Dupljari, arnjaci

(Phylum Cnidaria)

Mesto dupljara na razvojnom

stablu ivotinja

Klasifikacija
HIDRE
MORSKE SASE (vlasulje)
KORALI
MEDUZE

OPTE ODLIKE
Naziv - po duplji u sredinjem
delu tela i arnim elijama
ive u slanim, ree slatkim
vodama
Uglavnom sesilan nain ivota
(meduze slobodni oblici)
Pojedinani ili kolonijalni oblici
Zrana (radijalna) simetrija tela
Dvoslojna graa tela
Prisustvo tkiva
Sposobnost regeneracije

Regeneracija

Skelet
Unutranji
Spoljanji

Dupljari se pojavljuju u dva oblika:

Polipoidni (polip):
Tubularno telo
Oko usnog otvora venac
pipaka (tentakula)
Sesilni

Meduzoidni (klobuk):
Izgled kiobrana ili zvona
Usni otvor sa donje strane,
pipci (tentakule) okrenute na
dole
Pokretne, slobodnoplivajue
Najee se meduzoidni i polipoidni oblici javljaju u smeni generacija
Neke grupe dupljara imaju ili samo polipoidni (Hydra) ili samo meduzoidni
oblik .

HIDRE

Hidra je stanovnik slatkih voda Telo joj je u obliku cevice, na jednom kraju je
usni otvor, a na drugom stopalo
Hidre su dobile ime po udovitu iz grke mitologije kome bi svaki put ponovo
izrasla glava posle odsecanja. Ova ivotinja, ne vea od dva centimetra, sa malo
duim pipcima, stopalom je privrena za podlogu (granice, kamenje, lie).
Plen lovepomou ruica i arnih elija Ishrana: raiima, ribama, sitnim

HIDRE
Hydra sa pupoljkom

Solitarne (samostalne) slatkovodna hidra

Kolonijalne Obelia ivi u

moru

kolonija

Graa hidre

Graa - telesni zid

DVOSLOJAN kod najjednostavnijih (Hydrozoa)

TROSLOJAN kod sloenijih (Scyphozoa i Anthozoa)
ust
a

tentak
ulepipci

mezoglej
a
epidermi
s

senzorn
a elija

lezda
na
elija

epitelomiina
elija

gastrovaskular
na duplja

arna
elija

Tipovi elija
arne elije (cnidocite) najvie ih ima na tentakulama
Meak ispunjen otrovnom tenou u koju je
uronjen koni uvijen u spiralu
Kada plen dotakne arnu eliju, arni konac se
oslobaa
Otrov deluje paralitiki
Kono-miine elije skraivanje i suavanje tela
Nervne elije zvezdastog oblika
lezdane elije
Polne elije

POJAVA NERVNOG SISTEMA (mreast) prvi put u

ivotinjskom svetu!

Nervna
mrea

Ishrana
Dupljari se hrane planktonom (hidra, korali) ili sitnim
ribama (morske sase)
Hrana ulazi kroz usni otvor okruen pipcima
tentakulama,
Varenje se obavlja u dva stupnja:
Prva faza - vanelijsko: u gastrovaskularnoj duplji
enzimima, koje lue elije endoderma
unutranjeg sloja
Druga faza unutarelijsko: polusvarene estice
se unose endocitozom u elije endoderma i vare u
hranljivim vakuolama
Nesvareni delovi hrane izbacuju se kroz usni otvor

 Disanje i izluivanje se kod

dupljara vri povrinom tela

Razmnoavanje
Bespolno:
Pupljenjem polipoidni oblici

Polno:
Meduzoidni oblici - odvojeni polovi
Iz oploenih jajnih elija razvija se larva planula

Smenom generacija bespolne i

polne

Razmnoavanje smenom generacija

Polipoidna - bespolna
Meduzoidna - polna

MEDUZE

Raznih boja i oblika, ei stanovnici mora, a veoma retko kopnenih

voda, meduze su od davnina smatrane za opasna stvorenja. Glavna
opasnost preti od ARNIH ELIJA. Voda u njihovom telu cini 95%.
Pokretne i slobodno plivaju u vodi, tako to pune vodom i prazne svoje
zvono. Usta meduze se nalaze sa donje strane. Hrane se rakovima,

MEDUZE

Aurelia aurita

MORSKE SASE

Morske sase, imaju vre telo od meduza, ali ni izbliza toliko

vrsto kao korali. Valjkastog su oblika i na vrhu tela obrasle su
pipcima. Ove ivotinje retko ive same. esto se udruuju sa
rakom samcem ili formiraju vee kolonije. U pomenutoj simbiozi
sa rakom, sasa preduzima ulogu lovca i branioca, a rak slui kao
taksista.

simbioza

MORSKE SASE

KORALI

KORALI

Vie od 6000 vrsta

Privreni za dno
vrst krenjaki skelet
Razliitih boja
ive u zoni toplih mora
Velike kolonije korala, stvaraju koralne
grebene

Koral koji podsea na povrinu mozga

Koralni sprudovi
Koralni polipi se razmnoavaju
pupljenjem pri emu se
novonastale jedinke ne odvajaju
ve ostaju zajedno gradei
koloniju.
Stalnim pupljenjem, kolonija
raste. Kada polipi uginu ostaje
skelet koji se moe
nagomilavati i dostizati ogromne
dimenzije.
Topla mora, pogoduju ovim
ivotinjama tako da mogu
dostii dimenzije koje zadivljuju.
Poseban oblik koralnih grebena
- atoli imaju oblik prstena
izgraenog od korala, a u
sredinjem delu je morska voda.

Ugroenost korala
Koralni sprudovi i atoli predstavljaju idealno stanite za
podvodni svet tropskih i suptropskih mora.U njima ivi mnotvo
raznovrsnih riba, morskih zvezda, algi...
Nemarnou i nebrigom oveka taj svet postaje ozbiljno
ugroen.
Globalno zagrevanje, izazvano zagaenjem sredine, uzima svoj
pozamaan danak, jer su korali vrlo osetljivi na temperaturna
kolebanja.
Mnogi ne mogu da odole prelepim komadima nakita od korala,
mada je jasno da upotreba korala na ovaj nain umnogome
ugroava opstanak ovih dragocenih organizama.