XXX Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom

saobraaju PosTel 2012, Beograd, 04. i 05. decembar 2012.

CLOUD COMPUTING OKRUENJE U

MREAMA NAREDNE GENERACIJE
Andreja Samovi
Univerzitet u Beogradu Saobraajni fakultet
Sadraj: Cloud computing se poslednjih par godina nametnuo kao novo okruenje za
hostovanje i isporuku servisa preko interneta. Cloud computing je postao atraktivan za
provajdere servisa, jer im omoguava da krenu sa malim resursima i da ih poveavaju
relativno jednostavno ukoliko postoji poveana potreba za njima. Meutim, uprkos tome
to cloud computing prua znaajne pogodnosti kod informaciono-komunikacionih
tehnologija, ovaj koncept je jo na samom poetku, pri emu na brojna pitanja treba tek
da se odgovori. Cilj ovog rada je bolje upoznavanje sa pojmom cloud computing-a,
arhitekturom, kao i modelima oblaka. Iako su prednosti usvajanja cloud computing-a
brojne, postoje i neke znaajne prepreke, od kojih je najbitnije pitanje bezbednosti.
Kljune rei: cloud computing, internet, mree, infrastruktura, bezbednost, korisnici
1. Uvod
Sa ubrzanim razvojem tehnika za obradu i memorisanje informacija, kao i uspehom
interneta, raunarski resursi postaju snaniji, dostupniji i jeftiniji vie nego ikada. Trend
razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) omoguio je uvoenje i
realizaciju novog okruenja koje se naziva cloud computing (raunarstvo u oblaku) kod
koga se resursi iznajmljuju na zahtev korisnika preko interneta. U cloud computing
okruenju tradicionalna uloga provajdera servisa se razdvaja na dve nove uloge:
provajdera infrastrukture i provajdera servisa. Provajder infrastrukture upravlja cloud
platformama i iznajmljuje resurse prema modelu tarifiranja na osnovu korienja
infrastrukture. Sa druge strane, provajderi servisa rentiraju resurse od jednog ili vie
provajdera infrastrukture kako bi opsluili krajnje korisnike. Cloud computing je uticao
na informacione i komunikacione tehnologije poslednjih par godina tako to su velike
kompanije kao to su Google, Amazon i Microsoft uspostavile snane, pouzdane i
efikasne cloud platforme i na taj nain uticale na poslovno okruenje da ostvaruje dobiti
od ovog novog koncepta.
Sama ideja cloud computinga nije tako nova. Termin oblak je korien u drugom
kontekstu pri opisu velikih mrea sa asinhronim transfer modom (ATM) u 1990-im
godinama. Meutim, tek nakon to je Eric Schmidt iz kompanije Google uveo ovaj pojam
za opis modela poslovanja provajdera servisa preko interneta 2006. godine, koncept
cloud computing je poeo ubrzano da dobija na popularnosti. U literaturi postoji preko
dvadeset definicija ovog pojma. Po amerikom Nacionalnom institutu za standarde i
tehnologiju, cloud computing je model kojim se obezbeuje pogodan pristup mrei na

zahtev raspodeljenim resursima, koji mogu biti mree, serveri, memorije, aplikacije i
servisi. Pri tome resursi mogu da budu obezbeeni i realizovani uz minimalnu interakciju
provajdera servisa [1].
Glavni razlog za postojanje razliitih percepcija cloud computing-a lei u tome to to,
u stvari, nije nova tehnologija, ve novi model koji dovodi niz postojeih tehnologija u
poslovno okruenje na novi nain. S tim u vezi, cloud computing utie na postojee
informacione i komunikacione tehnologije da odgovore na dananje tehnoloke i
ekonomske zahteve.
Cloud computing koristi model tarifiranja pay-as-you-go. Provajderi servisa nemaju
potrebe za investiranjem u infrastrukturu, tako da mogu bez tih ulaganja da ponu da
ostvaruju dobit kroz jednostavno korienje oblaka prema svojim potrebama i plaanju za
korienu uslugu [2].
Resursi u cloud computing okruenju mogu da se brzo alociraju i ponovno lociraju
prema zahtevu. Prema tome, provajderi servisa nemaju vie potrebe da usklauju
kapacitete prema vrnom optereenju. Time se obezbeuju znaajne utede, poto se
resursi uvaju kada je zahtev za servisima relativno nizak.
Servisi koji se nalaze u oblaku su generalno web orijentisani. Zbog toga su
jednostavno dostupni preko internet konekcija brojnim ureajima kao to su stoni, laptop
i tablet raunari, ili mobilni telefoni.
Izmetanjem infrastrukture servisa u oblake, provajder servisa pomera rizike svog
poslovanja prema provajderima infrastrukture, koji su esto bolje opremljeni za
upravljanje rizicima. Osim toga, provajderi servisa mogu time da otklone trokove vezane
za odravanje hardvera i obuku personala.
Posle uvodnog dela, u drugom delu rada razmotrena je cloud computing arhitektura.
Sledee poglavlje opisuje model isporuke cloud computing servisa. U narednom
poglavlju predstavljeni su modeli oblaka: javni, privatni, hibridni i virtuelni privatni
oblaci. U nastavku su razmotreni neke prednosti i nedostaci cloud computing okruenja.
Poslednje poglavlje obuhvata neka zakljuna razmatranja.
2. Cloud computing arhitektura
Arhitektura za cloud computing okruenje moe da se podeli u etiri sloja,: hardverski
sloj, sloj infrastrukture, sloj platforme i sloj aplikacije, to je pokazano na Slici 1.
Hardverski sloj je odgovoran za upravljanje fizikim resursima oblaka, ukljuujui
servere, rutere, kao i sisteme za energiju i hlaenje. U praksi, hardverski sloj se tipino
implementira u data centrima. Data centri uobiajeno sadre hiljade servera koji su
povezani preko svieva i rutera. Hardverski sloj ukljuuje konfiguraciju hardvera, sistem
za toleranciju na greke, upravljanje telekomunikacionim saobraajem, kao i upravljanje
energetskim i sistemom za hlaenje.
Infrastrukturni sloj se esto naziva i sloj virtuelizacije, a u sebi ukljuuje raunarske
resurse, kao i sisteme za memorisanje informacija. Sloj se dobija podelom fizikih resursa
koristei tehnike virtuelizacije. Infrastrukturni sloj je osnovna komponenta za cloud
computing, poto se, recimo, dodela dinamikih resursa odvija preko tehnologija
virtuelizacije.

318

KRAJNJI
KORISNICI
SOFTVER KAO
SERVIS (SaaS)

PLATFORMA KAO
SERVIS (PaaS)

INFRASTRUKTURA
KAO SERVIS
(PaaS)

RESURSI PO SLOJEVIMA

APLIKACIJE: BIZNIS
APLIKACIJE, WEB SERVISI,
MULTIMEDIJA

PLATFORMA: SOFTVER
FRAMEWORK, MEMORIJE

INFRASTRUKTURA

PRIMERI
Google
Apps,
Facebook,
YouTube
Google
AppEngine,
Microsoft

Amazon
EC2,
GoGrid,
Flexiscale

Data
centri
HARDVER: CPU, MEMORIJE, DISK,
PROPUSNI OPSEG

Slika 1. Cloud computing arhitektura

Sloj platforme se sastoji iz operativnih sistema i frameworka za aplikacije.
Sloj aplikacije se nalazi na vrhu hijerarhije arhitekture za cloud computing i sastoji se
iz aktuelnih cloud aplikacija. Za razliku od tradicionalnih aplikacija, cloud aplikacije
mogu automatski da se prebace na skaliranje, tako da onda ostvaruju bolje performanse,
dostupnost, uz manje operativne trokove.
Moe se izvui zakljuak da je cloud arhitektura modularne prirode. Svaki sloj je
spregnut sa slojevima iznad i ispod, pri tome obezbeujui da svaki sloj radi nezavisno
jedan od drugog. Nain konfiguracije je slian OSI (Open Systems Interconnection)
modelu za mrene protokole. Modularnost arhitekture omoguava cloud computing-u da
podri irok opseg zahteva aplikacija, pri tome smanjujui trokove za upravljanje i
odravanje.
3. Model isporuke cloud servisa
Cloud computing koristi model isporuke servisa poznat pod akronimom SPI (Software
Platform Infrastructure) i oznaava tri najvee grupe servisa koji se pruaju putem
oblaka, a to su: Softver-kao-Servis (SaaS, Software-as-a-Service), Platforma-kao-Servis
(PaaS, Platform-as-a-Service) i Infrastruktura-kao-Servis (IaaS, Infrastructure-as-aService) [3]. Slika 2 ilustruje vezu izmeu ovih servisa, njihove upotrebe i modela oblaka.
Hardverski i resursi iz platforme se isporuuju na osnovu zahteva korisnika. Svaki sloj iz
arhitekture moe da se implementira kao servis sloja koji se nalazi iznad. Slino tome,
svaki sloj moe da se posmatra kao korisnik sloja koji se nalazi ispod njega.
319

Slika 2.Model isporuke cloud servisa [3]

3.1 Softver-kao-Servis (SaaS, Software-as-a-Service)
Koncept Softver-kao-Servis (SaaS) modela se sastoji u tome da korisnik iznajmljuje
softver od strane proizvoaa koji ga dri u svom data centru i prua pristup sistemu
preko interneta na bazi pretplate. Korisnik moe da pristupi servisu preko bilo kog
ureaja za pristup. Pri tome postoje dva osnovna modela: prvi je klasini, licencni softver,
koji radi na web serveru, a koji vlasnik softvera instalira, implementira i odrava. Drugi
model predstavlja tkz. hostovano reenje. To znai da vlasnik softvera brine o hostingu,
platformi, kao i o svim ostalim tehnikim detaljima vezanim za poslovni softver na webu.
Filozofija iza SaaS modela poiva na konceptu prodaje softvera kao kompletnog seta
usluga nasuprot prodaji licenci softvera bez uraunatih trokova implementacije,
integracije i odravanja. Softver je hostovan kod proizvoaa koji poseduje fizike,
tehnike i ljudske resurse za rad, odravanje i podrku. Ovaj koncept bi trebalo da
omogui dostupnost softvera 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji. Poenta je u prebacivanju
fokusa sa krajnjeg korisnika na vlasnika softvera ili na provajdera koji prua uslugu
korienja neke aplikacije. Umesto da korisnik brine o serverima, kao i njihovom
odravanju u softverskom i hardverskom smislu, vlasnik licence softvera brine o svemu
tome.
Prednosti SaaS modela ogledaju se u sledeem:

SaaS omoguava bri pristup novim tehnologijama;

Naglasak je na poslovnom modelu, pre nego na tehnologiji;
320

 Brem razvoju i otklanjanju greaka;

Poboljanoj sigurnosti, performansama i dostupnosti aplikacija;
Pristupu podacima bilo kada, bilo sa koje lokacije;
Mogunosti proirenja i prilagoavanju promeni poslovnih procesa;
Niim inicijalnim trokovima;
Lakem predvianju trokova, kao i
Izbegavanju zarobljavanja u tehnologiju.
Primeri za SaaS model bili bi servisi koje Google isporuuje besplatno korisnicima
interneta, kao to su Google Document i Google Calendar.
3.2 Platforma-kao-Servis (PaaS, Platform-as-a-Service)
PaaS model obezbeuje aplikaciju ili razvoj platforme kod koje korisnici sami
kreiraju aplikacije koje e pokrenuti na oblaku bez potrebe da prethodno instaliraju
odgovarajui alat. Sam korisnik kontrolie aplikacije koje se pokreu u tom okruenju,
ima odreena prava korienja, ali nema potpuna prava nad operativnim sistemom,
mreom, ili hardverom koji ta aplikacija koristi.
PaaS reenja se uobiajeno isporuuju kao integrisani sistem pruajui istovremeno
razvojnu platformu i infrastrukturu na kojoj e se aplikacije izvravati. PaaS predstavlja
platformu koja omoguava kreaciju web aplikacija brzo i jednostavno, pri tome
izbegavajui kupovinu i odravanje softvera i neophodne infrastrukture. Za razliku od
SaaS modela, PaaS je reenje za kreaciju aplikacija koje se isporuuju preko weba.
Karakteristike PaaS modela omoguuju razvoj, testiranje, primenu, hostovanje i
odravanje aplikacija u istom integrisanom razvojnom okruenju. Korisniki interfejs
preko weba pomae pri kreiranju, modifikaciji, testiranju i primeni razliitih scenarija.
Arhitektura platforme omoguava da vie korisnika istovremeno koristi odgovarajue
aplikacije. Osim toga, integracija sa web servisima i bazama podataka moe da se
ostvaruje preko odgovarajuih standarda. PaaS omoguuje alate za upravljanje
pretplatom i modelima tarifiranja.
Primeri za PaaS modele su Google AppEngine, Microsoft Azure Services, kao i
Force.com platforma. Google AppEngine predstavlja platformu za razvoj skalabilnih web
aplikacija koje se izvravaju na vrhu infrastrukture servera kompanije Google. Pri tome se
obezbeuje prednost korienja dodatnih Google-ovih usluga kao to su Mail i Datastore.
3.3 Infrastruktura-kao-Servis (IaaS, Infrastructure-as-a-Service)
Model Infrastruktura-kao-Servis (IaaS) se odnosi na praksu korienja infrastrukture
na bazi virtuelnih ili fizikih resursa od strane korisnika na slian nain na koji se koriste
komunalne usluge. To znai da korisnik plaa usluge koje zaista i koristi (utroenu
procesorsku snagu, prostor za memorisanje na disku, operativni sistem i sl.). Korisnici se
tarifiraju na bazi ostvarene potronje (pay-per-use) i imaju mogunost da postave svoju
aplikaciju na vrhu resursa koji se hostuju i upravljaju u data centrima vlasnika oblaka.
Tarifiranje se obino obavlja preko iznajmljivanja po satima korienja, ili na mesenoj
bazi. Pri tome se plaaju samo oni resursi koji se zaista i koriste, za razliku od
tradicionalnog pristupa kod koga se plaa fiksni iznos, iako se ne koriste svi raspoloivi
resursi.
321

IaaS model u sebi ukljuuje resurse koji se distribuiraju kao servis, omoguava
dinamiko skaliranje, vie korisnika moe istovremeno da pristupi odgovarajuoj
infrastrukturi. Oblak je elastian po svojoj prirodi, to omoguava kontrolu broja resursa
koji se koriste na nekoj lokaciji tokom vremena. Korienje IaaS modela omoguava
jednostavniju
rekonfiguraciju
resursa
prilikom neoekivanih
promena u
telekomunikacionom saobraaju. Infrastruktura-kao-Servis je pogodna za nove kompanije
koje nemaju poetni kapital da investiraju u infrastrukturu, tamo gde problemi sa
organizacijom poslovanja ubrzano rastu, ili gde postoji potreba za privremenim
proirenjem infrastrukture.
Amazon je jedna od glavnih kompanija koje obezbeuju IaaS reenja, preko oblaka
Elastic Compute Cloud (EC2). U okviru njega se obezbeuje velika raunarska
infrastruktura i servisi na bazi virtuelizacije hardvera. Svaki put kada operativni sistem
radi sa virtuelnim hardverom softver za virtuelizaciju preuzima rad. Svi virtuelni raunari
mogu biti identini iako se u osnovi fiziki raunari razlikuju. Amazonov EC2 omoguuje
da svakog dana moe da se zakupi onoliko servera koliko je potrebno.
4. Modeli oblaka
Postoji vie aspekata koji moraju da se uzmu u obzir prilikom premetanja aplikacija
u cloud computing okruenje. Recimo, neki provajderi servisa su vie zainteresovani za
smanjenje operativnih trokova, dok su drugi zainteresovani vie za veu pouzdanost i
bezbednost informacija. Na osnovu tih zahteva mogu da se definiu razliiti modeli
oblaka, od kojih svaki ima svoje dobre osobine i nedostatke. Osnovni modeli oblaka su:
javni (eksterni), privatni (interni), hibridni i virtuelni privatni oblaci, koji su se nedavno
pojavili.
4.1 Javni oblaci
Javni (eksterni) oblaci predstavljaju model kod koga provajderi servisa pruaju svoje
resurse kao javno dostupne. Javni oblaci pruaju niz pogodnosti za provajdere servisa,
kao to je to to nema potrebe za poetnim ulaganjem kapitala u infrastrukturu, ime se
rizik ulaganja pomera ka provajderima infrastrukture. Za javni oblak se smatra da se
nalazi negde tamo na internetu i obino je preputen kompaniji koja nudi usluge
tehnologije oblaka. To je inae trenutno najee koriena vrsta oblaka. Prednosti javnog
oblaka u odnosu na privatni oblak su jako velike. Smatra se da su resursi u javnom
oblaku bukvalno neogranieni. Trokovi su znaajno umanjeni, poto nema ulaganja u
infrastrukturu. Odravanje je preputeno distributerima oblaka, koji imaju sva prava da
utiu na politiku servisa, cene, profit i modele naplate. Meutim, javni oblaci imaju
nedostatak smanjene bezbednosti informacija, kao i kontrole nad podacima i mreom, to
moe da umanji efikasnost u nekim modelima poslovanja [4]. Primeri za javne oblake su
Amazon EC2, Google AppEngine, kao i Force.com. Usluge oblaka su dostupne brojnim
korisnicima preko zajednike infrastrukture, to je prikazano na Slici 3.

322

Slika 3. Javni oblak

4.2 Privatni oblaci
Privatni (interni) oblak se formira za eksluzivno korienje samo jednog korisnika,
omoguavajui maksimalnu kontrolu nad podacima, bezbednou, pouzdanou i
kvalitetom usluga. Kompanija poseduje kompletnu infrastrukturu, i ima kontrolu nad
aplikacijama koje se isporuuju u privatnom oblaku. Privatni oblak se moe nalaziti u
prostorijama kompanije koja ga koristi, a moe se nalaziti i na nekoj posebnoj lokaciji, na
primer raunskom centru zaduenom za taj privatni oblak. Slika 4 ilustruje privatni oblak.

MEMORIJA

SERVERI

ENERGIJA I
HLAENJE

MREA

UPRAVLJANJE SOFTVEROM

Slika 4. Privatni oblak

Privatne oblake moe da izgradi sama kompanija koja ga koristi, a moe to da
prepusti nekom spoljnom provajderu. Privatni oblaci se razlikuju od javnih po tome to se
323

mrena i raunarska infrastruktura dodeljuju samo jednom korisniku (postoji samo jedan
zakupac oblaka). Motivacija da se oformi privatni oblak u okviru neke kompanije lei u
tome da se maksimiziraju i optimiziraju resursi unutar kue. Osim toga, aspekt
bezbednosti i privatnosti informacija ini privatni oblak interesantnom opcijom [5].
Trokovi prenosa podataka iz lokalne IT infrastrukture ka javnom oblaku su relativno
prihvatljivi. Privatni oblaci su pogodan model u akademskim institucijama za obrazovne i
istraivake aktivnosti.
Meutim, esto se kritikuje koncept privatnih oblaka zbog toga to su slini
tradicionalnom modelu serverskih farmi.
4.3 Hibridni oblaci
Kompanije uvek mogu da odlue da istrovremeno koriste i javni i privatni oblak. Na
primer, mogu da postoje strogo poverljivi podaci koji ne smeju da napuste prostorije
kompanije i ne smeju da budu izloeni mogunosti da neko drugi do njih doe. Za takve
podatke se koristi privatni oblak. Meutim, isto tako, kompanija moe imati veliku
koliinu podataka koji slue za razne proraune i koji nisu toliko poverljivi, a opet
zahtevaju mnogo raunarskih resursa pa je za njih pogodniji javni oblak kako bi se
utedelo na dodatnim ulaganjima u infrastrukturu. Kombinacijom javnog i privatnog
oblaka dobija se hibridni oblak, to je pokazano na Slici 5. Na taj nain se postie
optimizacija bezbednosti i privatnosti uz smanjene ICT investicije.
Hibridni oblak predstavlja kombinaciju javnog i privatnog oblaka i pokuava da
prebrodi ogranienja oba modela. Deo servisne infrastrukture koji je osetljiv u pogledu
bezbednosti ostaje u privatnom, dok se drugi deo nalazi u hibridnom oblaku. Hibridni
oblaci pruaju veu fleksibilnost od druga dva modela. Omoguuju bolju kontrolu i
bezbednost nad aplikacijama u poreenju sa javnim oblacima, zadravajui pri tome
mogunost njihove nadgradnje. Sa druge strane, projektovanje hibridnog oblaka zahteva
paljivije razdvajanje izmeu komponenata privatnog i javnog oblaka.

PRIVATNI
OBLAK

JAVNI
OBLAK

HIBRIDNI
OBLAK

Slika 5. Hibridni oblak

324

4.3

Virtuelni privatni oblaci

Kao alternativno reenje koje pokuava da otkloni nedostatke javnih i privatnih oblaka
javlja se u poslednje vreme (od 2009. godine) virtuelni privatni oblak (Virtual Private
Cloud - VPC) [6]. U osnovi je to platforma koja se postavlja na vrh javnog oblaka.
Glavna razlika se sastoji u tome to VPC koristi tehnologiju virtuelnih privatnih mrea
koja omoguava provajderima servisa da projektuju sopstvenu topologiju i aspekte
vezane za bezbednost informacija. VPC model ne virtuelizuje samo servere i aplikacije,
ve takoe i komunikacione mree. S tim u vezi, VPC omoguuje kompanijama siguran
prelaz sa vlasnike infrastrukture servisa ka infrastrukturi u oblacima, preko sloja
virtuelne mree.
5. Prednosti i nedostaci cloud computing okruenja
Najvea prednost cloud computing okruenja jeste korienje resursa po potrebi.
Korisnici ne moraju da kupuju sopstvenu opremu ve plaaju samo korienje oblaka. Pri
tome plaaju koliko im treba umesto iznajmljivanja uz pretplatu ili prethodne rezervacije
resursa na due vreme. Korisnici mogu da plate korienje servisa na nekoliko minuta ili
sati i pri tome da odrede koliki im resursi trebaju i da otkau te resurse im zavre sa
njihovim korienjem.
Takav oblik poslovanja posebno je pogodan za manje kompanije koje tek poinju sa
poslovanjem i mogu da izbegnu nabavku skupe opreme za izvravanje odreenih poslova.
Cloud computing omoguuje vlasnicima oblaka da ih iznajmljuju i po potrebi dodeljuju
resurse pojedinim korisnicima na osnovi potreba i prioriteta.
Meutim, prilikom definisanja oblaka postoje mnoge nedoumice. Najvea je ta ta se
u stvari podrazumeva pod oblakom i generalno se to odreuje na osnovu veliine
infrastrukture koja ostvaruje oblak. Kod velikih infrastruktura iskorienost i efikasna
dodela resursa je veoma bitna za dobro poslovanje. Iz perspektive korisnika stvara se
utisak neogranienih telekomunikacionih resursa koje koristi po potrebi. To se obino
postie metodama virtuelizacije i inteligentnim dodeljivanjem resursa.
Najvaniji nedostaci cloud computing okruenja se odnose na dostupnost i
bezbednost. Od korisnika se trai da im poslovanje zavisi od usluga smetenih na tuoj
infrastrukturi. Ukoliko doe do problema i infrastruktura postane nedostupna, to moe da
im izazove velike poslovne gubitke. Osim toga, same usluge mogu da sadre tajne
podatke koji onda na oblaku moraju da budu adekvatno osigurani. Vlasnik oblaka zbog
toga mora da uspostavi odnos sa korisnicima koji se zasniva na poverenju, kao i da
osigura privatnost i zatitu podataka. Ako doe do naruavanja bezbednosti i gubljenja
podataka korisnika, to moe vrlo lako da uniti provajdera. Isto moe da se dogodi i ako
su servisi nepouzdani i previe vremena budu izvan pogona. Korisnici u tom sluaju nee
koristiti usluge provajdera koji ne moe da im garantuje veliku pouzdanost oblaka.
6. Zakljuak
Cloud computing okruenje e postati sve popularnije u neposrednoj budunosti i to
ne samo u poslovnom ambijentu, ve i za pojedinane korisnike. Danas su sve vie
zastupljeni modeli koji ukljuuju pristup servisima i sadrajima samo preko interneta.
325

Korisnici sve vie aktivnosti obavljaju preko web pretraivaa, od pregleda elektronske
pote, pisanja dokumenata pa do gledanja video zapisa i filmova, kao i sluanja muzikih
sadraja. Pri tome se izbegavaju lokalne instalacije programa, dok se sadraj esto
prikazuje samo u toku podataka i ne ostaje trajno zapisan. Kako korisnici sve vie
prihvataju pristup svemu preko interneta, ideja oblaka na koje poslovni korisnici stavljaju
svoje aplikacije sve je privlanija. Umesto kupovine sopstvene opreme, mogu da pruaju
razne usluge uz relativno nisku cenu, a u dananjem svetu je raznim kompanijama sve
vanije da deo svog poslovanja obavljaju na internetu. Mogue je da e u budunosti
korisnici veinom da preu na operativne sisteme koji uopte ne instaliraju aplikacije
lokalno, ve svemu pristupaju preko interneta. Primer za takav operativni sistem je
Google Chrome. U takvoj budunosti tehnologije i modeli poslovanja vezani za oblak
postae neozabilazni veini kompanija. Pri tome postoje brojni negativni aspekti vezani
za cloud computing, poev od bezbednosti informacija pa do problema vlasnitva i
tarifiranja, koji pri tom moraju da budu adekvatno reeni.
Literatura
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]

Weiss A., Computing in the Clouds netWorker, Vol.11, No.4, pp. 16-25, 2007.
Zhang Q., Cheng L., Boutaba, Cloud computing: state-of-the-art and research challenges,
Journal Internet Serv. Appl, Springer, No.1, pp 7-18, 2010.
Choo K.K.R., Cloud computing: Challenges and future directions, Trends & issues in crime
and criminal justice, No. 400, Australian Institute of Criminology, Australia, pp. 1-6, 2010.
Mather T., Kumaraswamy S., Latif S., Cloud Security and Privacy, First edition, OReilly,
USA, 2009.
Carlin S., Curran K., Cloud Computing Security, International Journal of Ambient
Computing and Intelligence, UK, pp. 14-19, January-March 2011.
Nick J., Cohen D., Kaliski B., Key enabling Technologies for Virtual Private Clouds,
Handbook of Cloud Computing, Springer, USA, 2010.

Abstract: Cloud computing has emerged over the past few years as a new
environment for hosting and delivering services over the Internet. Cloud computing has
became attractive to service providers, because it allows to start from the small resources
and to increase them if there is a rise in service demand. However, despite that cloud
computing offers important advantages to the information-communication technologies,
this concept is still at its start, with many questions still to be answered. The aim of this
paper is to provide a better understanding with the term of cloud computing, architecture
and cloud deployment models. Although there are many benefits to adopting cloud
computing, there are also some significant barriers, and the most important are security
issues.
Keywords: cloud computing, Internet, networks, infrastructure, security, users
CLOUD COMPUTING ENVIRONMENT IN
THE NEXT GENERATION NETWORKS
Andreja Samovi

326