TEORIJE

LINOSTI

Adriana Hrjeik II2

Teorije linosti se razlikuju po tome ta

prouavaju,kojim metodama i s kojim
ciljem. Zato se govori o razlitim teorijskim
pristupcima u prouavanju linosti.

Teorije crta
Psihoanalitiki pristup
Teorije uenja-bihevioristiki pristup
Humanistiki pristup
Sociokulturalni pristup

Teorije crta

Glavni cilj teorije crta jeste da se linost

opie pomou crta ili relativno trajnih
sklonosti ka odreenom ponaanju.
Osnovne pretpostavke i ciljevi:
Osnovna gradivna jedinica linosti su crte
linosti.
Cilj je da se otkriju najvanije, jer se na
osnovu njih predvia ponaanje.

Crte linosti su nejednako razvijene,

cilj je otkriti kako da se izmere.
Koliko je neka crta razvijena procenjuje se
na osnovu uporeivanja s drugim ljudima
na osnovu testa linosti.
Crta linosti se predstavlja kao dimenzija
du koje su rasporeeni razliiti stepeni
izraenosti crte kod ljudi.

Zahvaljujui ovim teorijama danas postoji

veliki broj testova linosti kojima se
procenjuju osobine.
Glavni predstavnik ovog teorijskog
pristupa je Gordon Olport.
Smatrao je da je ponaanje
rezultat crta,da su crte
linosti uroene i trajne
ili teko promenljive.

Teorije uenja-bihevioristiki
pristup

Linost je samo hipotetiki pojam, jer se

objektivno ne moe posmatrati.
Bihevioristi prouavaju ponaanje.
Naziv potie od engleske rei behaviour ponaanje.
ovekovo ponaanje je posledica uticaja
sredine.
Osoba se u nekoj situaciji ponaa na
odreen nain, jer je stekla naviku da tako
ini.

1.
2.
3.

Navika je osnovna jedinica ponaanja, a

linost je sistem navika.
Bihejvioristike teorije uenja:
Klasina bihevioristika teorija
Socijalno-kognitivne teorije
Humanistiki pristup

Klasina bihevioristika teorija:

Razvio je ameriki psiholog Don
Votson(1887-1958) poetkom XX veka.
Smatrao je da psihologija treba da
prouava samo ponaanje,
jer se samo to moe
objektivno posmatrati i meriti.

Socijalno-kognitivne teorije

Su teorije uenja iji je najvaniji

predstavnik Albert Bandura.
Ovi bihevioristi istiu da ljudi
najvie ue posmatrajui
druge osobe u zavisnosti od posledica koje
dobijaju za ponaanje. Dakle najvaniju
ulogu imaju uenje po modelu i
uenje uvianjem.

Humanistiki pristup

Prema humanistikom pristupu psihologija

treba da prouava probleme koji su
znaajni za ivot svakog oveka.
Najznaajniji predstavnici su Karl Roders i
Abraham Maslov.

Sociokulturalni pristup

Naglaava znaaj kulturnih,

socijalnih, ekonomskih i
etnikih
inilaca
na
formiranje linosti.
Linost se ne prouava
izolovano, ve u interakciji s
drutvenom sredinom.
Teorija nemakog psihologa
i filozofa Eriha Froma.

Eriha Froma 1900-1980.

Ponaanje ljudi je kompromis izmeu tenje za

samoostvarenjem i zahteva drutva.
Samoostvarenje vodi u formiranje linog
karaktera koji From definie kao sklop crta
linosti po kojima se osoba razlikuje od
drugih.
Socijalni karakter je sklop crta linosti koji
je zajedniki lanovima nekog drutva.
From je zakljuio da u postojeim
drutvenim sistemima pojedinac nema
mogunosti za stvaralaki rad i nema
slobodu izbora.

Kraj