Dekupa

Kao to ve sigurno znate, dekupa je moja prva kreativna ljubav, i kao takva sada ima posebno mesto
na mom blogu! Ovde ete pronai mnogo zanimljivih ideja, korisnih informacija, i naravno
predstaviu Vam svoj rad.
Za poetak, osvrnuemo se na osnove ta je dekupa i kako se pravi, kao i nekoliko crtica o njemu
srodnoj salvetnoj tehnici.
MALO ISTORIJE
Dekupa ili DECOUPAGE je re nastala u 20. veku i dolazi od francuske rei decouper koja u
prevodu znai isei, isecati. Sama tehnika radasastoji se u isecanju i araniranju delova papira i
njegovom lepljenju na obojenu ili drugaije pripremljenu povrinu, te lakiranju. Kada se tehnika
izvodi na tradicionalan nain, onda ukljuuje nanoenje ak 30-40 slojeva laka i papira koji su
mirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike. Isto tako iseeni papir se
moe lepiti i na staklo sa poleine i onda se dobija izgled posebne dubine slike.
Tehnika je na prostor Evrope dospela u 12. veku iz Kine (!) gde su kineski seljaci upotrebljavali papir
ivih boja za dekorisanje prozora, lampiona, kutija za poklone i dr, a jo dublje korene vue iz
istonog Sibira.
Svoj procvat u Evropi dekupa doivljava u 17. veku kada venecijanski majstori, u pomami za
nametajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog, nude
tritu jeftiniju alternativu u vidu dekupaa na nametaju, a tehniku nazivaju jo i larte der povero
umetnost siromanih.
Ipak, ova vrsta dekoracije nametaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog
vremena: Madam de Pompadur, Mari Antoanetu, kasnije ak i Matis i Pikaso koriste ovu tehniku.
Do dananjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo razliitih stilova i novih
tehnika. Jedna od najpoznatijih je i salvetna tehnika, ali je nikako ne treba meati sa originalnim
dekupaom, jer ima svoje posebnosti i naine izrade.
KAKO SE PRAVI DEKUPA
Dekupaom moete dekorisati bilo koji vrst objekad. To moe biti drvo, staklo, metal, karton,
keramika, pa ak i platno.
Potreban materijal i alat je:

predmet koji ete dekorisati

slike koje ete lepiti (to mogu biti vae fotografije, iseci iz novina, pisani tekstovi,
odtampani motivi, razglednice, salvete, pa ak i tekstil i ipka, ili posebna vrsta papira za
dekupa koji se moe nai u hobi prodavnicama)

alat za seenje otre makazice tankog seiva, hobi noi ili skalpel
lepak (postoji posebna vrsta lepka za dekupa koji je ujedno i lak koji slui i kao gornja
zatita, ali moete koristiti i obian beli sintetiki lepak (ja sam probala tutkalo za drvo-odlian
je!) koji je potrebno razrediti sa par kapi vode (rad nakon korienja obinog lepka morate
zatititi lakom)

pljosnata etkica za nanoenje lepka ili bilo koji alat koji je vama zgodan: sunerii, tapii
sa vatom

lak za zatitu moe biti bilo koji, samo da nema uljanu osnovu, najjednostavnije je koristiti
akrilni bezbojni lak u spreju, mat ili sjajni po vaem ukusu

opciono fina (tzv. vodena) mirgla, 800-2000 za ravnanje i poliranje,a ko hoete da slika
ima trodimenzionalnost

opciono akrilna boja za podlogu

opciono etkica za bojenje podloge

Postupak izrade

Pripremite sav potreban materijal pre poetka rada, kao i objekat koji ete dekupairati.
Obojte predmet ako je potrebno akrilnom bojom (eventualno stavite i krakle)
Isecite motive koje ete lepiti na izabrani predmet. Moete ih i paljivo iscepkati, to e dati
meki izgled i neprimetniju ivicu oko slike. Dok seete, drite makazice nagnute u desnu
stranu, tako da papir seete pod uglom, da biste izbegli da se vidi belina poprenog preseka
papira na gotovom radu.

Sloite iseene slike u eljenu formu pre lepljenja

Ako koristite papir za dekupa koji ste kupili u hobi prodavnici, prvo ga potopite u mlaku
vodu par minuta, pa ga stavite na papirni ubrus da upije viak vlage

Nanesite lepak na povrinu predmeta u tankom sloju i jednako ga razmaite

Motiv paljivo zalepite na eljeno mesto i obavezno istisnite sav vazduh ispod njega tako to
ete etkicom umoenom u lepak zrakasto od sredine jaim pritiskom mazati prema krajevima,
pri tom vodei rauna da ne pokidate motiv (ako koristite deblji papir, kao onaj od fotografija
ili razglednica, namaite tenko i njega lepkom)

Ako lepite papir jedan preko drugog, pustite da se svaki moti prvo osui da se ne oteti onaj
koji ste ve zalepili

Ako elite da vaa slika ima dubinu i trodimenzionalnost, svaki pojedini motiv nakon suenja
preite sa nekoliko slojeva laka; kad se potpuno osui grubljom mirglom (800) omekajte
ivice motiva pa ga polirajte finijom (2000). to vie slojeva ima vaa slika, motivi e izgledati
spektakularnije. Ovo je u stvari i najvanija odlika dekpaa to je komplikovaniji i ima vie
slojeva laka te vie trodimenzionalnosti -to je ekskluzivniji i vredniji.

Kada je suv i poslednji sloj koji ste naneli, prelakirajte ga i uivajte u njemu!
Sama po sebi tehnika nije komplikovana za izvoenje, ali je potrebno vreme i strpljenje da se posao
dovede do kraja. Ja sam do sada napravila svega nekoliko ovakvih radova, meutim, od kako sam
postala majka, ovo je praktino neizvodljivo ako uzmemo u obzir nedostatak prave radionice i
vremena koje iziskuje rad.

AKRILNA BOJA
Akrilnu boju ne mogu da ne pomenem kao osnovno sredstvo za rad u dekupairanju, jer apsolutno
svaki predmet koji dekoriem na ovaj nain prvo, a esto i na kraju, tretiram njom.
Kako spada u osnovna sredstva za rad u veini tehnika koje koristim, naveu samo nekoliko
najvanijih podataka o njoj.
Hemijski sastav joj je , narodski reeno, neto izmeu uljane slikarske boje i tempere. Napravljena je
na vodenoj bazi sa akrilnim smolama kao osnovnom komponentom sa dodatkom pigmenta koji se
suenjem vezuje sa smolom i stvara neizbrisiv sloj.
Akrilne boje imaju univerzalnu namenu, i njima moete bojiti predmete od drveta, kartona, papir,
keramiku, platno, metal, kamen, staklo i sve ostalo ega se moete setiti. Za razliku od uljanih boja
kojima je potrebno vreme za pripremu i suenje i imaju uljanu bazu, akrilne boje su vrlo jednostavne
za korienje, poput tempera. Osnovna karakteristika je u tome to su pravljene na vodenoj bazi (za
razliku od uljanih) a kad se potpuno osue postaju otporne na vlagu i habanje (za razliku od
tempera).
Dostupne su u raznim varijantama, zvisno od proizvoaa, kao boje u tubi ili u vidu flomastera; kao
mat, satenskog sjaja ili ultra glos, i sa ogromnom paletom boja, koje se dodatno mogu prema potrebi
meati.

Meni omiljeni proizvoa koji je dostupan na domaem tritu je Marabu gde dobijate dobar kvalitet
za razumnu cenu.
Akrilnu boju moete nanositi na podlogu raznim alatom: etkicama, patulom, slikarskim noem,
sunerom, prstima, ili kako ime god da mislite da treba.
Sintetike etkice su najprimerenije za slikanje akrilnim bojama. Velike, zaobljene etkice su savrene
za natapanje, spiranje, izradu pozadina. Pljosnate etkice odgovarajue su za nanoenje debljih
slojeva. Za lagane poteze i fine detalje preporuljive su male zaobljene etkice. Za nanoenje debljeg
sloja boje preporuljive su etkice od svinjskih ekinja. Za nanoenje akrilnih boja mogu se upotrebiti
pahtlice (slikarski noii /noii za slikanje), s ciljem postizanja gustoe i debljine sloja, podjednako
kao i za stvaranje irokih i ravnih podruja.
Boje se mogu koristiti nerazreene kada se dobija i najneprozirniji premaz, ali i razreene sa vodom,
za lazuru, najee na dvetu kada hoete da naglasite njegovu strukturu ili za postizanje izgleda
akvarela. Sav alat i palete koji koristite je potrebno oprati odmah posle upotrebe jer kad se osui,
etke i suneti postaju neupotrebljivi, a sa svega ostalog se izuzetno teko skida.
SALVETNA TEHNIKA
Salvetna tehnika je u novije doba proizala iz dekupaa, ali se vremenom razvila u posebnu tehniku.
Osnovna razlika izmeu ove dve tehnike je to se iskljuivo salveta lepi na predmet koji se dekorie.
Salvete koje se koriste su najee klasine troslojne, dimenzija 33x33cm, sa tampanim motivom na
gornjem sloju koji se jedini koristi, dok se druga dva bacaju (ili koriste za brisanje etkica,
papmae). Takoe nisu na odmet ni obine jednoslojne, ako Vam se dopadaju motivi, a dostupne su
i tampane papirne maramice.
Salveta se lepi lepkom za salvetnu tehniku (trenutno koristim Marabuov, koji je ujedno i lak, a
dostupan je u tri varijante mat, satenskog ili visokog sjaja), a zavisno od predmeta koji dekoriete
motive moete isecati makazicama, cepkati paljivo oko motiva (moj omiljeni nain koji daje
prirodniji izgled i najvie mogunosti), ili lepiti celu salvetu (najtei nain). Salveta je veoma porozna
te je najjednostavnije zalepiti je na povrinu tako to ete motiv namestiti gde treba i etkom
umoenom u lepak premazati preko njega. Poto lepak lako prodire kroz ovu vrstu papira, nije
potrebno mazati ga na povinu pa na nju nanositi salvetu ovo najee vodi nerviranju i bacanju
salveta.
Materijal koji vam je potreban da bi ste napravili neto lepo ovom tehnikom je:

Predmet koji ete dekorisati

Salvete (najbolje troslojne sa tampanim motivom)

lepak za salvetnu tehniku

Akrilne boje u najsvetlijim nijansama salvete ili samo bela

pljosnate etkice srednje veliine, jedna za boju, druga za lepak

Lak kojim ete zatititi svoj rad

Sam postupak izrade je jednostavan, ali prilino pipav.

Pre svega pripremite sav potreban materijal

Obojte predmet i eventualno stavite krakle na povrinu koju ete dekorisati, nijansa mora biti
svetla

Salvetu pripremite tako to ete otrim makazicama isei motiv ili slobodnom rukom
iscepkati (moj omiljeni metod) i razdvojiti slojeve tako da vam ostane samo gornji tampani
sloj

Formirajte sa strane kako bi trebalo da izgleda gotova slika

Postavite salvetu na eljeno mesto, etkicu umoenu u lepak prislonite na sredinji deo
salvete i zrakastim pokretima (ovo je jako bitno) maite lepakpreko salvete od sredine ka
krajevima. Primetiete da se salveta razvlai od vlage iz lepka i zbog toga je vano da maete
zrakasto ka ivicama, jednako je rasteui. Druga bitna stvar je da ne maete lepak na povrinu
predmeta nego samo preko salvete koju stavljate na suvu povrinu. Ona je toliko tanka i
porozna da e sav lepak proi kroz nju i obaviti svoje, tj stopiti salvetu sa podlogom. Ako se
tokom rada salveta namreka, ne brinite, u tome je deo drai salvetne tehnike. Ako se iscepa,
lako je dodati deo koji nedostaje kad se osui. U sluaju da smatrate da se greka ne moe lako
ispraviti, salvetu dok je jo mokra zgulite trljanjem prstom ili nekim zgodnim alatom i posle
suenja povrine ponite ispoetka. Napomena: ako ste radili krakle, vodite rauna da se od
previe mazanja mokrom etkom i lepkom ne uniti! Budite paljivi i to manje odlepljujte
salvetu sa njega.

Kad ste zadovoljni izgledom slike, pustite da se potpuno osui i prelakirajte zbog zatite
Od svih tehnika, ova je meni najomiljenija! Najee koristim motive starinskog izgleda jer oboavam
krakle, a jedno sa drugim u kombinaciji daju fenomenalan rezultat. Jedan od trikova koji koristim je
da motive sa salveta u prilikama kad mi nije potrebna cela salveta (motiv sa cele salvete) nikad ne
seem makazicama jer tako slika dobije vetaki izgled, ve ih cepkam slobodnom rukom i lepim iz
vie delova, a posle suenja doslikam pozadinu ili jo neto u istim nijansama kao na salveti. Na taj
nain slika izgleda autentinije i oni koji ne obraaju panju u prvi mah pomisle da je cela rukom
slikana. Drugo naelo koga se pridravam je da svi motivi koje koristim moraju biti reprodukcija neke
slike koja je slikana etkicom ili crtana olovkom. Salvete na koje je preneta fotografija, kad se zavri
slika, meni uvek izgleda lano i nekako promaeno.

Tutorijal za izradu ove slike nai ete ovde.

KRAKLE TEHNIKA
Pored salveta-tehnike, ovo je moja druga omiljena tehnika, i ako ste paljivo zagledali dosadanje
radove, videli ste da gde god koristim salvetu tu je i krakle! Zapravo volim starinski, zamagljeni
izgled predmeta i slika, a to je nemogue zaokruiti bez kraklea!
Sama tehnika nosi ime efetka koji pravi na tretiranoj povrini ispucala boja starinskog izgleda!

Prilino je komplikovan kad ga radite prvi put, ali sa malo prakse i volje efekat koji moete postii je
fantastian.
Mogue ga je izvesti na svemu na emu koristite salvetu, dekpa ili oslikavanje, ili ga moete koristiti
zasebno, bez da mu manjka atraktivnost. Povrine koje moete pokriti krakleom su papir, karton,
drvo (dekorativni predmeti, pa ak i nametaj velikih povrina), staklo, keramika, metalni predmeti
Sve to vam padne na pamet, a sa odgovarajuim medijima ak i platno.

Tajna kraklea je u medijumu koji se nanosi u kombinaciji sa akrilnom bojom, a koji u prisustvu vlage
iz boje izaziva njeno pucanje.
Dakle, da biste izveli ovu tehniku na eljenom predmetu, potrebno Vam je:

predmet koji ete obraditi

akrilne boje u svetlijoj (beloj ili nekoj pastelnoj) i tamnijoj boji
Crackle medium
vie mekih veih pljosnatih etkica; suner; hobby-valjak
posudica za vodu
fen (opciono)
salveta ili dekupa hartija (ako elite sliku takve vrste)
strpljenje i dobra volja
Pre svega pripremite povrinu predmeta koji ete dekorisati, oistite ga i osuite.
Pod pretpostavkom da ete lepiti salvetu na sliku:
Na eljenu povrinu nanesie prvo TAMNU akrilnu boju i pustite da se osui ili ubrzajte proces fenom.
Na potpuno suvu tamnu boju pljosnatom etkicom nanesite ravnomeran ni tanak ni debeo sloj krakle
medijuma. Ako vam je bitno u kom e smeru boja pucati, obratite panju na poteze etkicom:
uspravno mazan medijum sa popreko nanesenim slojem boje daje vodoravne pukotine; za
neravnomerne pukotine medijum maite neravnomernim krunim pokretima ili ga jednostavno
apkajte; ako elite da se potezi etkice uopte ne vide (tada izgleda kao da ga je kompjuter tampao
sat roses) nanesite ga sunerom ili valjkom, pazei na ujednaenost nanosa.
Suite fenom bez bojazni.
U sledeem koraku na sasvim suv medijum se nanosi SVETLA boja. Ako ste pratili prvi model
nanoenja krakle medijuma, etkicom nanosite ravnomernim potezima boju UVEK U JEDNOM
SMERU I NIKAD SLOJ PREKO SLOJA, ak i ako niste potpuno pokrili podlogu (kad se boja osui,
popraviete je tankom etkicom!). Biete zadivljeni dok boja bude pucala na jednom kraju povrine a
da jo niste ni podigli etkicu sa drugog kraja! Vrlo je vano pridravati se ovog pravila o neponavljanju slojeva, jer e se boja pokvariti i zamuljati, a efekat pucanja izostati.
Ako ste pratili drugi model nanoenja kraklea, pokuajte da boju etkicom nanesete ktatkim,
nepravilnim, zrakastim potezima od sredine povrine. Slika sa salvete e izgledati kao da je slikana
rukom, jer e boja pucati potpuno nepravilno, u skladu sa potezima etkice.
Ukoliko ste medijum naneli sunerom ili valjkom, boju nanosite istim alatom, a ako budete dovoljno
veti, nee se videti nikakvi potezi, boja e biti naneta ravnomerno i ujednaeno, a efekat
najpribliniji izgledu 100 godina starom predmetu ija je boja popcala usled zuba vremena.

to deblji sloj boje nanesete, pukotine e biti vee (to, naravno, nije uvek i neophodno!), a efekat
dramatiniji.
Moj savet Vam je da pripremite sebi neke probne, nebitne predmete koje ete dekorisati i prvo se
poigrate svim mogunostima, te izvebate ruku, jer je vetina prilino zahtevna za poetnika.
Kad ste naneli sloj svetlije boje, osuite je fenom da ubrzate proces. Primetiete da boja puca u
samom procesu suenja, vie ili manje, zavisno od debljine sloja i topline koju proizvodi fen.
Saekajte da se potpuno osui.
To je otprilike osnova kraklea. Sledei korak je nanoenje salvete na predmet, eventualno patiniranji i
lakiranje.