S: Pretpostavimo da je funkcija f: D->R D=[a,6]*[c,d]={(x,y):a R a,b] R neprekidne funkcije, takve da je: (¥x [a,b]: (x) Sy(x)) i D={(x,y):a R integrabilna na D. Tada je i funkeija fy [det y| integrabilna na Di vadi: [ff Posy. 2daedbede )=[IP 7 * y ldet yfiudvcde T: Ako su funkcije P(xy, reda u oblasti V, tada vaii |, A(xy,2), R(&xy,2) neprekidne zajedno sa svojim parcijalnim izvodima prvog Pee erat =) Pe + dz + Rdxdy Wo? a + Dacia (fraa Oar iy) Ova pao moze se zapisati i u obliku: oe 5 + Fide =f] (cosa + Qos p+ Roos see ade su (cos @,cos B,cos 7) koordinate vektora normalnog na povrs (S)Stoksova teorema povezuje krivolinijski i povrSinski integral II vrste. Neka je povr8 S zadata jednatinom z=2(xy), gdje su funkcije 2(xy), 2(xy) i 2y(xy) neprekidne u zatvorenoj oblasti o koja je projekcija povri $ na ravan Oxy. Oznagimo sa G granicu oblasti S. Ovdje fali slika iz knjige. ‘Ako su funkeije P(.y,2), Q(%¥.2) i R(xy,z) neprekidne zajedno sa svojim parcijalnim izvodima prvog reda na povrsi S, tada vadi: aR_aQ aP_oR eQ_aP Jerae+ cays na) = w[¢- Bosal [2-2 )pna-[2-2 cosy bas) Ova izraz predstalja Stoksovu teoremu, Tzraz u zagradama na desnoj strani znaka jednakosti moze se simboli¢ki zapisati u obliku determinante treéeg reda: loos cosB cosy| @ @ 2a a wy & Pee ee Posmatrajmo vektorsko polje A=Pi+Qj+Rk, definisano u nekoj oblasti VCR’. Fiksirajmo tacku (Xqs.YosZ0) €V i oznatimo je sa Mo. [f7as ——£ —__ sredinja izvorna moé polja Au oblasti D. zapremina(D) fA ‘Ads lim izvorna moé polja Au tatki Mo. 2 zapremina(D) Kazemo da je to divergencija veltorsog polja i pisemo: (4s fF OB arapde= Flay.) 2 a oy a By Corre art C4, 2,))zapremina (D)i ennatavamoj je diva) [s- ee Be Bade Zeer 2+ Besos z0+ Reser 2.Nesprmina D) iv AC Yor mn EM, +2, M,,)+ Ba, (a )) = Zoy. 2) Qos 28 Bes. r.2) pay Odavde slijedi zakljutak da se teorema Gaus ~ Ostrogradskog moze zapisati kao: [[AaS = [[faivdetedyae4 i y= anes (x)y OY + ad (x)y"* ao (xy + f (X) Neka su ¢,9,.., reSenja jednagine (hy). Tada je y=Cg,(x)+Cy9,(x) +. Cq() opite resenje jednatine (hq). Regenje (m*h,,) trazimo u obliku: YEG) EC "9, (2) ++ CD" Oy) tada je prvi izvod jednak: Y= CAE) EC)" 110) H+ Cy I" Pu) +G)* G2) +CL)* Pj (2) ++ C)* Oy (2 postavimo uslov 1: GQ)*AC)+C, @)* 9 (2) +. Cy @)* 9, (2) =0 trazimo drugi izvod: Y= GY HEE) HCC) HCD+ GAD" G (I +C,(2)* O, (+. Cy)" Gy postavimo uslov 2: C,)* a) +G, (x)*g, (x) +...4+C, (x)* (2) =0 Na kraju trazimo (n-1) izvod YP EGR) +C (2)* OR) + Cy (DG) + AG (D* BB+ Cy) * OH) +n C,(2)* 9,0) postavimo uslov: CAP) + * LM) + Cy" GM) =O uvrstimo (1,(2) i (3) u (m*hme) CDM) Ho $GCI* Pa $C (2) * BO") + oat Co" BM) = Ay CX) POLY (2) tet yy *Cg 2) ® OR) Foe (2) * C(x)* (2) +--+, (2) * C20) * Pp (4) + 42) * CX) * BC) +. CX) Oy) +B) =C(x)[2, 89! (x) +... +4, FD] +.. Heat Cog (M Gs OD * Dy OP) + set Gy (X)+ Pu (XD] + BCE) dobijamo rezultat: Cy) +CG) (8+ Cy) (2 =0 COD CO+C.C9, C++ Gy CP, (8) =0 CLADE) +E, 93) + ot Cy 3)O CH) = BE) iz sistema odredujemo C,(x)+C,(x) +..+C, (x) ; integraljenjem se dobija C, (x) +C, (x) +..4+C,00)uM "7 ee ee - 1 yeys— cosx ‘metoda varijacije konstanti prvo reSimo homogenu jednavinu: typed, Ral eet [y= C,cosx+G, sin x] opste resenje homogene jednagine Redenje nchomogene jednacine trazimo u obliku: y=C(x)cosx+C,(x)sinx y' =C, (x)cosx+C, (x)sinx—C,(x)sinx+C,(x)cosx | *C/@)eosx+C, (x)sinx = 0; Sian i os l **—C/@)sinx+ = Ci G)sin +6, Geos = —— dobijamo sistem C/@)cosx+C, (x)sinx =0; /sin(x); /costx) i(x)sinx+C/(z)cosx=——; /eos(x);_/-sin() cas => C/ (x)sin xeos x-C; (x)sin xcosx +C,' sin? x+C,' cos* Gexta@, a—konstanta] GC) cos? x +C; (x)sin? x + C, sin xc0s x—C,' sin xcos x = -1gx; Cl = Hig; C,=-ftexax, (G=lnkeosx]+ A, , B= KonstantaKada su koeficijenti konstantni tj. y*= 2, ,-y""" 4.4.4 -y'raj-y Vad reSenje ove jednatine trazimo u obliku y =e* paje ya abel Uvrstimo u jednaginu: Beet ma Ae ta he eae ahha Ae - karakteristitna jednagina h.Ldj, sa konst. koefic. teorema 1 opStem slutaju vai pravilo: Ako je 4 = 4.rjeéenje karakteristitne jednagine visestrukosti k, tada njemu odgovaraju sljedeéa rjeSenja odgovarajuée dif jednadine A=h=1 € x-€ axe za koje se ispostavija da ne remete nezavisnost (2) =e" > y,(x)= xe" rieSenja su nezavisna pa je oiterjesenie O(KFe, -e* +e,-x-e* homuin.difjed, sa konst.koef. YO =a YO Fh GVH Ay+Y Dovoljno je naéi n linearno nezavisnih rjeSenja: Ps Prs-9 Py jer tada mozemo napisati opste rjedenje: COFCO t+ 6,-9, =0 Posmatrajmo karakteristi¢nu jednaginu: ako je 4y korijen karakt. j-ne, tada je njeno rjeSenje g(x) = 2%" ako je 4) =a +i- fy. Ay # Okorijen, tada tom korijenu odgovaraju reSenja: Ba)=e™ cos yx G(x) =e sin Bx YO =a,.C)y +. +a ay +a(xy AKO SU 9,.0,,.09,reSenja nade jednagine Vronskog definisana sa: G(x) 9, (x) 9) — a(x) 100" +..+a (xy +a,(x)y tada je determinanta Pal) g(x) W(x)= =Wo.o,.¢, 2) - Ukoliko je W(x)#0 jesu linearno nezavisna resenja. a) aC) of GR] fo) I =a OY +t aay ta(Dy W (0) = 4,9) ti (a de InV(x)-In F(x) = fo, linearno nezavisna. FO «06, WE =W(y)*e"; Ala) = fanoers ako je W@)40=> 9,,9,.. Wa) io(x) (nehomogena) y =a(x)y (homogena) ReSavamo prvo homogenu jednaéinu: =a(x)y a Yana 3 Val xvi 1. Ya ghe, = =a(x); 7 =a(xax; Iny(@ Jatsyae + Ines Tae y Kako resiti y =a(x)y +(x)? Resenje trazimo u oblik yoe(are™; A(x) = faay © (x) 4 e(x)A (xJe™ =a(xe(xye +(x) / gy! ce (x)yte™ =B(8) c@=dayre™ (x) = f(x) *e"P de - Resenje date jednadine w= fee eae gM veal fone a 7 ¥ +a(x); Ae) = yal) + 66] Primer: yr2xy-2x=0; a(z)=2x; W(x) =2, y= [[orretas] ne" [f2xe*ae]; u=2% du =2. cee x x xo" —fe*dr= xe" a ec yoo se™ ae” ate +0) sxh4G te? 2. zadatak sistem, Decembar 2008. 432 3z=y¥ /+3y-(y-y); Cie" = 20,6"; Ce" - 2C,e* —Ce* + Ce" = Ge? ~30,673 eo lge oes 3MeeeeEemamncnanes neomoeone . — Jiswnezavisna.a zatim napisati formulu za opSte reSenie, Razlikovatirazne vrednosti parametra k Kada je k=0 jednatina postaje: yr=0; #=0; 4-0; Ce Kada je K>0 jednatina postaje: y"+h/ =0; B+ kA=0; AH +k) =0; determinanta Wronskog ¢e sigurno biti razligita od nule, A=0 Pak AqtVk*i; V=C,+C, cos VEt+O, sin Vk; Kada je k<0 jednatina postaje: yak’ =0; A -kA=0; ice Sree 4 AH -b)=0; det(w=]0 ke —Jike*| 20 A=0 Paks Aa=ivk; Jo ke ke | yaC tee" +ce™, Dovisinskilintenral Mivests definici Neka je 9:92 Seglatka karta elementarno glatke povrsi Sc R° Ako je A I ‘A(x, y,z)dS i definisemo formulom: [Pe y.2)d8 = I Aou,») ers us| duc) fizitko tumaéenje: ~1 Uiy)4.0 (Imearte | rerqwishg | > V° vektorsko polje definisano u oblasti D> S tada integral polja Apo karti g oznaéavamo sa: Povrsinski integral I vrste pojavi se kada se razmatra problem proticanja neke teénosti kroz neku povrs. Oznéavanje na osnovu fizitke interpretacije zakljucuje da vazi: [fas =f AG, y,2)d8 = [Ace y, 2008 : =1 ae iw iste orjentacije €=-1 91 y raclicite orjentacijeIzzasunati direkino ili primenom Stoksove teoreme [f]xy'de + dy-+2dz_ude je G kruzna linija: ete eo Oznatimo sa $ krugx* +y* Stada integral polja fpo karti g oznagavamo sa: fl “f(x,y,2)dS i definisemo formulom: lap a9 [oP (av) + 2 (u,v ou (ay) oe (u,v) f] #05»,20as = [[ foe») dud) ° a Kazemo da je to povrsinski integral skalamig polja ili da je to povrSinski integral I vrste. fizitko tumaéenje: PovrSinski integral I vrste pojavi se kada se re8ava zadatak mase rasporedene po nekoj povrsi: Specijalno, ako imamo (x,y,z) =1 Tada je: [fd = povrsina povesi § fei o(u. +4, 0(4,0)) ductyPredpostavimo da su 9%, jy... 9, linearno nezavisna reSenja sistema »’ = A(x)y. Opite resenje sistema trazimo u obliku: V=GIH(H) ++ C93) ‘Uvrstimo u sistem: Y= CAC) +-+ Cy CPR + GDM (2) +. CM (2) Uvestimo u jednaginu: AC) (C2) 9, (2) + + Gu (Pn (2) + BQ) = = GAGA) +--+ Cy (ACD, (2) + (2) ‘S' obzirom da je: "(= ARGC) ++ Py) = ACB) PRD Imamo: COAG) +..+C, (p,(2) =) CE) OCD J+..+C,)] %, 2) |=] BG) + L)W Odnosn C/@)] P2)9 2). |=] be) by JW oa) fundamentalna funkcija C/I) =5() Predpostavimo da je g:[a,b]—» R° prosti put &iji je nosaé kriva 7. Predpostavimo dalje da je data funkeija f:D—>R, Dey. Zelimo da definisemo krivolinijski integral funkeije f po putu @ ili . Njega oznatavamo: [Fesy.2)a8 ili [ fosy,2)a5 on je po definiciji: [1 osy2as = [row|rolePredpostavimo da je @:[a,b] — R° glatki put. Tada vektorsko polje definisemo kao: ACwO)p' (at JAG. y,208 {o je krivolinisk integral vektorskog pola. U razvijenom abl gla f Ale, y,2)d8 = JPCO.0, 2)* x) + OG), ¥O.2)* 'O+ FRX, YO,2O)*2'(0 = JPay. 2)dx + O(x, y2)dy + RO y,z)de Oznatavanje: “ Aad8; [Pde+Ody+ Rass J(Pcoser+Qcos f+ Reosy)d8; Fiziéko znatenje: Zadatak izratunavanja rada neke sile po putu. Ako je A=Pi+O]+RK ispostavija se da var rotA(x,y,2) = 9xA Imamo da je: div(rot) = V(VxA) = 0 Giinova fermila Neka je Dc R* oblast ogranitena konturom y i neka je funkeija P: Q-> Rneprekidno diferencijabilna na skupu Q(Q> DUy) ‘Tada vai: fire na+0e,nd = [f2eo- Zo sauay Pri gemu fi oznaéava da se y obilazi suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. y grad f(x, y.2) grad f(M)=V* f Za polje kazemo da je potencij A= grad(f) gde je f potencijalno polje Iz Ginenjice da je rot grad(f)=Vx¥f =0 zakljutujemo da je svako potencijalna polje bezvitloznoa a jednai nai WANA WENA AI Y= 3, +I WW AVa ay ae sya t Ys ieee O14 P2)— Gyn $3) =—W 492 = Mit Ye Vs Sy Y2'5Y2 Ja" 2yn"+ 592 W-2k+5=0 ky =QE4D/2 =142i ky =1-23 Paje: J, =e @% cos2x + eye" sin2x Yiaview ys trazimo metodom varijacije konstanti.... Jy'—), =Ge" cos2x+0,¢" sin2x k-1=0(resavamo homogenu///) k= Maer Rjesenje nehomogene je u obliku: J = ee Gle* = Ge" cos2x+c,e" sin 2x lx: Vaz DtVsyrs Dobijamo da je eae) yy =e" cos2x-+c,e" sin2x— [e(e"eos2~2¢" sin2x) +0," sin2x +20" cos2x)]- Fe sin 2x, 00522)y=oe” +e,te" =¢,+et Da bi y(0)=( cxje vec nula pa znaci dai camora biti nula... pa se dobija da je y=0 Za a <0 jednacina postaje: y"-ay=0 B-a=0 kata yaoe"" +o,te Dabiy(0)=0 0=c, +e, Dabiy(1)=0 0=Ge" +e" Resavamo dobijeni system pa se dobija cic Ce 0=0,(e" -e*) ra o , oe e coil o* —e -9 JaeX® E sad da bi ovo bilo jednako 1 mora alfa biti nula a krenuli smo da je manje od nule sto znaci da nema resenja za alfa<0!...(glupost ste ces //) Za a>0 jednacina postaje: y'tay=0 P+a=0. kaa y =o, cos(Ve) +e, sin(Ja)Da biy(0)=0 O=cscos(0)+casin(0) 20 Da biy(1)=0 O=cxcos(1)+c2sin(1) =O Odrediti (metodom varijacije konstanti ilina Ki drugi yy zs Paje: cs 1 ey See Pam cosx Ovo je isto ono kao sto smo prvi put radi kad napigeS éemu je y jednako dodas i da je 2=y' (Idobijase system resenja y=... 2=.. Kod dvostrukog integrala Jf.16.»»dedy smenama: *= 9% 2 Y=9,(uv) IPOH. 920) ]det 9(u,9)|duaty Odgovarajuéa smena za trojni integral: Jl. ¢G.y.2)dxdydz smenama: X= AU) Y=9,(%,u,v); svodi se na Z=—(xUV)s Jf] Pesy,2)etedvede svodi se na [ff FlaCu,¥), e6%¥), axCsuar)]* [det y (uv. r6)] ducveds Ovaj izraz. mozemo zapisati skraéeno: [lf Petey, duaveew ax svodi se na lou ea Jone Jaz leu av On| Gdje je y(u,v,w) =| Jakobijan. gle V2 & |e 21/2 T: Neka su Di D' dopustivi u R®. Neka je f: D -> R integrabilna na D. ‘Tada je i funkeija fp |dety] integrabilna na D i vazi: Il] es y.2ddedvde )= [II 1 *y \dety flucpodstojanje od 0 polarni ugao projekcije taéke na ravan © ugao prema pozitivnom smeru z ose x= peosgsind; y= psingcosd; ™ y Ww p'=pcosd x= pleose; x= peospeosé sing; y= psingcosd psing; z= psind Tada je Jakobijan: Jae Ge a le 3p 20) = 7 = =-p' sin (umesto ~ ide abc a gore ispred RO ide a pa b pac) & & a lao ap 80Predpostavimo da je Dc R’ ograniten skup, Podelimo tu ravan na pravougaonike y Posmatrajmo dijagonale ovih pravougaonika Inajveéi od njih 4(D) diametar podele A U vezi sa ovim posmatraéemo sljedeée sume: x Ds*(DsP)=S(DI)= Y (iy ofa Ds = ¥ s(v Imamo povrsine: Sp(D) =sups,(D; P) S*(D)=inf s*(D;P) Za skup D kazemo da ima povrSinu ako je donja povrSina jednaka gornjoj! S+(D)=S'(D)=S(D) -gornja i donja suma Predpostavimo da je D dopustiv skup u ravni R? i funkcija f: D— R ogranitena. D,,D,,..D,} Skupa D na dopustive skupove D1, Diz. Dm Svaki od datih skupova Di posmatrajmo: AP) = max diamDi Iz svakog skupa koji je nastao pri podeli P izaberimo jednu taéku: (é,1) € Dyu vezi sa ovom podelom posmatrajmo sumu: Smatrajmo podelu SF (E.n,)S(Di oznatimo je sa: o( /;PEsn)) Katemo da ova suma konvergira ka broju Jako 2a svako & > 0 postoji 5=d(e) tako da je za podelu P, A(P) <6 i tataka (¢i,71) o(A,Pi,En)-J)| Rkazemo da je integrabilna na Dako postoji j takav da je za svako €>0 postoji 5 = 6(¢) tako da je za svaku podelu P i svaku od tataka (&.1.4,) € Di vaai: i-D/E,n.4)¥ 1] <6 i pisemo: Jim YE mud ) ‘Ako ovaj limes postoji, funkeija fe integrabilna na D i tada taj integral oznatavamo sa: [ses n2rdedide = im > 7E.n. uv) agro