MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET POSLOVNIH STUDIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
TEMA: MORAL

Beograd, maj, 2015.

SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................... 3
1.

POJAM ETIKE....................................................................................................... 4

2.

POJAM MORALA................................................................................................... 6
2.1.

Unutranja i spoljanja obaveznost morala.............................................................7

ZAKLJUAK............................................................................................................. 11
LITERATURA............................................................................................................ 12

UVOD
Re etos1 (thos) je u grkoj tradicija imala u dva znaenja. Prema jednom, pod pojmom etos
podrazumevali su se obiaji kojima se ljudi rukovode u svojim postupcma. Drugo znaenje ovog
pojma obuhvatalo je moralne karakteristike neke linosti, unutranja voljna svojstva. Ovaj pojam
izraavo je idejuzajednikog ivota (zajedniko obitavalite), a potom i odreeni nain
ivota,navike koje se menjaju sa promenom samog ivota. Pojmom etike oznaava se i sam
moral, pa se nauka koja prouava moralnaziva etika. Otuda pridev etiki oznaava onu ljudsku
aktivnosti koja se odnosina razmatranje i saznanje morala, na prihvatanje ili izbegavanje nekih
moralnih pricipa i vrednosti i sl. Etos je moralna kakvoa, odreenje bia (lat.habitus) koji se
dri odreenih naela. Kao refleksivna filozofiska disciplina, etika utvruje teorijski smisao
nae klasifikacije postupaka u osnovne kategorije moralno dopustivih, moralnonedopustivih i
moralno obaveznih.
Stoga se u promiljanju postupaka koji vode zadovoljenju neke elje, odnosno pitanja moralne
prakse,mogu javiti tri vrste pitanja2:
tehnika: o najboljem ili najefikasnijem nainuda se neto uini;
pitanja razboritosti o tome kako e neki postupak uticati nalini dugoroni i svestran
vlastiti interes ili blagostanje;
moralna o tome koliko je postupak u skladu sa optim moralnim naelima bez obzira na
to da li jetehniki izvodljiv ili razborit.
Kljuni etiki pojmovi (osnovne kategorije) jesu dobro i zlo, budui da je celokupna etika
tradicija pitanje o svrsi moralnosti i postavljala kroz pitanja o dobru i zlu, kao razliitim stranama
jednog vrednosnog polja. Uz pojmove dobro i zlo vezani su i drugi etiki pojmovi kao to su
moral i nemoral, etino i neetino, ispravni i neispravno, poeljno i nepoeljno, savesnost i
nesavesnost, kao drugaije formulacije dvaju osnovnih etikih pojmova.

1. POJAM ETIKE

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Od Aristotelove praktine mudrosti (phronesis) do Kantovih principa etike (Sittlichkeit,

moralnosti, obiajnosti), koji su u skladu sa racionalnim postupcima, etika je prema istoriji
filozofije prola kroz vie faza. Grci su se bavili etikom kaogeneralnom teorijom vrline,
smatrajui etiku, uz logiku i fiziku, delom filozofskenauke. Sofisti su tvrdili da se etiki stavovi
razlikuju od oveka do oveka i odnaroda do naroda. Njihovo reenje bilo je da se, kada je ve
tako, njihov izvor pomeri sa bilo kakve objektivne stvarnosti na stavove i izbore samog oveka.
Saovim reenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koju su mnogimoralisti, meu
prvima, Sokrat i Platon, reagovali nezadovoljstvom, braneiobjektivno vaenje odreenih etikih
normi.
Re etos (thos)3 je u grkoj tradicija imala u dva znaenja. Prema jednom, pod pojmom etos
podrazumevali su se obiaji kojima se ljudi rukovode u svojim postupcma. Drugo znaenje ovog
pojma obuhvatalo je moralne karakteristikeneke linosti, unutranja voljna svojstva. Ovaj pojam
izraavo je idejuzajednikog ivota (zajedniko obitavalite), a potom i odreeni nain
ivota,navike koje se menjaju sa promenom samog ivota.Pojmom etike oznaava se i sam
moral, pa se nauka koja prouava moralnaziva etika. Otuda pridev etiki oznaava onu ljudsku
aktivnosti koja se odnosina razmatranje i saznanje morala, na prihvatanje ili izbegavanje nekih
moralnih pricipa i vrednosti i sl. Etos je moralna kakvoa, odreenje bia (lat. habitus) koji se
dri odreenih naela. Kao refleksivna filozofiska disciplina, etika utvruje teorijski smisao
naeklasifikacije postupaka u osnovne kategorije moralno dopustivih, moralno nedopustivih i
moralno obaveznih. Stoga se u promiljanju postupaka koji vode zadovoljenju neke elje,
odnosno pitanja moralne prakse,mogu javiti tri vrste pitanja4:
1. tehnika: o najboljem ili najefikasnijem nainuda se neto uini;
2. pitanja razboritosti o tome kako e neki postupak uticati nalini dugoroni i svestran
vlastiti interes ili blagostanje;
3.

moralna o tome koliko je postupak u skladu sa optim moralnim naelima bez obzira
na to da li jetehniki izvodljiv ili razborit.

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Kljuni etiki pojmovi (osnovne kategorije) jesu dobro i zlo, budui da je celokupna etika
tradicija pitanje o svrsi moralnosti i postavljala kroz pitanja odobru i zlu, kao razliitim stranama
jednog vrednosnog polja. Uz pojmove dobro i zlo vezani su i drugi etiki pojmovi kao to su
moral i nemoral, etino i neetino, ispravni i neispravno, poeljno i nepoeljno, savesnost i
nesavesnost,kao drugaije formulacije dvaju osnovnih etikih pojmova.
Pojam dobra5 (gr.spudaion, lat.bonum) u svom izvornom helenskomodreenju, oblikovanom u
irokom semantikom polju znaenja estitosti, plemenitosti, valjanosti, korisnosti upuuje na
svrhovit karakter nekog predmeta,u kojem se istie njegova odreenost, ali i vrednovanje te
odreenosti.Dobro se odreuje po sebi (samo za sebe), prema njegovoj visokojvrednosti i
vanosti koju ima za ivot svakog oveka. Ispunjavanje moralnihnormi znai injene dobra.
Saznavanje dobroga odvija se intuitivno i neposrednokroz direktno uvianje onoga to je dobro,
emu treba teiti ili raditi. Poznato jeAristotelovo stanovite da je dobro cilj svega postojanja i
svakog kretanja a svise slau s tim da je srea krajnji, najvii cilj za koga se opredeljujemo
uvek zbognjega samog. Srea je, dakle, ono to se moe definisati kao najvee dobro.
Aristotel kae: ini se da je takav cilj pre svega srea (), jer nju biramouvek zbog nje same,
a nikada zbog neeg drugog, dok drutveno priznanje, uivanje, jak um i sva druga dobrabiramo
za cilj dodue i zbog njih samih (jer mi bismo seopredelili za svako od tih dobara ak i kad nita
drugo nebismo time dobili), ali se za njih odluujemo i zbog sree, jer u njima vidimo sredstvo
da ostvarimo sreu.6
Dobro se, meutim, ne deava automatski, kroz svako delovanje ili ne-delovanje, niti se moe
prihvatiti ideja da se dobro javlja na isto toliko naina kaoi bie. Jer, dobro za jednu osobu ne
mora da znai i dobro za nekog drugog. Nastojanja da se dobro izgradi i sprovodi (moralizam)
podrazumeva, pre svega,moralnu linost, etiku odluku i etika dela, savest, norme, ponaanje,
postupanje, sankcije i drugo.

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

2. POJAM MORALA
Moral7 se sadrinski odreuje kao sistem normi, nepisanih pravila i obiajakoji ukazuju na to ta
je dobro, a ta zlo, ime se usmerava ljudsko ponaanje iljudski odnosi. Termin potie iz
latinskog jezika, od imenice mos (obiaj; mores= vladanje), koja ima potpuno isto znaenje kao i
helenski pojam ethos (boravite, zaviaj, obiaj, ud, ponaanje, vladanje). On se izvorno
koristionajvie u pluralnom obliku mores (poznata je latinska izreka: O tempora, omores! O
vremena, o obiaji!). U srpskom jeziku se za moral upotrebljava I re udoree (izvedena iz rei
ud). Praksu ljudskog ponaanja, a kasnije i nauku o ponaanju, stari Grcinazivali su ethike tehne
(gr. Ethikos moralan). Rimljani su latinizovali tajtermin u ethica. Posredstvom njih, u na
standardni jezik ula je re etika. Danas se u terminologiji vezanoj za moralno ponaanje koristi i
re etos, a nauka o ponaanju etika. Pod izrazom etinost ili moralnost podrazumeva se:
a)obiajnost, ali i kvalitet ina ili postupka nekog oveka; b) stvarno moralnostanje pojedinaca,
grupa ili drutva. Moral je oblik drutvenosti, jer onaj ko ne moe da ivi u zajednici, ilikome
nita nije potrebno, jer je sam sebi dovoljan, nije deo drave, te je zver ili bog, poruka je
Aristotela (Politika). ovek kao moralno bie moe se ispoljitisamo u dravi; zakonodavci
navikavanjem ine graane dobrima, i to je, u stvari,elja svakog od njih. Aristotel zasniva
teoloko poimanje morala, prema kojem jesvako moralno delanje tenja bogu: Postoji neki
princip izvan kojeg nemadrugog principa Kao to je u vaseljeni bog inilac koji sve pokree,
tako je onto i u dui (Nikomanova etika). Za etiku nije glavna stvar saznanje vrline,
negomoralno delanje, moralno delo, moralan ivot.8
Emil Dirkem govori o moralu kao nematerijalnoj, mentalnoj drutvenojinjenici koja ima svoju
internu dimenziju, jer se sastoji od ponaanja i miljenja,i eksternu budui da utie i prisilno.
Moral (zainteresovanost za drugo, a ne samo za sebe) predstavlja zajedniku (kolektivnu)
svest: usvajaju se istevrednosti; svi kanjavaju, a to je vei broj uvreenih, izvesnija je i
kazna.Savremeno drutvo utie na slabljenje moralnih veza, to dovodi do poveavanjarazliitih
oblika drutvene patologije (dominacija strasti, a ne razuma). Da bislobode pojedinaca uopte
bile mogue, nuna je njihova eksterna kontrola.Pojedinac je slobodan kada, umesto strasti,
vlada kolektivni moral.
7

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

2.1.

Unutranja i spoljanja obaveznost morala

Moral9 predstavlja skup imperativnih drutvenih normi koje imajuunutranju (autonomnu) i

spoljanju (heteronomnu) obaveznost. Unutranjaautonomna obaveznost znai da moralni
subjekat sam sebi odreuje moralna pravila, bez nametanja spolja. Moralna norma je
pounutranjena i doivljava sekao obaveza, ak i kada je suprotna linim eljama. Ova
unutranja obaveznost pretpostavlja sledea obeleja10:

Samociljnost-moralna norma proistie iz potovanja morala kaotakvog; moral je cilj

samom sebi;
vrednost u osnovi svake moralne norme stoji neka vrednost; potovanjem tih normi

identifikuje se s nekim korpusom vrednosti;

dobro, kao vrhovna moralna vrednosti svaka vrednost nosi nekomoralno dobro,
nasuprot kojem stoji negativna vrednost, zlo.

Moralno oseanje govori o tome da je moral, kao psihiki proces, ukorenjeni u oseanjima, a ne
samo u razumu (kao glas razuma). Oseanja su vezana zaemocionalnu stranu ljudske
egzistencije: ovek moral osea srcem. To su potvrdila i najnovija medicinska istraivanja,
kojima je dokazano da i srcepamti emocionalne doivljaje; ono je u dubokoj interakciji sa
centrima umozgu odgovornim za individualno doivljavanje sveta.Moralna obaveza je
svojevrstan pritisak na ljudsku prirodu, borba izmeuoseanja moralne obaveze i prirodnih
sklonosti, nagona i elja. Shvatanjemoralne obaveze je individualno odreeno u zavisnosti od
toga koliko je neko u procesu socijalizacije prihvatio drutveno priznate moralne norme.
Neko je u potpunosti poistovetio svoje moralno bie sa drutveno priznatim moralom,
nekodelimino, a neko vrlo malo. Prema tome, ovaj pritisak na line sklonosti, elje inagone
moe biti vei ili manji. Frojd je gorepomenuti sukob video kaosukob nieg dela oveka
voenog nagonima i podsvesnim eljama (Id), sa viim delom oveka olienom u razumu
(Ego) i savesti kao socijalnomtalogu koji kontrolie nae ponaanje (Alter Ego). Moral se
poistoveuje sa ljudskou. Ovde se ovenost suprotstavljaneovenosti. Kroz celu svoju
9

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

10

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

istoriju ovek se pozivao na moralne vrednosti kaoto su dostojanstvo, samilost, sloboda,

jednakost i potenje, ponosei se time kaotipino ljudskim, viim oblikom egzistencije materije,
pri emu se, naravno, u praksi ponaao vrlo esto u suprotnosti sa tim vrednostima. Oko samog
poreklamorala jo uvek ima mesta za polemiku, a naroito je indikativna opaska Fridriha Niea
da je moral samo za slabe (Tako je govorio Zaratustra); onima kojiimaju mo moral nije
potreban.Ukoliko moral posmatramo kao drutveni proces, moemo rei da ga inesledee
komponente: moralna norma, moralni sud i moralna sankcija. Moralnanorma deluje kao
imperativna zapovest u formi iskaza koji upuuje na moralnodobro (na primer, ne kradi);
moralni sud predstavlja ocenu neijeg postupkakao dobrog ili loeg (na primer, on je lopov);
moralna sankcija deluje kaoautonoman ili heteronoman pritisak na savest pojedinca ili grupe
(gria savest, prezir okoline). Moral se, dakle, manifestuje kroz dva oblika11:

materijalni sadran unormama koje odreuju ta je dobro;

formalni sadri najvanije formalnekarakteristike moralnih normi:
autonomiju;
sankciju;
bezuslovnost;
pritisak na ljudsku prirodu.

Moralni izazovi na promene u poslovanju teko da se mogu balansiratiimeu interesa i profita,

nasuprot interesima zaposlenih, potroaa, dravnihekonomskih institucija i posebnih interesnih
grupa. Autonomnost morala izraava se kroz unutranji karakter moralnog prekraja forum
internum, tj. griu savest kao unutranju moralnu sankciju. Njuizrie i na sebe primenjuje sam
moralni subjekat koji je prekrio moralnu normu(oseaj krivice, stida i dr.). Spoljanja
obaveznost morala, odnosno forma spoljanjeg pritiska jeste onoto je zajedniko moralu i
drugim drutvenim normama (apel na savest kaokarakteristika morala). Drutvo zahteva da se po
njima ponaaju svi subjekti.Krenje moralnih normi se kanjava i sankcionie kao prezir,
gaenje, mrnja, javna osuda ili ukor, bes okoline, ak dolazi i do telesnog kanjavanja
ilinovanja.

11

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Moral pojedinca12 i njegova uspenost blisko su povezani sa stepenom dokojeg je integrisan u

organizaciju u kojoj se koluje, privreuje ili u sredinu ukojoj ivi. Meutim, integracija se ne
postie samo ako organizacija to zahteva, jer to moe biti u suprotnosti sa interesima
pojedinaca.Pitanje je da li je pojedinac pravilno ocenio injenice koje govore o potrebinjegove
integracije u organizaciju, jer ponaanjem ne upravljaju samoobjektivne injenice ve
injenice onakve kakve ih percipira pojedinac. U izvesnom pogledu, istina je da svako od nas
ivi u svom vlastitom svetu svakood nas vidi svet na nain koji se bar malo razlikuje od bilo
kojeg drugog.
Meutim, etiare zanimaju i ponaanja grupa. I oni zavise od podudarnosti u percepciji: lanovi
jedne grupe vide injenicu na jedan nain, a drugi je vide nadrugi nain, zavisno do toga kako su
motivisani i kakav interes nalaze u timinjenicama. Istraivanja pokazuju da moral ljudi zavisi i
od opte drutvene integrisanosti ljudi u zajednicu, ak i na internacionalnom planu.
Zauspostavljanje svetskog drutva nuna je i univerzalizacija morala, kao istvaranje moralnih
normi koje treba da vae za sve ljude. Moralna norma svoj cilj postie onda kada je prihvaena
od strane svih, odnosno kada se ne mora nikomenametati. Ukoliko je istina pogodna da bude
osnov moralne norme, utoliko se naistini zasnovana norma i nikome se ne bi morala nametati.13

12

Moral, etika i poslovna etika, elektronski materijal,

https://nastavapreduzetnistva.wordpress.com/2012/03/01/moral-etika-i-poslovna-etika/,
29.4.15.
13

Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad

Slika 1. Etika
Izvor: Moral, etika i poslovna etika, elektronski materijal,
https://nastavapreduzetnistva.wordpress.com/2012/03/01/moral-etika-i-poslovna-etika/, 29.4.15.

10

ZAKLJUAK
Pod moralom se obino podrazumevaju pravila ljudskog ponaanja skup obiaja, navika, normi
i ponaanja, kojim se ljudi rukovode u svojim postupcima.
Moralne norme odredjuju ono to je dobro i dostojno oveka, a zabranjuju ono to je zlo i
nedostojno. Shvatanja o dobru i zlu se ne mogu odrediti jednom za sva vremena i sve drutvene
zajednice.
U obinom govoru takoe, etika je isto to i moral ili skup moralnih pravila prema kojima se
ljudi ponaaju i trebaju ponaati. Tako govorimo o etici, profesionalnoj etici, itd. to vrlo esto
moemo zameniti i reju moral.14
U onom znaenju koje nas ovdje zanima etika nije isto to i moral, nego je ona filozofija morala,
jedna od, kako ih se esto zove, fundamentalnih filozofskih disciplina (uz ontologiju, teoriju
spoznaje i estetiku). Ona za predmet ima ono dobro, vrednost koja se razlikuje od lepog i
istinitog (premda se mogu i trebaju pojaviti zajedno). Problemom morala bave se i empirijske
znanosti poput sociologije i psihologije morala. Sociologija morala bavi se izuavanjem
postojeih moralnih normi u razliitim drutvima i kulturama, te njihovom isorijskim i
kulturolokom dimenzijom. Psihologija morala, najjednostavnije reeno, istrauje psiholoku
osnovu morala. Iako su ove znanosti od pomoi, one nisu filozofija morala. Filozofu nije toliko
stalo da utvrdi to ljudi ine i zatodre odreene postupke i stavove moralno ispravnima, nego
da utemelje filozofske razloge vaenja morala.
Da bi ovek kao praktino bie usvojio moralne norme i po njima se ponaao, da bi formirao
vrednosno-normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da donese
odgovarajui moralni sud. Moralni sud je sud o vlastitom ponaanju, ponaanju drugih ljudi,
drugih drutvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud moe biti pozitivan ili negativan.
U sluaju da moralna norma bude prekrena, odreeno ponaanje uslovilo bi negativan sud, sledi
moralna sankcija. Moralna sankcija moe biti individualna (unutranja, npr. gria savesti) i
drutvena (spoljanja, npr. prezir, pa ak i iskljuenje iz drutva).

14

Etika, elektronski materijal, http://atvu.org/wordpress/wpcontent/uploads/2013/01/01Etika-udzbenik2012NOVO.pdf, 29.4.15.

11

LITERATURA
1. Ratkovi-Njegovan, B. (2008). Poslovna etika, Novi Sad
2. Moral, etika i poslovna etika, elektronski materijal,
https://nastavapreduzetnistva.wordpress.com/2012/03/01/moral-etika-i-poslovna-etika/,
29.4.15.
3. Etika, elektronski materijal, http://atvu.org/wordpress/wpcontent/uploads/2013/01/01Etika-udzbenik2012NOVO.pdf, 29.4.15.
4. Moral, elektronski materijal, http://studenti.rs/skripte/sociologija/moral/, 30.4.15.

12