DISCIPLINSKA

ODGOVORNOST
Vebe, Mr Dejan Vueti

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Radnici za svoj rad snose punu linu

odgovornost, koja se konkretizuje u

disciplinskoj, materijalnoj i krivinoj od
govornosti. Za razliku od situacije u kojoj oni
istupaju kao graani u svom privatnom ivotu,
van preduzea i ustanove, pozitivno pravo
predvia posebnu disciplinsku, materijalnu
i krivinu odgovornost koje proizilaze po
osnovu rada, iz svojstva radnika i njihovog
poloaja.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Disciplinska odgovornost je odgovornost

za utvrene povrede radne obaveze i

druge povrede radne discipline, za koje se
od ovlaenih organa u zakonom
propisanom postupku izriu propisane
disciplinske kazne. Zaposleni prema tome
odgovara za povrede radnih obaveza, ali isto
tako i za druge povrede radne discipline, pri
emu se disciplinska razlikuje bitno od drugih
odgovornosti, koje se mogu primeniti prema
zaposlenom i prema svakom drugom graaninu.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Shodno sudskoj praksi moe se rei da, se

postupak utvrivanja disciplinske

odgovornosti, kao nezavistan i samostalan, vodi
i nastavlja bez obzira na druge postupke, koji se
vode protiv zaposlenog.
Disciplinska odgovornost je u odnosu na ostale
odgovornosti specifina po tome to je
primenljiva samo protiv odreenih fizikih
lica - radnika, odnosno lica u radnom odnosu.
Radnopravno posmatrano protiv svih osoba u
odnosu subordinacije.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Primenjuje se prema zaposlenom od momenta

njegovog stupanja na rad, tj. od poetka rada

pa sve do njegovog prestanka.
Zasniva se na povredi posebnih pravila
ponaanja, koja su rezultat potrebe radne
discipline, kojih se zaposleni moraju
pridravati na radu i u vezi sa radom.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Pravna regulativa disciplinske odgovornosti se

ne moe svesti na prostu relaciju odgovornost

i sankcija za povredu utvrene radne
discipline.
Sankcija u najirem smislu je ona pravna
posledica koja prati povredu pravnih propisa,
ali ona jeste i mora biti poslednje sredstvo u
arsenalu drugih uticaja na disciplinu, nikako
jedina.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Za disciplinsko delo ili disciplinsku greku,

potrebno je: a) da postoji utvrena radna

disciplina; b) da postoji napad na utvrenu
radnu disciplinu; v) da je napad izvrio
zaposleni; g) uzronost izmeu injenja ili
neinjenja zaposlenog i posledice.
Povreda mora biti posledica krivice zaposlenog
(umiljaj, nehat) i uraunljivosti. Ponaanje
radnika protiv njegove volje (pod silom,
prinudom, pretnjom) u pravilu ne predstavlja
povredu radne obaveze.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Da bi radnik bio odgovoran za povredu radne

obaveze moraju se kumulativno ispuniti

sledei uslovi: a) da postoje svi bitni elementi
disciplinskog dela; b) da je radnik izvrio
povredu svojom krivicom; v) da je u trenutku
izvrenja povrede bio uraunljiv.
Pozitivni zakonski propisi u oblasti radnog
odnosa ne poznaju definiciju pojma radna
disciplina kao ni disciplinske krivice, ve se vie
vezuje za posledice izvrenih disciplinskih dela.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Polazni princip na kome se bazira disciplinska

odgovornost je ugovor o radu. Naime,

zakljuenjem ugovora o radu, ugovorne strane
su preuzele obaveze u pogledu prava i
dunosti i to tako da ih izvravaju u najboljoj
veri (bona fides). Ako radnik ne izvrava radne
obaveze, poslodavac preduzima "mere
disciplinovanja".

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Izvrena je svojevrstno favorizovanje zaposlenih

u dravnim organima u odnosu na zaposlene kod

poslodavca u preduzeima.
Favorizacija se ogleda, pre svega u predvianju
klasinog disciplinskog postupka uz uee
svih ovlaenih subjekata postupka u raspravi.
Zatim, povrede radnih obaveza se dele: na lake i
tee, ime se stepenuje odgovornost i omoguava
individualizacija kazne. Za povrede radne obaveze
u dravni organima mogu se izrei dve mere:
novana kazna i mera prestanka radnog odnosa.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Odgovoran odnos zaposlenog prema svojim

pravima i obavezama na radu i u vezi sa

radom, savesno izvravanje radnih dunosti,
pridravanje odluka donetih u preduzeu
esencijalne su pretpostavke nesmetanog
procesa rada, uspenog ostvarivanja radnih,
poslovnih zadataka. Potovanje pravila
unutranjeg radnog reda naroito u uslovima
trinog privreivanja, prvorazredni je inilac
uspenosti i veoj produktivnosti, na emu
svaki poslodavac insistira.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Odgovornost je uvek individualna i

konkretna, a intervencija pravnog poretka

javlja se u tri stadijuma: 1) u odreivanju
odgovornosti, dela i kazni (sankcija, mera) za
sluaj povrede radne discipline; 2) u
odreivanju organa i pravila postupka; 3) u
pravilima i merama izvrenja izreenih
sankcija.

DISCIPLINSKA
ODGOVORNOST
Disciplinska odgovornost moe biti paralelna

sa krivinom, prekrajnom i drugim vrstama

odgovornosti. Za svako kanjivo delo je optim
propisima utvreno bie tog dela, pa u sluaju
da radnja povrede radne obaveze predstavlja i
obeleje nekog kanjivog dela (na primer,
krivinog dela, prekraja, privrednog
prestupa) zaposleni e odgovarati
kumulativno i disciplinski i krivino,
prekrajno i za privredni prestup.

Subordinacija kao osnov

disciplinske odgovornosti
Rad u. formi radnog odnosa, splet meusobnih

odnosa zaposlenih na radu, saradnja i povezanost u

proizvodnoj aktivnosti u cilju vee produktivnosti,
sublimira i namee u toku rada odreena pravila
odgovornog ponaanja.
Polaznu, sadrinsku taku ovih odnosa predstavljaju,
uzajamna prava i dunosti njegovih subjekata. Kao
takva utvrena su, garantovana, pravnim normama
i zatiena, pravnim sankcijama.
S pravnog aspekta, radni odnos je dvostrani teretni
pravni posao.

Subordinacija kao osnov

disciplinske odgovornosti
Stupanjem na rad, zaposleni prihvata unapred,

da savesno, marljivo i odgovorno, ostvaruje

prava, obaveze i odgovornosti, na radu i u vezi
sa radom, a u ekladu sa zakonom, kolektivnim
ugovorom i u njima doputenoj meri
pojedinanim ugovorom o radu.
Nepotovanje vaeim pravom ureenih
obaveza je razlog odgovornosti, disciplinske i
materijalne i dr., kako radnika tako i
poslodavca.

Subordinacija kao osnov

disciplinske odgovornosti
Uopte, poslodavac je titular razliitih ovlaenja

koja su meusobno usko povezana, kao to su: a)

ovlaenje da samostalno uredi svoje preduzee u
njegovoj tehnikoj i osobnoj strukturi; b) ovlatenje
da odluuje i vezi sa poslovanjem preduzea (u
pogledu njegovih ciljeva, tehnikoh sredstava,
poslovanja itd.); v) ovlatenje da donosi pravila u
pravcu internog poslovanja preduzea; g)
ovlatenje kontrole i ocene rezultata radnikova
rada; d) ovlatenje discipliniranja prema radnicima
koji su zaposleni u njegovom preduzeu.

Subordinacija kao osnov

disciplinske odgovornosti
Disciplinska ovlaenja obuhvataju: a)

ovlaenja da se stvaraju pravila ponaanja

radnika na radu, i b) ovlatenja za
primenjivanje disciplinske sankcije, ili se
reducira samo na primenu sankcije.
im takva ovlatenja postoje na jednoj strani,
na drugoj strani se automatski, nuno javlja
odnos subordinacije.

Subordinacija kao osnov

disciplinske odgovornosti
Subordinacija nije tehniki pojam i ne sme se

reducirati na "podreenost" i "nadreenost"

pri samom obavljanju rada (slube).
Prema N. Tintiu, im postoje dunosti,
mogue su i povrede tih dunosti. A kada je
potreban red (ordo), potrebne su i zapovedi
odnosno zabrane (jussum).

Subordinacija kao osnov

disciplinske odgovornosti
Uprava preduzea ne moe utvrivati samo

obaveze zaposlenima, ve im se istovremeno

moraju priznati i prava. Zaposleni nemaju samo
obavezu da proizvode, ve i pravo da pod
odreenim uslovima normativno ureuju uslove
rada i odnose unutar predzea, da uestvuju u
upravljanju preduzeem imaju pravo na
kolektivno pregovaranje, pravo na sindikalno
organizovanje i delovanje, pravo na informisanje
o bitnim pitanjima iz oblasti radnog odnosa,
pravo na davanje inicijativa i predloga i drugo.

Elementi i uslovi disciplinske

odgovornosti
Zaposleni koji svojom krivicom, injenjem ili

neinjenjem ne izvrava svoje dunosti i radno

- pravne obaveze na radu ili vezi sa radom, u
skladu sa vaeim pravom, ili se ne pridrava
odluka i instrukcija poslodavca, naruava
radnu disciplinu inei povredu radne obaveze
koja kao disciplinski kanjivo delo povlai
disciplinsku odgovornost zaposlenih.

Elementi i uslovi disciplinske

odgovornosti
Da bi radnik disciplinski odgovarao za uinjenu povredu

radne obaveze, potrebna je kumulacija subjektivnih i

objektivnih elemenata.
Za disciplinsko delo ili disciplinsku greku, potrebno je: a)
da postoji utvrena radna disciplina; b) da postoji napad
na utvrenu radnu disciplinu; v) da je napad izvrio
zaposleni; g) uzronost izmeu injenja ili neinjenja
zaposlenog i posledice.
Da bi radnik bio odgovoran za povredu radne obaveze
moraju se kumulativno ispuniti sledei uslovi: a) da
postoje svi bitni elementi disciplinskog dela; b) da je
radnik izvrio povredu svojom krivicom; v) da je u trenutku
izvrenja povrede bio uraunljiv.