Magnetno polje

Izvori polja
Izvor magnetnog polja je naelektrisanje koje se
krede, bez obzira na nain kretanja.
S obzirom da se oko naelektrisanih tela, kretala se
ona ili ne, formira elektrino polje, magnetno
polje je teko odvojivo od elektrinog. Zdruena
istim izvorom, na istom prostoru, ta dva polja se
esto oznaavaju terminom elektromagnetno
polje.
Namagnetisana tela (stalni magneti) su samo
jedan mali aspekt ponaanja materije u prisustvu
magnetskog polja.

 Kretanjem jednog naelektrisanja je teko

upravljati i vremenski je nestalno, te je
njegovo magnetno polje komercijalno
neupotrebljivo.
Ukoliko se velika koliina naelektrisanja krede
na unapred utvren nain, kao u provodniku,
oblik polja dobijen na taj nain se moe
predvideti, proceniti i upotrebljavati.
Izvor komercijalno upotrebljivog magnetnog
polja je strujni provodnik!

Oblik polja oko strujnih provodnika

Oblik polja oko pravolinijskog provodnika:
provodnik sa strujom je normalan na ravan
crtea, smer je oznaen crnom strelicom.
Magnetno polje je nacrtano plavom linijom!
Razvueni kalem: smer struje kroz
zavojke kalema oznaen je crnom, a
linije magnetnog polja i njegov smer
zelenom linijom.

Linije manetnog polja su uvek zatvorene!

Oblik polja
Realan, gusto namotan solenoid (kalem) i torusni namotaj:
(linije polja su zelenkaste)

Jedan od vektora kojim opisujemo magnetno

polje u prostoru naziva se vektor magnetske
indukcije B (jedinica je tesla)

Dejstvo magnetnog polja

Magnetno polje de silama delovati samo na tela koja su i
sama izvori magnetnog polja: naelektrisana tela koja se
kredu i provodnike sa strujom
Sile kojima spoljanje (strano) magnetnom polje deluje
su takvog pravca da se naelektrisanje krede po krunoj
(spiralnoj) putanji, a zatvorena kontura sa strujom rotira
(princip rada elektromotora, elektrinih instrumenata...)

Podela materijala
Magnetno polje ima uticaj na sve vrste materijalnih
sredina, jer sve svi materijali sastoje od atoma u kojima
se elektroni kredu prilino velikom brzinom.
U zavisnosti od makroskopskog dejstva koji se uoava,
svi materijali se mogu podeliti u tri grupe:
dijamagnetici, paramagnatici i feromagnetici.
Ponaanje materijala iz prve dve grupe je vrlo slino:
spoljanje magnetno polje u koje se unesu formirade se
u skoro istom intenzitetu i u unutranjosti
paramagnetika i dijamagnetika.
U feromagneticima koji se unose u polje dolazi do
intenzivnog povedanja intenziteta polja! Takvi materijali
posle iznoenja iz polja imaju osobinu da zadravaju
formirano polje u unutranjosti stalni magneti.

Fluks vektora magnetskog polja

Skalarna veliina koja se esto opisno predstavlja kao broj
linija sila koje prodiru kroz neku povrinu. Jedinica je
veber (Wb)
Fluks vektora magnetnog polja kroz bilo kakvu zatvorenu
povrinu jednak je nula:
Magnetno polje nije konzervativno, ved cirkularno.
Fluks zavisi od intenziteta
vektora polja, veliine
povrine kroz koju se trai,
te meusobnog ugla pod
kojim su postavljeni.

Faradejev zakon indukcije

U zatvorenom provodnom elementu koji se nalazi u
magnetnom polju moe se indukovati (stvoriti) struja
kada se kroz povrinu tog provodnika menja fluks
postojedeg polja.
Do promene fluksa moe dodi promenom intenziteta
polja, pomeranjem provodnika (ukljuujudi i rotaciju) u
konstantnom polju ili povedanjem povrine provodnika.
Indukovana struja (odn. elektromotorna sila, koja joj je
uzrok) srazmerna je brzini promene fluksa.
Indukovana struja je takvog smera da se suprotstavlja
promeni fluksa koji ju je izazvao! U suprotnom ne bi bio
ispunjen zakon o odranju energije.

 Indukovanje elektromotorne sile je sveobuhvatan

proces: dogaa se meusobno, izmeu dva bliska
provodnika, kad bar u jednom od njih (ili u oba)
postoji struja promenljivog intenziteta.
Moe da se dogaa i u samo jednom provodniku
sa promenljivom strujom, jer se tom prilikom
menja njen sopstveni fluks. Taj proces se naziva
samoindukcija!
Pojava je iskoridena u radu mnogih ureaja:
generatora naizmenine struje, transformatora,
elektrinih instrumenata...

Neeljeni efekti - presluavanje

Ako su dva provodnika postavljena blisko, postoji opasnost
da promenljiva struja (signal) iz jednog od njih (zbog svog
promenljivog magnetnog polja, te promenljivog fluksa kroz
povrinu drugog provodnika) indukuje slian signal u
drugom provodniku - presluavanje.
Da bi se izbegla ova pojava, potrebno je zatititi svaki
provodnik od magnetnih polja svih okolnih. Zbog toga se za
prenos signala koriste provodnici odgovarajudih oblika:
koaksijalni kablovi i upredene parice.
Izvan koaksijalnog kabla magnetno polje je
jednako nula, a polja upredenih parica se
uglavnom ponitavaju zbog toga to struje u
njima idu suprotnim smerovima.
Upredena parica

Induktivnost
Ono to je za elektrino polje kondenzator, to je za
magnetno polje solenoid (induktor):
element koji se koristi za formiranje polja.
Osobina kojim se on opisuje zove se induktivnost
(jedinica je henri, H).
Slino kao i kapacitivnost kondenzatora, induktivnost
nekog elementa zavisi samo od njegovog oblika,
veliine i vrste materijala u kom se formira polje (jezgro
solenoida, esto je feromagnetno!)
Induktivnost elementa ne zavisi od toga da li kroz njega
protie struja, te koliko je formirano polje.
Pokazuje i kolike su mogudnosti samoindukovanja.