosadu putovanja morem
uopte ne moe biti svestan koliko je prijatno imati pored
sebe na brodu nekog u ijoj bogatoj mati i intelektu ovek
moe da pronae beskrajnu zabavu.
Sada su vetrovi mogli da zvide kroz uariju, a talasi
da ljuljaju veliki brod na svojim zapenjenim krestama, i
dalje su Tornhil i Deferi bili zajedno, pronalazei usred
opasnosti utehu u drutvu onog drugog, a svaki je
podsticao drugog na izvoenje smelih dela koja su
zaprepatavala posadu.
Celo putovanje je bilo krajnje opasno, a neki od
najstarijih pomoraca na brodu nisu se ustezali, za
dugakih nonih straa, da povere svojim sadrugovima
kako brod, po njihovom miljenju, nikada nee stii do
Engleske i da e potonuti negde du dugake afrike
obale.
Kapetan je naravno ulagao sve napore da zaustavi
takve proroanske prie, ali kad su one jednom poele
uskoro nije postojao nain da se potpuno iskorene; a one
su, razumljivo, imale krajnje tetan uinak, ometajui
napore posade u opasnim trenucima i inei da ljudi
veruju da se nalaze na brodu osuenom na propast, pa je
stoga sve to mogu da urade uzaludno.
Mornari su izuzetno sujeverni u vezi sa ovim stvarima
i ne moe biti nikakve osnovane sumnje da neke od
katastrofa koje su zadesile Neptun na putu kui iz Indije
mogu da se pripiu ovom fatalistikom oseaju koji je
obuzeo pomorce i naveo ih da misle kako, ta god oni
pokuali, nee moi da spasu brod.
Desilo se da se, kad su zaokruili oko Rta, spustila
gusta magla, kakva nije viena na toj obali mnogo godina,
iako je zapadna obala Afrike, u nekim dobima godine,
podlona takvim vrstama isparavanja.

Svi objekti su bili obavijeni veoma neprozirnim

pokrovom, ali ipak je postojalo neko strujanje ili okeanska
struja, koja je tekla paralelno sa obalom, za koje se
kapetan nadao da je prilino udaljeno od same obale.
Zbog straha od slabe vidljivosti, na brodu je zavladala
velika nervoza i svetiljke su ostavljene da gore na svim
delovima palube, dok su dvojica ljudi zadueni da stalno
daju zvune signale. Bilo je prolo otprilike sat i po od
ponoi, kako je pokazivao hronometar, kad iznenada ljudi
koji su straarili na palubi povikae na uzbunu.
Odjednom su videli, na levoj strani pramca, svetla
koja mora da su bila sa nekog broda koji je, kao i Neptun,
bio obuhvaen maglom i sudar je bio potpuno neizbean
jer nijedan brod nije imao vremena da skrene.
Jedina sumnja, strana i muna i da se razmilja o
njoj, bila je da li je drugi brod dovoljno masivan i jak da ih
polomi ili e oni polomiti njega; a to strano pitanje se
moralo reiti za nekoliko trenutaka.
Zapravo, skoro i pre nego to je odjek tog krika
uasa, koji je dopreo od ljudi sa palube zamro, brodovi su
se sudarili. Razlegao se straan prasak - jedan krik
uzbune i uasa, a onda je sve zamuklo. Neptun je, s
znatnim oteenjima i delimino polomljenom ogradom na
palubi, nastavio da plovi; ali drugi brod je uz klokotav
zvuk potonuo na dno mora.
Avaj! Nita nije moglo da se uradi. Magla je bila
veoma gusta, a uz to se spustila nona tmina, tako da nije
bilo nade u spasavanje nekog od zlosrenih lanova
posade drugog broda. Oficiri i mornari sa Neptuna, iako su
neko vreme dozivali, pa oslukivali da li je neko od
preivelih sa potonulog broda isplivao, nisu uli nikakvog
odgovora, a kada su nakon nekih est sati isplovili iz
magle na jasnu svetlost sunca, gde nije mogao da se vidi
ni oblak na nebu, zgledali su se kao ljudi tek probueni iz
nekog udnog i stranog sna.
Nikad nisu saznali ime broda koji su potopili i itava
stvar je ostala duboka nepoznanica. Kad je Neptun stigao

u Londonsku luku, cela stvar je prepriana i uinjeni su

svi mogui napori da se pribave neke informacije u vezi sa
zlosrenim brodom koji se susreo sa tako stranim
usudom.
Takve su bile okolnosti koje su pobudile najivlja
oseanja
zahvalnosti
pukovnika
Deferija
prema
gospodinu Tornhilu; zato je on smatrao svetom dunou,
sada kad se naao u Londonu, a imao je potrebno
slobodno vreme da to uradi, da prevrne svaki kamen kako
bi otkrio ta se desilo s njim.
Nakon duboke zamiljenosti ispunjene strepnjom, i
poto je oseao da postoji misterija ije je razreenje izvan
njegovih moi, odluio je da zatrai miljenje prijatelja,
takoe pripadnika vojske, naime kapetana Retbouna, u
vezi sa itavom situacijom.
Ovaj gospodin, a on je zaista bio gospodin u punom
znaenju te rei, bio je u Londonu; on se zapravo povukao
iz aktivne slube i nastanio u maloj, ali udobnoj kui na
prilazima metropole.
Bila je to jedna od onih starinskih seoskih
rezidencija, okruena raznoraznim neobinim detaljima,
sa predivnim vrtom punim divnog starog drvea, koje je
prilino retko u blizini Londona, i koje svakog dana
postaje jo ree, zbog toga to cene zemlje u neposrednoj
okolini metropole ne doputaju da veliki komadi zemlje
ostaju u celini kao imanje uz male kue.
Kapetan Retboun je iveo sa svojom prijatnom
porodicom, na koju je i te kako mogao da bude ponosan, u
svom domainstvu, u velikoj srei i zadovoljstvu kako se
samo poeleti moe na ovom svetu.
Dakle, pukovnik Deferi je reio da ovom gospodinu
izloi okolnosti koje je znao u vezi sa moguom i
verovatnom sudbinom jadnog Tornhila.
Udaljenost do Retbounove kue nije bila tolika da se
ne bi mogla udobno prepeaiti, a pukovnik je to i uradio,
i stigao je u sumrak, dan nakon to je vodio svoj veoma
zanimljiv razgovor sa Doanom Oukli u Templ Gardensu.

Na svetu nema nieg to tako prijatno okrepljuje,

nakon duge etnje po pranjavim seoskim putevima, kao
kad se iznenada ue u dobro odravan i zelen vrt, a
pogotovo je tako bilo sa pukovnikom Deferijem kada je
stigao u Kuu limunovog drveta, mesto stanovanja
kapetana Retbouna.
Naiao je na krajnje srdanu i iskrenu dobrodolicu dobrodolicu koju je i oekivao, ali koja zbog toga nije bila
nita manje prijatna, i nakon to je malo posedeo sa
porodicom u kui, on i kapetan su ietali u vrt, a
pukovnik Deferi je otpoeo svoju priu.
Kapetan ga je, uz vrlo malo upadica, sasluao do
kraja, a kad je pukovnik zakljuio priu govorei:
,,I sada sam doao tebi da zatraim tvoj savet u vezi
sa ovim zbivanjima, kapetan je smesta odgovorio, na svoj
topao, neposredan nain: Plaim se da ti moj savet nee
mnogo znaiti, ali nudim ti svoju aktivnu saradnju u
svemu to misli da treba uraditi ili to se moe uraditi u
vezi sa ovom stvari, koja me, uveravam te, veoma zanima i
izaziva mi snaan poriv da uloim napor i pomognem ti.
Treba samo da mi izda naredbu i ja u ti u potpunosti
stajati na raspolaganju.
Bio sam sasvim siguran da e to rei. Ali, bez
obzira na nain na koji si se uzdrao da iznese svoje
miljenje, jedva ekam da ujem ta stvarno misli u vezi
s ovim, kako e se i sam sloiti, krajnje neobinim
okolnostima.
Neto najprirodnije mogue, ree kapetan Retboun,
,,u samom poetku stvari, naizgled bi bilo da potraimo
tvog prijatelja Tornhila na mestu gde je nestao.
Kod berberina u Ulici Flit?
Tano tako. Da li je otiao od berberina ili nije?
Svini Tod kae da je otiao odatle, i krenuo ulicom
prema gradu, ka optiarskoj radnji gospodina Ouklija kako ga je berberin uputio i da ga je video kad se ukljuio
u nekakvu guvu pored pijace, ali, nasuprot tome, imamo
injenicu da je pas ostao pred berberinovim vratima i nije

hteo da ode koliko god ga mamili. Dakle, sama injenica

da pas moe da se ponaa na taj nain pokazuje njegovu
izvesnu razboritost koja naizgled jasno govori protiv
pretpostavke da bi takva jedna ivotinja mogla da pogrei
u ovome.
Tako je. ta kae, dakle, da sutra ujutro odemo u
grad i navratimo do berberina, ne objavljujui da tu
imamo ikakvog naroitog posla, osim da se obrijemo i
oiamo? Misli li da bi te on prepoznao?
,,U civilnoj odei teko, bio sam u svojoj standardnoj
uniformi kada sam tamo navratio sa kapetanom Neptuna,
tako da je sigurno morao da me upamti kao vojnika i
verovatno je da me uopte nee prepoznati u odei civila.
Dopada mi se zamisao da odemo kod berberina.
Misli li da je tvoj prijatelj Tornhil ovek koji bi bio
sklon da govori o vrednim biserima koje je imao sa
sobom?
Naravno da ne.
Samo pitam, jer oni mogu da predstavljaju veliko
iskuenje, a ako je doiveo ikakvu podlu igru koju mu je
namestio berberin, nju je mogla da pokrene elja da se
dokopa tako dragocenog blaga.
,,Ne mislim da je to verovatno, ali pada mi na pamet
da ako dobijemo ikakva obavetenja o Tornhilu, to e biti
zahvaljujui ba tim biserima. Oni su veoma vredni i teko
ih je prevideti, osim ako se za njih ne pronae kupac, oni
uopte nemaju nikakve vrednosti, a niko ne kupuje takav
nakit iz drugog razloga osim tatine i, naravno, njihovog
pokazivanja u javnosti.
,,To je istina; tako, od ruke do ruke, mi moemo da
pratimo te bisere dok ne doemo do osobe koja ih je
dobila od samog Tornhila i koja moe biti strogo
prinuena da objasni nain na koji je dola do njih.
Nakon jo malo neusredsreenog razgovora na tu
temu, sloili su se da pukovnik Deferi treba da prenoi tu
u Kui limunovog drveta i da ujutro treba da krenu za

London i, obueni kao ugledni graani, pokuaju da

vodei razgovor o nakitu i dragom kamenju izvuku iz
berberina neko priznanje da on ima neto takvo to bi
prodao; tavie, nameravali su da odvedu psa, a brigu za
njega e preuzeti kapetan Retboun.
Moemo preskoiti opis prijatne veeri koju je
pukovnik proveo u druenju sa prijatnom porodicom
Retboun, a isto tako izbegavajui i opisivanje nekih
udnih i nejasnih snova koje je Deferi tokom noi sanjao
u vezi sa Tornhilom, pretpostaviemo da su pukovnik i
kapetan dorukovali i krenuli za London, u prodavnicu
odee u blizini Stranda, da bi kupili kapute, perike i eire
pomou kojih e se preruiti za posetu Sviniju Todu.
Zatim su krenuli prema Ulici Flit i uskoro stigli preko
puta male radnje u kojoj se, kako je izgledalo, skrivalo
mnogo tajni.
Pas kao to vidi nije ovde, rekao je pukovnik,
prole veeri sam posumnjao dok sam prolazio sa
Doanom Oukli da mu se desilo neto loe, a ne sumnjam
da je podli berberin valjano doprineo njegovoj pogibiji.
Ako bi berberin bio neduan, ree kapetan Retboun,
mora priznati kako bi za njega bilo sasvim nesnosno da
mu pas stalno bude pred vratima, sa tako optuujuim
izgledom, a u tom sluaju jedva bi se udio ako bio on
stvorenje uklonio sebi s puta.
,,Ne, pod pretpostavkom njegove nedunosti, sigurno
je tako, ali nita neemo rei o svemu tome i zapamti da
moramo ui kao potpuni stranci, koji nita ne znaju o toj
prii sa psom i ne znaju nita o nestanku neke osobe u
ovom kraju.
Slaem se; hajde, ako nas vidi kroz prozor kako se
ovuda motamo ili oklevamo, to e mu odmah podstai
sumnju i neemo dobro uraditi.
Obojica su uli u radnju i zatekli Svinija Toda u
izuzetno udnom izdanju, poto je preko jednog oka nosio
crni povez, privren oko glave crvenom vrpcom, tako da
je izgledao stranije i avolskije nego ikad; poto je obrijao

male zulufe, koje je nekada nosio, njegov izgled je

zasigurno imao, iako isto toliko odvratan kao i uvek,
drugaiji karakter runoe u odnosu na onu koja ga je
ranije odlikovala i privukao je pukovnikovu panju.
Taj gospodin teko da bi ga uopte prepoznao igde
drugo osim u njegovoj vlastitoj radnji, a kad razmislimo o
avanturama Svinija Toda od prethodne noi, neemo se
iznenaditi to je osetio potrebu da to je vie mogue
izmeni svoj izgled, iz straha da e naii na nekog od onih
koji su ga progonili i koji su, uprkos svemu to je mislio
nasuprot takvoj mogunosti, mogli potpuno neoekivano
da navrate na jutarnje brijanje, moda tek da prepriaju u
tom poznatom stecitu svih traeva - berberskoj radnji upravo neke od dogaaja za koje je on sam bio
najpozvaniji da ih ispria.
Sianje i brijanje, gospodo, rekao je Svini Tod kad
njegove muterije uoe.
Samo brijanje, odgovorio je kapetan Retboun, kog
su izabrali da uglavnom govori, za sluaj da bi Svini Tod
mogao donekle da se prisea pukovnikovog glasa i tako
posumnja u njega.
Molim Vas, sedite, ree Tod pukovniku Deferiju.
Uskoro u da doteram vaeg prijatelja, gospodine, a onda
u da se posvetim Vama. Hoete li da pogledate jutronje
novine, gospodine? Upravo sam i sam pogledao,
gospodine, neto o jednom krajnje tajanstvenom dogaaju,
ako je istinit, ali znate, ne moete da verujete svemu to
piu u novinama.
Hvala Vam - hvala Vam, rekao je pukovnik.
Kapetan Retboun je seo na berbersku stolicu, poto
je namerno propustio da to uradi sam kod kue, da
brijanje ne bi izgledalo kao puki izgovor za ulazak u
Todovu radnju.
,,Pa, gospodine, nastavio je Svini Tod, ,,kao to
rekoh, to je bio izuzetan dogaaj.
,,Zaista!
,,Da, gospodine, jedan stari gospodin po imenu Fidler

trebalo je da primi izvesnu sumu novca u zapadnom delu

grada i od tad se o njemu nita nije ulo; to se desilo tek
jue gospodine, a u dananjim novinama ve stoji njegov
opis. Kaput tamne boje i koulja od baruna -ja bih
pretpostavio od crnog baruna - svilene arape i srebrne
kope na cipelama, i tap sa zlatnom rukom, sa slovima
V.D.F. na njoj, u znaenju Vilijem Dampldon Fidler.
Veoma tajanstven dogaaj, gospodo.
Iz ugla radnje doprlo je nekakvo reanje i pukovnik
Deferi se prenu pa skoivi na noge uzviknu:
ta - ta je to...
,,O, to je samo moj egrt, Tobijas Rag. Boli ga stomak
jer je pojeo previe Lovetovih pita sa svinjetinom. Zar nije
tako, Tobijase, drue moj?
,,Da, gospodine, odgovorio je Tobijas, ponovo
prostenjavi.
O, zaista, ree pukovnik, ,,to e ga navesti da
ubudue bude oprezniji.
Nadajmo se da hoe, gospodine; Tobijase, jesi li uo
ta je gospodin rekao: to e te navesti da ubudue bude
oprezniji. injenica je da sam previe popustljiv prema
tebi. Dakle, gospodine, mislim da ste obrijani glatko kao
nikad pre u ivotu.
,,Pa, jesam, ree kapetan Retboun, mislim da je
veoma dobro, a sada, gospodine Grin, obratio se
pukovniku tim izmiljenim imenom, sada, gospodine
Grin, budite brzi ili emo zakasniti kod vojvode i tako
propustiti da prodamo neto naeg nakita.
Zaista hoemo, sloi se pukovnik, ,,ako ne budemo
vodili rauna. Predugo smo sedeli za dorukom u krmi, a
njegovo gospodstvo je previe bogato i predobar kupac da
bismo ga izgubili - njega nije briga koliko plaa za stvari
koje mu se sviaju ili koje se sviaju njegovoj vojvotkinji.
Gospoda su trgovci nakitom, pretpostavljam, ree
Svini Tod.
,,Da, u tom smo poslu ve neko vreme, a zahvaljujui
tome to se jedan bavi jednom vrstom robe, a drugi

razliitom, ide nam veoma dobro, jer razmenjujemo ono

to odgovara razliitim muterijama i odvojeno odravamo
svoje veze.
Veoma dobro smiljeno, ree Svini Tod. Zavriu
to bre mogu, gospodine. Trgovina nakitom je bolja od
berberskog posla.
Usuujem se rei da jeste.
Naravno da jeste, gospodine; godinama ve robujem
u ovoj radnji, a nisam ba zaradio - to jest, kad kaem da
nisam ba zaradio, priznajem da sam dovoljno stekao da
se povuem, tiho i udobno i nameravam to da uradim vrlo
skoro. Izvolite, gospodine, obrijani ste s hitrinom na
kakvu ete retko naii, i koliko god je mogue glatko, za
sitnu cenu od jednog penija. Hvala vam, gospodo - izvolite
va kusur, prijatno jutro vam elim
Nije im preostalo nita drugo osim da izau iz radnje,
a kad su otili, prelazei brijaem koji je koristio po ruci,
Svini Tod se avolski naceri, mrmijajui:
Mudro - vrlo domiljato - ali nee proi. O, nee,
nema anse! Mene nije tako lako prei - trgovci
draguljima, ha, ha! A naravno da se ne bi bunili ni da se
pozabave biserima - to je dobra ala, zaista sjajna ala. Da
sam padao na takve stvari, ne bih sada bio ovde niti bih
bio iv. Tobijase, Tobijase, uje li?
,,Da, gospodine ree momak nevoljno.
,,Da li si zaboravio u kakvoj je opasnosti tvoja majka,
ako samo ispusti i glasa o bilo emu to se ovde dogodilo
ili misli da se ovde dogodilo ili si bar to sanjao?
,,Ne, ree deak, naravno da nisam. Nikad to ne
mogu zaboraviti i da ivim sto godina.
,,To je dobro, mudro, izvrsno, Tobijase. Sad idi
napolje, i ako te ona dvojica koja su sad bila ovde
presretnu na ulici, pusti ih nek priaju ta hoe, a ti im
odgovaraj to je krae mogue, ali povedi rauna da se
brzo vrati, i javi mi ta su rekli. Skrenuli su nalevo,
prema gradu - sada polazi.

Nema svrhe, rekao je pukovnik Deferi kapetanu,

berberin je ili previe'vlukav za mene ili je zaista sasvim
neduan po pitanju nestanka Tornhila.
,,A ipak postoje sumnjive okolnosti. Posmatrao sam
njegov izraz kada je pomenuta tema nakita i video sam
kako se naglo menja; bilo je to samo na trenutak, ali ipak
mi je pobudilo sumnju da on zna neto to uva u sebi
samo iz opreza. Takoe je i ponaanje deaka bilo udno;
a onda opet, ako on ima bisernu ogrlicu, njena vrednost
mu daje mogunost da uradi ono to je rekao da se
sprema da uradi - odnosno da se povue iz posla i ne
zavisi ni od koga.
Pst! Jesi li video onog momka tamo?
,,Da, pa to je berberinov egrt.
,,To je onaj deko kog je nazvao Tobijas - hoemo li
da govorimo sa njim?
Hajde da ga odlunije pritisnemo i ponudimo mu
izdanu nagradu za bilo kakvo obavetenje koje bi mogao
da nam da.
Dogovoreno, slaem se.
Obojica su prili Tobijasu, koji je bezvoljno iao
ulicom, a kad su stigli do njega, obojicu je zapanjio
zabrinut i tuan izgled na deakovom licu.
Izgledao je potpuno iscrpljen i izmoden brigom - bilo
je tuno videti takav izraz na licu nekoga toliko mladog i,
kad mu se pukovnik obratio blagim tonom, on je delovao
tako rastrojeno da su mu suze odmah potekle niz obraze,
iako se istovremeno povukao nazad kao da je uplaen.
Mome moj, ree pukovnik, ini mi se da si ti kod
Svinija Toda, berberina. On nije dobar prema tebi kada
izgleda toliko nesreno?
,,Ne, ne, to jest, mislim jeste, nemam nita da kaem.
Pustite me da proem.
ta znae te zbrkane rei?
Nita, nita.
,,Ja kaem, mome moj, dau ti ovu gvineju ako nam
kae ta se dogodilo s ovekom mornarskog izgleda, koji

je sa psom doao do kue tvog gazde na brijanje pre

nekoliko dana.
,,Ne mogu da vam kaem, ree deak, ,,ne mogu da
vam kaem ono to ne znam.
Ali verovatno ima neku predstavu o tome. Hajde,
nagradiemo te za to i isto tako te i zatititi od Svinija
Toda. Imamo mo i iskrenu nameru da to uradimo, ali
mora da bude sasvim otvoren prema nama i iskreno
nam kae ta misli i ta zna u vezi sa ovekom za iju
smo sudbinu zainteresovani.
Nita ne znam, nita ne mislim, rekao je Tobijas.
Pustite me da idem, nemam ta da kaem osim da se on
obrijao i otiao dalje.
Ali kako to da je ostavio psa za sobom?
,,Ne mogu da kaem, nita ne znam.
Oigledno je da neto zna, ali okleva da to kae
bilo iz straha, bilo iz nekog drugog razloga; poto nema
sluha za razumno ubeivanje, moraemo da pribegnemo
drugim sredstvima i odmah e da izae pred sudiju, koji
e te primorati da progovori.
Radite sa mnom ta vam je volja, rekao je Tobijas,
,,ja tu ne mogu nita. Nemam nita da vam kaem, ba
nita. O, jadna moja majko, da nije zbog tebe...
ta bi bilo?
Nita! Nita! Nita!
Pukovnik je samo pretio da e deaka izvesti pred
sudiju, poto zapravo nije imao osnove za to; a ako je
deak odabrao da uva tajnu, ako je uopte ima, nikakav
sudija na svetu ne bi ga mogao naterati da mu preko
usana preu rei koje nije nameravao da izgovori i tako
su, nakon jo jednog dodatnog napora, oni osetili da
moraju da ostave deaka na miru.
,,Deko, ree pukovnik, ,,ti si mlad i ne moe dobro
da prosuuje o posledicama izvesnih postupaka; treba
dobro da odmeri ono to smera da uradi i dugo okleva
pre nego to odlui da uva opasne tajne; moemo te
uveriti da imamo mo da te u potpunosti zatitimo od

svega to bi Svini Tod uopte mogao i da pokua. Razmisli

ponovo, jer ovo je prilika da se moda spase od dodatne
bede u budunosti, kakva ti se moda nikada ponovo nee
ukazati.
Nemam ta da kaem, ree deak, nemam nita da
kaem. Izgovorio je ove rei sa tako bolnim izrazom lica
da su oba oveka bili ubeeni da on ima neto da kae i to
od prvorazredne vanosti - neto to bi njima bilo vredno
kao informacija, moda i izuzetno vredno, a ipak su
oseali krajnju nemogunost da to izvuku od njega.
Bili su prinueni da ga napuste, a zbog toga su bili
dodatno ponieni jer daleko od toga da su imalo
napredovali u svom poduhvatu, nego su sebe i svoju stvar
doveli u mnogo gori poloaj, time to su postakli sumnje
Svinija Toda ako je kriv, a ipak nisu napredovali nijednog
koraka u celom poslu.
Zatim, da situacija bude jo komplikovanija, i dalje je
postojala mogunost da su bili na sasvim pogrenom
tragu, i da berberin iz Ulice Flit nema sa nestankom
gospodina Tornhila nita vie veze nego to je imaju njih
dvojica.

JEDANAESTO POGLAVLJE

Stranac kod Lovetovih

Pred sumrak tog dana, nakon to je izbaena

poslednja tura pita u Lovetovoj radnji, u nju je uao
krajnje bedno obuen ovek, koji je nekoliko trenutaka
stajao, slabaan i gladan, zagledan u tezgu pre nego to je
progovorio.
Gospoa Lovet je bila tu, ali za njega nije imala
osmeh, i umesto svog uobiajenog ljubaznog izraza, na
licu joj je bilo tragova besa, kad je presekla ono to je
ovek hteo da kae govorei:
Odlazi, nikada nita ne dajemo prosjacima.
Na trenutak je na licu stranca buknulo rumenilo, a onda
je odgovorio:
Gospoo Lovet, nisam doao da traim milostinju od
Vas, nego da se raspitam da li biste mogli da me
preporuite za neki posao?
Tebe da preporuim! Da preporuim otrcanog
bednika kao to
si ti!
,,Ja jesam otrcani bednik i tavie potpuno bez
sredstava. U bolja vremena sedeo sam za Vaom tezgom i

radosno plaao ono to sam eleo, tada mi je uvek bivao

upuen jedan od Vaih najslaih osmeha. Ne kaem ovo
da Vas prekorevam, poto se dobro zna da je razlog za Va
osmeh uvek interes, a kada interes nestane, ne mogu vie
da oekujem ni osmeh, ali ja sam u takvom poloaju da
sam voljan da radim bilo ta samo da preivim.
,,O da, a kada opet bude u boljoj situaciji, ne
sumnjam da e imati sasvim dovoljno drskosti da
postane nesnosan; osim toga, kakav posao mi moemo
da ponudimo osim pravljenja pita, a ve imamo oveka
koji radi veoma dobro, samo to je on, kao to bi i ti bio da
si na njegovom mestu, postao drzak i zamilja da je on
gazda ove radnje.
,,Pa, da, rekao je stranac, naravno da uvek postoji
dovoljno razloga protiv jadnih i sirotih, kako bi oni takvi i
ostali. Ako ete Vi tvrditi da bi moje ponaanje bilo takvo
kakvim ga Vi opisujete, meni je sasvim nemogue da
dokaem suprotno.
Okrenuo se u nameri da izae iz radnje kad ga
gospoa Lovet pozva:
Vrati se ponovo za dva sata.
On zastade na koji trenutak, a onda, okreui svoje
izmravelo lice prema njoj, ree:
Hou ako budem imao snage - voda sa esmi na
ulicama je bedno sredstvo da odri oveka na nogama
dvadeset etiri sata.
Moe da uzme jednu pitu.
Napola izgladneli ovek bednog izgleda dograbi pitu i
smesta je proguta.
Zovem se Dervis Vilijems, ree on, nemojte uopte
da brinete, gospoo Lovet, biu ovde za dva sata; a bez
obzira na sve to ste rekli, neete videti promenu u mom
ponaanju jer u moda biti u boljem stanju i bolje
obuen; ali ako budete nezadovoljni mojim radom, ja u
otii i nee biti nikakve tete.
Rekavi to, izaao je iz radnje i nakon to je otiao,
preko lica gospoe Lovet prelete udan izraz; ona tihim

glasom ree samoj sebi: Mogao bi da poslui nekoliko

meseci, kao i ostali, a jasno je da se moramo otarasiti
ovoga kog imamo; moram da mislim na to.
Ispod radnje je ogroman podrum, mraan i zagrobnog
izgleda - pod je poploan grubim crvenim ploicama, a
komadi kremena i odlomljenih stena su zakucani u
zemljane zidove da ih ojaaju; tu i tamo se iz poda
vertikalno izdiu veliki stubovi grubo otesani iz balvana,
koji podupiru iroke daske na kojim se dri plafon.
Mestimino treperava svetla kao da proviruju iz
penica i uje se udan, itav zvuk, a vazduh je ispunjen
bogatim i mirisnim isparenjem.
To je Lovetova radionica za pravljenje pita, ispod
plonika Bel Jarda, a sada se pravi nona tura od
nekoliko hiljada komada pita, koje e biti odmah ujutro
razaslate na kolicima po svim predgraima Londona.
Od najranijeg jutra pojavie se gomila putujuih
prodavaca pita, da raznesu velike koliine redovnim
kupcima koji svakodnevno jedu te pite i ne mogu da
zamisle da ostanu bez njih, isto kao to ne mogu zamisliti
ni da se pred njihovim kuama ne pojave mlekar ili pekar.
Stoga je vidljivo i razumljivo da maloprodajni deo
posla gospoe Lovet, koji se uglavnom obavljao izmeu
dvanaest i jedan, ni na koji nain nije bio najvaniji ili
najunosniji deo poslovanja koje je bilo zaista ogromnih
razmera i donosilo veliki godinji prihod.
Stajati u podrumu kada se obavljala ova proizvodnja
koja bi, na prvi pogled, izgledala jednostavno, i gledati sve
dokle pogled dopire, uopte nije omoguavalo da se stekne
prava predstava o veliini tog mesta; poto je tu postojalo
mnotvo vrata koja su vodila u raznim pravcima, i udnih,
niskim lukovima nadsvoenih prolaza u razliite
prostorije, koje su sve bile mrane kao pono, tako da bi
ovek mogao skoro pretpostaviti da su stanovnici celog
komiluka, zajednikim pristankom, ustupili svoje
podrume Lovetovoj manufakturi pita.

Sijalo je samo jedno bedno svetlo, pored povremenih

naglih odsjaja iz penica u kojima su se pekle pite, itei
i kljuajui u svom vlastitom ukusnom sosu.
Takoe, tu je bio samo jedan ovek, u itavom
podrumu, a on je sedeo na niskoj tronogoj stoliici u
jednom uglu, glave poloene na ruke, blago se njiui
napred - nazad, dok je isputao jedva ujne jecaje.
Bio je veoma lagano odeven; zapravo, kao da na sebi
nije imao nieg osim koulje i irokih platnenih pantalona.
Rukave koulje je zavrnuo iznad lakata, a na glavi je imao
belu nonu kapu.
Delovalo je zapanjujue da takav ovek, ak i uz
pomo gospoe Lovet, moe da napravi toliko pita
potrebnih za jedan dan; ali proizvodni sistem je inio
uda, a u tim podrumima su postojali razni mehaniki
ureaji za meenje testa, seckanje mesa i tako dalje, koji
su smanjivali potrebu za ljudskim radom.
Ali kakav je alostan prizor ovaj ovek - kakav je on
naizgled tuan i potiten bednik! Lice mu je bledo i
izmodeno, oi su mu duboko utonule; a kada je sklonio
ruke ispred oiju i osvrnuo se oko sebe, nije se mogla ni
zamisliti savrenija slika uasa.
Moram otii veeras, ree on promuklim glasom,
moram otii noas. Previe znam - mozak mi je pun
uasa. Nisam spavao evo ve pet noi, niti se usuujem da
jedem ita osim sirovog brasna. Otii u noas, ako ne
budu previe budno motrili na mene. O! Kad bih samo
mogao da izaem na ulice - kad bih mogao samo jo
jednom da udahnem sve vazduh! Pst! ta je to? Pomislio
sam da sam uo neki zvuk.
Ustao je i stajao drhtei i oslukujui; ali sve je bilo
mirno, osim kljuanja i itanja pita i on opet sede uz
dubok uzdah.
Sva vrata se zakljuavaju iznad mene ree on, ta
to moe da znai? To je uasno i srce u meni zamire. Samo
sam est nedelja proveo ovde - samo est nedelja.
Gladovao sam pre nego to sam doao. Avaj, avaj! Koliko

je bolje gladovati! Trebalo je pre da umrem i sebe potedim

ove agonije!
,,Skineru!, viknu neki enski glas, Skineru, za
koliko e biti gotova ova tura u penicama?
,,Za etvrt sata, odgovori on, etvrt sata, gospoo
Lovet. Nek bi mi bog pomogao!
ta si to rekao?
Rekao sam, nek bi mi bog pomogao! Valjda ovek
moe to rei, a da nikog ne uvredi."
Vrata se zalupie i jadni ovek je ponovo bio sam.
Kako je to udno to se ove noi moje misli vraaju
do mojih ranih dana i onoga to sam nekad bio. Vraaju
mi se prijatni prizori moje mladosti. Ponovo vidim trem
obrastao brljanom i prijatno seosko zelenilo. Ponovo
ujem zvonki radosni smeh mojih drugova u igri, a pred
oima mi se ukazuje uboravi potok i drevni mlin, stara
vila sa svojim visokim tornjevima i atmosfera tihe
velianstvenosti koja je okruuje. ujem poj ptica, a vetar
svira grubu melodiju meu drveem. Veoma je udno da
mi se svi ti prizori i zvuci vrate u ovakvo vreme, kao da
hoe da me podsete kakav sam nesrenik.
utao je nekoliko trenutaka, tresui se od emocija;
onda je ponovo progovorio: Tako se oblija onih koje sam
nekad poznavao i mnogih koji su ve legli u svoj tihi grob,
pojavljuju i okupljaju oko mene. Naas sputaju pogled na
mene i sa spokojnim izrazom lica pokazuju svoje duboko
saoseanje prema meni. Vidim takoe i nju, koja je prva u
mojim grudima upalila plamen nene ljubavi. Vidim kako
klizi pored mene kao bleda prikaza u snu, nejasna, ali
prelepa; ne vie od senke - a ipak za mene krajnje vidljiva.
A ta sam sada - ta sam ja sada?
Zauzeo je svoj preanji poloaj, s glavom poloenom
na ruke; polako se ljuljao napred i nazad, isputajui one
jecaje namuene due, koje smo maloas pomenuli.
Ali, gle, jedna od malih luno zasvoenih vrata su se
otvorila u tmini tih podzemnih jama i unutra se uunjao
ovek pognute figure - sa licem polovino prekrivenim

maskom i ogrtaem na ramenima; obe ruke su mu bile

slobodne. U jednoj je nosio eki sa dve glave, sa jakom
drkom, dugakom nekih dvadeset pet centimetara.
On je verovatno izaao iz nekog tamnijeg mesta od
onog u koje se sad tako oprezno uunjao, poto je
zaklanjao oi od svetla, kao da je ono prejako za njega, a
onda se oprezno osvrnuo po podrumu, dok nije video
zgrenu priliku oveka kom je dunost bila da pazi na
penice.
Od tog trenutka nije gledao ni u ta drugo, nego se
primicao njemu, postojano i oprezno. Oigledno je da hoe
da prie krajnje tiho, jer hoda samo arapama, na
vrhovima prstiju i nemogue je uti ikakav zvuk njegovih
koraka. Prilazi sve blie, vrlo polako, pa ipak sigurno,
oveku koji i dalje isputa tihe jecave zvuke, koji ukazuju
na duevnu patnju. Sada mu je blizu i naginje se nad
njega na trenutak, s izrazom avolske pakosti, s paklenim
pogledom koji, uprkos maski, u punom sjaju izbija iz
njegovih oiju. Zatim, zgrabivi vrsto eki sa obe ruke,
on ga polako podie iznad glave oajnika i zamahnu njime
kroz vazduh.
Ne zna se ta je navelo oveka koji je pognut sedeo na
stolici da se u tom trenutku ispravi, ali uradio je to i
zakoraio velikom ustrinom.
Iznenadan krik mu se oteo sa usana, kada je opazio
tako uasnu prikazu pred sobom, ali pre nego to je
mogao da izusti i re, eki se spusti, razmrskavi mu
lobanju i on beivotno pade bez glasa.
,,I tako, gospodine Darvise Vilijemse, odrali ste re,
ree gospoa Lovet izgladnelom, izmuenom strancu koji
je izmolio zaposlenje kod nje, ,,i tako, gospodine Darvise
Vilijemse, odrali ste re i doli na posao.
Jesam, gospoo, i nadam se da mi ga moete dati:
iskreno Vam kaem da bih potraio neto bolje i vie u
skladu sa mojim sklonostima da sam mogao, ali ko bi
zaposlio nekog ko izgleda ovako bedno kao ja? Vidite da

sam sav u ritama, a rekao sam Vam da sam napola

izgladneo i stoga mogu da se nadam samo da dobijem neki
obian svakidanji posao, a to me navelo da doem kod
Vas.
,,Pa, ne vidim zato te ne bismo stavili na probu, u
svakom sluaju, ako eli da sie dole u pekaru,
otpratiu te tamo i pokazau ti ta treba da radi. Zapamti
da mora da ivi samo na pitama, osim ako ne eli sebi
da kupi neto drugo, to moe da uradi ako moe doi
do novca. Mi novac ne dajemo i stoga mora pristati da
nikad ne izlazi iz pekare.
,,Da uopte ne izlazim?
Nikad, osim ako ne izae zauvek i sasvim; ako
pristaje da prihvati posao pod ovim uslovima, moe ga
dobiti, a ako ne, moe odmah krenuti svojim poslom i
ostaviti ovaj.
Avaj, gospoo, ja nemam sredstava; ali rekli ste da
ve imate oveka za ovaj posao?
,,Da, ali on je otiao jednom svom starom prijatelju,
kome e biti vrlo drago da ga vidi, tako da sada treba da
kae: Jesi li spreman ili nisi da preuzme posao?
Moje siromatvo i beda me teraju da pristanem, iako
bih eleo drugaije, gospoo Lovet; ali naravno,
podrazumeva se da odem kad mi bude volja.
O, naravno, nikad nam nije ni palo na pamet da
zadrimo nekog dugo nakon to pone da se osea
neprijatno. Ako si spreman, kreni za mnom.
Potpuno sam spreman i zahvalan sam za ono to mi
nudite. Svi najsvetliji prizori iz mog ranijeg ivota su
odavno izbledeli, i malo ili zapravo nimalo ima vanosti ta
e sa mnom da bude; krenuu za Vama, gospoo, svojom
slobodnom voljom i pod uslovima koje ste mi izneli.
Gospoa Lovet je podigla pokretni deo tezge putajui
ga da proe unutra, a on je zatim krenuo za njom u malu
prostoriju u zadnjem delu radnje. Zatim je izvadila klju iz
depa i otvorila stara vrata u zidu obloenom drvenarijom,

a odmah iza njih se nalazilo stepenite.

Sili su tim stepenitem i Darvis Vilijems je pratio
enu veoma duboko ispod nivoa tla, nakon ega je ona
povukla gvozdenu ipku iza drugih vrata i otvorila ih,
pokazujui svom novom pomoniku unutranjost
podruma koji smo prethodno ukratko opisali.
Ovo su penice, rekla je, ,,a ja u sada da ti
pokaem kako da pravi pite, loi ognjita i uopte bude
koristan. Brano se uvek sputa kroz podrumski kapak iz
gornjeg dela radnje, kao i sve ostalo potrebno za pravljenje
pita osim mesa, koje e uvek pronai poreano na
policama bilo u komadima ili u odrescima, u maloj
prostoriji iza ovih vrata, ali ta vrata e biti otvorena samo
u odreenim trenucima; a kad god budu otvorena,
najbolje je da uvek iznese onoliko mesa koliko misli da
e biti potrebno za sledeu turu.
Sve to razumem gospoo, ree Vilijems, ,,ali kako
ono tu dospeva?
,,To te se ne tie, dok god ga dobija, treba da bude
zadovoljan time; sada u obaviti postupak pravljenja jedne
pite, tako da zna kako da nastavi dalje, a otkrie sa
kakvom se zapanjujuom brzinom one mogu praviti ako
se tome posveti na pravi nain.
Zatim je pokazala kako komad mesa ubaenog u
mainu biva sitno samleven, jednostavnim okretanjem
ruice; a zatim kako se brano, voda i mast meaju
zajedno da se naprave kore za pitu, uz pomo druge
maine koja je izbacivala na ovaj nain napravljeno testo
u malim komadima, veliine tano koliko je potrebno da
se napravi jedna pita.
Na kraju mu je pokazala kako se puna velika tacna,
na koju je stajalo tano stotinu pita, okretanjem ekrka
alje gore u radnju, kroz podrumska vrata kvadratnog
oblika koja su vodila pravo do same tezge.
,,A sada moram da te ostavim, ree ona. Sve dok
vredno radi, ii e ti veoma dobro, ali im pone da biva
lenj i zanemaruje nareenja koja ti budem izdavala,

dobie obavetenje koje e ti biti korisno i koje e ti, ako

si mudar, omoguiti da zna ta treba da uini.
ta je u pitanju? Moete mi to rei i odmah.
Ne, mi retko nalazimo da na samom poetku postoji
prigoda za to, ali nakon nekog vremena, kada se dobro
uhrani, prilino je sigurno da e to poeleti.
To rekavi otila je iz podruma i on je uo kako
briljivo postavlja rezu na vrata kroz koja je maloas uao.
Zatim je iznenada ponovo zauo njen glas i to tako jasno i
razgovetno da je pomislio kako se sigurno vratila nazad.
Ali, nakon to je pogledao u vrata otkrio je da se tako
jasno uje otuda to ona govori kroz mali otvor s reetkom
u gornjem delu vrata, na koji je prislonila usta.
Zapamti svoje dunosti, a upozoravam te da e svaki
pokuaj da ode odavde biti isto toliko uzaludan koliko i
opasan.
Osim s Vaim pristankom, kada napustim ovo
nametenje.
O, naravno, naravno, tu si potpuno u pravu, svako
ko napusti ovaj posao odlazi svojim starim prijateljima,
koje moda nije video godinama"
Kako ona ima udan nain izraavanja!, ree
Darvis Vilijems samom sebi, kada je ostao sam. Izgleda
da postoji neko posebno i skriveno znaenje u svakoj rei
koju je izgovorila. ta je mogla da misli sa time da e mi
biti preneto obavetenje, ako zanemarim svoju dunost! To
je veoma udno, a tek kako ovo mesto udno izgleda!
Mislim da bi bilo sasvim nepodnoljivo da nema tog
primamljivog mirisa pita, a one su zaista ukusne - moda
jo vie meni, koji sam gladovao tako dugo i proao kroz
toliko bede; ovde nema nikog osim mene, a sada sam
gladan - uasno gladan, a bile pite gotove ili ne, pojeu
est komada u svakom sluaju.
Otvorio je jednu od penia, a mirisna para koja je
nahrupila iz nje bila je izazovnog mirisa i on je udahnuo
sa zadovoljstvom kakvo nikad pre nije iskusio, to se tie
bilo ega jestivog.

,,Da li je mogue da u ja biti u stanju da pravim

ovako ukusne pite? U svakom sluaju ovek ovde ne moe
gladovati, a ako je ovo neka vrsta zatoenitva, ono je
prijatno. Due mi, one su lepe, ak i napola peene izvrsne! Pojeu jo est komada, ima ih mnogo- predivno!
Ne mogu da spreim sos da mi ne curi iz uglova usta.
Due mi moje, gospoo Lovet, ne znam gde nabavlja ovo
svoje meso, ali ono je mekano kao mlada piletina, a mast
se zaista topi oveku u ustima. Ah, ovo su pite, i te kakve
pite! Nema sumnje da su dostojne bogova!
Novi zaposlenik gospoe Lovet pojeo je dvanaest pita
od tri penija, a onda je odustao. Bilo je donekle teta to
nije imao ime da ih zalije osim hladnom vodom, ali
zadovoljio se i time. Kao to je on rekao: Poto bi
uostalom bilo teta isprati ukus ovakvih pita iz usta zaista, bila bi to velika teta, tako da neu ni da mislim na
to, nego u jednostavno da se drim onoga to imam i
neu se aliti. Mogao sam nastaviti dalje po starom i proi
daleko gore i ne mogu da na ovo ne gledam kao na malo
dobre sree. Ipak je dobro to to sam pomislio da doem
ovamo u svom dubokom oaju da pokuam dobiti neki
posao. Nemam prijatelja, ni novca; ona koju sam voleo je
neverna i evo me, raspolaem sa onoliko pita koliko
poeleti mogu, i, kako se ini, gospodar sam svega to
mogu da vidim oko sebe, poto zaista izgleda da nema
nikog ko bi osporio moju vladavinu. Sigurno je da je moje
kraljevstvo prilino tmurno, ali opet, mogu da ga se
odreknem kad poelim i kad mi dosade ove ukusne pite,
ako je to uopte mogue, u ta stvarno veoma sumnjam,
mogu da napustim ovo nametenje i razmislim o neemu
drugom.
Ako to uradim, napustiu Englesku zauvek; to nije
mesto za mene nakon tolikih razoaranja koja sam
doiveo. Nije mi ostao nijedan prijatelj, moja devojka je
laljiva, nemam nijednog poznanika koji mi nee okrenuti
lea! Otii u negde gde me ne znaju i gde mogu stvoriti
nove veze i moda zasnovati nova prijateljstva trajnije i

postojanije prirode od onih starih, koja su se sva pokazala

kao lana; a u meuvremenu u praviti i jesti pite najbre
to mogu.

DVANAESTO POGLAVLJE

Doana Oukli donosi odluku

Prelepa Doana - nakon to je sluajui naredbu svog
oca otila od njega i zamolila gardistu da rei situaciju sa
veleasnim Lupenom - nije krenula pravo uz stepenice u
svoje odaje, nego se zadrala na stepenicama da uje ta
e uslediti; ako je ita u njenom potitenom duevnom
stanju moglo da je razonodi, to je zasigurno bio nain na
koji je gardista sproveo kanjavanje veleasnog, koji
verovatno vie nee upadati kao uljez u kuu majstora za
naoare.
Kada je otiia i ula da je s njenom majkom
sklopljeno nekakvo primirje - primirje za koje je
pretpostavljala, na osnovu njenog poznavanja ugovornih
strana, da nee potrajati dugo - vratila se u svoju sobu i
zakljuala se unutra; tako da bi se, ako bi bio izveden
ikakav pokuaj da je pozovu dole na veeru, moglo
pretpostaviti da ona spava, poto sc oseala potpuno
nespremnom za boravak u bilo kakvom drutvu, koliko
god moda potovala pojedince koji ga sainjavaju.
A ona jeste potovala gardistu Bena; poto je gajila
ivo seanje na njegovu veliku ljubaznost tokom svojih
mlaih godina i znala je da on nikada ne bi doao u kuu

dok je bila dete, a da joj ne bi doneo neki znak svoje

panje u vidu igrake ili nekog sitnog ukrasa za lutku, koji
je u to vreme bio vrlo dragocen.
Nije pogreila u svom nagaanju da e Ben pokuati
da je pozove dole u prizemlje, poto se njen otac popeo
gore na gardistin zahtev i pokucao na vrata. Mislila je da
je najbolje, a zaista je i bilo, da ne odgovara, tako da je
stari optiar odmah zakljuio ono to je ona i elela da
zakljui, da je zaspala; on je tiho ponovo siao niz
stepenice i bilo mu je drago to je nije uznemirio, a to je
rekao i Benu.
Oseajui se sada sasvim bezbednom to se tie
ometanja tokom noi, Doana nije pokuala da zaspi, nego
se usredsreeno posvetila promiljanju onoga to se
dogodilo. Skoro je od rei do rei ponovila sebi ono to joj
je pukovnik Deferi rekao i, dok je premotavala celu stvar
stalno iznova u glavi, obuzela ju je udna misao, koju nije
mogla da otkloni. Ta misao je, kad joj se jednom ugnezdila
u grudima, poela da sebi pribavlja verodostojnost iz
svake i najmanje okolnosti na bilo koji nain povezane sa
njom. Ova misao, naizgled vrlo udna, svodila se na to da
je gospodin Tornhil, o kom je pukovnik Deferi govorio
onako pohvalno, bio niko drugi do sam Mark Indestri.
Neverovatno je kako neka misao, kad jednom iskrsne
u umu, ostavlja jak utisak i kako e se, ogromnom
brzinom, pojaviti nalet dokaza koji je podravaju. Tako je
bilo i sa ovom pretpostavkom Doane Oukli.
Odmah se prisetila gomile sitnica koje su ile u prilog
toj zamisli, a izmeu ostalog, jasno se prisetila kako joj je
Mark Indestri rekao da namerava da promeni ime kada
napusti Englesku; zbog toga to je eleo da samo ona i
jedino ona zna ita o njemu i ta je bilo sa njim; da mu je
namera bila da omete istragu, u sluaju da bude
sprovedena, pogotovo od strane gospodina Granta, prema
kom je on oseao daleko veu ljutnju nego to je bilo
opravdano s obzirom na okolnosti.
Zatim se prisetila svega to je pukovnik Deferi rekao

u vezi sa plemenitim i vitekim delima tog gospodina

Tornhila i, na devojaki nain, pomislila. je da te uzviene
i plemenite osobine u tolikoj meri zasigurno mogu
pripadati samo njenom dragom i da stoga gospodin
Tornhil i Mark Indestri moraju biti jedna ista osoba.
Stalno iznova, kajala se to nije pitala pukovnika
Deferija za lini opis gospodina Tornhila, poto bi joj to
odmah umirilo sve sumnje, a pomisao da je jo uvek u
njenoj moi da to uradi, s obzirom na sastanak sa njim
istog dana sledee nedelje, donela joj je izvesnu utehu.
,,To mora biti on, rekla je. Njegovo nestrpljenje da
napusti brod i doe ovamo tog dana koji je pominjao to
dokazuju; osim toga, koliko je samo neverovatno da bi za
vreme poara na zlosrenom brodu, Mark Indestri
poverio drugom u ruke ono to je namenio meni, kada jc
bilo isto toliko verovatno, a moda ak i vie, da e taj
drugi doekati smrt kao i sam Mark.
Ovako je ona razmiljala, svakog sledeeg trenutka
uveravajui sebe da je Tornhil ista osoba kao i Mark
Indestri i tako je svela svoje strepnje na razmiljanje o
sudbini jedne, umesto dve osobe.
Sastau se sa pukovnikom Deferijem i pitati ga da li
je gospodin Tornhil imao svetlu kosu i blag i prijatan
pogled, kog sigurno ne moe da se ne seti. Pitau ga kako
je govorio i kako je izgledao; naveu ga da mi, ako moe,
opie ak i same tonove njegovog glasa i onda u biti
sigurna, bez senke sumnje, da je to Mark. Ali opet, o,
onda dolazi pitanje puno strepnje: ta je bilo s njim?
Kada je jadna Doana poela da razmatra mnotvo
stvari koje su se mogle desiti njenom dragom na putu od
Svinija Toda, u Ulici Flit, do kue njenog oca, potpuno se
izgubila u pravom lavirintu nagaanja, a zatim su se
njene misli uvek bolno vraale do berbernice pred kojom
se smestio pas; drhtala je kad samo i na as pomisli na
stranu opasnost kojoj ga je mogla izloiti ta biserna
ogrlica.
Avaj! Avaj!, povikala je, sasvim jasno mogu sebi

preoiti da je ovek kog sam videla kako je pokuao da

otruje psa spreman na svako ziodelo. Videla sam njegovo
lice samo na trenutak, a ipak je to lice koje se nikad ne
moe zaboraviti. Na njemu se mogla proitati svirepost i
zle strasti; osim toga, ovek koji e izloiti nedunu
ivotinju surovoj smrti pokazuje odsustvo oseanja i
najnie stanje uma, to ga ini spremnim na bilo koji
zloin za koji misli da ga moe poiniti bez kazne. ta
mogu da uradim - o, ta mogu da uradim da razjasnim
ovu misteriju?"
Niko nije nenije i briljivije odgojen od Doane Oukli,
ali ipak, svojstven njenoj prirodi bio je duh i odlunost
koju bi joj zaista tek retki mogli pripisati samo na osnovu
pogleda u njeno blago i dopadljivo lice, kako je ono obino
izgledalo.
Nije nova pojava u istoriji ljudske due da se otkrije
kako su neka od najnenijih i najdivnijih Ijudskih bia
sposobna za najvee i najneobinije napore; kad je
Doana Oukli rekla sebi (kao to zaista i jeste uradila), da
je odluna da posveti svoj ivot otkrivanju misterije
vezane za sudbinu Marka Indestrija, ona je u skladu sa
tim pripremila svoju svest da ne odbacuje naine za
ostvarenje tog cilja zbog bilo kakve opasnosti. Smesta se
dala na posao da odredi koji bi to naini tnogli biti.
To je izgledalo kao neizvodljiv zadatak, ali je mislila
kako bi mogia, ako uz pomo kakvih god sredstava bude
primljena u berbe- rinovu kuu, doi do nekog zakljuka
da li se Tornhil, za kog je verovala da je zapravo
Indestri, tu zaustavio na svom putu.
Nebesa pomozite mi, zavapila je ona, ,,da
pronaem neke naine delovanja u skladu s ovom
prilikom. Postoji li iko od koga se usuujem da traim
savet? Avaj! Plaim se da ne, poto je jedina osoba kojoj
sam sasvim otvorila srce moj otac, a njegova ljubav
prema meni bi ga nagnala da mi odmah postavi sve
mogue prepreke na mom putu, iz straha da e se to
pokazati opasnim. Zasigurno je tu Arabela Vilmont, moja

stara kolska rugarica i iskrena prijateljica, ona e me

posavetovati najbolje kako ume, ali plaim se da je ona
previe romantina i puna udnih, neobinih zamisli koje
je preuzela iz knjiga, da bi bila dobar savetodavac; ipak,
ta mogu da uraim? Moram da govorim sa nekim,
makar i samo za sluaj da mi se dogodi neka nesrea, da
bi moj otac mogao da sazna za to, a ne znam nikoga
drugog kome bih mogla verovati osim Arabele.
Nakon jo malo razmiljanja, Doana je donela
odluku da e odmah sledeeg jutra krenuti u kuu svoje
stare kolske drugarice, koja se nalazila u neposrednoj
blizini i porazgovarati sa njom.
Barem u uti neto ljubazno i uteno, rekla je
sebi Doana. Ono to Arabeli moda nedostaje to se tie
mirnog
i
odmerenog
rasuivanja,
onapotpuno
nadoknauje istinskim oseanjima, a ono to je
najvanije, mogu joj se otvoreno poveriti, a da moja tajna
ostane toliko bezbedno ouvana u njenim grudima kao
to bi bila u mojim sopstvenim."
Donoenjem odluke da zatrai savet ve je preduzela
izvesne mere i osetila je da joj je deo straha spao sa srca,
zbog jednostavne injenice da je u glavi donela tako vrstu
odluku da je ni opasnosti ni potekoe nee spreiti da
sazna ta je bilo sa njenim dragim.
Sad se spremila za poinak sa poveanim nadama i,
dok je pokuavala da zaspi, uprkos mogunosti da
razotkrijemo slike koje joj je mata mogla prikazati u
snovima, mi emo sada zaviriti u salon u prizemlju.
Videemo kako gospoa Oukli sprovodi miroljubive namere koje je tako pokorno izrazila i kako se odvija veera to
ju je, na ne ba najsmerniji nain, pripremala za svog
mua, koji je po prvi put u ivotu poeo da zahteva svoja
prava, i za Velikog Bena, gardistu, kog se gnuala iz
dubine due kako se samo ena moe gnuati nekog
mukarca.
Gospoa Oukli ni u kom sluaju nije sauvala svoje
pokorno ponaanje, poto je nakon nekog vremena rekla

ovako: ,,U kui nema nieg ukusnog, valjda treba da

odjurim do Vegardesa i kupim neto onih kobasica iz
Eseksa, neobinog ukusa.
0, hajde, ree gospodin Oukli, odline su Bene,
uveravam te.
,,Pa, ne znam, rekao je gardista Ben, kobasice su
inae veoma dobre na svoj nain, ali treba ti tako prokleto
mnogo njih; jer ako ih jede sarno jednu po jednu, koliko
ti treba vremena da pojede tuce ili dva?
Tuce ili dva kobasica, rekla je gospoa Oukli, ,,pa, u
kilogramu ih je samo deset komada.
Onda, ree Ben pravei proraun u glavi, onda
gospoo, mislim da nee biti potrebno vie od etiri i po
kilograma, a to e biti etrdeset pet kobasica od jednog
zalogaja.
Donesi etiri i po kilograma kobasica, ako treba,
rekao je gospoin Oukli, znam da Ben ima dobar apetit.
,,Naravno, potvrdi Ben, ali malo sam posustao u
poslednje vreme i ne uzimam obroke kakve sam jeo nekad;
gospoo, moete naruiti, ako nemate nita protiv, i
burence tamnog piva kad vam je uz put. Vodite rauna da
se ne izlaete nikakvom troku zbog mene i ne donosite
nita osim uinice koju sam pomenuo, poto u
najverovatnije veerati kada se vratim u Tauer. ovek
mora da popije kapljicu nekog pia, zato to je ljudska
priroda slaba, znate, gospoo, i stalno joj je potrebno
neto da je podstie."
,,Naravno, rekao je gospodin Oukli, naravno da
emo nabaviti ono to eli Bene, samo reci pre nego to
gospoa Oukli izae, ima li jo neto?
,,Ne, ne, odgovori Ben, ,,ma ne, nita vredno
pomena; ali ako biste proli pored radnje gde prodaju
masnu slaninu, nekih dva, dva i po kilograma te slanine
naseene na krike, videete gospoo, dobro e ii uz te
divne kobasice.
Boe milostivi ree gospoa Oukli, ,,ko e to da
skuva?

,,Ko e da skuva, gospoo? Pa, vatra u kuhinji,

valjda; ali zapamtite da ako kod tog oveka nema
kobasica, postoji radnja na uglu gde prodaju govedinu u
pacu, a ja u biti sasvim zadovoljan ako donesete nekih
pet ili est kilograma te govedine. Moete od nje da
napravite nekih est sendvia.
Hajde, draga moja, kreni odmah, ree gospodin
Oukli, ,,i donesi Benu njegovu veeru. Potpuno sam
siguran da je jedva eka, pa budi to bra.
Ah, nisam ti rekao kako su me prole nedelje
posluili kod gospoe Harvi, rekao je Ben kada je ona
otila. Zna da su oni tako fina gospoda da nee da
govore i troe svoj dragoceni dah u strahu da se ne iscrpe;
sede na stolici kao da stolica ima samo jednu nogu pa
moraju odravati ravnoteu i samo mali pokret u jednu ili
drugu stranu bi ih oborio. Zatim, ako vide mrvu na podu,
oni pozvone zvoncem i ubogi napola izgladneli sluga doe i
kae: ,,Da li ste zvonili, gospoo?, a onda oni kau: ,,Da,
donesi metlu i lopaticu, tamo na podu je mrva, a onda ja
kaem: Nosite se svi zajedno. Zatim dodam: Dovezite
strvoderova kolica i pet brezovih metli, eno tamo je upravo
pepeo izleteo iz vatre i pao na pod. Onda se oni naravno
okiraju i pomodre u licu, a kada vide da ja ne odlazim,
jedno od njih bi reklo: Gospodine Bendamine
Blamergatse, da li biste eleli au vina? Mislim da bih,
odgovorio sam ja. Onda on kae: Koje vie volite, crveno
ili belo?
,,Belo, rekoh mu ja, ,,dok ne prikupi hrabrosti da
iznese crveno, i tako su izneli vino; im sam se doepao
flae, obio sam joj grli o kamin i ispio je celu.
Dakle, prokleti bili, rekao sam ja, mislite da je sve
ovo strano plemenito i fino, ali ja ne mislim i smatram da
ste vi gomila najgorih lakrdijaa koju sam ikada video; a
ako me ikada ponovo vidite ovde, i ja u takoe biti
plemenit, ne treba da kaem nita vie. Idite doavola, svi
vi. Tako sam izaao, samo da bih doiveo malu nezgodu
u hodniku, poto su tu imali okaenu nekakvu lampu i ja

sam nekako mlatnuo glavom u nju, pa mi se obmotala

oko vrata; kada sam izaao skinuo sam je i zavitlao je u
prozor salona. Nikad u ivotu nisi uo takav prasak.
Usuujem se da kaem da su svi pali u nesvest na nekih
sedam dana, ti plemeniti lakrdijai.
,,Pa, ne udim se, ree gospodin Oukli. Nikad im se
nisam ni pribliio jer ne volim njihovu glupu nadmenost i
gordost koja, na vrlo slaboj osnovi, tei da oponaa ono
to uopte ne razume; ali, evo gospoe Oukli sa
kobasicama, nadam se a e ti to prijati, Bene.
Prijati! Verujem da hoe. Sigurno da hoe. Mislim da
je tako i tu nema greke.
Donela sam kilo i po, ree gospoa Oukli, ,,i rekla
sam oveku da navrati za petnaest minuta u sluaju da
bude trebalo jo.
avola si ti onela, a slanina, gospoo Oukli,
slanina!
Nisam mogla uopte da je naem - ovek ima samo
unke.
Pobogu, gospoo, ja bih se snaao i sa unkom,
debelo naseenom i nikad ne bih ni rei rekao. Ja imam
aneosku narav, ako to niste znali! Oho-ho! Pogledajte,
nije li to momak sa bavicom tamnog?
,,Da, evo ga sa - kragom.
ta?
Nema sumnje, to je krag.
,,Pa, neka ga; postajete plemeniti, gospoo Oukli.
Dajte nam onda to to ima.
Ben je uzeo krag i ispio ga naduak, a zatim kucnuo
po dnu lancima prstiju da pokae kako je zavrio stvar
pa rekao:
Rei u Vam neto gospoo, ako me smatrate za
dete to je velika greka, a svako bi pomislio da me stvarno
smatrate za dete, kad bi video kako mu nudite samo
jedan krag; to je uvreda, gospoo.
,,Ma nemoj, odgovorilaje gospoaOukli, mnogo je
uvredljivije ispiti ceo krag, a nikom drugom ne dati ni

kapljice.
Zaista? Hou da znam kako ete to da spreite,
gospoo, kada vam jednom krene niz grlo? To je ono to
vas pitam - kako to da spreite, gospoo? Ne elite valjda
da ga ispljunem nazad, zar ne, gospoo?
,,Ti, podli, zlobni bednie!
Hajde, hajde, draga moja, rekao je gospodin Oukli,
zna da na roak Ben ne ivi u ba najfinijem drutvu i
zato treba da bude spremna da pree preko nekih
njegovih... rekao bih, siguran sam da neu biti uvredljiv,
grubosti, s vremena na vreme; hajde, hajde, nije
napravljena nikakva teta, u to sam siguran. Zaboravi i
oprosti, kaem ja. To je moj moto uvek bio i uvek e biti.
,,Pa, rekao je gardista, ,,to je dobar moto za ivot i tu
nema prie. Opratam Vam, majko Oukli.
,,Ti oprata...
,,Da, bez pogovora. Iako sam ja samo gardista,
pretpostavljam da mogu ljudima da oprostim, zar ne,
roae Oukli?
Naravno, Bene, naravno. Hajde, hajde, eno, zna
dobro, kao i ja, da Ben poseduje mnogo kvaliteta i da ga,
sve u svemu, ne treba procenjivati na prvi pogled, kao to
se kae u onom komadu.
,,A ja sam sigurna da ne elim ponovo da bacim
pogled na njega, rekla je gospoa Oukli, radije bih ga, u
svakom sluaju, hranila nedelju, nego etrnaest dana. On
sam je dovoljan da donese glad zemlji, eto kakav je.
0, blagosloveni bili, nije tako, ree Ben, ,,to je jedna
od vaih malih greki, gospoo, uveravam Vas u to. Kako
god bilo, poto se oduilo vreme dok ne doe momak sa
ostatkom piva i kobasica, da vidimo ta je to s tobom,
roae Oukli? Je li, stari drue, izgleda malo
neraspoloeno?
Jednostavno se ne oseam dobro, zna, Bene.
,,Ne osea dobro - pa - pa sad kad si to pomenuo, ja
se nekako oseam kao da mi se cela utroba prevre i uvija.
avola - ja - ja se uopte ne oseam dobro, ne.

,,A meni postaje veoma loe prodahtao je gospodin

Oukli.
,,A meni postaje jo loije," ree gardista
pokuavajui da opie svoje stanje. Sakloni me boe!
Neto nije u redu sa mnom. Znam da je to ubistvo - evo ga
- o Gospode! Razdvajam se na pola, to je.
Oseam kao da mi je doao poslednji as, ree
gospodin Oukli, ja... ja umirem, ja... o boe milostivi, evo
greva!
Gospoa Oukli je potpuno pribrano uzela svoj eir
koji je bio okaen iza vrata salona i, dok ga je stavljala na
glavu,izgovorila:
Rekla sam vam obojici da e vas snai neka kazna, a
sada vidim da je tako i bilo. Kako vam se to svia?
Provienje je naravno dobro, na svoj vlastiti nain, i zato
sam ja...
ta, ta?
Otrovala pivo u kragu.
Veliki Ben, gardista, pade sa stolice uz duboko
stenjanje, a jadni gospodin Oukli je sedeo zagledan u
svoju enu drhtei u iekivanju, potpuno nesposoban da
govori, dok je ona obavijala maramu oko ramena i dodala
istim mirnim glasom kojim je dala uasnu izjavu u vezi sa
trovanjem:
Dakle, vi, bednici, sada vidite ta ena moe da uradi
kada se odlui na osvetu. Seaete me se dok ste ivi, ali i
ako ne budete, nije vano, poto neete poiveti dugo,
kaem vam, a ja sada idem kod svoje sestre, gospoe
Tajdiblo.
To rekavi, gospoa Oukli se hitro okrenula i sa
prezirnim trzajem glave, uopte ne marei za bolove i
patnje svojih jadnih rtava, izala iz kue i krenula ka
kui svoje sestre, gde je spavala tako spokojno kao da
uopte nije poinila dva stravina zloina..
Ali, da li je ona to uradila, ili emo mi, u odbranu
asti ljudske prirode, otkriti da je ona otila do apotekara
u komiluku i jednostavno kupila izvesnu, uasno jaku

(ali bezopasnu) hemijsku smesu, koju je sipala u pivo i

koja je poela da zadaje one bolove Velikom Benu, gardisti
i sirotom gospodinu Oukliju, i to bolove koji su delovali
veoma ubedljivo?
Mora da je ovo bilo u pitanju; poto gospoa Oukli
nije mogla biti takav demon u ljudskom obliju da se
smeje dok je prolazila pored apotekarove radnje, o, ne!;
moda nije oseala kajanje, ali, to je zaista neto sasvim
drugo od smejanja takvoj stvari, u sluaju da cela stvar
stvarno nije bila smena i uopte neozbiljna.
Veliki Ben i gospodin Oukli su najzad sigurno otkrili
kako su prevareni, a najverovatnije je da im je sam ranije
pomenuti apotekar to rekao; poto su ga oni pozvali da bi
saznali da li se ita moe preduzeti kako bi im se spasli
ivoti.
Ben je, od tog dana pa nadalje, doneo odluku da nee
dolaziti u posetu gospodinu Oukliju, a sledei put kad su
se sreli rekao je:
Rei u ti neto: ta matora vetica od tvoje ene je
prevelik zalogaj za nas, to je injenica; potpuno me
porazila - dakle, kad god bude bio raspoloen za malo
askanja o starim vremenima, samo doi dole do Tauera.
Hou, Bene
Doi; uvek moemo pronai neto za pie, a ti se uz
to moe zabaviti gledajui ivotinje. Zapamti da je vreme
ruka u dva sata; dakle, oekujem da te vidim s vremena
na vreme, a pre svega me obavezno obavesti ako onaj
brbljivi pop Lupen jo neki put doe u tvoju kuu.
Hou, Bene.
Uradi to, a ja u mu dati jo jednu lekciju ako bude
trebalo, rei u ti i kako u to da uradim. Obezbediu sebi
slobodan pristup divljim zverkama u Taueru i kad on doe
da ih vidi, poto su to takvi tipovi koji uvek idu svuda gde
mogu ui za dabe, jednostavno u srediti da ga ubacim u
kavez sa nekim od najopakijih stvorenja koja imamo.
Ali, zar to nee biti opasno?
O, ma nee! Imamo cerekavu hijenu koja e ga

nasmrt uplaiti; ali ne verujem da e mnogo da ga grize,

zna. Ona je razigrana kao mae i oboavae da mu stoji
na glavi.
Pa onda, Bene, ja naravno nemam nikakvih
primedbi, iako mislim da e lekcija koju si ve dao
veleasnom biti sasvim dovoljna u svakom smislu i ne
oekujem da emo ga ponovo videti.
Kako se tvoja gospoa ophodi prema tebi?, upitao je
Ben.
,,Pa, Bene, ne izgleda mi kao da ima mnogo razlike,
ponekad je delimino pristojna, a nekad nije; to je samo
stvar njenog trenutnog raspoloenja.
,,Ah! Sve to dolazi sklapanjem braka.
Ipak, Bene, esto sam se udio to se ti nikada nisi
venao
Ben se zakikotao dok je izgovarao:
Stvarno si se udio? Pa, roae Oukli, ne smeta mi
da ti kaem, ali injenica je da sam jednom bio veoma
blizu da mi se to dogodi.
,,Stvarno?
,,Da. Rei u ti kako je bilo: bila je jedna devojka po
imenu Andelina Dej, stvorenje lepog izgleda, kako se
samo poeleti moe i izgledala je kao da uopte nema
kande; ipak, drala ih je uvuene, kao maka kada je
hrane.
Pazi ta ti kaem, Bene, ti odlino poznaje ovaj
svet.
Verujem ti, jer stvarno i poznajem! Nisam li odrastao
meu divljim zverima u Taueru i tamo proveo ceo ivot?
To je mesto gde se stie znanje o svetu u kom ivimo,
mome moj. Trebalo bi da sam poneto nauio i naravno
da jesam.
Dobro, ali kako je to bilo, Bene, pa se nisi oenio tom
Andelinom koju si pomenuo?"
Planirala je da me dri vrsto, kao zeca u klopci i bila
je mekana kao pamuk. Pomislio bi, kad je pogleda, da
ona ume samo da se smei, a kad sam uo da govori samo

lepe, blage i prijatne rei, zaista sam poeo da mislim kao

da sam naao pravu zverku za sebe.
Ali si pogreio?
Veruj mi da jesam. Jednog dana sam otiao da je
vidim, mislim u kuu njenog oca, a ona je bila umilna
koliko se samo biti moe; ustao sam da krenem, reen da
je sledei put kad doem ovamo zaprosim, a kad sam
izaao iz vrta njene kue i malo poodmakao - iveli su
malo izvan grada - shvatio sam da sam tamo zaboravio
svoj mali tap za etnju, pa sam se vratio da ga uzmem i
kada sam uao u vrt, uo sam glas.
iji glas?
,,Pa Andelinin, naravno; obraala se jadnoj maloj
slukinji koju su imali i o, moj Boe! Kako je samo lajala,
nego ta! Takav govor nikad nisam uo u ivotu. Nastavila
je tako nekih deset minuta bez zaustavljanja i svaka nova
re je bila neka nova pogrda, a njen glas - o, blagi Boe! kao struganje bodljikave ice - tako je zvuao!
,,I, ta si ti tada uradio, otkrivi tu promenu na tako
neobian i neoekivan nain?
ta sam uradio? A ta ti misli da sam uradio?
Zaista ne bih mogao da kaem, poto si ti prilino
uvrnut tip.
Pa onda u da ti kaem. Otiao sam do kue i samo
promolio glavu unutra, pa sam rekao: Andelina, otkrio
sam da sve make, ipak imaju kande; laku no i nita
drugo eli ti tvoj pokorni sluga, koji e se radije prihvatiti
posla kroenja divljih ivotinja nego ene, i zatim sam
otiao; nikad vie nisam uo nita o njoj.
O, Bene, to je prava istina! Uopte ih ne poznaje na
poetku, ali nakon kratkog vremena, kao to si i rekao,
pojavljuju se kande.
Pojavljuju, pojavljuju.
Pretpostavljam da si od tog trenutka doneo odluku
da bude neenja do kraja ivota?
Naravno da jesam. Nakon takvog iskustva odluio
sam da zasluim sve to imam, nema greke, kaem ti; a

ako me ikada zatekne kako obraam panju na neku

enu, samo me podseti na Andelinu Dej i videe kako u
odmah da pobegnem brzo kao metak.
,,Ah!, uzdahnu gospodin Oukli. Nisu svi, Bene,
roeni sreni kao ti, mogu da ti kaem. Ti si najsreniji
ovek i to je injenica. Mislim da mora da si roen pod
nekom srenom zvezdom, inae nikada ne bi dobio takvo
upozorenje o kandama kao to si dobio, Bene. I ja sam
otkrio kande, ali bilo je i te kako prekasno, tako da
moram da podnosim svoju sudbinu i drim se najbolje to
mogu u vezi sa tim.
Da, to je ono to ueni ljudi nazivaju - kako ono
bee - fil... fil... tako nekako.
Pretpostavljam da si mislio na filozofiju.
To je to - mora da trpi ono to ne moe da
izmeni, to je znaenje kako se meni ini. To je lepi nain
da se kae da mora to podnositi sa smekom.
ini mi se da je otprilike tako, Bene.
Ipak, ne moe se ba rei da mala nezgoda povezana
sa gospodinom Lupenom nije imala dobrih posledica na
gospou Oukli, poto je ona krajnje brzo izgubila svoje
poverenje u tog pobonog oveka.
Kao prvo, bilo je potpuno jasno da on izbegava uase
muenitva i da je, naravno, da bi izbegao bilo kakvu
telesnu neprijatnost, potpuno spreman da podnese bilo
koju koliinu ponienja i sramoenja kom bi mogao da
bude izloen. Shvatila je da je on veoma razliit od
predstave o svecima koju je imala gospoa Oukli.
Zatim, njeno uverenje da je gospodin Lupen takav
izabrani muenik kakvim se predstavljao, biio je poljuljano
time da se nikakvo udo u vidu boije kazne nije odigralo
da bi ga spaslo od zlostavljanja gardiste Bena; tako da,
nakon to je meusobno povezala jedno sa drugim,
gospoa Oukli nakon te veeri nije vie bila ni blizu toliko
religiozna linost kao to je bila pre, a to je predstavljalo
izvestan napredak.
Uskoro su se zbili dogaaji sa kojim e italac vrlo

skoro biti sasvim upoznat, koji su bili usmereni da

podstaknu oseanja gospoe Oukli, ako je ona uopte
imala ikakva oseanja koja su se mogla podstaknuti, i da
je primoraju da izgladi odnose sa svojim muem u jednoj
stvari koja je njega dirnula u samo srce, a uspela je da
probudi neke oseaje i u njenom srcu, pritajeno uspavane
dugo vremena, ali koji su i dalje bili daleko od toga da
budu potpuno izbrisani.
Ovi dogaaji su bili blisko povezani sa sudbinom
jedne osobe za koju se, nadamo se, italac do sada
duboko i iskreno zainteresovao. Mislimo na Doanu mlado i lepo, bezazleno stvorenje, koje kao da je bilo
stvoreno da bude veoma sreno, a ija je sudbina ipak,
postala tako zatamnjena zlom sreom. Sada je, zbog svoje
najiskrenije ljubavi, bila osuena na veliku tugu i brojne
tekoe.
Avaj, jadna Doana Oukli! Bolje bi bilo da si volela
nekog sa manje poletnim oseanjima i manje ivom
matom, nego to ju je posedovao onaj kome si dala
naklonost svog mladog srca.
Istina je da je Mark Indestri imao duha, a moda je i
svetlost slave, koja je lebdela oko tog njegovog pogubnog
dara, bila to to te navelo da ga zavoli. Takav duh nije
samo propast i pokora za. onog ko ga poseduje, nego i za
sve koji su povezani vezama iskrene ljubavi s osobom koja
ga poseduje.
Takav duh donosi onaj nesreni nemir uma koji uvek
stremi ka nedostinom i koji se nikad ne zadovoljava
priznanjem kraja i okonanja zemaljskih nada i elja.
Naprotiv, itav ivot ovakvih osoba je potroen u jednoj
dugoj borbi za izmatanu sreu, koja poput nezemaljske
svetlosti movarnog svetlucanja samo obmanjuje onog ko
poveruje u opsenarske i treptave zrake.

TRINAESTO POGLAVLJE

Doanin razgovor s Arabelom Vilmot, savet

Avaj! Jadna Doana, ti si izabrala slabu osobu za

poveravanje u toj mladoj i neiskusnoj devojci za koju ti je
izgledalo da je dobro poveritijoj svoje boli.
Nijednog trenutka nismo imali nameru da kaemo da
mlado bie kom je optiareva ker odluila da se poveri
nije bilo to se tie iskrenosti, dobrote i prijateljstva kakvo
se samo poeleti moe, ali ona je bila jedno od onih
stvorenja koja i dalje gledaju na svet kao na sve zeleni vrt
i jo nisu izgubili ivotnu romantiku, koju e im svet u
kom ive i njegova pravila uskoro potpuno isterati iz srca.
Bila je mlada, skoro devojica, i poto je bila ljubime
u krugu svoje porodice, o velikom svetu je znala otprilike
kao i neko dete.
Ali, iako ne moemo da do izvesne mere ne alimo to
je Doana odabrala nju da joj se poveri, ipak je s oseajem
velikog olakanja i zadovoljstva pratimo do kue te mlade
devojke.
Dakle, posete Doane Oukli kui Vilmotovih nisu bile
ba neka retkost da bi izazvale neko iznenaenje, ali u
ovom sluaju ta poseta jeste izazvala neuobiajeno
zadovoljstvo jer nije dolazila ve neko vreme.

Razlog za to mogao se sasvim lako pronai u

izuzetnim okolnostima u kojim se nalazila ve due vreme.
Imala je tajnu koju je uvala i koja, mada se moda nije
mogla potpuno proitati s njenog lica, pokazivala je svoje
postojanje. Da nije odluila da se poveri Arabeli, plaila bi
se drugih prijateljskih pitanja ovog mladog bia.
Moe delovati iznenaujue da je Doana Oukli
sauvala tajnu svoje ljubavi od nekog koga je tako mnogo
cenila i s kim je izgradila takvo prijateljstvo, ali to se mora
pripisati razlici u godinama izmeu njih dve, koja je u tom
mladalakom dobu ivota bila primetna.
Ta razlika je bila manja od dve godine, ali kao to
smo ve rekli, Arabela je imala tu mladalaku, finu lepotu
koja je inila da izgleda kao dete ak i na pragu svog
izrastanja u enu. Stoga ne treba da nas iznenauje to je
sedamnaestogodinja devojka oklevala da poveri tajnu
svog srca svojoj drugarici koja je bila tek prelepo dete.
Ipak, poslednja godina je donela veliku promenu u
Arabelinom izgledu, poto, iako je delovala godinu ili dve
mlae nego to je zaista bila, na njenom licu se pojavio
promiljeniji i pribraniji izraz i nije vie imala, osim kada
se smejala, onaj deiji izgled, koji je na njoj bio upadljiv
koliko i prijatan.
Ona se potpuno razlikovala od Doane; dok je
Doanina kosa bila bogate sjajno-smee boje, toliko tamna
da je nazivana crnom, dugaki talasasti uvojci koji su
uokvirivali siatko lice Arabele Vilmot bili su kao svila boje
ilibara protkana jednom divnom svetlijom nijansom.
Oi su joj bili istinski plave, a ne bledosive, kakve se
iz kurtoazije nazivaju nebeski plavim, a duge trepavice
koje su ih oiviavale senile su obraze ukraene
najdelikatnijim i najlepim rumenilom koje priroda moe
da stvori.
Takvo je bilo mlado, draesno i prijatno stvorenje koje
je sa Doanom Oukli sklopilo jedno od onih devojakih
prijateljstava, koja, kad istraju izvan doba pravog
detinjstva, opstaju zauvek i pokazuju se kao najdraa i

najuvanija oseanja srca.

Poznanstvo je sklopljeno u koli i moglo je da bude
nestalne prirode kakva su mnoga kolska drugarstva kojih
se u kasnijem ivotu ovek prisea kao nejasnih prizora iz
nekog sna, ali dogodilo se da su njih dve bile srodne due
koje e, u kakvim god okolnostima se zadesile, ostati
zajedno sa savrenim i blagonaklonim poverenjem u
ljubav one druge.
To to su bile kolske drugarice bila je puka
sluajnost koja ih je spojila, a ne razlog njihovog
prijateljstva.
Dakle, takva je bila osoba od koje je Doana Oukli
potraila savet i pomo; bez obzira na sve to smo rekli u
vezi sa mogunou da e taj savet biti beskoristan i
detinjast, ne moemo da se uzdrimo, a da ne pohvalimo
Doanu to je izabrala nekog, po njenoj iskrenoj proceni,
na svaki nain dostojnog poverenja.
Navratila je u vreme kad je znala da e Arabela biti
kod kue, a zadovoljstvo koje se pokazalo na licu mlade
devojke kad je doekala svoju staru drugaricu bilo je
oseanje krajnje radosne i neizvetaene prirode.
,,Pa, Doana, ti u poslednje vreme tako retko svraa
do mene da mi se ini kako moram smatrati veoma
posebnim zadovoljstvom i milou to to te vidim."
,,Arabela, odgovorila je Doana, ,,ne znam ta e mi
rei kad uje da je razlog moje sadanje posete to to sam
u nevolji i elim savet od tebe.
Onda nisi. mogla da se obrati boljoj osobi, poto
sam proitala sve romane u Londonu i znam za sve nevolje
u koje neko uopte moe da upadne, a to je jo vanije,
znam sve naine da se iz njih izvue, kakve god one bile.
Ipak e, Arabela, teko u svojim romanima nai bilo
kakvu situaciju toliko udnu i punu dogaaja kao to je
ona, a ao mi je to to kaem, koju imam da ti predoim.
Sedi i sasluaj me, draga Arabela, tako e sve saznati.
Iznenauje me i plai svojim ozbiljnim izrazom lica,
Doana.

U pitanju je ozbiljna stvar. Ljubav.

O! Da li je to sve? I ja sam zaljubljena, u mladog
kapetana Desbruka iz Kraljeve garde. On dolazi ovamo da
kupuje rukavice i da si ga samo ula kako uzdie kad se
naginje preko tezge, zaprepastila bi se.
O! Ali, Arabela, ja te dobro poznajem. Tvoja oseanja
su plahovita i pojavljuju se kao munja, na trenutak i pre
nego to stigne ita da kae, ponovo nestanu. Moje
oseanje je dublje usaeno u srce, tako duboko da bi
izvaditi ga iz njega znailo zauvek unititi to srce.
Ali, zato si tako ozbiljna, Doana? Nee valjda da
mi kae kako je mogue da voli bilo kog oveka koji ti ne
bi uzvratio svojom ljubavlju?
,,Tu si u pravu, Arabela. Nisam dola da ti govorim o
beznaenoj ljubavi - daleko od toga; ali ue. Posveti mi,
moja draga prijateljice, svoju punu panju i ue neke
veoma tajanstvene stvari.
Onda u i ja da budem tajanstvena celim svojim
biem. Poto treba da zna da ja ivim i uivam u tajnama
i nisi mogla da ode bilo kome ko bi s vie odobravanja
doekao takvu tvoju ispovest; nestrpljiva sam da ujem.
Doana tad, s najveom iskrenou, poveri svojoj
prijateljici sve pojedinosti povezane sa njenim dubokim i
predanim odnosom sa Markom Indestrijem. Rekla joj je
kako su se, uprkos svim okolnostima koje su iskrsnule da
bace senku na njihovu mladalaku ljubav i ometu je, oni
voleli i to istinski. Kako se Indestri, kom se studije prava
nisu dopadale iz principa kao i zbog gaenja, posvaao sa
svojim ujakom gospodinom Grantom, i kako je zatim kao
hrabri pustolov otiao da u Indijskim morima trai
bogatstvo, bogatstvo za koje se nadao da e biti ogromno,
ali se to zavrilo razoaranjem i porazom, zavrilo se
nesreom zbog koje je ona previe duboko i istinski
tugovala da bi sebe prisilila da je iskae. Na kraju je
zakljuila rekavi:
Sada, Arabela, zna sve to sam imala da ti kaem.
Zna koliko sam iskreno voiela i kako sam se nakon to

sam nauila sebe da oekujem sreu susrela sa samim

oajanjem; sama moe da prosudi kako me je tuna
sudbina Marka Indestrija duboko pogodila i koliko sam
morala da budem zbunjena u svim nagaanjima u vezi sa
njim.
Duhovni polet koji je odlikovao Arabelu na poetku
njihovog razgovora sada ju je sasvim napustio, dok je
Doana nastavljala svoju alosnu priu i kada je ona
zakljuila izlaganje, u Arabelinim oima su bile suze
najiskrenijeg sauea.
Obema rukama je uhvatila Doaninu ruku i rekla joj:
Dakle, draga moja Doana, nikad nisam oekivala da
sa tvojih usana ujem tako tunu priu. To je jako tuno,
zaista veoma tuno; i, iako sam ranije bila napola
spremna da se posvaam s tobom zbog ovog zakasnelog
poverenja - poto mora da se priseti kako sada prvi put
ujem za celu ovu stvar - sada shvatam da je nesrea koja
te pritiska, nebesa znaju, sasvim dovoljna i bez mog
prekora koji bi bacio dodatnu senku na nju.
Zaista je tako, Arabela, i veruj mi, da se moja
ljubavna pria odvijala bez smetnji umesto da je, kao to
jeste, puna nesrenih dogaaja, ti ne bi imala na ta da se
ali u smislu nedostatka mog poverenja; ali, morala sam
da oklevam pre nego to te opteretim svojim jadima jer to
su zaista jadi i... Avaj! Izgleda da e tako i ostati.
Doana, nisi mogla da upotrebi slabiji argument od
ovoga. To nije argument kakav bih trebalo da ujem od
tebe.
Ali, zasigurno je motiv da te potedim bola bio
dobar?
Zar ti tako olako uzima moje prijateljstvo prema
tebi da mi ne moe poveriti nita to nije prijatno? Pravo
prijateljstvo se sigurno najbolje pokazuje u susretu sa
tekoama i nevoljom. Zaista me boli, Doana, to si me
tako pogreno procenila.
,,Ne, sada si ti nepravedna prema meni; nijednog
trenutka nisam sumnjala u tvoje prijateljstvo, nego sam

zaista izbegavala da bacim senku moje tuge preko onog

to bi trebalo da bude, a nadam se i da jeste, sunani sjaj
tvog srca. To je bio razlog koji me spreio da ti iznesem
ovo to pretpostavljam da moram nazvati svojom
zlosrenom ljubavlju.
,,Ne, ne zlosrenom, Doana. Hajde da verujemo da
e doi vreme kad e ona biti neto sasvim drugo od
zlosrene."
Ali, ta misli o svemu ovome to sam ti ispriala?
Da li iz toga moe da izvue ikakvu nadu?
Obilje nade, Doana. Ti ne zna pouzdano da je
Indestri mrtav.
Sigurno da ne znam, to se tie njegovog nestanka u
Indijskim morima; ali, Arabela, postoji jedna pretpostavka
koja, otkad mi se nastanila u grudima, postaje sve jaa i
jaa, a ta pretpostavka je da je taj gospodin Tornhil niko
drugi nego sam Mark Indestri.
Stvarno? Tako misli? To je udna pretpostavka.
Ima li nekih posebnih razloga za takvu pomisao?
Nemam - osim neega to kao da mi je od poetka
govorilo da je stvarno tako i razmatranja slabe
verovatnoe prie koju je ispriao Tornhil. Zato bi Mark
Indestri njemu dao bisernu ogrlicu i poruku za mene,
uzdajui se u opstanak tog Tornhila i pretpostavljajui, iz
nekog udnog razloga, da on sam mora da strada?
,,U tome ima dosta smisla, Doana.
,,A uz to, Mark Indestri mi je rekao da namerava
pred polazak na tu ekspediciju da promeni ime.
,,To je udno; ali, sad kad si pomenula takvu
pretpostavku ona mi izgleda, zna Doana, svakog
trenutka svc verovatnije. O, ta kobna biserna ogrlica.
Zaista kobna! Ako su Mark Indestri i Tornhil jedna
te ista osoba, posedovanje tih bisera je moglo ljudima da
predstavlja izazov da ga unite.
Ne moe biti sumnje to se toga tie, Doana, a to
e nai i u romantinim i ljubavnim priama, da su
ljubomora i bogatstvo uzrok itavog mnotva zala zbog

kojih s vremena na vreme stradaju iskrena i odana srca.

Tako je; verujem da je tako, Arabela; ali, posavetuj
me ta da radim, poto sam sama stvarno nesposobna za
bilo kakvo delovanje. Reci mi ta ti misli da moe da se
uradi, pod ovim katastrofalnim okolnostima, poto ne
postoji nita to se ne bih usudila da pokuam."
Pa, draga moja Doana, mora primetiti da sve to
zna o kretanju tog Tornhila vodi do berbernice u Ulici Flit
i ne dalje oatle.
Tako je.
Zar onda ne moe da zamisli da tu lei tajna
njegove sudbine, a po sopstvenom kratkom susretu sa tim
ovekom, Todom, da li misli da je on neko ko ne bi prezao
ak ni od ubistva?
,,O, uasa! I moje su misli krenule u tom groznom
pravcu, ali plaila sam se da izgovorim re koja bi ih
ispoljila. Ako je zaista taj ovek zastraujueg izgleda
umislio da ikakvim krvavim inom moe doi u posed
takvog blaga kao onog to je pripadalo Marku Indestriju,
koliko god to nehrianski i prostaki moglo zvuati,
vrsto sam uverena da on ne bi oklevao to da uradi.
Ipak, Doana, nemoj zakljuivati da je tako i bilo.
Izgleda, na osnovu svega to si ula i videla u ovoj stvari,
da tu postoji neka strana tajna; ali, Doana, nemoj da
zakljuuje brzopleto, da ta tajna podrazumeva i smrt.
Bilo tako ili ne bilo ree Doana, moram da
razotkrijem tu tajnu ili sasvim poludim. Neka mi se
nebesa smiluju, poto ak i sad oseam groznicu u mozgu,
koja spreava mogunost razumnog razmiljanja.
Smiri se, smiri se, razmisliemo o celoj stvari, mirno
i pribrano; ko zna, moda obine devojke kao to smo mi
mogu smisliti neki neoekivan nain da se stigne do istine;
a sada u da ti kaem neto to mi je tvoja pria prizvala u
svest.
Samo reci, Arabela, sluau te s potpunom
panjom.
Pre kraeg vremena, ini mi se otprilike nekih est

meseci, egrt mog oca je u poslednjoj nedelji svoje slube

poslat u zapadni deo grada da preuzme znatnu sumu
novca; ali se nikad nije vratio s tim novcem i od tog dana
do danas nismo nita uli o njemu, iako je uz pomo
istrage koju je preduzeo moj otac utvrdio da je on primio
novac i da se susreo s nekim poznanikom na Strandu, s
kojim se rastao na uglu Milford Lejna i kom je rekao da
namerava da svrati do Svinija Toda, berberina u Ulici Flit,
na ianje, jer je na Temzi trebalo da se odri regata, a on
je bio odluan da prisustvuje, svialo se to mom ocu ili
ne.
,,I nikad se vie nije ulo za njega?
Nikad. Naravno, moj otac je preduzeo svu moguu
istragu u vezi sa tim i zbog toga iao kod Svinija Toda, ali
kako je on izjavio da takva osoba nikad nije svratila LI
njegovu radnju, istraga je time bila okonana."
,,To je veoma udno.
I krajnje tajanstveno, poto su mlaievi prijatelji bili
neumorni u potrazi za njim i zajedniki skupivi sredstva
za tu svrhu ponudili su veliku nagradu svakome ko bi
mogao ili hteo da im da neko obavetenje o njegovoj
sudbini.
,,I sve je bilo uzalud?
Sve; ba nita nije moglo da se sazna, nije pronaen
ak ni najslabiji trag i tako je ta stvar i ostavljena,
obavijena najneprozirnijim velom tajne.
Doana se stresla i nekoliko trenutaka su dve mlae
devojke stajale u tiini. Doana je prekinula utanje
uzviknuvi:
Arabela, pomozi mi savetom koliko moe, tako, da
mogu da nastavim na nain koji ima najvee izglede na
uspeh i najmanje je opasan; ne zbog toga to se ja sama
klonim rizika, nego zato to, ako se ikakva nesrea dogodi
meni, ne moe se postii cilj kome u posvetiti ostatak
svog ivota.
Ali ta moe da uradi, draga moja Doana? Jo
nedavno je u berberinovom izlogu stajao natpis sa

obavetenjem da se trai momak koji e pomagati u poslu,

ali uklonjena je ili bismo mogle da pronaemo nekog da
prihvati to mesto, u svrhu uhoenja berberinovih poslova.
Moda jo postoji mogunost da se postigne neto u
tom smislu, ako poznaje ikoga ko bi prihvatio takvu
pustolovinu.
,,Ne bi bilo teko pronai nekog spremnog da to
uradi, iako bi moglo potrajati dok ne pronaemo nekog
dovoljno sposobnog da bismo mogle da se na njega
oslonimo; ali ja sam pustolovnog duha, Doana, kao to
zna i mislim da bih mogla da pozovem svog roaka
Alberta da preuzme tu ulogu, samo to je on prilino
lakouman mladi i teko da bi mu se mogao poveriti
zadatak od takve vanosti.
,,Da, takoe je to zadatak koji zbog jednog pogrenog
koraka moe postati uasno opasan.
Zaista moe biti opasan.
Onda bi bilo nepoteno na njega poslati ikoga ko nije
najdublje zainteresovan za njegov uspeh.
Doana, polet s kojim si govorila pobudio je u meni
misao koju se usteem da ti iskaem i koja, plaim se,
moda vie potie iz izvesnog oseanja romantike, za koju
verujem da je nepodnoljiv greh, nego iz bilo kog drugog
razloga.
Izreci tu misao Arabela, reci je.
,,Ti ili ja bismo mogle da obavimo taj zadatak, tako
to bismo preruene otile kod berberina i prihvatile to
nametenje ako je mesto upranjeno, u trajanju od
otprilike dvadeset etiri asa, da bismo tokom tog vremena
moda mogle iskoristiti neku priliku da pretraimo njegovu
kuu i naemo neki dokaz o pitanju koje ti je toliko
priraslo srcu.
,,To je dobra zamisao, reklaje Doana, ,,a zato bih
ja oklevala da se suoim s bilo kakvom opasnou ili
tekim zadatkom ili potekoom zbog njega, koji je toliko
rizikovao zbog mene? ta bi moglo da me odvrati od takvog
reenja? U svakom trenutku, ako se nad mene nadvije

velika opasnost, mogu da istrim na ulicu i zatraim

zatitu od prolaznika.
,,A uz to, Doana, ako krene na takvu misiju,
zapamti da ide sa mojim znanjem i da u ti dovesti
pomo ako se ne vrati do dogovorenog vremena.
Arabela, svakog trenutka mi plan izgleda sve bolje.
Ako je Svini Tod neduan i nije preduzeo nita protiv
ivota ili slobode onih koji su dolazili u njegovu radnju,
nemam ega da se plaim; ali, ako je, nasuprot tome on
kriv, opasnost po mene e biti dokaz te krivice, a to je
dokaz zbog kog sam spremna da rizikujem zarad veeg
cilja koji imam u vidu; ali, kako da nabavim neophodna
sredstva za takav zadatak?
to se toga tie, budi mirna. Moj roak Albert i ti ste
otprilike iste visine, koliko je to mogue. On e odsesti
nakratko ovde, a ja u tajno iz njegovog ormara uzeti
jedno odelo, za koje sam sigurna da e odgovarati svrsi.
Dopusti da te zamolim da saeka dok ne obavi svoj
drugi razgovor sa pukovnikom Deferijem.
,,To je dobro smiljeno. Susreu se sa njim i detaljno
ga ispitati o spoljanjosti gospodina Tornhila; osim toga,
uu da li su se neke njegove sumnje o ovoj stvari
potvrile.
Dobro je, uskoro e se susresti sa njim, poto je
nedelja na izmaku i dopusti da te zamolim, Doana, da
doe kod mene jutro nakon sastanka sa njim, a onda
emo se opet posavetovati o ovom planu delovanja, koji
deluje tako izvodljivo i prikladno.
Dve mlade devojke su zatim jo neko vreme vodile
razgovor sline prirode i, sve u svemu, Doana Oukli se
nakon ove posete oseala mnogo mirnije i sposobnije da
razmilja pribrano, koliko i ozbiljno o temi koja joj je u
potpunosti obuzimala misli i oseanja. Kad se vratila kui,
otkrila je da je veliki deo uzrujanosti i oajanja, koji su je
prethodno obuzimali, ustupio mesto nadi i s onim
prirodnim oseanjem radosti i prilagodljivosti uma, kakav
odlikuje mlade, poela je u svojoj mati da gradi nekakve

nepostojane konstrukcije budue sree.

Sasvim sigurno, ove matarije su se oslanjale na
pretpostavku da je Mark Indestri zatoenik, a ne da mu je
tajanstveni berberin oduzeo ivot; iako se mogunost da je
on ubijen pojavila u njenoj mati, i dalje je za njenu istu
duu to izgledalo previe grozno da bi bilo istinito, jedva bi
mogla da kae kako istinski i stvarno razmatra to kao
neto to bi moglo da bude tano.

ETRNAESTO POGLAVLJE

Pretnja Tobijasu i njene posledice

Dakle, moda je jedan od najalosnijih subjekata
nae prie jadni Tobijas, egrt Svinija Toda, ije su sumnje
sasvim sigurno podstaknute na najstraniji nain, ali koji
je bio zastraen pretnjom onim to bi berberin bio u
stanju da preduzme protiv njegove majke, ako bi se ita
otkrilo.
Uinak ove brige i duevne patnje na njegov lini
izgled bio je oigledan i zastraujui. Rumenilo mladosti i
zdravlja sasvim je nestalo sa njegovih obraza i izgledao je
tako tuno i izmodeno da je bilo zaista strano pogledati
mladog momka kao to je on, tek na pragu ivota, kome
su misli ispunjene strepnjom razarale fizike snage.
Obrazi su mu bili bledi i upali, oi su mu sijale
neprirodnim sjajem, a pogledavi u njegove usne, ovek bi
mogao da pomisli da se danima nisu razvukle u osmeh,
toliko su bile alosno pripijene jedna uz drugu.
Izgledalo je kao da stalno gleda neki zastraujui
prizor, ak i dok je hodao ulicama, esto bi se osvrtao i
obazirao oko sebe s drhtajem, a iz njegovog kratkog
razgovora sa pukovnikom Deferijem i njegovim prijateljem
kapetanom, mogli smo da steknemo dosta dobar utisak o
stanju njegovog uma.

Pritisnutog strahovima i raznoraznim groznim

mislima, dok je eznuo da iskae ono to je znao i u ta je
sumnjao, a ipak zastraivanjem bio nateran na utanje
zbog dobrobiti svoje majke, ne moemo da ga ne
posmatramo kao jasno obeleenog za sauee itaoca i
kao nekog, u svakom smislu, koga treba iskreno aliti
zbog surovih okolnosti u kojima se zadesio.
Sunce je bletavo sijalo i ak i to uurbane podruje
za trgovinu i poslovanje, Ulica Flit, delovala je veseio i
divno; ali, prizori i zvukovi koji su nekada razgaljivali ivot
tog jadnog duhovno poraenog momka, sada su mu parali
oi i ui svojom neprimerenom silinom.
Sedeo je neraspoloen i sam u poloaju koji je uvek
zauzimao kada Svini Tod nije bio kod kue - to jest sa
glavom poloenom na ruke, kao prava slika sute
melanholije.
ta da radim, rekao je samom sebi, ,,ta e biti sa
mnom? Mislim da ako budem iveo ovde due, izgubiu
razum. Svini Tod je ubica - potpuno sam siguran u to i
elim to da kaem, ali ne usuujem se zbog svoje majke.
Avaj, avaj! Zavrie se tako to e me on ubiti ili u
izgubiti razum, a onda u umreti u nekoj ludnici i nikog
nee biti briga ta govorim."
Deak je gorko zaridao nakon to je izgovorio ova
svoja alosna razmiljanja i osetio je da su mu suze malo
olakale stanje, tako da je nakon nekog vremena podigao
pogled i osvrnuo se oko sebe.
Kako je udno to u ovu radnju dolaze ljudi, to
zasigurno znam, koji nikad ponovo ne izau, a ipak ne
mogu da kaem ta se desi sa njima.
Zadrhtavi, bojaljivo je pogledao prema salonu, ija
je vrata Svini Tod briljivo zakljuavao uvek kad je izlazio i
pomislio kako bi veoma voleo da pretrai tu prostoriju.
Bio sam unutra i izgleda da je prostorija puna
ormara i udnih uglova i rupa, kakve nisam video nikada
pre, osea se udan zadah za koji uopte ne mogu da
razaznam odakle potie; ali ne dolazi u obzir da tamo

provedem pet minuta, poto se Svini Tod brine da bude

tako.
Deak ustade i otvori onnar koji se nalazio u radnji.
Bio je potpuno prazan.
Dakle, to je udno. Ovde je bio tap za etnju sa
drkom od slonovae upravo pre nego to je on izaao, a
mogao bih da se zakunem da je pripadao oveku koji je
uao da se obrije. Vie nego jedan put - o! I vie nego dva
puta, zasigurno, uao sam iznenada i video neije eire, a
Svini Tod je pokuavao da me ubedi da su ljudi otili posle
brijanja i zaboravili ih za sobom.
Priao je do brijake stolice, kako su je nazivali, koja
je bila jedan krupni starinski komad nametaja,
napravljen od hrastovine i izrezbaren; a kad se deak
zavalio u nju, rekao je:
Kako je udno to jeova stolica tako snano
privrena zapod! Potpuno je nepomina, a Svini Tod
kae da je to zbog toga to se nalazi na najboljem
moguem svetlu i da je nije ovako privrstio, muterije bi
je pomerale s mesta na mesto, tako da ne bi mogao da ih
obrije kako valja; moda je to istina, ali nisam siguran
,,A ti ima svoje sumnje," zau se glas Svinija Toda,
poto je ta osoba beumnim korakom ula u radnju - ,,ti
ima svoje sumnje, Tobijase? Morau da ti preseem
grkljan, to je sasvim jasno.
,,Ne, ne; smilujte mi se; nisam mislio to to sam
rekao.
,,To je dobro i obrati panju, neu da poprima takav
izgled dok ja nisam ovde. Ne izgleda sreno, Tobijase, i
bez obzira na svoje odlino nametenje, sa malo posla i
mnotvom Lovetovih pita koje jede, izgleda odsutno.
,,Ne mogu to da spreim, ree Tobijas, poto ste mi
rekli ono u vezi sa mojom majkom. Bio sam toliko
uznemiren to ne mogu da pomognem...
,,A zato bi bio toliko uznemiren? Njen opstanak
zavisi od tebe i u celosti samo od tebe. Mora samo da
uti i ona je sigurna; ali, ako izgovori samo jednu re u

vezi s mojim poslom koja mi se nee svideti, zapamti

Tobijase, ona e otii na veala; a ako ne budem mogao
zgodno da te smestim u istu ludnicu u koju sam smestio
svog poslednjeg egrta, sigurno je da u morati da obavim
neprijatnu nunost i prereem ti grlo.
utau - nita neu rei, gospodine Tod. Znam da
u uskoro umreti i onda ete me se sasvim reiti i nije mi
briga koliko brzo to moe da se desi, poto sam sasvim
umoran od svog ivota - bie mi drago kada se zavri.
Vrlo dobro, ree berberin, ,,to je sve pitanje linog
ukusa. A sada, Tobijase, elim da izgleda vedro i smei
se, poto je napolju gospodin koji rukom opipava bradu i
misli kako bi ba mogao da ue i obrije se. Moda e mi
trebati, Tobijase, da ode do Bilingsgejta i donese mi
kampe za peni.
,,Da, pomisli Tobijas uzdiui, ,,da, dok ga ti bude
ubijao.

PETNAESTO POGLAVLJE
Drugi razgovor izmeu Doane i pukovnika u Templ
Gardensu
Sada kad je trebalo postii veliki cilj pomou
razgovora sa pukovnikom Deferijem, Doana Oukli je
postala izuzetno nestrpljiva i brojalaje svaki sat dok ne
doe vreme kada e ponovo moi da ode do Templ
Gardensa s odreenom sigurnou da e ga tamo zatei.
Cilj je, naravno, bio da ga upita za opis gospodina
Tornhila, dovoljno taan da joj omogui da doe do
nekakvog sigurnog zakljuka, da li treba da o Tornhilu
misli kao o Marku Indestriju ili ne.
I pukovnik Deferi nije bio nita manje nestrpljiv da
vidi nju, poto, iako je u raznim zemljama video mnoga
lepa lica i uo mnoge glasove koji su mu u uima zvuali
veoma melodino i blago, nije video nijedno lice koje je po
njegovom miljenju bilo toliko lepo, niti je uo ijedan glas
koji bi stvarno smatrao toliko melodinim i prijatnim za
sluanje kao glas Doane Oukli.
Nije se mogao pronai ovek sa dostojanstvenijim i
stroim oseajem asti od pukovnika Deferija, te je on
doputao sebi da se divi lepoti u svim prilikama, znajui

da njegovo divljenje nije opasne prirode, nego da je,

nasuprot tome, to bilo jedno od onih oseanja koja mogu
postojati u dui kao to je njegova, potpuno neokrznutoj
opakim uticajima.
Smatramo ipak neophodnim da pre njegovog drugog
razgovora sa Doanom Oukli damo objanjenje njegovih
misli, koliko je to u naoj moi.
Kada ju je prvi put sreo, istota njenih misli i istinska
i divna pravednost u svemu to je govorila, snano su ga
dirnuli, kao i njena velika lepota, koja nije mogla da se
jasno ne ispolji.
Nakon toga je poeo u sebi da premilja kakva treba
da budu njegova oseanja prema njoj - naime, koji njihov
deo treba potisnuti, a koji podsticati.
Ako je Mark Indestri bio mrtav, na njega, pukovnika
Deferija, ne bi padala senka uplitanja u tuu vezu niti
nepotenja, ako bi zavoleo prelepu devojku koja zasigurno
ne treba da bude izgnana izvan mea svake ljubavi jer je
prva osoba za koju se njeno srce zagrejalo istom i
nevinom strau nestala s ovog sveta.
Mogue je, mislio je on, ,,da ona ne moe iskusiti
oseaj koji bi bio i priblino ravan onome to je nekad
oseala; ipak, jo moe biti srena i spokojna i provesti
mnoge radosne asove kao supruga nekome drugom.
On nije jasno iznosio ove misli kao primenljive na
sebe, iako su one ile u tom pravcu i on se brzo
pribliavao duevnom stanju koje bi ga moglo navesti da
ih primeni u stvarnosti.
Nije sebi rekao da je voli - ne, re ,,divljenje se
nametnula kao snaniji izraz; ali opet, zar ne moemo
pretpostaviti da se u tom asu u srcu pukovnika Deferija
upalila iskra veoma iste i iskrene naklonosti prema
prelepom stvorenju, koje je trpelo boli od tako velikog
razoaranja i koje je tako odano volelo oveka koji,
plaimo se, ako je i bio iv, teko da je bio osoba sasvim
dostojna takve jedne ljubavi.
Ali mi tako malo znamo o Marku Indestriju, a izgleda

da je bilo toliko neizvesnosti da li je on mrtav ili iv, da ne

treba da ga unapred procenjujemo na osnovu tako
nedovoljnih saznanja.
Doana Oukli je mislila da povede Arabelu Vilmot sa
sobom na ovaj sastanak sa pukovnikom, ali odbacila je tu
ideju jer bi to zapravo delovalo ili kao da ga se plai ili kao
da se plai same sebe, tako da je odluila da ide sama;
kada je doao as za ugovoreni sastanak, ona je krenula
onom irokom, poploanom stazom kojom su etala neka
od najboljih i najistaknutijih, ali i neka od najgorih
ljudskih bia.
Nije bilo verovatno s obzirom na oseanja pukovnika
Deferija prema njoj da e je ostaviti da eka. Zaista, on je
bio tamo itav sat pre ugovorenog vremena i veoma je
strepeo da ona moda nee doi.
Imao je izvesnog razloga za ovu strepnju jer kako e
se italac odmah setiti, ona nije obeala da e se sigurno
pojaviti; tako da je sve to je on imao bila nada da hoe i
nita vie.
Kako je prolazio minut za minutom, a ona nije dola,
iako jo zaista nije ni bilo vreme, bojazan da ona nee doi
na sastanak je rasla u njegovom umu, skoro do izvesnosti,
a onda ju je video kako obazrivo dolazi stazom kroz park.
Odmah je ustao da joj krene u susret i nekoliko
trenutaka nakon to ju je doekao sa ljubaznom
uglaenou, ona je samo mogla da ga upitno gleda u lice,
da bi videla da li on ima da joj saopti ikakvih novosti o
predmetu njene strepnje i zabrinutosti.
Nita nisam saznao u vezi sa sudbinom gospodina
Tornhila, gospoice Oukli, rekao je on, to bi moglo da
Vas na bilo koji nain zadovolji, ali mi veoma sumnjamo kaem mi jer sam iao sa prijateljem od poverenja - da mu
sc sigurno neto ozbiljno dogodilo i da berberin Svini Tod
iz Ulice Flit, pred ijim se vratima pas bio tako udnovato
smestio, zna neto o tome, ta god to moglo biti.
Poveo ju je do klupe dok je govorio i kad je ona
povratila vlast nad svojim oseanjima dovoljno da bi mogla

govoriti, upitala je tihim, oklevajuim glasom:

,,Da li gospodin Tornhil ima svetlukosu i krupne,
bistre, sive oi?
,,Da, takvi su mu kosa i oi, a mislim da je njegov
osmeh jedinstven i najlepi koji sam video kod nekog
oveka.
Nebesa, pomozite mi!, uzviknula je Doana.
Imate li neki razlog to pitate ovo o Tornhilu?
Boe pomozi mi, nemam; ali avaj! Zaista imam.
Oseam da Tornhila moram da prepoznam kao samog
Marka Indestrija.
Zaprepaujete me.
Mora da je tako, mora da je tako; opisali ste mi ga i
ne mogu da sumnjam u to; Mark Indestri i Tornhil su
ista linost, znam da je nameravao da promeni ime kad
krene u tu neobuzdanu pustolovinu na Indijski okean.
Bila sam potpuno svesna te injenice.
,,Ne mogu da poverujem, gospoice Oukli da ste u
pravu u toj pretpostavci. Postoje mnoge stvari koje me
navode da mislim drugaije; a prva i najvanija od njih je
to izvanredni karakter gospodina Tornhila spreava
mogunost da se dogodi tako neto. Moe biti sigurna da
nije - ne moe da bude, tako kao to pretpostavlja.
Dokazi su prejaki za mene i shvatila sam da se ne
usuujem da sumnjam u njih. Tako je kako kaem i
vreme e, pukovnie Deferi, moda to pokazati; tuno je,
veoma tuno, tako misliti, ali ne usuujem se da sumnjam
sada, kad ste mi ga opisali tano onakvog kakav je stvarno
bio.
Moram priznati da iznosei miljenje o za tebe tako
vanom pitanju, mogu biti optuen za uobraenost i
zakljuivanje s predrasudom, poto ja nemam opis Marka
Indestrija i nikad ga nisam video; a iako Vi sigurno nikad
niste videli gospodina Tornhila, ipak sam Vam ga opisao i
stoga moete da donesete neki zakljuak o njemu.
Zaista mogu, ali ne smem - ne usuujem se. Za
mene je uasno biti sigurna po ovom pitanju, jer se plaim

kao i Vi da se dogodilo neto strano i da bi berberin iz

Ulice Flit mogao da otkrije stranu tajnu, ako bi to hteo, u
vezi sa sudbinom Marka Indestrija.
Iskreno se nadam da greite, nadam se jer, da Vam
kaem iskreno, koliko god bila slaba i mala nada da je
Mark Indestri mogao da se spase iz olupina svog broda,
ipak je ona jaa od pretpostavke da je Tornhil izmakao
ubilakim rukama berberina Svinija Toda.
Doana je tako moleivo pogledala u njegovo lice i sa
takvim izrazom beznaa, da je bilo zaista krajnje tuno
pogledati je, i on je uopte ne razmiljajui uzviknuo:
Ako bi rtvovanje mog ivota Vama bilo olakanje, i
spaslo Vas bolova koje podnosite, verujte mi da bih to
uradio.
Ona se prenula i rekla:
,,Ne, ne, nebo zna da je ve dovoljno rtvovano, i vie
nego dovoljno. Ali, nemojte pomisliti da nisam zahvalna za
Vae iskreno zanimanje za mene. Nemojte misliti da
potcenjujem velikodunost i plemenitost due koja nudi
rtvu, jer je to rtva koju oklevam da prihvatim. Ne,
verujte mi, pukovnie Deferi, da izmeu nekoliko ostalih
imena koja su mi usaena u srce - a njih u zauvek
potovati - Vaeg u se seati dok god sam iva, ali to nee
biti zadugo - to nee biti zadugo.
,,Ne, nemojte govoriti tako oajniki.
Zar nemam razloga za oajanje?
Vi imate razloga za veliki bol, ali, ipak, teko i za
oaj. Jo ste mladi i, dopustite mi da Vam usadim nadu
da se ak i oseaj kajanja moe utopiti u Vaim buduim
mislima, a vreme e uspeti da donekle ublai Vau tugu.
Moda ete jo doiveti veliko spokojstvo, ako ne veliku
sreu.
,,Ne usuujem se da se nadam tome, ali znam da su
vae rei izgovorene s blagonaklonou i da mislite sve
najbolje.
Moete biti sasvim sigurni da jesu.
Saznau ta je bilo sa njim ili me nee biti.

Uznemiravate me tim reima, kao i nainom na koji

ste ih izgovorili. Dopustite da Vas zamolim, gospoice
Oukli, da ne pokuavate nita ishitreno; prisetite se koliko
slabi i neefikasni moraju biti napori devojke kao to ste Vi,
koja tako malo poznaje svet i zaista slabo moe da razume
njegovu iskvarenost.
Ljubav prevazilazi sve prepreke, i ak i najslabija i
najnesposobnija devojka koja se ikad pojavila, ako u sebi
vrsto nosi svoju Ijubav sa svom njenom svetom silinom,
ne poznaje strah i moe zaista da postigne mnogo. Oseam
da radi ove stvari mogu od sebe da odbacim sve devojake
strahove i uobiajene strepnje; a ako bude opasnosti ja u
pitati: ta meni znai ivot bcz svega onoga to bi ga moglo
krasiti i uiniti ga lepim?
,,To je zaista pravi ljubavni ushit koji e Vas, verujte
mi, odvesti u nekakvo preterivanje - u nekakvo
romantino ispoljavanje oseanja koje e sa sobom doneti
veliku opasnost, na nesreu onih koji Vas vole.
Onih koji me vole - ko me vie uopte voli?
Doana Oukli, ne usuujem se da izgovorim rei koje
mi same naviru sa usana, ali za koje se plaim da nee
goditi Vaim uima; neu rei da mogu odgovoriti na
pitanje koje ste postavili, jer bi to zvualo sebino u
ovakvom asu, kad ste se sastali sa mnom da
razgovaramo o sudbini drugog oveka. O! Oprostite mi to
sam ponesen trenutkom izgovorio ove rei, koje nisam
hteo da izgovorim.
Doana ga je utke pogledala, i moda je u njenom
pogledu bio neki mali trag prekora, ali bio je zaista veoma
mali, poto bi jedan jedini pogled u to iskreno
pukovnikovo lice bio dovoljan da ubedi i najsumnjiaviju
osobu u istinitost i reenost koju je ono odraavalo, u to
uopte nije moglo biti nikakve sumnje i, ako je ikakva
vrsta prekora mogla da dospe sa njenih usana, ona se
obuzdala da ga ne izgovori.
Mogu li da se nadam, dodao je on, ,,da se nisam
unizio pred Vama, gospoice Oukli, onim to sam rekao?

Nadam se, rekla je ona blago, ,,da ete i dalje biti

moj prijatelj." Naglasila je re ,,prijatelj i on je potpuno
shvatio na ta je htela time da ukae, i nakon kratke
stanke rekao je: Nebesa me saklonila ako bih ikad nekom
reju ili postupkom, Doana, uinio ita da sebe liim te
asti. Dopustite mi da Vam budem bar prijatelj, poto...
Ostavio je reenicu nezavrenom, ali i da je dodao
rei poto ne mogu biti nita vie ne bi oiglednije izrazio
Doani smisao onoga to je nameravao da iskae.
A sada, dodao je, ,,kad se nadam i verujem da
razumemo jedno drugo bolje nego pre, i Vi ste spremni da
me nazovete svojim prijateljem, dopustite da Vas,
zahvaljujui toj privilegiji, jo jednom zamolim da vodite
rauna o sebi i ne rizikujete mnogo da biste dobili neku
slabu priliku da postignete malo.
Ali da li mogu da izdrim ovu uasnu napetost?
,,To je, naalost, previe uobiajen uzrok patnje za
ljudsku prirodu, Doana. Oprostite mi to Vam se
obraam sa Doana.
,,Ne, nema potrebe za izvinjavanjem zbog toga.
Navikla sam da mi se tako obraaju svi koji oseaju
ljubazno zanimanje za mene. Zovite me Doana, ako
elite, oseau jo vee poverenje u Vae prijateljstvo i
Vae miljenje o meni.
Onda u se koristiti tvojim doputenjem i iznova u
te moliti da mi prepusti zadatak izvoenja svih moguih
pokuaja da se otkrije sudbina gospodina Tornhila.
Sigurno je opasno ak se i raspitivati o njemu, ako je
uleteo u bilo kakvu prljavu igru, i stoga od tebe traim da
opasnost prepusti meni.
Doana se upitala da li treba da mu kae za plan
delovanja koji je predloila Arabela Vilmot ali, iz nekog
razloga, ona se zaudo uzdrala da to uradi, koliko zbog
zabrane za koju je zakljuila da bi bila nametnuta tom
planu, toliko i zbog romantine, udne prirode samog
plana, pa je brzo, ali blago rekla: Neu pokuati nita to
ne bi imalo neke anse za uspeh. Biu obazriva, moete

biti sigurni, iz mnogo razloga. Znam da je moj otac svu

svoju ljubav posvetio meni i zbog njega u biti obazriva."
Onda sam zadovoljan i sada mogu da se nadam da
u te u isti dan sledee nedelje ponovo videti ovde, da bih
ti mogao rei da li sam ita otkrio i da bi ti meni mogla
isto da kae; poto se ja zanimam za Tornhila kao iskreni
prijatelj, da ne potninjem svoje oseanje duboke
zainteresovanosti za tvoju sreu, koja je sada postala
inilac od najvee vanosti u celoj ovoj stvari.
Doi u, rekla je Doana, ako budem mogla.
,,Ne sumnja u to?
Ne, ne. Doi u i nadam se da u Vam doneti neke
vesti o onome za koga se tako duboko interesujete. I nee
biti moja greka ako ne doem.
Izaao je sa njom iz parka i zajedno su proli pored
radnje Svinija Toda, ali vrata su bila vrsto zatvorena i
nisu videli ni traga berberinu ili onom jadnom deaku,
njcgovom egrtu, koji je zasluivao toliko saaljenje.
Rastao se sa Doanom u blizini kue njenog oca i
polako produio dalje, uma toliko obuzetog lepotom i
vrlinom optiareve erke da mu je bilo sasvim jasno da,
dok god bude iv, nee moi da zaboravi taj utisak koji je
ona ostavila na njega.
Volim je, rekao je on, volim je, ali ona izgleda da
uopte nije voljna da nekome prui svoju naklonost. Avaj!
Kako je to alosnopo mene, da bie koje bih pre svih
drugih hteo da nazovem svojim, umesto da predstavlja
radost za mene, ispada da me samo moe raniti u srce.
Prelepa i izuzetna devojko, Doana Oukli, ja te volim, ali
shvatam da je tvoja ljubav zauvek ugasnula.

ESNAESTO POGLAVLJE
Berberin izvodi drugi pokuaj prodaje biserne ogrlice
Izgledalo je da je Svini Tod, nakon svog burnog
pokuaja prodaje biserne ogrlice koju je posedovao, poeo
da donekle osea sumnju u svoje anse da u tome uspe,
poto je strpljivo ekao dui period pre nego to je izveo
sledei pokuaj. Sada je to uinio na potpuno drugaiji
nain.
Pre sputanja noi, one iste veeri kad se Doana
Oukli po drugi put sastala sa pukovnikom Deferijem u
Tempi Gardenu, dok je Tobijas sedeo sam u radnji u svom
uobiajenom stanju duboke potitenosti, u radnju je uao
neki neznanac sa velikom plavom vreom u ruci i
ljubopitljivo se osvrnuo oko sebe.
Zdravo da si, mome moj, rekao je on. ,,Da li je ovo
radnja gospodina Toda?
,,Da, odgovorio je Tobijas, ,,ali on nije kod kue. ta
elite?
,,Pa, neka me obese ako ovo ne prevazilazi sve to
sam do sada video; ne eli valjda da mi kae da je on
berberin, zar ne?
Naravno da jeste; zar ne vidite?

,,Da, nema sumnje da to vidim; ali neka me streljaju

ako sam to oekivao. ta ti misli ta on radi?
ta radi?, uznemireno ree Tobijas. Mislite li da e
biti obeen?
,,Pa ne, nisam rekao da je u pitanju veanje, iako ti
izgleda kao da bi eleo da jeste; ali samo u ti rei da smo
mi umetnici iz zapadnog dela grada.
Umetnici! Hoete da kaete da pravite slike?
,,Ne, ne; mi pravimo odeu; ali sada sebe nazivamo
umetnicima, jer su krojai izali iz mode.
,,0, to je znai u pitanju?
,,Da, neverovatno, ali on je zapravo doao u nau
radnju i naruio odelo, koje ukupno kota nita manje
nego trideset funti i rekao nam je da ga napravimo tako da
bi pristajalo svakom plemiu, pa nam je dao ime i adresu
gospodina Toda, na ovom broju u Ulici Flit, ali nisam imao
ni najblau predstavu da je on berberin; da jesam, siguran
sam da njegovo odelo ne bi bilo napravljeno onako kako
jeste, nego sasvim drugaije.
,,Pa, ree Tobijas, nemam pojma zato mu treba
takvo odelo, ali pretpostavljam da je sve u redu. To je bio
jedan visok ovek runog izgleda?
Ruan kao sam avo. Upravo sam doneo stvari, a on
nije kod kue. Kaput je od najfinijeg baruna, obrubljen
svilom i proiven ipkom. Da li si ikad u ivotu video
takvu odeu kod nekog berberina?
Zaista nisam, ali je to dgo nekog njegovog plana,
naravno. Taj kaput je izvanredan.
,,Da, i sva ostala odea je iste vrste; ta bi za ime
sveta on mogao da radi s njom ne mogu da zamislim,
poto je ona prikladna samo za odlazak na dvor.
,,E, pa, ja o tome ne znam nita, rekao je Tobijas sa
uzdahom, moete da ostavite odeu ili da je ne ostavite,
kako Vam je po volji, meni je svejedno.
,,No, ti izgleda kao najtunijijadnik kog sam ikad
susreo; ta je s tobom?
ta je sa mnom? O, nita. Ja sam, naravno, srean

koliko se samo moe biti. Zar nisam ja egrt Svinija Toda i

zar to nije dovoljno da svakog navede da po celi dan
peva?
to se mene tie moe i da bude tako, ali ti zasigurno
ne izgleda kao da ti je do pesme; kako god bilo, mi
umetnici ne traimo svoje vreme, pa ti samo budi toliko
dobar da uzme odeu i pobrini se da je preda svom
gazdi, ja tako perem ruke od itavog posla.
Vrlo dobro, uzeu odeu; ali zar hoete da ostavite
ovako vrednu odeu, a da niste dobili novac za nju?
,,Ne ba, jer je za nju ve plaeno.
0! To je onda neto sasvim drugo - on e je dobiti.
Jedva da je kroja i izaao iz radnje kad doe neki
momak sa paketom i, osvrnuvi se oko sebe sa
neskrivenim iznenaenjem, ree:
Da nema neki drugi gospodin Tod u Ulici Flit?
,,Ne, koliko ja znam, odgovori Tobijas. ta si to
doneo?
Svilene arape, rukavice, ipku, kravate, vrpce i tako
dalje.
avola si ti doneo; usuujem se da kaem da si na
pravom mestu.
Ostaviu stvari, za njih je ve plaeno. Ovo je to ime i
ovo je taj broj.
Pazi, budalo!
Ovaj poslednji uzvik bio je posledica toga to je ovaj
deak izlazei natrao na drugog koji je ulazio.
Zar ne gleda gde ide?, upitao je novopridoli.
ta to tebe briga? Trebalo bi stvarno da te tresnem
po glavi.
Hajde, pa onda doi u nae dvorite da vidi kako u
da te ispraim.
Hoe li? Zato to ne uradi? ekaj samo da te
dohvatim. Nekoliko trenutaka su stajali tako blizu jedan
drugom da su im se nosevi skoro dodirivali. Onda, nakon
obostranih pretnji ta e jedan drugom uraditi ako
dohvate onog drugog - iako bi, u svakom sluaju, sasvim

dovoljno bilo ispruiti ruku da se to i postigne - razdvojili

su se i onaj tek pristigli je rekao Tobijasu, ozlojeenim
glasom, verovatno usled nesporazuma koji je upravo imao
sa eirdijinim egrtom:
Moe da kae gospodinu Todu da e koije biti
spremne tano u pola osam.
Zatim je otiao ostavljajui Tobijasa u stanju velike
zbunjenosti izazvane mislima o tome ta bi uopte Svini
Tod hteo sa tolikim ukrasnim odevnim predmetima, koji
su, oigledno, dostavljeni ba njemu.
,,Ne mogu da razumem rekao je on. Naravno da je u
pitanju neko zlodelo, ali ne mogu da shvatim kakvo; voleo
bih da znam, mogao bih da ga spreim u tome. On je
zloinac i niti moe, niti hoe da smisli ita dobro, ali ta
ja mogu da uradim? Potpuno sam bespomoan u vezi sa
ovim i jednostavno u pustiti da ide svojim tokom. Mogu
samo da eznem za moi delovanja koju nikada neu
imati. Avaj, avaj! Jako sam tuan i ne znam ta e biti sa
mnom. Voleo b i l i d a sam u grobu, a tamo u, siguran
sam, uskoro i biti, osim ako mi se nc desi neto to e
preokrenuti plimu ove zle sree koja me preplavila.
Uzalud je Tobijas muio sanrog sebe nagaajui ta
Svini Tod namerava da uradi sa tolikom finom odeom,
poto nije imao nikakve osnove za razmiljanje na tu temu
i ni za ivu glavu nije mogao da zamisli nikakvu moguu
priliku niti sastanak koji bi zahtevao da se berberin odene
u tako kitnjasto ruho.
Sve to je mogao da uradi je da u svom umu postavi
opte naelo to se tie postupaka Svinija Toda, a ono se
sastojalo od injenice da, kakvi god mogli biti njegovi
planovi, i kakvi god mu mogli biti ciljevi, u njima nije bilo
dobre namere. Nasuprot tome, postupci su nesumnjivo
bili osmiljeni za ostvarenje nekog velikog zla koje je, ta
krajnje zloinaka linost, spremala da poini.
Posmatrau sve, pomisli Tobijas u sebi, ,,i uraditi
sve to mogu da okonam njegove podlosti, ali plaim se
da e mi on dopustiti da vidim vrlo malo, a moda e ono

to e mi dopustiti da uradim biti jo manje od toga; mogu

samo da pokuam i dam sve od sebe.
Moemo pretpostaviti da e to se tie preduzimanja
svega to moe protiv Svinija Toda, Tobijas zaista uraditi
malo, jer Tod nije bio neko ko bi bilo kome pruio priliku
da uradi mnogo; a budui da jc posedovao izuzetnu
lukavost, kao i krajnju beskrupuloznost, bilo je
nesumnjivo da e svaki pokuaj koji bi siroti Tobijas
pokuao da izvede prouzrokovati pogubne posledice po
njega samog.
Za nekih pola sata berberin se vratio, a njegovo prvo
pitanje glasilo je:
,,Da li su mi dostavljene neke stvari?
,,Da, gospodine," rekao je Tobijas, ovde su dva
paketa, a dolazio je momak da kae kako e koije biti
spremne tano u pola osam.
To je dobro, ree berberin, tako moe. Dok me ne
bude, Tobijase, ti e da se brine o radnji. Vratiu se za
pola sata, zapamti, ni asa due; hou da te pronaem
ovde, na tvom mestu. Ako iko doe ovamo nekim poslom,
moe rei da veeras niti brijem niti iam. Jesi li me
razumeo?
,,Da, gospodine, naravno.
Svini Tod zatim uze pakete u kojima se nalazila
skupa odea i ode s njom u svoj salon; kako je bilo sedam
sati, Tobijas je ispravno pretpostavio da je otiao da se
obue i ekao je s velikom radoznalou da vidi kakav e
prizor predstavljati berberin u toj finoj odei.
Tobijas nije morao dugo da obuzdava svoje
nestrpljenje, poto je za manje od dvadeset minuta Svini
Tod izaao, odeven na najmoderniji nain. Njegov kratki
kaput je zaista bio prekrasan, a prsti su mu bili ukraeni
tako skupim prstenjem da je ono potpuno zasenilo
Tobijasove oi; uz to je jo nosio i ma s drkom
ukraenom draguljima. Za njega je Tobijas pomislio da ga
je zapravo video ranije, poto se prisetio da je jedan
gospodin doao na ianje i otpasao taj ma pa ga poloio

preko svog eira tokom ianja.

,,Zapamti, ree Svini Tod, koja si nareenja dobio,
posluaj ih doslovce i ne sumnjaj da e na kraju biti
srean i slobodan.
Svini Tod izae iz kue, a jadni Tobijas je gledao za
njim uz mukli uzdah, ponavljajui rei:
Srean i slobodan. Avaj! Kakvo je to ruganje kada mi
ovaj ovek izgovara te rei - eleo bih samo da sam mrtav!
Ostaviemo Tobijasa sa svojim mislima i pratiti nama
zanimljivije kretanje Svinija Toda, koji je iz nekog razloga,
najbolje poznatog njemu samom, sada igrao tako veliku
igru i troio tako velike sume novca. On je krenuo do tala
s konjima i kolima za iznajmljivanje u neposrednoj blizini,
a tamo su ga zaista ekali konji upregnuti u raskonu
koiju; poto je sve bilo veoma brzo spremljeno, Svini Tod
proaputa neke naredbe koijau i vozilo se uputi ka
zapadu.
U to vreme Hajd Park Korner je bio malo izvan grada i
izgledao je kao da ste naas ugledali neki seoski predeo,
to bi se i desilo kada biste odmakli jo neke dve milje. To
je bio pravac u kom je iao Svini Tod. Dok on putuje, mi
moemo da predstavimo itaocu osobu kojoj je iao u
posetu u ovakvom stilu i zbog koje je mislio da je
neophodno izloiti se ogromnom troku.
U to vreme gresi i ludosti plemstva bili su otprilike
isto tako veliki kao to su i danas, i shodno tome,
ekstravagantnost je u mnogim prilikama dovodila do
nevolja izazvanih rasipanjem novca, pa se smatralo veoma
zgodnim obratiti se oveku po imenu Don Mandel,
izuzetno bogatom pojedincu holandskog porekla, za kog se
govorilo da zarauje ogromne sume novca od pozajmica
plemstvu i drugim ljudima u hitnim sluajevima, uz
ogromne kamate.
Ali ne treba misliti da je Don Mandel i m a o toliko
poverenja u ljude da bi pozajmljivao svoj novac bez
garancije. Pre no to bi se rastao i sa jednim svojim
ilingom, vodio je rauna da uzme nakit, vredna

odlikovanja ili vlasniki list nekog imanja kako bi se

obezbedio.
U sutini, Don Mandel je radio kao zalagaonica na
veoma visokom nivou i, iako je imao kancelariju u gradu,
obino je primao svoje klijente iz viih slojeva plemstva u
svojoj privatnoj rezidenciji udaljenoj nekih dve milje od
grada, na Oksbrid Roudu.
Nakon ovog objanjenja, veoma lako se moe zamisliti
kakav je bio plan Svinija Toda. On je smatrao da e se,
ako pozajmi od Dona Mandela iznos ravan polovini
stvarne vrednosti bisera, na veoma dobar nain otarasiti
imovine za koju zasigurno nije mogao valjano objasniti
kako je do nje doao, pa stoga nije mogao da je bez
skrivanja proda po najvioj ceni.
Odajemo Sviniju Todu priznanje za plan koji je
osmislio. Plan je bio odlino proraunat na uspeh, a nain
na koji ga je sprovodio je nesumnjivo bio zapoet u
najboljem moguem stilu.
Tokom vonje, u mislima je ponavljao ta e tano
rei Donu Mandelu, a po onome to znamo o njemu
moemo biti ubeeni da Svini Tod nije nesiguran u toj
meri da bi omanuo u poslu. Nasuprot tome, on je bio
ovek koji e uspeti u svakom planu koji zahteva veliko
samopouzdanje; bio je majstor za te stvari, sa svojom
samouverenou i nekom vrstom diplomatske vetine koja
bi ga, da ga je sudbina postavila na istaknutiji poloaj u
ivotu, nesumnjivo uinila velikim ovekom i obezbedila
mu politiki ugled.
Vila Dona Mandela, koju su ponekad nazivali i
Mandelovom kuom, bila je velika, lepa i moderna
graevina, okruena s nekoliko jutara lepih vrtova, koje
zajmodavac ipak nije uopte ni razgledao, poto je celim
svojim biem bio previe obuzet Ijubavlju ka novcu. Ako je
uopte i izvlaio ikakvog zadovoljstva iz ovog poseda, to
zadovoljstvo je u celosti zasigurno poticalo od injenice to
je iznudio zemljite, vilu i sav njen skupi nametaj od
jednog neobazrivog dunika, koji je bio prinuen da

pobegne iz zemlje i ostavi svoj celokupni posed u rukama

ovog zajmodavca i zelenaa.
Vonja je bila kratka, zahvaljujui zaista odlinim
konjima koje je Svini Tod iznajmio za ovu priliku i on se
uskoro zatekao pred ulaznom kapijom Mandelove kue.
Todov glavni cilj je bio da zelena vidi koiju kojom se
dovezao; stoga je hteo da lakej, koji ga je pratio, odmah
pozvoni na ulaznu kapiju i kae da jedan gospodin u
svojim koijama eka da se vidi sa gospodinom
Mandelom.
To je obavljeno, a kada je zelenaev sluga javio da je
koija skupa i da po njegovom miljenju posetilac mora da
je neki plemi visokog poloaja, Don Mandel nije otezao
stvar, nego je smesta siao do kapije, gde se odmah u
svojim mislima sloio sa gleditem svog sluge, priznajui
sebi da je koija besprekorna i zakljuujui da pripada
nekoj osobi visokog drutvenog poloaja.
Bio je srazmerno ponizan, kao to su uvek takvi ljudi,
i prilazei koiji sa strane, zamolio je da sazna ta od
njega eli njegovo gospodstvo - poto je odmah odluio da
se posetiocu obraa na taj nain.
Hteo bih da znam, gospodine Mandel," rekao je Svini
Tod, ,,da li ste raspoloeni da steknete zahvalnost jedne
veoma uvene dame, time to ete joj pomoi u sitnoj
novanoj tegobi.
Don Mandel je ponovo zagledao koiju, a uz to je
pogledom okrznuo i raskonu odeu svog posetioca, koji
nije imao nita protiv naina na koji mu se obratio kao
lordu. Doneo je zakljuak u skladu sa tim, da je to jedan
od poslova koji mu odgovaraju, pod uslovom da ponuena
garancija bude opipljive materijalne prirode. To je bila
jedina stvar u koju je Don Mandel uvek pomalo sumnjao,
ali je, u svakom sluaju, urno zamolio svog posetioca da
izae iz koija i poe sa njim u kuu.

Sedamnaesto poglavlje
Velika promena u izgledima za budunost Svinija Toda
Poto je Tod u potpunosti ostvario svoj cilj (da
zajmodavac vidi njegovu koiju), on nije imao nita protiv
da ue u kuu, to je odmah i uradio, predvoen Donom
Mandelom, koji je svakog trenutka bio sve opinjeniji
injenicom da je njegov gost neka osoba veoma visokog
poloaja i velike vanosti u drutvu.
Uveo je gosta u raskono nametenu prostoriju i,
nakon to ga je ponudio osveenjem, to je Svini Tod
uglaeno odbio, saekao je uz dosta nestrpljenja da
posetilac jasno iznese ta je cilj njegovog dolaska.
,,Ja bih ponudio uvenoj dami iznos novca koji joj je
potreban, rekao je Svini Tod, ,,ali poto to ne bih mogao
da uradim bez stavljanja pod zalog nekih mojih poseda,
ona mi je jasno zabranila da o tome uopte i razmiljam.
,,Naravno, odgovorio je gospodin Mandel, ,,ona je,
pretpostavljam, veoma uvena dama?
Zaista veoma uvena, ali uslov ovog posla mora biti,
ako uopte uete u njega, da ne pitate ko je ona tano,
niti da pitate ko sam tano ja
Obino ne radim tako, ali ako je sve ostalo
zadovoljavajue, neu cepidlaiti oko toga.

Odlino, pretpostavljam da pod time ,,da sve ostalo

bude u redu mislite na ponuenu garanciju?
,,Pa, da, moj gospodaru, to je od velike vanosti.
Obavestio sam uvenu damu da, poto posao mora
da bude obavijen nekom vrstom tajne, garancija mora da
bude izuzetno izdana.
,,To je veoma ispravan pogled na ovakve stvari, moj
gospodaru.
Pitam se, mislio je Don Mandel, ,,da li je on vojvoda?
Sledei put u ga osloviti sa vaa milosti da vidim da li e
na to imati primedbu.
,,Stoga, nastavio je Svini Tod, uvena dama je u
moje ruke poverila garanciju za treinu veu od zahtevane
sume.
Naravno, naravno, veoma prikladan dogovor, vaa
milosti; mogu li da upitam za vrstu ponuene garancije?
,,Dragulji.
Veoma zadovoljavajua i izvanredna garancija;
prodaju se u malim komadima i ne gube na vrednosti
Ako bi i gubili na vrednosti, rekao je berberin, ,,to
ne bi imalo vanosti za Vas, poto ast uvene osobe
zahteva da oni budu povraeni.
Ne sumnjam u to, vaa milosti, ni najmanje; samo
sam izneo primedbu uzgred, sasvim uzgred.
Naravno, naravno; verujem, pre nego to nastavimo,
da ste u potpunosti u poziciji da uete u ovaj posao.
Sigurno da jesam i to, ponosim se da kaem, do bilo
kog iznosa. Recite mi novanu vrednost, Vaa milosti, a ja
u da Vam pokaem novac - tako ja obavljam poslove;
niko ne moe da kae da se Don Mandel ikada povukao iz
posla koji je tako poteno iznet pred njega i koji smatra
vrednim uputanja.
,,To to sam uo da ste takvi me i navelo da doem
Vama. ta mislite o ovome?
Svini Tod izvadi iz svog depa, odiui bezbrinou,
bisernu ogrlicu i spusti je pred oi zajmodavca, koji je
uzeo bisere i hitro ih je pipao prstima nekoliko sekundi

pre nego to ree:

Mislim da u kraljevstvu postoji samo jedna ovakva
niska bisera, a ta pripada kraljici.
,,No! ree Svini Tod.
Ponizno molim Vau milost za oprotaj. Koliko novca
Vaa milost zahteva za ove bisere?
Dvanaest hiljada funti je njihova trenutna vrednost,
ako bi bilo nuno da se prodaju; od Vas se trai osam
hiljada funti da ih bezbedno sauvate.
Osam hiljada je veliki iznos. Uglavnom pozajmljujem
tek polovinu tog iznosa ta god da je u pitanju; ali u ovom
sluaju, na usluzi sam Vaoj milosti i pomenutoj uvenoj
linosti, i naravno da neu oklevati ni jednog trenutka,
nego u na mesec dana pozajmiti zahtevani iznos.
,,To e biti u redu, rekao je Svini Tod, jdva
prikrivajui oduevljenje koje je oseao to je od Dona
Mandela dobio toliko vie nego to je oekivao i to
sigurno ne bi dobio da zajmodavac nije bio krajnje i u
potpunosti opinjen pomilju da biseri pripadaju kraljici.
Mislio je da je, najzad, dobio lino njeno velianstvo za
svoju muteriju.
Nijednog trenutka nije pretpostavljao da je kraljica
htela novac; ali, on je stvar video na ovaj nain: ona je
predala bisere ovom plemiu da rei neki svoj hitan
problem i oni e, naravno, biti otkupljeni vrlo skoro.
Sve zajedno, nije se mogao zamisliti zgodniji posao za
Dona Mandela. To je bila upravo ona vrsta prilike kakvu
je on traio i bio bi krajnje zadovoljan da je iskoristi do
kraja, a smatrao ju je tvorenim vratima prema poslovanju
najvieg nivoa u oblasti kojom se on bavio.
,,Na koje ime, Vaa milosti, rekao je, ,,da ispiem ek
za svog bankara?
,,Na ime pukovnika Dorda"
Naravno, naravno; i ako bi mi Vaa milost dala
priznanicu na osam hiljada funti, a molim Vas da
razumete da e na kraju meseca transakcija biti
obnovljena, ako bude neophodno, ja u Vam dati ek na

7500 funti.
Zato samo 7500 kada ste pomenuli 8000 funti?
Pet stotina funti je moj mali udeo od transakcije.
Vaa milost e uvideti da ja visoko cenim ast koju ste mi
ukazali svojom posetom i stoga naplaujem po najmanjoj
moguoj ceni. Mogu da uverim Vau milost da mogu
znatno vie da dobijem za svoj uloeni novac, ali
zadovoljstvo to sam mogao da udovoljim zahtevu Vae
milosti je tako veliko da sam voljan da se rtvujem i zbog
toga kaem 500 kada bih zapravo trebalo da kaem 1000
funti, kad se uzme u obzir veliki nedostatak novca u ovom
trenutku; mogu da uverim Vau milost i da...
Mir, smirite se, ree Svini Tod, dajte mi novac i ako
ne bude prigode da se dragulji otkupe na kraju ovog
meseca, ja u Vam se neizostavno javiti.
,,Ja sam time sasvim zadovoljan, rekao je Don
Mandel i zatim izvukao ek na 7500 funti koji je predao
Sviniju Todu, a ovaj ga je stavio u dep, veoma zadovoljan
to se najzad otarasio bisera, ak i po ceni toliko nioj od
njihove prave vrednosti.
Mislim da skoro i nema potrebe da Vas podsetim,
gospodine Mandel, rekao je on, ,,da je prikladno ovaj
posao drati u najdubljoj tajnosti.
Naravno da nema potrebe, Vaa milosti, poto je deo
mog posla da budem diskretan i oprezan. Uskoro ne bih
imao ta da radim, Vaa milost moe biti sigurna u to,
kada bih o tome priao. Ne, ova transakcija e zauvek
ostati zakljuana u mojim grudima, i niko iv, osim vae
milosti i mene, ne treba da zna ta se dogodilo.
Ovim reima Don Mandel je ispratio Svinija Toda do
njegove koije, uz ogromno potovanje i dva minuta
kasnije, berberin je putovao prema gradu nosei u depu,
slobodno bi se moglo rei, malo bogatstvo.
Trebalo je ranije pomenuti da je Svini Tod, onom
prilikom kada je iao da proda bisere draguljaru u gradu,
napravio velike izmene u svom izgledu, tako da, sa
potpunom izvesnou, moemo tvrditi da nije postojala

verovatnoa da e biti prepoznat. Na primer - poto uopte

nije imao zulufe, bio je stavio par velikih, crnih, lanih
zulufa, kao i brkove, a na obraze je bio naneo malo boje,
to je potpuno promenilo njegov izgled da ga ni oni koji su
ga dobro poznavali ne bi prepoznali osim po glasu. Sve je
to veoma paljivo izmenio prilikom susreta sa Mandelom,
tako da u budunosti ne bi moglo doi do razotkrivanja
njegovog identiteta.
Mislio sam da e ovo uspeti, mrmljao je on za sebe,
dok se vozio ka gradu, ,,i nisam se prevario. Za jo tri
meseca, ali samo tri, nastaviu sa poslom u Ulici Flit, tako
da nikakva nagla promena mog imovinskog stanja ne bi
podstakla sumnje.
Zatim je utao nekoliko minuta, tokom kojih je
izgledao kao da u glavi premotava neko vrlo zamreno
pitanje, a onda je iznenada rekao:
,,No, no, to se tie Tobijasa, mislim da e biti
bezbednije,
nedvosmisleno,
skloniti
ga
s
puta
oduzimanjem njegovog ivota nego ga pokuati poslati u
ludnicu. Takoe, mislim da postoje jo jedna ili dve osobe
koje e biti izuzetno vano spreiti da ne prave smetnje,
bar privremeno. Moram da razmislim, moram da
razmislim.
Kad se ovek poput Svinija Toda upusti u
razmiljanje, uopte ne moe biti sumnje da se priprema
neko ozbiljno zlodelo, a svako ko bi mogao da posmatra
njegovo lice tokom vonje u povratku od zajmodavca, video
bi po tom izrazu da su misli koje su ga pokretale bile
mrane i odlune, takve da bi se od njih, svako drugi osim
njega samog, prenuo u strahu.
On nije bio ovek koji bi se iz bilo ega povukao,
naprotiv, to su se okolnosti prikazivale u mranijem i
uasnijem svetlu, vie su odgovarale njemu i jedinstvenoj
konstituciji njegovog uma.
Nije bilo sumnje da je ljubav prema novcu bila
preovlaujua u misaonom sistemu Svinija Toda i da je o
svemu rasuivao na osnovu toga koliko novca moe da

dobije ili izgubi.

Dakle, kod takvog ovcka se nije moglo postavljati
pitanje morala ili uobiajenog oseanja, bilo je sasvim
sigurno da bi on spremno rtvovao itavu ljudsku rasu
ako bi time mogao da postigne bilo koji cilj svoje ambicije.
Tako je na putu ka kui on, verovatno, doneo odluku
da uroni jo dublje u kriminal i upusti se u dela pred
kojima bi se ovek, koji ve nije toliko duboko ogrezao u
zloin, povukao, krajnje uasnut.
udnim nainom rasuivanja, ljudi kao to je Svini
Tod su pribegavali najgroznijim zlodelima, na osnovu onog
to su nazivali svojom politikom.
To znai da su, poinivi neki ozbiljan prekraj, oni
odluivali da poine jo mnogo njih u svrhu nastojanja da
izbegnu posledice prvog dela; tako je nastavljanje zloina
postajalo pitanje neophodne samoodbrane i sutinski
sastojak u razmiljanju o samoodranju.
Verovatno je vei deo svog ivota, Svini Tod
nameravao da pribavi velika novana sredstva i bespogovorno je, uz pomo nadmonog intelekta i uma punog
lukavih planova, uspeo druge da potini svojim stremljenjima. Sada, kad su se njegova stremljenja ostvarila, a
njegovi potinjeni i pomagai mu vie nisu bili potrebni,
oni su sasvim sigurno postali opasni.
On je bio i te kako svestan one hladnokrvne politike
koja ui da je daleko bezbednije unititi, nego odbaciti
upotrebljena sredstva, kojima je ovek urezao svoj put do
moi i bogatstva.
Oni e umreti, ree Svini Tod, mrtvi ne priaju, a ni
ene ni deaci, svi e oni umreti, nakon ega e, kako mi
se ini, u Ulici Flit izbiti gadan poar. Ha, ha! Moi e da
poini tete koliko mu drago, samo da se obezbedim da ne
bude zaustavljen pre nego to uniti itavu moju kuu i
pomone prostorije. Izuzetna zabava - bie to izuzetna
zabava za mene, poto u onda odmah zapoeti novu
karijeru, u kojoj e berberin biti zaboravljen; bie vien i
upamen jedino ovek od stila, poto sam uz ovaj

poslednji dodatak svojim sredstvima sasvim sposoban da

se takmiim sa najistaknutijim i najpiemenitijim linostima, ko god one bile.
Ovo je izgleda bio prijatan sled misli za Svinija Toda,
i, dok je koija ulazila u Ulicu Flit, na njegovom licu se
pojavio tako grozan osmeh da je on izgledao kao neki
zloduh u ljudskom obliju, koji je upravo dovrio unitenje
Ijudske due.
Kad je stigao do staja za iznajmljivanje koija i konja,
gde je rekao da ga koija odveze, umesto u njegovu
radnju, nagradio je one koji su ili sa njim krajnje
velikoduno, tako da koija i lakej, obojica sluge
neprikladne za ovakve okolnosti, ne bi imali primedbi ako
bi Svini Tod svakog dana iao na neki ovakav izlet, ne bi li
oni dobili ovako velikodune naknade za malu ulogu koju
su odigrali ovom prilikom.
Zatim je krenuo peice od staja prema svojoj kui, ali
pre nego to je stigao tamo, ekalo ga je malo razoaranje,
poto je na svoje iznenaenje otkrio da u njoj ne gori
nijedno svetlo; kad je poloio ruku na vrata radnje, ona su
se otvorila, ali nije bilo ni traga Tobijasu, iako ga je on,
Svini Tod, glasno pozvao istog asa kad je nogom stupio u
radnju.
Zatim je berberina preplavio snaan oseaj
iekivanja neega i on je uurbano poeo da pipa u
potrazi za ibicama pomou kojih bi mogao da obezbedi
neku svetlost, a zatim i objanjenje za tajanstveno
Tobijasovo odsustvo.
Dabismo na prikladan nain mogli da ispriamo kako
se Tobijas usudio, tako otvoreno, nasuprot volji svog
gazdc, da bude odsutan iz radnje, moramo Tobijasu
posvetiti poglavlje koje e ga delom opravdati.

OSAMNAESTO POGLAVLJE

Tobijasovi doivljaji tokom odsustva Svinija Toda

Tobijas je pretpostavljao, i to tano, da kad je Svini

Tod rekao kako e odsustvovati pola sata, pomenuo je taj
kratak vremenski period samo da bi momka drao na
oprezu i budnim, kako bi ga spreio da ne iskoristi
berberinovo due odsustvovanje.
Sam nain i manir u kom je otiao iskljuivali su
verovatnou da e to biti tako kratak izlazak, a ta okolnost
je navela Tobijasa da ozbiljno razmisli o situaciji koja je
svakog dana postajala sve nepodnoljivija.
Momak je imao razuma da oseti kako nee moi da
izdri jo dugo ovakvu situaciju i da e ga takav ivot
uskoro sasvim upropastiti.
Ovo se ne moe izdrati, rekao je, ,,i ne znam ta da
radim; poto mi je Svini Tod rekao da je prethodni egrt
kog je imao skrenuo s pameti i sad se nalazi u eliji
ludnice, oseam da e takva biti i moja sudbina, da u i ja
isto doekati taj uasni kraj i da niko nee verovati
niujednu re koju izgovorim, smatrajui to pukim
brbljanjem ludaka. Nakon nekog vremena, poto se tama

zgusnula, upalio je lampu okaenu u radnji, koja je, dok

je radnja nou bila zatvorena, bacala slab zrak svetla kroz
prozor. Zatim je seo da ponovo razmisli, pa je rekao sebi:
Kad bih samo mogao da skupim hrabrosti da pitam
majku o krai koju joj Svini Tod pripisuje, ona bi mogla da
me razuveri u istinitost te tvrdnje i da kae da nikad nije
uradila tako neto; ali opet, meni je strano da joj
postavim takvo pitanje, jer to moe biti istina; nju bi
pogodilo da prizna meni, sopstvenom sinu, takvu jednu
stvar. asna oseanja su spreila Tobijasa da pita svoju
majku o optubi Svinija Toda na njen raun - optubi tako
stranoj da u nju sasvim poveruje, a ipak, za njega
dovoljno verovatnoj da sumnja da bi, ipak, mogla biti
istinita.
Tobijasa je njegovo mudrovanje navelo da uvidi da je
istog trenutka kad je optuba iznesena, nju trebalo
neizostavno istraiti do samog kraja.
Ipak, teko da moemo oekivati od nekog ko je tek
deak, tanost u zakljuivanju i snagu u delovanju, koja
toliko mnogo zavisi od poznavanja sveta i velikog iskustva
u drutvenim odnosima.
Bilo je dovoljno to to je ispravno oseao - teko da
bismo mogli oekivati da tako i zakljuuje. U ovoj prilici,
vie od svih dotadanjih, izgledao je potpuno savladan
okolnostima koje su ga okruivale; po njegovom
uzbuenom ponaanju, ovck bi skoro mogao zamisliti da
ludilo koje je sam sebi prorekao kao okonanje ovog stanja
zaista nije daleko.
Svaki as je krio ruke i plakao, tunim reima
jadikovao o svom poloaju, dok najzad sa iznenadnom
odlunou nije skoio na noge uzviknuvi: Ove noi e
se to zavriti. Ne mogu vie da izdrim. Pobei u odavde i
potraiti sreu negde drugde. Bilo kakve nevolje,
opasnosti, pa ak i sama smrt, bolji su od stranog ivota
kakav vodim. Napravio je nekoliko koraka prema vratima,
a onda zastao, dok je govorio samom sebi tihim glasom:
Tod sigurno nee doi kui jo neko vreme, zato bih

onda propustio jedinu priliku koju u moda ikada imati

da pretraim ovu kuu i zadovoljim svoj um otkrivajui
misterije koje u njoj postoje.
Zastao je pri ovoj misli i dobro razmislio o opasnosti
koju ona donosi, poto je zaista bila i te kako opasna, ali
on je bio oajan; sa odlunou koja se jedva mogla
oekivati od njega, odluio se na taj prvi korak, koji bi
Tod, pre svih ostalih, sigurno kaznio smru.
Zatvorio je vrata radnje i iznutra navukao rezu, tako
da ga ne bi iznenadno mogli omesti, a zatim je paljivo
razgledao oko sebe traei neko orue pomou kog bi
mogao da provali u salon, koji je berberin uvek drao
zatvoren i zakljuan u svom odsustvu. Orue koje je
odgovaralo nameni probijanja svake mogue brave, ako bi
Tobijas odabrao da tako grubo otpone svoj zadatak, biio
je pri ruci, u vidu gvozdene ipke kojom su se, kad se
radnja nou zatvarala, zaglavljivala spoljna vrata.
Izmuen skoro do grozniavog stanja, kakav je ve
bio, Tobijas je, zgrabio tu ipku i krenuvi prema vratima
salona, jednim udarcem razbio bravu na komadie i vrata
su popustila.
Istog trenutka kad je to uradio, zauo se prasak
stakla, a kad je Tobijas uao u prostoriju video je da na
pragu lei vinska aa razbijena u paramparad; osetio je
ubeenost da je au veto postavio Svini Tod, da bi, kada
se vrati, video da li je bilo ikakvog pokuaja da se ue kroz
vrata salona.
Sada je Tobijas oseao da je otiao tako daleko da
moe i da nastavi svoj zadatak; stoga je upalio sveu koju
je naao na stolu u salonu, a zatim nastavio dalje da
otkriva ta se otkriti moe.
Nekoliko ormara u prostoriji se odmah otvorilo pod
njegovim rukama, a u njima nije pronaao nita bitno, ali
postojao je i jedan koji nije mogao da otvori; zato se on,
bez trenutka oklevanja, ponovo posluio gvozdenom
ipkom i slomio bravu na ormaru, pa su se vrata irom
rastvorila i na njegovo zaprepaenje iz ormara je ispaia

takva gomila eira svih vrsta i oblika, nekih obrubljenih

srebrom, nekih trorogih, a nekih etvrtastih, da su
predstavljali pravi muzej tih odevnih predmeta, au
Tobijasovoj svestijeto pobudilo veliko iznenaenje, iako je
istovremeno, donekle dokazivalo neke druge misli i
oseanja koja je imao u vezi sa Svinijem Todorn.
Ovo je bio jedini zakljuan ormar, iako su postojala
jo jedna vrata koja, kao da su bila vrata nekog ormara u
zidu, ali kada ih je Tobijas provalio gvozdenom ipkom,
otkrio je da su to vrata koja izlaze na stepenice to vode u
gornji deo kue, onaj gornji deo koji Svini Tod i pored sve
svoje pohlepe nikada nije izdavao, i na kom su prozorski
kapci bili stalno sputeni, tako da komije preko puta
nikad nisu mogle ni da zavire ni u jednu od prostorija.
Opreznim i sporim koracima, kakvim je odmah i bez
razmiljanja poeo da se kree, iako je znao da u kui
nema nikog osim njega, Tobijas se popeo uz stepenice.
Prvo u otii u prostorije na samom vrhu, ree on
sebi, ,,i tako ih sve pregledati sputajui se nanie, jer u,
ako se Tod iznenada vrati, imati veu mogunost da ga
ujem nego ako bih poeo odozdo pa se peo navie.
Delujui prema ovom mudrom planu, on se popeo u
potkrovlje, u kom su sva vrata bila irom otvorena, a ni
iza jednih od njih nije bilo ba niega.
Spustio se na drugi sprat sa istim rezultatom i poelo
je da ga obuzima oseanje dubokog razoaranja na
pomisao da, moda, nije vredelo truda pretraivati
berberinovu kuu.
Ali, kad je doao na prvi sprat, pronaao je veliki
razlog da promeni miljenje. Vrata su bila zabravljena i
morao jc da ih provaljuje; a kada je uao unutra,
ustanovio je da su te sobe delimino nametene i da
sadre ogromne koliine raznolike robe, svih vrsta i
razliitog izgleda.
U jednom uglu se nalazio ogroman broj tapova za
etnju, a neki od njih su bili veoma skupi i raskoni, sa
vrhovima izlivenim od zlata i srebra; u drugom uglu se

nalazio veliki broj kiobrana - zapravo najmanje stotinu

komada.
Zatim su tu bile izme i cipele, poslagane po podu i
delimino pokrivene, kao da se zatite od praine; bilo je
tu trideset ili etrdeset maeva razliite izrade i razliitog
oblika, a mnogi od njih su izgledali kao veoma vrsta
seiva, uz to su jedan ili dva komada imali raskono
ukraene korice.
Na jednom kraju prednje, one vee od dve prostorije,
nalazio se starinski pisai sto ogromnih dimenzija, sa
toliko rezbarije u drvetu koliko bi naizgled bilo dovoljno za
bar dva takva komada nametaja.
Taj sto je bio zakljuan, a imao je vrstu i naizgled
veoma otpornu bravu, pa je otvoriti ga predstavljalo
znatno veu tekou nego ijedna vrata do sada. tavie,
toj bravi se nije moglo lako prii, ali, najzad je Tobijas,
koristei ipku kao polugu umesto kao puko orue kojim
se udara, uspeo da obije pisai sto, a oi mu je zasenila
ogromna koliina nakita i sitnica raznih vrsta i stilova
izrade koja se ukazala pred njegovim pogleom.
Tu je bilo mnotvo satova, zlatnih lanaca, zlatnih i
srebrnih burmutica, i veliki izbor prstenja, kopi za cipele
i broeva.
Ovi predmeti su morali imati ogromnu vrednost i
Tobijas se nije mogao suzdrati da glasno ne uzvikne:
Kako je Svini Tod mogao doi do ovih predmeta,
osim ubistvom njihovih vlasnika?
Ovo je, naravno, izgledalo kao vrlo verovatna
pretpostavka, tim pre to je u sledeem pretincu pisaeg
stola Tobijas pronaao jo jednu gomilu nakita.
Stajao je sa sveom u ruci, gledajui ove arolike
predmete due od etvrt asa, a onda, kad mu se javila
iznenadna, ali sasvim prirodna pomisao, kako bi samo
nekoliko njih u potpunosti podmirilo sve potrebe njega i
njegove majke na due vreme, pruio je ruku prema
bletavoj gomili, ali ju je ponovo povukao nazad
uzdrhtavi i rekao:

,,Ne, ne, ove stvari su opljakane od mrtvih. Neka ih

Svini Tod zari za sebe i gleda ih radosnim pogledom. Ja
neu uzeti nita od toga: oni e doneti nesreu uz svaku
gvineju za koju se mogu unoviti.
Dok je govorio, uo je kako sat na Crkvi Svetog
Danstana izbija devet asova i prenuo se na taj zvuk,
poto ga je on obavestio da je Svini Tod odsutan ve sat
vremena due nego to je rekao da e biti, tako da je sada
postojala verovatnoa njegovog brzog povratka, a teko da
bi bilo bezbedno i dalje se zadravati u njegovoj kui.
Moram da odem, moram da odem, treba da jo
jednom pogledam lice svoje majke pre nego to, moda
zauvek, napustim London. Mogu joj rei u kakvoj se
opasnosti nalazi zbog toga to Svini Tod zna za njenu
tajnu; ne, ne, ne mogu da joj kaem za to, moram da idem
i ostavim je u onakvim okolnostima za koje se nadam i
uzdam da e ispasti povoljne za nju.
Odbacivi gvozdenu ipku, koja mu je tako dobro
posluila, Tobijas je krenuo drei se podalje od svih
mesta gde se nalazio plen koji je Svini Tod najverovatnije
uzeo od ubijenih i jurnuo je niz stepenice nazad u salon,
gde su izme koje su ispale iz ormara i dalje leale na
podu u potpunom neredu.
Bio je to udan i nagao poriv, pre nego smiljen
postupak, koji ga je naveo da umesto svog eira uzme
jedan od onih koji su mu leali nasumino razbacani
ispred nogu; tako je i uradio.
Pukim sluajem desilo se da je to bio izuzetno lep
eir, bogate izrade i materijala, ali Tobijas u strahu da e
se Svini Tod vratiti pre nego to on bude mogao da ode iz
kue nije obraao panju ni na ta i izaao je iz radnje,
jedva privukavi vrata za sobom, a ondaje sunuo ka
Templu kao progonjeni zec; poto mu je velika elja bila da
vidi majku, a imao je i nejasnu predstavu da bi za njega
najbolji plan da izmakne iz kandi Svinija Toda bio ako
krene na more.
Zajedniko je svim deacima njegovih godina, koji

nita ne znaju o ivotu mornara, da im se odlazak na more

prikazuje u najprimamljivijem svetlu.
Mornar na kopnu i mornar tokom plovidbe su
otprilike dve najrazliitije stvari koje se mogu videti na
svetu, ali u mati Tobijasa Raga, mornar je bio neko ko
uvek plee, troi novac i pria udesne prie. Nije stoga
udo to se to zanimanje u tako zavodljivom svetlu
prikazivalo svim deacima poput Tobijasa; a poto je
izgleda postojalo, i jo postoji, nekakvo opte miljenje da
stvarni poloaj mornara na svaki mogui nain treba da
mistifikuju romanopisci i dramaturzi, nije udo to je
onima koji su skloni da ih ponese ono to su uli,
potrebno stvarno iskustvo da bi im omoguilo da dou do
ispravnog zakljuka.
Otii u na more!, uskliknuoje Tobijas. ,,Da, otii u
na more! Dok je izgovarao ove rei, proao je kroz kapiju
Templa koja vodi ka drevnom Vajtfrajersu, u ijoj je blizini
stanovala njegova majka, nastojei da s mukom zaradi za
ivot, najbolje to je mogla.
Ona je bila veoma iznenaena (poto se desilo da je
bila kod kue) neoekivanom posetom svog sina Tobijasa i
slabaano je kriknula, ispustivi peglu veoma blizu
njegovih nonih prstiju.
,,Majko, rekao je on, ,,ne mogu vie da ostanem kod
Svinija Toda, zato nemoj to da trai od mene.
Nee da ostane kod tako uglednog oveka?
Uglednog oveka, majko! Teko meni, kako ti malo
zna o njemu! Ali, ta ja to govorim? Ne usuujem se da
priam! O, taj kobni, kobni svenjak!
Ali, kako e da ivi, i ta si mislio sa tim kobnim
svenjakom?
Oprosti mi - nisam mislio da to kaem! Zbogom,
majko! Idem na more.
More? ta, dragi moj?, rekla je gospoa Rag, s
kojom je bilo mnogo tee razgovarati nego sa onim
uvenim Hamletovim grobarom. ,,Ne zna koliko ja
dugujem Sviniju Todu.

,,Da, znam. Upravo to je ono to me izluuje kad

mislim o tome. Zbogom, majko, moda zauvek! Ako
budem mogao, ja u ti se, naravno, javiti, ali sada se ne
usuujem da ostanem.
0! ta si uradio, Tobijase - ta si uradio?
Nita - nita! Ali Svini Tod je..
ta - ta?
Nije vano - nije vano! Nita - nita! Ipak, u ovom
poslednjem trenutku skoro sam u iskuenju da te pitam
za svenjak.
Nemoj to da pominje, rekla je gospoa Rag. ,,Ne
elim da ujem nita o tome.
Onda je to znai istina?
,,Da. Da li ti je gospodin Tod rekao za to?
Jeste, jeste. Sada sam postavio pitanje za koje sam
mislio da mi nikada nee prei preko usana. Zbogom,
majko, zbogom zauvek! Tobijas je istrao iz kue,
ostavljajui
gospou
Rag
zapanjenu
njegovim
ponaanjem, snano sumnjajui da ga je spopao neki vid
ludila.
Boe, smiluj nam se, rekla je ona, ,,ta da radim?
Zapanjena sam to mu je gospodin Tod rekao za svenjak.
Ipak, to je prava istina. Seam se kao da je bilo jue; bila
je to veoma teka zima, a ja sam bila zaduena za
pospremanje nekoliko soba, kada je Tod doao da obrije
tog gospodina i videla sam svojim oima kako je stavio
srebrni svenjak u svoj dep. Onda sam otila u njegovu
radnju i raspravljala se sa njim u vezi sa tim, a on mi je
vratio svenjak i ja sam ga donela u sobu i stavila tano
na mesto odakle ga je uzeo.
Nema sumnje, rekla je gospoa Rag, nakon stanke
od nekoliko trenutaka, nema sumnje da mi je od tada
uvek bio pravi prijatelj, ali pretpostavljam da je to bilo iz
straha da bih mogla da ispriam ta se desilo, nakon ega
bi bio obeen ili proteran. U svakom sluaju, moramo da
zamenimo loe neim dobrim; kada Tobijas razmisli o
tome, vratie se na posao, usuujem se da kaem, poto

je veoma glupo od njega da zamara glavu time da li je

gospodin Tod ukrao srebrni svenjak ili nije.

DEVETNAESTO POGLAVLJE

udan zadah u staroj Crkvi Svetog Danstana

Otprilike u to vreme, dok su se odigravali ovi dogaaji
iz nae veoma udne i dogaajima ispunjene prie,
poboni posetioci stare Crkve Svetog Danstana poeli su
da primeuju udan i krajnje odbojan zadah u toj svetoj
graevini.
Bilo je uzalud to to su starice, koje su dolazile da
sluaju propovedi, iako su bile previe gluve da uju i
jednu njihovu treinu, donosile miriljave boice i druga
sredstva da zapue svoje noseve; i dalje je taj grozni vonj,
kao iz neke mrtvanice, izbijao na krajnje neprijatan i
gadan nain.
Veleasni Dozef Stilingport, koji je bio redovni
propovednik u ovoj crkvi, oseao je taj zadah sa
predikaonice i vien je zapravo kako kija usred
najpobonijeg izlaganja, i kako preko svojih bogobojaljivih
usta dri maramicu, natopljenu nekim jakim i otrim
mirisnim sredstvom, ne bi li pokuao da suzbije uasno
isparenje u crkvi.
I ovek koji je duvao u mehove orgulja, i onaj koji je

orgulje svirao, skoro su se uguili, poto uasni zadah kao

da se uzdizao ka gornjem delu crkve, iako mu ni oni koji
su sedeli u donjem delu ni u kom sluaju nisu izmakli.
Crkvenjaci su gledali jedan u drugog sedei u svojim
klupama, s iskrivljenim izrazom na licima i skoro da su se
plaili da udahnu; jedina osoba koja se nije ogoreno
alila na strani zadah Crkve Svetog Danstana bila je
jedna starica kojaje sprovodila ljude do njihovih mesta na
klupama ve dugo godina, ona je, oigledno, izgubila ulo
mirisa to se, moda, moe opravdati upravo njenim
zanimanjem.
U svakom sluaju, na kraju je ta neprijatnost postaia
tako neponoljiva da je zvonar, ija je dunost bila da
ujutro otvori crkvena vrata, poeo da dolazi sa glomaznim
kljuem u jednoj i krpom natopljenom siretom u drugoj
ruci (ba kao to su ljudi radili u vreme velike kuge u
Londonu), a kada bi otvorio vrata trao bi na drugu
stranu ulice.
,,Ah, gospodine Blant!, govorio je knjiaru koji je
iveo na suprotnoj strani ulice. ,,Ah, gospodine Blant!
Moram da pretrim ovamo, bar dok se atomosferski
vazuh ne izmea sa smradifikacijom koja dopire iz crkve.
Po ovome se moe videti da je crkvenjak bio prilino
uen ovek i nesumnjivo je poseivao neka tadanja
nauna drutva, gde ja nauio pomalo o svemu osim o
onome to bi moglo da mu bude od koristi.
Kao to se i moe pretpostaviti, na osnovu injenice
da je ovakvo stanje potrajalo nekoliko meseci, ono je
poelo da privlai izvesnu panju s izgledom na
otklanjanje problema; u velikom gradu Londonu svaka
vrsta neprijatnosti zahteva da vremenom postane uvena i
cenjena pre nego to iko pomisli da je otkloni, a nakon
toga, sasvim je jasno da je njeno uvenje postalo dobar
razlog protiv samog njenog uklanjanja.
Na kraju su crkvenjaci poeli da strahuju da e izbiti
neka zarazna bolest ako taj grozni smrad potraje due i da
bi oni mogli da budu meu prvim rtvama, tako da su

poeli da se meusobno dogovaraju ta bi moglo da se

uradi kako bi se to predupredilo.
Verovatno je da se nekim sluajem taj uasni smrad,
koji je navodio misli na raznorazne uase, udostojio da se
zadri na nekom drugom mestu, za njega se uopte ne bi
ulo; ali, poto je on postao istinski uvredljiv za
veleasnog gospodina na velegradskoj predikaonici i poto
je poeo da biva upadljiv ak i za uspavana ula
crkvenjaka iz Crkve Svetog Danstana u Ulici Flit, ometao
ih je i u dremanju tokom popodnevne propovedi, te je
postao ozbiljan problem.
ta je njega izazvalo i ta je trebalo uraditi da ga se
oslobode - bila su to pitanja koja su postavljana na sve
strane, ali na njih nije dobijen nikakav prikladan odgovor.
Ipak je, oko jedne stvari postojalo opte slaganje, a to
je bilo uverenje da je zadah dopirao, na neki nain, iz
podzemnih odaja ispod crkve.
Opet, kao to je rekao poboni i licemerni gospodin
Batervik, koji je iveo preko puta: Kako bi to moglo biti
mogue, kad postojee knjige ubedljivo pokazuju da niko
nije sahranjen dole ve due vremena i stoga je veoma
udno da mrtvaci, nakon to prestanu da zaudaraju na
nepodnoljiv nain, odjednom iznenada to ponovo ponu, i
to dva puta gore nego na poetku.
Ponekad sredom, kada poboni ljudi nisu bili
zadovoljni nedeljnom slubom, nego su je opet poinjali u
sredini nedelje, smrad je bio u pravom smislu rei
zastraujui.
Bio je zapravo tako zastraujui da je deo pastve bio
primoran da ode. Vieni su kako kriom odlaze na Bel
Jard, gde se nalazila Lovetova prodavnica pita, a tamo su
se krepili goveom ili svinjskom pitom, da bi im se nosevi i
usta ispunili prijatnim i poeljnim mirisom, umesto onog
koji je sasvim sigurno bio potpuno suprotan tome.
Na kraju je u crkvi trebalo da se odri prijem novih
lanova Anglikanske crkve i okupilo se mnotvo ljudi,
poto je planirano da propoved posle toga dri biskup, a

spremala se zaista velika guva oko neega za ta niko nije

znao tano ta je.
Kako su novine izvestile, obavljene su opirne
pripreme pri kojima se nije pitalo za trokove, da bi se
ceremoniji dodao sjaj i da bi se biskup iznenadio kada
doe sa tanom predstavom da su oni koji dolaze u Crkvu
Svetog Danstana zaista neko koga vredi primiti u okrilje
crkve.
Ceremonija je trebalo da se obavi u podne i zvona su
poela da izbijaju od jutra u najpobonijem tonu, poto se
nije svakog dana deavalo da zvaninicima ove crkve poe
za rukom da dovedu biskupa, a kad su to ve uradili, bili
su reeni da to iskoriste to bolje mogu.
Brojni zvaninici, ukljuujui crkvenjake, pa i samog
zvonara, bili su neuobiajeno nervozni i jurcali su uokolo
pretei jedni drugima, kao to zvaninici uvek rade za
vreme javnih zbivanja.
Za one koji su stvari gledali samo povrinski i koji su
doli da se dive velianstvenosti i obimu priprema, zvonar
je sasvim izvesno odneo pobedu, poto je taj slubenik bio
odeven u potpuno nov kaput i eir i nesumnjivo je
izgledao veoma sveano i doterano za tu priliku. Stavie,
taj zvonar je bio paljivo i valjano odabran, a parohijske
vlasti nisu skrivale da su, kada je odran izbor za zvonara,
uloile sav svoj uticaj u korist kandidata koji je bio
najkrupniji, pa se stoga smatralo da e nositi zvaninu
odoru tako da ostavi utisak na kakav nijedan sitniji ovek
ne bi ni u kom sluaju mogao da rauna.
U pola dvanaest pojavila se njegova milost biskup,
kog su propisno sproveli u sakristiju, gde je gorela
prijatna vatra, a na stolu je bilo hladne piletine i flaa
retkih vina; poto prijem brojnih novih pripadnika crkve, a
osim toga i propratna propoved, nisu uzimani olako i po
svemu to su zvaninici crkve znali, to je moglo biskupu
da pobudi izuzetan apetit.
Biskup se smeio Ijubaznim i uglaenim osmehom
dok je silazio niz stepenice Crkve Svetog Danstana. Bio je

veoma prijatan prema crkvenjacima i zaista se osmehnuo

jadnom deaku koji je skupljao milostinju, a deak je
razrogaio oi drei svoju zguvanu kapu u ruci, poto je
prvi put u ivotu video jednog biskupa.
Naravno, zvonar je deaka oborio udarcem, im je
biskup proao, poto je imao drskosti da pogleda u tako
veliku linost, ali opet to se sasvim i moglo oekivati i
samo je dokazalo da izreka po kojoj je i maki doputeno
da gleda u kralja, nije jednako primenljiva na deake
prosjake i biskupe.
Kad je biskup uao u sakristiju, svetenik zaduen za
doeke uputio mu je izvesne veoma laskave rei, ali je
nekako osmeh napustio usne uvaene linosti i prekinuvi
paroha u sred tenog govora on ree: Sve je ovo veoma
lepo, ali kakav je ovde uasan smrad!
Crkvenjaci su zajeali, poto su oni sebe umirivali da
biskup moda nee primetiti grozni vonj ili da e, ako
primeti, misliti da je to neka sluajna nezgoda i nita nee
rei; ali sada, kad je to stvarno pomenuo, shvatiii su da su
im sve nade rasprene u vetar i da je neophodno neto
rei.
Da li se ovaj strani smrad kao u mrtvanici uvek
ovde osea?
Plaim se da je tako rekao je jedan od crkvenjaka.
Plai se!, ree biskup. Siguran sam da pouzdano
zna; izgleda mi kao da ima nos.
,,Da, rekao je crkvenjak, veoma zbunjeno, imam ga
vaa milosti i imam zadovoljstvo da vas obavestim, moj
gospodaru biskupe... mislim, imam ast da vas obavestim
da se taj vonj uvek osea.
Biskup je nekoliko puta mrknuo pa rekao:
Zaista je grozan, a nadam se da ete kad sledei put
doem u Crkvu Svetog Danstana imati i zadovoljstvo i
ast da me obavestite da ga vie nema.
Crkvenjaci su se naklonili i povukli se u najudaljeniji
ugao, govorei za sebe:
Ovo je biskupu poslednja poseta ovom mestu i ne

udim se tome, poto je kao u inat vonj deset puta gori

nego inae. Tako je i bilo, poto je zadah naizgled
prodirao kroz sve pukotine poda crkve sa silinom i
upornou koja je bila zaista zastraujua.
Zar nije grozno? Jeste li ikada pre osetili ovako
grozan zadah ovde? Svi su se sloili da ga nikad nisu
osetili tako gadno, poto je bio sasvim nepodnoljiv.
Biskupovo nestrpljenje da se izgubi odatle bilo je
veoma vidljivo i da je mogao na pristojan nain da ode, ne
primivi nikog u okrilje crkve, nema sumnje da bi to rado
uinio i ostavio celu pastvu da ivi ili umre, kako god im
volja.
Nije mogao to da uradi, ali jeste mogao da skrati
proceduru i to je i uinio. Ljudi su shvatili da su primljeni
u okriije crkve skoro i pre nego to su znali gde se nalaze,
a biskup nije hteo da ponovo ue u sakristiju ni u kom
sluaju, nego je pourio niz stepenice crkve do svoje
koije, sjurivi se najbre to je mogue, tako pokazujui
da svetost nije zatita protiv neizdrljivog vonja.
Kao to se sasvim lako moe pretpostaviti, nakon
ovoga je to pitanje dobilo mnogo vei znaaj i sledeeg
dana je odran ozbiljan sastanak svih crkvenih
zvaninika, nakon koga je odlueno da treba uposliti
oveka koji e izvriti temeljnu i paljivu pretragu svih
jama ispod crkve, s ciljem da, ako je mogue, otkrije
odakle tano dopire nepodnoljivi smrad.
Odlueno je da smrad mora biti suzbijen, a biskup
obaveten o tome, kako bi mogao da bezbedno poseti
crkvu.

DVADESETO POGLAVLJE
Postupci Svinija Toda izazvani Tobijasovim odlaskom
Ostavili smo berberina u njegovoj radnji, veoma
zauenog to se Tobijas ne odaziva na pozive koje mu je
uputio, ali ipak jedva ubeenog da je mogue da bi se
deak odvaio na takav greh za koji mi znamo da ga je
Tobijas zaista poinio.
Zastao je na nekoliko trenutaka i podigao svetiljku
koju je upalio, pa razgledao oko sebe radoznalim pogledom
poto je zaista jedva mogao poverovati da se Tobijas u
dovoljnoj meri otresao straha od njega, Svinija Toda, da bi
izveo ikakav in u smeru svog osloboenja. Ali, kada je
video da je brava na vratima salona obijena, isti gnev je
nadvladao sve druge oseaje.
,,Propalica!, povika on. ,,Da li se zaista usudio da
poini delo za kakvo sam mislio da ni na trenutak nije
smeo o njemu ni da sanja? Da li je mogue da je otiao
tako daleko da pretrai kuu?
Berberin je uskoro otkrio da se Tobijas ipak usudio
da ode tako daleko, a kada je uao u svoj salon i video ta
se zaista desilo, i da, ne samo to su vrata svih ormara bila
provaljena, nego da su isto tako prola i vrata koja vode na

stepenite i u gornji deo kue, on je potpuno pobesneo;

prolo je neko vreme pre nego to je mogao dovoljno da se
smiri da bi razmislio o verovatnom i moguem stepenu
opasnosti u koju bi mogao upasti usled ovih dogaaja.
Kada se smirio, njegov veoma aktivni um odmah mu
je rekao da nema mnogo ega da se plai u neposrednoj
budunosti poto je Tobijas, najverovatnije, i dalje u
strahu od onoga to bi on mogao da uradi njegovoj majci
zapravo nekuda pobegao.
,,A po svoj prilici, promrmljao je berberin, ,,sa sobom
je poneo neto to e mi omoguiti da mu nakaim ig
krae: ali i to tek treba da vidim.
Zakljuavi vrata radnje, uzeo je svetiljku u ruku i
popeo se u gornji deo kue - to jest, na prvi sprat, gde se
nita nije moglo pronai.
Odmah je video otvoren pisai sto sa svom njegovom
bletavom riznicom nakita, i dok je gledao u tu gomilu
promrmljao je:
,,Ne znam dovoljno tano ta se ovde nalazilo da bih
mogao da kaem da li je ita uzeto, ali znam novani
iznos, ako i ne znam taan broj komada nakita smetenih
u ovom stolu.
Otvorio je malu fioku koja jc promakla Tobijasovoj
panji, i poeo da broji gvineje kojim je ona bila ispunjena.
Iznos je taan, ree on kada jc zavrio brojanje,
iznos je taan i on nije uzeo ni jednu jedinu gvineju."
Zatim je otvorio sledeu fioku u kojoj se nalazilo
mnotvo srebrenjaka razdvojenih u paketie od papira, pa
je i njih paljivo prebrojao i uverio se da su svi bili na
mestu.
,,To je udno, da nita nije uzeo, ali moda je ipak
bolje to je tako, tim vie to to pokazuje njegov duboki
strah od mene. I najnemarnijim pregledom on bi naao
ove gomile novca; a poto on nije uputio ni takav
najnemarniji pregled, niti uopte pronaao novac, ini mi
se da sasvim izvesno nije nita uzeo, moda u ga pronai
lake nego to sam zamiljao.

Ponovo se vratio u salon i paljivo skinuo sa sebe sve

ono to mu je omoguilo da tako uspeno nastupi pred
Donom Mandelom, pa to zamenio svojom svakodnevnom
odeom, nakon ega ja zakljuao kuu i zaputio se pravo
ka skromnom domu gospoe Rag, oekujui da e tamo
uti neto o Tobijasu, to bi mu dalo naznaku gde da ga
trai, poto je da ga trai bio vrsto reen; kakve su mu
bile tane namere teko je mogao da objasni i samom sebi,
dok zaista ne pronae deaka.
Kad je stigao do kue gospoe Rag, naglo se pojavio
pred tom enom, koja kao da je naizgled uvek peglala i
uvek bacala peglu vrlo blizu nogu onog ko bi uao kod nje,
on ree:
Gde je otiao tvoj sin Tobijas nakon to se rastao sa
tobom veeras?
Gospode! Gospodine Tod, jeste li to vi? Dobro ste
pogodili, gospodine, jer on jeste bio ovde; ali Boga mi,
gospodine, ja uopte nemam pojma gde je on otiao.
Rekao je da ide na more, ali sam sigurna da ja ne bih
pomiljala na to, na to nikako ne bih.
,,Na more! Onda postoji verovatnoa da e se spustiti
dole na dokove, ali ne noas. Da li ga oekuje da se vrati
ovamo na spavanje?
Pa, gospodine, to vam je veoma dobra pomisao i on
bi mogao da se vrati ovamo na spavanje, po svemu to ja
znam.
Ali ne zna to zasigurno.
On to nije rekao; ali, po svemu sudei, mogao bi da
doe, gospodine.
,,Da li ti je rekao razlog zato je otiao od mene?
Naravno da ne, gospodine; stvarno nije, a izgledao mi
je pomalo izbezumljeno"
,,A, gospoo Rag, ree Svini Tod, ,,tu ste pogodili. Od
prvog trenutka kad je doao kod mene na slubu, znao
sam i oseao ubeenost da on gubi razum. Kod njega
postoji neko udno ponaanje, koje me ubrzo uverilo u tu
injenicu i veoma strepim zbog njega, jer bi se moglo neto

uiniti da se on izlei od takve boljke, poto je to ozbiljna i

strana boljka, koja e, ako se ne sprei na vreme, znaiti
kraj za Tobijasa.
Ove rei su bile izgovorene sa takvom tunom
ozbiljnou da su imale udesan uinak na gospou Rag,
koja je, kao veina neukih osoba, odmah poela da
potvruje ono od ega je najvie strahovala.
O, to je prava istina rekla je ona, prava istina.
Noas je izgovorio neke veoma udne rei, gospodine Tod i
rekao je da ima neto da ispria, to je previe strano da
se o tome govori. No, pomisao da neko ima bilo ta da
kae, a ne govori to odmah, veoma je udna, gospodine
Tod.
Jeste; a siguran sam da za njegove postupke ti
uopte nisi kriva, gospoo Rag; ali uj! ta je to?
,,To je kucanje, gospodine Tod.
uti, ekaj trenutak, ta ako je to Tobijas?
Boe blagi! To ne moe biti on, poto bi on odmah
uao.
,,Ne, navukao sam rezu na vrata, jer sam hteo da
razgovaram sa tobom bez uznemiravanja; tako da kao to
razume, to bi ipak mogao biti Tobijas, ali pusti me da se
negde sakrijem, tako da bih mogao da ujem ta kae i
procenim koliko je njegov um oten, a neu oklevati da
uinim neto za njega, pa kotalo ta kotalo.
Evo ormara, gospodine Tod. Unutra su naravno neki
prljavi tiganji i tave i naravno da to nije prikladno mesto
da od vas traim da se u njega uvuete.
Nema veze - nema veze, samo pazi, zarad samog
Tobijasovog ivota, da ne otkrije da sam ja ovde.
Kucanje na vratima je svakog momenta postajalo sve
ee i ba kad je Svini Tod uspeo da se uvue u ormar
pored erpi i tiganja gospoe Rag, i dobro se sakrije, ona
je otvorila vrata; a unutra se zaista uteturao Tobijas,
znojav, umoran i sablasno bled.
,,Majko, ree on, pala mi je na um nova zamisao i
vratio sam se tebi.

,,Pa, i mislila sam da hoe, Tobijase, i veoma je

dobro to si tako uradio.
Sluaj me: mislio sam da zauvek pobegnem iz
Engleske i nikad vie ne stupim nogom na njene obale, ali
potpuno sam promenio tu zamisao i sada oseam da je
moja dunost da. uradim neto drugo.
ta da uradi, Tobijase?
,,Da kaem sve to znam - da olakam duu, majko, i
kakve god bile posledice, da dozvolim pravdi da stupi na
delo.
Kako to misli, Tobijase?
Majko, doao sam do zakljuka da je ono to imam
da kaem od tako velike vanosti, u poreenju sa bilo
kakvim posledicama koje bi mogle proizai od sitne krae
svenjaka. za koju ti zna, da ne treba da oklevam ni
trenutka pre nego to sve otkrijem.
Ali dragi moj Tobijase, seti se da je to uasna tajna,
koja mora da se uva.
,,To nije vano - to ne moe da bude vano; a osim
toga, majko, vie je nego verovatno da u otkrivanjem
onog to znam, a to je od tako velike vanosti, tako rei
moda uspeti da te izuzmem od posledica tog dela. Osim
toga, to je bilo davno, i tuilac e moda imati milosti; ali
kako god bilo, i kakve god bile posleice, ja moram i hou
da kaem ono to znam.
Ali ta je to, Tobijase, to ti zna?
Neto previe strano da kaem tebi samoj. Idi u
Templ, majko, nekom od gospode kojima odrava stan i
trai od njih da ou kod mene i sasluaju ono to imam
da kaem. Bie im bogato uzvraeno za taj njihov trud,
poto e uti neto to moda moe da spase njihove
ivote.
Potpuno se izgubio, mislila je gospoa Rag, ,,a
gospodin Tod je u pravu, jadni Tobijas je lud da ne moe
biti lui! Avaj, Tobijase, zato nisi pokuao da se urazumi
i doe k sebi! Nema pojma ta pria, ba kao nekakav
mesear.

Znam da sam napola lud, majko, ali ipak dobro

znam ta govorim; zato nemoj da pomilja da se u to ne
moe pouzdati, nego idi i odmah nai nekoga ko bi
sasluao ono to imam da saoptim.
,,Moda, pomislila je gospoa Rag, nee biti loe ako
se budem pretvarala da mu povlaujem, a dok budem
odsutna, gospodin Tod moe da razgovara sa njim.
To je bila sjajna ideja prema miljenju gospoe Rag i
ona je krenula da je sprovede, govorei:
,,Pa, dragi moj, ako se mora, mora se ja u da odem;
ali nadam se da e neko razgovarati s tobom dok ja ne
budem tu i uveriti te da bi trebalo da pokua da se
umiri
Ove rei je gospoa Rag izgovorila glasno, s
posebnom namerom da ih uje Svini Tod koji e, kako je
smatrala, shvatiti njen nagovetaj.
Nema potrebe rei da ih je on uo, a koliko je koristi
imao od njih, uskoro emo videti.
to se tie jadnog Tobijasa, on nije imao ni najblau
predstavu o neposrednoj
blizini
njegovog
glavnog
neprijatelja; da je imao, on bi brzo pobegao s tog mesta
gde ga je, kako bi i sam mogao ispravno zakljuiti, ekala
tolika opasnost; poto, iako je Svini Tod verovatno oseao
da se u tim okolnostima ne usuuje da oduzme Tobijasu
ivot, ipak je mogao umesto toga da uini neto to e mu
dati priliku da to ubrzo uradi, bez i najmanje opasnosti po
sebe.
Vrata su se zatvorila za gospoom Rag, a s obzirom
na zadatak zbog kog je krenula od kue, bilo je sasvim
jasno da mora proi podosta vremena pre nego to se
vrati, pa je Svini Tod oseao da ne mora posebno da uri u
ovoj stvari.
,,ta da radim?, rekao je samom sebi. ,,Da li da
saekam da se vrati njegova majka i pridobijem je da mi
pomogne ili da sam preduzmem neke mere da zavrim
nevolje sa ovim deakom?
Svini Tod je bio ovek osta hitrog uma i proraunao

je da e najbolji plan nesumnjivo biti da se odmah doepa

sirotog Tobijasa i tako sprei mogunost da bilo kakva
njegova molha upuena majci naie na razumevanje kod
nje.
Tobijas je, kad je njegova majka izala da (kako je
mislio) pronae nekog ko bi sasluao ono to je smatrao
zloinima Svinija Toda, prekrio lice rukama i upustio se u
bolne i duboke misli.
Oseao je da je doao do pravog prelomnog trenutka
u svom ivotu i da sledeih nekoliko sati nikako ne mogu
biti nevani za njega po svojim posledicama; tako je zaista
i bilo, ali sigurno ne ba na onaj nain koji je on dugo
fekivao, poto nijc mislio ni na ta drugo osim na
hapenje i poraz Svinija Toda, uopte ne oekujui da mu
je ta grozna osoba tako blizu.
Sigurno u otkrivanjem svega onoga to znam o
Todu, mislio je Tobijas, stei neto naklonosti za svoju
majku i najzad ona moda nee biti ni tuena zbog krac
svenjaka, poto je to delo nitavno u poreenju sa
neuporedivo stranijim stvarima za koje opravdano
sumnjam da je kriv Svini Tod. On je, mora biti da jeste, po
svemu to sam video i uo, ubica - iako je nain na koji se
reava tela svojih rtava obavijen potpunom misterijom; a
to se mene tie to pitanje prevazilazi ljudsku mo
poimanja. Nemam uopte nikakve predstave o toj stvari.
To je zaista bila velika misterija, poto ak i ako se
prihvati da je Svini Tod ubica, a mora se priznati da
imamo samo posredne dokaze o toj pretpostavci, ne
moemo na osnovu tih dokaza doi do zakljuka kako je
izvodio svoje zloine ili kako je kasnije uklanjao tela svojih
rtava.
Ta velika i sutinska potekoa u injenju zloina bez
kazne - naime, uklanjanje lea, naizgled kao da uopte nije
imala znaaja za Svinija Toda; poto, ako je on ubijao
ljude, imao je neka sredstva da se oslobodi leeva udesno
efikasno, koliko i potajno.
,,0n je ubica, mislio je Tobijas, znam da jeste, iako

ga nikad nisam video na delu, niti sam u radnji ikada

video znak da je izvedeno neko krvoprolie. Ipak, zato me,
kad povremeno u radnju ue neka izuzetno dobro
obuena osoba, on alje napolje nekim posliem u
udaljene krajeve grada?
Tobijas takoe nije zaboravio da se u vie sluajeva
on vratio bre nego to je oekivano i da je uhvatio Svinija
Toda pomalo zbunjenog i video eir, tap ili moda
kiobran poslednje muterije kako lei ostavljen, iako je
muterija otila; a ak i da se zanemari oigledno mala
verovatnoa postojanja mogunosti da ovek ostavi za
sobom eir u berbernici, zato se on ne bi vratio po
njega?
Ovo je bila okolnost koja je opravdano dobila punu
teinu u Tobijasovim premiljanjima, a moglo je da postoji
samo jedno prihvatljivo objanjenje za to da se ovek ne
vrati po svoj eir - da on nije bio u stanju da to uradi.
,,Ta kua e biti pretraena, pomisli Tobijas, ,,i sve
one stvari koje su naravno morale pripadati mnogim
razliitim tjudima e biti pronaene i identifikovane, a od
njega e se zahtevati da kae kako je doao do njih, to e,
po mom miljenju, zaista biti teak zadatak za Svinija
Toda. Kakvo e to olakanje biti za mene, bez ikakve
sumnje, kad bude obeen, kao to mislim da je prilino
sigurno da e biti!
Kakvo olakanje!, mrmljao je Svini Tod dok je
polako otvarao vrata ormara, neprimeen od Tobijasa,
kakvo e olakanje biti za mene kad ovaj deko bude
leao u svom grobu, kao to e stvarno uskoro i biti ili bih
inae zaboravio sva svoja moralna naela i postao ovek
pileeg srca - a to nije ba verovatno da e se desiti.

DVADESET PRVO POGLAVLJE

Tobijasov nesrean sluaj - Ludnica u Pekam Raju
Svini Tod je na trenutak zastao na vratima ormara,
pre nego to je doneo odluku da li da se odmah baci na
Tobijasa ili primeni podmukliji, oprezni nain delovanja.
Drugi nain mu je bio daleko prirodniji, tako da ga je
u trenutku odabrao i tiho se iskrao iz svog skrovita, uz
tako malo buke, da Tobijas nije ni najmanje posumnjao da
u sobi ima jo nekog osim njega.
unjajui se kao da svaki korak moe izazvati neke
strane posledice, on se najzad privukao tik iza stolice na
kojoj je sedeo Tobijas i stao prekrtenih ruku, sa tako
groznim osmehom na licu da je taj prizor sasvim dostojno
oliavao Mefistofela iz nemake drame.
Najzad u se osloboditi ovog svog trenutnog stranog
duevnog stanja time to u optuiti Toda, promrmljao je
Tobijas. ,,On je ubica - u to uopte ne sumnjam; moja je
dunost da istupim kao njegov tuitelj.
Svini Tod je ispruio svoje ilave ruke i zgrabio
Tobijasa za glavu pa mu je okrenuo tako da deak moe da
ga vidi, a zatim rekao: Tobijase, zar ti nikad nije palo na
pamet da Toda nije tako lako pobediti kao to bi ti eleo, je
li, Tobijase?
Uas od ove neverovatne i nagle pojave Svinija Toda

bio je tako velik da nekoliko trenutaka Tobijas nije uopte

mogao nita da kae ili uradi, a poto mu je glava bila
tako nezgodno izvijena da je vrat mogao da mu pukne, on
je zurio u likujue i zlobno lice svog muitelja kao u lice
vrhovnog neprijatelja celog oveanstva, a sada je
verovatno pomislio da berberin to i jeste.
Ako je ita moglo da oraspoloi oveka kao to je Tod,
to je bio pogled na uinak koji je njegovo prisustvo imalo
na Tobijasa. On je nekih minut i po ostao u ovom stanju
oka pre nego to se odvaio da krikne, a to je, ipak, skoro
prestravilo samog Toda.
To je bio jedan od onih krikova koji mogu dopreti
samo od due u krajnjoj agoniji, krik koji je mogao
najavljivati odlazak due u drugi svet i objavljivati, kao to
skoro i jeste, unitenje jednog uma zauvek.
Berberin je zateturao korak - dva unazad kad je to
uo, poto je bilo previe uasno ak i za njega, ali ta
zbunjenost je kod njega potrajala veoma kratko, a onda je,
potpuno svestan opasnosti kojoj ga je taj krik izloio,
skoio na jadnog Tobijasa kao to bi tigar skoio na jagnje
i zgrabio ga za vrat uzviknuvi:
Jo jedan takav krik i to e ti biti poslednji u ivotu,
iako e mi to izazvati potekou da izbegnem optubu da
sam te ubio. Mir! Rekao sam, mir!
Ova pridika je bila sasvim nepotrebna poto Tobijas
nije mogao ni rei da izusti, koliko god da je to eleo;
berberin ga je drao za vrat takvim gvozenirn stiskom
kao da ga stee kletima.
,,Propalico!, reao je Tod. Propalico, znai tako si se
usudio da ne poslua moje naredbe. Ali nije vano, nije
vano! Imae mnogo slobodnog vremena da razmilja o
onome to si sebi uradio. Bio si buala kad si mislio da se
moe nositi sa mnom, Svinijem Todom. Ha, ha!
Prasnuo je u odvratan smeh, toliko grozniji od
njegovog ionako stranog smeha da, u sluaju da je
Tobijas mogao da ga uje - a nije, jer mu je glava pala na
grudi i bio je u nesvesti - on bi ga prestravio skoro koliko i

nagla pojava Svinija Toda maloas.

Dakle, promrmljao je berberin, onesvestio se, zar
ne? Glupo dete, ovako je jo bolje - poto u te samo ovaj
put nositi, Tobijase, ne zbog tebe nego radi sebe - u
svakom sluaju prokleto je dobra bila pomisao koja me
noas dovela ovamo, inae sam mogao u cik zore vriti
veoma nezgodnu potragu za tobom.
Podigao je Tobijasa lako kao da je malo dete i izaao
iz sobe sa njim, ostavljajui gospou Rag da iz njegovog
odsustva izvue zakljuak kakav god poeli. Oseao je
uverenje da je ona previe pod njegovom vlau da
preduzme ikakav korak u pravcu izazivanja i najmanje
nelagode za njega.
ena, mrmljao je on sebi u bradu, ,,to ti je dvaput
destilovana budala i moe se navesti da poveruje u bilo
ta, tako da od nje uopte ne strahujem. Ne usuujem se
da ubijem Tobijasa, jer je neophodno (za sluaj da ta stvar
bude ikada ponovo pomenuta) da njegova majka bude u
mogunosti da se zakune kako ga je videla posle ove noi
ivog i zdravog.
Berberin je krupnim koracima proao kroz Templ,
nosei deaka kom se izgleda uopte nije urilo da se
oporavi od nesvestice izazvane deliminim guenjem i
ivanom napetou.
Dok su prolazili kroz kapiju koja se otvarala na Ulicu
Flit, vratar koji je berberina znao iz vienja ree: Zdravo
tamo, gospodine Tod, jesi li to ti? No, koga to nosi?
,,Da, ja sam, rekao je Tod, ,,a nosim mog egrta,
Tobijasa Raga, jadnog deaka.
Jadan deak! Zato, ta je sa njim?
Teko mogu da ti objasnim, ali meni i njegovoj majci
izgleda da je izgubio razum. Laku tio ti elim, laku no.
Traim koiju.
Laku no, gospodine Tod, ne verujem da e nai
neku blie od pijace - kako je to dakle ljubazno od njega
to nosi deaka! Ne bi svaki gazda to uradio, ali ne smemo
suditi o Ijudima prema njihovom izgledu, a ak i Svini

Tod, iako mu je lice takvo da ovek ne bi poeleo da ga

sretne sam u mraku, moe da bude ovek mekog srca.
Svini Tod je urno hodao niz Ulicu Flit, prema staroj
Pijaci Flit, koja tada bee u svoj svojoj slavi, ako se moe
nazvati slavom ono to se tu moglo pronai, a sastojalo se
od svih vrsta prljavtine, dovoljne da izazove zarazu u
gradu Londonu.
Kad je stigao do nje, obratio se okupljenoj grupi ljudi
u dugim ogrtaima, meu kojima je trebalo da bude i
koija starog kova, naslonjen na svoja kola, tako duga i
glomazna kao gradska skela za prevoz preko reke.
Koijau, rekao je on, koliko trai da me odveze
do Pekam Raja?
Pekam Raj - ti i deak - nema vas jo koji ekate iza
ugla - zar ne, jer zna, to ne bi bilo poteno?
Ne, ne, ne
,,Pa, nemoj da se ljuti gazda, samo pitam, zna, da
ne bismo posle morali da se prepiremo oko toga. Odveu
te za vanaest ilinga, a to zovem izuzetno niskom cenom,
kad se sve uzme u obzir.
Dau ti pola od toga ree Svini Tod, ,,i moe
smatrati da si dobro plaen.
Polovinu, gazda! To je isuvie malo, ali kako god bilo,
ini mi se da se moram time zadovoljiti i povesti vas. Ulazi,
inoram pokuati da pronaem nekog koga u voziti za
bolju cenu.
Berberin nije obraao panju na ponovljene pritube
koijaa, nego je uao u kola nosei Tobijasa sa sobom,
naizgled veoma paljivo i brino; ali, kada je koija
zatvorio vrata i niko ga nije gledao, bacio je deaka u
slamu na dnu kola, spustio svoju nourdu na njega i
oglasio se svojim odvratnim smehom govorei: ,,Pa, mislim
da sam te sada sredio, gazda Tobijase; tvoje nevolje e se
ubrzo zavriti. Zaista se mnogo plaim da e iznenada
umreti i da e biti sasvim gotovo s tobom, to e biti
veoma tuno. Mada, ne verujem da u tugovati jer sam
miljenja da to samo izaziva gorinu kajanja kod ivih, a

mnogo je bolje iveti bez toga, gazda Tobijase.

Najamni koija je vrluao po putu kao pravi koija
u stara vremena, onaj koje su zvali kostolomcima, i za
koje se smatralo pravim udom ako bi preli tri milje za
pola sata.
Dakle, to je bilo vozilo u kom je jadni Tobijas, i dalje
potpuno bez svesti, prevezen preko Blekfrajers mosta pa
dalje do Pekama, gde je Svini Tod rekao da eli da ide.
Idui brzinom kojorn su ve ili, trebalo im je skoro
dva sata dok su stigli do Pekam Raja, a svako ko poznaje
to mesto dobro zna da postoje dva puta, jedan na levu, a
drugi na desnu stranu, oba oiviena vilama i kuama.
Svini Tod je uputio koijaa da krene putem nalevo to je
ovaj i uradio i njime su ili otpilike milju i po.
Ne sme se pomisliti da je taj prijatni kraj bio onakav
kakav je sada, prvenstveno po stanovnitvu ili ureenosti.
Nasuprot tome, bio je to prilino divlji predeo, gde su s
vremena na vreme vrena ozbiljna razbojnitva i u kom se
se odigravali neki prepadi onih drumskih razbojnika ije
se pustolovine u dananje vreme, ako se moe suditi po
podrci javnosti kakvu imaju, posmatraju sa velikim
zanimanjem.
Tu se nalazila samotna, velika, oronula stara kua s
leve strane puta. Okruivao ju je visok zid, koji je
doputao da se vidi samo gornji deo kue, na kom je bilo
uoljivo poodmaklo propadanje, nakrivljeni dimnjaci i
skuenost u njenom okruenju.
Svini Tod je naredio koijau da stane, a kad su se
kola, nakon to su se ljuljala napred - nazad nekoliko
minuta, najzad zaista zaustavila, Svini Tod je izaao i
pozvonio na zvono ija je ruka odbojnog izgleda visila na
kapiji.
Morao je da eka nekoliko minuta pre nego to je na
njegov poziv odgovoreno, ali najzad se iznutra zaula
buka, dok je izvlaeno nekoliko reza i podupiraa, a onda
se vrata otvorie i ogroman ovek grubog izgleda.se pojavi
na pragu.

,,No! ta je sad?, povika on.

Imam pacijenta za gospodina Foga, rekao je Svini
Tod. Hou da ga smesta vidim.
O! Pa to je ve bolje, ali mene uopte nije briga. Da li
si ga doveo sa sobom? I da li je dovoljno miran?
,,To je tek deak i nije nasilno lud, nego tano samo u
onome to govori.
O! Tako li je to? Ovde moe da pria ta god hoe, to
za nas nema ba nikakve veze. Uvedi ga unutra, gospodin
Fog je u svojoj privatnoj sobi.
Znam put: ti se pobrini za momka, a ja otii da
priam o njemu sa gospodinom Fogom. ekaj, daj
koijau ovih est ilinga i otpusti ga
Vratar azila za umobolne izaao je da ispuni naloge
Svinija Toda, dok je ta pakosna osoba sama produila
irokim prolazom do vrata koja su se nalazila na drugom
kraju hodnika.

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

elija u ludnici
Kad je vratar ludnice doao do koije, prvi utisak mu
je bio da je deak, za kog je reeno da je lud, mrtav; poto
ak ni drmusanje tokom vonje do Pekama nije bilo
dovoljno da postane svestan gde se nalazi; leao je i dalje
na podu koije, nesoteljiv i na tugu i na radost.
Da ii je mrtav?, upita ovek koijaa.
Kako bih ja to znao?, glasio je odgovor, moda
jeste, a moda i nije, ali ja hou da znam koliko moram da
ekam ovde dok ne dobijem svoje pare.
Evo tvog novca i odlazi sa njim. Sad vidim da je
deak dobro jer die, iako je prilino udno to je tako.
Pomislio bih da je udaren po glavi ili mu se dogodilo neto
slino.
Dok je govorio, uveo je Tobijasa u zgradu, a koija,
poto vie nije imao nikakvog interesa u toj stvari, odmah
se odveze dalje i uopte vie nije obraao panju na to.
Kada je Svini Tod stigao do vrata na kraju hodnika,
pokucao je na njih zglavcima prstiju, a neko iznutra

povika: ,,Ko kuca - ko kuca? Prokleti bili svi vi, ko kuca?

Svini Tod nije nita odgovorio na ovo Ijubazno pitanje
nego je otvorio vrata i uao u prostoriju, koju zaista vredi
opisati.
Bila je to velika soba sa zasvoenim plafonom, u
ijem je sreditu velianstven sto od hrastovine, za kojim
je seeo ovek poodmaklih godina, to se videlo po
posivelim uvojcima na njegovoj glavi. Ipak, njegov
herkulovski stas i krupna graa uspeno su odoleli
napadima vremena.
Sa plafona je visila lampa sa abaurom na vrhu, tako
da je bacala ponoljivo jaku svetlost na sto ispod,
prekriven knjigama i papirima, kao i aama i
raznoraznim flaama, koje su pokazivale da nadzornik
ludnice, ni u kom sluaju, bar u odnosu na samog sebe,
nije bio nesklon udobnostima.
U svakom sluaju, zidovi su bili najneobinija stavka,
poto su po njima bile okaene razne sprave i alatke, za
koje bi svakom ko nije upuen u problematiku bilo teko
ak i da nagaa o njihovoj nameni.
To su, zapravo, ipak bili uzorci razliitih vrsta
aparature koja se koristila da bi se nesrene osoba koje je
zla sudbina uinila pripadnicima ove drutvene grupe
privolele na poslunost.
To su bila, kako se kae, stara dobra vremena, kad su
sve vrste zloupotreba neometano cvetale i kad su nesreni
umobolnici bili zaista kanjavani, kao da su krivi za neko
veliko zlodelo. Zapravo, bilo je i gore no da su zloinci, jer
su ovi drugi imali mogunost da se ale vlasti, pa ak i da
im albe budu sasluane. Kada bi se umobolnik alio, niko
ne bi obraao panju na to to on govori, ak i najtee
optube protiv njegovih uvara, kako god da se oni
ponaali prema njemu, sluane su i beleene samo kao
dodatni dokaz njegovog umnog poremeaja.
To je zaista bilo najuasnije i najtunije stanje stvari
i, na sramotu ove zemlje, to drutveno zlo je doputano u
punoj meri sve do pre neku godinu.

Gospodin Fog, nadzornik ludnice, usmerio je svoj

otri pogled ispod upavih obrva na Svinija Toda, kad je
ovaj uao u njegovu sobu, a zatim rekao: Gospodin Tod,
ini mi se, ako me seanje ne vara.
Taj sam, odgovori berberin uz groznu grimasu,
verujem da me nije lako zaboraviti.
Tano, ree gospodin Fog, poseui za knjigom ivica
narezanih tako da iz svake stranice viri jedan mali iseak,
a na svakom iseku su bila ispisana velika slova po
abecednom redu - tano, vas nije lako zaboraviti,
gospodine Tod.
Zatim je otvorio knjigu na slovu T i proitao:
Gospodin Svini Tod, Ulica Flit, London, platio je
jednogodinje uvanje i sahranu Tomasa Simkinsa, godina
13, pronaenog mrtvog u svom krevetu, nakon boravka u
sanatorijumu u trajanju od 14 meseci i 4 dana. Mislim,
gospodine Tod, da je to bio na poslednji zajedniki posao:
ta sada mogu da uradim za Vas, gospodine?
Ja sam prilino loe sree ree Tod, ,,sa svojim
egrtima. Doveo sam ovamo drugog, koji pokazuje tako
jasne simptome ludila da je postalo nesporno neophodno
da ga prepustimo Vaoj brizi.
Zaista! Da li bulazni?
Pa, da, bulazni i to bulazni o najbesmislenijim
stvarima na svetu; poto kad ga uje, ovek bi zaista
pomislio da sam ja zapravo najgori ubica, a ne jedan od
najhumanijih ljudi.
Ubica, gospodine Tod!
,,Da, ubica - ubica po svim svojim postupcima i
namerama; da li bi ita moglo biti besmislenije od jedne
takve optube? Ja, ijim ilama tee sama Ijudska
ljubaznost i ija sama pojava bi trebalo da bude dovoljna
da svakog smesta uveri u moju dobronamernost.
Svini Tod je zavrio svoj govor napravivi tako
stranu grimasu da nadzornik ludnice ni za ivu glavu nije
mogao da smisli ta bi na to rekao; a zatim se zaula
jedna od onih kratkih, neprijatnih provala smeha za koje

je Tod bio strunjak i koje, nekako, kao da nikad nisu

dolazile ba iz njegovih usta, nego su uvek terale Ijude da
gledaju u zidove i plafon prostorije u kojoj su se nalazili,
potpuno zbunjeni iz kog pravca je udni zvuk dopro.
Koliko dugo, upita nadzornik ludnice, mislite da e
ta boljka potrajati?
,,Platiu, rekao je Svini Tod naginjui se nad sto i
gledajui u lice svog sagovornika, platiu za dvanaest
meseci; ali ne verujem, meu nama govorei, da e sluaj
potrajati i priblino toliko dugo - misiim da e on iznenada
umreti.
,,Ne bih se udio ako se to desi. Neki od naih
pacijenata umiru vrlo naprasno, a nekako nikad tano ne
znamo kako se to desilo; ali mora biti da je u pitanju neka
vrsta napada, poto ih ujutro pronaemo u njihovim
krevetima, a zatim ih tiho i neupadljivo sahranimo, nikog
ne uznemiravajui zbog toga, to je zasigurno najbolji
nain, jer prijatelje i rodbinu poteuje velikih nevolja, a
uz to i spreava odatne trokove kojim bi se inae moda
nerazumno izloili.
Vi ste udesno promiljeni i sasvim ste u pravu,
ree Tod, ,,a nita manje od vas nisam ni ockivao, niti bi
bilo ko oekivao od osobe sa vaim zavidnim iskustvom,
znanjem i dostignuima. Moram priznati da mi je sasvim
laknulo to ujem da govorite na tako uzvien nain.
Pa, rekao je gospodin Fog uz udan podmukli
osmeh, ,,primorani smo da budemo korisni, kao i ostali
lanovi zajednice, a ne moemo oekivati da ljudi alju
svoje poludele prijatelje i rodbinu ovamo ako se dobro ne
pobrinemo da na takav nain ispunimo njihova oekivanja
i sauvamo njihova sredstva. Mi ne iznosimo primedbe i
ne postavljamo pitanja. To su principi po kojima smo
vodili posao tako uspeno i tako dugo i po kojima emo
nastaviti da ga vodimo za dobrobit britanske javnosti.
,,Svakako.
Moete me odmah upoznati sa mojim novim
pacijentom, gospodine Tod, poto pretpostavljam da je do

sada doveden u ovu kuu.

Naravno, naravno, bie mi veliko zadovoljstvo da
Vam ga pokaem.
Nadzornik ustade, kao i gospodin Tod, pa pokazujui
na ae i flae na stolu ree: Kad ovaj posao bude
obavljen, moemo prijateljski ispiti jednu au.
Svini Tod se klimanjem glave sloio s ovim predlogom,
a zatim su obojica krenuli do takozvane prijemne sobe
sanatorijuma, gde su doneli jadnog Tobijasa i poloili ga
na sto, kada je pokazao slabe znake vraanja iz stanja
nesvesti u koje je bio zapao, a jedan ovek ga je prskao po
licu pomou metlice koju je povremeno potapao u kofu s
vodom.
Veoma je mlad, rekao je nadzornik ludnice, dok je
gledao u bledo i izraajno Tobijasovo lice.
Da, odgovori Svini Tod, mlad je - to je jo vea tuga
- a mi, naravno, duboko alimo zbog sadanje situacije.
0, naravno; ali pogledajte, on otvara oi i odmah e
progovoriti.
Bulazni, hteli ste da kaete, bulazni!, ree Tod,
nemojte to nazivati govorom, to nije dostojno da se tako
nazove. Pst, sluajte ga.
Gde sam?, ree Tobijas. Gde sam - Tod je ubica.
Prijavio sam ga.
ujete - ujeteree Tod.
Zaista je lud, odvrati nadzornik.
0, spasite me od njega, spasite me od njegaree
Tobijas gledajui u gospodina Foga. Spasite me od njega,
on hoe moj ivot, jer ja znam njegove tajne - on je ubica i mnoge su osobe dole u njegovu radnju, koje nikada
nisu ponovo ive izale, ako su uopte.
ujete ga, rekao je Tod. Postoji li iko ovako lud?
Beznadeno lud, ree nadzornik. Hajde, hajde,
mladiu, biemo prinueni da ti navuemo ludaku
koulju, ako nastavi ovako. Moramo to da uradimo, jer u
ovakvim sluajevima nema druge pomoi. Tod se povukao
u mrani deo sobe tako da ne bude vien, a Tobijas je

nastavio preklinjuim tonom.

,,Ne znam ko ste Vi, gospodine, niti gde se ja nalazim,
ali dopustite da vas zamolim da naloite pretragu kue
Svinija Toda, berberina, u Ulici Flit blizu Crkve Svetog
Danstana i tamo ete pronai da je on ubica. Tamo je
najmanje sto eira, mnotvo tapova za etnju,
kiobrana, satova i prstenja, a sve je to pripadalo
nesrenim osobama koje su se, u raznim prilikama, radi
njega susrele sa svojom smru.
Kakvo neobino ludilo!, rekao je Fog.
,,Ne, ne, odvrati Tobijas, ,,ja nisam lud; zato me
nazivate ludim kad se tako lako moe utvrditi da li je ono
to govorim istina ili la? Pretraite njegovu kuu i ako ove
stvari ne budu tamo pronaene recite da sam lud i da sam
to samo sanjao. Ne znam kako on ubija ljude. To je za
mene jo uvek velika nepoznanica, ali da ih ubija ne
sumnjam - ne mogu da sumnjam.
Votsone!, povikao je nadzornik ludnice. Hej!
Ovamo, Votsone.
Ovde sam, gospodine, ree ovek koji je vodom
prskao Tobijasovo lice.
Povee ovog momka, Votsone, poto izgleda
izuzetno grozniavo i uznemireno, obrijati mu glavu,
navui mu ludaku koulju i ostaviti ga u jednoj od
mranih, vlanih elija. Moramo paziti na njega, a previe
svetlosti podstie delirijum i groznicu.
O, ne, ne!, zavapi Tobijas, ta sam uradio da bih
bio podvrgnut tako surovim postupcima? ta sam uradio
da bi me stavili u eiiju? Ako je ovo ludnica, ja nisam lud.
O, smiiujte mi se, smilujte mi se!
Davae mu samo hleb i vodu, Votsone, a prvi
simptomi njegovog oporavka, koji e uzrokovati da se
prema njemu bolje postupa, bie poricanje onoga to je
rekao o svom gazdi, poto je on sigurno lud sve dok
nastavlja da optuuje jednog dentlmena kao to je
gospodin Tod za takve stvari; niko osim ludog oveka ili
ludog deaka ne bi na to ni pomislio.

Onda, rekao je Tobijas, ostajem lud, poto ako je

ludilo znati i obznaniti da je Svini Tod, berberin iz Ulice
Flit, ubica, ja jesam lud to to znam i obznanjujem. To je
istina, to je istina.
Vodi ga, Votsone, i uradi kao to sam traio od tebe.
Poinjem da shvatam da je deak veoma opasne naravi i
ozbiljnije lud nego bilo ko koga smo ovde imali ve dugo
vremena.
ovek po imenu Votson je. dograbio Tobijasa, koji je
ponovo ispustio krik donekle slian onome koji mu se oteo
sa usana kada ga je dograbio Svini Tod u sobi njegove
majke. Ali, u ludnici su bili naviknuti na takve stvari i
nisu mnogo brinuli zbog njih, tako da niko nije obratio ni
najmanje panje na taj krik, nego su jadnog Tobijasa
oveli do vrata, zaista napola poludelog od uasakoji ga je
okruivao.
Ba kad su ga odvoili, Svini Tod je istupio pred
njega i prinosei mu usta na uvo rekao: ,,Ha, ha! Tobijase,
kako se sada osea? Misli li da e Svini Tod biti obeen
ili e ti umreti u eliji ludnice?

DVADESET TREE POGLAVLJE

Novi pekar kod gospoe Lovet poinje da se zamara o
svog posla
Po onome to smo ve imali prilike da kaemo o
novom pekaru kod gospoe Lovet, onome koji je tako
halapljivo jeo u podrumu, nai itaoci e svakako biti
navedeni da poveruju kako je on bio dovoljno fin ovek da
se uskoro umori od svog posla.
Izgladnelom oveku, kog je naizgled potpuno
napustila ak i nada, Lovetova pekara sa neogranienim
doputenjem da jede koliko god moe, naravno da je
predstavljala najpovoljniju mogunost. Stoga nije udo to
je ovek u takvoj situaciji, zaboravljajui na sve obzire,
prihvatio zaposlenje ne pitajui mnogo.
Ali, ljudi se umore od dobrih stvari; dobro je poznata
injenica da je u ljudskoj prirodi sklonost ka
nezadovoljstvu.
One osobe koje su dobro upoznate sa ljudskim umom

znaju koliko ljudi malo cene ono to imaju, dok ono to

trae i to im izgleda izvan domaaja poprima najivlje
zamislive boje.
Napoleon se dobro pobrinuo da najopakiji meu
njegovim vojnicima u perspektivi vide mogunost da se
doepaju maralske palice.
Dananji poslastiari, kada primaju novog egrta,
kau mu da jede koliko god eli onih izazovnih kolaia i
pitica, od kojih su mu ranije samo jedna ili dve
predstavljale najukusnije zadovoljstvo.
Vojnik odlazi da se bori i nikad ne dobije maralsku
palicu. Poslastiarev egrt se naguta kolaia s kremom,
pripadne mu muka i nikad nakon toga ne dohvati nijedan.
Vratimo se naem prijatelju u pekari gospoe Lovet.
Iz poetka je sve bilo ugodno i otkrio je da, uz pomo
maina, nije teko odravati stalnu proizvodnju pita uz
zaista malo fizikog rada. Taj rad je obavljan s ljubavlju,
poto su pite bile izvrsnog ukusa i to nije bilo sporno.
Isprobao ih je napola peene, sasvim peene i prepeene;
vrue i hladne, punjene svinjetinom i punjene govedinom,
i bez nadeva uopte, dok ih na kraju nije isprobao
spremljene na sve mogue naine i u svim oblicima; a kad
je doao etvrti dan od njegovog dolaska u podrum, mogli
ste ga videti kako sedi u prilino zamiljenom
raspoloenju sa pitom ispred sebe.
Bilo je dvanaest sati: uo je zvuk koji je dopirao iz
radnje. Da, bilo je dvanaest sati, a on jo nita nije pojeo,
a pogled nije pomerao s pite koja je nedirnuta leala
ispred njega.
Sve ove pite su veoma obre, rekao je, ,,to su
zapravo zaista vrhunske pite, a sada kad vidim kako se
one prave i znam da u njima nema nieg to ne valja,
naravno da u njima uivam vie nego ikada, ali ovek ne
moe zauvek da ivi na pitama; potpuno je nemogue da
ovek ivi na njima tokom cele godine, pa bile one i
najbolje pite koje je svet ikada video ili e videti. Ne kaem
nita protiv pita - znam da su napravljene od najfinijeg

brana, najboljeg mogueg butera i da je meso, koje dolazi

Bog bi ga znao odakle, naizgled najbolje i najmeke koje
sam ikad u ivotu pojeo.
Ispruio je ruku i odlomio komadi kore sa pite
ispred sebe, pa pokuao da je pojede.
Naravno da je u tome uspeo, ali to je predstavljalo
veliki napor za njega, a kad je to uradio odmahnuo je
glavom govorei: ,,Ne, ne! Doavola, ne mogu to da jedem i
to je injenica - ovek ne moe stalno da jede pite; to ne
dolazi u obzir, do vraga s pitama! Stvarno mislim da neu
biti u stanju da jo jednu uzmem u usta.
Ustao je i zakoraao brzim koracima po prostoriji u
kojoj se nalazio, a onda je iznenada zauo buku i,
podigavi pogled, video kako se otvaraju podna vrata iznad
njega, i dak brana je poeo postepeno da se sputa dole.
Hej, hej!, povikao je on, gospoo Lovet, gospoo
Lovet! Brano je sputeno i podna vrata su se zatvorila.
0, ne mogu da podnesem ovakve stvari, uzviknuo je
on. ,,Ne mogu da se pretvorim u puku mainu za
proizvonju pita. Ne mogu, i neu to izdrati - to je sasvim
nepodnoljivo.
Skoro po prvi put od njegovog utamnienja, poto je
to zaista bilo utamnienje, poeo je da misli kako e
paljivo da ispita mesto gde su pravljeni ovi primamljivi
proizvodi.
injenica je da je njegov um tokom vremena koje je
proveo ovde bio tako intenzivno obuzet pukim
podmirivanjem fizikih potreba da je jedva imao vremena
da razmisli ili donese neke zakljuke u vezi sa
mogunou okonavanja njegovog neugodnog zaposlenja;
sada, kada su mu se pite sasvim ogadile, a on se umorio
od mraka i sumornosti ovog mesta, poeli su da ga
obuzimaju mnogi nepoznati strahovi, i stvarno je drhtao
dok je sebi postavljao pitanje kakav e biti zavretak svega
ovoga.
Sa takvim oseajem se sada upustio u paljivo i
precizno pretraivanje tog mesta i uzevi malu svetiljku u

ruku, poeo je da zaviruje u svaki ugao, u nadi da e

zasigurno pronai neka sredstva pomou kojih bi mogao
da izvede bekstvo iz onog to je inae pretilo da postane
nepodnoljivo zatoenitvo.
Odaja u kojoj su bile smetene pei bila je najvea,
iako je bila povezana sa mnogim manjim odajama, u
kojima su se nalazile razne mehanike naprave za
pravljenje pita, ipak nije mogao da pronae izlaz ni iz
jedne od njih.
Odaji gde je na kamenim policama bilo naslagano
meso posvetio je najvei deo svoje panje, poto je bio
ubeen da mora postojati neki skriveni i tajni pristup do te
prostorije, a stoga i izlaz iz nje. Kako bi inae police uvek
bile tako dobro napunjene mesom kao to su bile?
Ova odaja je bila vea od bilo koje od ostalih
pomonih i plafon je bio veoma visok, a kad god bi uao u
nju, uvek je zaticao dovoljno mesa na policama, iseenog
na velike komade ili ponekad u nicle, da od njega
pripremi nadev za pite.
Nije mu toliko tajnu predstavljalo pitanje kada je ono
tu dospevalo, koliko pitanje kako je dospevalo; zakljuio je
da poto je on, naravno, ponekad morao i da spava, ono
na neki nain dopremano tokom vremena kad se on
preputao snu.
Stajao je u sreditu ove odaje sa svetiljkom u ruci i
polako se okretao oko sebe, pretraujui ziove i plafon s
krajnje napregnutom i usmerenom panjom, ali nije se
mogao primetiti ni najsitniji trag nekog otvora.
Zapravo, zidovi su bili tako ispunjeni kamenim
policama da nije bilo mesta za vrata, a plafon je izgledao
savreno itav.
Onda su vrata bila u zemlji; ali pomisao na podna
vrata koja se otvaraju unutra nije dolazila u obzir, poto
nije bilo nikoga unutar prostorije ko bi ponovo vratio
zemlju preko njih i vratio podu celovit i uobiajen izgled.
Ovo je veoma tajanstveno, ree on, ,,a ako ikad
budem mogao poverovati da iko ima pomo samog avola

u svojim ljudskim poslovima, rekao bih da je gospoa

Lovet nekako uspela navesti tu staru osobu da joj pomae;
poto, osim ako meso ne dospeva ovde nekim
natprirodnim nainom, stvarno ne mogu da vidim kako bi
uopte moglo da stigne ovde. Ipak, evo ga tu, tako sveeg,
istog i belog, iako ja nikad nisam umeo da razlikujem
svinjetinu od govedine, poto meni izgledaju isto.
Sada je obavio jo paljiviji pregled ove odaje, ali time
nita nije postigao. Otkrio je da su zidovi iza polica
sazidani od ravnih komada kamena, koji su, nema
sumnje, bili neophodni da pridravaju same police; osim
toga nije nita otkrio i nameravao je da ode odatle, kad
mu se uinilo da je video neto ispisano na unutranjoj
strani vrata.
Pogled iz blizine ga je uverio da je tu bilo ispisano vie
redova grafitnom olovkom i nakon poetnih potekoa,
uspeo je da proita sledee: Koji god nesreni bednik
proita ove redove moe se oprostiti od sveta i svake nade,
poto je njegova sudbina ve zapeaena! Nikada nee
izai izmeu ovih zidova iv, poto unutar njih postoji
tajna tako strana i grozna da, ak i napisati je ini da se
oveku krv zaledi, a koa najei. Tajna je ova - a ko god da
ita ove redove moe biti siguran da piem istinu, i da bi
bilo nemogue uiniti uasnu istinu jo gorom pomou
preterivanja, isto koliko i pokuati pomou svee u sred
bela dana pojaati svetlost sunevih zraka...
Ovde se, na nesreu, tekst zavravao, a na prijatelj
koji je, do ovog trenutka, iitavao redove s krajnjim
zanimanjem, osetio je veliku gorinu razoaranja, zbog
injenice da je biio napisano dovoljno da mu podstakne
radoznalost do najvie mogue take, ali ne dovoljno i da
je zadovolji.
Ovo je zaista krajnje provokativno, uzviknuo je,
kakva to moe biti najuasnija tajna, koju je nemogue
pogorati preterivanjem? Ni na trenutak ne mogu da
odredim na ta to moe da se odnosi.
Uzalud je na vratima traio jo napisanih redova -

nije bilo niega, a po dugom grevitom potezu olovke kojim

se zavravala poslednja re izgledalo je da su onog koji je
pisao u tome prekinuli i moda se susreo sa sudbinom
kojuje prorekao i iji je uzrok nameravao da objasni.
Ovo je gore nego da nema nikakve informacije. Bolje
da sam ostao u neznanju nego to sam dobio ovako
nejasno upozorenje; oni e otkriti da nisam laka rtva, a
osim toga, kakva me to sila na zemlji moe naterati da
pravim pite, ako to ne elim, ba bih voleo da znam. Kad
je iskoraio iz odaje u kojoj je drano meso u veliku
prostoriju sa penicama, nagazio je pare papira koje je
lealo na podu, a koje zasigurno nije ranije primetio. Papir
je bio nov i beo tako da nije mogao biti odavno tu i on ga je
radoznalo podigao.
Ta radoznalost se u svakom sluaju brzo pretvorila u
potitenost kada je proitao ta je na njemu pisalo, a to je
trebalo da izazove veliki strah u dui svakoga ko se nalazio
u ovakvom poloaju, tako potpuno lien prijatelja i nade u
biio kakvu pomo spolja u ovim zlokobnim podzernnim
odajama, za koje je on uz drhtaj poeo da sumnja da e
mu biti grobnica: Postaje nezadovoljan i stoga je
neophodno da ti se objasni u kakvoj si zaista situaciji: ti si
zatvorenik i bio si to od prvog trenutka kad si stupio
nogom na mesto gde si sada; otkrie ubrzo da e, osim
ako ne rei da rtvuje sopstveni ivot, za tebe najbolje
biti da se mirno prepusti okolnostima u kojima si se
zatekao. Ne ulazei ni u kakva, obrazloenja ili raspravu
na ovu temu, dovoljno je da bude obaveten da sve dok
nastavi s pravljenjem pita, bie bezbedan; ali ako to
odbije, onda e ti grlo biti prerezano prvi put kad bude
uhvaen na spavanju.
Ova poruka je bila toliko delotvorna, iako u njoj nije
bilo mnogo reitosti, da je bilo nemogue posumnjati u
njenu iskrenost.
Papir je ispao iz napola ukoenih ruku tog oveka,
koji je u dubinama svoje nesree i podstaknut ogromnom
nudom, prihvatio zaposlenje od kojeg bi sada, samo da

moe, umakao. Sada bi dao ceo svet samo da ode odatle.

Nebesa milostiva!, uzivknuo je, ,,da li sam stvarno
osuen na ovakvo robovanje? Da li je mogue da sam u
samom srcu Londona zatoenik i to bez sredstava da se
oduprem najstranijim pretnjama koje su mi upuene?
Naravno, naravno, ovo sve mora da je san! Previe je
uasno da bi bilo istina!
Seo je na onu nisku stoliicu na kojoj je njegov
prethodnik sedeo kad je zadobio smrtonosnu ranu od svog
pogubitelja koji se priunjao iza njega da mu zada onaj
uasni razorni udarac, u kome je jedina milost bila to to
je rtvu momentalno liio ivota.
Mogao je da gorko jeca, tu gde je sedeo, poto je
mislio o davno prolim danima i mogunostima
proputenim uz nemarni osmeh mladosti; mislio je o svim
okolnostima i nesreama svog ivota, koje su ga sada
uinile bednim stanovnikom podruma, osuenog na
zlokobni i teki posao, ak i bez slobode da ode i gladuje
ako tako odabere, pod pretnjom uasne smrti koja mu je
upuena. To je zaista bilo muenje!
Nije udo to se na trenutke oseao malaksalo, tako
da je i dete moglo da ga savlada, dok ga je u drugim
trenucima obuzimao takav oseaj oajanja da je glasno
pozivao svojc neprijatelje da se pojave i bar mu prue
priliku da se bori za svoj ivot.
Ako treba da umrem, vikao je on, dajte da umrem
sa nekim orujem u ruci, kao to treba da umre hrabar
ovek i neu se aliti, poto mi je u ivotu zaista ostalo
malo toga zbog ega bih se i dalje drao za njega; neu da
budem ubijen u tami.
Skoio je na noge i pojurio na vrata koja su iz kue
vodila u podrume i izveo divlji i oajniki napor da ih
protrese.
Ali takva mogunost je sigurno bila predviena i
predupreena, poto su vrata biia neverovatno vrsta i
lako su odolela svim njegovim naporima, tako da je ishod
njegovih nastojanja bilo samo to to se iscrpeo i zateturao

unazad, dahui u oajanju, do stolice s koje je maloas

ustao.
Zatim je uo glas i, podigavi pogled, video je da se
otvorio prozori u gornjem delu vrata kroz koji su mu se i
pre obraali. U njemu se pojavilo lice, ali to nije bilo lice
gospoe Lovet.
Nasuprot tome, bilo je to lice krupnog i odvratnog
mukarca, a glas koji se zauo bio je napukao i grub i
zvuao je krajnje neprijatno u uima nesrenog oveka
koji je rtvovan zarad popularnosti pita gospoe Lovet.
Nastavi s poslom, rekao je glas, ,,ili e smrt biti
tvoja nagrada im te savlada potreba za spavanjem. Kad
iscrpljen utone u san iz kog se nikad nee probuditi,
moi e samo da oseti samrtni bol i da shvati da se
kupa u sopstvenoj krvi. Nastavi sa radom i izbei e sve
to - zanemari li ga, sudbina e ti biti zapeaena.
ta sam to uradio da bih bio ovako rtvovan? Pusti
me da idem i kunem se da nikada neu izjaviti da sam bio
u ovim podrumima, tako da neu moi ni da otkrijem
njihove tajne, ak i da ih znam.
Pravi pite, rekao je glas, jedi ih i budi zadovoljan.
Koliko bi ti ljudi zavidelo na tvom zaposlenju - povukao si
se od svih ivotnih muka, izdano si snabdeven hranom,
ima smetaj i bavi se prijatnim i ugodnim poslom.
Neverovatno
je
kako
uopte
moe
da
bude
nezadovoljan!
Tras! Okno prozoria u vrhu vrata se zalupilo i glas
se vie nije uo. Podrugljivi odjeci tog glasa su ipak i dalje
lebdeli oko nesrenog zatvorenika i on obujmi glavu
rukama, obuzet uasnim utiskom da sigurno poinje da
ludi.
Naterae me u ludilo, vrisnuo je, ,,ve oseam kako
me polako obuzima nekakvo neraspoloenje od nedostatka
kretanja, a ustajali vazduh ovih podruma me spreava da
redovno spavam, ali sada, ako sklopim oi, mogu oekivati
da dobijem ubiin no u grkljan.
Sedeo je jo neko vreme, ali ak ni strah od spavanja

nije mogao da sprei pospanost koja se prikrala njegovim

ulima, umor nije mogao da odagna uobiajenim
sredstvima, sve dok na kraju nije skoio na noge i,
stresavi se naglo, kao neko odluan da ostane potpuno
budan, tuno je rekao sam sebi: Moram da radim ono to
mi nareuju ili da umrem; nada me ovde moe samo
obmanuti, ali ne mogu sasvim da je napustim i sve dok i
najslabija predstava o njoj ne napusti moju duu ne mogu
lei da spavam govorei - neka smrt doe kakva god bila,
dobrodola je.
S oajnikom i odlunom snagom bacio se na loenje
pei, a kad ih je sve valjano zagrejao, poeo je da pravi
turu od sto pita koje je, kada ih je zavrio i postavio na
veliki posluavnik, maina podigla gore u radnju. On je to
gledao kao na danak koji plaa za produetak svog ivota,
nakon ega se bacio na zemlju i zaspao dubokim snom.

DVADESET ETVRTO POGLAVLJE

No u ludnici

Kada je Svini Tod uz onako avolski nedostatak

oseanja proaptao Tobijasu na uho nekoliko podrugljivih
rei koje smo ve zabeleili, a Tobijas odveden iz prijemne
sobe gospodina Foga u eliju, berberin se povukao i
smejao znatno due nego inae.
Gospodine Tod, rekao je gospodin Fog, vidim da ste
i dalje zadrali svoju veselost, ali va smeh nije ba
najprijatniji koji se moe uti i retko smo uli neki slian
njemu, ak i ovde u naim elijama.
,,Ne, rekao je Svini Tod, valjda niste, a to se mene
tie jo nikada nisam uo smeh koji dopire iz elije.
0! Vrlo dobro znate na ta sam mislio.
To je mogue, ali morao sam pravo da kaem ono to
mislim o tome. U svakom sluaju, mislim da ste kada sam
uao pomenuli neko osveenje?
Naravno da jesam; a ako ete mi uiniti ast da
uete u moju sobu, mislim, gospodine Tod, da Vam mogu
ponuditi vina tako dobrog da bi ga sam kralj postavio na
svoj sto, ako ita zna o zadovoljstvu, a sklon sam
miljenju da ne zna.

Kako oekujete da takav idiot zna neto o tome; ali,

meni e biti veliko zadovoljstvo da probam Vae vino,
poto ne oklevam da kaem da sam oedneo od svog
veeranjeg rada.
U tom trenutku se zauo krik, a Svini Tod se povukao
od vrata. 0! Nije to nita, nije to nita, rekao je gospodin
Fog, ,,da ste ovde proveli vremena koliko sam ga ja proveo,
navikli biste se da ujete malo buke. Najgore je kad pet est ludih ljudi viu jedni na druge usred noi. Tada to
moe da bude, uveravam Vas, pomalo uznemirujue"
ta radite sa njima?
Poaljemo jednog od uvara sa ibom i uskoro
zavrimo sa tim. Primorani smo da sauvamo nadmo nad
njima, inae ne bismo imali odmora. ujte! Jeste li sada
uli tog momka? On je uglavnom prilino tih, ali danas je
sebi uvrteo u glavu da bude besan; meutim, jedan od
mojih ljudi e to uskoro okonati. Krenite ovuda,
gospodine Tod, ako nemate nita protiv, poto se ne
sreemo esto mislim da, kada se to desi, treba da
prijateljski ispijemo po au.
Svini Tod je napravio nekoliko groznih grimasa dok je
iao za nadzornikom i izgledalo je da bi mu predstavljalo
veliko zaovoljstvo, a nesumnjivo bi tako i bilo, da tom
oveku razbije glavu, koliko i da pije njegovo vino, iako bi
verovatno vie voleo da prvo uradi ovo drugo, pa pogubi
oveka kasnije, natenane.
Uskoro su stigli do sobe odreene za gospodina Foga i
njegove prijatelje, u kojoj se nalazilo mnogo sitnih
zanimljivosti primenjivanih u ludnici, koje su u to vreme
smatrane nezaobilaznim u takvim ustanovama.
Gospodin Fog je rukama razgrnuo mnotvo knjiga i
papira koji su leali na stolu da bi napravio mesta, pa je
zatim izvukao zapua flae i sipao sebi veliku au
pozvavi Svinija Toda da uini isto, a ovaj ni u kom
sluaju nije oklevao da sledi njegov primer.
Dok su ova dvojica zlikovaca nazdravljala, uopte ne
marei za prizore bede kojim su bili okrueni, jadni

Tobijas je, prema nareenjima koja su izdata u vezi sa

njim, odveden kroz niz promajnih hodnika i nekoliko
stepenita prema elijama zdanja.
Uzalud se naprezao da se oslobodi svog tamniara tako bi se i zec mogao otimati u kandama vuka - na
njegove krike uopte nije obraana panja, iako je s
vremena na vreme isputao krik koji je bilo strano uti,
dovoljan da svakoga ispuni stravom.
,,Ja nisam lud, rekao je on, naravno da nisam lud pustite me, i nita neu rei - nijedna re u vezi gospodina
Toda nee prei preko mojih usana - pustite me, o, pustite
me i moliu se za vas sve dok sam iv.
Gospodin Votson je zvidao neku ivahnu melodiju.
Ako obeam - ako se zakunem da neu nita rei,
gospodin Tod nee hteti da me zadri ovae - on samo hoe
da ja utim, a ja u se zakleti u ta god on eli. Govorite
mu u moje ime, preklinjem vas i pustite me da idem.
Gospodin Votson je zapoeo drugi deo svoje melodije,
a do tad su stigli do vrata koja je on otkljuao, a zatim,
namestivi Tobijasa na prag, snano gaje ritnuo, tako da
je ovaj odleteo niz dva stepenika dole na kameni pod
bedne elije, sa ijeg je plafona neprestano kapalo, a
jedino od nametaja to je postojalo u njoj bila je gomila
vlane slame nagurana u jedan ugao.
,,Eto, rekao je gospodin Votson, mome moj, moe
da ostane ovde i raskomoti se dok neko ne doe da ti
obrije glavu, a nakon toga e postati pravi gospodin.
Milost! Milost! Smilujte se na mene!
Milost! Sta doavola smatra za milost? Pa, to je
dobra ala; ali mogu da ti kaem, za to to trai doao si
u pogrenu radnju, to ovde nernamo na zalihama, a ako bi
nam ikad zatrebalo malo toga, otili bismo negde drugde
po to.
Gospodin Votson se mnogo smejao sopstvenoj ali, da
se osetio sasvim prijateljski raspoloeno i rekao je
Tobijasu da, ako bude potpuno miran i na sve odgovara sa
hvala, on mu nee navui ludaku koulju, iako je tako

naredio gospodin Fog. Poto, to se toga tie, dodao je

gospodin Votson, ,,ne dajem ni pet para ta e gospodin
Fog da kae ili uradi, on ne moe bez mene, proklet bio!
Jer ja znam previe njegovih tajni.
Tobijas nije odgovorio na ovo obeanje, nego je legao
leima na pod svoje elije krei ruke u oajanju,
oseajui da je i sama atmosfera ovog mesta prepuna
ludila. Potpuno se predao i odustao.
Nikada, nikad vie, rekao je, neu ponovo pogledati
u vedro nebo i zelena polja. Ovde u biti ubijen, jer previe
znam; ta sada moe da me spase? O, kakva je to bila zla
srea koja me dovela nazad kod majke, kad je trebalo da
budem daleko, daleko odavde do ovog asa, umesto da
budem, kao to sam sada, osuen na smrt na ovom
stranom mestu. Obuzima me oajanje! Kakav je to zvuk krik? Da, da, postoji jo neko napaeno srce osim moga u
ovoj kui strave. O, nebesa! ta e biti sa rnnom? Ve sam
se ukoio i muka mi je, i gubim svest od vazduha u ovoj
stranoj eliji. Upomo, upomo, upomo! Smilujte se na
mene, i neu nita uraditi, obeavam da neu, kunem se
da neu!
Da je jadni Tobijas izgovorio svoje jadikovke na
najsamotnijoj obaii na koju je ikada bio izbaen neki
brodolomac, ne bi mogle da prou manje nezapaeno nego
to su bile u ovoj kui uasa.
Vritao je i dozivao u pomo. Dozivao je sve prijatelje
koje je upoznao ranije u ivotu, i na trenutak kao da se
setio imena svakoga ko mu je ikada uputio ljubaznu re;
ali ga niko od njih nije mogao uti, te je ostao sam u
dubokom oajanju.
Najzad je iscrpljen i premoren, skoro onesveen,
leao kao puka ljudska olupina u toj vlanoj, nezdravoj
eliji i mislio o smrti kao izbavljenju, izmuen stalnim
iekivanjem iste.
Njegovi krici su ipak imali odziv u tome to su sazvali
sve neumirene duhove u toj zgradi, dok je on sada leao u
miru potpune iscrpljenosti, uo je iz blizine i iz daleka

krike, urlike i stenjanje, za kakve bi ovek mogao oekivati

da ispunjavaju prostore pakla.
Po njemu je izbio hladan i lepljiv znoj, dok su ovi
zvukovi svakog trenutka jasnije dopirali do njegovih uiju,
i dok je zurio u duboku tminu elije. Njegova uzrujana
mata poela je da tu tminu ispunjava udnim,
nezemaljskim biima i inilo mu se a vidi odvratna lica
kako se cere na njega, kao i ogromna nezgrapna stvorenja
da puu po zidovima i plutaju po vlanom, zaraznom
vazduhu te bedne elije.
Uzalud je pokrivao oi rukama, ta stvorenja iz njegove
mate nije mogao da odagna iz svesti, video ih je, ako je to
mogue, jo jasnije nego pre, a prikazivala su se u jo
stranijim i stvarnijim oblicima. Zaista, ako bi ovakva
privienja nastavila da ga proganjaju, jadni Tobijas bi vrlo
verovatno doiveo istu sudbinu kao mnogi drugi koji su
drani u toj ustanovi potpuno zdravi, ali su uskoro u njoj
postali izbezumljeni umobolnici.
Lepa aa istog hladnog vina, rekao je Svini Tod,
dok je podizao au prema svetlosti, prijatno je za pie,
tako je blago i neno u ustima, a ipak klizi niz grlo sa
ugodno jakim ukusom.
,,Da, rekao je gospodin Fog, moglo bi da bude i gore.
Vidite, nekim pacijentima koji su potiteni i melanholini
u svom ludilu, potrebni su stimulansi, a njihovi prijatelji
im alju vino. Ovo je poslato na isti takav nain.
Dakle ne gnjavite pacijente sa tim?
ta! Dati ludaku vino pored mene, potpuno
razumnog, da ga pije! O, zaboga, e! To ni u kom sluaju ne
ide.
Naravno da od Vas ne bih ni oekivao tako
nerazuman in, gospodine Fog, znajui da ste Vi, ba kao i
ja, svetski ovek.
Hvala na komplimentu. Ovo vino je, dakle, poslato
jednom starom gospodinu koji je postao tako
melanholian, da ne samo da ne uzima dovoljno hrane da
ne ispusti duu, nego je toliko prestravio svoje prijatelje

pretei samoubistvom da su ga poslali ovamo na nekoliko

meseci; kao stimuians koji se za njega preporuuje, oni su
poslali ovo vino, shvatate, ali ja ga sasvim dobro
stimuliem i bez toga, poto vino pijem ja, njega vraki
dobro ritnem jednom ili dvaput svakog dana, a to ga
stimulie, poto se toliko razbesni da sam potpuno
siguran da mu ne treba nikakvo vino.
Dobro uraeno, rekao je Svini Tod, ,,ali udim se da
niste smislili da Vaa privatna odaja bude zatiena od
zvukova kao to su oni koje sam uo u poslednjih pet ili
deset minuta.
,,To je nemogue, uopte ne moete da ih uklonite
ako ivite u ovoj kui; a vidite, to se tie ludaka, oni su
ba kao opor vukova: kad jedan od njih pone da zavija i
galami, ostali e se sigurno pridruiti u horu, i nema kraja
nevoljama dok ih ne zaustavimo, kao to sam Vam ve
rekao da radimo, vrstom rukom.
Dok razmiljam o tome, ree Svini Tod izvlaei iz
depa konu kesu, mogao bih i da Vam platim za godinu
dana, za momka kog sam vam doveo; vidite, nisam
zaboravio odlino pravilo koje ste uveli, o plaanju
unapred. Evo tanog iznosa.
,,Ah, gospodine Tod, rekao je nadzornik ludnice kad
je pre- brojao novac i stavio ga u dep, zadovoljstvo je
obavljati posao sa briljivim poslovnim ovekom kao to
ste Vi. Flaa je ispred Vas, gospodine Tod i molim Vas da
je ne tedite. Znate, gospodine, ovo je zanimanje o kome
sam esto razmiljao da bi Vama pristajalo, siguran sam
da imate talenat za ovakve stvari.
,,Ne koliko ga vi imate, ree Tod, ,,ali poto sam
svakako ljubitelj onoga to je udno i neuobiajeno, neki
od prizora i likova na koje ste nailazili bi, ne sumniam, bili
veoma zanimljivi za mene.
Prizori i likovi, u pravu ste! Tokom posla kao to je
na, nailazimo na udne stvari svih moguih vrsta; a ako
bih odluio, to naravno neu, mogao bih da ispriam
nekoliko pria od kojih bi se neki ljudi stresli do sri

kostiju; ali, nemam prava da ih ispriam, poto sam

plaen za neto drugo i ta e mi to kog avola?
O, bespotrebno, naravno. Ipak, sada, dok pijuckamo
ovo vino, da li biste mogli da mi ispriate neto to ne bi
naruilo niiju privatnost?
Mogao bih, mogao; neu da kaem da ne bih i ne
brinem se previe ako ispriam Vama.

DVADESET PETO POGLAVLJE

Gospodin Fog u ludnici pria Sviniju Todu svoju pricu

Gospodin Fog je napravio kratku pauzu tokom koje je

izgleao kao da izvlai uspomene iz najudaljenijih elija
svog pamenja, zagledan ponovo u dogaaje odavno
minule, ali koje kao da je eleo da sluaocu predstavi to
jasnije moe, da zapravo, ako moe priu uini stvarnom i
za njega i za vreme kazivanja ne propusti nita to bi
trebalo rei. Moda se posvetio razmatranju da li postoje
neki upadljivi momenti u prii kojima bi mogao sebe da
optui, pa ak i prijatelju prui sredstvo koje se moe
upotrebiti protiv njega. Oigledno nije bilo nieg takvog jer
je, nakon glasnog nakaljavanja, on napunio au i rekao:
,,No, dakle, poto ste Vi prijatelj, ne smeta mi da Vam
kaem kako mi ovde radimo posao - to su stvari koje,
znate, rade i drugi, ali i ja u tome imam udela kao i ostali ja znam poneto, gospodine Tod, a mogu takoe da kaem
da sam i sam uradio poneto.
,,Pa, svi moramo da ivimo i pustimo druge da ive,

rekao je Svini Tod, protiv toga se nita ne moe, znate:

kada bi sve ono to sam uradio moglo da govori, pa - nije
vano, sluam Vas - u svakom sluaju, kad bi dela mogla
da govore, mislim da bi iskrsla poneka pametna stvar.
Auh, dobro pa ne mogu, ree gospodin Fog veoma
ozbiljno, ,,kad bi mogla, ona bi stalno govorila u vreme
kada bi ih bilo veoma nezgodno uti, a osim toga i
opasno.
Zaista bi bilo tako, odgovori Svini, jezik za zubima
je znak mudre glave - ali, opet utanje ne donosi ito u
mlin i moramo da govorimo kad znamo da smo u pravu i
da smo meu prijateljima.
Naravno, naravno, to je pravi nain upotrebe jezika i
kad ovek ima jezik, a ne koristi ga, isto je kao da ga i
nema; ali hajde - popijte, i ponovo naspite pre nego to
ponem svoju priu. Moemo biti i saoseajni. Oseajnost
je, znate, nastavio je Fog, sama sutina prijateljstva. ta
kaete na stihove Srce koje moe da saosea sa drugim?*(
Anahronizam u originalnom izdanju knjige, poto je stih iz popularne
pesme koja je napisana tek 1840. Stihovi su korieni i kao naslov
eseja koji je objavilo jedno baptistiko drutvo)

Due mi, ree Svini Tod, ,,to je veoma dirljivo zaista veoma dirljivo. Srce koje moe da saosea sa
drugim! Dok je govorio, ispraznio je au pa je gurnuo ka
Fogu da je on ponovo napuni.
,,Pa, rekao je Fog sipajui vino, ,,mi imamo
saoseanja, a mogli bismo to da pokaemo i primerom.
Ha, ha, ha!, nasmejao se Tod, vrlo dobro, zaista
vrlo dobro; molim Vas nastavite, to bi bilo sjajno.
Mogu Vam sasvim lepo ispriati itavu stvar, onako
kako se dogodila; onda u Vam na isti nain rei sve to
znam. Nijedan od uesnika vie nije iv ili barem nisu u
ovoj zemlji, to je potpuno isto, to se mene tie.
Onda je taj posao doveden do kraja i zavren,
primeti Svini Tod uzgredno.
,,Da, sasvim; dakle, bilo je to jcdne noi - ovakve kao
to je ova i otprilike ba u isto vreme, moda malo ranije.

U svakom sluaju, nije toliko bitan taan sat, ali bila je

duboka no, a takoe i mrana i vlana, kad se na ulinim
vratima zaulo kucanje - otro ponovljeno kucanje. Sedeo
sam sam, ba kao to sedim sada i ispijao au ili dve
vina; prenuo sam se, poto sam mislio o poslu koji je tog
trenutka bio preda mnom, a koji je bio pomalo nezgodan.
Kako god bilo, otiao sam do vrata i provirio kroz malo
okno namenjeno upravo za to i video sam samo jednog
oveka; bio je uveo konja kroz kapiju i privezao ga; na sebi
je imao veliki jahai ogrta sa kapuljaom koja bi ga
zatitila i od potopa. Uinilo mi se ili sam pomislio da
mogu tako da zakljuim, kako ne smera nikakvo zlo; zato
sam odmah otvorio vrata i video visokog oveka
gospodstvenog izgleda, ali tako obuenog da nisam mogao
videti ko je i ta je; ali moj vid je otar, znate, gospodine
Tod, ne moemo da se nagledamo sveta, a da ne nauimo
da odredimo s kakvom vrstom osobe imamo posla.
Mislim da ne moemo, sloio se Tod.
,,Pa, rekao sam mu ja, ta biste eleli, gospodine?
Neznanac je saekao trenutak - dva pre nego to mi je ita
odgovorio. Da li se Vi zovete Fog?, upitao me. Da, tako je,
potvrdio sam ja. ta biste eleli od mene, gospodine?
Nakon jo jedne stanke, tokom koje me veoma otro
posmatrao, on ree: Pa, hteo bih sa Vama da obavim jedan
mali privatni razgovor, ako moete da odvojite toliko
vremena, radi se o vrlo vanom poslu koji je preda mnom.
Uite, gospodine, rekao sam ja, im sam uo ta eli,
a on je uao za mnom unutra. No je veoma neprijatna, a
kia postaje sve jaa; mislim da je srea to ste uli u kuu.
Da, ali ja sam dosta dobro zatien od kie, u svakom
sluaju.
Uao je upravo u ovaj salon i seo pored vatre, leima
okrenut svetlu, tako da nisam ba dobro mogao da mu
vidim lice.
U svakom sluaju, odluio sam da zadovoljim svoju
radoznalost i tako, kada je skinuo eir, podstaknuo sam

vatru i izazvao plamen koji je obasjao celu prostoriju i

pokazao mi otro, usko lice mog posetioca, koji je bio
tamnoput ovek, i jasno zelenih oiju koje nikada nisu
mirovale. Hoete li da popijete au vina?, upitao sam ja.
No je hladna koliko i vlana.
Da, hou. Smrzao sam se jaui. Ovo mesto vam je
samotno; kako vidim i Vaa kua stoji na osami. Nemate
mnogo komija.
Ne, gospodine, rekao sam mu ja, i ne trebaju nam,
poto bi im vrisak bilo kog od ovih sirotih stvorenja izazvao
zaista veliku neprijatnost.
Stvarno bi; u tome postoji prednost i za Vas, kao i za
njih. Bilo bi Vam neprijatno da znate da uznemiravate svoje
komije, a oni bi se oseali isto toliko neprijatno to su
uznemireni, a Vi, ipak, morate da vrite svoju dunost.
Ah! Nema sumnje, sloio sam se ja. Moram da
obavljam svoju dunost, Ijudi mi nee plaati da putam
ludake na slobodu, iako moda plaaju da ih uvam; a
osim toga, mislim da bi neki od tih Ijudi zavrili preklani
ako bih pustio ove odavde.
Upravu ste, sasvim u pravu, ree on; drago mi je to
ujem da tako razmiljate, poto sam doao kod Vas
jednim poslom koja zahteva izvesnu diskreciju, poto je u
pitanju enski pacijent.
Ja uvek vodim rauna, rekao sam ja, veoma vodim
rauna i ne seam se sluaja, koliko god nasilan bio, koji
nisam mogao da savladam. Uvek ih nateram da me
potuju, a u tome ima mnogo vetine.
Sigurno, mora da je tako.
Uz to, oni se ne bi tako brzo pognuli i povukli preda
mnom i uradili ono to im kaem, da se prema njima ne
ophodim blago, to jest, onoliko koliko oveku nalae
dunost, poto ne smem da zaboravim na to.
Tano tako, odvrati on, tano tako i ja razmiljam.
Sada, gospodine, hoete li me obavestiti na koji nain
mogu da Vam budem na usluzi?
Dakle, imam roaku, koja je na nesreu pogoena

oboljenjem mozga; pokuali smo sve to smo mogli, bez

ikakvog uinka. Sta god radili, na kraju je ispadalo isto.
Ah! Jadnica - koliko to mora biti strano za Vas i sve
njene prijatelje, koji su se starali o njoj, da je gledaju iz
dana u dan kao neizleivog ludaka. Pa, to je isto toliko loe
kao kad prijatelj ili rocik umre, a Vi ste obavezni da stalno
drite mrtvaca u kui, pred oima.
Tano tako, prijatelju, odgovorio je neznanac, tano
tako, Vi ste otrouman ovek, gospodine Fog. Vidim da je
zaista tako. Onda moete da pretpostavite kako smo se
oseali, kad smo morali da se rastanemo od one koju
volimo.
Dok je govorio, sasvim se okrenuo i suoio sa mnom,
i veoma pomno mi se zagledao u lice.
Pa, rekao sam ja, Va sluaj je teak; ali kad imate
kraj sebe nekog ko je oboleo na nain kao to je ta mlada
dama, to je istinski alosno, to je kao da imate neprestani
iijas u leima.
Tano, sloio se neznanac. Rei u Vam neto, Vi ste
upravo taj ovek koji e ovo uraditi za mene.
Siguran sam u to.
Onda se razumemo, zar ne?, ree neznanac. Moram
da kaem da mi se dopada kako izgledate, ne sreu se
esto Ijudi kao to smo Vi i ja.
Nadam se da e to biti na obostranu korist, jer se takvi
Ijudi ne sreu svakog dana, a mi ne treba da se sreemo
bez neke svrhe. Dakle, moete da mi izdate naredbu u vezi
sa bilo im to je delikatne i poverljive prirode.
Vidim da ste mudar ovek, ree on; pa dobro, moram
da Vam platim u skladu sa Vaim sposobnostima. Kako
naplaujete svoj rad - po poslu ili po godini?
Pa, kada je u pitanju donekle osetljiva stvar, moe da
bude na oba naina, ali to u celosti zavisi od okolnosti.
Bolje je da tano znam ta treba da uradim.
Dakle, vidite, to je mlada ena od nekih osamnaest
godina i donekle je problematina, sklona je da vriti i sve
ostalo. elim da se pobrinete za nju, iako morate veoma

paziti da ne pobegne ili iznenada ne poini neko

nevaljalstvo, poto njeno ludilo meni izgleda kao da nema
nikakvu odreenu formu. Ona povremeno moe obmanuti i
najbolje meu nama, a onda dobije nasilni napad i baca se
na bilo koga da ga ujede.
Da li je stvarno tako loe?
Da, ba loe. Tako da je sasvim nemogue zadrati je
kod kue; oekujem da e biti avolski teko dovesti je
ovde. Rei u Vam ta treba da uradite: platiu Vam za
godinu dana za negu i hranu, a Vi ete doi da mi
pomognete da je obuzdamo i dovedemo ovamo. Tu e biti
izvesnih problema.
U redu, rekao sam ja, tako emo; ali morate
udvostruiti sumu na dvadesetfunti, ako nemate nita
protiv; kotae novca da doemo i uradimo posao kako
treba.
Shvatam vrlo dobro neemo se raspravljati oko
novanice od deset funti; ali Vi ete znati kako da je
smestite ako doe ovamo.
O, da, ovo je veoma zdravo mesto.
Ne znam koliko je zdravlje uopte blagoslov za bilo
koga u takvom stanju; zapravo, ko bi alio to je neko teko
oboleo mlad otiao u grob?
Niko, rekoh ja; kad bi znali kroz ta prolaze ludaci,
siguran sam da ne bi alili.
To je opet prava istina, ali injenica je da Ijudi neznaju
i gledaju samo jednu stranu slike; to se mene lino tie,
mislim da, kada Ijudi tako obole, priroda treba da se
povinuje toj bolesti i bezoseajno ih vrati u preanje stanje
nepostojanja.
Pa, neka bude kako Vam drago, ja ne razumem sve to;
ali, rei u Vam neto, nadam se da Vam, ako ona umre
bre nego to ste oekivali, nee biti teko da mi obezbedite
neku nadoknadu za moje trokove.
Zaboga, ne! A da Vam pokaem da ne gajim takva
uskogruda oseanja, dau Vam dve stotine funti kad bude
mogla da se pokae potvrda o njenoj sahrani. Razumeli ste

me?
Naravno.
Njena smrt e za mene biti od male vrednosti, bez
zakonskog dokaza o tome, rekao je neznanac. Dakle, ona
mora da umre kad sama to bude htela ili ivi dok bude
mogla.
Naravno, rekoh ja.
Ono to me najvieplai je izraz uasa na njenom licu,
uvek kad nam se zagleda u lica. Zapravo, mislim da, ako bi
se valjano uplaila, umrla bi od toga. Siguran sam da, ako
bi neka zlonamerna osoba pokuala da je uplai,
nesumnjivo bi usledila smrt.
O! To e biti gadan posao. Sada mi recite gde da se
naem sa Vama i ostale pojedinosti.
O, rei u vam. Dakle, moete li da doete na ugao
Ulice Grosvenor, blizu Park Lejna?
Da, odgovorio sam, mogu.
I to koijom. elim da doete koijom i sa jednim
ovekom na kog se moete osloniti, jer moe da bude malo
buke. Pokuau to da izbegnem, ako je mogue, ali ne
moemo uvek da uradimo onako kako elimo; morate da
imate dobre konje.
Sada u Vam ja rei kakav je moj plan; to jest, ako
Vam ne smetaju povrede, ako do njih doe.
Kakve povrede?
Ovakve: pretpostavimo da konj padne i povredi se ili
uznemiri - hoete li podneti buku?
Naravno da hou.
Onda me sluajte: ja sam obavio vie ovakvih poslova
nego Vi, nema sumnje. Dakle, znai da imam iskustvo koje
Vama nedostaje. Znai ja dovodim zaprenog konja i
pokrivena kola ili eze, koje mogu da idu deset milja na sat
i to bez problema.
Ali, da li u njih moe da sedne dovoljan broj osoba?
Da, etvoro, petoro ili estoro; ako se naguraju, znam
da ih je stajalo i po osmoro; opet, kao to znate, nismo
tano odredili kako emo da se rasporedimo. Ipak u takva

kola staje Ijudi koliko i u najamne koije, samo to nije tako

udobno; ali, onda nemamo nikoga da nas vozi, a ne sme
nas biti premalo.
Pa, tako je moda najbolje; imate li oveka na kog
moete da se oslonite, jer ako imate, ja uopte ne bih
morao da uestvujem u celoj toj stvari.
Morate, rekao sam ja, kao prvo, najvie se uzdam u
samo jednog oveka, a njega moram da ostavim ovde da
vodi rauna o kui; tako, da ako Vi moete da se pobrinete
za devojku, ja u da vozim, a put poznajem dobro kao
sopstveni dep; radije bih da uestvuje to je mogue manje
Ijudi.
Vae mere predostronosti su veoma dobre i mislim da
u pokuati to da izvedem, tako da samo Vi i ja budemo
upoznati sa itavim poslom; u svakom sluaju, ako bude
neophodno, bie dovoljno vremena da uputimo jo nekog u
tajnu, u trenutku kad nam budu potrebne njegove usluge.
To e, mislim, biti najboiji plan koji mogu da izvedem; ta Vi
kaete?
To e biti veoma dobro. Kad je dovedemo ovamo,
nekoliko dana u pratiti njeno stanje i moi u da Vam
kaem ta treba da uradimo sa njom.
Tano tako, a sada laku no - evo novca koji sam
obeaojaku no! Vidimo se u dogovoreno vreme.
Vidimo se, rekao sam ja. Popijte jo jednu au, dobro
e Vam initi i zatiti vas od kie.
Popio je au vina, pa zatim spustio eir na lice i
izaao iz kue.
Bila je tamna i vlana no i vetar je duvao, ali jo
neko vreme smo uli zvuk kopita njegovog konja; kako god
bilo, ja sam uao unutra i zatvorio vrata, ponovo u glavi
razmatrajui kakva e biti korist od mojih uloenih
napora.
No, u dogovoreno vreme sam iznajmio pokrivene eze,
sa ceradom, kako bi se to reklo i odvezao se u njima do
grada. U naznaeni as bio sam na uglu Ulice Grosvenor.

Bilo je ve kasno, a ipak sam ekao sat ili vie pre nego
to sam ikoga video.
Uao sam u jednu kuicu da popijem au pia radi
odravanja telesne toplote, a kad sam ponovo izaao,
video sam nekoga kako stoji pored glave mog konja.
Odmah sam mu priao.
O, ti si tu, rekao je on.
Da, tu sam. Ovde sam Bog te pita koliko dugo. Jesi li
spreman?
Da, doao sam, rekao je ulazei u kola, kreni do
mesta koje u ti pokazati ja u samo da je uvedem u
kola, a ti mora da uradi ostalo.
Ti se vraa sa mnom. Trebae mi pomo na putu, a
nemam nikoga sa sobom.
Da, krenuu sa tobom i pobrinuti se za devojku, ali ti
mora da vozi i preuzme na sebe sve nevolje na putu,
poto u ja imati dovoljno posla da je drim i spreim da
vriti, kada se probudi.
ta! Zar ona spava?
Dao sam joj malu koliinu laudanuma, koja e uiniti
da spava sat ili dva, ali najverovatnije e je probuditi
hladan vazduh i drmusanje tokom vonje.
Prebaci neto preko nje, neka joj bude toplo i neka ti je
pri ruci spremno neto da joj sipa niz grlo za sluaj da
pone vritati. Onda nee imati problema.
Dobro, odgovorio je on; sada saekaj ovde. Idem do
one tamo kue. Kada uem i ne bude me nekoliko minuta,
moe tiho da se doveze tamo i stane sa druge strane
stuba uline rasvete.
Dok je govorio, izaao je iz kola, pa otiao do velike
kue u koju je tiho uao i ostavio vrata odkrinuta. Nakon
to je uao, ja sam tiho poterao konja do uline svetiljke i
kad sam se zaustavio, konj i prednji deo kola su bili u
potpunom mraku.
Jedva da sam i stigao do tog mesta kad se vrata
otvorie i on proviri napolje da vidi da li neko prolazi.
Pozvao sam ga i on izae ostavivi vrata otvorena i doe sa

neim to je izgledalo kao zaveljaj odee, ali je zapravo

bila devojka i neto odee to je poneo za nju.
Daj je meni, rekoh ja, i uskai da uzme dizgine; teraj
najbre to moe.
Uzeo sam devojku u naruje i smestio je u zadnji deo
eze, dok je on uskoio i povezao kola. Smestio sam
devojku udobno na neku slamu i namestio odeu ispod
nje da se ne bi povredila od drmusanja kola.
Dobro, rekao sam, moe doi ovamo pozadi i sesti
pored nje: ona je dobro. Izgleda mi prilino usplahireno.
Pa, trao sam nosei je u naruju, i sve to me
uznemirilo.
Bolje bi bilo da uzme malo brendija.
Ne, ne! Ne zaustavljaj se.
Ma ne brini, odgovorio sam prelazei napred, to je
poslednja stanica na koju emo svratiti da popijemo dobru
au vrueg brendija s vodom. Hajde, ima li izbora, s
obzirom na to da e uzde biti u mojim rukama, jer hou da
ja vozim? Hajde, budi brz.
Predao mi je uzde rekavi: Zar ne misli da je opasno
zaustavljati se - moda nas posmatraju, ili se ona moe
probuditi.
Ni najmanje. Ona preglasno hre da bi se uskoro
probudila, a ti e se onesvestiti bez nekog okrepljenja; zato
dobro pazi na devojuru i ponovo e vratiti pribranost.
Jo dok sam govorio iskoio sam napolje i doneo dve
ae brendija s vodom, vrueg, jakog i slatkog. Izaao sam
iz kue za otprilike dva minuta.
Evo, rekao sam. Pij, popij sve to, od toga e ti biti bolje.
Rekao sam istinu, poto je, to zbog moje preporuke,
to zbog svoje nervoze i urbe, on ispio oko pola ae u
jednom gutljaju.
Nikada neu zaboraviti njegov izraz lica. Ha, ha, ha!
Ne mogu da zadrim to veselje u sebi. Samo zamislite
devojku u pokrivenim kolima, potpuni mrak, takav mrak
da ste jedva mogli razaznati obrise ljudske senke - a onda
ako moete zamislite dva otra oka, koja svetle u mraku

poput maijih, kako odjednom blesnu a onda se prevrnu

tako da se vide beonjae. Sasvim zastraujue! Onda
ujete au koja pada i vidite kako se on jednom rukom
hvata za grlo, a drugu zabija sebi u stomak.
Iz njegovog grla se zauo udnovat glas, a zatim mu
se otelo neto slino psovki i stenjanju.
Doavola, rekao sam ja, ta je sada? Ispio si sve pie,
veorna si nervozan - bolje bi bilo da popije jo jedno.
Ne vie, ne vie, rekao je on slabim i promuklim
glasom, ne vie, za ime Boije. Skoro sam se uguio, grlo mi
je spreno, a utroba mi gori.
Rekao sam ti da je vrue.
Da, vrue, kljualo, idemo dalje. Poludeo sam od bola,
polazi!
Hoe li da popije vode ili neeg drugog da ohladi
grlo?, pitao sam ja.
Ne, ne, idemo dalje.
Da, ali brendi sa vodom je vru, u svakom sluaju,
sada ide veoma brzo - zaista veoma brzo, evo poslednjeg
gutljaja. Rekavi to, ispio sam pie, vratio se u kuu sa
jednom aom i platio onu slomljenu.
To nije potrajalo ni pet minuta i krenuli smo putem
dalje, avolski brzo. Ilo nam je sasvim dobro; moj prijatelj
na seditu iza mene oporavio se od opekotine, iako ga je
gua veoma boiela, a u stomaku mu je bilo veoma
neprijatno; ali sad mu je ve bilo bolje.
Jurili smo dalje, konjska kopita i tokovi kola tretali
su po zemlji, a devojka je i dalje ostala u stanju nesvestice
u kakvom je i doneta u kola.
Nesumnjivo je dobila veu dozu opijuma nego to je
mogla da podnese. Meni to nije smetalo, nego je sve bilo
jo i lake, jer je pravila manje nevolja i ovako je bilo
bezbednije.
Stigli smo ovamo osta lako, dovezli se do vrata koja
su se smesta otvorila, iskoili iz kola, uzeli devojku i uneli
je unutra.
Kad se vrata zatvore za nekim, on moe biti uveren da

je stvar sasvim zavrena, a odavde se ne izlazi lako, osim

u drvenom kovegu. Zapravo, nikad nisam izgubio
tienika ni na koji drugi nain; uvek odravamo vezu sa
naim klijentom i oni su obino tako zadovoljni da nikada
nikog ne odvode od nas.
No dobro! Uneo sam je unutra i ostavio je samu u
jednoj sobi da spava. Bila je lepa devojka - zgodna,
pretpostavljam da bi je ljui tako opisali. Ali, dosta o
tome!
Ona je dobro, rekao sam kad sam se vratio u ovu
sobu. Dobro je, ostavio sam je u sobi.
Nije mrtva?, upitao je on veoma uplaeno.
O, ne! Ne, ne! Samo spava i jo se nije probudila
zahvaljujui laudanumu. Hoe li sada da mi plati za
godinu dana unapred?
Da, odgovorio je on dok mi je pruao novac i
bankovne obveznice. Dakle, kako da se noas vratim
nazad u London?
Bolje ti je da ostane ovde.
O, ne! I ja u da poludim, ako ostanem ovde, moram
uskoro da krenem.
Dobro, hoe li da ode u seosku krmu?
Koliko je udaljena?
Otprilike milju, lako e stii do nje. Kad smo kod toga,
ja u te odvesti do nje i ostaviti tamo i tebe i kola.
Odlino, neka bude tako, idem tamo. Dakle, drago mi
je to je sve ovo zavreno, a to pre bude zavreno zauvek,
tim bolje. Istinski mi je ao zbog nje, ali tu se nita ne moe
uraditi. To e je ubiti, uopte ne sumnjam, ali jo bolje,
izbei e bedu proisteklu iz svog preseljenja i osloboditi nas
tereta brige o njoj.
Pa i hoe, rekao sam ja, ali hajde, moramo odmah da
krenemo, ako hoe da ide.
Da, da, urno je rekao on.
Pa, onda, polazi; konj jo nije ispregnut, a ako ne
pourimo zakasniemo da ti iznajmimo smetaj za noas.
Vrlo dobro, rekao je nekako unezvereno, potpuno sam

spreman, potpuno.
Izali smo iz kue i brzo se odvezli do krme, do koje
smo stigli za nekih deset minuta, a onda sam ostavio
konja i otpratio oveka u krmu, pa se vratio brzo, koliko
sam to mogao, peke. No dobro, mislio sam ja, ovo nije
loe, imao sam uspean dan, dobro sam plaen za posao, a
nije mi falilo zabave na putu.
Doao sam do zakljuka da, ako se cela stvar zavri
brzo, u depu e mi ostati vie nego da ona ostane u
ivotu, a ona e biti srenija na nebesima nego ovde,
gospodine Tod.
,,Nesumnjivo, rekao je gospodin Svini Tod,
nesumnjivo da je to vae zakljuivanje bilo sasvim
ispravno
,,No, onda sam se dao na posao da ustanovim kako
se ta stvar moe reiti i posmatrao sam je dok se nije
probudila. Osvrnula se oko sebe i izgledala je veoma
iznenaeno i zbunjeno. Kao da nije razumevala svoj
poloaj, a ja sam sve vreme ostao u blizini.
Duboko je uzdahnula i spustila ruku sebi na glavu,
neko vreme izgledajui kao da uopte nije u stanju da
shvati ta joj se ogodiio ili gde se nalazi.
Poslao sam joj malo aja, poto jo nisam bio
spreman da izvedem ono to sam namerio i ona se
naizgled oporavila i postavila neka pitanja, ali moj ovek
se pravio nem tom prilikom i nije govorio, usled ega se
ona veoma uplaila. Ostavio sam je tako nedelju ili dve, a
onda, jednog dana, otiao sam u njenu eliju. Njen izgled
se veoma izmenio i delovaia je veoma bledo.
Pa, pitao sam ja, kako se sada osea?
Pogledala me u lice i zadrhtala, ali je rekla mirnim
glasom, obazirui se oko sebe: Gde sam ja?
Ovde si! I bie ti veoma udobno ako se bude ponaala
ljubazno. U suprotnom e ti biti navuena ludaka koulja.
Dobri Boe!, uzviknula je ona sklapajui ruke, da li su
me to staviii ovde u... u...
Nije mogla da dovri reenicu, a ja sam joj ponudio

re koju nije izgovorila dok to ja nisam uradio, a ondaje

glasno vrisnula: Ludnica!
Hajde, rekao sam joj ja, tako nee ii; mora nauiti
da bude tiha ili e snositi strane posledice.
O, milost, milost!Neu uraditi nita pogreno! ta sam
uradila da bi me doveli ovde-ta sam uradila? Mogu uzeti
sve ako e me ostaviti da ivim u slobodi. Nije me briga gde,
ili koliko u biti siromana. O, Henri, Henri! Kad bi znao gde
sam ja, zar ne bi pojurio da me spase? Da, pojurio bi,
pojurio bi!
Ah! Ovde nema Henrija, rekoh ja, i mora se pomiriti
sa tim da mora da se snae i bez njega.
Nisam mogla da verujem da bi se moj brat poneo
ovako nisko. Nisam ga smatrala pokvarenim; iako sam ga
znala kao sebinog, opakog i grubog, ipak nisam mislila da
smera ovakvo zlo; ali on smera da mi ukrade sve to imam
da, to je razlog zbog koga me poslao ovamo.
Nema sumnje, sloio sam se ja.
Hou li ikada izai?, upitala je alosrtim glasom.
Nemojte mi rei da e moj ivot proi ovde.
Zaista hoe. Dok je on iv, nikada nee izai iz ovih
zidova.
On nee postii svoj cilj, poto ja sa sobom imam
dokument kog nikada nee moi da se domogne; naravno
da moe da me ubije, ali ne moe imati koristi od moje
smrti.
Pa, to bi mu dobro posluilo. A kako si uspela u toj
situaciji, kako si izvela to da sa sobom odnese dokument?
To nije vano; to je dokument od male vrednosti, a ja
sam ga osigurala. Nisam mislila da e ovo da uradi, ali bi
on jo mogao da odustane. Hoe li mi pomoi? Biu bogata
i mogu dobro da tiplatim.
Ali, tvoj brat?
O, on je bogat i bez mog imetka, ali je previe
pohlepan; reci da e mi pomoi - samo mi pomozi da
izaem i nee izgubiti u tom poslu.
Vrlo dobro, rekao sam ja. Hoe li mi dati taj

dokument kao garanciju da e odrati svoju re?

Da, odgovorila je ona, vadei dokument - jedan mali
pergament - iz nedara. Uzmi ga i pusti me napolje, bie
izdano nagraen.
Ah! Ali mora mi dopustiti da prvo sredim ovu stvar sa
svojim poslodavcima. Ti mora da si stvarno luda. Nismo jo
uli za mlade dame koje nose na sebi skrivene vrednosne
papire i pergamente kad su pri zdravom razumu.
Ne namerava da me izda?, upitala je divlje skoivi
na noge i jurnuvi ka pergamentu, koji sam ja paljivo
stavio u dep na prsima.
Zaboga, ne! Ali zadrau pergament i razgovarati sa
tvojim bratom o ovoj stvari.
Boe moj! Boe moj!, uzviknula je ona, a onda se
sruila na svoj krevet i sledeeg trenutka je bila oblivena
krvlju. Pukao joj je krvni sud.
Poslao sam po hirurga i lekara, a njih obojica su
izneli svoje miljenje da joj nema spasa i da e joj sledeih
nekoliko sati biti poslednji u ivotu.
To je bila injenica. Umrla je u sledeih pola sata, a
onda sam poslao po predstavnike vlasti da bi se
organizovala
sahrana.
Obezbedivi
potvrdu
od
medicinara, nisam imao potekoa sa tim i ona je
sahranjena propisno, bez ikakvih problema.
Pa, mislio sam ja, ovoje vrlo zgodan posli, ali bie jo
unosniji nego to sam ipomiljao. Prvo moram da dobijem
svoju prvu nagradu, a ako bude ikakvih tekoa, imam
dokument da se na njega pozovem.
On je doao sledeeg dana i pojavio se prilino
namrten.
No, rekao je, kako se stvari ovde razvijaju?
Odlino, odgovorio sam ja, kako je tvoje grlo?
Uinilo mi se da me pogledao zlobno, kao da ukazuje
na moju krivicu.
Prilino dobro, ali bio sam bolestan tri dana. Kako je
pacijentkinja?

Dobro, koliko bi ti samo poeleti mogao, rekoh ja.

Mirno je podnela, ha? Pa, teko da sam to oekivao,
ali nije vano. Sa njom e dugo potrajati, ve vidim. Niste
jo isprobali sistem zastraivanja, zar ne?
Nije bilo nikakve potrebe, odgovorio sam stavljajui
mu potvrdu o njenoj sahrani u ruku, a on je skoio kao da
ga je guja ujela i pobledeo je, ali uskoro se oporavio i
Ijubazno se nasmeio govorei: A, dobro! Vidim da ste bili
preduzimljivi, mada bih voleo da sam je video da je pitam
za dokument koji nedostaje, ali nije vano.
Sada, da porazgovaramo o dve stotine funti, rekao
sam ja.
Zato? Mislio sam da e jedna biti dovoljna kad
urauna ta si ve dobio i kratko vrerne boravka i sve dobio si novac za smetaj i hranu za godinu dana unapred.
Znam da jesam, ali poto sam uradio vie nego to si
oekivao i to za krae vreme, umesto da mi da vie, ti
ima obraza da mi nudi manje.
Ne, ne, nije - kako si to nazvao? Nita nismo rekli o
tome, ali evo stotinu funti i plaen si dobro.
Pa, rekao sam uzimajui novac, moram dobiti pet
stotina funti u svakom sluaju, a ako mi ih ne da, rei u
ostalim zainteresovanim gde se moe pronai izvesni
dokument.
Kakav dokument?
Onaj koji si pomenuo. Daj mi jo etiri stotine i dobie
dokument.
Nakon mnogo razgovora i natezanja dao mi je novac,
a ja sam mu dao dokument, kojim je bio veoma
zadovoljan, ali se teko rastao s novcem i izgledalo je da
mu je veoma ao zbog toga.
Nakon toga sam uo da ga je izazvao dragan njegove
sestre i izali su na dvoboj, a on je pao i umro. Sestrin
ljubavnik je otiao u Evropu gde od tada ivi.
,,Ah, ree Svini Tod, stvarno ste izvukli maksimum
iz tog posla: niko osim Vas nita nije zaradio.
Ba niko za koga ja znam, osim daljih roaka, a ja

sam proao veoma dobro; opet, znate, ne mogu da ivim ni

od ega. Imam trokove odravanja kue i podruma, ali
drim se posla i tako u i nastaviti sve dok mi bude ilo.

DVADESET ESTO POGLAVLJE

Pukovnik Deferi ulae jo jedan napor da sazna tajnu
Svinija Toda
Ako bismo rekli da je pukovnik Deferi bio zadovoljan
stanjem situacije u vezi sa nestankom svog prijatelja
Tornhila ili da je sada oluio da se zadovolji ekanjem da
sluaj ili puki protok vremena uine da naleti na neku
novost, zaista bismo uinili veliku nepravdu tom
gospodinu.
Nasuprot tome, on je bio jedna od onih vitekih
linosti koje kad neto zaponu, koriste sva mogua
sredstva da to dovedu do kraja i ne zaovoljavaju se time
da su uloili jedan veliki napor koji je, i kada ne uspe,
dovoljan da ih umiri.
Daleko od toga; on je bio ovek koji, kad zapone bilo
kakav zadatak, oekuje samo jedan nain na koji bi
mogao da ga privede kraju, a to je da zadatak bude
potpuno i u svakom pogledu zavren. Tako je i u sluaju
gospodina Tornhila, reio da ne odustane.
Ali, on nije bio brzoplet. Naviknutost na vojniku
disciplinu i dugo vreme koje je proveo u vojnikim
logorima, gde je sve to lii na urbu i nered krajnje

nepoeljno, naveli su ga da zastane pre nego to donese

ikakvu odreenu odluku o svom delovanju. Stanka koju je
napravio nije imala veze sa opasnou jer ga ta mogunost
nije uznemiravala; ak da se iznenada ukazao neki drugi
nain delovanja koji bi pruao veu mogunost ostvarenja
ciija, on bi ga. odmah prihvatio i po cenu sopstvenog
ivota.
Stoga se posvetio dubokom razmiljanju o tome ta
se moe uraditi u ovom sluajukoji je ve izgledao kao da
je obavijen najdubljom moguom misterijom.
Nije sumnjao da je berberinov egrt, kome su se on i
njegovog prijatelj obratili, znao neto vano, ali ga je strah
spreavao da to otkrije, a kao to je pukovnik primetio:
Ako strah tera deaka na utanje o toj temi, strah bi
mogao da ga natera i da progovori; ne vidim zato ne
bismo nastojali da sebe uinimo ravnim Sviniju Todu po
tom pitanju.
ta onda predlae?, pitao je kapetan.
Rekao bih da bi bilo najbolje da motrimo na
berberinovu radnju i dokopamo se deaka, jer emo
moda uluiti priliku da to uradimo."
,,Da ga otmemo?
,,Da, naravno; poto je, uostalom, po svoj prilici,
njegov strah od berberina samo stvar njegove uobrazilje,
on bi mogao, kad ga mi odvedemo sa sobom da se zaista
raspri; a onda kad otkrije da mi moemo i hoemo da ga
zatitimo, uemo sve to ima da kae.
Nakon jo malo razgovora, odluili su se za ovaj plan;
kapetan i pukovnik su nakon obavljenog izvianja, kako
su to oni nazvali, zakljuili da e, ako zauzmu poloaj na
prozoru gostionice, koja je bila skoro tano nasuprot
berberinove radnje, moi efikasno da posmatraju ko ulazi
i izlazi iz brijanice, pa e sigurno videti i deaka u nekom
trenutku tokom dana.
Ovakav plan delovanja bi nesumnjivo bio veoma
uspean i Tobijas bi im pao u ruke, da se za njega
jadnika, naalost, ve nije pobrinuo Svini Tod, kao to

smo opisali, smestivi ga u onu stranu ludnicu u Pekam

Raju, koju je drao jedan tako bezobziran ovek, Fog.
Ne moemo da ne mislimo kako je krajnja nesrea, u
odnosu na dobrobit svih linosti za koje smo se tako
duboko zainteresovali, i za koje smo, kako se nadamo, i
kod itaoca podstaknuli jednako veliko saoseanje - to
Tobijas nije saekao sa svojom grozniavom pretragom
berberinove kue samo dvadeset etiri asa; u tom
sluaju, ne samo da bi izbegao uasni usud koji ga je
doekao, nego bi i Doana Oukli bila poteena velike
opasnosti u koju je kasnije zapala.
Ali, ne smemo da se istravamo; a uasne avanture
za koje joj je bilo sueno da ih doivi, pre nego to doeka
nagradu za svoju izuzetnu vrlinu i plemenitu istrajnost,
govorie same za sebe i to zaista vrlo glasno.
Bilo je rano jutro kad su se dvojica prijatelja smestili
u gostionicu nasuprot radnji Svinija Toda u Ulici Flit; a
onda, nakon to su se dogovorili s vlasnikom kue da
mogu neometano da borave u prostoriji koliko god dugo
budu eleli, obojica su seli kraj prozora i motrili na
Todovu kuu.
Tokom vremena tu provedenog, pukovnik Deferi je
prvi put upoznao kapetana sa svojom velikom naklonou
prema Doani i rekao mu da misli kako se njegov nemirni
duh najzad skrasio usmerivi se na nju i da je ona zaista
jedino stvorenje na ovom svetu sa kojim misli da bi mogao
iskusiti uivanjc u porodinom ivotu, a da se zbog toga
ne pokaje.
,,Ona je olienje lepote kakvu ni najvrelija mata ne
moe da zamisli, rekao je on, ,,a uz te line drai, koje su
sasvim izvesno neuporedive, dovoljno sam je upoznao da
sam ubeen da ona ima um najviih kvaliteta koji su ikad
pripadali nekom ljudskom biu na ovorn svetu.
,,Sa takvim oseanjima i naklonostima prema njoj,
rekao je kapetan, udo bi bilo da je nisi zavoleo, kao to
sada priznaje da jesi.
Nisam mogao ostati neosetljiv na njenu privlanost.

Shvati me, dragi moj prijatelju, ni u kom sluaju nisam

zbog svoje iznenada steene pristrasnosti prema tom
mladom i prelepom stvorenju nameravao da poinim
nepravdu i ne dam sve od sebe, uloivi sve svoje snage,
da otkrijem da li su Tornhil i Mark Indestri jedna te ista
osoba. Kaem ti da je volim s dubinom i iskrenou
oseanja koja za mene ine njenu sreu vanijom od moje
sopstvene; mislim da me dovoljno poznaje da bi mogao
da bude uveren u to da govorim samo ono to stvarno
oseam.
Uveren sam, rekao je kapetan, ,,i odajem ti
priznanje na najveoj moguoj iskrenosti. I sam sam
zainteresovan za budunost te estite mlade devojke, tako
da poelim da e se ona uveriti da njenog dragog nema
vie, i tako bolje proi, (to sam siguran i da hoe), ako
postane tvoja ena; sve to moemo saznati o tom
Indestriju naizgled dokazuje da on nije ba najpouzdanija
linost na svetu i moda nije ba prikladna vrsta oveka za
nju. U svakom sluaju, ona, naravno, moe misliti
drugaije, a on sasvim iskreno moe misliti da e uiniti
srenom takvu devojku kao to je Doana Oukli.
Zahvaljujem ti na ljubaznom miljenju o meni,
prijatelju moj, ali...
,,Pst!, ree kapetan iznenada. Pst! Pogledaj
berberina!
Berberina? Svinija Toda?
,,Da, da, eno ga; zar ga ne vidi? Eno ga, izgleda kao
da je doao sa dugog puta. ta li je radio, pitam se?
Zamazan je blatom.
Da, tamo je bio Svini Tod, otvarao je svoju radnju
spolja, kljuem koji je nakon mnogo preturanja izvukao iz
depa; i, kao to je kapetan rekao, zaista je izgledao kao
da je doao sa dalekog puta, poto je bio uprljan blatom, a
njegov celokupni izgled bi svakog uverio kako je on morao
provesti vei deo ranog jutra na kii kakva ume da pada u
Londonu i njegovom predgrau.
I bilo je tako, jer nakon to je ostao sa nadzornikom

ludnice u nadi da e nevreme koje je nastalo popustiti, bio

je prisiljen da najzad sasvim odustane od takvog miljenja
i, poto se nije mogao nai nikakav prevoz, imao je
zadovoljstvo, ako se to tako moe nazvati, da hoda do kue
po blatu do kolena kroz taj prljavi kraj.
Ipak, bilo je izvesnog zadovoljenja za njega u oseaju
da se oslobodio Tobijasa, koji je zbog pretresa kue,
postao zaista izuzetno nezgodan i, moda, najozbiljniji
neprijateljkog je Svini Tod ikada imao.
,,Ha!, ree on kad je video svoju radnju u Ulici Flit,
,,Ha! Gazda Tobijas je na sigurnom; nee mi vie praviti
neprilike, to je sasvim jasno. Kako je udesno zgodna
stvar imati prijatelja kakav je Fog, koji e za razumnu
svotu uiniti toliko toga da oveka oslobodi neugodnog
tereta. Sasvim je mogue da me deak mogao upropastiti.
eleo bih da se sada usudim i iskoristim priliku sa
sredstvima koja sam dobio od biserne ogrlice udruenim
sa ostalim zalihama i napustim posao. Tako ne bih bio
obavezan da se uputam u rizik i nevolje sa uzimanjem jo
jednog egrta.
Da, Sviniju Todu bi sada bilo drago da odmah i
zauvek zatvori svoju radnju u Ulici Flit, ali plaio se da e
se Don Mandel, kad uvidi da se njegova muterija ne
vraa da otkupi svoje bisere, odluiti da ih proda i da e
tada njihova velika lepota i ogromna vrednost privui
mogo panje. U tom sluaju bi mogao da istupi neko ko
zna mnogo vie o njihovoj prethodnoj istoriji od njega
samog.
Moram ostati pritajen, mislio je on, iako sam bio
prilino dobro preruen i uopte nije verovatno da bi iko ne, ak ni tani Don Mandel lino - u Sviniju Todu,
sirotom brici iz Ulice Flit, prepoznao plemia koji je doao
da u kraljiino ime pozajmi osam hiljada funti na raun
biserne ogrlice. Ipak, postoji slaba mogunost da bude
opasnosti i ako e biti guve u vezi sa dragim kamenjem,
bolje je da ostanem prikriven dok se ta guva sasvim ne
okona.

Ovo je nesumnjivo bila zadivljujua taktika Svinija

Toda, koji, iako je otkrio da je postao bogata, nije uradio
kao to rade mnogi ijudi kad pronau neto prijatno i
zanimljivo - nije zaboravio svu onu mudrost i odmerenost
koja ga je uvela u tu klasu ljudi kojim se najvie zavidi.
Trebalo mu je nekoliko minuta pre nego to je uspeo
da nae klju kojim je otvarao svoja ulina vrata, ali na
kraju je uspeo u tome i nestao spred oima pukovnika i
njegovog prijatelja u unutranjost svoje kue. Vrata za
njim su se smesta ponovo zatvorila.
,,Pa, rekao je pukovnik Deferi, ta ti misli o
tome?
,,Ne znam ta da mislim, osim da je tvoj prijatelj Tod
bio izvan grada, kao to to stanje njegovih izama vie
nego dovoljno pokazuje. Zaista pokazuje, a on izgleda
kao da je iao daleko, poto blato na njegovim izmama
nije londonsko blato.
Sigurno da nije; ono potie negde iz daleka. Ali
pogledaj, on ponovo izlazi.
Svini Tod je krupnim koracima izaao iz kue, ovaj
put gologlav i krenuo da podie kapke na izlozima svoje
radnje, a poto ih je bilo samo tri, zavrio je sa tim za
nekoliko sekundi i ponovo je uao unutra nosei kapke,
zajedno sa gvozdenom ipkom kojom ih je zaglavljivao.
Ovo je bio uobiajeni postupak koji se odigravao pri
otvaranju radnje Svinija Toda, a jedino to je iznenadilo
nae prijatelje na prozoru gostionice, bilo je to da se Tod,
iako je imao egrta, spustio tako nisko da bude koristan i
otvori sopstvenu radnju. Momku nije bilo ni traga, iako je
sigurno bilo vreme za njegovo egrtovanje; Tod, isto tako
sigurno, nije bio vrsta oveka koji bi bio tako popustljiv
prema deaku kog je zaposlio da bude na sve naine
koristan, da bi mu dopustio da dolazi kada je sav prljavi
posao u rano jutro zavren.
Ipak, po svemu sudei bilo je tako, poto se sada Tod
pojavio s metlom u ruci, metui radnju s ustrinom i
estinom koja je govorila da nije obavljao taj sa posao ba

velikim zadovoljstvom.
Gde bi deak mogao da bude?, rekao je kapetan.
Zna, koliko god malo razloga mogu imati za takvu
pretpostavku, ne mogu a da u glavi nekako ne povezujem
Todovo odsustvovanje iz grada sa deakovim jutronjim
nepojavljivanjem.
Zaista! Podudarnost je zanimljiva, poto su i moje
misli u vezi sa tim sline, a to vie razmiljam sve vie
sam uveren da mora da je tako i da e naa straa biti
potpuno uzaludna. Da li je verovatno - iako je sasvim
mogue da je tako - da je zloinac otkrio da smo postavljali
pitanja deaku i pomislio kako treba da mu oduzme
ivot?
Hajde da ne idemo tako daleko u pukim
nagaanjima., ree kapetan. Prisetimo se da jo uvek,
ta god sumnjali, mi nita ne znamo, i da puka injenica
da nismo bili u stanju pratiti Tornhilov trag dalje od
brijanice nee biti dovoljna za podizanje utemeljene
optube.
,,Ja to sve znam i oseam kako moramo biti izuzetno
oprezni, a, ipak, u mom umu sve ove okolnosti iz dana u
dan poprimaju sve groznije naznake izvesnosti i ve
posmatram Toda kao ubicu.
,,Da li da nastavimo svoju strau?
Teko mogu da vidim neku korist u tome. Moda
moemo videti neka zbivanja koja nas mogu zanimati, ali
imam jak utisak da sigurno neemo videti deaka kog
elimo. U svakom sluaju, berberin, kao to vidi, ve ima
muteriju.
Kad su pogledali preko puta, videli su dobro
obuenog oveka za kog se, po izvesnom dranju i utisku
koji je odavao, moglo zakljuiti da nije Londonac. Vie je
podseao na nekog dobrostojeeg sitnoposednika, koji je
doao u grad da isplati ili podigne neki novac, a dok je
prolazio pored radnje Svinija Toda, moglo se videti kako se
trlja po bradi, kao da u sebi razmatra da li treba da se
obrije.

To razmatranje, ako ga je bilo, zavrilo se potvrdom

da je brijanje potrebno, poto je on uao u Todovu radnju,
kao prva muterija koju e imati tog jutra.
S mesta na kom su se pukovnik i kapetan nalazili,
nisu mogli da vide unutar Todove radnje ak i pored toga
to su vrata bila otvorena, ali videii su da se ta vrata
zatvaraju nakon to je muterija provela unutra nekoliko
minuta, tako da bi za njih, ak i da su bili blizu, itava
unutranjost brijanice bila skrivena.
Nisu oseali veliko zanimanje za oveka, koji je uao
u radnju Svinija Toda, ali kada je prolo daleko vie
vremena nego to je potrebno za brijanje, a on se nije
pojavio napolju, poeli su da se oseaju pomalo
nelagodno.
Kada je uao drugi ovek i zadrao se unutra samo
nekih pet minuta pre nego to je izaao obrijan, a prvi
ovek se jo nije pojavio, nisu znali ta da misle o tome i
utke su gledali jedan u drugog nekoliko trenutaka.
Najzad je pukovnik progovorio:
Prijatelju moj, da li smo do sada ekali ni za ta? ta
se moglo desiti sa onim ovekom kog smo videli da ulazi u
berbernicu, ali koji, ini mi se da obojica oseamo kako
smo u stanju zakleti se u to, uopte nije izaao?
Mogao bih da se zakunem; i, do kakvog zakljuka
moemo da doemo?
Nikakvog, osim da je tamo doekao svoju smrt i da
je, kakva god mogla biti njegova sudbina, to ista sudbina
kakvu je doiveo jadni Tornhil. Ne mogu to vie da
izdrim. Hoe li ostati ovde i pustiti me da idem sam?
,,Ni za ta na svetu - ti bi utrao u nepoznatu
opasnost; ne moe znati kakve moi da ini zlodela
poseduje taj ovek. Nee ii sam, pukovnie, nikako
nee, ali neto mora da se uradi.
Slaem se, a ipak to sigurno ne sme biti oajniki
potez o kakvom ti premilja.
Oajniki hitne situacije zahtevaju oajnike mere.
,,Da, u optem principu se takoe i u tome slaem sa

tobom, pukovnie, ali ipak mislim da se u ovom sluaju

usled prenagljivanja sve moe izgubiti, a nita postii.
Imamo posla s nekim ko je po svemu suei otrouman i
pritajen, a ako se ita moe postii nasuprot njegovim
eljama, to se ne moe uraditi otvorenim nastupom kakav
bismo, sam po sebi, u uobiajenim okolnostima, i ti i ja
rado prihvatili.
,,No dobro, ree pukovnik, neu i ne mislim da
kaem da nisi u pravu.
Znam da jesam - siguran sam da jesam, a sada me
sasluaj: mislim da smo u ovoj stvari otili i te kako
predaleko bez ikakve pomoi i da je vreme da u zaplet
ukljuimo i neke druge.
,,Ne shvatam na ta misli
Uskoro u objasniti. Mislim da bi, ako se u nastavku
ovog poduhvata, koji u mojoj svesti svakog trenutka
postaje sve ozbiljniji, tebi i meni bilo ta dogodi, bilo
apsolutno zastraujue pomisliti da bi to bio kraj prie.
Tano, tano; a jadna Doana i njena prijateljica
Arabela, ta one mogu da urade?
Nita, osim da se izloe velikoj opasnosti. Hajde,
hajdemo sada pukovnie, drago mi je to vidim da jedan
drugog bolje razumemo u ovom poslu; naravno da si uo
za sera Riarda Blanta?
Ser Riard Blant - Blant - o, misli na sudiju?
Tako je; predlaem da sa njim poverljivo i nasamo
porazgovaramo o ovoj stvari - da ga upoznamo sa svim
okolnostima i prihvatimo njegov savet ta da uradimo.
Posledica preputanja ovog pitanja u njegove ruke e u
svakom sluaju biti da, ako ita budemo pokuali i
budemo nadvladani silom ili prevarom, neemo stradati, a
da nikako ne budemo osveeni.
Tvoj predlog ima sasvim razumno opravdanje.
Znam da je tako, kad razmisli o tome. O, pukovnie
Deferi, ti si bie koje se previe preputa impulsu.
,,Pa, rekao je pukovnik napola aljivo, moram rei
da mislim da ta optuba ne bi trebalo da doe od tebe, jer

sam te viao da neke stvari radi prilino impulsivno."

Neemo se raspravljati o tome; ali poto si se sloio
sa mnom o ovom pitanju, nee imati primedbi da odmah
krene sa mnom kod sera Riarda Blanta?
,,Ni najmanje; nasuprot tome, ako ita uopte treba
da se uradi, za ime boije, daj da to uradimo brzo.
Potpuno sam ubeen da je u toku neka strana tragedija i
da emo, ako mere koje preduzmemo ne budu krajnje
ustre, zakasniti da predupredimo njen zlokobni uticaj na
sudbine onih za koje smo se tako duboko zainteresovali.
Slaem se, slaem se! Poi sa mnom i hajde da na
kratko vreme, ostavimo gospodina Toda i njegovu radnju
da se brinu sami o sebi, dok mi ne preduzmemo
delotvorne mere da ga opkolimo. Zato okleva?
,,Ne oklevam. Kao da me neki tajanstveni uticaj dri
zakovanog na ovom mestu.
Neka tajanstvena budalatina! Pa ti postaje
sujeveran, pukovnie.
,,Ne, ne! Pa, ini mi se da moram krenuti sa tobom.
Veruj da mi je bio potreban ist razum da me natera na
odustajanje od nade da bih doao do nekog vanog otkria
ulaskom u radnju Svinija Toda.
,,Da, moda bi otkrio neto vano, a pretpostavi samo
da bi otkrio kako je on ubio neke od svojih muterija. Ako
je to uradio, moe biti siguran da se takav ovek dobro
pobrinuo da to uradi temeljito, a tvoje otkrie bi moda
stiglo malo prekasno. Razume li to?
Razumem, razumem. Hajde, poto pouzdano tvrdim
da, ako vidimo jo ikoga kako ulazi u brijanicu, ja neu
moi da se oduprem tome da smesta pojurim tamo i
podignem uzbunu.
Nesumnjivo je bilo dobro to pukovnikov prijatelj nije
bio poletan kao to je bio on, inae bi, po onome to zaista
znamo o Sviniju Todu, i po onome u ta sumnjamo,
Deferi mogao upasti u najveu moguu opasnost. Tako
bi, umesto da bude u poloaju da pomogne drugima u
razotkrivanju tajni povezanih sa kuom Svinija Toda, on

sam mogao doi u situaciju kad mu se ne moe pomoi, i

postao i sam jedna od tih tajni.
Ali nije se tako dogodilo.

DVADESET SEDMO POGLAVLJE

Tobijas pokuava da izae iz ludnice

Nemamo srca da nametnemo itaocu svest o

uasnom stanju jadnog Tobijasa.
Zasigurno nijedna od dramskih linosti iz nae prie
nije propatila toliko kao on; stoga oseamo da je neka
vrsta dunosti da razmotrimo neto od njegovih misli i
oseanja koja su ga obuzimala dok je leao u bednoj eliji,
u ludnici u Pekam Raju.
Naravno da je Tobijas Rag bio duevno zdrav koliko
bi jedan obian hrianin samo poeleo za sebe, kad ga je
zlikovac Svini Tod strpao u koiju da ga poveze u
ustanovu gospodina Foga; ali, ako bi ikakvim veto
smiljenim procesom ljudski intelekt mogao da bude
sruen sa svog prestola, zasigurno bi se taj proces morao
sastojati iz toga da se duevno zdrava osoba smesti u
sanatorijum za umobolne.
Za matu jednog deaka, i to deaka ija je mata
bila iva kao kod jadnog Tobijasa, ludnica je morala biti
ispunjena samim uasom. Vee iskustvo, koje omoguava
osobama zrelijih godina da odbace od sebe veinu

nestvarnih predstava, koje su se naizgled tako udno

nastanile u umu mladog Tobijasa, on jo nije bio stekao;
zato nije nikakvo udo to je za njega trenutna situacija
bila situacija bolne i uasne patnje i bede.
Dugo je leao u sumornoj eliji nalik na tamniku, u
koju je baen dokje bio u nekakvoj omamljenosti, koja je
moda predskazivala stvarno ludilo, a moda i nije; iako
su svakako sve okolnosti predskazivale da e zaista biti
tako. Mnoge duge sate on nije pomerio ni ruku ni nogu, a
poto je deo taktike gospodina Foga bio, kako je sam
rekao, da dopusti da podrum uini svoje, nikada nije
ometao mir ili san svojih pacijenata, napadno nudei neko
okrepljenje. Tobijas je tako, da je reio da ostane
nepomian kao indijski fakir, mogao da umre u istom
poloaju, a da ga niko uopte i ne uznemiri.
Bilo bi sasvim nemogue opisati nadrealne misli i
prizore koji su za to vreme prolazili Tobijasu kroz um.
Izgledalo je kao da je njegov intelekt uvuen u zaarane
vode nekog vrtloga i da su svi razliiti prizori i zbivanja
koji bi, u uobiajenim okolnostima, bili jasni i vidljivi, bili
zajedno izmeani u nerazmrsivo klupko.
Usred svega ovoga, poeo je da bude svestan jednog
izdvojenog utiska ili oseaja - da neko peva tihim, blagim
glasom, negde veoma blizu njega.
Ovaj oseaj, koliko god bio udan na takvom mestu,
svakog trena je postajao jai, dok najzad nije poeo da
svojom jainom u sebe uvlai skoro sve druge i on se
postepeno osvestio iz omamljenosti koja ga je bila obuzela.
Da, neko je pevao. Bio je to enski glas, u to je bio
siguran; a kako je njegova svest bivala sve jae obuzeta
tim predmetom razmiljanja, a njegove ulne sposobnosti
poinjale da se ispoljavaju u punoj meri, njegov intelekt je
sveukupno poeo zdravije da deluje.
Nije mogao da razazna rei pesme, ali sam glas je bio
veoma lep i melodian. Dok je Tobijas sluao, oseao je
kao da groznica u njegovoj krvi slabi i da zdravije misli
preuzimaju mesto onih zbrkanih izmiljotina koje su do

tada ispunjavale njegov mozak.

Kakav mio zvuk!, rekao je on. O, nadam se da e se
to pevanje nastaviti. Oseam se srenije kada ga ujem.
Kakva divna muzika! O, majko, majko, kada bi samo
mogla da me sada vidi!
Prekrio je rukama oi, ali nije mogao da zaustavi
navalu suza koje su iz njih tekle i probijale se kroz njegove
prste. Tobijas nije hteo da plae, ali te suze, nakon svih
uasa noi, i te kako su bile dobre za njega, oseao se
mnogo bolje nakon to ih je prolio. tavie, glas je
nastavio da peva bez prekida.
,,Ko bi to mogao biti, mislio je Tobijas, ,,ko se ne
umara od tolikog pevanja?
Peva je i dalje nastavljao, ali s vremena na vreme je
Tobijas oseao ubeenost da se poneki veoma divalj ton
meao sa obinom melodijom; to je u njegovom umu
podstaklo sumnju od koje je drhtao: da je peva lud.
Mora da je tako, ree on. Niko pri zdravom razumu
ne bi mogao ni hteo tako dugo da nastavi s pevanjem
odlomaka pesme. Avaj, avaj, to je neko ko je zaista lud i
doivotno zatvoren na ovom uasnom mestu; doivotno
sam rekao, a zar nisam i ja takoe ovde zatvoren
doivotno? O, upomo, upomo, upomo!
Tobijas je dozivao tako glasno da ga je uo peva onih
divnih stihova, koji su ga privremeno umirili i pribrali i
stihovi koji su prethodno podseali na najblau i najlepu
melodiju iznenada su se pretvorili u najgroznije krike
kakvi se samo mogu zamisliti.
Uzalud je Tobijas pokrivao rukama ui da ne uje
uasne zvuke. Nije mogao da ih ne uje, nego su se oni
zarivali u svaku eliju njegovog mozga, skoro ga izluujui
svojom silinom.
Sada je zauo neke promuklije tonove i jedan glasan,
grub muki glas je rekao:
ta je, hoe bi ovako rano ujutro? Bi, razume li
ta je to?
Ove rei je propratio prasak ibe, a to je verovatno bio

teki koijaki bi. Onda su krici zamrli u dubokom

stenjanju, a svaki taj zvuk se usecao duboko u srce
jadnog Tobijasa.
Nikada neu moi da ivim okruen ovim uasima,
rekao je on, ,,o, zato me odmah ne ubiju? To bi bilo
mnogo bolje i mnogo milosrdnije. Nikako ne mogu ovde da
poivim due. Upomo, upomo, upomo!
Kad je uzviknuo rei upomo, zasigurno ni najmanje
nije mislio da e dobiti ikakvu pomo, nego su to bile rei
koje su mu odmah same sile sa usana; tako je on dozivao
iz sve snage da bi privukao neiju panju, jer je
usamljenost i skoro potpuna tmina mesta na kom se
nalazio, poela da ga ispunjava obnovljenim oajanjem.
U eliji se pojavila slaba svetlost, po kojoj je mogao da
raspozna dan od noi; odakle je ta slaba svetlost dopirala
nije mogao da odredi, poto uopte nije video nikakav
prozori ni otvor; ipak je bio svestan da se njegove oi
nisu potpuno privikle na mrak elije, inae bi video da
odmah ispod plafona postoji uski prorez, sigurno ne iri
od onog prostora koliki je potreban da ovek kroz njega
provue ruku, iako dug nekih etiri ili pet stopa. Iz
hodnika na koji je prorez izlazio dopirala je priguena i
indirektna svetlost, koja je tamu Tobijasove elije inila
malo prozirnijom.
U nekoj vrsti oajanja, ne marei kakve bi mogle da
budu posledice, Tobijas je nastavio da glasno doziva
pomo i nakon otprilike etvrt asa uo je teki zvuk
koraka.
Neko je dolazio; da, nesumnjivo je neko dolazio i on
nee biti ostavljen da izgladni do smrti. O, kako je sada
paljivo oslukivao svaki zvuk, koji je ukazivao na
pribliavanje toga nekog ko je dolazio u njegovu tamnicu.
Sada je uo kako se brava otkljuava i teku
gvozdenu rezu kako se izvlai uz zveket.
Upomo, upomo!, povikao je on ponovo, upomo,
upomo! Plaio se da, ko god to bio, moe ponovo da se
povue, nakon to mu se toliko pribliio.

Vrata elije su se irom otvorila i prva potvrda

injenice da je njegove krike neko uo, bio je udarac
biem, koji bi mu, da ga je pogodio punom snagom kao to
je bila namera, naneo ozbiljne povrede.
Dakle, ve hoe bi?, rekao je isti glas koji je
prethodno uo.
O ne, milost, milost, rekao je Tobijas.
,,A, sada emo tako, zar ne? Rei u ti kako emo,
ako ovde budemo imali jo nekog uznemiravanja: ovo je
sredstvo za utiavanje koje uvek koristimo. ta misli o
tom argumentu, ha?
Dok je govorio, ovek je glasno prasnuo biem kroz
vazduh i potvrdio istinitost tog argumenta nateravi
jadnog Tobijasa na apsolutnu tiinu. Deak je zapravo
toliko drhtao da nije mogao da govori.
Dakle, mome, dodao je ovck, mislim da smo se
razumeli. ta hoe?
,,O, pustite me odavde, rekao je Tobijas, pustite me
odavde. Nita neu rei. Kaite gospodinu Todu da u
raditi sve to on eli i nita neu rei, samo me pustite sa
ovog uasnog mesta. Smilujte se na mene - ja uopte
nisam lud - zaista nisam.
ovek je zatvorio vrata, zviduui ivahnu melodiju.

DVADESET OSMO POGLAVLJE

Dvorite ludnice i Tobijasov novi prijatelj

Ovaj ovekov nagli odlazak je bio neoekivan za

Tobijasa, koji je mislio da je praksa da se ljudi hrane, ak i
kad su zatvoreni na ovakvom mestu; ali nepristojni
odlazak uvara, koji nije ak ni pomenuo nita o doruku,
poeo je Tobijasa da navodi na pomisao da je plan da ga
umore glau; ipak je to bilo nemogue, poto je njega bilo
lako ubiti ako bi oni to samo poeleli!
0 ne, ne, ponavljao je on sam za sebe, sigurno me
nee ostaviti da umrem od gladi.
Dok je izgovarao ove rei, uo je kako opet poinje
alostivo pevanje i nije mogao da ne misli kako to zvui
kao neki rekvijem za mrtve i da je to znak da su mu dani
odbrojani.
Ponovo je poeo da ga obuzima oaj i, uprkos
divljakim pretnjama uvara, ponovo bi glasno pozvao u
pomo da nije postao svestan nekih koraka u blizini.
Napregnuvi sluh najvie to je mogao, uo je mnoga
vrata koja se otvaraju i zatvaraju, a ponekad, kad bi se
otvorila, uo se krik i udarci bia, koji bi uskoro uspevali
da prigue sve ostale zvuke. Tobijasu se uinilo, i to
ispravno, da pitomci ove krajnje uasne ustanove ive kao

divlje zveri, hranjene u svojim kavezima. Zatim je pomislio

koliko je udno da se uopte mogu pronai ljudska bia
koja bi da rade u ovakvoj ustanovi. Pre nego to je Tobijas
doao do ovog zakljuka, vrata njegove sopstvene elije su
se pokrenula na svojim zaralim arkama.
Bljesnulo je svetlo, a onda je uao ovek nosei u ruci
batensku kofu s dugakim levkom, napunjenu vodom.
Taj levak je gurnuo Tobijasu u usta, a ovaj se plaio da e,
ako ne bude pio, proi dosta vremena pre nego to ponovo
dobije priliku za to, pa je progutao malo, ne ba ukusne,
ustajale vode, kako se njemu inilo.
Zatim mu je pred noge baen prepeen tvrd hleb
smeeg izgleda i vizita je nameravala da krene iz njegove
elije, ali on nije mogao da ne progovori i rekao je glasom
punim smernog preklinjanja:
0, nemojte me drati ovde. Pustite me i neu rei
nita o Todu. Odmah u otii na more, ako me pustite sa
ovog mesta, stvarno hou, ali ovde u zaista da poludim.
Ovo je dobro, Votsone, zar ne?, rekao je gospodin
Fog, koji je uestvovao u viziti.
Odlino, gospodine. Bog Vas sauvao njihove
lukavosti koja je vea nego bilo koja druga na svetu,
gospodine, iznenadili biste se ta mi ponekad kau.
Ali, ja nisam lud, zaista nisam lud, povikao je
Tobijas.
0, plaim se da je to teak sluaj, rekao je Fog,
najjai dokaz ludila, po mom miljenju Votsone, jeste
ludakovo neprestano ponavljanje izjave da on nije lud. Zar
i ti ne misli tako, Votsone?
Naravno, gospodine, naravno.
,,Ah! I mislio sam da e se sloiti, ali pretpostavljam
da poto je ovo samo deak moemo i da ga ne okujemo u
lance; osim toga, znate da je danas dan za inspekciju, kad
nam u posetu dolazi neka penzionisana stara budala od
lekara.
Da, gospodine, ree Votson cerei se, ,,da napie
izvetaj kako se sve propisno obavlja.

Tano tako. Ko e da nam doe ovog puta, ta

misli? Uvek im plaam po deset gvineja.
,,Pa, gospodine, mogao bi biti stari doktor Popldoj,
ima osamdeset etiri godine i napola je slep; prihvatie to
kao veliki znak panje, stvarno hoe, a nema sumnje da ga
lako moemo obmanuti.
Usuujem se da kaem da moemo. Ja u se
pobrinuti za to; on e doi u dvanaest sati, Votsone.
Pobrinue se da sve bude spremno, naravno, zna ve,
obavi sve uobiajene pripreme.
Tobijas je bio iznenaen to su odluili da pred njim
govore tako otvoreno, ali oajan kakav je bio, nije bio
svestan koliko je u potpunoj vlasti gospodina Foga i koliko
je potpuno bio odvojen od svake ljudske samilosti.
Tobijas nita nije rekao; ali nije mogao da ne misli da,
koliko god star i glup lekar kog su pomenuli mogao biti,
sigurno je postojala nada da bi mogao biti sposoban da
utvrdi Tobijasovo savreno mentalno zdravlje.
Ali, lukavi gospodin Fog je savreno dobro znao ta
smera da uradi i kada se povukao u svoju sobu, napisao
je sledeu poruku za doktora Popldoja, koji je bio
penzionisani lekar i kupio je kuu u komiluku. Poruka
govori sama za sebe, budui najbolji uzorak licemerja
kakav smo uopte mogli da iznesemo pred nae itaoce:
Sanatorijum, Pekam.
Gospodine - verovatno ete moi da prepoznate moje
ime kao ime nadzornika sanatorijuma za umobolne u ovom
kraju. U skladu sa dunim potovanjem prema bezbednosti
ove najnesrenije klase u naoj zajednici, koja je poverena
na moju brigu, jedva ekam da uz blagoslov boanskog
provienja, koliko je mogue popravim, blagim pristupom,
tu najpotresniju od svih nesrea ludilo. Navika mi je da
jednom godinje pozovem nekog iskusnog, sposobnog i
prosveenog lekara da pogleda moje pacijente (prilaem
novanu nadoknadu) - lekara koji nema nikakve veze sa

ustanovom i stoga ne moe da bude pristrasan.

Ako biste mi Vi, gospodine, uinili uslugu, otprilike u
dvanaest sati na dananji dan, da obavite kratku
inspekcijsku posetu, smatrao bih to velikom au, kao i
velikom uslugom.
Verujte mi, gospodine, da u biti, uz najdublje
potovanje, Va najskromniji i najodaniji sluga,
O. D. Fog.
Za gospodina Dr Popldoja
Ova je poruka, kao to se i moglo oekivati, dovela
starog, delimino slepog, penzionisanog doktora Popldoja
u sanatorijum, a gospodin Fog ga je primio na zvanian
nain i veoma ozbiljno, govorei skoro sa suzama u oima:
Dragi moj gospodine, cilj celokupnog mog postojanja je u
nastojanju da ublaim muke umobolnika koji su morali da
budu zatvoreni i elim da ovu inspekciju moje ustanove Vi
obavite da bih tako, kad doe vreme, mogao da stanem
ist pred ceo svet - naravno da sam pred svojom saveu
ja uvek ist; ako Va izvetaj bude povoljan u vezi sa
tretmanom nesrenih osoba koje imam ovde, ni najblai
daak traa nee moi da dopre do mene.
0 da, da, rekao je govorljivi stari lekar, ,,ja - ja - vrlo
dobro - o, da - kh, kh - mui me blagi kaalj.
Veoma blag, gospodine. Hoete li, kao prvo, pogledati
jednu od spavaonica umobolnih?
Doktor je pristao, a gospodin Fog ga je poveo u veoma
udobnu spavaonicu, za koju je stari gospodin izjavio da je
zaista veoma zadovoljavajua, a kad su se vratili u
prostoriju u kojoj su ve bili, gospodin Fog ree: ,,No,
onda, gospodine, sve to treba da uradimo je da izvedemo
pacijente, jednog po jednog, pred Vas, to bre moemo,
tako da ne bismo troili vie Vaeg dragocenog vremena
nego to je neophodno; svako pitanje koje ete moda hteti
da postavite, (a ja u biti uz vas), nesumnjivo e moi da
Vam da naznake o svakom sluaju koji e Vam moda
posebno privui panju.

Tano, tano. Ja - ja - sasvim ispravno. Kh - kh.

Starca su smestili na poasno mesto, a na stolicu su
postavili udobne jastuie; a on je sve ukupno bio tako
zadovoljan sa deset gvineja i laskanjem gospodina Foga,
poto mu niko nije dao neki honorar poslednjih petnaest
godina, da je bio sasvim spreman da bude beslovesna
alatka u rukama nadzornika ludnice na bilo koji nain
koji bi ovaj odabrao da mu naloi.
Nema potrebe da nastavljamo sa opisivanjem
pregleda raznih nesrenika koji su izvedeni pred starog
doktora Popldoja; dovoljno e nam biti da itaocu
izloimo pregled Tobijasa, koji je naa glavna briga, iako
istovremeno ne prestajemo da iskreno saoseamo sa
svima onima koji su u to vreme bili preputeni nezi i
milosti gospodina Foga.
Otprilike pola sata posle podneva, vrata Tobijasove
elije je otvorio gospodin Votson koji je, ulazei, zgrabio
deaka za okovratnik i rekao: Sluaj me, mome moj!
Ide pred lekara i to manje kae to bolje. Govorim ti
zbog tvog vlastitog dobra; ne moe uraditi nita dobro za
sebe, ali moe sebi naneti veliku tetu. Zna da ovde
imamo koijaki bi. Polazi.
Tobijas nije rekao ni rei u odgovor na ovaj besplatan
savet, nego je zakljuio da e lekar, ako nije potpuno gluv,
uti ta on ima da kae.
Ipak, pre nego to je nesreni deak doveden u sobu
gde je ekao stari doktor Popldoj, celog su ga oprali i
ietkali, da bi predstavljao znatno povoljniji prizor nego
to bi to bio sluaj da je doveden u svom prljavom stanju,
u kakvom je izveden iz neiste elije u ludnici.
Naravno, naravno da hladnokrvna drskost ne moe
da ide dalje od ovoga, mislio je Tobijas, ,,ali obratiu se
lekaru, pa makar moj ivot bio rtvovan zbog toga to u
uraditi. Da, odluan sam da to uradim. Sledeeg minuta
je bio u sobi, licem u lice sa gospodinom Fogom i

doktorom Popldojem.
ta- ta? Kh- kh!, kaljao je stari doktor, deak,
gospodine Fog, tek deak. Boe moj! Ja - ja - kh - kh! Ovaj
moj kaalj je malo nezgodan. Mislim, danas - kh, kh!
,,Da, gospodine, rekao je gospodin Fog, duboko
uzdahnuvi i pravei se kao da brie suzu iz oka, pred
Vama je, evo, puki deak. Uvek sam dirnut kad pogledam
u njega, doktore. Znate, i mi smo jednom bili deaci, i
pomisao da je boanstvena varnica inteligencije ugasnula
u nekom tako mladom dovoljna je da svako oseajno srce
pone da se gri u agoniji. Ovaj deak je doktore, ipak,
samo monomanijak. Uobrazio je da je neko po imenu
Svini Tod ubica i da je on otrkio njegova zla dela. Po svim
ostalim pitanjima on je dosta razuman; ali to se tie
ovoga, kao i njegovog pretpostavljenog oslobaanja iz
duevne bolnice, potpuno je manijakalan.
,,To nije istina, gospodine, to nije istina!, rekao je
Tobijas iskoraivi napred. 0, gospodine, ako Vi niste
neko od stvorenja iz ovog uasnog mesta, preklinjem Vas
da me sasluate i dopustite da pravda bude izvrena.
O, da-ja-ja-kh, kh! Naravno-ja-kh!
Gospodine, ja nisam lud, ali su me strpali ovde jer
sam postao opasan po bezbednost zloinaca.
0, zaista! Ah - o, da.
,,Ja sam siromani deak, gospodine, ali mrzim zloin
i zato to sam otkrio da je Svini Tod ubica, strpali su me
ovde.
ujete ga, gospodine, ree Fog, ,,ba kao to sam
rekao.
O, da, da. Ko je Svini Tod, gospodine Fog?
,,0, gospodine, ne postoji takva osoba na ovom svetu.
,,A, tako sam i mislio - tako sam i mislio - tuan
sluaj, zaista veoma alostan. Umiri se, deae moj, i
gospodin Fog e uraditi sve to se za tebe moe uraditi,
uveren sam u to.
O, kako moete biti tako glupi, gospodine," kriknuo
je Tobijas, ,,da Vas prevari ovek koji Vas pretvara u puki

instrument da prikrije svoje zloinstvo? Ono to kaem je

istina, a ja nisam lud!
Mislim, doktore Popldoj, rekao je Fog uz osmeh,
,,da bi bio potreban zantno lukaviji ovek od mene da
prevari Vas; ali Vi vidite, gospodine, da je za tili as deak
potpuno pomahnitao, kao to ve jeste. Da li da ga
vodim?
,,Da, da-jadno mome.
ujte me - o ujte me, vritao je Tobijas.
Gospodine, na svojoj samrtnoj postelji ete se moda
kajati zbog dananjeg posla - ja nisam lud - Svini Tod je
ubica - on je berberin u Ulici Flit - ja nisam lud!
alosno je ovo, gospodine, zar ne?, rekao je Fog
ponovo se trudei da obrie suzu iz oka. Veoma alosno.
O! Veoma, veoma.
Votsone, vodi jadnog Tobijasa Raga, ali postupaj sa
njim veoma blago i ostani malo sa njim u njegovoj lepoj i
udobnoj sobi, pokuaj da ga utei; govori sa njim o
njegovoj majci, Votsone, i prizovi ga razumu, ako moe.
Avaj, jadno dete! Moje srce krvari kad ga vidim. Ja nisam
sasvim odgovarajua osoba za ovaj poziv, doktore, trebalo
bi da budem od tvreg materijala, zaista bi trebalo.
,,Pa, rekao je gospodin Votson dok je besnim
udarcem noge uterivao jadnog Tobijasa kroz vrata njegove
elije, koliko si samo dobra sebi uinio!
Deakovo strpljenje je bilo istroeno; podneo je sve
to je mogao da podnese, a ova poslednja uvreda ga je
razbesnela. Okrenuo se brzinom misli i zgrabio gospodina
Votsona za grlo.
Taj napad je bio tako iznenadan, a ovaj gospodin je
bio toliko potpuno nespreman na njega, da je pao u
hodnik tako udarivi glavom o kameni pod da je skoro
izgubio svest; a pre nego to je iko mogao da mu priskoi u
pomo, Tobijas je izudarao i izgrebao njegovo lice da su se
njegove crte jedva mogle razanati, a jedno oko mu je
naizgled bilo u veoma gadnom stanju.
Buka izazvana ovim napadom je uskoro na to mesto

privukla gospodina Foga, kao i doktora Popldoja, a ovaj

prvi je strgnuo Tobijasa sa njegove rtve, jer je naizgled
nameravao da poini ubistvo.

DVADESET DEVETO POGLAVLJE

Savetovanje pukovnika Deferija sa sudijom

Savet koji je pukovniku Deferiju dao njegov prijatelj
je neosporno bio najbolji koji je uopte mogao da dobije; a
u ovakvim okolnostima, bilo bi tek neto malo manje od
apsolutne gluposti zaputiti se u radnju Svinija Toda, a da
se prethodno ne preduzmu sve mere predostronosti kako
bi se omoguila bezbednost takvog postupka.
Ser Riard je bio kod kue kada su oni stigli i, s
tanou poslovnog oveka, odmah je paljivo sasluao
svoje goste.
Dok je pukovnik, koji je bio govornik u ovom sluaju,
nastavljao sa izlaganjem, bilo je oigledno da sudijapostaje
duboko zainteresovan, a kada je Deferi zakljuio priu
rekavi: Vi ete dakle, u svakom sluaju, primetiti da u
ovome postoji neka velika tajna, on je odgovorio: ,,I
krivica, rekao bih.
Takvog ste miljenja, ser Riarde?
Jesam, i te kako.
ta onda predlaete da se uradi? Verujte mi da ne
pitam iz dokone radoznalosti, nego iz vrste vere da e ono
to Vi preduzmete biti pravo reenje.
,,Pa, kao prvo, nesumnjivo u otii da se obrijem u

Todovoj berbernici.
Usudiete se na to?
O da; ali ne uobraavajte da sam toliko tvrdoglav i
glup da po ovom pitanju preuzimam rizike koji nisu
neophodni - neu uraditi neto tako; moete biti
sigurni da u uraditi sve to je u mojoj moi da se
postaram za sopstvenu bezbednost; a da ne mislim
kako to mogu izvesti krajnje efikasno, uopte mi se ne
bi dopala takva avantura, nego bih je, nasuprot tome,
briljivo izbegao koliko god mogu, Poneto smo i pre
uli o gospodinu Todu.
Zaista! Neto u vezi sa zloinom?"
,,Da; jednom je neka dama na ulici umislila neto
o paru kopi za cipele od vetakih dijamanata koje je
Tod nosio kad je iao na neku gradsku zabavu;
vrisnula je i izjavila da su one pripadale njenom muu,
koji je izaao jednog jutra iz svoje kue u Feter Lejnu
da ode na brijanje i nije se vratio. Sluaj je dospeo pred
mene, ali kope su bile previe obine da bi omoguile
toj dami da istraje u svojoj tvrdnji; a Tod, koji je
zadrao krajnju i nepoljuljanu mirnou tokom itavog
sluaja, na kraju je, naravno, osloboen optube.
Ali, u Vaem umu je ostala sumnja u vezi sa tim?
Jeste, vie puta sam u mislima razmatrao kakve
bi se mere . mogle preduzeti da se doe do istine; u
svakom sluaju, bio sam zaokupljen drugim, hitnijim
sluajevima, ali okolnosti koje ste mi izneli oivele su
sva moja prethodna oseanja o tom predmetu; a sad
oseam da je to pitanje dospelo pred mene u obliku koji
zavreuje da mu se smesta posveti panja.
Ovo je za pukovnika Deferija bilo zadovoljavajue,
jer to ne samo da je skinulo veliki teret sa njegovih
plea, nego ga je navelo i da misli kako e zahvaljujui
dobro poznatoj sposobnosti sudije, neto biti
postignuto i to veoma brzo. eleo je da se rasvetli tajna
koja
je
naizgled
postajala
sve
sloenija
i
komplikovanija, to se on vie uplitao u nju. Iskazao je

najtopliju zahvalnost sudiji za to to ga je Ijubazno

primio, a onda otiao.
im je sudija ostao sam, pozvonio je malim
runim zvoncetom na svom stolu, a na poziv je
odgovorio jedan ovek kog je upitao:
,,Da li je Kroit tu?
Da, vae dostojanstvo."
Onda mu reci da hou da smesta doe, hoe li?
Kurir se povukao, ali se uskoro vratio vodei sa
sobom tako grub primerak ljudskog roda kakav se retko
moe videti na svetu. Bio je visok i vrst, a lice mu je
izgledalo kao da je, zbog viestruko obnavljanih povreda i
udaraca, bilo potpuno izgubilo oblik, poto su njegove crte
bile zaista veoma udno ispremetane. Iskrivljen izraz tog
lica, koji je odavao utisak kao da on uvek sumnja u onog
koga gleda, ni na koji nain nije poveavao njegovu linu
dra.
Sedi, Kroite," rekao je sudija, ,,i sasluaj me bez
ijedne upadice. Kroit je bio posebno paljiv slualac i
uopte nije otvarao usta dok mu je sudija iznosio
Deferijevu priu. Delovalo je kao da sve vreme gleda kroz
prozor, nekuda napolje, ali je ser Riard dobro poznavao
taj njegov izraz lica.
Kad je zakljuio svoje izlaganje, ser Riardje dodao:
,,Pa, Kroite, ta misli o svemu tome? ta Svini Tod radi
sa svojim muterijama?
Gospodin Kroit se udnovato nacerio na jedinstven
nain, naizgled gledajui kroz prozor, iako je njegov pogled
zapravo bio usredsreenna sudiju, azatimrekao: ,,On
ihsreuje
ta ?
Sredi ih, Vae dostojanstvo, to mi je jasno vidljivo
kao blato u vinskoj ai, tako rei. Gospod Vas
blagoslovio! Bog te pita koliko ve dugo mislim da on radi
tako neto, ali nisam hteo da se umeam prenaglo,
shvatate
ta savetuje, Kroite? Znam da se u ovakvom

sluaju mogu pouzdati u tvoju mudrost

,,Pa, Vae dostojanstvo, razmisliu malo o tome
tokom dana i obavestiti Vas o onome to mislim... to je
prilino nezgodan posao, iz vie razloga, ali kako god bilo,
uvek ima neto to moe da se uradi, a ako mi to ne
uradimo, neka me obese ako znam ko bi drugi mogao, to
Vam je to!
Istina, istina, tu si u pravu, a moda, pre nego to se
ponovo vidi sa mnom, moe da proe niz Ulicu Flit i
vidi da li moe da doe do nekih korisnih zapaanja.
Ovo je pitanje koje zaista zahteva veliki oprez.
Oslonite se na mene, Vae dostojanstvo; uradiu to,
nema greke. Gospod Vas blagoslovio, sada je svakome
lako da dokono proeta niz Ulicu Flit, a da ne privue
mnogo panje na sebe; poto je injenica da je itava ulica
usplahirena zbog uasnog zadaha, kakav se do sada nikad
nije oseao u staroj Crkvi Svetog Danstana."
Zadah, zadah u Crkvi Svetog Danstana! Nikad pre
nisam uo za to, Kroite.
O gospode, da, dovoljno je gadan da izludi i samog
avola, ser Riarde; a pre neki dan, kad je blagosloveni
biskup doao da primi mnogo ljudi u okrilje crkve, skoro
da im je rekao da e svi biti prokleti, pre nego to on ikoga
primi u okrilje crkve na takvom mestu.
Sudija je nekoliko minuta proveo u dubokom
razmiljanju, a onda je iznenada rekao: ,,No, no Kroite,
promisli o ovom pitanju i vidi do ega moe da doe; i ja
u isto tako razmisliti o tome. uje li me? Zapamti da
doe kod mene veeras tano u est; ne nameravam da
ostavim ovu stvar po strani, moe biti ubeen u to, nego
u joj od tog trenutka posvetiti najveu moguu panju.
Vrlo dobro, Vae dostojanstvo, zaista vrlo dobro.
Biu ovde, a nekako imam oseaj jai nego inae da emo
vrlo skoro isterati ovu lisicu iz jazbine, vae dostojanstvo.
Iskreno se nadam da je tako.
Gospodin Kroit je otiao, a kad je ostao sam, sudija
je ustao i neko vreme ustro koraao po svom stanu, kao

da je veoma uznemiren zbog misli koje su mu prolazile

kroz um. Najzad se spustio u stolicu uz nekakvo
mumlanje i rekao: Uasna ideja se nametnula mojim
razmatranjima, krajnje uasna! Krajnje uasna! Dobro,
dobro, videemo, videemo. Moda i nije tako; a opet,
kakva mi se grozna mogunost pojavljuje pred oima!
Odmah u da odem do Crkve Svetog Danstana i vidim ta
oni zapravo smeraju. Da, da, neu mnogo spavati, sad mi
se ini, dok se neke od ovih tajni ne razree. Krajnje
uasna ideja, istinski! Sudija je izdao neke naloge kunoj
posluzi u vezi sa nekim poslovnim posetama koje je
oekivao tokom sledeih dva sata, a zatim je navukao
jednostavan ogrta tamne boje i eir bez ikakvih ukrasa,
pa izaao iz svoje kue hitrim korakom.
Uputio se prema crkvi najbliim putem, a vrata svete
ustanove su se otvorila na njegov dodir, pa je odmah uao;
nije preao mnogo koraka pre nego to ga je susreo
crkvenjak, koji je rekao tonom punirn dostojanstva i
autoriteta: Danas nije nedelja, gospodine; ovde danas
nema slube.
Nisam ni mislio da ima, odgovorio je sudija; ,,ali
vidim da ovde imate neke radnike. ta nameravate?
No, od svih drskosti koje sam ikada video ova je
najgra - pitati crkvenjaka ta namerava. Molim Vas
gospodine, moram da kaem, ovo je potpuno privatna
stvar, a tamo su vrata.
,,Da, to vidim, a ti moe da izae istog trenutka kad
pomisli da je to prikladno.
,,0 strahotnosti, strahotnosti! To rei crkvenjaku.
ta se ovde deava?, pitao je ovek gosposkog
izgleda, istupivi iz dela crkve gde je nekoliko zidara
podizalo neke velike kamene ploe kojim je pod bio
pokriven. Kakva je to guva?
Verujem, gospodine Antrobuse, da me poznajete,
rekao je sudija.
O, ser Riarde, naravno. Kako ste?
,,Zaboga!, ree crkvenjak. Ba sam gadno uprskao.

Gospod neka nas blagoslovi, gospodine, kako sam mogao

znati da ste Vi ser Riard? Preklinjem Vas da ne obraate
panju ni na ta to sam rekao. Da sam znao da ste to Vi,
naravno da to ne bih rekao, moete biti ubeeni u to, ser
Riarde - ponizno Vas molim za oprotaj.
Uopte ne mari, trebalo je da se predstavim; a Vi ste
potpuno u pravu to ne dozvoljavate nepoznatima pristup
u crkvu, prijatelju moj. Sudija je krenuo niz hodnik sa
gospodinom Antrobusom, koji je bio jedan od crkvenih
zvaninika; a dok su ili, rekao je tihim, poverljivim
glasom: uo sam neke udne dojave o uasnom smradu
u crkvi. ta to znai? Pretpostavljam da Vi znate sve o
tome i odakle on potie?
Zaista ne znam. Ako ste uli da se u crkvi pojavio
uasan zadah nakon to je bila zatvorena na neko vreme, i
nakon i najmanje promene vremena, od suvog u vlano, ili
od hladnog u toplo, onda znate isto koliko i mi o toj temi.
To je krajnje ozbiljna neprijatnost i, zapravo, danas sam
ovde prisutan da bih pokuao da nekako otkrijem uzrok
smrada; vidite da emo prokopati put do nekih od starih
podzemnih odaja koje nisu otvarane due vremena, u nadi
da emo pronai uzrok ovog nepodnoljivog vonja.
,,Da li imate nekih primedbi da ja budem posmatra?"
,,Ni najmanje.
Zahvaljujem Vam. Hajde sada da se pridruimo
radnicima, a za sada mogu samo da Vam kaem da
oseam najveu moguu radoznalost da ustanovim kakvo
bi moglo biti znaenje svega ovoga i posmatrau radove
sanajveim zanimanjem"
Poimo onda; mogu samo da kaem, s moje strane,
da mi je drago to ste, kao pojedinac, ovde prisutni, a isto
tako, prua mi najvee zadovoljstvo to ste ovde, kao
sudija.

TRIDESETO POGLAVLJE
Tobijasov beg iz ustanove gospodina Foga
Bes u koji je gospodin Fog zapao zbog Tobijasovog
napada na njegovog poverenika, gospodina Votsona, bio je
tako veliki da bi, samo da kojim sluajem u kui nije bio
prisutan glupi stari doktor Popldoj, on nesumnjivo na
njemu sproveo osvetu koja bi sluila kao primer. U
svakom sluaju, u datoj situaciji, Tobijas je baen u svoju
eliju s obeanjem osvete im se stvore uslovi za to.
To su bila obeanja od one vrste koju e gospodin Fog
prilino sigurno ispuniti, a kad je prvi nalet njegovog
gneva proao, jadni Tobijas se, sasvim opravdano, predao
oajanju.
Sad je sve gotovo, rekao je, ostavie me napola
mrtvog! O, zato me odmah ne ubiju? U tome bi bilo neke
milosti. Doite i ubijte me odmah, vi bednici! Zlikovci,
ubijte me odmah! U novom uzbuenju, jurnuo je na vrata
elije i zalupao pesnicama po njima, a ona su se na
njegovo iznenaenje otvorila i on je skoro pao na kameni
pod hodnika iz kog se ulazilo u mnogobrojne elije. Bilo je
oigledno da je gospodin Votson mislio kako ga je
zakljuao unutra, poto je reza bila navuena, ali nije
pogodila svoje leite. Do toga je verovatno dolo zbog

stanja besa i zbunjenosti u kom se nalazio gospodin

Votson, nakon Tobijasovog smelog napadana njega.
Deaku se skoro inilo kao da je ve napravio izvesni
napredak ka svojoj slobodi, kad se naao u uskom prolazu
iza vrata svoje elije, ali srce mu je nekoliko minuta tako
divlje lupalo od naleta blaenih pomisli povezanih sa
slobodom, da uopte nije mogao da produi dalje.
Ipak, tihi zvuk iz drugog dela kue ga je ponovo
pokrenuo i osetio je da sada samo uz veliku pribranost i
samokontrolu, kao i veliku odvanost, moe da usmeri svu
svoju nadu u sreni sluaj koji mu je omoguio da napravi
prvi korak prema slobodi.
O, kada bih samo mogao da izaem sa ovog groznog
mesta, mislio je on, kada bih samo jo jednom mogao da
udahnem ist vazduh na otvorenom i vidim duboko plavo
nebo, mislim da ne bih traio nikakav drugi blagoslov.
Nikada se drai prirode ne prikazuju mati ljupkije
zaodenute nego kad je neko s uobraziljom punom takvih
lepota i umom sposobnim da ceni slavu sveta, odvojen od
stvarnih, trenutnih razmiljanja. Za Tobijasa je sada
pomisao na zelena polja, sunce i cvee, iznenada postala
bolna i neizdrljiva.
,,Moram, rekao je on, moram - biu slobodan.
Temeljna odlunost da se bilo ta uradi, u to smo
vrsto ubeeni, uvek prelazi dug put prema svom
ispunjenju; nesumnjivo je da bi se Tobijas sada radosno
suoio sa smru u svakom njenom obliku, pre nego da
ponovo bude osuen na usamljenike uase u eliji iz koje
se oslobodio uz toliko sree.
Pretpostavio je da glupi stari doktor Popldoj nije
napustio kuu po neuobiajenoj tiini koja je vladala u
njoj i poeo je da se pita da li, dok ta tiina traje, postoji i
najmanja ansa da dospe u vrt, a zatim preskoi zid i tako
dospe na otvoren prostor.
Dok se ova misao uspostavljala u njegovoj glavi, a on
mislio kako e nastaviti niz hodnik u kom se nalazio dok
ne vidi kuda on vodi, uo je zvuk koraka i povukao se

nazad.
Nekoliko sekundi je izgledalo da se koraci pribliavaju
mestu gde se nalazio; i poeo je da strepi da e elija biti
pretraena i njegov nestanak otkriven; u tom sluaju za
njega ne bi bilo drugih izgleda osim smrti. Ipak, koraci koji
su se pribliavali iznenada su zastali, a onda je uo kako
su se neka vrata zalupila.
Ipak je prolo nekoliko minuta pre nego to je Tobijas
mogao da se pribere da bi ponovo preao preko hodnika, a
kad je to uradio, kretao se sporim i potajnim korakom.
U svakom sluaju, nije preao vie od trideset koraka
kad je uo nejasno mrmljanje glasova i voen tim zvukom,
proao je pored vrata sa svoje desne strane, za koja je
mislio kako mora da su ona koja je uo kako se zatvaraju
pre tek nekoliko minuta.
Iz unutranjosti prostorije iza tih vrata su dopirali oni
glasovi, a kako je za Tobijasa pitanje prevashodne vanosti
bilo da utvrdi u kom su delu kue bili njegovi neprijatelji,
naslonio je uho na plou vrata i paljivo sluao.
Prepoznao je oba glasa: to su bili Votson i Fog.
Situacija u kojoj se sada nalazio jadni Tobijas bila je
vrlo pipava i nesigurna, ali bilo je udesno kako je,
snagom vrste reenosti, on uspeo da umiri lupanje svog
srca i optu nervozu koju je oseao. Izmeu njega i
njegovih neprijatelja bila su tek jedna krhka vrata, a ipak
je on stajao potpuno mirno i sluao.
Govorio je gospodin Fog.
Sasvim me razume, Votsone; to se tie te male
zmije otrovnice Tobijasa Raga, mislim da je on previe
lukav i previe opasan da dugo poivi. Skoro je poljuljao
starog penzionisanog Popldoja."
O, proklet da je!, odgovorio je Votson. ,,A mene je
sasvim poljuljao.
,,Pa, nepobitno je da je tvoje lice prilino izgrebano.
Da, avo mali! Ali sve je to deo posla, gospodine Fog i
nikad me jo niste uli da gunam zbog takvih sitnica; a
tavie, obavezujem se da nikad i neu.

,,To ti priznajem, Votsone; ali meu nama, mislim da

je bolest tog deaka takve prirode da e ga odneti vrlo
iznenadno.
,,Ja takoe tako mislim, rekao je Votson kikoui se.
Imam snaan oseaj a e jednog jutra biti pronaen
mrtav u svom krevetu, a ni najmanje se ne bih udio ako
bi to bilo sutra ujutru: ta ti misli, Votsone?
0, prokletstvo, u emu je svrha svog ovog
besmislenog okolianja izmeu nas? Deak treba da umre
i to je to, a umreti i hoe, tokom noi - sada mu to naravno
lino dugujem.
Naravno da duguje - unakazio te.
Zar jeste? Pa, mogu da mu uzvratim panju,
gospodine Fog, moje miljenje je da je veoma opasno
prireivati ove medicinske inspekcije koje vam se toliko
sviaju."
Moj dragi drue, da je to opasno znam isto tako
dobro kao i ti, ali iz te opasnosti mi zadobijamo sigurnost.
Ako bi se ita to lii na nevolju podiglo zbog nekog
pacijenta, ne zna od kolike bi vanosti mogao da bude
izvetaj takvog oveka kao to je stari doktor Popldoj.
Dobro, dobro, neka bude po Vaem. Neu se
pribliavati gazda Tobijasu celog dana i videu ta e
gladovanje i usamljenost uraditi da ga malo primire.
Kako eli; ali vreme je da krene u redovne
obilaske.
,,Da, naravno."
Tobijas je uo da je Votson ustao. To je bila ozbiljna
nevolja. Spazio je rezu koja je bila sa vanjske strane vrata
i brzinom misli je navukao u njeno leite, a onda je
krenuo niz hodnik prema svojoj eliji, ija je vrata vrsto
zatvorio.
Sledei potez mu je bio da odjuri do kraja hodnika i
spusti se niz neko stepenite. Ispreila su mu se vrata, ali
ih je guranjem otvorio i zatekao se u maloj, slabo
osvetljenoj sobi, u ijem je jednom uglu, na gomili slame,
leala naizgled usnula ena.

Buka koju je Tobijas napravio ulazei u eliju, jer je

zaista napravio buku, naterala je da se podigne, i
progovori:
O! Ne, ne, ne ibanje! Tiha sam. Boe, kako sam
samo tiha, iako se srce u meni slama. Smilujte mi se!
Smiluj se ti meni, rekao je Tobijas, ,,i sakrij me
ako moe.
,,Da te sakrijem! Da te sakrijem! Boe na nebesima,
ko si ti?
Jadna rtva, koja je pobegla iz jedne od elija, i...
,,Pst!, rekla je ena i naterala Tobijasa da se sakrije
u ugao elije, veto ga pokrivi slamom, a onda se sama
postavivi u takav poloaj da je on bio potpuno zaklonjen.
Ove mere predostronosti nisu preduzete ni za trenutak
prerano, poto je do trenutka kad su zavrene, Votson ve
provalio vrata na koja je Tobijas bio navukao rezu i stajao
u uskom hodniku.
Kako su se doavola, rekao je on, ,,ta vrata
zabravila, pitam se ja?
0, sakloni me, proaptao je Tobijas.
uti! uti! On e samo da zaviri unutra rekla je
ena. ,,Bezbedan si. Ja sam samo ekala nekog ko bi
mogao da mi pomogne da pokuam bekstvo. Mora ostati
ovde do noi, a onda u ti pokazati kako se to moe
uraditi. Pst! On dolazi. Votson jeste doao i pogledao u
eliju. Mrmljajui uzgred neku kletvu, rekao je: ,,0, ima
dovoljno hleba i vode do jutra, kako mi se ini; dakle ne
treba da oekuje da me vidi do tada
0! Spaseni smo! Pobei emo, reklo je siroto
stvorenje nekoliko minuta nakon to je Votson otiao.
Misli da hoemo?
,,Da, da! O, deae, ne znam ta te dovelo ovamo, ali
ako si pretrpeo jednu desetinu surovosti i zlostavljanja
koje sam ja podnela, zaista te treba aliti.
Ako treba da ostanemo ovde, rekao je Tobijas, ,,do
noi, pre nego to pokuamo bekstvo, moda e ti
rasteretiti misli, i prekratiti vreme, ako mi ispria kako si

dospela ovamo.
Bog bi ga znao! Jedino on - jedino on!
Tobijas je navaljivao da mu jadno stvorenje ispria
svoju priu, da prekrati muke ekanja i, nakon neto
ubeivanja, ona je pristala na to.
Sada e uti, ree ona Tobijasu, ,,ako hoe da
slua, takav spisak neprikrivenih nepravdi, koje jo traju,
koje bi istinski izludele svako ljudsko bie; ali ja sam
uspela da sauvam toliko mentalnih sposobnosti koliko e
mi omoguiti da se prisetim i razumem mnoga nepravina
i surova dela, koja sam ovde izdrala tokom mnogih dugih
i tekih dana.
Zlostavljanje nada mnom je poelo kad sam bila
veoma mlada - tako mlada da ne mogu da razumem razlog
za to. Pitala sam se zato prema meni treba da se odnose
sa veom strogou ili veom surovou nego to se ljudi
obino odnose prema onoj deci koja su zaista neposluna i
neobuzdana.
Imala sam jedva sedam godina kad je umrla moja
neudata tetka; ona je jedina osoba koje se seam da je bila
uvek ljubazna prema meni. Iako je se seam tek nejasno,
ipak znam da je bila divna prema meni. Takoe znam da
sam je poseivala, a ona me gledala kao svoje ljubime,
poto sam seela kraj njenih nogu na stoliici, gledajui je
dok se zabavljala vezom, povremeno sasvim tiha i
nepokretna. Tada bih joj postavljala neka pitanja na koja
mi je ona odgovarala.
To je moje seanje na tetku; ona je uskoro nakon toga
umrla, ali dok je ivela, ja nisam trpela neljubaznost ni od
koga. Tek nakon toga sam osetila surovost i hlanou
svoje porodice.
Izgledalo je da sam ja tetki bila draa od bilo koga
drugog u porodici i inae; volela me i obeala da e me
ostaviti materijalno obezbeenu i da neu, kad ona umre,
zavisti ni od koga.
No, posle dana sahrane ja sam bila drugaije
stvorenje. Zanemarivali su me i niko nije obraao nikakvu

panju na mene; izglea da nikog nije bilo briga imam li

ono neophodno za ivot.
Nisam mogla da razumem takvu promenu. Nisam
mogla da poverujem u ono to sam sama opaala; mislila
sam da je moralo postojati neto to nisam razumela;
moda je smrt moje jadne tetke uzrokovala ovu nevolju i
promenu u ponaanju ljudi prema meni.
U svakom sluaju, bila sam dete, i iako sam bila
dovoljno spremna da ne obraam panju na sve to, ipak
sam bila premlada da tano razumem postupke svojih
prijatelja.
Mog oca i majku nije bilo briga za mene, putali su
me da lutam gde hou; nije ih bilo briga da li sam
povreena, ni da li sam u nekoj opasnosti. Kako god bilo,
bila sam preputena sluaju.
Seam se jednog dana kad sam pala niz neke
stepenice i mnogo se povredila, niko me nije teio; izbacili
su me iz dnevne sobe jer sam plakala. Onda sam se
popela na vrh stepenita gde sarn neko vreme jecala.
Najzad je jedna stara slukinja sila iz potkrovlja i
rekla: O! Gospoice Meri, ta ti se desilo, pa sedi i plae
tako gorko na stepenitu? Doi ovamo!
Ustala sam i krenuia s njom u potkrovlje, gde me ona
postavila na stolicu i pobrinula se za moje modrice pa mi
rekla: Sada mi reci zbog ega plae i zato su te izbacili iz
dnevne sobe, reci mi odmah!
Joj, rekla sam ja, izbacili su me iz dnevne sobe jer sam
plakala kad sam se udarila. Pala sam do dna stepenica, ali
njih nije bilo briga.
Ne, nije ih briga, a ipak bi u mnogim porodicama vie
brinuli o tebi nego to brinu oni ovde!
A ta misli zato su takvi?, pitala sam ja.
Zar ne zna kakvo ti je bogatstvo nedavno palo u
ruke? Mislila sam da zna sve o tome.
Nita ne znam, osim da su veoma neljubazni prema
meni u poslednje vreme.
Bili su veoma neljubazni prema tebi, dete, a sigurna

sam da ne znam zato, niti mogu da ti kaem zato ti nisu

rekli za tvoje bogatstvo.
Moje bogatstvo, rekla sam ja, kakvo bogatstvo?
Pa, zar ne zna da si bila Ijubime svoje jadne tetke
koja je umrla?
Znam da me moja tetka volela, volela me i bila
Ijubazna prema meni; ali, otkad je ona umrla, niko ne brine
za mene.
No, dete moje, ona je ostavila testament u kom pie da
e celo njeno bogatstvo biti tvoje: kad bude dovoljno stara
imae sve njene skupe stvari; imae sav njen novac i
njenu kuu.
Stvarno! Ko ti je to rekao?
O, ula sam od onih koji su prisustvovali itanju
zavetanja da e ti, kad bude dovoljno stara, dobiti sve.
Pomisli kakva e onda biti velika dama! Imae sopstvene
sluge.
Ne mislim da u iveti do tada.
O da, hoe - ili se barem tome nadam.
A ako ne poivim, ta e biti sa svim tim skupim
stvarima za koje si mi rekla? Ko e ih dobiti?
Pa, ako ne doivi punoletstvo, tvoje bogatstvo e
pripasti tvom ocu i majci, koji e dobiti sve.
Onda bi oni vie voleli da umrem nego da ivim.
Zato misli tako?, htela je ona da zna.
Pa, njima sad uopte nije stalo do mene, a oni bi dobili
moje bogatstvo ako umrem - zato me ne ele.
Ah, dete moje, rekla je starica, mislila sam esto o
tome; a sada to moe i da vidi. Verujem da je tako. Deca
su ve mnogoputa i ranije govorila istinite stvari i sigurna
sam da si upravu. Ti budi dobro dete i uvaj se, i videe
da e te provienje spasiti svake nevolje.
Nadam se da je tako.
I vodi rauna da ne kae ko ti je rekao za ovo.
Zato ne?, htela sam ja da znam. Zato ne bih rekla ko
mi je rekao za to?
Zato to, odgovorila je ona, ako bi oni znali da sam ti

rekla ita o tome, to ti oni nisu rekli, mogli bi da me

otpuste i izbace me odavde.
Neu to uraditi, nee saznati ko mi je rekao, iako bih
volela da ujem da mi kau to isto.
Moda e ih uti da to kau jednog dana, ako nisi
nestrpljiva: to e ovih dana da ispliva na povrinu - jo njih
znaju za to.
Osim mog oca i majke.
Da, vie njih - nekoliko.
Nita vie nije reeno o tom pitanju, ali sam to
zadrala u pameti. Odluila sam da u se ponaati
drugaije i neu imati nita sa njima to jest, neu im
izlaziti na oi vie nego to je neophodno - neu im uopte
biti na vidiku, osim u vreme obroka - i kad dolazi drutvo.
Nadala sam se da u tako moi da ujem neto u vezi
s mojim bogatstvom; na kraju sam u tome uspeia i tada
sam bila zadovoljna - to nije donelo nikakvu promenu u
mom ponaanju, ali oseala sam da mi je predodreeno
bogatstvo.
Kako je takav utisak postao urezan u svest devojice
od osam godina, ja ne znam; ali on me sasvim obuzeo, i
imala sam nekakvo uverenje da zasluujem vie panje
nego to mi je poklanjano.
Majko, obratila samo joj se jednog dana.
No, Meri, zbog ega ovog puta hoe da me gnjavi?
Zar nije gospoa Karter rekla pre neki dan da mi je
tetka ostavila bogatstvo?
O emu to sanja dete?, rekla je moja majka. Zna li o
emu govori, dete? Ne moe da razume.
Ne znam majko, ali ti si rekla gospoi Karter da je to
tano.
Pa ta onda i ako jesam, dete?
Pa, rnora da si rekla istinu ili la.
Dakle, ti mala bezobraznice - rekla sam istinu, i ta
onda?
Pa onda, ja u da dobijem bogatstvo kad odrastem,
samo sam na to mislila, majko, i onda e Ijudi voditi rauna

o meni. Neu biti zaboravljena, nego e se sve initi za

mene, prvo e se na mene misliti.
Majka me gledala veoma strogo nekoliko trenutaka, a
onda, kao da je bila pokrenuta kajanjem, pokuala je
neto da kae, ali se presabrala i probudio joj se gnev, pa
je rekla: Pazi ta ti kaem, gospoice! ta to sada
uobraava? Pretpostavljam da emo svi biti prinueni da ti
budemo sluge! Uverena sam da bi trebalo da se sramizaista bi trebalo!
Nisam znala da sam neto pogreila, rekla sam ja.
Obuzdaj jezik, zna, ili u morati da te iibam!, rekla
je moja majka tako me raspalivi po uhu da me oborila.
Sada obuzdaj jezik i idi gore na sprat, nemoj vie da me
vrea.
Ustala sam i otila na sprat, jecajui kao da e mi
srce prepui. Ne mogu da se setim koliko sam emernih
sati provela tamo, plaui u samoi - koliko sam suza
prolila zbog toga i koliko sam poredila sebe sa drugom
decom, jer je moja situacija bila viestruko gora nego
njihova.
Ta deca, mislila sam ja, imaju svoje drugove provode sate u igri. Kakve sam drugove ja imala - i ta
sam imala kao nain da se zabavim? ta sam imala da me
sauva od tugovanja zbog prolosti, sadanjosti i
budunosti?
Moje detinje misli i sati koje sam provodila njima
obuzeta bili su ispunjeni tunim razmiljanjima koja
pripadaju osobama starijim od mene; a ipak sam se tako
oseala.
Dani, nedelje i meseci su proli - nije bilo promene, i
ja sam postala nestrpljiva; moja porodica me uvek
posmatrala neblagonaklono i uvek su me zapostavljali.
Nisam mogla to da tumaim drugaije nego kao injenicu
da ele moju smrt.
To je zaista jezivo, ali ta sam drugo mogla da
mislim? Rei stare sluavke su mi se vratile u seanje u
punom znaenju - ako umrem pre dvadeset prve godine,

oni e dobiti sav novac moje tetke.

Oni ele da umrem, mislila sam, ele da umrem; ija u
umreti sigurna sam da u umreti! Oni e me ubiti
pokuali su to time to me zanemaruju i ine me tunom.
ta mogu da uradim - ta mogu da uradim?
Te misli su mi prolazile umom, a koliko mi se tek
esto vraaju u seanje sada kad sam na ovom
sumornom, uasnom mestu! Nikad neu zaboraviti
prolost. Ovde sam zato to tamo napolju imam posed, u
kom drugi mogu da uivaju, kao to i uivaju.
Kako god bilo, to je jedno staro zlo. Trpela sam zbog
njega augo. Ali, vratimo se prii.
Prolo je godinu dana - mislim da su morale proi i
dve koje sam nekako preturila preko glave - pre nego to
sam doivela ita to bi bilo proraunato da me povredi.
Mora da sam imala blizu deset godina kad sam, jedne
veeri, im sam legla u krevet, shvatila da su mi stavili
vlane - mogla bih da kaem mokre arafe.
Bili su tako vlani da nisam mogla sumnjati da je to
uraeno namerno. Sigurna sam da to nije bilo
zanemarivanje ve otvorena podlost. Ustala sam iz kreveta
i skinula arafe, pa se zamotala u ebad i spavala do
jutra, nikog ne budivi.
Kad je svanulo jutro, pitala sam ko je stavio arafe
na krevet.
ta hoe da kae, ti, nevaljalice?, rekla je moja
majka.
Samo to da je neko dovoljno zao i pokvaren da stavi
oigledno mokre arafe na krevet; to se nije moglo desiti
zbog nemara - mora da je uraeno iz jasne namere. Sasvim
sam uverena u to.
Dobie dobre batine ako bude tako govorila, rekla je
majka. arafi nisu vlani; svi arafi u kui su suvi.
Ovi su mokri.
Nakon ovog mog odgovora grubo mi je spustila ruku
na rame i naterala me da kleknem. Nisam mogla da se
oduprem, toliko je udarac bio jak.

Eto, dodala je moja majka, evo ti ovo, i ovo, i odgovori

mi ako se usuuje.
Kad je ovo rekla bacila me na pod, a glavom sam jako
udarila u sto i pala u nesvest.
Koliko sam dugo tako ostala ne mogu da kaem. Ono
to sam prvo videla kad sam dola svesti bilo je sumorno
potkrovlje gde su me odneli i bacili na mali krevet bez
posteljine. Osvrnula sam se i nisam videla nita to bi
ukazivalo na komfor, a kad sam pogledala svoju odeu,
videla sam na njoj tragove krvi. To je, bila sam ubeena,
bila moja krv.
Bila sam povreena i, kad sam dodirnula rukom
glavu, shvatila sam da je povreda ozbiljna jer mi je glava
bila zavijena.
U tom trenutku su se vrata otvorila i ula je stara
sluavka.
Dakle, gospoice Meri, rekla je ona, ponovo si
navratila? Zaista sam poela da seplaim da si ubijena.
Mora da si gadno pala!
Pala! Ko kae da sam pala?
Tako su mi rekli.
Oborena sam udarcem.
Udarcem, gospoice Meri? Ko je mogao tebe da udari?
I ta si uradila da zaslui tako surovo kanjavanje? Ko je
to uradio?
Priala sam sa svojom majkom o mokrim arafima.
Ah! Kakva milost boija pa nisi stradala! Da si
spavala u njima ivot ti ne bi vredeo ni pet para. Prehladila
bi se i umrla od upale plua, uverena sam u to. Ako neko
eli da poini ubistvo, a da ga ne otkriju, treba samo rtvi
da podmetne vlane arafe.
Tako sam i ja mislila, pa sam ih skinula.
Uradila si ba kako treba ba kako treba.
ta si ula o njima?, pitala sam ja.
O! Samo sam ula u sobu u kojoj ti spava i odmah
samprimetila koliko su vlani i koliko je to opasno; htela

sam da to kaem tvojoj mami kad sam je srela, a ona mi je

rekla da drim jezikza zubima i da siem dole i odnesem
te, poto si dobila napad i pala, a ona ne moe da podnese
da te vidi kako tamo lei.
Ona nije nita uradila za mene?
O, ne, ne koliko ja znam, jer si leala na podu krvarei.
Podigla sam te i donela ovamo.
A nakon toga nije pitala za mene?
Nijednom.
I ne zna da li sam jo uvek u nesvesti ili nisam?
To jo ne zna.
Dakle, odgovorila sam ja, i mislila sam da ne brinu za
mene, uopte ne brinu, ali moe doi vreme kada e se
ponaati drugaije.
Ne, gospoice, oni misle, ili se pretvaraju da misle, da
si im ti nanela nepravdu; ali to ne moe biti tano,jer ti ne
moe biti dovoljno lukava da navede svoju tetku da ti sve
ostavi i tako ih lii onoga to misle da im pripada.
Nikad nisam mogla ni izbliza da poverujem u tako
neto.
Ipak je tako.
ta mogu da uradim?
Nita, draga moja, nego lezi mirno dok ti ne bude bolje
i nemoj nita vie da pria; nego spavaj, ako moe da
spava, a to e tiprijati vie nego bilo ta drugo u ovom
trenutku, zato lezi i spavaj bar sat vremena ili vie.
Starica je izala iz sobe, a ja sam nastojala da se
primirim i zaspim; nisam u tome uspela neko vreme jer mi
je um bio previe zauzet razmiljanjem ta je najbolje da
uradim i odluila sam se za pravac delovanja pomou kog
sam mislila da mogu izbei vei deo svojih trenutnih
muka.
Ipak, prolo je nekoliko dana pre nego to sam to
mogla da primenim. Jednog dana sam zatekla oca i majku
zajedno i rekla im: Majko, zato me ne aljete u kolu?
Tebe - tebe da aljem u kolu! Da li to govori o sebi,

gospoice?
Da, govorim o sebi, jer druga deca idu u kolu da neto
naue, ali ja tamo uopte nisam ila.
Zar nisi zadovoljna time?
Nisam, odgovorila sam ja, jer druga deca naue neto;
ali istovremeno bih vama manje smetala, poto sam ja za
vas velika nevolja,jer se alite na mene; to ne bi kotalo
vie nego ivot kod kue.
ta je sa tim detetom?, pitao je moj otac.
Ne znam, odgovorila je majka.
Bolje bi bilo da se pobrinemo za nju i zatvorimo je u
neki deo kue, ako se ne bude bolje ponaala.
Mala nevaljalica bipravila mnogo problema.
Misli?
Da, sasvim sigurno.
Onda moramo preduzeti neke aktivnije mere ili emo
morati da uradimo ono to ne elirno. Zabavlja me to to je
traila da ide u kolu! Da li je iko uo za takvu podlost? Pa,
ja ne mogu da verujem da takva nezahvalnost moe da
postoji u Ijudskoj prirodi.
Izlazi iz sobe, ti zlobnico, rekla je majka, izlazi iz sobe i
nemoj vie da ujem ni rei od tebe.
Izala sam iz sobe prestravljena ovim napadom na
mene. Nisam znala ta sam loe uradila i popela sam se
plaui u svoje potkrovlje, gde sam pronala staru
sluavku, koja me pitala u emu je stvar. Ispriala sam joj
ta sam im rekla i kakva je bila posledica toga.
No, treba da pusti stvari da idu svojim tokom, draga
moja.
Da, ali ne mogu nita da nauim.
Nema veze; imae mnogo novca kad odraste, a to e
popraviti mnoge nedostatke; ljudima koji imaju novca
nikada ne nedostaje prijatelja.
Ali ja ih nemam, a ipak imam novac.
Zasigurno - zasigurno, ali ti jo ne raspolae njim i
nisi dovoljno stara da ga upotrebi, ak i kad bi
raspolagala.

Ko raspolae njim?, htela sam ja da znam.

Tvoji otac i majka.
Tada me stara ena ostavila samu; seam se da sam
dugo i duboko premiljala o svemu, a ipak nisam mogla
da vidim izlaz. Odluila sam da u sve prihvatati to
bezbrinije mogu; plaila sam se da je malo verovatno da
u imati ba miran ivot. Zapravo, protiv mene je
primenjena otvorena surovost.
U to vreme su me zakljuavali u sobu po celi dan,
tako da sam bila spreena da vebam svoje udove. ak su
me drali bez hrane, a u svakoj prilici su me udarali, i
jedno i drugo, bez kajanja - oboje je uivalo muei me i
pokazujui mi ta su sve spremni da urade.
Naravno da se sluge i drugi ne bi odnosili prema
meni s nemarom i grubou da nisu videli da je to
prihvatljivo za moje roditelje.
Bila je to zapanjujua surovost; ipak sam otkrila da
to jo nije sve. Napravljene su i smiljene mnoge sitne
smicalice da bih ja pala niz stepenice - da se okliznem, da
zapnem, da uradim bilo ta to bi moglo da se zavri
nekom smrtonosnom nesreom, koja bi im dala slobodu
da uivaju u mom nasledstvu, a krivica ne bi bila njihova,
ve pripisana nesrenom sluaju.
Jednom prilikom, nakon to sam ve neko vreme
leala u krevetu, shvatila sam da je veoma vlaan i, poto
sam ga pregledala, otkrila sam da je skvaen sam krevet,
a preko je navuen suv prekriva.
To nisam otkrila na vreme, poto sam se estoko
prehladila i trebalo mi je nekoliko nedelja da se oporavim.
Ipak sam na kraju nakon nekoliko meseci bolovanja.
Oporavila sam se i oigledno ih razbesnela time to sam
iva.
Mora da su verovali za mene da sam izuzetno
tvrdokorna - nazivali su me svim pogrdnim imenima koja
su mogli da smisle i ophodili se prema meni na sve
mogue nedostojne naine.

No, vreme je proticalo i u svojoj dvanaestoj godini na

mene su skrenuli panju jedno ili dvoje naih prijatelja,
postavljajui neka pitanja o meni.
Uvek sam primeivala da moji roditelji nisu voleli
nikoga ko bi govorio sa mnom ili obraao ikakvu panju
na mene. Nisu mi doputali da mnogo priam - nisu voleli
moj govor; a jednom prilikom, kad sam iznela neku
primedbu u vezi sa kolom, ona je odgovorila: Zdravlje joj
je tako loe da je jo nisam slala, ali uradiu to vremenom,
kada malo ojaa.
Tada me tako pogledala da mi je smesta stavila do
znanja ta mogu oekivati ako istrajem u svojoj napola
donetoj odluci da protivreim onome to je reeno.
Kada je posetilac otiao, bila sam dobro svesna kakav
je ivot trebalo da imam, da nisam zadobila neke ozbiljne
povrede. Bila sam prestravljena i drala jezik za zubima.
Uskoro nakon toga obuzeli su me estoki bolovi
praeni povraanjem. Bila sam jako bolesna i, samo zato
to je sluavka bila kodkue, poslali su jepo doktora, a on
je odmah rekao da sam otrovana i naredio da se o meni
dobro brinu.
Znam kako je to izvedeno; pojela sam neki kola koji
su mi dali - ostavili su ga za mene; a to je bilo jedino to
sam taj dan pojela i to me zaprepastilo, jer mi neto takvo
nisu davali godinama; zato verujem da je otrov bio stavljen
u kola, a mislim da su i drugi tako mislili.
U svakom sluaju, vremenom sam se oporaviia od
toga, iako je oporavak dugo trajao. Istovremeno sam bila
veoma slaba, i lekar je konstatovao da bih podlegla uinku
tog snanog otrova, da pomo nije stigla na vreme ili da
nisam povratila pojedeno.
Posavetovao je moje roditelje da preduzmu mere da
ustanove ko mi je podmetnuo otrov; iako su obeali da e
tako uraditi, uopte se nisu zamarali time. Dugo sam bila
veoma oprezna ta jedem i mnogo sam se plaila hrane
koju su mi davali.
Ipak, nita slino se nije ponovilo, najzad sam se

sasvim oporavila i poela da mislim kako treba da

preduzmem neke korake i potraim pribeite na nekom
drugom mestu.
Tada sam imala skoro petnaest godina i mogla jasno
da vidim koliko je duboko ukorenjena mrnja s kojom se
moja porodica odnosila prema meni. Mislila sam da to ne
zasluujem. Nikog nisam smrtno uvredila, niti je bilo
ikakvog povoda da bi se prema meni odnosili s takvim
nemarom i odvratnou.
Ozbiljno sam poela da razmiljam da li da odem i
stavirn se pod zatitu nekih prijatelja i molim ih da se
umeaju i stanu na moju stranu; ali, nije bilo nikog za
koga sam oseala da bi toliko uinio za mene, nikog od
koga sam oekivala tako velik in prijateljstva.
Teko da se i od koga moglo oekivati da e se
umeati izmeu mene i mojih roditelja; oni bi govorili prvi,
a ja bih protivreila svemu to su oni rekli i zaista bih bila
viena u veoma loem svetlu.
Nisam mogla da kaem da su oni zanemarili moje
obrazovanje - nisam to mogia da kaem jer sam sama
vodila rauna o tome. Nisam mogla da dokaem nikakvu
tetu koja mi je nanesena, jer sam imala sva sredstva za
ivot i sve to sam mogla da kaem bilo bi pripisano ili
nekom zlom porivu, ili bi bilo proglaeno u celosti lanim.
Istovremeno sam oseala da imam veliki razlog da se
alim, a nikakav da im budem zahvalna.
Nisam mogla ni sa kim da se sprijateljim, svi su
jednako oseali nenaklonost prema meni i nisam
poznavala nikog ko bi ita pozitivno rekao o meni, kada bi
to bilo potrebno.
Ozbiljno sam razmiljala da se dokopam nekog novca,
zatim napustim kuu i drim se podalje dok ne postanem
punoletna. Odustala sam i od ovoga, shvativi da nemam
sredstava i ne mogu da uradim vie nego to sam do tada
uradila - da preivim bez ikakvog nesrenog dogaaja i
saekam jo nekoliko godina.
Sklopila sam poznanstvo sa jednim mladiem koji je

dolazio u posetu mom ocu - dolazio je nekoliko puta i bio

prema meni pristojniji i paljiviji nego iko ikada pre.
Oseala sam da je on bio jedini prijatelj kog sam ikada
imala.
Nije udo to sam na njega gledala kao na najboljeg
prijatelja. Smatrala sam ga i najboljim i najzgodnijim
ovekom kog sam ikada videla.
Ovo mi je usadilo druge misli u glavu. Nisam se
oblaila kao drugi, a kamoli da sam imala mogunost da
doem do onih mnogih sitnih ukrasa koje je imala veina
ena mojih godina.
Ali ovo nije promenilo lepo miljenje koje je mladi
gospodin imao o meni, koji na to nije obraao panju, nego
mi je dao nekoliko lepih poklona.
Oni su za mene bili pravo blago i moram rei da sam
oseala pohlepnu radost to ih imam i esto sam, u
samoi, provodila sate divei im se; koliko god bili
bezvredni, inili su me srenijom. Sad sam poznavala
jednu osobu kojoj je bilo stalo do mene i taj oseaj je bio
prijatan. Nikada ga neu ponovo iskusiti - to je potpuno
nemogue.
Ovde meu tamnim zidovima u neistim elijama mi
nemamo nikakvog radosnog zraka svetlosti ili nade - sve je
sumorno i hladno; ovde traje dugo i uasno zatoenitvo,
kome nema kraja osim kad se zavri sam ivot; u ovom
prostoru nema nijedne olakavajue okolnosti - sve je
gadno i mrano. Bog mi pomogao!
U svakom sluaju, moj san o srei je uskoro bio
prekinut. Na neki nain su moji roditelji saznali za njega,
mladi je isteran iz kue i zabranjeno mu je da ponovo
doe. On je odluio da to ipak uradi, i sastali smo se
ponovo vie puta, a tada sam mu u tajnosti ispriala sve
svoje jade.
Kada je sasluao sve to sam govorila, izrazio je svoje
najdublje saoseanje, i izjavio da su se prema meni
odnosili na najgrublji i najnepravedniji mogui nain.
Rekao je da misli kako ne postoji grublji ili suroviji nain

ophoenja prema nekome od onog koji sam ja trpela.

Zatim me je posavetovao da odem od kue.
Da odem od kue, rekla sam ja, gde da pobegnem?
Nemam prijatelja.
Doi kod mene, ja u te zatititi, stau izmeu tebe i
itavog sveta; oni nee moi ni rukom da mrdnu da bi te
povredili.
Ali ja ne mogu, ne usuujem sa da to uradim; ako me
pronau, naterae me da se vratim uz sveponienje i
sramotu koja se samo moe osetiti kada se uini neko zlo
delo; nee pokazati nikakvo aljenje prema meni.
Niti ti ono treba; bie moja ena, nameravam da te
uinim svojom suprugom.
Ti?
Da! Ne sanjam ni o emu drugom. Bie moja ena,
sakriemo se i niko nee znati gde smo dok ne stigne vreme
kada e biti punoletna - kada e moi da trai sve to je
u tvom vlasnitvu, a nee biti u opasnosti da bude
otrovana ili ubijena na neki drugi nain.
To je stvar koju treba dobro razmotriti pre nego to
sepreduzme bilo ta neobuzdano ili naglo, rekla sam ja.
Tako je; i, po mom miljenju, nee koditi da o tom
pitanju paljivo promisle glavni uesnici; to se mene tie ja
sam odluku doneo, i spreman sam da obavim svoj deo u
svemu tome.
Reila sam da dobro razmislim o tome i svakako
oseala spremnost da uradim ono to je on predloio, jer
bih tako otila od kue i dobila sVoj sopstveni dom.
Moji roditelji su se do krajnosti otuili od mene, nisu
se ponaali kao roditelji, nisu se ponaali ni kao prijatelji.
I moje srce je otvrdnulo prema njima; sigurna sam da
neko ko mi je poinio tako krupna zlodela nikada nije
mogao da gaji nikakvu ljubav prema meni.
Kako se primicalo vreme u kom e me oni verovatno
jo vie zamrzeti, mislim da sam esto bila predmet
njihovih prikrivenih misli. Deavalo se da, kad bih ula u
prostoriju, moja majka, otac i ostali bi prestali da govore, i

pogledali bi me kao da ele da ustanove da li sam ih ula

ili ne. Odlino se seam da sam ih jednom ula kako
govore priguenim glasom. Desilo se tako da su se vrata
otvorila sama od sebe, jer jeziak brave nije mogao da ue
u leb na dovratku; ula sam kako se pominje moje ime,
pa sam zastala i sluala.
Uskoro je se moramo reiti, rekla je moja majka.
Svakako, odgovorio je on, ako to ne uradimo, motae
nam se okolo: udae se ili napraviti neku drugu uasnu
stvar i onda emo morati da vratimo novac.
To moemo da spreimo.
Ne, ako njen mu bude insistirao na tome, onda ne
moemo; ali jedino to sada mogu da smislim je ono to
sam ti ve rekao.
Da je smestimo u ludnicu?
Da; tamo e, razume, biti na sigurnom i nee moi da
se izvue. Osim toga, oni koji tamo stignu, ubrzo umiru
prirodnom smru.
Ali ona moe da progovori.
Moe; ali koga je briga za brbljanje jedne lude ene?
Ne, ne, budi uverena da je to najbolji plan; poslati je u
sanatorijum za umobolne - privatnu ludnicu. Mogu srediti
sve to je potrebno za dan ili dva.
Onda smatraj da je to dogovoreno.
Naravno.
Onda znai, za nekoliko dana?
Presledee nedelje;jer togdana moemo da uivamo
bez ikakvih stega ili neprijatnih oseanja neizvesnosti koja
se nadnose nad nas.
Nisam ekala da ujem nita drugo: ula sam
dovoljno da shvatim ta da oekujem. Vratila sam se u
svoju sobu i, uzevi eir i al, izala sam da se vidim s
ovekom kog sam pominjala.
Tada sam ga obavestila o svemu to se desilo i ula
ga kako vie podstaknut gaenjem prema njima.
Doi kod mene, rekao je, smesta doi kod mene.

Ne odmah.
Ne ekaj ni dana.
Pst!, rekla sam ja, nema opasnosti; doi u
prekosutra, a onda u poeleti zbogom svim ovim
nesrenim asovima i zlostavljanju; a za tri godine moi u
da zahtevam svoje bogatstvo, koje e sve biti tvoje.
Trebalo je da se naemo prekosutra, rano ujutro zapravo nije trebalo da proe vie od trideset asova pre
nego to napustim svoj dom - ako sam to mogla da
nazovem domom - i u svakom sluaju nije bilo vremena
za gubljenje. Spremila sam mali zaveljaj i sve to je
trebalo, pre nego to sam legla u krevet i zakljuala se u
sobi, nameravajui da ustanem rano, pa izaem i
napustim kuu.
To se, ipak, nikada nije dogodilo. Dok sam spavala, u
kasni sat noi, probudila su me dvojica ljudi koji su
stajali pored mog kreveta. Traili su od mene da ustanem
i krenem za njima. Odbila sam to i oni su me grubo
izvukli iz kreveta.
Zvala sam u pomo i vikala bunei se protiv divljatva
u njihovim postupcima.
Nema svrhe sluati je, rekao je moj otac, znate ta sve
moe da kae luda ena!
O da, znamo, odgovorili su ti ljudi, to su najlukaviji
avoli koje smo ikada uli. Dovoljno smo ih viali da bismo
to znali.
Da bi uprostili stvar, zgrabili su me, zapuili mi usta i
ubacili me u koiju, pa doveli ovamo, gde sam ostala
zauvek posle toga.

TRIDESET PRVO POGLAVLJE

Tobijasovo urno puiovauje u London

Bilo je neeg izuzetno dirljivog u glasu, a naizgled i u

nainu na koji je ta sirota muenica iznela priu o svojim
nedaama i Tobijas je spremno izrazio sauee s njom
prolivi suze.
Nakon iskrenog poverenja koje si mi ukazala," rekao
je on, treba da i ja tebi kaem neto o sebi.
Samo napred, odgovorila je ona, ,,mi smo sapatniei
u nevolji.
Zaista jesmo.
Tobijas joj je zatim u optim crtama izloio sve o
zlodelima Svinija Toda i o tome kako je na kraju on,
Tobijas, smeten ovde gde se nalazio, u svrhu izbegavanja
njegovog svedoenja o zlim i sumanutim postupcima
berberina. Nakon toga joj je ispriao ono to je uo o
nameri da ga ubiju te noi i zakljuio ovim reima: Ako
ima ikakav plan za bekstvo iz ovog uasnog mesta,
dozvoli da te zamolim da mi ga izloi i hajde da ga
sprovedemo noas, a ako ne uspemo, smrt je u svakom
sluaju bolja od nastavka ivota ovde.
Jeste, jeste, sluaj me.
Hou, i te kako, rekao je Tobijas, rei e da nikada

nisi doivela takvu panju kakvu u ti ja sada posvetiti.

Onda mora da zna da je ova elija poploana
kamenom, kao to i sam vidi; i da je ovaj zadnji zid
takoe deo zida stare upe za drva u dvoritu, u koju niko
nikad ne ulazi
,,Da, shvatam.
Dakle, poto sam ovde ve toliko dugo, uspela sam
da podignem jedan kamen s poda ove prostorije i kopam
ispod zida rukama (spor posao i bolan), dok nisam
napravila nekakav tunel, iji je poetak ovde, a drugi kraj
u upi za drva.
Izvanredno! Shvatam - shvatam - nastavi.
,,Ja bih ve izvela bekstvo da sam mogla, ali visina
batenskog zida je uvek predstavljala potekou.
Razmiljala sam da iskidam ovo bedno ebe na trake i od
toga napravim neku vrstu ueta; ali opet, kako bih ga
zakaila na zid? Moda e ti uz svoju pokretljivost i
mladost, moi to da postigne.
0, da, da! Tu si sasvim u pravu; taj me zid nee
zaustaviti. ekali su dok nisu uli kako zvono izbija deset
puta na asovniku oblinje crkve, a onda su zapoeli svoje
pripreme. Tobijas je pomogao svojoj novoj prijateljici da
podigne kamen na podu elije, a odmah ispod njega se
pojavio iskopani tunel koji je vodio do upe za drva, tek
dovoljno irok da se kroz njega provue jedna osoba.
Nije im trebalo mnogo vremena da to urade, a Tobijas
je sa sobom poneo neto na emu je radio prethodnih dva
sata, naime, ebe iskidano na duge trake, uvrnute i
uvezane zajedno, tako da su inile sasvim pristojno ue,
za koje je Tobijas mislio da e izdrati teinu njegove
drugarice.
Spremite za drva je bila upa bednog izgleda, a
Tobijas je isprva pomislio da su vrata te upe zabravljena,
ali kada je malo pritisnuo otvorila su se; bila su se samo
zaglavila u vlanoj piljevini nagomilanoj ovde na dnu
dvorita.
Sad su oboje nesumnjivo bili na slobodi, ako se

izuzme okruujui zid oko dvorita, koji se pretei uzdizao

pred njima u svoj svojoj strahoti.
U vrtu je vazduh bio prijatan i sve, to je zaista
izuzetno godilo Tobijasovim ulima i on je, naizgled, bio
dvostruko podstaknut da uini sve to se od njega
zahtevalo nakon to je udahnuo taj divni, sve povetarac.
Ovde je u blizini zida rastao jedan od onih lepih
planinskih jasena, ije su se grane, tako pogodne za
pravljenje senica i zaklona od sunca, ljupko naginjale
preko zida. Tobijas je video da, ako se popne na vrh ovog
drveta, nee imati problema da se odatle doepa zida.
Uradiemo to, rekao je, ,,uspeemo.
Hvala Bogu to ujem da to kae, odgovorila je
njegova drugarica.
Tobijas je vezao jedan kraj dugakog ueta koje je
napravio od ebeta sebi oko struka, tako da je mogao da
ga nosi sa sobom, a da slobodno koristi noge i ruke. Zatim
je poeo, uz veliku okretnost, da se uspinje na drvo. Za tri
minuta se naao na zidu.
Mesec je draesno sijao. Nije bilo drveta ni kue u
okolini koji sada nisu izgledali lepo, bar elimino, pod
draesnom, blagom svetlou koja se sputala na njih.
Tobijas nije mogao odoleti da se ne zaustavi za
trenutak da pogleda sjajni prizor koji ga je okruivao: ali
glas one kojoj se obavezao da e uiniti sve to je mogue
ga je prenuo.
0, Tobijase! Pouri, pouri - spusti ue, o, pouri!
Odmah, odmah, viknuo je on.
Vrh zida je bio mestimino naikan gvozdenim
iljcima, a neki od njih su predstavljali izvanredan nosa
za koji je mogao da privee iscepano ebe. U sledeem
minutu je privezao kraj ueta za jedan takav iljak.
,,Sada, rekao je on, ,,ta misli da li moe da se
uspne uz njega? Ne uri sa tim. Seti se, nije podignuta
uzbuna, a po svemu to znamo imamo jo itave sate pred
sobom dok se to ne desi.
,,Da, da - o, da - hvala Bogu!, uo je kako ona govori.

Tobijas sada nije mogao sa mesta gde se nalazio,

koliko god se naprezao, da joj prui ni najmanju pomo.
Gledao je kako se zatee tanki konop po kom se postepeno
uspinjala prema vrhu zida sa panjom, napetom i bolnom,
koliko se samo moe zamisliti.
Dolazim - dolazim, rekla je ona, spasena sam.
Penji se polako - za ime Boije, nemoj da uri.
,,Ne, ne.
U tom trenutku je Tobijas uo kako slabano ue
poputa: zauo se zvuk cepanja - ue je puklo i ona je
pala.
Takoe su se u tom zlosrenom trenutku upalila
svetla u kui i sad je bilo jasno da je uzbuna podignuta.
ta je mogao da uradi? Ako ne moe da se spasi oboje,
moe da se spasi jedno.
Okrenuo se i prebacio noge preko zida, i spustio se
koliko je mogao drei se rukama za vrh zida, a zatim se
pustio.
Povredio se, ali se u trenutku uspravio na noge, jer je
oseao da bezbednost moe pronai samo u trenutnom i
munjevitom bekstvu.
Strah od toga da e biti proganjan bio je toliko jak u
njemu da je zaboravio na svoje modrice.
Hvala nebesima, uzviknuo je Tobijas, najzad sam
se oslobodio iz onog uasnog mesta. O, kad bih samo
mogao sada da stignem do Londona, bio bih na sigurnom;
a to se tie Svinija Toda, neka se pazi, jer dan odmazde
ne moe biti daleko.
To rekavi, okrenuo se prema gradu i tekim korakom
uskoro ostavio Pekam Raj daleko za sobom, odmiui
svojim putem.

TRIDESET DRUGO POGLAVLJE

Oglas u izlogu Svinija Toda. Avantura Doane

Oukli

Poto smo dovde pratili Tobijasove dogodovtine,

bolje da sada okrenemo svu svoju panju na zbivanja u
vezi sa Doanom Oukli, koja se, ne moemo, a da ne
mislimo tako, spremala da se upusti u krajnje opasnu
avanturu.
Savet koji joj je dala njena romantina mlada
drugarica, Arabela Vilmot, od poetkajoj je snano obuzeo
matu; to je vie razmiljala o tome i to je vie shvatala
da su drugi omanuli u pokuaju da otkriju bilo kakav trag
njenog izgubijenog dragana, bila je sve odlunija da ga
sprovede u delo.
,,Da, rekla je ona, ,,da, istinska Ijubav e postii
prava uda; gde snaga i sposobnost omanu, predana
ljubav, ak i obine devojke, moe da uspe. Istina je da
rizikujem svoj ivot, ali ta je za mene ivot, ako nije
onakav kakav elim? ta je za mene nastavak ivljenja,
zagoran neprestanom milju da se takva jeziva tajna
nadvija nad sudbinom Marka Indestrija?

Dakle, moe se videti da je bila podstaknuta da ode

kod Svinija Toda delom iz oaja, a delom iz predoseaja da
e njen poduhvat biti propraen uspehom.
U Todovom izlogu je stajao oglas na kom je bila
ispisana sledea objava: Trai se segrt: poeljno je da ima
stroga verska uverenja. Prijaviti se unutra.
injenica je da iako je Svini Tod, kao to smo ve
rekli, od prodaje biserne ogrlice imao sredstva da se
povue iz svog zanata i bio je potpuno nameran da to
uradi, on nije smatrao da je mudro uriti sa takvim
korakom, i bio je reen da saeka dok se sva buka i
radoznalost u vezi sa biserima, ako ih uopte bude, ne
stiaju; shvatio je da je neophodno da sebi pronae novog
deaka, koji bi mogao da podeli sudbinu, sirotog Tobijasa
- tu sudbinu je u stvari Svini Tod smatrao izvesnom, ali
treba uzeti u obzir da je na italac o tome bolje
obaveten.
,,Ah, mrmljao je Tod za sebe, dopadaju mi se momci
sa verskim sklonostima. Njima je mnogo lake upravljati,
poto je u takvim sluajevima mata uzgajana nautrb
razumevanja. Hej, zdravo, koga to imamo ovde?
Tod je otrio brija i gledao na ulicu dok je govorio.
Video je pristojnog mladog momka prijatne spoljanjosti
kako je stao pred izlogom i proitao primamljivi oglas.
Momak je zakoraio prema vratima, pa poeo da okleva,
odstupio, pa ponovo krenuo napred, kao da eli da se
prijavi na upranjeno mesto, a ipak strepi da to uradi.
,,Ko bi to mogao da bude?, rekao je Tod dok ga je
ljubopitljivo posmatrao. ,,Ne izgleda ba od one vrste koja
bi se prijavila za nametenje berberskog egrta.
Tod je u ovome bio sasvim u pravu, poto taj navodni
momak nije bio niko drugi do Doana Oukli; ona zaista
nije ba izgledala kao da pripada prostoj klasi u kojoj je
Svini Tod, oekivao da moe pronai momka za svoju
radnju.
Sledeeg trenutka ona je ula u radnju i stala licem u
lice s ovekom za kog je s pravom mogla smatrati da je zla

kob njenog mladog ivota, ako je ono to je sumnjala u

vezi sa njim bilo istina.
Tod je usmerio svoj udni pogled na nju; ali on je
utao, poto nikad nije govorio prvi i Doana je osetila
kako je primorana da zapone prilino uznemirujui
razgovor.
Vamaje potreban momak, gospodine, rekla je, ,,da
vodi rauna o vaoj radnji, kako mi se ini?
,,Da.
Doana se sigurno nadala duem odgovoru; ali poto
je Tod utao, nije imala izbora osim da nastavi.
Rado bih prihvatio to nametenje.
,,Ko si ti? Ne izgleda kao neko ko bi ti hteo takvo
mesto. Ko si i ta si ti?
Doana je imala spremnu priu, poto je naravno
oekivala da e joj biti postavljana pitanja; zato je
odgovorila, sa spremnou koja uopte nije izgledala
usiljeno:
,,Ja sam siroe, ostavljen sam na brigu maehi; ona
mi se ne svia, bila je surova prema meni, pa sam
pobegao.
,,Odakle?
,,Iz Oksforda.
Oksford, Oksford, mrmljao je Tod; onda te, kako mi
se ini, u Londonu niko ne poznaje, mladiu moj?
Niko. Doao sam u grad prilino lako, kolima; ako ne
dobijem neki posao, morau da se vratim, a ta mi se
pomisao uopte ne dopada. Radije bih u Londonu radio
bilo ta, nego se vratio nazad kod gospoe Grin.
Grin, a kako se ti zove?
arli Grin, naravno; moje prezime je isto kao njeno,
jer se udala za mog oca.
,,0, ti mi ne bi odgovarao, nisi vrsta deaka kakvog
elim.
ao mi je to sam Vas gnjavio, gospodine, rekla je
Doana, dok se okretala i nemarno izlazila iz radnje ne
pravei ni najmanji pokuaj da promeni berberinovu

odluku ili se bar osvrne za sobom.

,,Pih!, uzviknuo je Tod bacajui brija koji je bio
poeo da ponovo otri, kako sam glupavo sumnjiav.
Mislim da u morati da popriekam pre nego to dobijem
ikog ko bi mi odgovarao kao ovaj momak. Sam u Londonu,
bez prijatelja, siroe, niko se ne raspituje za njega - prava
stvar.
Svini Tod se u trenutku obreo na vratima. Hej! Hej!,
pozvao je. Doana se osvrnula i videla kako joj mae;
okrenula se ispunjena nadom i ponovo se vratila u radnju.
uj me, mome moj, rekao je Tod, sklon sam da te
primim, zarad tvoje nezavidne situacije. Saoseam sa
tobom i ja sam siroe, Tada je napravio jedan od onih
odvratnih izraza lica kakve je imao naviku da pravi kad je
mislio da je rekao neto posebno otroumno. ,,Da, i ja sam
jadno siroe, i nemam nita na ta bih se oslonio osim
svog snanog verskog ubeenja. Uzeu te na probni rad.
Va sam veliki dunik, gospodine.
,,0, nije vredno pomena; tvoja dunost e se sastojati
iz toga da vodi rauna o radnji ako se desi da ja budem
odsutan. Imae est penija na dan, ali nita drugo od
mene; od toga e sebi obezbeivati hranu, a najjeftinije i
najbolje to moe da uradi je da uvek ode kod Loveta, u
Bel Jard i kupi sebi pitu za obrok; nou e spavati ovde
u radnji, nositi poruke, videti i uti mnogo toga, ali ako
bude traao o meni i mojim poslovima, presei u ti grlo.
Moete se pouzdati u mene, gospodine; ja sam
jednostavno presrean to sam primljen u slubu tako
uglednog gospodina.
Uglednog gospoina!, ponovio je Tod, zavravajui
sa otrenjem brijaa. ,,Uglednog, a zatim se oglasio
svojim odvratnim smehom, koji je Doanu sledio do samog
srca, kad je pomislila da bi to mogao biti poslednji zvuk
koji je na ovom svetu odjeknuo u uima Marka Indestrija.
Tod se okrenuo veoma naglo i rekao: ,,Da li si to
zastenjao?
,,Ja zastenjao?, odgovorila je Doana. Zato bih?

,,O, samo sam pomislio da jesi, gazda arli, to je sve.

Pogledaj da li je voda na vatri vrua i ako jeste donesi mi
je. Ha! Muterija. Kad je Tod izgovorio ove rei, dve osobe
su ule u radnju; izgledali su kao dobrostojei seljaci,
moda farmeri, kojim posao dobro ide, a jedan od njih je
rekao: Dakle, gospodine berberine, jedno glatko brijanje,
ako nema nita protiv, dok je drugi stao na vrata, kao da
e tu da saeka svog druga.
Naravno, gospodine, ree Tod. Molim Vas sedite
ovde, ako Vam je po volji, gospodine; lep dan za ovo doba
godine; doli ste sa sela, gospodine, kako bih rekao?
Da, moj roak i ja, jo nismo videli London.
Zaista, gospodine, onda ne treba da brzo odete iz
njega, siguran sam, jer ima mnogo toga da se vidi, a to se
ne moe videti brzo; ako putujete daieko, bolje je da
iskoristite priliku dok ste ovde. Daj mi tu posudu sa
sapunicom, arli.
,,Da, gospodine.
,,Ah, nema sumnje da je tako, odgovorio je seljak,
,,ali doveli smo na londonsku pijacu dosta stoke, koja se
dobro prodala, pa imamo previe novca sa sobom da bi
rizikovali da idemo u razgledanje grada.
Stvarno! Mudri ste. Hoete li da Vam potkratim
zulufe?
Malo, ali ne sasvim.
Sada je nastala pauza koja je potrajala nekoliko
trenutaka, nakon koje je Svini Tod rekao veoma nemarnim
tonom: Predpostavljam da ste videli dve figure koje
izbijaju sate na Crkvi Svetog Danstana?
Dve figure?, rekao je onaj koji se nije brijao, poto bi
se drugom usta napunila penom da je progovorio.
Dve figure? Ne, emu bi one uopte mogle da slue?
,,Pa, nastavio je Tod, odiui krajnjom nezainteresovanou, ,,ako ih niste videli to je velika teta; dok brijem
Vaeg prijatelja, poto je sada ostalo jo samo pet minuta
do jedanaest, imate dobru priliku da odete i vratite se kad
va prijatelj bude - gotov - ta kaete na to? arli, kreni sa

gospodinom i pokai mu figure koje izbijaju sate na crkvi.

Morate prei na drugu stranu ulice, znate, da ih vidite
jasno i kako treba. Nemojte da urite, gospodine.
Veoma sam zahvalan, rekao je stoar kog su upravo
terali, jer tako je izgledalo, ,,ali radije bih krenuo sa svojim
prijateljem, kada se obrije. Ne moete ni da zamilite kakve
cinine primedbe on iznosi o svemu to nije video pre,
tako da ii sa njim za mene uvek predstavlja polovinu
doivljaja.
Veoma dobro i veoma ispravno, ree Tod; uskoro
u da zavrim. Skoro sam zavrio s Vama, gospodine.
Ovako ve moe.
U Todovom ponaanju uopte nije bilo vidljivog
razoaranja, a stoar je ustao i obrisao lice pekirom koji
se izvlaio sa obrtne osovine da bi se muterije njime
sluile, platio brijanje i uz pristojan pozrav berberinu
izaao iz radnje sa svojim prijateljem.
avolski grozan izraz pojavio se na licu Svinija Toda
dok je mrmljao za sebe:
Prokleti bili obojica! Ipak sam mogao da dograbim
jednog od njih
ta ste rekli, gospodine?
ta se to tebe tie, derite?, zareao je Tod. Proklet
bio! Iupau ti zube jedan po jedan, usijanim kletima,
ako se usudi da oslukuje ta govorim! Doi u ti glave,
ti avolje tene.
Doana se prestraeno povukla unazad, a onda je
Tod proao kroz radnju do stranjeg salona, ija je vrata
briljivo dvaput zakljuao, nakon ega se okrenuo Doani i
rekao: Pazie na radnju dok se ne vratim i, ako bilo ko
doe, moe rei da nema potrebe da eka, jer u
verovatno biti odsutan neko vreme. Sve to treba da radi
je da pazi na radnju i, sluaj me, nemoj da viri ni
njuka uokolo; sedi mirno i nita nemoj da dira, poto,
ako bude dirao, ja u to bez ikakve sumnje otkriti i
sledovae ti sigurna, a moda i uasna kazna.
Vodiu rauna, gospodine.

Uradi tako i bie nagraen. Zna ta, poslednji

momak kog sam imao me tako dobro sluio da sam ga
zbrinuo za ceo ivot, u lepoj seoskoj kui, s imanjem oko
nje, savrenoj vili, gde ga na najbolji mogui nain dvore
posluitelji.
Kako je to ljubazno od Vas, rekla je Doana, ,,da li
je srean?
Veoma, veoma - uprkos optem nezadovoljstvu koje
je u ljudskoj prirodi, on je sasvim srean. Posluaj moje
naloge i kad doe vreme i ti e svakako doiveti isto tako
poeljnu sudbinu.
Tod je stavio eir na glavu, i ogledavi se u ogledalu
na udan i zastraujui nain, izaao iz radnje, a Doana
se nala u situaciji koju je prieljkivala, da bude sama u
radnji Svinija Toda i u mogunosti da je istrai kako god
joj je volja, bez opasnosti da u tome bude mnogo ometana.
Nek mi nebesa pomognu, uzviknula je ona, zarad
istine.

TRIDESET TREE POGLAVLJE

ta je pronaeno u jamama ispod Crkve Svetog
Danstana
,,No, ser Riarde, obratio se crkvenjak iz Crkve
Svetog Danstana sudiji, nakon to je u sreditu crkve
podignut jedan teak kamen sa poda, ime su se
pozabavili radnici, ,,zar sada ne oseate zadah?
Sudija, crkveni zvaninici i zapravo svi prisutni,
povukli su se pred uasnim smradom koji ih je doekao
sada kad je kamen bio sasvim uklonjen.
Dobri Boe!, uzviknuo je stariji crkveni zvaninik,
,,zar smo sedeli i sluali propovedi iznad ovakve
strvinarnice? Uvek sam mislio da nijedna od podzemnih
odaja koje se nalaze tano ispod crkve nije koritena
mnogo godina unazad.
,,Pst!, rekao je sudija. Istraga koju obavljamo je,
moda, vanija nego to moete da zamislite, gospodine.
Vanija! Kako je to mogue? Zar nije biskup ovo
namirisao kada je doao da primi ljude u okrilje crkve. Zar
nije rekao u sakristiji da ne moe nikoga da primi dok u
crkvi vlada takav zadah, i zar mu nismo rekli da je teta
ako to ne uradi? Onda je on primio ljude u okrilje crkve

tako brzo da uopte nisu znali da su primljeni

Stiajte se, dobri moj gospodine, stiajte se i
sasluajte me. Hoete li sada, kad ste podigli ovaj ovaj
veliki kamen i koliko vidim na taj nain otvorili ulaz na
kameno stepenite, udaljiti radnike, i sve ostale osim Vas i
mene?
Dobro, ali - ali ne elite valjda da mi siemo dole, zar
ne?
,,Ja nameravam da krenem dole, moete biti ubeeni
u to. Odmah udaljite ljude, ako nemate nita protiv. Imam
valjane razloge za sve to nameravam da uradim,
uveravam Vas. Pretpostavljam da u biti sasvim u stanju
da oslobodim Crkvu Svetog Danstana uasnog smrada
koji je zagauje ve neko vreme.
Mislite da hoete, gospodine? Onda nek ste
blagosloveni, uradiu ba sve to elite.
Radnicima nije bilo krivo to su otputeni sa
neprijatnog posla, ali crkvenjak koji se drao za nos i koji
je uo sve to je ser Riard rekao, bio je izuzetno nervozan
u vezi sa ovim i izjavio je da e ostati, na osnovu toga to
je bio jedan od zvaninika crkve; stoga mu je i doputeno
da ostane.
,,0ve stepenice naizgled vode u katakombe, primetio
je ser Riard, dok je gledao u jamu nastalu kad je kamen
podignut.
,,Da, odgovorio je crkveni zvaninik, sputaju se u
katakombe i, kao to sam rekao, nisu koriene ve due
vreme, ali kako taj grozni vonj moe da dopire od tela koja
su dole etrdeset ili pedeset godina, ne mogu da shvatim.
Moramo voditi rauna o zagaenom vazduhu,
naglasio je sudija. Donesite baklju, gospodine crkvenjae
i spustiemo se u jamu. Ako je otvorena, uspeemo; ako
nemate nita protiv idite prvo do vrata crkve i ponesite ovu
svilenu maramicu sa sobom i mahnite njom; posle tog
znaka doi e vam etiri oveka. Oni su moji slubenici i
Vi ete ih dovesti meni.
O, zaboga, da, naravno, rekao je crkvenjak, koji je

bio sasvim zadovoljan i zbog same pomisli na takvo

pojaanje. Uradiu tako, gospodine, a to se tie baklje, u
ormaru u sakristiji ima odlinih svetiljki, koje u doneti za
minut. Ne budite nestrpljivi, gospodine. Idem brzinom
munje.
Crkvenjaku odajemo priznanje, on je zaista hitro
izvrio ta mu je naloeno. etvorica sudskih slubenika
su se zaista odazvali na znak dat maramicom i za nekoliko
minuta je baklja sputena na konopu u sumornu
podzemnu odaju. Svi su s velikim zanimanjem posmatrali
svetlo dok se sputalo; iako je nesumnjivo gorelo slabije
nego pre, ipak nije pokazivalo znake da e se ugasiti, a
sudija je rekao: Moemo se bezbedno spustiti. Vazduh
koji odrava plamen e isto tako odrati ivot, dakle to se
toga tie ne treba da strepimo. Pratite me.
Poeo je paljivo da se sputa niz kamene stepenice,
a njegova etiri slubenika su smesta krenula za njim,
dok su ih crkveni dostojanstvenik i crkvenjak sledili dosta
sporije i nijedan od njih nije izgledao kao da mnogo ezne
za pustolovinom, iako ih je radoznalost terala da produe
dalje.
Kamenih stepenika je bilo otpriiike dvadeset; kada su
stigli na dno, otkrili su da je prekriveno velikim kamenim
ploama, po kojim je bila posuta piljevina, ali ne u
dovoljnoj koliini da ih sasvim prekrije.
Na tom mestu je vladala zagrobna tiina, a nekoliko
dotrajalih mrtvakih sanduka u svojim niama u zidu,
zajedno sa onim koji su bili u njima, oigledno su bili
previe stari da bi iz njih dopirao onaj zastraujui zadah
telesnog raspadanja koji je ispunjavao celo mesto.
Videete, ser Riarde, rekao je crkveni zvaninik
vadei pare papira, ,,da se prema planovima katakombi
koje ovde imamo, ova odaja otvara prema hodniku koji se
prostire polovinom duine oko cele crkve, a iz tog hodnika
se otvaraju brojne odaje, od kojih nijedna nije koriena
godinama unazad.
Vidim da su vrata otvorena.

,,Da, tako je kao to kaete. To je udno, ser Riarde,

zar ne? O! Boe mili! Samo gurnite glavu u hodnik, a onda
ete tek da osetite vonj!
Svi su to isprobali i ustanovili da je zadah zaista bio
uasan. Ser Riard je uzeo baklju od jednog pozornika i
produio u hodnik. Nije mogao da vidi nita osim da su
vrata nekih odaja otvorena: preao je prag jedne od njih i
bio unutra otprilike minut, nakon ega se vratio i rekao:
Mislim da emo se sada svi povui: videli smo dovoljno da
nam potvrdi sve o ovome.
Sve o ovome, gospodine! rekao je crkveni
dostojanstvenik, o emu to?
Tano tako, ovo e biti dovoljno - pratite me, moji
ljudi.
Sudski slubenici su bez ikakvog pitanja ili primedbe
pratili ser Riarda, a on je poeo da se munjevitom
brzinom uspinje uz stepenice kamenim stepenicama
nazad u crkvu, u stopu praen svojim ljudima.
,,Hej! povikao je crkvenjak, kaem, stanite. 0,
gospode! Nemojte da me ostavite - o ne! Mislim da se neto
uasno uspinje za mnom i hoe da me zgrabi za pete.
Usporite; to je u najgorem sluaju duh, znate ve.
Pre nego to je crkvenjak stupio nogom u crkvu, bio
je oznojen i zaplaen, tako da je morao da sedne na jednu
grobnicu da bi se oporavio; sudijaje iskoristio tupriliku da
apne crkvenom zvaniniku: Zelim da govorim sa Vama
nasamo; izaite sa mnom - naredite da se crkva zakljua,
poto ne razmiljamo o daljoj pretrazi katakombi
Da, o, da! Znao sam da tu postoji neka tajna!
I to uasna tajna! Takva da e odjeknuti po celom
Londonu u sledeih dvadeset etiri sata - takva tajna
kakva nikada nee biti zaboravljena u vezi sa starom
Crkvom Svetog Danstana, dok god bude postojala.
U nainu na koji je sudija govorio bilo je ozbiljnosti
koja je stvarno uplaila crkvenog zvaninika i on je
prilino pobledeo dok su stajali na pragu crkve.
Poznajete li nekog Svinija Toda?, pitao je sudija.

0, da - berberina.
Dobro. Nagnite uho prema meni dok idemo ka Ulici
Dauning. Idem da posetim dravnog sekretara za
unutranje poslove, a pre nego to stignemo tamo, moi
u da Vam kaem zato traim pomo od Vas i koju vrstu
pomoi.
Crkveni zvaninik nije nagnuo svoje uho ba poletno,
ali pre nego to su preli pola puta niz Strand, bio je
prinuen da ue u jednu krmu da bi popio malo
brendija, takav je straan uinak na njega imala uasna
sudijina pria. Kakva je to bila pria, uskoro emo saznati,
ali neophodno je da malo pratimo kretanje gospodina
Toda, nakon to je ostavio Doanu da pazi na radnju.
Tod je ustro hodao dok nije stigao u blizinu ulice
Piket, na Strandu, a zatim je uao u apoteku koja se tu
nalazila, u kojoj je trenutno radio samo jedan egrt.*( Ulica
Piket je bila deo Strana, s razliitim potanskim brojevima, na
severnoj strani i nasuprot Crkve Svetog Klementa Danskog. Nalazila se
upravo na drugoj strani Bel Jarda u odnosu na Kraljevski sud. Dve
radnje pre ukrtanja ulica Flit i Piket nalazila se radnja Tomasa
Holveja, prodavca patentiranih lekova. Ovo je retka prilika kada neka
radnja ili adresa u tekstu odgovara onoj u stvarnom ivotu; inae je
autor naizgled paljivo izbegavao da na takav nain povezuje stvari.)

Sea se, rekao je Tod, ,,da si mi prodao neto

otrova za pacove?
0, da, da - ini mi se da ste Vi gospodin Tod?
Taj sam. Hou jo tog otrova; budui da su glodari
privueni nekim pomadama za kosu koje imam u radnji i
sada ih ima vie nego ikad. Ba noas sam se probudio i
video jednog kako zaista loe ulje za kosu, a drugi je pio
neku ruinu vodicu, a onda su se uplaili i polomili
flaicu; tako da u ti biti zahvalan ako mi da malo tenog
otrova, ako ti je po volji, poto izgleda da veoma vole pie.
Tano tako, gospodine, tano tako, rekao je momak
dok je skidao flau sa police i pripremao tenost; tano
tako, gospodine. Ako sipate samo nekoliko kapi ovoga u
jednu au neke tenosti, delovae.
Nekoliko kapi? Mora da je to jako sredstvo.

Jeste - dvanaest kapi ili otprilike pola ajne kaiice,

sasvim sigurno bi ubilo oveka, tako da budete paljivi sa
tim, gospodine Tod. Naravno, takve stvari ne prodajemo
nepoznatim osobama, znate ve, ali poto ste Vi komija,
to menja stvar.
Prava istina. Hvala ti. Prijatan dan. Mislim da e
uskoro da padne kia, zna.
Tod je otiao sa otrovom u depu, a kad se nekoliko
koraka udaijio od vrata apoteke, tako se odvratno
zakikotao da je jedan stari gospodin, koji je iao
neposredno za njim, munjevito pobegao u strahu, ostavi
sasvim bez daha.
Ovo e da deluje, mrmljao je Tod, moram da
olakam put za svoje povlaenje iz posla. Dobro znam da
ako dam takav nagovetaj, to e se u izvesnoj kui
smatrati nepobitnim dokazom da sam dovoljno zaradio da
bi vredelo podeliti dobit, a ne nameravam ba da proem
kroz takav postupak. Ne, ne, gospoo Lovet, ne, ne.
Tod je polako iao prema svojoj kui, ali kad je stigao
na ugao Bel Jarda i uo kako izbija dvanaest puta na
Crkvi Svetog Danstana, zastao je na trenutak, a zatim
promrmljao: Navratiu da je vidim - da, navratiu da je
vidim. Vee e bolje odgovarati mojoj sadanjoj nameri.
Zatim je preao Bel Jard, dok nije doao do uvene
prodavnice pita gospoe Lovet. Zastao je na trenutak kraj
prozora i zavirio unutra, osmotrivi dvojicu advokatskih
pisara koji su jeli neke jueranje pite. Topla dananja
tura jo nije bila izala iz pei. Srena omladina!",
zakikotao se on i uao u radnju.
Gospoa Lovet ga je ljubazno doekala kao poznanika
i pozvala ga u salon, dok su dvojica zastupnika prava
nastavili da jedu i hvale pite.
Izuzetno su ukusne, zar ne?, rekao je jedan.
0, u pravu si, odgovorio je drugi, ,,i takoe tako
prijatno sone, zar ne? Pitam se kako li ih ona pravi? Bog
te blagoslovio, skoro da ivim samo od njih. Zna, ranije
sam jeo sve obroke sa debelim starim ujakom, Marom, ali

otkad je on jednog dana nestao, ivim od Lovetovih pita,

umesto od obroka kod starog debeljka.

TRIDESET ETVRTO POGLAVLJE

Doana nasamo. Tajna.

Sumnje gospodina Toda. Tajanstveno pismo.
Neko vreme nakon to je Tod izaao iz radnje, Doana
je jedva mogla da veruje kako je potpuno sama u radnji da
bi se usudila da pogleda oko sebe; ali kako je prolazio
minut za minutom, a nikakav zvuk koji je ukazivao na
njegov brzi povratak se nije uo, prikupila je vie
hrabrosti.
,,Da, rekla je ona, najzad sam sama, na mestu za
koje sam uvek sumnjala da je smrtno mesto jadnog
Marka. O, nebesa, pomozite da otkrijem da nije tako i da
razotkrivanjem oigledne tajne ivota ovog oveka, mogu
da pozdravim to to ti ivi, dragi moj Mark, i prestanem
da oplakujem tvoju smrt! Ipak, kako mogu ak i na
trenutak - da se zavaravam takvim lanim nadama? Ne,
ne, on je pao kao rtva ovog nemiiosrdnog oveka.
Nekoliko minuta poto se predala ovom neobuzdanom
naletu bola, Doana je krila ruke i plakala; onda, kad je
pomislila na opasnost u kojoj e biti ako se Tod vrati i vidi
znake emocija koje su je obuzimale, zaustavila je suze i
uspela da povrati spoljanju pribranost.

Zatim je poela da se osvre oko sebe na isti nain

kao to je radio jadni Tobijas; nije mogla da otkrije nita
to bi moglo da razjasni njenapitanja, iako su njene
strepnje inile da skoro sve deluje sumnjivo. Pogledala je
u ormar i tu je videla nekoliko skupih tapova i kiobrana,
a onda je paljivo pregledala sve zidove, ali nije mogla da
vidi nita to bi ukazivalo na neki drugi vidljiv i oigledan
otvor osim vrata. Dok se kretala unazad, naletela je na
berbersku stolicu, za koju je otkrila da je fiksirana, poto
je pogledala i videla da su noge stolice vrsto zakovane za
pod. ta bi moglo da bude sumnjivo u ovome teko da je
mogla znati, a ipak joj se tako uinilo.
Kad bih samo imala vremena, mislila je ona,
pokuala bih da uem u ovaj salon; ali jo se ne
usuujem. Ne, ne, moram biti sigurna da e Tod due
odsustvovati, pre nego to se odvaim da izvedem neki
takav pokuaj.
Dok je izgovarala ove rei, neko je oprezno otvorio
vrata, i zavirivi unutra rekao: Da li je gospodin Tod kod
kue?
,,Ne, odgovorila je Doana.
0, odlino. Onda ti treba da uzme ovo pismo, ako ti
je po volji i proita ga. Otkrie, usuujem se da kaem,
od koga je, kada ga otvori. Ipak to zadri za sebe, a ako
gospodin Tod doe, vodi rauna da ga sakrije ta god
drugo da bude radio.
Pre nego to je Doana stigla da ita odgovori, ovek
je otiao, a ogromno je bilo njeno iznenaenje kad je na
poleini pisma koje joj je predato u ruke proitala svoje
pravo ime. Otvorila ga je drhtavim prstima i proitala
sledee:
Od sera Riarda Blanta, sudije, za gospoicu Oukli:
Gospoice Doana Oukli, Vi ste se sa velikim
vitetvom duha upustili u veoma opasan poduhvat poduhvat koji, s obzirom na Vau mladost i Va pol, treba
da bude preputen drugima i dobro je to su drugi u
rnogunosti da paze na Vas i sauvaju Vau bezbednost.

Vaa mlada prijateljica, Arabela Vilmot, nakon to

vam je dala tako romantian savet i shvatila da ste ga Vi
posluali, postala je i sama uplaena od njegovih moguih
posledica i veoma mudro je obavestila nekog ko je doneo
informaciju meni, tako da se na Vas sada dobro pazi; ako
se ikakva opasnost nadvije nad Vama, treba samo da
dograbite bilo koji predmet koji Vam je na dohvat ruke i
bacite ga kroz staklo izioga radnje i pomo e Vam smesta
stii. Govorim Vam ovo da biste se oseali potpuno umireno.
Poto ste se, ipak, doveli u sadanji poloaj u Todovoj
radnji, vie je nego verovatno da ete biti u stanju da
obavite dobar posao to se tie demaskiranja tog zloinca.
Vi ete, stoga, biti tako dobri da pred sputanje veeri
budete spremni da uradite bilo ta to od Vas bude traio
bilo ko ko bi Vam rekao lozinku Sveti Danstan.
Od Vaeg prijatelja (gore pomenutog).
Doana je, naravno, nakon to je proitala ovo pismo,
bila jako iznenaena, a ipak je u njenoj svesti blesnulo
zadovoljstvo kada je razmislila o njemu. Promena njenih
oseanja, sada kad je bila uverena da ima zatitu,
zasigurno je bila udesna i dramatina. Pomisao da samo
treba da dograbi bilo koji od razbacanih predmeta koji su
leali uokolo i baci ga kroz prozor da bi dobila pomo, bila
je krajnje utena; oseala je da ima smelosti za skoro
svaku vrstu avanture.
Upravo je sakrila pismo kada se pojavio Svini Tod.
,,Da li je iko do!azio?, pitao je on.
,,Da, jedan ovek, ali nije hteo da eka.
,,A, hteo je brijanje, pretpostavljam; ali nije vano,
nadam se da si bio miran i nisi pokuavao da zadovolji
svoju radoznalost na bilo koji nain, dok me nije bilo ovde.
Pst! Neko dolazi. Pa, to je stari gospoin Vrenkli, prodavac
duvana, rekao bih ja. Dobar dan Vam elim, gospodine,
brijanje, pretpostavljam? Drago mi je to ste sada doli,
gospodine, poto sam bio odsutan sve do upravo ovog
trenutka. Vruu vodu, arli, odmah i dodaj mi taj brija.

Doana je, dok je dodavala Todu brija, zakaila

njime stolicu, a poto je brija bio neobino otar, odsekla
je veliko pare arveta sa jednog naslona za ruke.
Kakva bezobrazna nepanja", rekao je Tod, skoro
sam spreman da te oinem trakom za otrenje po leima,
moj gospodine; evo, pokvario se izvanredan brija,
potpuno mu je otupljena otrica.
,,0, oprostite mu, gospodine Tod, oprostite mu, rekao
je stari gospodin, ,,on je ipak samo deak. Dozvolite mi da
stanem u njegovu odbranu.
Vrlo dobro, gospodine; ako elite da ne obraam
panju na to, naravno da hou, a hvala Bogu, imamo
zalihu brijaa uvek pri ruci, Ima li ikakvih novosti o kojim
se pria, gospodine?
Nita za ta bih ja znao, gospodine Tod, osim one
bolesti gospodina Kamingsa, nadzornika. Kau da je oko
podneva otiao kui u enseri Lejn i od tada je bolestan
kao pas i sve to su mogli da uju od njega je: O, one pite o, one pite!
Veoma udno, gospodine.
Veoma. Mislim da je gospodin Kamings malo vrknut
u glavu, znate, gospodine Tod. On je veoma ugledan
ovek, ali meu nama govorei, nikad nije bio previe
bistar.
Naravno da ne, naravno da ne. Ali, to je veoma
udan sluaj. Na koje pite je mogao da misli, gospoine?
Da li ste svraali do njega kad ste krenuli od kue?
,,Ne. Ha, ha! Ne mogu da se ne smejem; ha, ha!
Kriom sam doao od kue, znate. Stvar je u tome da je
roak moje ene, gospodin Mandel - hej! - Mislim da ste
me posekli.
Ne, ne; nikog neemo posei za tri polovine penija,
gospodine.
,,0, vrlo dobro, vrlo dobro. No, kao to sam rekao,
roak moje ene, gospodin Mandel, doao je prole veeri
kod nas kui i doneo sa sobom bisernu ogrlicu, znate.
Hteo je da sa njim odem do Sitija, jutros, do Raunda i

Brideta, dvorskih draguljara i pita ih da li su je ikada pre

videli.
,,Da li su biseri lepi?
,,Da, izvanredni su. Vidite, Mandel pozajmljuje novac,
i ne eli da ide lino, pa je traio od mene da odem, poto
me gospodin Raund odlino poznaje; meu nama govorei,
gospodine Tod, roak moje ene gospodin Mandel, veruje
da su oni nekada pripadali jednoj dami.
O, stvarno!
,,Da, a poto ne vredi mnogo govoriti eni, rekao sam
svojoj suprugi da idem preko reke, znate i samo sam
mugnuo napolje. Ha, ha, ha! A imam bisere u depu.
Mandel kae da vrede najmanje dvanaest hiljada funti, ha,
ha!
Stvarno, gospodine, vanaest hiljada? To je lepa
svota, gospodine, veoma lepa svota. Nema sumnje da je
gospodin Mandel pozajmio sedam ili osam hiljada funti na
te bisere. Mislim da u Vas jo jednom nasapunati,
gospodine, pre nego to Vas izbrijem; i tako, imate sa
sobom bisere, pa, kako se udne stvari odigravaju uokolo,
nema sumnje.
Kako to mislite?
Ova etkica za brijanje je sada ba kako treba.
etkica za brijanje je uvek najbolja neposredno pre nego
to se istroi. arli, otii e odmah do gospodina
Kamingsa i pitati da li mu je bolje; ne mora da uri, ti si
dobar deko, sada vie uopte nisam ljut na tebe; i tako,
gospodine, oni kod kue misle da ste nekim poslom otili
preko reke, zar ne, i nemaju ni najblau predstavu da ste
doli ovamo na brijanje - dakle, odlazi, arli - zatvori
vrata, to je dobar deko, blagosloven bio.
Kada se Doana vratila, prodavac duvana je bio
otiao.
,,Pa, rekao je Svini Tod otrei brija veoma laganim
pokretima, kako je gospodin Kamings?
Pronaao sam njegovu kuu, gospodine, uz malo

potekoa, a oni kau da je bolje, otiao je na spavanje.

,,O, olino! Idem da se pozabavim nekim raunima u
salonu, zato ne bih da me uznemiravaju, razume; a u
sledeih deset minuta, ako iko doe, reci da sam izaao.
Svini Tod je sasvim hladnokrvno otiao u salon i
Doana ga je ula kako iznutra zakljuava vrata; udan,
nejasan oseaj uasa je poeo da je obuzima, a nije znala
zbog ega; zadrhtala je dok se osvrtala oko sebe. Vrata
ormara nisu bila sasvim zatvorena i nije znala ta ju je
navelo da prie i zaviri unutra. Na prvoj polici je bio eir
prodavca duvana: bio je prilino upadljiv i ona ga je u
trenutku prepoznala.
ta se dogodilo? Dobri boe! ta je moglo da se
dogodi?, mislila je Doana teturajui unazad, dok nije
stigla do berbeske stolice, na koju je sela da ne bi pala.
Pogled je spustila na ruku koju je onako zasekla
brijaem, ali ruka stolice je bila savreno itava; nije bilo
ni najmanjeg traga zaseka koji je tek maloas napravljen;
Doana je zauena i zbunjena due od minuta nastavila
da trai trag oteenja za koje je znala da nikako nije
moglo biti izbrisano.
Ipak ga nije pronala, iako je pred njom bila ta
stolica, ista kao i uvek, sa iroko razmaknutim naslonima
za ruke i dotrajalim, izanalim lakom i pozlatom. Nije
udo to je Doana protrljala oi i zapitala se da li je
stvarno budna.
Kako se mogla objasniti ovakva pojava? Stolica je
takoe i dalje bila fiksirana, a ostale stolice u radnji su
bile sasvim drugaije izrade i oblika, tako da nije mogla
biti zamenjena.
Avaj, avaj!, jadala se Doana, ,,moj um je ispunjen
uasnim nagaanjima, a ipak ne mogu razumno da ih
poveem. Sumnjam u sve, a ne znam nita. ta mogu da
uradim? ta treba da uradim, da se izbavim iz ovog stanja
jezive napetosti? Da li sam zaista na mestu gde, uz pomo
nekakve zastraujue genijalnosti, drsko ubistvo postaje
svakidanja stvar ili bi ovo sve mogla da bude samo

nekakva iluzija? Pokrila je lice rukama na neko vreme, a

kad ih je sklonila, videla je da se Svini Tod iz unutranje
prostorije zagledao u nju, sa sumnjiavim izrazom na licu.
Doana je shvatila da je neophodno da obavi svoj deo
posla i glasno je vrisnula.
ta je doavola sve ovo?, rekao je Tod prilazei sa
zlokobnim izrazom lica. ta sve to znai? Sumnjam...
,,Da, gospodine, rekla je Doana, ,,a i ja sumnjam;
sutra moram da zavrim sa tim.
Da zavri sa im?
Mojim zubom, gospodine, boli me ve satima; da li
Vas je nekada boleo zub? Ako jeste, moete da saoseate
sa mnom i neete se uditi to sam spustio glavu u ruke i
stenjao.

TRIDESET PETO POGLAVLJE

Svini Tod zapoinje pripreme za povlaenje iz
posla
Tod je bio samo delimino zadovoljan izgovorom
gospodina arlija, a ipak nije mogao na pravi nain da ga
ospori, i mogao je da bude istinit; tako je, nakon to je
nekoliko trenutaka sumnjiavo gledao Doanu, pomislio
da bi mogao i da poveruje u njega.
Dobro, dobro, rekao je on, svakako e biti bolje
sutra. Evo tvojih est penija za dananji dan; idi i kupi
sebi neku veeru; a najjeftinije to moe da uradi je da
ode do Lovetove prodavnice pita.
Hvala, gospodine.
Doana je izlazei iz radnje bila svesna da je pogled
Svinija Toda usredsreen na nju, i da e on, ako mu i
najmanjim gestom pokae sumnje koje ima prema njemu,
verovatno spreiti njen odlazak; zato se drala naizgled
mirno i izala je napolje veoma polako; bilo je veliko
olakanje izai na ulicu i osetiti da nije pod istim krovom
sa tim zastraujuim ovekom.

Umesto da ode u Lovetovu prodavnicu pita, Doana je

svratila u oblinju pekaru i malo se okrepila; a mi emo se
ponovo vratiti da zavirimo kod Svinija Toda dok sedi sam
u svojoj radnji.
Na njegovom licu je bio izraz velikog trijumfa, a oi su
mu sijale neobinim sjajem. Bilo je oigledno da Svini Tod
sebi iskreno estita zbog neega; i najzad je, zavukavi
ruku duboko u svoj veliki dep, izvukao bisernu ogrlicu
istovetnu kao onu za koju je ve dobio veliku svotu novca
od gospodina Mandela.
Zaista, mora da sam ja jedan od glavnih miljenika
sudbine, rekao je on. Pa, ova biserna ogrlica je za mene
uveano bogatstvo; ko je i na trenutak mogao sanjati o
ovako retkoj srenoj okolnosti? Sada uopte ne moram da
brinem i sumnjam zbog Dona Mandela. On je izgubio
svoje bisere i izgubio svoj novac. Ha, ha, ha! To je sjajno;
zatvoriu radnju daleko ranije nego to sam nameravao i
otputovati u Evropu. Da, sledei put u nisku bisera
prodati u Holandiji.
S ogrlicom u ruci, Tod se sada naizgled upustio u
veoma zbrkan sled misli, to je potrajalo oko deset
minuta, a onda mu je ivce uzdrmala neka uzgredna buka
na ulici ili iz kue u susedstvu i on je skoio na noge
uzviknuvi: ta to bi - ta to bi?
Sve se opet umirilo i on se pribrao.
Kakva sam budala postao, promrljao je on, ,,kad me
svaki uzgredni zvuk uznemiruje i izaziva mi ovakvu
drhtavicu. Vreme je, sad kad postajem nervozan, da
napustim Englesku. Prvo moram da se oslobodim nekog
iju nepomirljivu narav dobro poznajem i ko e me goniti
do najdaljeg kutka sveta, ako se pre toga ne umiri u
grobu. Da, mir groba e sigurno biti dobar za nju. Ne
mogu da smislim drugi nain da primirim tako zahtevno
stvorenje.
Dok je izgovarao ove rei, izvukao je iz depa paketi
s otrovom koji je kupio, i podigao ga prema svetlosti sa
samozadovoljnim izrazom na licu. Onda je urno ustao,

poto je u meuvremenu bio ponovo seo i priao prozoru,

kao da jedva eka Doanin povratak, da bi on mogao da
izae iz kue. Dok je ekao, video je jednu mladu devojku
kako prilazi radnji i nakon to je ula ona ree: Pozdrav
od gospoe Lovet, gospodine Tod, a ona Vam alje ovu
poruku, bie joj drago da Vas vidi veeras u osam sati.
O, vrlo dobro, vrlo dobro. Pa, Lusi, izgleda lepe
nego ikad.
Ne moe se ba isto rei i za Vas, gospodine Tod,
rekla je devojka odlazei, naizgled veoma uvreena to
tako ruan primerak Ijudske vrste sebi doputa da njoj
deli komplimente.
Tod se samo odvratno nacerio, a onda otvorio pismo
koje mu je donela. Bilo je bez potpisa, a u njemu je bilo
ispisano ovo:
Novi pekar se ve umorio od ovog mesta i veeras
mora da doe u jo jednu posetu. Ovaj je
najproblematiniji kog sam ikada imala, jer je
najobrazovaniji. Moram ga se osloboditi - ti zna kako.
Siguran sam da e od njega potei neka nevolja.
,,Ma stvarno!, rekao je Tod proitavi poruku, ovog
puta je brzo; no, no, videemo, videemo. Moda emo se
osloboditi jo jedne osobe noas, koja bi izazvala nevolje.
Ali, evo dolazi moj novi egrt; on nita ne sumnja.
Doana se vratila i Tod je ljubopitljivo pitao ta je sa
zuboboljom; u svakom sluaju, ona mu je dala naizgled
veoma pribran i hladnokrvan odgovor, da je on bio
potpuno obmanut. Umiljao je da njegove prethodne
sumnje u vezi sa novim egrtom zasigurno nisu imale
nikakvog stvarnog osnova, nego su bile podstaknute
pukim strahovima.
arli, rekao je on, motrie na vrata, i kad me neko
bude traio, povui e ovu uzicu koja je povezana sa
zvonom, tako da u biti obaveten o tome. Idem malo u
spavau sobu.

Dobro, gospodine.
Tod je jo jednom sumnjiavo pogledao pa izaao iz
radnje. Ona se nadala da e izai napolje, tako da bi imala
drugu priliku i to bolju od prethodne da pretrai to mesto,
ali u tome je doivela razoaranje; nije imala drugog izbora
osim da strpljivo eka.
Dan se bliio kraju i Doanu je obuzeo snaan utisak
da e se desiti neto izuzetno vano pre nego to se sasvim
spusti mrak. Skoro je drhtala na pomisao ta bi to moglo
da bude i da e moda biti prinuena da bude svedok
nekakvog nasilja, kog se njen plemeniti duh gnuao; da
nije odluila da je nita nee spreiti u istrazi sudbine koja
je zaesila jadnog Marka Indestrija, moda bi ak istog
asa u oajanju istrala na ulicu.
Dok se blaga svetlost dana pretvarala u nejasne
veernje senke, ona je postajala sve pribranija i
sposobnija, poto joj se duh umirio. Odluila je da saeka
ta e uslediti.
Predmeti u radnji su se jedva razaznavali kad je Svini
Tod ponovo siao niz stepenice; on je naredio Doani da
upali malu uljanu svetiljku, koja je bacala tek slab i
drhtav zrak svetlosti oko sebe i ni na koji nain nije mogla
da udovolji radoznalosti onoga ko bi poeleo da zaviri kroz
prozor.
,,Izlazim, rekao je on, nee me biti sat vremena, ali
ne due od toga. Moe to rei svakome ko svrati.
Hou, gospodine.
Budi obazriv, arli, i tvoja nagrada nee izostati.
Molim nebesa da tako bude, rekla je Doana kad je
ponovo ostala sama; jedva da su te rei i sile s njenih
usana, kad se najamna koija dovezla do vrata, a zatim je
iz nje siao neko ko je uao pravo u radnju. To je bio visok
ovek gospodskog izgleda i, pre nego to je Doana mogla
da izusti i re, on je rekao: Lozinka, gospoice Oukli, glasi
Sveti Danstan; ja sam Vam prijatelj.
O, kakvo je to olakanje bilo za Doanu da uje takve
rei, optereena zastraujuom samotnou te kue i

poletno je krenula napred rekavi: ,,Da, da, o, da! Dobila

sam pismo.
Pst! Nema vremena za gubljenje. Ima li ovde ikakvog
mesta za skrivanje?
O, da! Veliki ormar.
,,To e biti u redu; saekaj ovde trenutak da dovedem
svog prijatelja, gospoice Oukli. Imamo neki posao da
obavimo noas.
Visoki ovek, koji je bio hladnokrvan i pribran koliko
se samo moe biti, otiao je do vrata i uskoro se vratio sa
dve osobe, a obe su se, kako su ustanovili, mogle bez
veih potekoa sakriti u ormar. Zatim su se nekoliko
minuta savetovali apatom, nakon ega se onaj ovek koji
je prvi doao okrenuo Doani i rekao: Gospoice Oukli,
kada oekujete da se Tod vrati?
,,Za sat vremena.
Odlino. im se vrati, ja u doi da se obrijem i
nema sumnje da e te on poslati napolje; ali, ne idi dalje
od vrata, ta god da bude radila, jer e nam moda
trebati. Moe bez problema da se zadri negde oko
izloga.
Da, da! Ali emu sva ova tajanstvenost? Recite mi
ta mislite sa svim ovim? Ima li ikakve potrebe da me
drite u neznanju u vezi sa tim?
Gospoice Oukli, nema jo nieg to bih mogao
tano da Vam kaem, ali moemo se nadati da e ova no
otkloniti neke misterije i tebi otvoriti oi u vezi sa mnogim
okolnostima koje trenutno ne moe da uvidi. Zloini
Svinija Toa e biti razotkriveni, a ako ima ikakve nade da
se vrati onome za koga si toliko zainteresovana, ona je u
ovome.
Mislite na Marka Indestrija?
Da. Tvoja pria mi je saoptena.
A ko ste Vi - zato mi se ne predstavite ako ste
prijatelj?
,,Ja sam sudija, i zovem se Braun*( Trebalo bi da kae
sudija Blant.) i moe biti sigurna da e sve to se moe

uraditi biti uraeno.

Ali, saekajte! Rekli ste da ete doi ovamo na
brijanje. Ako to uradite, dopustite da Vas zamolirn da ne
sedate u tu stolicu. Postoji neka grozna tajna u vezi sa
njom, ali ta je u pitanju ne mogu da kaem. Nemojte da
sedate u nju.
Zahvaljujem ti na upozorenju, ali doao sam da se
obrijem ba u toj stolici. Znam da u vezi s njom postoji
tajna, a zato da to vie ne bi bila tajna odluio sam da se
upustim u ovo to se, moda, moe smatrati malim
rizikom. Ali, na dalji ostanak ovde ne bi bio mudar.
Sada.
Ova poslednja re je bila upuena dvojici policajaca
koje je sudija doveo sa sobom i bilo je uesno gledati s
kakvom su obazrivou i tanou oni uspeli da se
uguraju u ormar, a onda su traili da Doana zatvori vrata
ormara za njima; kad je to uradila i okrenula se, videla je
da je sudija otiao.
Doana je bila u stanju velike uznemirenosti, ali, ipak
joj je izvesnu utehu predstavljalo to to nije bila sama i da
su dva snana i svakako dobro naoruana mukarca
spremna da se umeaju, ako se dogodi ita nepredvieno;
sada je bila mnogo uverenija u svoju bezbednost, a ipak je
bila znatno nervoznija nego pre.
ekala je Svinija Toda, napeto oslukujui zvuk
njegovih koraka, ali nije ih ula; poto je taj gospodin
otiao nekim prilino vanim poslom, ne moemo uraditi
nita bolje nego da ga pratimo i vidimo kako napreduje.
Kada je izaao iz svoje radnje, otiao je pravo u Bel
Jard, iako je bilo preostalo jo neto vremena pre
dogovorene posete gospoi Lovet.

TRIDESET ESTO POGLAVLJE

Poslednja tura ukusnih pita

Svakome ko bi pogledao Svinija Toda, dok je iao

putem od svoje radnje u Ulici Flit do Bel Jarda i Templ
Bara, bilo bi sasvim jasno da ne ide tamo da jede pite.
On je zaista imao sasvim drugaije namere i, dok se
pribliavao radnji gospoe Lovet, gde su se te ukusne pite
prodavale, na njegovom licu je bio takav avolski izraz da,
samo da nije ublaio svoj izgled, (kao surovi Rat koji je
Izgladio svoje naborano lice *(Riard III, in I, scena I)), dok je
napredovao prema radnji, nesumnjivo bi pobudio estoku
sumnju kod gospoe Lovet da on nije ba onakav kakav je
inae, i da ta tajanstvena povezanost koja je nju i
berberina drala zajedno nije u besprekornom stanju u
kakvom je nekada bila.
Kada je najzad uao u radnju, bio je olienje
ljubaznosti i mirnoe.
Gospoa Lovet je stajala za tezgom, poto se retko
deavalo da u radnji nije bilo muterija, jer kada su sve
ture vrelih pita bile ispeene, obino bi ostalo neto pita
koje bi hladne poletno prodirali advokatski pisari iz
okolnih kancelarija i advokatskih komora.
Ali, u devet sati izlazila je tura vruih pita, poto je u

poslednje vreme gospoa Lovet umislila da izmeu pola

devet i devet nailazi mnogo slubenika iz Linkolnove
krme, a pita je predstavljala veoma prijatnu i zgodnu
pripremu pred pozorinu predstavu ili bilo koju drugu
zabavu koja se odvija tri sata pre ponoi, i to u pola cene.
Mnogi ljudi su ih takoe voleli za veeru i redovno ih
nosili kui. Zapravo, moglo bi se rei da je naklonost
slubenika u Linkolnovoj krmi bila podeljena izmeu
Lovetovih pita i peenih ovijih glava; esto im je sklonost
ka te dve stvari bila tako zgodno uravnoteena u glavi da
je odluka ta e odabrati zavisila od bacanja novia, da li
ne sasvim peene ovije glave sa pijace Kler*( Pijaca udaljena
samo nekoliko stotina metara od Todove radnje, na drugom kraju ulice
Keri.) ili pite kod Loveta.

Krag piva je jednako dobro prijao posle obe ove

stvari.
Dakle, moe se pretpostaviti da je gospoa Lovet
ekala turu pita u devet sati kada se Svini Tod, te veeri
prepune dogaaja, pojavio kod nje.
Tod i gospoa Lovet se pozdravie uz svu prisnost
starih poznanika.
,,Ah, gospodine Tod, rekla je dama, kako ste? No,
nismo Vas videli dugo vremena.
Prolo je zaista neko vreme; a kako ste Vi, gospoo
Lovet?"
Sasvim dobro, hvala na pitanju. O, da, da li biste
moda pitu?
Tod je napravio groznu grimasu dok je odgovarao:
,,Ne, hvala Vam; to je veoma glupo, poto sam znao da u
navratiti ovde, ali upravo sam pojeo svinjski ranji.
Da li je bio s bubrezima, gospodine?, upitao je jedan
od momaka koji su jeli hladne pite.
Da, s bubrezima.
,,E, te ja volim! Bog Vas blagoslovio, pa ja bih pojeo i
roenu majku, kad bi se nala u svinjskim ranjiima,
dobro zapeenim i hrskavim, i s bubrezima uz to; samo
zamislite, znate, vrue s rotilja i na krici hleba, kad ste

promrzli i gladni.
Hoete li da uete ovamo, gospodine Tod?, rekla je
gospoa Lovet, podiui pokretni deo tezge, da bi
omoguila gospodinu Todu povlasticu ulaska u njen salon.
Tod se odazvao pozivu, naglasivi da ima samo minut
vremena, ali da e ipak sesti umesto da stoji, poto je
gospoa Lovet ve bila toliko ljubazna da mu to ponudi.
Ova izuzetna uglaenost u ponaanju je ipak
napustila Svinija Toda im se obreo u salonu i nije bilo
nikog ko bi mogao da ga vidi osim gospoe Lovet; a ni ona
nije smatrala neophodnim da nabora svoje lice u osmeh,
nego je s istovremenom uznemirenou i gnevom u
ophoenju rekla: ,,A kada e sve ovo da se zavri, Svini
Tode? Sad e ve biti est meseci otkad me zavarava kako
u moi, potpuno samostalno, da se ponovo pojavim u
pariskim salonima. Pitam te sada kada e to da bude?
Vrlo si nestrpljiva!
Nestrpljiva, nestrpljiva? Zar nemam dobrih razloga
za nestrpljivost? Zar ja ne preuzimam najvei rizik dok ti
sigurno odnosi najvei deo zarade? Nema svrhe da se
pretvara i govori mi kako ne dobija mnogo. Znam te ja
dobro, Svini Tode; ti nikad ne udara, osim radi zarade ili
osvete.
,,Pa?
Pa onda je u redu da ja nemam raun o tome? O,
boe! Da si ti imao snove kakve ja nekad imam!
Snove?
Nije mu odgovorila, nego se sruila na stolicu i
drhtala tako estoko da se on uznemirio, mislei da joj je
zaista veoma loe. Pruio je ruku ka kanapu zvonca kad
mu je ona pokretom ruke pokazala da bude miran, a onda
uspela da kae veoma slabim i skoro nerazumljivim
glasom: Idi do onog ormara. Videe flau. Prisiljena sam
da pijem ili u umreti ili poludeti ili te izdati; daj mi to;
brzo, brzo, daj mi to: to je brendi. Daj mi to, kaem ti:
nemoj da stoji i bulji, moram i hou da popijem. Da, da,
sad sam bolje. Uasno je, stvarno uasno, ali sam bolje; i

kaem moram i hou odmah da dobijem raun. O, Tode,

kakav si mi ti samo bio neprijatelj!
Nepravedna si prema meni. Najgori neprijatelj kog si
ikada imala je u tvojoj glavi.
Ne, ne, ne! Moram u neemu da utopim svoje misli!
Stvarno? Zar si toliko sujeverna? Pretpostavljam da
se plai kako e proi na onom svetu.
Ne, ne, o, ne! Ti i ja ne verujemo u drugi svet, Svini
Tode; da verujemo, poludeli bismo na pomisao ta smo
rtvovali. O, ne, ne, ne usuujemo se, ne usuujemo se!
Dosta s tim, ree Tod, donekle nasilno, dosta s tim;
dobie raun sutra uvee, a kad vidi da ima 20 000
funti, nee me optuivati kako nisam vodio rauna o
tvojim interesima; ali, sada je u radnji neko ko izgleda
tebe trai.
Gospoa Lovet je ustala i otila u radnju. im mu je
okrenula lea, Tod je izvadio boicu s otrovom koju je
dobio od apotekarovog egrta i ispraznio je u flau sa
brendijem. Samo to je obavio ovu radnju i ponovo sakrio
boicu, kad se ona vratila i ponovo bacila na stolicu.
,,Da li sam te dobro ula, rekla je, ,,ili je to obeanje
puko izrugivanje? Dvadeset hiljada - da li je mogue da
ima toliko? O, zato sav ovaj grozni posao nije naputen
ranije, bilo bi uinjeno mnogo manje. Ali, kada u to da
dobijem, kada u moi da pobegnem odavde zauvek?
Tode, moramo iveti u razliitim zemljama; ne bih mogla
da podnesem mogunost da te mogu sresti.
Kako eli. Meni to uopte nije bitno; moe da
krene sutra uvee, ako eli. Kaem ti da e tvoj udeo od
poslednjih osam godina rada biti 20 000 funti. Dobie tu
svotu sutra, a onda si slobodna da ode gde eli; ni
najmanje mi nije vano gde troi svoj novac. Ali reci mi
sada, kakvu neposrednu opasnost oekuje od svog novog
pekara?
Veliku i neposrednu; odbio je da radi - znak da
postaje oajan, gubi nadu i strpljenje; a onda, pre samo
nekoliko sati, ula sam ga kako me zove i rekao je kako je

bolje razmislio o tome i pristaje da ispee turu za devet

sati, to je po mom miljenju znailo da se odluio na
neto to mu daje nadu i smatra da je vredno truda da
izgladi odnose sa mnom na neko vreme, kako bi ublaio
sumnje.
,,Ti si pametna ena. Neto mora da se uradi i bie
uraeno. Doi u ovde u pono i videemo da li u tvojoj
kui moe da se uprazni jedno mesto.
To e biti neophodno, a ovo je poslednji put.
,,To je to - zavreno je; moram da kaem kako ima
savren filozofski nain reavanja pitanja; izbegavaj brendi
to vie moe, ali ini mi se da e ga zasigurno popiti jo
od sad pa do jutra.
Zasigurno. U ovoj kui se neu moi reiti te navike.
Moda u to da uradim u inostranstvu, ali ne ovde.
,,0, dobro, nije vano; to se tie momka dole u
podrumu, ja u naravno doi i osloboditi te njega. Sada
mora dobro da vodi rauna za ovo kratko vreme koje e
jo provesti ovde i da dobro izgleda. Evo, ponovo te trae,
a i ja mogu da krenem.
Gospoa Lovet i Tod su izali iz salona u radnju
zajedno i tu su zatekli enu dostojanstvenog izgleda s
deakom koji je sa sobom nosio sveanj odtampanih
papira; ena je oigledno bila veoma rastrojena. Hladnu
pitu, gospoo?, pitala je gospoa Lovet.
0, zaboga, ne, gospoo Lovet, rekla je ena; znam
Vas iz vienja, iako Vi mene ne poznajete. Ja sam gospoa
Vrenkli, ena trgovca duvanom i doia sarn da traim
uslugu od Vas, gospoo Lovet, ako biste dozvolili da jedan
od ovih oglasa postavimo u Va izlog?
,,Za ime boije, ree gospoda Lovet, ,,o emu se
radi? Gospoa Vrenkli joj je pruila jedan od oglasa, a
onda kao da ju je bol toliko obuzeo da je morala da se
spusti na jednu stolicu, dok je gospoa Lovet naglas
itala, povremeno potajno pogledujui prema Sviniju
Todu, koji je izgledao tako neosetljiv i lien svih emocija
kao komad drveta.

Nestao! - Gospodin Don Vrenkli, trgovac duvanom, iz

Ulice Flit broj 92. Pomenuti gospodin je otiao od kue da
zavri neki posao na drugoj strani reke i od tad se za njega
nije nita ulo. Pretpostavlja se da je sa sobom irnao
vrednu irnovinu, naime jednu bisernu ogrlicu. Opis
gospodina Vrenklija je: sto ezdeset pet visok, punakog
lica, kratkog i jakog nosa, s crnim zulufima, i kako se to
obino kae okruglaste glave; vrste grae i zdepast, ne
ba vrst na nogama; a ko god dostavi neku informaciju o
njemu u Ulicu Flit, broj 92, bie izdano nagraen.
Da, da, rekla je gospoa Vrenkli, kad je oglas
proitan, ,,to je on, od glave do pete, moj jadni, dragi, mili
Vrenkli! O, nikada vie neu biti ona stara, nita nisam
jela otkad je izaao.
Onda kupite pitu, gospoo, rekao je Tod prinosei
joj jednu pitu. Pogledajte, gospoo Vrenkli, uklonite
gornju koricu, i moete me drati za re da ete uskoro
videti deli gospodina Vrenklija.
Grozna grimasa koju je Tod napravio dok je izgovarao
ove rei prilino je uplaila neutenu udovicu, ali ipak je i
pored svega probala pitu. Bila je veoma primamljiva govea pita, puna zgruanog sosa - ko bi mogao da joj
odoli? Ona sigurno nije mogla, a osim toga, zar Tod nije
rekao da e videti deli Vrenklija? U svakom sluaju, u tim
reima je bilo nade, ako nita drugo.
,,Pa, rekla je ona, nadau se najboljem, moda se
razboleo, a nije imao posetnicu u depu, jadan ovek!
,,U svakom sluaju, gospoo, rekao je Tod, ,,ne treba
da se izjedate zbog toga, znate; usuujem se da kaem da
ete uskoro saznati ta je bilo s njim.

TRIDESET SEDMO POGLAVLJE

Zatvorenikov plan da umakne od pita

Gospoa Lovet je bila ena koja zna da donese

odluku, i kada je rekla Sviniju Todu da zatvorenik u
donjim prostorijama njene kue, koje su bile posveene
proizvodnji ukusnih pita, postaje nervozan, ona je
ispravno pretpostavila njegova oseanja u vezi sa njegovim
trenutnim poloajem i mogunostima u budunosti.
Proli put smo ostavili nesrenog mladia na podu
prostorije gde se uzdizala primamljiva para od pita koje je
pravio; a nakon nekog vremena, to je sasvim prirodna
posledica iscrpljenosti, on je zapao u dubok san.
Taj san, u svakom sluaju, ako je doneo odmor
njegovom telu, isto tako je doneo odmor i njegovoj dui; a
kad se ponovo probudio samo je snanije osetio nesnosni
bol zbog svog udnog i nepodnoljivog poloaja. U
podrumu je postojao sat pomou kog je on mogao da
tano podeava vreme kad odreene ture pita treba da se
stave na peenje, a kad je pogledao na njega video je da je
skoro est sati, i da e proi jo tri sata pre nego to bude
trebalo izbaciti turu pita.
Neko vreme se osvrtao oko sebe veoma tuno, a onda
je progovorio.

Kakva me to zla sudba smestila ovde? 0, koliko bi

bolje bilo da me nema, kao to sam zamalo i nestao
nekoliko puta tokom svog ivota prepunog zbivanja, nego
da budem zatvoren u ovoj groznoj jazbini i gladujem do
smrti, kako e po svemu sudei i biti, poto se gadim pita.
Proklete bile te pite!
Zauo se tih zvuk i, kad je podigao pogled prema
krovu podruma gde se nalazilo nekoliko gvozdenih ipki,
kroz koje je gospoa Lovet imala obiaj da mu izdaje
naloge, video je njeno mrsko lice.
,,Pazi, rekla je ona, veeras e ispei dodatnu turu,
tano u devet sati.
,,ta?
Dodatnu turu, od najmanje dvesta komada; jesi li
me razumeo?
uo sam te, gospoo Lovet. Preteruje sa ovim; tako
nee ii, kaem ti, gospoo Lovet; ne znam koliko brzo u
se prikljuiti mrtvim, ali, poto sam sada iv ovek, neu
vie praviti tvoje odvratne pite.
Pazi se!
Pazi se ti! Ja nisam neko ko e se uplaiti senki.
Kaem da u otii sa ovog mesta, dopadalo se to tebi ili ne;
otii u odavde, a moda e ustanoviti da je tvoja mo
nedovoljna da me zadri ovde. Da postoji neka strana
tajna u osnovi svih poslova koji se ovde odvijaju, uopte
ne sumnjam, ali ti me nee rtvovati zarad nje!
Brzopleta budalo!
Odlino, reci ta god hoe, ali upamti da te neu
posluati.
Onda si se umorio od ivota i shvatie kad bude
prekasno kakve su posledice tvoje neposlunosti. Ali,
sluaj me: kada sam te tek zaposlila, rekla sam ti da
moe da ode kad se umori od posla.
Rekla si, a ipak me dri kao zatvorenika ovde. Bog
zna da mi je ovog mesta na vrh glave, a osim toga,
gladovau, jer ne mogu da zauvek jedem pite; mrzim ih.
,,A one su tako divne!

,,Da, dok oveku ne dozlogrde. Ja sada ivim samo od

peenog brana. Ne mogu da jedem pite.
,,Ti si neobino udnovat.
Moda i jesam. Da li ti jede samo pite, voleo bih da
znam, gospoo Lovet?
,,To se uopte ne dovodi u pitanje. Moe, ako eli,
da napusti ovo mesto sutra ujutro, do kada u, kako se
nadam, nai nekog drugog da te zameni, ali ne mogu da
ostanem bez ikoga ko bi pravio pite.
Nije me briga za to, ja neu da napravim vie
nijednu.
Videemo," rekla je gospoa Lovet. Doi u za sat
vremena i videti da li si istrajao u svojoj odluci. Prijateljski
te savetujem da je promeni, poto e se veoma gorko
pokajati to si onemoguio sopstveno osloboenje.
Dobro - ali, ona je otila, i ta ja tu mogu? Ja sam u
njenoj vlasti, ali da li treba da se krotko pokorim? Ne, ne,
ne, dok su mi ruke slobodne i imam dovoljno snage da
zamahnem jednim od ovih dugakih araa kojim
premetam ugalj u penicama. Kako je to glupo od mene
to ranije nisam pomislio da imam takvo oruje za krajnju
nudu, kojim moda mogu da probijem sebi put u
slobodu.
Dok je govorio, spustio je ruku na jedan od dugakih
araa koje je pomenuo i, nakon nekoliko minuta koje je
proveo u razmiljanju, rekao je samom sebi, uz neto
nalik na radost koju prua nada: ,,Ja sam na Bel Jardu, i
na desnu i levu stranu od ove proklete prodavnice pita
postoje kue, a te kue moraju imati podrume. Dakle,
nesumnjivo je da s oruem kao to je ovo, i poletom u
dui, kao i rukom koja jo nije izgubila svu svoju snagu,
mogu da prokopam sebi izlaz iz ovog neprihvatljivog
zatoenitva.
Sama pomisao na ovu mogunost dostizanja slobode
dala mu je novu snagu i odlunost, tako da je osetio da je
sasvim drugaiji ovek od onog koji je bio, i zastao je samo
da razmisli u kom e pravcu biti najbolje da pone sa

kopanjem.
Nakon neto razmiljanja u tom pravcu, zakljuio je
da je najbolje da zapone u ostavi za meso - meso kog je
tu uvek bilo u izobilju, a odakle je pristizalo - on nije znao;
poto, ako bi otiao na spavanje kad ga je na policama,
naslaganog za upotrebu u pekari, bilo malo ili ga nije bilo
uopte, uvek bi ga pronaao mnogo kada se probudi.
,,Da, rekao je on, poeu ovde i prokopati svoj put
do slobode. U svakom sluaju, pre nego to je zapoeo sa
radom, pogledao je na sat, i video da je ostalo jo malo
vremena do sedam, tako da je pomislio da e biti mudro
da saeka dok mu gospoa Lovet ne doe u obeanu
posetu poto e onda, ako bude rekao da e napraviti pite
koje se od njega trae, najverovatnije biti miran dva sata i,
kako je mislio, ako za to vreme ne bude dobro napredovao
ka svojoj slobodi, to e zaista biti udno.
Seo je i strpljivo saekao do sedam sati.
Tek to je sedmi sat izbio, kad je zauo glas svoje
muiteljke i gospodarice u otvoru ispod plafona.
,,Pa, da li si razmislio?"
0, da, jesam. Znate, gospoo Lovet, potrebe
preovladaju, kad obuzmu neke ljude. Ali moram da Vas
zamolim za jednu veliku uslugu, gospoo."
Kakvu to?
Dakle, oseam se slabo, i ako biste mogli da mi date
krag crnog piva, posvetio bih se pravljenju ture pita bolje
od ijedne koju ste ikada imali i to bez ikakvog gunanja.
Gospoa Lovet je utala nekoliko trenutaka, a zatim
rekla:
Ako dobije pivo, hoe li nastaviti sa poslom?"
,,Pa, to ne znam; ali moda bih mogao. U svakom
sluaju, napraviu Vam turu za devet sati, u to se moete
uzdati.
Odlino. Dobie ga.
Nakon ovih rei je nestala i za otprilike deset minuta
na plafonu su se otvorila mala vrata i uetom je sputen
krag crnog piva.

Ovo je izvanredno, povikao je zarobljenik pita, kad

je ispio polovinu kraga naduak. Ovo je nektar za
bogove. O, kakvo okrepljenje, ulilo je u mene novi ivot.
I tako je zaista izgledalo, poto je zamahnuvi
araem, koji je vie liio na koplje nego na bilo ta drugo,
on odmah jurnuo u odaju gde je drano meso.
,,Sada, rekao je on, ,,uz veliki napor ka slobodi, a
ako uspem obeavam ti, gospoo Lovet, da u se vratiti u
radnju i prilino te iznenaditi. Proklete pite!
Ranije smo opisali mesto na kom je meso drano, i
sada treba samo da kaemo da su police bile zaista veoma
dobro napunjene, i da je na prijatelj, za ije smo
napredovanje veoma zainteresovani, ustro pobacao velike
komade s jedne od polica i poeo da radi uz pomo araa.
Nije mu dugo trebalo da otkrije kako njegov posao
nee biti ba lak, jer je svaki as nailazio na neto to je
izgledalo kao gvozdena ploa; ali on je nastavljao naporno
da radi dalje uz veliki polet i nakon nekog vremena, uspeo
da obori jednu od polica, to je u svakom sluaju
predstavljalo nekakav pomak.
Sada na delo, rekao je on, sada na delo; moi u da
radim na samom zidu, a moralo bi postojati neto
neobino vrsto da me sprei da uskoro ne napravim
proboj u njemu
Da bi se osveio, ispio je preostalo pivo, a onda
koristei svoj ara slian koplju kao probojac, njegovim
krajem je nekoliko minuta lupao u zid, nita ne postigavi,
dok se iznenada jedan njegov deo nije otvorio kao vrata i
on je zastao, upitavi se kako se to desilo.
Iza tog otvora je sve bilo mrano, a ipak je video da su
to zapravo mala vrata kvadratnog oblika koja je on otvorio
udarcem; onda mu je sinulo da je otkrio na koji nain je
meso donoeno na police i nije sumnjao da postoje takva
mala kvadratna vrata iza svake od njih.
,,Dakle, rekao je on, misterija je reena; ali u koji
deo prostorija gospoe Lovet sam sada uao? Uskoro emo
videti.

Hrabro je stupio u veliki podrum i obezbedio svetlost

- upaljenu baklju, napravljenu od komada suvog drveta,
pa se vratio do otvora koji je napravio u zidu i gurnuo
glavu u njega, gurnuvi baklju ispred sebe.
Uz uzvik uasa pao je unazad, u padu ugasivi
baklju, i itavih etvrt asa je bez svesti leao na podu.
Kakav je uasni prizor video, koji je toliko zaledio njegovu
mladu krv i ivotne ile?
Kad je se osvestio, osvrnuo se oko sebe u nejasnoj,
slaboj svetlosti koja je dopirala iz druge odaje, pa zadrhtao
rekavi: Da li je to bio san?
U svakom sluaju, uskoro nakon to je ustao,
napustio je pomisao da je bio rtva nekog poigravanja
svoje mate, poto je tu bila polomljena polica i mali
kvadratni otvor, kroz koji je pogledao i video ono to ga je
toliko ispunilo uasom.
Okrenut u tom pravcu, poto bi bilo jezivo i na
trenutak okrenuti lea prema toj stranoj stvari, vratio se
u vei podrum u kom su bile pei, pa seo duboko
zastenjavi.
ta da radim? O, ta da radim?, mrmljao je on.
Osuen sam na propast - propast."
,,Da li se pite prave?, zauo se glas gospoe Lovet.
Osam je sati.
Osam, zar ne?
Da, zaista jeste, i hou da znam da li si odabrao
svoje unitenje ili nisi? Ne ujem da pei rade i sasvim
sam sigurna da ne pravi pite.
O, odrau svoju re, gospoo, moete se u to
pouzdati. Hoete dvesta pita u devet sati, i videete da e
stii na vreme, tano u minut.
Odlino. Drago mi je to si zadovoljniji nego to si
bio.
Sada sam potpuno zadovoljan, gospoo Lovet. U
sasvim drugaijem sam duhovnom stanju nego to sam
bio pre. Uveravam Vas, gospoo, da nemam nikakvih
primedbi koje bih izneo i mislim da mi je donekle koristio

boravak na ovom mestu; a ako u devet sati spustite

platformu, na njoj ete podii dvesta pita, to je
nesumnjivo, a takoe i jo neto uz njih, dodao je on sam
za sebe, ,,ili u ja biti sasvim drugaiji ovek nego to sam
sada.
Ve smo videli da gospou Lovet nije obmanulo ovo
pekarevo prividno potinjavanje, poto je to pomenula u
razgovoru sa Todom, kada je razjanjavala nunost da ga
se oslobodi iste noi.
Ali, i najpametniji ljudi povremeno prave greke i
verovatno, kada se pojavi tura pita u devet asova,
istovremeno moe da se dogodi neto to e iznenaditi
mnogo vie ljudi od gospoe Lovet i naeg itaoca.
Ali, ne smemo da predviamo dogaaje, jednostavno
govorei sa istonjakom mudrou: bie ta e biti, a ono
to je nemogue ne deava se esto; sigurno je samo da je
tura od dvesta pita za devet uvee bila napravljena i
stavljena u penice; isto tako je sigurno da je pekar dok je
to radio naglasio: ,,Da, uradiu to - moda uspe; ne, mora
da uspe; a ako uspe, teko tebi Gospoo Lovet i svima koji
su se udruili sa tobom u ovom uasnom poslu, od koga
mi je muka.

TRIDESET OSMO POGLAVLJE

Svini Tod je dobio dobru muteriju - Hapenje
Doana je jo sama u berbernici. Glava joj je
sputena na ruke dok razmilja o prohujalim vremenima,
u kojima se nadala srei sa Markom Indestrijem. Kada
kaemo sama, ne sme se pomisliti da smo zaboravili
dvojicu policajaca koji su se jedva nagurali u ormar. Ali
Doana, dok joj misli lutaju unazad do poslednjeg
razgovora sa onim kog je toliko volela i za kog se tako
predano i trajno vezala, skoro da je privremeno zaboravila
gde se nalazi i da postoji osoba kao to je Svini Tod.
Avaj, avaj!, rekla je ona, izgleda dosta verovatno da
prihvatajui ovakvu masku, koja mi toliko ne prilii, mogu
stii do osvete, ali nita vie od toga. Gde si ti, Mark
Indestri? O, uasa! Neto kao da mi govori da mi ne moe
odgovoriti glasom sa ovoga sveta.
Potekle su joj suze kao oduak bolu koji je oseala i
kad je osetila kako joj cure kroz prste, prenula se
pomislivi da sat vremena, koliko je Tod rekao da e biti
odsutan, mora da je skoro istekao.
Moram obuzdati ove misli" rekla je, ,,i ove oseaje.
Moram se praviti da sam neko drugi.
Ustala je i prestala da plae; upalila malu bednu
svetiljku i spremala se da krene do vrata da gleda kada e

se Tod vratiti, kad se pomenuta linost pojavila. Tod je

uao sporim i tihim korakom, kao da se skrivao odmah iza
vrata.
Okaio je eir na kuku, pa upitno skrenuvi pogled
na Doanu rekao: ,,No, da li je iko dolazio?
Da.
,,Ko? Govori, govori odmah. Proklet da si, mrmlja
tako tiho da jedva mogu da te ujem.
Jedan gospodin je dolazio na brijanje i onda je
ponovo otiao. Ne znam ta Vas je toliko uzrujalo,
gospodine Tod; siguran sam da nita...
ta to tebe briga? Gubi mi se s puta, zna i moe
poeti da zatvara, jer mislim da veeras vie neemo
imati muterija. Umoran sam i iscrpljen. Ti e spavati
ispod tezge, zna.
Da, gospodine, rekli ste mi to. Usuujem sa da
kaem da e mi tamo biti veoma udobno.
I nee viriti i njukati okolo, je li tako?
Uopte neu.
Pretpostavljam da nee pogledati ak ni u ormar,
zar ne? Nije zakljuan, ali to nije razlog zato bi ti trebao
da gleda u njega - ne zato to u njemu ima ita skriveno,
ali iz principa ne doputam zavirivanje i njukanje
uokolo.
Tod je, dok je govorio, priao ormaru i Doana je
pomislila da e sledeeg momenta svakako otkriti dvojicu
policajaca koji su tu bili skriveni; verovatno bi tako i bilo
da se kvaka na vratima radnje u tom trenutku nije
pokrenula i pojavio se jedan ovek, a Tod se hitro okrenuo
i video da je to farmer snane grae, u prljavim dubokim
izmama, kao da je upravo doao s puta.
,,Pa, gazda, rekao je pridolica, hou da me glatko
izbrije.
0, rekao je Tod, ne ba najbolje raspoloen, prilino
je kasno, ali pretpostavljam da ne biste voleli da ekate do
jutra, poto ne znam imam li imalo vrue vode.
0, moe i sa hladnom.

Hladnom, o, boe, ne; nikada ne brijemo hladnom

vodom; ali, to se mora, mora se; zato sedite, gospodine,
uskoro emo da sredimo stvar.
Hvala, hvala, ne mogu udobno da legnem na
spavanje ako nisam glatko izbrijan, shvatate? Doao sam
ovamo iz Brejntrija*( Brejntri se nalazi u sredinjem delu Eseksa,
duboko u seoskom predelu Engleske. Prema obiaju viktorijanskih
pisaca, pisac ovde koristi dijalekt kakvim eovore ljudi iz tog kraja.) sa

stokom za prodaju i odseo sam u Bikovoj glavi, zna.

0, stvarno rekao je Tod dok je nametao brijaku
kecelju, ,,u Bikovoj glavi.
,,Da, gazda, pa doveo sam krdo od 220 grla, znate,
jaui na mom poniju, koji odlino gazi kako se samo
poeleti moe; i sve sam prodao, zna, za 550 funta. Ho,
ho! Dobar je to posao, znate, a samo etrdeset dva grla su
bila moja stoka, zna; kod kue me eka gospoja i erka;
moja devojka po imenu Doana - hm!
Do ovog trenutka, Doana nije ni sumnjala da je igra
poela i da je ovo sudija koji je doao da prekine zlodela
Svinija Toda; ali njegovo naglaeno izgovaranje njenog
imena joj je smesta otvorilo oi i znala je da se uskoro
mora dogoditi neto zanimljivo.
,,I tako ste sve prodali, ree Tod.
,,Da, gazda, jesam i imam pare u depu, u papirnim
novanicama; nikad ne ostavljam pare po krmama; zna,
gazda; bezbedno ih uvaj, pa ih nee ni izgubiti, zna;
zato ih nosim sa sobom.
To je pametno, rekao je Tod; arli, donesi malo
vrue vode; ti si dobar momak - i - i, arli...
,,Da, gospodine.
Dok zavravam s ovim gospodinom, moe da otri
do Templa do gospodina tuioca Toldrunisa i trai
njegovu periku; moraemo da je sredimo ujutro, to bi
mogla da bude prva stvar sa kojom emo da zaponemo
dan, i, ne mora da uri, arli, poto emo da zatvorimo
kada se vrati.
,,Da, gospodine.

Doana je izala, ali nije odmakla dalje od izloga

radnje, i primakla je lice blizu izloga tako da je, izmeu
kraga s pomadom i etki za kosu, mogla jasno da vidi ta
se deava.
Lep je taj mladi, rekao je Todov muterija.
Veoma, gospodine; siroe; uzeo sam ga jer mi ga je
bilo ao, jadnika malog; ali, eto, treba da pokuamo da
inimo dobra to vie moemo.
Upravo tako; drago mi je to sam ovamo doao na
brijanje. Brada mi je ini mi se prilino jaka, zna.
,,Pa, gospodine, kad smo ve kod toga, odgovorio je
Tod, ,,to je jaka brada. Pretpostavljam da niste doli u
London sami, gospodine?
0 da, sasvim sam; osim gonia stoke, nisam imao
drutvo sa sobom; zato pita?
,,Pa, gospodine, mislio sam, ako u drutvu imate jo
nekog gospodina koji Vas eka u Bikovoj glavi, mogli biste
da me preporuite kod njega ako mu treba neka usluga
to se tie mog zanata, znate, gospodine; moda ste se
upravo rastali sa njim rekavi mu da idete kod Toda,
berberina, na jedno glatko izbrijavanje, gospodine.
,,Ne, uopte ne; zapravo, ja nisam izaao na brijanje,
nego da proetam, i sve dok se nisam poeao po bradi i
shvatio koliko mi je izrasla brada, nisam ni mislio na to, a
onda sam prolazio pored tvoje radnje pa sam navratio,
razume."
Tano, gospodine, razumem; sasvim ste sami u
Londonu.
0, sasvim, ali kad ponovo doem, doi u na
brijanje, moete biti sigurni, a takoe u Vas i
preporuiti.
Veoma sam Vam zahvalan, rekao je Tod prelazei
rukom preko muterijine brade. Veoma sam zahvalan;
mislim da moram jo jednom da nanesem penu,
gospodine, i doneu drugi brija otrije ivice, sada kad
sam skinuo grublje dlake kako bi se to moglo rei.
0, ja u Vam doneti.

Ne, ne, ne pomerajte se gospodine, zadrau se samo

asak; drim svoje druge brijae u susednoj prostoriji, i
sada u glatko da Vas izbrijem, gospodine, pre nego to i
shvatite gde se nalazite; znate, gospodine, obeali ste da
ete me preporuiti, tako da moram da Vas usluim
najbolje to umem.
Dobro, dobro, prijatno je kad si dobro izbrijan, ali
nemoj dugo, poto hou da se vratim u krmu, zna.
Samo trenutak, samo trenutak."
Svini Tod je uao u svoj salon iza radnje, nosei sa
sobom jedinu svetiljku koja se nalazila u radnji, tako da je
Doani slabani odsjaj pri kom je do tada spolja uspevala
da vidi ta se deava, sada bio uskraen; pred njenim
oima se prostirao samo neprobojni mrak.
O, kakve su sve bojaljive i bolne misli prolazile kroz
svest mlade i lepe devojke tog trenutka. Oseala je kako je
doao trenutak za neki veliki preokret u njenom ivotu, a
da je ona osuena da uzaludno zuri u tamu ne videi
nita u njoj.
Ali mi ipak itaoca ne smemo ostaviti u toj istoj
nerazjanjenoj situaciji, kako je ona izgledala pred ulima
Doane Oukli; nego emo jasno i detaljno izloiti ta se
dogodilo u berberinovoj radnji kad je on otiao u svoj
salon da donese jedan neobino otar brija.
Istog trenutka kad je okrenuo lea, navodni farmer,
koji je tako uspeno prodao svoju stoku, sunuo je iz
brijake stolice kao da ga je oinula munja; a ipak nije
izgledao uplaeno, niti je napravio imalo buke.
Jednostavno je to uradio zapanjujue hitro, a zatim se
smestio blizu prozora i strpljivo ekao pogleda
usredsreenog na stolicu, da vidi ta e se sledee
dogoditi.
Za nekih etvrt minuta, iz susedne sobe je dopro
zvuk kao od naglog povlaenja teke reze, a onda je u
trenutku berberska stolica nestala ispod poda i nain na
koji su nestajale muterije Svinija Toda bio je oigledan.
Postojao je jedan pokretni deo poda i kad bi se greda

koja ga je drala povukla pomou jednostavne poluge iz

susedne prostorije, teina stolice bi pritisnula jednu
stranu tih vrata u podu i ona su se pomou jedne male
naprave okretala oko svoje ose, a ispod njih se nalazila
druga stolica, koja bi sada izala na gornju stranu, a bila
je potpuno ista kao ona u kojoj je nesreni muterija
ekao da ga izbriju.
Tako je u jednom trenu, kao nekom arolijom,
muterija Svinija Toda nestajala, i ostajala je samo prazna
stolica. Naravno, jadnik je bio osuen da padne nekih
sedam metara nie, na kameni pod, gde bi poginuo ili, u
svakom sluaju bio obeznanjen dok Tod ne doe dole da
dovri ubistvo i da ga isee na komade kao meso za pite
gospoe Lovet, nakon to bi mu ukrao sav novac i vredne
stvari koje bi imao kod sebe.
Sledeeg trenutka, zvuk poluge se ponovo zauo i ser
Riard Braun*( Ponovo pogreno umesto Blant.), koji je igrao
ulogu bogatog farmera, osetivi da se otvor u podu ponovo
zatvorio, seo je u drugu stolicu koja se pojavila na mestu
prve potpuno oputeno, kao da se nita nije desilo.
Proao je itav minut pre nego to se Tod odvaio da
proviri iz salona u zamraenu radnju, a onda je tako
zadrhtao da je morao da se pridri za vrata da uhvati
ravnoteu.
,,To je obavljeno, rekao je. Ovaj je poslednji, nadam
se. Vreme je da zavrim; nikada od prvog puta se nisam
oseao ovako nervozno. Tada sam malo drhtao. Kako je
tiho pao; ponekad bi mi krik odjekivao u uima celu
nedelju.
Ta berberska stolica je bila velik komad nametaja sa
visokim naslonom tako da, kad se Tod prikrao u radnju
nosei svetiljku u ruci, on nije imao ni najblau predstavu
da u njoj neko sedi; ali kad je obiao oko nje i video da
njegova muterija mirno eka sa penom na licu, ispustio
je krik uasa od kog se zagrcnuo i koji mu je zapuio grlo,
tako da ga je bilo strano uti.
,,No, ta je bilo?, pitao je ser Riard.

,,0 boe, mrtvac! Mrtvac! O boe!, vikao je Tod. Ovo

je poetak moje kazne. Smilujte se nebesa! O, ne gledaj me
tim mrtvakim oima!
,,Ubica!, povikao je ser Riard, glasom koji je
odjeknuo kroz kuu poput zova trube.
Istog trenutka se bacio na Svinija Toda i zgrabio ga za
grlo. Usledila je kratka borba i zajedno su pali na pod, ali
neko je Toda iznenada zgrabio za lanke i policajci koji su
na prethodno dogovoreni znak, izgovorenu re ubica,
izali iz ormara u kom su se skrivali, spretno su mu
namakli lisice.
Dobro ga veite, ljudi, rekao je sudija, ,,i ne
dopustite mu da podigne svoje nasilne ruke na samog
sebe. A! Gospoice Oukli, stigli ste na vreme. Ovaj ovek je
ubica. Prole noi sam otkrio sve tajne u vezi sa stolicom
prole noi, posle ponoi, pretraivi podzemne odaje
ispod stare crkve. Hvala Bogu, okonali smo njegovu
karijeru.

TRIDESET DEVETO POGLAVLJE

Zakljuak
Ostalo je jo pet minuta do devet asova, i radnja
gospoe Lovet se punila ljudima koji su jedva ekali da
pojedu ili ponesu sa sobom jednu ili vie od onih ukusnih,
sonih, punih sosa pita, iz ture koja izlazi u devet sati.
Mnoge muterije gospoe Lovet su unapred plaale
pite, da bi bili sigurni da e dobiti ono to su poruili kad
se prva ukusna tura pojavi iz dubina dole ispod radnje.
,,Pa, Digse, rekao je jedan od pripadnika pravnikog
bratstva drugome, kako si danas, staro mome? ta ima
kod tebe?
0, nisam ba sjajno! Zapravo smo grof i ja, i jo
nekoliko drugih, sino ostali do kasno, a mislim da viski
pomean s vodom u odnosu pola - pola, ne ide dobro uz
pihtije.
udio bih se da je drugaije.
Tako sam doao po pitu da malo primirim stomak;
zna, prilino sam osetljiv.
,,A, ti si ba kao i ja, ti mladiu," rekao je jedan stariji

ovek. Imam osetljiv stomak i moe da mi smeta i

najmanja sitnica. Sama pomisao na neto moe da mi
izazove pravu muninu.
,,Stvarno?
,,Da, a moja ena, ona...
O! Manite se Vae ene. Ostalo je samo pet minuta
do devet, vidite? Kakva je ovde guva, tu nema prie.
Gospoo Lovet, Vi zavodnice, nadam se da ste naruili da
se napravi dovoljno pita za veeras. Vidite koliko muterija
imate.
0, bie mnogo pita.
Tako treba. Ne treba navaljivati, kaem ja; stii e
na vreme, veruj mi; hej, nemoj tako da se gura i lakta dobio sam u rebra.
Dobio sam i ja. Prole veeri, jo nisam ni legao u
krevet, a moja ena je u drugom stanju, znate, gospodo i
ne svia joj se nita osim Lovetovih pita s govedinom, tako
da sam doao ak iz Njuingtona da kupim jednu...
Saekaj malo, uje li me? I ne guraj se.
Ako dete bude hranjeno ovakvom pitom.,.*( Ovde se
misli na staro verovanje koje jo ima deliminog odjeka u narodu - da
ono to eli trudna ena na neki nain odreuje bebinu linost. Pite su
toliko ukusne da beba na kojoj ostave traga mora da bude dobra.)

Povuci se nazad, kaem ti; nemoj da se gura kao da

si u pozoritu sa snienim cenama predstava.
Svakog trenutka poneko je pristizao i prikljuivao se
gomili ljudi tako da bi na kraju neki stranac, koji ne zna
nita o privlanosti prodavnica pite gospoe Lovet i koji bi
proao niz Bel Jard, bio zaprepaen kolika se gomila
sveta tu iskupila - gomila koja se svakog trena sve gue
zbijala i postajala sve nestrpljivija i bunija.
Jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet!
Da, najzad je bilo devet sati. asovnik je izbio devet puta
na staroj Crkvi Svetog Danstana, a hronometarski
mehanizam u prodavnici pita je to kao odjek ponovio,
samo slabijim tonom. Kakvo je sada ovde zavladalo

uzbuenje da se doe do pita kad izau iz pekare!

Gospoa Lovet je spustila etvrtastu, pokretnu platformu
koja se pomou ekrka sputala u podrum; nekakva
mainerija je podizala stotinu pita na velikom
posluavniku, bilo je dovoljno samo povui polugu. Ove
pite su poletno dograbili oni koji su ranije platili, i zaulo
se takvo coktanje jezikom kakvo se nije ulo nikada pre.
Platforma se ponovo spustila po sledeih stotinu pita
kad je jedan ovek gospodskog izgleda rekao: Dopustite
mi da baratam polugom, gospoo Lovet, ako Vam je po
volji; siguran sam da je to preteko za Vas.
Gospodine, veoma ste ljubazni, ali nikad ne putam
nikoga sa ove strane tezge osim svojih zaposlenih; mogu i
sama da spustim polugu, gospodine, ako nemate nita
protiv, uz pomo ove devojke. Ostanite gde ste, gospodine;
niko nije traio vau pomo.
Kako su se podrugljivo smejali mladi advokatski
slubenici dok su coktali usnama i srkali delikatesni sos
iz pita, za koje se sad ispostavilo da su ovog puta govee,
a gospoa Lovet je radila s rukom platforme jo ustrije
poto je bila pomalo ljuta na nametljivog neznanca. Koliko
je naizgled bilo teko podii onih stotinu pita koje su
pristizale! Koliko se muila dok su ljudi eljno ekali, ali
najzad se podigla mirisna para i mogli su se videti vrhovi
pita.
Bile su na velikom posluavniku, kvadratnog oblika i
dimenzija od otprilike dva puta dva metra, a istog
trenutka kad je gospoa Lovet prestala da okree ruicu i
otpustila konicu koja je spreavala platformu da se
ponovo spusti, na zaprepaenje i uas svih prisutnih, sve
pite, posluavnik i sve ostalo poletelo je preko tezge i
ovek, koji je leao opruen ispod posluavnika skoio je
na noge.
Gospoa Lovet je vrisnula iz sve snage, a onda je
samo stajala drhtei, bleda kao sama smrt. Bio je to
prokleti pekar iz podruma, koji je iskoristio ovaj nain da
pobegne.

Gomila ljudi u radnji je izgledala okamenjeno i nakon

vriska gospoe Lovet zavladala je uasna tiina koja je
potrajala otprilike minut, a onda je mladi koji je sluio
kao pekar progovorio.
Dame i gospodo - plaim se da e Vam ono to u
rei pokvariti apetit; ali istina je predivna u svakom
trenutku i moram da izjavim da se pite gospoe Lovet
prave od ljudskog mesa!
Kako je samo gomila ljudi ustuknula - kakav urlik
gneva i gaenja se uzdigao! Kakva je strana munina
smesta obuzela onih etrdesetak advokatskih slubenika,
i kako su ispljunuli elatinozne lepljive komade masnih
pita koje su do tada gutali. Boe milostivi! - O, pite! Proklete bile!
,,To je la!, vrisnula je gopoa Lovet.
,,Ti si moj zatvorenik, gospoo rekao je ovek koji je
usluno ponudio da okree ruku maine kojom su se
podizale pite, istovremeno vadei policijsku palicu.
,,Zatvorenik!
,,Da, pod optubom da si pomagala i podsticala
Svinija Toda, koji je sada u zatvoru, da poini brojna
ubistva.
Gospoa Lovet se zateturala unazad, a lice joj je
izgubilo svu boju.
Otrovana sam, rekla je. Dobri boe! Otrovana sam
i bez svesti se sruila na pod.
17
Sad je na vratima radnje dolo do nekakve
zbrke, poto je nekoliko ljudi pokuavalo da ue. To su bili
ser Riard Braun,*( Ponovo pogreno umesto Blant.) pukovnik
Deferi, Doana Oukli i Tobijas Rag koji je, kada je
pobegao iz ludnice u Pekam Raju, otiao pravo do jednog
gospodina u Templu, koji ga je odveo do sudije.
Gospoo Oukli, rekao je ser Riard, alila si se to
dolazi ovamo, ali rekao sam ti da imam poseban razlog
to te dovodim. Ove veeri, pre otprilike pola sata,

upoznao sam nekoga koga sada elim da ti predstavim.

Koga, o, koga?
Postoji podzemni prolaz sve od podruma Svinija Toda
do penica ove prodavnice pita; a tu sam zatekao pekara
gospoe Lovet, s kojim sam organizovao ovo malo
iznenaenje za gazdaricu. Pogledaj ga, gospoice Oukli, da
li ga poznaje? Podigni pogled, gazda pekaru.
Mark, Mark Indestri!, kriknula je Doana istog
trenutka kad je ugledala osobu o kojoj se govorilo.
,,Doana!
Sledeeg trenutka ona mu se bacila u zagrljaj i on ju
je privio na svoje grudi.
0, Mark, Mark - nisi mrtav.
Ne, ne, nisam poginuo. A ti Doana, nisi zaljubljena
u oveka u vojnoj uniformi, s kojim si se sastala u
Templu."
Ne, ne, nikada nisam ni bila.
Kad su policajci podigli gospou Lovet, otkrili su da je
mrtva. Otrov koji je Svini Tod sipao u brendi, kojim je ona
imala naviku da se tei kad bi je muila gria savesti, i kog
bi uvek malo popila pre nego to izae veernja tura pita,
obavio je svoj posao.
Te noi je Tod prebaen u Njugejt, i kad je dolo
vreme obeeni le bio je sve to je ostalo od berberina iz
Ulice Flit. Ustanova gospodina Foga u Pekam Raju je
rasputena, dok je taj gospodin bio prinuen da emigrira,
a Vlada mu je ljubazno platila sve trokove za to. Tobijas
je stupio u slubu Marka Indestrija i na svadbi Marka i
njegove prelepe neveste, gardista Veliki Ben je izveo neke
izuzetne stvari, za koje nemamo prostora ni mogunosti
da ih opiemo na ovim stranama.
Mladii koji su poseivali Lovetovu prodavnicu pita, i
u njoj se naslaivali ovim specijalitetima, vie nisu mladi.
Zapravo, svi su sada u svojim grobovima osim jednog, a
on je veoma, veoma star, ali ak i sada, kad misli o tome
kako je uivao u ukusu govedine on zadrhti i mora da

popije aicu brendija.

Ispod stare Crkve Svetog Danstana pronaene su
lobanje i kosti Todovih rtava. Vlasti su o tome rekle to je
manje bilo mogue, ali pretpostavlja se da su na stotine
osoba morale nestati na zastraujui nain koji smo
opisali.
Naa pria je zavrena i naizgled jedina misterija koja
ostaje da se objasni sastoji se iz reavanja pitanja ko je bio
Tornhil i ta se desilo sa njim.
On je bio upravo onaj koji se i predstavljao da jeste,
prijatelj Marka Indestrija, kome je Mark poverio brigu o
bisernoj ogrlici, ali on je pao kao rtva uasnog zloinstva
Svinija Toda, koji je bio u savezu s gospoom Lovet, i koji
je pljakao svoje ubijene muterije, dok ih je ona
prodavala u pitama.
Mark Indestri je, nakon mnogih opasnosti i tekoa,
stigao u London; ali, to je na nesreu uradio tano na
vreme da prati Doanu do Templ Gardensa, u jednoj od
njenih nedunih etnji sa pukovnikom Deferijem, ali
poto je na osnovu toga poverovao da mu je ona neverna i
poto nije dobio nikakvog glasa od svog prijatelja Tornhila,
on je u trenutku oajanja prihvatio oajni posao pekara u
nadaleko uvenoj prodavnici pita gospoe Lovet, odakle se
jedva izvukao iv.
Doana i Mark Indestri su iveli zajedno dugo i
sreno, uivajui sve blagodeti materijalne nezavisnosti;
ali nikada nisu zaboravili udne i dogaajima ispunjene
okolnosti povezane sa ogrlicom od bisera.
KRAJ

za vas: BABAC