A v e M a r i a!

Kako emo se obogatiti (za nebo) ?

Dajui milostinju (na zemlji) !
Sretni smo to vam moemo pruiti ove meditacije da bismo otvorili
mnoga srca za velikodunost koja otvara nebesa.
Za vrijeme posljednjih deset godina svoga ivota sveti je Ivan Bosko
proputovao mnoge gradove i razne zemlje - Italiju, Fancusku i panjolsku propovijedajui mnotvu vjernika o velikoj dunosti svakog ovjeka da
dijeli milostinju prema svojim mogunostima.
Njegovi su uenici, salezijanci, brino zapisivali ono to je svetac
govorio u onim propovijedima, koje su veoma ganule ljudstvo. Ono to su
sluatelji napisali to emo vam sada iznijeti. Posvuda je govorio skoro isto,
a ljudstvo ga je ganuto slualo u Pisi, u Nizi (Francuska), u Marsellu, u
Florenciji, Rimu, u Parizu i u mnogim drugima mjestima.
Ima neto to nas zauuje, a to je to tako ljubazni i preblagi svetac
i pun dobrote koju je uvijek i svima iskazivao, govori tako snano i strogo
protiv onih koji ne dijele velikoduno svoju milostinju. Ovaj simpatini
svetac u svojim je govorima i pismima cijeloga ivota isticao onu Isusovu
rije iz Evanelja po svetom Luki: Dajte milostinju od onoga to
posjedujete i sve e vam biti isto! (Lk 11,41). On kae kako to nije
jednostavni savjet nego zapovijed. Iako su ga neki zbog toga kritizirali to
to previe istie, nikada se nije za to pokajao. Nekoliko mjeseci prije smrti
pekla ga je savjest to nije i vie govorio o tekoj obvezi koju ima svaki
ovjek da dijeli milostinju prema svojim ekonomskim mogunostima.
Don Bosko je elio da se objelodane knjige koje e cijelom svijetu
govoriti o velikoj i vanoj dunosti: velikoduno dijeliti milostinju.
Za njega su postojale dvije klase osoba koje se ne mogu opravdati:
1. Dobri, koji umjesto da dijele velikoduno milostinju potrebnima,
uvaju sve svoje novce u bankama i u tednim kuama.
2. Oni manje dobri, koji dijele milostinju, ali ujedno pretjerano troe
Znao bi rei: To je kandalozno kako se malo dijeli milostinja.
Nitko ne moe zamisliti kako e morati dati strani raun dragom Bogu oni
koji umjesto da dijele velikodunu milostinju, uvaju sav novac za sebe ili
ga troe uzalud.

Poujmo rijei koje je ovaj veliki prijatelj siromaha izrekao u svojim

govorima, rijei koje su uspjele ganuti tisue srdaca te potakle da dijele
obilnije miostinju siromasima:
Uvijek sam jako elio osloboditi srca svojih prijatelja od
propadljivih dobara ove zemlje i postii da svojim darovima te im se
izbriu mnogi grijesi te steknu velike nebeske nagrade.
Jedna me veoma bogata gospoa zapitala: to trebam uiniti da
spasim svoju duu? Odgovor je bio ovaj (i nije mogao biti drukiji):
Ako hoe spasiti svoju duu, mora se osiromaiti dajui veliku
milostinju.
uo sam presvetu Djevicu Mariju u jednom snu (posljednjem od
144): Zato uti i ne govori vie ljudima o velikoj dunosti koja ih
obvezuje da dijele milostinju koja ih stoji? Zato se boji da e te kritizirati
to previe govori o milostinji? Zar ne vidi da se poneki sveenici boje
uporno propovijedati o tekoj dunosti koja obvezuje svakog ovjeka da
udijeli siromasima ono to im preostaje = suvino). Ono to ne trebaju za
svoj opstanak? Zar ne uvia kako zbog toga to sveenici ute i ne
opominju narod kako treba ispunjati obvezu davanja milostinje ive mnogi
bogatai koji nagomilavaju bogatstvo u bankama i luksuzu, te ne daju
dovoljno potrebnima te tako idu u propast.
Presveta je Djevica zavrila svoj govor ovim zastraujuim rijeima:
Gledaj! Iako je netko sveenik ili vrlo pobona osoba, moe ii u
propast ako su u ivotu rtve ovih dvaju grijeha: neistoe ili krtosti,
jer ne daju siromasima milostinju koju bi mogli udijeliti.
Ovim je snom svetac bio veoma potresen. Bilo je mnogo osoba koji
su ga kritizirali jer on toboe previe pita pomo za siromahe. I zato su ga
optuivali. Tada je neko vrijeme zautio dok ga nije Presveta Djevica
Marija upozorila kako se mogu upropastiti one osobe koje moraju
propovijedati i objanjavati narodu kako je veoma ozbiljna dunost davati
vrijednu milostinju, koja ih stoji... Ako ne pomaemo siromasima, moemo
ak biti osueni, i ako nema onih koji e to ponavljati onima koji posjeduju
svoja dobra te ih brino uvaju i ne udjeljuju potrebnima ...nanose veliku
tetu svojoj dui i potrebnima.
Nastavlja don Bosko: Jednog sam dana bio pozvan na banket
velikog bogataa. Tada sam uo u vienju kako mi aneoski mladi
Alojzije Colle, koji je bio umro prije kratkog vremena, govori: Gledaj
kolike pretjerane trokove ine bogatai. Trebalo bi sprijeiti ove
trokove u nepotrebnom luksuzu te dati ovaj novac u pomo
siromaha.

Kroz deset sam godina govorio bogatim osobama te ih podsjetio na

onaj potresni sluaj kojeg navodi Isus u Evanelju o bogatau koji nije htio
pomoi siromanom Lazaru te je zavrio u paklu. Zato? Zato to nije
pomogao potrebnome.Neto tee se ne moe zamisliti.
Na je Gospodin obeao da e uzvratiti sto posto onome koji daje
velikoduno... I On to uvijek ispunja. I plaa ne samo materijalnim
dobrima, nego i duhovnim darovima. Nee nam On odmah kad udijelimo
milostinju poslati anela da nam uzvrati stoput vie od onoga to smo mi
dali. Jer tada bi se naa milostinja pretvorila u trgovanje, u sebino
pazarenje. Nitko ne moe na samrti rei kako je Bog zaboravio uzvratiti pa
bila najsitnija milostinja koju smo udijelili siromahu.
ZATO SE DOGAAJU TOLIKE PLJAKE I ATENTATI?
Svagdanje vijesti donose nam strahovite stvari. Ali, zato se to sve
zlo dogaa? Zar to nije zato to oni koji posjeduju velika dobra ne znadu to
dijeliti s onima koji su u nevolji? Ja se se katkada pitam: Kad bi onaj
bogati farmer s tolikim blagom, ili onaj drugi bogati trgovac smogao moi
da udijeli vie pomoi siromasima, zar ne bi izbjegao tolike otimaine i
ubojstva? Kad bi vie pomagali za odgoj siromane djece i uzdravanje
jadnih, siromanih obitelji mogli bi izbjei da ih ne napadnu na njihovim
poljima ili samotnim mjestima te im otmu velike svote.
Stoga, budui ne daju siromasima potrebnu pomo, puste da jadna
djeca postanu zloinci po ulicama i putajui tolike obitelji bez pomoi i u
bijedi, prisiljavaju ih da to otmu silom to im oni nisu dali iz ljubavi. I kada
doe do revolucije, oni e krti bogatai biti prvi napadnutiti.
Uvijek su me potresle rijei apostola Jakova: Onaj koji moe initi
dobra djela i ne ini, grijei. Jao vama, bogatai, koji nee dijeliti sa
siromasima svoja dobra! Plaite zbog nesrea koje e vas zadesiti. Pomo
koju ste uskratili siromasima vie za nebeskom pravdom . (Jakov 4,12,5)
Ali ima i druge rijei koje me potresaju i oduevljavaju kad ih itam.
To su rijei Arhanela Rafaela Tobiji: Milostinja je bolja od posta.
Bolje udijeliti milostinju nego skupljati zlato. Milostinja oslobaa duu
od smrti i isti od svakoga grijeha. (Tob 12,8)
Mislio sam vie puta: Kad bi se toliki grenici koji su puni grijeha
malo zamislili i zapitali kako e se otkupiti pred dragim Bogom, te
razmotrili one potresne vijesti Svetoga pisma!
Zar se ne bi oduevili za pruanje puno vee pomoi siromasima?

U Novom Zavjetu ima jedna utjena i druga zastraujua vijest.

Utjena je vijest potekla od samoga Isusa: Blaeni milosrdni jer e
postii milosre. (Mt 5) A zastraujua se nalazi u Poslanici svetoga
Jakova: Bit e sueni bez milosra oni koji nisu iskazali milosre
drugima. (Jak 2,13) Ovo su vrlo vane vijesti koje ne smijemo zaboraviti
ve ozbiljno razmiljati.
DRUGE DVIJE POTRESNE VIJESTI
Kada je Isus govorio u Poljednjem Sudu, iznio nam je dvije vijesti:
jednu utjenu i radosnu, kakve nema na zemlji, a drugu potresno
pogibeljnu. U prvoj vijesti kae Isus: Rei u onima s moje desne:
Doite, blagoslovljeni Oca mojega, jer bio sam gladan i dali ste mi
jesti, bio sam edan i dali ste mi piti, bio sam stranac i primili ste me,
bio sam gol i obukli ste me, bolestan i posjetili me, bio u zatvoru i doli
ste k meni. (Mt 25,34-36; Jeruzalemska Biblija)
A oni e upitati: Gospodine, kad je to bilo? Ja u im odgovoriti:
Daoista vam kaem, kada ste iskazali jednu uslugu jednome od moje
najmanje brae, to ste meni uinili! I ovi e velikoduni ii u vjenu
slavu. (Mt 25,40)
Tko se ne bi ganuo i na ovu utjenu vijest?
POGIBELJNA VIJEST
Isus je odmah nastavio opomenom koja je potresla milijune osoba u
svijetu i koja mora ganuti i nas. Kae ovako: Onima s lijeve rei u:
Prokleti, udaljite se od mene u oganj vjeni, jer sam bio gladan i niste
mi dali jesti, edan i niste mi dali piti, bijah gol i niste me obukli,
bolestan i stranac i niste me primili, i u zatvoru i niste me posjetili.
Oni e zapitati: Kada je ti bilo? A ja u im odgovoriti: Svaki put
kad ste uskratili pomo jednome od ovih najmanjih meni ste uskratili
ljubav. I ovi e krtice otii u vjenu kaznu, a pravednici u vjeni ivot
(Mt 25,42; Jer. Biblija)
Zar nas ne strai injenica da je mogue da na dan Suda budemo
smjeteni na ljevicu, gdje e se nalaziti svi oni koji su uskratili pomo
potrebnima?
Ipak jo moemo prijei na desnu stranu Boanskog Suca da nas
ponese u Raj. Ponimo prelaziti na onu stranu spasenja gdje i danas
moemo velikoduno pomagati siromasima i nevoljnicima.

ISPRIKE ONIH KOJI NEE POMAGATI

Jedni kau: Kako u davati milostinju kad je ivot tako skup i
veliki su trokovi, a trgovina i ostali poslovi idu loe? Zar zbilja? Ali
kad se radi o tome da zadovoljimo svoje apetite, da priredimo koju zabavu,
uveamo svoj luksuz te zablistamo pred drugima, onda se nae novac. I taj
je troak skoro uvijek izgubljen. Naprotiv, za Isusa i za njegove siromahe
nemamo novaca? A troak za sirotinju donijeti e nam sto puta vee
nagrade u ovome ivotu, a onda i vjenu radost!
Drugi e rei: Ali, ima mnogo onih koji trae milostinju.
Tue se da ih prose za mnoge djela ljubavi. Ali recite mi sa svom
iskrenou: Pomaete li neku dobrotvornu ustanovu? Moe vam se dogoditi
kao jednom mojem prijatelju koji mi je rekao: Dodijao mi je upnik jer
svake sedmice trai pomo za siromahe. Zapitao sam ga: U to troi va
upnik svu onu pomo? A on mi je odgovorio: Ne znam, jer ja mu nikada
ne dajem tu pomo.
Takav je svijet: Tue se kako im trae za mnoge stvari, ali oni ne
daju nita. Ako nemaju novaca, mogu dati robu, namirnice... I okrenuti se
malo po sobama i pogledati ima li koja stvar koju ne trebaju ba nuno te je
dati siromasima. Naime, ono to ne trebamo, ne pripada nama nego
potrebnima.
Neki tvrde: Ja ne dajem milostinju jer moram novac utediti za
budunost. Kao da pomaui siromasima ne znai utediti svoj novac u
Banci koja plaa najvee kamate na zemlji: to je Banka Boje
Providnosti. Veliko je zlo to oni koji tede i tede postaju tvrdi i okorjeli
tvrdice i u njihovim srcima raste i raste ljubav prema novcu, i nikada se ne
osjeaju sretnima i zadovoljnima s onim to posjeduju i sve vie se
ukruuju i postaju neosjetljivi za pomo simasima i neprimjetno se
smjetaju na ljevicu Bojeg Suca da bi primili na Sudnji Dan svoju osudu.
A komu emo ostaviti nau teevinu?
Seljaci kau: Onaj koji uva za prvu zgodu, on uva za pse. Oni
batinici troit e novac uzalud, u ispraznostima, s kojim bi novcem mogli
postii veoma visoko mjesto u nebu.
EVO PRIMJERA AKONA SVETOG LOVRE
10. kolovoza slavi sveta Crkva blagdan slavnog sveca svetog Lovre.
Njega su muili pekui ga na gradelama (rotilju). Bio je akon Svetog Oca
u Rimu i zaduen na dijeljenje milostinje potrebnima, koju su vjernici
donosili u Crkvu.

Jednog je dana planulo strano progonstvo protiv krana. ef

policije u Rimu je odluio prisvojiti sve blago Crkve te naredio da zatvore
Lovru. Ovaj je, prije odlaska u zatvor, podijelio siromasima svu milostinju
koja se bila sakupila.
Voa progonitelja ree Lovri: Sakupi mi sva bogatstva i blago koje
posjeduje Crkva u Rimu i donesi mi ovamo i bit e moje!
Otie akon i sakupi sve siromahe koje je pomagao te ih dovede k
progonitelju s ovim rijeima: Ovo su bogatstva i blago Crkve: siromasi
koje ona pomae. Bogatstva krana koje vi elite prisvojiti prenijeli su na
nebo siromasi koje smo mi pomagali. U velikom bijesu tada ga progonitelj
spali na velikim gradelama (rotilju).
Kako je lijepa izreka i tako velika istina koju je izrekao Sveti Lovro:
Ruke siromaha koje pomaemo prenose u nebo bogatstva koja im
darivamo!
Druga isprika: Ako se radi o pomoi siromasima dobrim rijeima,
da, ali novcem ne, jer sam i ja siromah!
Ali je istina da svaki mora pomagati prema mogunostima koje ima.
Onaj koji ima malo, dat e malo, a onaj koji posjeduje mnogo, dat e
mnogo, a nitko ne moe ostati a da ne bi darivao. Neka je netko ne znam
kako siromah, uvijek e se nai jo veih siromaha.
Onaj siromah se tuio da se mora hraniti odbaenom, starom salatom
koju su odbacili na trnici. Ali, kad se okrenuo natrag, vidio je kako za
njim ide drugi, jo siromaniji, koji kupi komadie salate koje je on bacao
te ih jede.
Siromana, jako siromana bijae ona udovica u Evanelju koja je
imala samo dva novia. Isus je bio oduevljen njezinom velikodunou
jer je malo dala, ali je ubacila u riznicu sve to je imala.
SAVJET PROROKA DANIJELA KRALJU NABUKODONOZORU
Prorok Danijel, koji je bio udom Bojim spaen od lavljih zubi, ree
kralju Nabukodonozoru koji se uplaio pred Bogom da e ga jako kazniti
zbog mnogih njegovih grijeha: Ovo je moj savjet: Otkupi svoje grijehe
vrei pravdu, i svoje nepravde pomaui siromasima! (Dan 4,24)
Koliki se tue da ne mogu udijeliti milostinju jer je loa ekonomska
situacija.. Ali, kada se radi o tome kako e kupiti elegantno odijelo ili neki
luksuz za kuu ili prirediti neku raskonu sveanost, ili krenuti na neko
ugodno putovanje, eh, onda zaboravljaju kako je ekonomska situacija loa,
i troe bez straha. Da bi stekli nebeske nagrade nisu imali s ime, ali za sve
ispraznosti i zemaljske uitke, o da, naao se novac!

A KAMATE ?
Oni koji nose svoj novac u banku ili u tedionicu zadovoljni su to
im daju kamate 3% na mjesec.
Ali Boja banka, Boja Providnost plaa tisuu posto (stotinu za
jednu) i povrhu dariva Vjeni ivot. Tako nam je obeao Isus!
Nebo e i zemlja proi, ali njegove rijei nee proi.
VELIKA ZABUNA
Neki misle da je udijeljivanje milostinje jednostavni savjet Naega
Gospodina, a ne ozbiljna obveza. Misle, naime, da sama injenica to ne
troe i rasipaju svoja dobra i ne zlorabe svoj novac da e se ve time
spasiti.
To je sudbonosna prevara! U toj prevari nisu sposobni uiniti
mnoga djela ljubavi koji bi im donijeli goleme nagrade u ivotu i u nebu i
spasiti od onog nesretnog svretka i sudbine koju je doivio bogata u
Isusovu Evanelju.
Mojsije je ostavio jasnu odredbu: Nee nedotajati siromaha u ovoj
zemlji. Zato vam dajem ovu zapovijed: Mora otvoriti svoju ruku
potrebnome i siromahu tvoje zemlje. Kad naie na siromahe, ne budi
tvrda srca niti zatvaraj svoje ruke prema svome siromanom bratu,
nego mu irom rastvori svoju ruku i spremno mu daj to mu nedostaje,
velikoduno je otvori i udijeli mu pomo koju treba te ga spasi iz
nevolje... I Gospodin tvoj Bog blagoslovit e te u svim tvojim djelima.
(Ponovljeni zakon=Pnz 15)
Isus je rekao jednu rije koja izgleda pretjerana, ali koja nam daje
misliti i drhtati.
Kae ovako: Kako e teko oni koji imaju svoja bogatstva ui u
Kraljevstvo nebesko. Lake e jedna deva proi kroz uice od igle, nego
e bogata ui u Kraljevstvo nebesko. (Lk 18,25)
O kojim je bogataima govorio na Gospodin? O onima koji imaju
svoja bogatstva i ne dijele ih s potrebnima, o onima koji sve uvaju samo
za sebe i ne darivaju siromahe.
DVA SU PUTA KOJA VODE U NEBO
Bog vodi u nebo siromahe putem strpljivosti, ako znadu
podnositi svoje siromatvo, svoju glad, svoju bijedu i svoja ponienja.
A od bogataa zahtijeva, da ako hoe ii u raj, mora ii putem
darivanja, podarivanja, sudjelovanja, da bude velikoduan s onima
koji nemaju svojih dobara.

DVIJE SU VELIKE, TETNE PRIJEVARE

Prva je kada se neki zamiljaju da mogu ii u nebo uvajui samo za
sebe dobra koja su stekli i bez darivanja, bez sudjelovanja i ne dajui velike
darove, znatne svote potrebnima.
Druga je kad si zamiljamo kako je dovoljno dati malu milostinju
(skoro smee iz lisnice), i ne dati ono to bi nas doista malo osiromailo,
milodar koji bi bio u pravom razmjeru s dobrima koje posjedujemo. To je
velika greka mnogih; darivati mrvice, dati ono to nas nita ne stoji.
Dotaknu lisnicu ali ne novanice da ih udijele. Ako dotaknu novanice,
nee dirati bankovni raun i misle da su darivali, a zapravo nisu dali nita.
Za Bibliju postoji samo jedna dostatna milostinja: DESETINA. To je
deset dio onoga to zaraujemo. Ostala je milostinja neto drugo, ali za
Bibliju lemozina (milostinja) jest Desetina i nita vie. 15 puta i vie u
Svetom Pismu se preporua Desetina. Na pr. (Lev 27,30 etc)
Ima tekih i zastraujuih dogaaja kao to se navodi sluaj bogataa
koji je zavrio u paklu jer nije pomagao siromasima a kojeg spominje sveti
Luka u 16. poglavlju svoga evanelja. Ove bolne dogaaje moramo
spominjati bez straha onima koji troe velike svote novaca u bogatim
rukovima, u luksuzu, u putovanjima i u tovljenju pasa i maaka, dok bi
mogli u tolikim sluajevima ukloniti bijedu i nevolju, osuiti tolike suze i
pomoi u odgoju bezbrojne siromane djece.
Ono zlo to je zadesilo bogataa u evanelju, moglo bi zadesiti i
druge koji ne pomau dovoljno siromahe.
SAVRENA TRGOVINA
Dajui milostinju sjetimo se kako je Bog neizmjerno bogat i
velikoduan i kako naplauje i nagrauje sve one koji spremno pomagaju
njegove miljenike, siromahe. Ne plaa on neposredno, jer bi smo se
pretvorili u neku vrstu trgovanja, ali plaa. Ako je Isus obeao da e Bog
naplatiti i au vode koju darujemo drugome (Mc9,41), koliko e vie
platiti i nagraditi milostinju koju udjeljujemo onima koji trpe oskudicu.
Ali najvea je nagrada za nau pomo siromasima ona koju nam
obeaje Isus, jer on smatra da smo njemu uinili dobro djelo kada smo
blinjemu pomogli u nevolji. Isus kae da emo primiti nagradu u najteem
i najvanijem asu naega ivota, u asu kada budemo sueni na Bojem
sudu. Tada e nam odrediti nae mjesto za svu vjenost. Ako smo
velikoduni s potrebnima smjestit e nas s desne strane boanskog Suca da
nas uputi u vjeni Raj. Nemojmo zaboraviti da nam je to navijestio sam
Isus Krist.

BOG ZNADE VEOMA DOBRO PLAATI

Na Gospodin pozna nau sebinu narav, koja usprkos eljama duha
koji ezne za dobrotom, ostaje materijalistina.
Stoga nam nije naredio da badava dajemo milostinju, bez ikakve
naplate. Obeao nam je, naime, da emo ve u ovome ivotu primiti stoput
vie od onoga to smo dali, i da emo na drugom svijetu posjedovati ivot
vjeni.
Poznajem mnoge dobroinitelje koji pomau siromanu djecu, ili
starce ili bolesne ili ine druga dobra djela. Kad su poeli pomagati, imali
su mali posjed, a onda su vidjeli kako udesno rastu njihova dobra, jer za
Boga nitko ne radi uzalud ni badava niti za malu plau, ve za najveu
plau koju netko moe zamisliti. Tako mi je, na primjer, gospodin bankar
Cotta, koji je jako mnogo pomagao u odgoju siromane djece, jednom
zgodom rekao: Otkad sam poeo pomagati siromanu djecu, moji su
trgovaki poslovi krenuli puno bolje, te vidim i osjeam kako mi Bog
nikada ne zaboravlja uzvratiti stoput vie od onoga to ja dajem
drugima.
KAKO BOG PLAA STO ZA JEDAN?
Eto: dajui uspjeh u trgovini, oslobaajui od bolesti, uvajui od
nesree na putu... ili napadaja i kraa; udjeljujui mir u obiteljima,
oslobaajui ih od onih unutarnjih svaa i prepirki koje tako jako znadu
ogoriti ivot, blagoslivajui djecu u obitelji i druge roake i lanove
obitelji i udjeljujui dui i savjesti onaj mir i onu beskrajnu radost koju
uivaju oni koji dijele svoju pomo onima to su u velikim nevoljama, u
tekim situaciama ... Kolika je radost za duu kad pomisli kako e mnogi
djeaci, koji su mogli postati banditi i nitkovi, s naom pomoi moi platiti
svoju kolarinu i postati asni graani, i da e toliki maliani, koji su
uzgajani u bijedi i nevolji i skoro bi postali rtve najgorih strasti, naom
pomou biti dobro odgojeni i uzrasti kao dobri krani.
PRIMJER IZ STARE POVIJESTI
Pripovijeda nam Sveto Pismo kako je Mojsije, kad je nakanio
sagraditi Tabernakul za krinju Zavjetnu i za molitvu, zamolio narod da
mu donesu svoje doprinose velikoduno se odriui svojih naunica,
narukvica, prstenova, ogrlica i ostalih zlatnih predmeta. A oni su donijeli i
svilu i fina krzna i mnoge ukrasne darove tako velikoduno da su umjetnici
povikali: Za milost Boju, nemojte vie donositi jer ih imamo i previe.
(Iz 35 i 36)

Kolika je razlika izmeu ovih velikodunih Izraelaca i onih

suvremenih krana koji nisu nikada sposobni da malo krenu po sobama
te izaberu dragocjene predmete koje e pokloniti onima koji trpe od gladi.
Oh, ja ne bih htio biti na mjestu onih krtih krana u asu njihove smrti i
Suda.
Naprotiv, kako lijepa sudbina eka one koji ispunjaju ono to je Isus
preporuio: Prodajte svoje imanje i dajte siromasima i stei ete blago
na nebu! (Lk 12,33)
KLJU TO GA JE IZRADIO SOTONA
Pretpostavimo da netko zarauje sto tisua, a moe ivjeti s
osamdeset tisua. Dakle, ovih dvadeset tisua to mu preostaju mora dati
onima to trpe u svojem siromatvu. Ako to ne uini, onda e mu vrag s
onih dvadeset tisua izraditi klju s kojim e mu otvoriti paklena vrata i
odnijeti ga onamo.
Dakle, da se oslobodimo od te strane pogibli, ponimo darivati
potrebnima sve ono to nam nije striktno nuno za ivot. To e nas dii
veoma visoko u svetosti i primit emo tako veliku Boju pomo kakvu
nismo nikada mogli zamisliti.
DOPUSTITE MI DA SE MALKO POTUIM!
Postoji neka strana duhovna sljepoa u mnogim osobama koji
posjeduju zemaljska dobra. Uvijek oni nalaze ime e platiti ugodna
putovanja, ime e kupiti bogato pokustvo, ime e se pokazati i zablistati
u nekoj sveanosti i kako e uvijek imati raskoni auto... Ali, kad se radi da
se udijeli neka milostinja siromahu, da se pomogne crkvi, da se plati
kolarina (stipendija) jednom siroetu,, ili da surauju u pomaganju jedne
naputene ene, onda nau isprike: Imam prevelike trokove..., ivot je
veoma skup, loa je situacija, moram uvati za svoju budunost... i zavre
tako da dadnu vrlo malo ili skoro nita u korist nevoljnika koji trebaju
njegovu pomo i ostat e praznih ruku kada se budu dijelile nagrade na Dan
Konanog Suda.
DVIJE STRANE ZABLUDE
Nedavno je neki bogata priredio sveanost za svoje prijatelje i
poznanike. Znate li koliko je potroio za pie i glazbu i bogate stolove
hrane u ovoj veoma veoma veseloj i bunoj feti?

10

Rekao mi je njegov upravnik. Potroio je toliku svotu novaca koja je

potrebna za kolarinu u jednoj godini u kolegiju sa stotinu siromanih aka.
To je strana prevara! Bacati u kanalizaciju ono to je nuno potrebno
tolikim siromatama.
I druga je zabluda slina prvoj: nekoliko dana prije one kandolozne
sveanosti bio sam kod dotinog gospodina molei ga za kolarinu kroz tri
mjeseca jednom siromanom djeaku. On je to uskratio govorei da nema
odakle. Isti taj tip potroio je jedne noi bune i raskalaene sveanosti u
likerima i klopanjima i naderavanjima tolike svote novaca s kojima je
mogao platiti kolarinu kroz cijelu godinu za sto siromanih djeaka. to
vam se ini? Sigurno e mu strogo traiti raune Gospodin za ovaj
bezobrazluk, kad je ovaj novac ve konano izgubljen, a djela ljubavi koja
je mogao uiniti propala su u nitavilu.
JESTE LI RAZMILJALI KAKO E VAM TRAITI RAUN?
Mnogim kranima, koji ive troei svoj novac u stvarima koje nisu
ba potrebne, a ne daju dovoljno milostinju onima koji su u tekoj
ekonomskoj situaciji morali bismo ponoviti rijei svetog Petra magu
imunu: Neka ide u propast tvoj novac zajedno s tobom! Zato se odvrati
od te svoje zloe i moli Gospodina da ti oprosti tu namisao srca tvoga. Jer
vidim da si otrovna u, zarobljen vezama nepravde. (Dj 8,19)
Krani tvrdice morali bi misliti kako e ih Gospodin suditi i traiti
im raun kako su upravljali s novcem i dobrima koja im je On udijelio.
Svakome e od njih rei Gospodin: Daj mi raun o svome upravljanju!
(Lk 16,2). Svakoga e zapitati dobri Bog: to si uinio svojim novcem?
Jesi li ga otroio u gozbama, u luksuzu, u pijankama, u nepotrebnim
stvarima ? Ili si ga potroio pomaui siromahe i crkve, sudjelujui u
irenju svete vjere? Neki e mu rei: Nisam novac zlorabio ni troio
uzalud nego sam ga tedio. A Boanski e Sudac odgovoriti: Da, ali dok
si ti tedio novac, siromah je umro od gladi, siroe nije moglo tudirati
i udovica nije imala ime platiti stranarinu male sobice, i vjera se nije
mogla iriti. Zbog tvoje krtosti koliko si dobra propustio uiniti?
Kolika li je ludost propustiti tolike zgode u sticanju nebeskog blaga zgrui
novac na zemlji!
(Ovo su rijei sv. Ivana Boska iz knjiiceDobrotvor bogatih i siromaha)

11

Posljednje

rijei

to

ih

je

zapisao

jedan

apostol.

U mjesecu sijenju 1888. sveti je Ivan Bosko napustio zemlju. Bio je

slab i na samrti. Jednog je dana malo ivnuo, i njegov mu je tajnik pruio
papir s molbom da napie koju uspomenu svojim prijateljima. Svetac je
uskliknuo: To je posljednje to piem na ovoj zemlji. I drhuom je rukom
napisao sljedee misli: Puno dugujemo siromasima ako elimo mnogo
postii od Boga. Pomaite mnogo siromasima ako elite biti bogati
pred Bogom. Tko pomae siromasima i nevoljnima bit e vjeno
nagraen od Boanskog Suca. Sjetimo se da emo na nebu primiti
veliku nagradu jer smo pomagali siromasima na zemlji!
Sa panjolskog priredio za svoju i tvoju duu don Marin Mandi.sdb
Original: P.Elicer Slesman, sdb: Como hacerse rico para el Cielo?
Dando limosna en la Tierra.

P.S.
Nedavno je javila televizija: Svake sekunde na zemlji umire jedan
ovjek od gladi!
Sveti Bazilije, crkveni nauitelj zapisao je ove rijei prije 1650 godina:
IMATE LI PREVIE?
KRUH koji vam pretjee, kruh je gladnoga!
ODIJELO koje ne nosite, odijelo je onoga koji je gol!
NOVAC koji sakrivate, pripada sirotinji!
DJELA LJUBAVI I MILOSRA koja ne inite,
djela su nepravde koju inite...
(Ovako istinito i jednostavno pisao je veliki sveti BAZILIJE prije 1650 godina).

Ave Maria!

12

ESPAOL DE LA PAGINA 13 ...

(13)
Aadimos unas perlas ms de los grandes predicadores de la Iglesia:
San Pablo escribi a Timoteo: La raz de todos los males es el afn del
dinero, y algunos por dejarse llevar de esto se extraviaron de la fe y se
ornamentaron con muchos dolores y males. Los que se dejan llevar por el deseo de
tener ms y de dar menos, caen en muchas trampas y se hunden en ruina(1 Tim
6,9). A los que tienen bienes recomindales que se hagas ricos para el cielo, dando
con generosidad en esta tierra(1 Tim 6,17).
Cuenta san Pablo que cuando se despidi de san Pedro, de Santiago y de san
Juan, ellos le recomendaron: Acordarse siempre de los pobres para ayudarlos. Y
aade: Esto, lo he procurado cumplir siempre con el mayor esmero(Ga 2,9).
No se halla una carta de san Pablo en la que no se recomienda ayudar a los
necesitados. En la Primera Carta a los Corintios el apstol llama santos a los pobres y
anuncia que en todas partes por donde ha estado, ha recomendado recoger aydas para
ellos y aconseja que ojal las limosnas para los pobres se recojan los domingos (1 Cor
16,1ss.). Porque en este da santo hemos recibido y recibiremos inmensos favores de
Dios.
/La TV nos comunic: A cada instante en esta tierra muere un hombre de hambre/.
San Basilio, doctor de la Iglesia, escribi antes de 1650 aos eso:
Tiene usted demasiado?
El pan que le abunda y se le queda, es el pan del hambriento!
El vestido que no lo vistes, es el vestido del desnudo!
El dinero que lo escondes, pertenece a los pobres!
Las obras de la caridad y misericordia que no las haces, son las obras de la
injusticia que hiciste... (LA LIMOSNA Como hacerse rico...? pag. 17.)
(Secunda prte)
S. JUAN CRISOSTOMO:
Cuando repartes limosna, das dinero y recibirs el cielo. Alejas la pobreza de
otros y se te acercarn las riquezas de Dios. Das cosas terrenas y recibirs bienes
celestiales.
Siempre y en toda ocasin necesitas que Dios se compadezca de ti, por eso
siempre debes compadecerte de los necesitados. Cuando das a los pobres, ests
colocando tus riquezas en el banco que ms intereses paga: el banco del cielo. Lo
que les das a los pobres lo recibe Dios, y l se incarga de multiplicarlo por mil y
devolvrtelo... Cada limosna tuya es una semilla que esparces y te producir cosechas
abundantes...
Dios permite que otros padezcan necesidad, para que t puedas ayudarlos y as
le vayas pagando tus pecados... Cada pobre que ayudas se convierte en un medico
que te trae curacin para las enfermedades de tu alma...

13

14
No quita tanto el agua las manchas y la mugre de tus vestidos como la
limosna las manchas de tu alma...
La ayuda a los pobres va volviendo pura y blanca tu alma... Que tienes hijos
y familia numerosa? La limosna atrae premios del cielo para ellos y los libra de muchos
peligros...
Mira el cielo que te espera y cmpratelo.Cmpratelo con tus limosnas.(aplausos)
Las oraciones que los pobres elevan por ti, se convierten en protectores que liberan de los rayos de la
justicia divina.

Crisstomo continua:
Algunos me preguntan: por qu nos hablas tantas veces de la limosna? Yo les
respondo: por qu todava no han aprendido la leccin anterior? Para qu hablarte de
otros temas si no te has convencido todava del gran deber que tienes de ayudar al
pobre Pero veo con agrado que a la mayor parte de ustedes les gusta que les hable del
deber de dar limosna y del modo cmo se debe dar, y las ventajas y ganancias que la
limosna os va a traer. Y es que os habis dado cuenta de que este tema os trae muy
buenas consecuencias.
Por eso quiero convertirme en un embajador, embajador de los pobres ante
ustedes. La situacin grave y difcil de los pobres me obliga a hablar. Y sera una
gravsima responsabilidad ma si no hablara muchas veces de lo importante que es
ayudar a los necesidados. Oye pus esto que te voy a decir, que es muy impotante:
No te avergu:ences de pedir para el pobre que Cristo no se avergonz de pedir
para ellos anunciando que todo favor y ayuda que hacemos a los dems, lo recibe y
considera como si lo hubiramos hecho a l personalmente. (cf. Mt 25,40)
No te avergu:ences sino de una cosa en el mundo: de pecar. De ayudar al pobre,
aun al ms msero y repugnante, no te avergu:ences nunca.
Jess nos dej una promesa formidable cuando recomend lavar los pies a los
dems, o sea, prestarles servicios humildes, nos dijo: Sern felices si hacen el bien
(Jn13,17). Promete felicidad a quien presta servicios a los humildes, a los necesidados.
Y les dar felicidad en estra vida y en la otra.
Y aunque cuando des limosna ests en pecado, no por eso dejaras de recibir
premios de Dios. No recibirs tanto como si estuvieras en gracia, pero si recibirs y
mucho. Cada limosna tuya es una semilla que esparces y te producir cosechas
abundantes...
Cada pobre que ayudes se convierte en el mdico que te trae curacin para las
enfermedades de tu alma... Las oraciones que los pobres elevan por ti, se convierten en
protectores que libran de los rayos da la justicia divina...
No quita tanto el agua las manchas y la mugre de tus vestidos, como la
limosna las manchas de tu alma... Qu tienes hijos y familia numerosa? La
limosna atrae premios del cielo para eso y los libra de muchos peligros ...
Mira el cielo que te espera y cmpratelo, cmpratelo con tus limosnas.
(aplausios de los oyentes)

CRISSTOMO contina:
Algunos me preguntan: por qu nos hablas tantas veces de la limosna? Yo les
respondo: por qu todava no han aprendido la leccin anterior? Para qu hablarte de
otros temas si no te has convencido todava del gran deber que tienes de ayudar al pobre
... Pero veo con agrado que a la mayor parte de ustedes les gusta que les hable del deber
de dar limosna y del modo cmo se debe dar, y las ventajas y ganancias que la limosna

14

os va a traer. Y es que os habis dado cuenta de que este tema os trae muy buenas
consecuencias.
Por eso quiero convertirme en un embajador, embajador de los pobres ante
ustedes. La situacin grave y difcil de los pobres me obliga a hablar. Y sera una
gravsima responsabilidad ma si no hablara muchas veces de lo importante que es
ayudar a los nececitados. Oye pus esto que te voy a decir, que es muy importante:
No te avergences de pedir para el pobre que Cristo no se avergonz de
pedir para ellos anunciando que todo favor y ayuda que hacemos a los dems, lo
recibe y considera como si lo hubiramos hecho a l personalmente. (cf. Mt 25,40).
No te avergences sino de una sola cosa en el mundo: de pecar. De ayudar al
pobre, aun al ms msero y repugnante, no te avergences nunca.
(15)
Jess nos dej una promesa formidable cuando recomend lavar los pies a los
dems, o sea, prestarles servicios humildes, nos dijo: Sern felices si hacen el
bien. (Jn 13,17) Promete felicidad a quien presta servicios a los humildes, a los
necesidados, y les dar felicidad en esta vida y en la otra.
Dice la Biblia: Ayuden a los presos como si fueran ustedes los que
estuvieran presos y necesidados. (Hb 13,3)
Si estuviramos en la crcel, qu desearamos que hicieran por nosotros? Pues,
la ley del Ser nos manda amar al prjimo como nos amamos a nosotros mismos.
(Lc 10,26) Llvale al preso las ayudas que desearas que te llevaran a ti, y con eso ya
ests cumpliendo la Ley y los profetas. (Mt 22,40)

Pero, y si no se merecen la limosna?

San Juan Crisstomo responde: No los juzgues, no los condenes, ms bien
aydalos! Jess dice: No juzguen y no sern condenados(Mt 7,11).Y san Pablo:
Quin eres t para juzgar a tu hemano? Dejamos de juzgarnos unos a otros(Rm
14,10.13).
Dios hace salir el sol y manda la lluvia sin ponerse a medir cunto hemos pecado
ni cunta culpa tenemos de nuestra pobreza. Y Jess deca que para ser perfectos
tenemos que imitar esa generosidad del Padre celestial. Ms vale dar y equivocarte por
haber dado ms de los que convena, que no dar y equivocarte por no dar lo suficiente.
Dios no te va a condenar por haber sido demasiado generoso con los pobres, pero si
puede excluirte del Reino de los cielos por haber sido menos generoso con ellos de lo
que debas ser.
DEJAME LLORAR
Sigue famoso orador Crisstomo:
DEJAME LLORAR, djame llorar, viendo lo tacao que somos para ayudar a
los necesidados, y eso que tambin nosotros somos pecadores y necesitados de que
nuestros pecados sean borrados con limosnas. Dios fue tan generoso para contigo que
entreg por ti hasta su propio Hijo. Y Cristo fue tan generoso con nosotros que derram
por nuestra salvacin hasta la ltima gota de su sangre. Y t no quieres dar nada por
esos pobres por los cuales muri Cristo? Y no quieres dar ni un mercado (regalo) a
esos necesitados a los cuales Dios te manda ayudar? Dios te vende el cielo por unas
limosnas a los pobres, y t te quieres quedar amarrado a esta miserable tierra por no
dar lo que puedes y debes dar?

15

Me dirs: pero es que mi limosna no remedia los males! Y qu importa eso?

T al dar ests obediciendo a Dios y eso te basta. Dios no te pide sacar al preso de la
crcel, sino hacerle una visita: no te exige sanar al enfermo, sino consolarlo. No te
manda quitar la pobreza, sino aliviarla. Una cosa desea de ti: que tengas ms
generosidad para con los que necesitan ayuda.
SI NIEGAS AYUDA, TE NEGARN AYUDAS

LA BIBLIA DICE: Si niegas ayuda al pobre, tambin cuando t

pidas ayuda al cielo, te sern negadas esas ayudas. (Pr 21,13)

16
El poeta Osuna comenta as esta noticia: Si te haces duro, sordo e
insensible con el pobre que te pide, puedes encontrar sordo, duro e
insensible a Dios, a quien t pides. Si respondes con aspereza a sus
pedidos, puede ser que tus peticiones tambin sean respondidas con
aspereza. Si apartas tu rostro para no ver ni oir al pobre, puede ser que Dios
aparte su rostro para no ver ni oir tu peticin. Con la medida con la que
mides lo que das a los dems, medirn tambin lo que te darn a ti.
GRANDES SANTOS
Grandes santos: como san Vicente, san Juan de Dios, san Juan Bosco
y muchos ms, hicieron maravillosas obras a favor de los pobres, y todo a
base de limosnas que recogieron entre infinidad de personas que nunca
quisieronque publicaran sus nombres. Estaban cumpliendo la
recomendacin de Jess: Que tu limosna sea en secreto. Que la mano
derecha no sepa lo que hace la izquierda. Y Dios que ve en lo secreto,
les recompens en esta vida y les estar recompensando en la vida eterna.
Hacer el ensayo
Uno que estaba encargado de recoger limosnas a favor de los pobres,
le pidi un consejo al gran sabio FRANKLIN (el inventor del pararrayos
1780), y este le respondi: Primero pdale a los que sabe que son
generosos, y no se olvide de motivarlos acerca de lo provechoso que es
ayudar a los necesidados. Luego vaya a los que no saben que son
generosos o no, pero nrreles lo generosos que han sido los que ya le han
dado. Y finalmente pdales a los que ustedes se imagina que no le van a dar
nada. Ver que entre ellos hay bastantes acerca de los cuales usted estaba
haciendo juicios demasiados negativos. Ellos le darn, porque la gente es
ms sensible de lo que uno se imagina, cuando sabe que sus ayudas van a
aliviar sus penas ajenas.
El otro le hizo caso y obtuvo muy buenos resultatos. Es que el
corazn de cada persona, (aunque por fuera parezca duro y tacao) hay un
poquito de amor de su Padre del cielo, que es Dios.

16

17

Las dos gallinas

Hay que tener cuidado con la limosna de slo sentimiento: Si yo
tuviera varios millones, yo regalara millones a los pobres. Eso es un
angao! Lo importante no es pensar cunto daramos si furamos ms ricos
(cuando uno se vuelve ms rico, se vuelve tambin ms duro, y ms
miserable, casi siempre).Lo importante es cunto damos ahora.
Vemoslo con el ejemplo:
Nicanor deca a sus amigos: Si yo tuviera dos casas, dara una para
los pobres. S tuviera dos automviles, dara uno para los pobres. Si tuviera
dos fincas, dara una para los pobres.
Y otros le preguntaron: Y si tuviera dos gallinas?
Si tuviera dos gallinas, no dara ninguna para los pobres.
Por qu?
Porque las dos gallinas s las tengo.
EPLOGO
Que nos diga la Biblia!
Dios es rico en poder y en bondad, para darnos mucho ms de
lo que nos atrevemos a pedir o a desear. (Ef 3,20)

Si de lo que tienes y posees te dedicas a dar con

generosidad, Dios llenar tu despensa y te colmar de
bienes. (Pr 3,9-10)
ALESSANDRO PRONZATO
El clebre escritor Alessandro Pronzato, en su libro Palabra de
Dios, nos aclara el mismo tema hablando de Cristo Jess. Dice as: No
habeis leido a mi amigo Ezequil? Donde hay alguno perdido, me
comprometo a buscarlo alguno cansado, desalentado, yo estoy a su lado.
Donde hay una oveja enferma, herida, le presto todos los cuidados.
Donde no hay nadie, all estoy yo.
Tengo el rostro de un pobre hombre, de un hombre de cualquier
color, de un hombre desgraciado, de uno que est legsimos de ustedes y de
uno que est a vuestro lado.
Vuestro rey es acogido o rechazado siempre que un hombre nacoge o
rechaza a un hombre.

17

Vivo en el hambre, la sed, la marginacin, la explotacin, la prisin,

la chabola, en el hospital, la cabaa, la desesperacin, la soledad
humanidad sufriente, el desarraigo
Mi templo, mi palacio real es la miseria de los hombres.
Y siempre estoy a la espera
(de vuestro amor!)
Una parabola sobre el dinero
Juanito era un hombre corriente. Tena poco dinero, pero mucha felicidad.
Estaba contento y satisfecho de su vida.
Un da, mientras paseaba por la calle, se encontr quinientas libras entre la
basura. Sorprendido y sin darle crdito, cogi el puado de billetes.
Su primer impulso fue llevarse el dinero a casa; pero, despus de un instante,
mirando el dinero que tena en sus manos, le habr as:
Eres un tesoro, pero realmente te necesito? Hasta hoy nunca te he tenido, y he
sido perfectamente feliz, mientras que he visto a muchos de mis vecinos cargados de
billetes como vosotros, y sin embargo desdichados. No quiero ser como ellos. Prefiero
ser lo que soy sin vosotros, a ser lo que ellos son con vosotros. Y, sin ms, arroj los
billetes a la basura.
Los billetes se sentieron muy ofendidos. Jams antes se habas visto tratados de
aquella vil manera. Airados, le gritaron a Juanito:
Quin te crees que eres? !Debes ser un completo idiota! Cualquier otro nos
desear y querr poseernos. ?Cmo te atreves a tratarnos as? Te maldecimos. Zsers un
desgraciado por habernos rechazado. Ignoras que el dinero puede puede comprar todio
lo que este mundo ofrece? El dinero abre la puerta del placer, el prestigio y el poder. Si
nos posees, nunca te faltar nada de lo que los hombres pueden aapetecer. El dinero da
la felicidad. No seas necio. Cge nos y llvanos a tu casa.
Juanito replic:
Teneis razn en cierto modo. El dinero puede realmente comprar todas las
cosas que este mundo ofrece; sin embargo no puede comprar los deseos ms hondos del
corazn de una persona. Mi corazn se ha sentido siempre satisfecho a pesar de no
teneros nunca.
!Mentiroso!, dijeron los billetes. Qu sabes t del mundo y de sus placeres?
Vamos, dinos lo que no podemos comprate.
Juanito sonri tranquilamente mirando a los billetes dentro del basurero.
Es verdad que el dinero podra comprarme un lecho de oro, pero no podra
comprarme el profundo sueo del que disfruto. El dinero puede comprar cosmticos,
pero no puede comprar mi robusta complexin. El dinero puede comprar una casa
suntuosa, pero nio puede comprar la felicidad de mi hogar. El dinero puede comprar el
sexo, pero no puede comprar a la gente, pero no puede comprar la lealtad de mis
amigos. El dinero puede comprar libros, pero no puede comprar los conocimientos yb
sabidura. El dinero puede comprar vestidos extravagantes, pero no puede comprar la
dignidad personal. El dinero puede comprar diversiones ocasionales, pero no puede
comprar la alegra y la paz interiores. El dinero puede comprarme un carro funeral, pero
no puede comprarme la muerte feliz que espero tener.
En otras palabras, todo lo que vale la pena, lo que es realmente precioso en la
vida, t, dinero, no puedes comprarlo! amen

18

19
(Prijevod od 13.stranice)

Nastavljamo s dragocjenim prilogom od velikih propovjednika u povijesti Crkve:

Sveti Pavao pie Timoteju: Korijen svih zala jest lov za novcem i neki su se
predali toj strasti te zastranili od vjere i stekli mnoge muke i zla. Oni koji se predaju
enjama da posjeduju sve vie, i daju manje, upadaju u mnoge zamke i padaju u
propast. (lTim6,9)
Onima koji imaju dobra preporui da se obogate za nebo dajui velikoduno
ovdje na zemlji. (l Tim 6,l7)
Pavao navodi kad se oprostio od svetog Petra, svetog Jakova i svetog Ivana kako
su mu preporuili: Uvijek se sjeajte siromaha da im pomognete. I dodaje: Ovo sam
nastojao uvijek ispuniti s velikim arom. (Gal 2,9)
Nema ni jednog pisma svetog Pavla u kojem ne bi preporuio kako treba
pomagati potrebnima. U Prvoj poslanici Korinanima apostol naziva svetimasiromahe
i javlja kako je posvuda gdje je bio preporuivao da skupljaju pomo za njih te savjetuje
kako bi se limozina za siromahe sakupljala svake nedjelje. (l Kor 16.1ss)
(TV je javila jednoga dana: Svakog asa na zemlji jedan ovjek umire od gladi.)
Sveti Bazilije, doktor Crkve, pisao je prije 1650 godine ovo:
Kruh koji ti preostaje to je kruh gladnoga!
Odijelo koje ne nosi odijelo je gologa!
Novac to ga skriva pripada siromasima!
Djela ljubavi i milosra koja proputa djela su nepravde.
Sveti Ivan Krizostom kae: Kada dijeli milostinju, udjeljuje novac a prima
u batinu nebo. Ublauje drugima siromatvo i eto ti bogatstva nebeska.
Uvijek i u svakoj prigodi treba milosre Boje. Zato mora imati smilovanja s
potrebnima. Kada daje siromasima, polae svoja bogatstva u banku koja daje vee
kamate: u nebesku banku. Ono to daje siromasima to prima Bog, i on e to uznastojati
umnoiti stotinu puta i tebi ga uzvratiti Svaka tvoja milostinja sjeme je koje sije i
ono e proizvesti bogatu etvu.
Bog doputa da drugi trpe u nevoljama da bi im ti mogao pomagati i tako
otkupljuje svoje grijehe
Voda ne moe tako ukloniti ljage i prljavtinu s tvog odijela kao milostinja ljage
tvoje due. Pomo siromasima vraa ti istu i bijelu duu Ako ima djecu i brojnu
obitelj, milostinja im donosi nebeske nagrade i oslobaa ih od mnogih pogibelji.
Gledaj na nebo koje te oekuje i kupi ga. Kupi ga svojim milostinjama. (aplauz)
Molitve koje siromasi upuuju za tebe postaju zatitnici koji te oslobaaju
gromova boanske pravde.

19

Nastavlja Krizostom:
Neki me pitaju: Zato nam toliko puta govori o milostinji? Ja im odgovaram:
Zato to jo nisi nauio prijanju lekciju! Zato bih ti govorio o drugima temama kad
se jo nisi uvjerio kako je velika dunost pomagati siromahu... Ali vidim s radou kako
veina od vas uiva kad im govorim o udjeljivanju milostinje i o nainu postupanja, i o
prednosima i o dobrobitima koja koja e ima donijeti milostinja.Vjerujem da si ve
shvatio kako ova tema doista donosi jako dobre posljedice.
Stoga se elim pretvoriti u zagovornika, zagovornika siromaha pred vama. Teka
i muna situacija siromaha obvezuje me da govorim. Bila bi mi velika odgovornost kad
ne bih esto govorio o velikoj vanosti pomaganja potrebnima. Zato posluaj to u ti
rei, a to je veoma vano:
Nemoj se stidjeti prositi za siromahe, jer Krist se nije sramio moliti za njih
navjeujui kako e svaku uslugu i pomo koju drugima pruamo primiti i smatrati kao
da smo to uinili njemu osobno. (cf. Mt 25,40)
Nemoj se stidjeti niega na ovome svijetu osim grijeha. Pomagati siromahu, i
onom najbjednijem i odvratnijem nemoj se stidjeti nikada.
Isus nam je ostavio potresno obeanje kada je preporuio:prati noge drugima.
Ili pruiti im ponizne usluge. Rekao je: Bit ete sretni ako to inite dobro. (Iv13,17)
On obeaje sreu onome koji prua usluge poniznima, potrebnima... I dat e im sreu u
ovome ivotu i u drugome.
I kada dijeli milostinju u stanju grijeha, ne e ti biti uskraene Boje nagrade.
Ne e primiti toliko koliko ti daje u stanju milosti, ali primit e mnogo. Svaka tvoja
milostinja jest sjeme koje sije i ono e ti donijeti bogatu etvu...
Svaki se siromah kojeg pomae pretvara u lijenika koji ti donosi ozdravljenje
bolestima due.. Molitve koje siromasi mole za tebe postaju zatitnici pred munjama
boanske pravde...
Biblija kae: Pomaite zatvorenicima onako kako biste eljeli da se postupa s
vama kad ste u zatvoru i u nevoljama. (Hb 13,3)
Kad bismo bili u zatvoru, to bismo eljeli da nam se uini? Naime Boja
zapovijed nalae nam ljubiti blinjega kao to ljubimo sami sebe. (Lk 10,26) Ponesite
zatvorenicima onu pomo koju biste eljeli da vama ponesu, i time ve ispunjate Zakon
i proroke. (Mt 22,40)
Ali, ako ne zasluuju milostinju?
Sveti Ivan Krizostom odgovara: Nemoj ih suditi, nemoj osuivati ve radije
pomozi im! Isus kae: Ne sudite i ne ete vi biti osueni! (Mt 7,11) I Sveti Pavao:
Tko si ti da sudi svoga brata? Prestanimo suditi jedni druge. (Rm 14,10,13)
Bog daje da izlazi sunce i alje kiu i gleda koliko smo grijeili i kolike grijehe
ima nae siromatvo. Isus je govorio kako trebamo dosei savrenstvo nasljedujui
velikodunost nebeskog Oca. Vrednije je davati i prevariti se to smo dali previe nego
to bi odgovaralo udijeliti siromasima, nego da budemo iskljueni iz nebeskog
Kraljevstva jer nismo bili velikoduni s njima kako bismo morali.

20

Pusti me da se isplaem
Slijedi slavni propovjednik Krizostom:
Pusti me da se isplaem! Daj da se isplaem kada vidim kako smo krti u
davanju pomoi potrebnima i kada znamo kakvi smo grenici i potrebni da nam se
izbriu nai grijesi dijelei milostinju. Bog je bio tako velikoduan s tobom da ti je
predao ak i svoga vlastitog Sina. I Krist je bio tako velikoduan s nama da je prolio za
nae spasenje ak i posljednju kap krvi svoje. A ti ne e udijeliti ni jedan dar ovim
nevoljnicima za koje ti Bog zapovijeda da im pomogne? Bog ti prodaje nebo za neke
milodare siromasima, a ti hoe biti privezan uz ovu jadnu zemlju i ne e dati ono to
moe i treba dati?
Rei e: Ali, moja milostinja ne e im ukloniti sva zla! Ali to nije vano! Ti
dajui pomo slua Boga i to je dovoljno. Bog ne trai od tebe da izvue zatvorenika
iz zatvora, nego da ga posjeti; ne zahtijeva od tebe da izlijei bolesnika, nego da ga
utjei. Ne trai da ukloni siromatvo, nego ublai. Jedno On eli od tebe: da bude
jo velikoduniji s onima koji su u nevoljama.
Ako uskrati pomo i tebi e biti ustraena.
Biblija kae: Ako uskrati pomo siromahu, i tebi koji trai pomo s neba bit
e uskraena potrebna pomo. (Izr 21,13)
PJESNIK OSUNA
Osuna tumai ovu izjavu: Ako si krut, gluh i neosjetljiv sa siromasima koji te
mole, moe oekivati kako e i Bog ogluiti i biti tvrd i neosjetljiv s tobom u tvojoj
nevolji. Ako grubo odgovara njegovim molbama, moe oekivati da e se jednako
uzvratiti tvojim molbama.
Ako odvrati lice da ne gleda niti uje siromaha, moe se dogoditi da i Bog
odvrati svoje lice te ne bi vidio ni uo tvoje molbe. Mjerom kojom mjeri ono to daje
drugima, mjerit e se i tebi ono to e ti se dati.
Veliki sveci
Veliki sveci: sveti Vinko, sveti Ivan od Boga, sveti Ivan Bosko i mnogi drugi
stvarali su divna djela milosra za siromahe, i sve s milostinjama koje su sakupili od
osoba koje nikada nisu htjeli dati svoje ime. Ispunjali su Isusovu preporuku: Tvoja
milostinja neka bude tajna. Neka desnica ne zna to radi ljevica. A Bog koji vidi sve
tajno, naplatit e vam u ovome ivotu i naplaivati i u vjenome.
Treba pokuati ovako:
Neki je bio zaduen sakupljati milostinju u korist siromaha. Zamolio je za savjet
velikog i mudrog Franklina (pronalazaa gromobrana 11780). On mu je odgovorio:
Najprije pitaj u onih za koje zna da su velikoduni i ne zaboravi im naglasiti kako je
korisno pomagati nevoljnike. Zatim idi k onima za koje ne zna jesu li velikoduni ili
nisu, ali ispriaj im sluajeve velikodunih darovatelja. Konano zamoli za pomo one
za koje misli da ti ne e dati nita. Vidjet e kako meu njima ima prilino onih za
koje si imao negativni sud. Oni e ti darovati, jer je narod vie osjetljiv nego to ti
moe zamisliti kada zna kako e njnihova pomo sluiti olakanju tuih nevolja.
Ovaj je uvaio taj savjet i postigao dobre rezultate. Srca svake osobe (iako
izvana izgledaju tvrda i krta) imaju neto ljubavi svoga nebeskog Oca, a to je Bog.

21

DVIJE KOKOI
Treba paziti kako ne bi milostinja ostala sa mo u osjeajima.
Kad bih ja imao nekoliko milijuna, darovao bih koji milijun siromasima. To je
prevara! Nije vano misliti koliko bismo dali kad bismo bioli bogati (kad netko obogati,
uijedno postej krui, bjedniji skoro uvijek). Vano je samo koliko sada darivamo.
Pogledajmo na primjeru:
Nikanor govorae svojim prijateljima:
Kad bih ja imao dvije kue, jednu bih darovao siromasima. Kad bih imao dva
atgomobila, dao bih jednoga siromasima. Kad bih imao dvije farme, jednu bih poklonio
siromasima.
Tada su ga upitali: I kad bi ti imao dvije kokoi?
Kad bih imao dvije kokoi, ne bih dao ni jednu za siromahe.
A zato?
Jer dvije kokoi ve imam!
E P I L O G
Neka nam progovori Biblija!
Bog je bogat u moi i dobroti da nam udijeli puno vie nego to se usuujemo
molili ili eljeti. (Ef 3,20)
Ako ti od onoga to posjeduje dariva velikoduno, Bog e ispuniti tvoj mali
posjed i obilno te darivati novim dobrima. (Izr3,9.10)
Blaeni Ivan Pavao II, Veliki kae:
Siromani ljudi irom svijeta su vaa braa i sestre po Kristu. Nikada se ne
smijete zadovoljiti s tim da im date samo mrvice koje su ostale nakon gozbe. Morate
odvojiti od svojega izobilja i pomoi im. I morate se prema njima odnositi kao prema
gostima za svojim obiteljskim stolom. (Ivan Pavao II)
Moram zaplakati
Nakon krstitke u Chicagu i sveanog, bogatog ruka, zapitah prijatelja: Vidi li,
miolim te, koliko je dragocjene, najukusnije hrane ostalo na ovim velikim pladnjma, a
mi smo potroili moda deseti dio do svakoga? Hoe li domain ovu hranu poslati u
siromanu, bijednu etvrt toga milijunskog grada?
Odgovor je glasio:
Ovo sve se baca u GARBICH = U KANTU ZA SMEE!
Kod nas kau: I Bog bi zaplakao! (Urednik)
ALESSANDRO PRONZATO
Slavni pisac A. Pronzato u svojoj knjizi Rije Boja objanjava istu temu
govorei o Kristu Isusu. On kae ovako: Zar nisi itao mojeg prijatelja Ezekijela?
Gdje je neki izgubljeni obvezujem se da u ga potraiti neki umorni,
obeshrabreni i ja stojim uz njega.
Gdje je jedna ovca bolesna, raanjena ja joj pruam svu moju skrb i pomo.
Gdje nema nikoga tu sam ja.

22

Imam lice siromanog ovjeka. Lice bilo koje boje. ovjeka upropatenog.
Onoga koji je daleko od vas i onoga koji stoji uz vas.
Va kralj je prihvaen i odbaen uvike kada jedan ovjek prihvaa ili odbacuje
drugoga ovjeka.
Ja ivim u gladi, u ei, u odbaenosti, izrabljivanju, u zatvoru, u barakama, u
bolnici, u jadnoj kuici, u oaju, samoi, patnikoj eljadi, u iskorijenjenosti
Moj je hram, moja kraaljevska palaa ljudska bijeda
I uvijek oekujem
(vau ljubav)
JEDNA PRISPODOBA O NOVCU
Ivan je bio jednostavni, skromni ovjek. Imao je mlo novca, ali puno sree. Bio
je zadovoljan i spokojan u ivotu.
Jednoga dana, dok je etao ulicom zapazi petstotina libra u smeu. Iznenaen
u nevjerici uze ovu aku novanica.
Prvi njegov pokret bio je odnijeti kui naeni novac. Ali, nakon jednog aska,
gledajui novac to ga je drao u ruci ovako mu je progovorio:
Ti si blago, ali, da li te zaista trebam? Do sada te nisam nikada posjedovao, i
bio sam savreno sretan. Meutim, vidio sam mnoge svoje susjed krcate novanicama
popu vas, a ipak nesretne. Ne elim biti kao oni. Radije hou biti ono to jesam bez vas,
nego ono to su oni s vama. I, jednostavno baci novanice u smeeNovanice su se osjetile uvrijeene. Nikada nisu tako uvredljivo postupali s
njima. Razljuene povikae Ivanu: to se ti umilja? Ti mora biti jedan idiota!
Svatko drugi bi nas poelio i eznuo bi da nas ima. Ako se usuuje s nama tako
postupati? Mi te proklinjemo. Bit e jedan nesretnik jer si nas odbacio. Zar zaboravlja
kako novcem mkoe kupiti sve to ovaj svijet nudi? Novac otvara vrata uicikma,
ugledu i moi. Ako nas posjeduje, nikkada ti ne e nita uzmanjkati od onoga to ljudi
mogu poeljeti. Novac nosi sreu. Ne budi lud! Uzmi nas i ponesi svojoj kui!
Ivan odgovara:
U neku ruku ima pravo! Novac moe stvarno kupiti sve stvari koje ovaj svijet
nudi. Ali, ipak ne moe kupiti najdublje enje srca neke osobe. Moje je srce uvijek
bilo sretno i zadovoljno unato tome to vas nisam posjedovao!
Laljive jedan! kriknue novanice. to ti znade o svijetu i njegovim
uicima? Hajdemo vidjeti! Reci nam to ti ne moamo kupiti?
Ivan je tiho nasmijeen gledao na novanice u smeu.
Istina je da novcem mogu kupiti zlatni krevet, ali ne bih mogao kujpiti san
kojeg uivam. Novac moe kupiti sve estetske kreme, ali ne moe kupiti moj krepki
stas. Novac moe kupiti raskonu kuu, ali ne moa kupiti sreu mojeg doma. Novac
moe kupiti seks, ali ne moe kupiti ljude, ne moe kupiti vjernost mojih prijatelja.
Novac moe kupiti knjige, ali ne i spoznaje i mudrost. Novac moe kupiti izvanredna
odijela, ali ne i ljudsko dostojanstvo. Novac moe kupiti razne razonode, ali ne moe
kupiti radost i unutgarnji mir. Novac mi moe kupiti pogrebni auto, ali ne moe sretnu
smrt kojoj senadam.
Drugim rijeima, sve to doista vrijedi, to je doista dragocjeno u ivotu, ti,
novac, ne moe kupiti. Ti se samo moe lano uvui u ivot pametnih ljudi varajui
ih kako moe udijeliti ono to nije u tvojoj moi. Ti si varalica i laljivac. Ostani tu

23

gdje jesi i gdje ti je mjesto u smeu! To rekavi Ivan je nastavio svoj put veselo
zvidui.
Jedna potresna anegdota
Bogata gospoa vozi se u luksuznom autu susretne skupinu djeaka kako se
igraju kuglicama (na vranje) smiluje im se zaustavi kola i baci im velikoduni dar:
Evo, djeco za vas petstotina pesosa (danas pet tisua)

24