TAJNA SRENOG IVOTA

a) Srea
Iako savremeni ovek esto puta ne eli da
prizna da mnogo toga ne zna, injenica je da
postoje mnoge stvari koje ne znamo i da je to
neznanje razlog zato patimo i stradamo u ivotu.
Naravno, postoje ljudi koji nisu zainteresovani
za nova saznanja, kao ni za reenje problema sa
kojima se suoavaju. Oni su se pomirili sa
injenicom da ne mogu nita da promene u svom
ivotu, pa su se jednostavno prepustili svojoj
sudbini.
Takav pristup ivotu podsea na sluaj jedne
prostitutke koja je pokuala da pobegne iz posla u
koji je zarobljena. To se nije svidelo njenom
poslodavcu, odnosno njenom gazdi, tako da je
ova jadna ena doivela estoku tortutu, iji je cilj
bio da je upozori da tako neto nikada vie ne
pokua.1 Ona je trebala da shvati da ona nije
vlasnik svog tela i svog ivota, tako da bi neki
slian pokuaj bekstva mogao da ima fatalne
posledice po nju.
Ova ena je prihvatila da ivi ivot koji joj neko
drugi odreuje, tako da je svoje telo i svoj ivot
posmatrala kao neto odvojeno od nje - kao
drugo bie, a ona je tu samo da pokree svoje
telo i vodi svoj ivot onako kako neko drugi
odreuje. Ona je jednostavno programirana
ta treba da radi u ivotu, a sve izvan toga je
oblast koja joj nije suena. Sve izvan toga je
za nju tajna. Ona ne zna ta znai biti slobodan,
ta znai biti srean. Ponekad joj na pamet pada i
samoubistvo, kao reenje problema i prekid muka
sa kojima se suoava.
Primer ove ene je primer mnogih ljudi u ovom
svetu. Mnogi ljudi smatraju da nita ne mogu da
promene u svom ivotu. Nekima je reeno da
postoji sudbina i da ovek kad se rodi sve mu je

zapisano, tako da jednostavno niko ne moe da

pobegne od onoga to mu je unapred odreeno.
Meutim, praksa je pokazala da oni koji veruju
da postoji reenje za neki problem, i koji krenu
da trae reenje, uspevaju da izau kao pobednici.
Iako je esto puta ovek duhovno veoma slab, i
jedva uspeva da napravi neki mali pomak u
pokuaju da neto promeni, taj mali pomak
se pokazuje kao veoma veliki, i ukoliko se nastavi
sa pozitivnom tendencijom u kojoj ovek ne gubi
nadu, veoma brzo se ostvaruju veliki rezultati koji
dramatino mogu da promene tok ivota.
injenica je da su potrebna odreena znanja da
bi ovek mogao da rei neki problem. Kada se
danas kae znanje, mnogi ljudi odmah pomisle na
visoke kole i akademske titule.
Meutim, u narodu postoji izreka koja kae:
Nema budale dok kolu ne zavri. Praksa
pokazuje da nikada u istoriji nije bilo toliko
kola i univerziteta, i toliko ljudi sa visokim
akademskim titulama kao to postoji danas, ali
da u isto vreme nikada nije bilo toliko nesrenih,
bolesnih i nezadovoljnih ljudi kao to je to danas
sluaj. Apoteke i bolnice su postale brojne skoro
kao samoposluge i pijace, a broj samoubistava
poinje da poprima razmere epidemije.
Oigledno da znanje koje se stie u dananjim
kolskim i visokokolskim ustanovama nije neto
to pojedincima i drutvu omoguava kvalitetan i
srean ivot.
Da li onda uopte postoji znanje ili formula koja bi
savremenom oveku pomogla da zaustavi stravian
trend propadanja koji vidimo svuda oko nas? Da li
ovek kao pojedinac, ukoliko se nalazi u drutvu
koje propada, moe da vodi kvalitetan i srean
ivot? Da li postoji neki drugi svet, neka druga
drava ili neko drugo okruenje u kojem bi mogle
da se ispune sve pozitivne elje kojima ovek
stremi?

ovek koji eli da se bori i da reava probleme,

neminovno se suoava sa injenicom da postoje
stvari koje jo uvek ne zna. U svom traganju
za reenjem problema, esto se deava da odre eno novo saznanje bude okantno i da prevazilazi
sva pozitivna oekivanja onoga koji traga. Iskustvo
onih koji tragaju jeste da esto puta novo,
revolucionarno saznanje doe odjednom, kada se
najmanje nadamo.
Mnogi su kao maliani bili iznenaeni kada su prvi
put videli stepenice u Robnoj kui koje se same
pomeraju, ili vrata na aerodromu koja nemaju
kvaku, a sama se otvaraju. Ti fenomeni, kao i
mnogi drugi, za malu decu su tajna, ali deca
tragaju za reenjem tih tajni tako to pitaju
roditelje.
Savremeni ovek se suoava sa mnogim
problemima ije je reenje u ovom trenutku tajna.
Iskustvo svih iskrenih i upornih tragaoca za
reenjem problema jeste da ne postoji tajna
koja ne moe da se otkrije, i da ne postoji problem
koji ne moe da se rei. Konani zakljuak
do kojeg se dolazi jeste da tajne i problemi u
ovom trenutku postoje da bi oveka podstakle
za otkrivanje jedne mnogo lepe realnosti, jednog
mnogo drugaijeg ivota od onoga kojeg prikazuju
mediji i savremena materijalistika nauka.
U ovoj knjizi emo tragati za reenjem tajne
srenog ivota, ije reenje predstavlja ujedno
i reenje svih drugih tajni u ovom svetu.
Svako od nas je imao iskustvo otkrivanja neeg
novog - neeg to smo ranije mogli da gledamo
samo na slikama. Mnogi ljudi odluuju da
odu na more, jer su im drugi ljudi priali da je
tamo lepo. Slike i video zapisi mora su jedna
stvar, a sam pogled na more sa obale, ili ulazak
u morsku vodu su neto sasvim drugo. Dakle,
postoji slika, u ovom sluaju - mora, i postoji
original, u ovom sluaju lini doivljaj susreta

sa onim to smo videli na slici.

Postoje i mnogi drugi primeri fenomena koje u
ovom trenutku ne vidimo i ne oseamo, ali
zna mo ili verujemo da postoje. Znamo da postoje
restorani u kojima postoji prijatan ambijent
i u kojima se slui ukusna hrana. Moda
smo bili u nekima od njih, ali smo uvereni da
postoje restorani koji su mnogo bolji od onih u
kojima smo bili.
Takoe, postoje brojna mesta u prirodi od
kojih oveku zastaje dah, ali oni koji vole da
poseuju prirodu znaju da njihova oekivanja
esto bivaju prevaziena onim to susreu, jer
su prirodne lepote nepredvidive i nedokuive kada ovek pomisli da je video neto najlepe
to postoji u prirodi, ubrzo biva demantovan
neim jo lepim, i jo lepim.
Moda se ovo otkrivanje lepote u prirodi moe
najlepe prikazati iskustvom mnogih naunika
koji prouavaju svet u kome ivimo. Oni izjav ljuju da to vie prouavaju prirodu, i to vie
stiu saznanja o njoj, to vie uviaju koliko je
priroda udesna i koliko jo mnogo toga o njoj
mogu da naue.
Kada govorimo o srenom ivotu i tajni
koja ga obavija, mi govorimo o neem duhov nom, neem to ne moe da se otkrije mikros kopom ili posmatranjem kroz teleskop.
I u duhovnoj sferi postoje slike i originali.
Deca se podstiu da urade svoje domae
zadatke jer je to dobro. To je slika koja se
predoava deci. Kada deca dobro urade svoj
zadatak, i zatim dobiju dobru ocenu ili budu
pohvaljena, ona doivljavaju i proivljavaju ono
o emu su im priali. Ona oseaju jedan poseban
oseaj zadovoljstva, koji ne traje samo u
tom trenutku, nego se viestruko umnoava
kada o tom svom uspehu obavetavaju svoje
roditelje i sve one koje poznaju.

SVET U KOME NE IVIMO

Slina je situacija i sa odraslim ljudima koji
esto puta ne vole to moraju da idu na posao
(kao to ni deca esto ne vole da rade domae
zadatke). Ali, kada se ovek vrati sa uspeno
obavljenog posla on doivljava i proivljava
jedno posebno lepo iskustvo (o kojima lenjivci
ne mogu ni da sanjaju).
Taj oseaj koji su deca doivela jeste original
onoga o emu su samo povrno znala. Ali, postoje
i druge senke koje ukazuju na original.
Nekada su te senke saveti roditelja, a nekada
jasni logiki zakljuci do kojih dolazimo
posmatrajui svet u kome ivimo.
injenica je da u duhovnoj sferi postoji mnogo
senki. ovek esto pomisli na svet u kome
ne ma patnji, bolesti, stradanja, rata - svet u
kome vladaju mir i harmonija. Mnogi ljudi bi
poeleli da budu okrueni nasmejanim licima
drugih ljudi, da imaju nekoga ko ih voli i koga
e oni moi da vole.
Kako bi bilo lepo kad ne bi bilo smrti,
pomiljaju mnogi. I sve ono lepo o emu ljudi
mataju jesu samo senke. Neki ljudi smatraju
da originali tih senki ne postoje, a neki
se uputaju u traganje za origina lima verujui
da oni ipak postoje.
Ako bismo koristili logiku u razmiljanju (to je
vrlo preporuljivo), morali bismo da postavimo
pitanje: Kako je mogue da postoje sen ke, a da ne postoji original? ovek mata o
svetu mira, harmonije, ljubavi, nasmejanih lica,
svetu bez bolesti i smrti. Odakle oveku dolazi
informacija o savrenom svetu? (Znamo da
informacija ne moe da nastane sluajno.
Informacije zapisane u knjizi, ili u kompjuterskom
programu, nastaju u umu autora svesnim
razmiljanjem.)1 Da li je mogue da svet harmonije,
mira i ljubavi postoji? Ili je takav

savreni svet samo produkt ovekove fantazije?

Ako je produkt fantazije, odakle oveku dolaze
takve lepe fantazije?
Kako budemo ulazili dublje u traganje za
tajnom srenog ivota, videemo da svet
har mo nije, mira i ljubavi zaista postoji. I ne
samo da postoji, nego ve danas moemo biti
deo tog sveta.
Nema pravilnog odgovora ni na jedno pitanje
u ivotu ukoliko se najpre ne izabere i ne prihvati
pravi sistem vrednosti. Od izbora sistema
vrednosti zavisi bukvalno sve u ivotu. Kako
emo saditi cvee, ili kako emo reavati mate matike probleme, zavisi od toga koji sistem
vrednosti izaberemo. Pitanje izbora sistema
vrednosti najbolje se oslikava na najveem
problemu koji ima savremeni ovek, a to je
problem sree u ivotu.
Situacija je vrlo jednostavna - postoje samo dva
sistema vrednosti - materijalistiki i duhovni.
U materijalistikom sistemu vrednosti najvanije i
najvrednije stvari su vezane za mrtve stvari,
odnosno neivu prirodu, a srea i zadovoljstvo
proizilaze iz isto telesnih zadovoljstava.
U duhovnom sistemu vrednosti naj va nije
stvari su vezane za ivi svet, posebno za ljude,
a srea i zadovoljstvo proizilaze iz nastojanja da
se drugima ini dobro i iz pozitivnog odnosa sa
drugim ljudima.
Dakle, imamo koncept mrtvog, nasuprot
koncepta ivog. U nastavku emo rei neto
vie o oba koncepta, odnosno sistema vrednosti.
Materijalistiki sistem vrednosti
U konceptu mrtvog ili materijalistikom
konceptu, sva pomenuta zadovoljstva dolaze
od mrtvih stvari. Ove mrtve stvari, koje izazivaju
oseaj zadovoljstva, mogli bi da nazovemo
zajednikim imenom narkotici. Poznato
je iz prakse da narkotici stvaraju samo kratkotrajan

oseaj zadovoljstva, a kada taj oseaj proe,

dolazi do tekih duhovnih i fizikih stanja. Ovaj
oseaj zadovoljstva je oseaj lanog
zadovoljstva i lane sree koji oduzi ma oveku
zdravlje, sreu i ivot.
Naveemo najpoznatije primere mrtvih stvari
koji izazivaju ovakve oseaje zadovoljstva:
Otrovne hemijske supstance. Vetake i
otrovne hemijske supstance su odgovorne za
preko 90% svih oblika bolesti i smrtnih sluajeva.
Prema zvaninim statistikama, vodei uzroci bolesti
i smrti u materijalistiki najrazvijenijim zemljama
jesu nezdrava ishrana, puenje i alkohol. Pod
nezdravom ishranom se pod razumevaju preraene
prirodne namirnice kojima su oduzeta skoro sva
hranljiva svojstva, a dodate su im vetake
hemikalije da bi izgledale lepe i imale to dui rok
trajanja.
Puenje duvana je drugi vodei uzronik smrti
u svetu. Treina svih smrtnih sluajeva od raka
je usled puenja, a da ne spominjemo ogroman
broj onih koji e oboleti i umreti kao
pasivni puai, to ukljuuje odrasle osobe i
decu nepuae koji provode vreme u prostorijama
gde se pui, kao i bebe u utrobama majki
puaa ili pasivnih puaa.
Alkohol je trei vodei uzronik smrti u svetu.
Iako je industrija alkohola, uz pomo svog
velikog novca i reklame, uspela da ubedi veliki
deo oveanstva da je alkohol u malim koliinama
blagotovotan za ovekovo zdravlje, istraivanja
jasno pokazuju da je konzumiranje alkohola u
najmanjim koliinama izuzetno tetno.
Pored toga, konzumiranje alkohola i u najmanjim
koliinama stvara zavisnost, pa kao u sluaju
konzumiranja svih ostalih droga, alkoholiar se
najee postaje tako to se proba.
Za razliku od duvana i alkohola koji predstavljaju
legalizovane droge, najopasnije otrovne

hemijske supstance jesu zabranjene droge.

Marihuana, kokain, heroin, ekstazi i druge
(navodno) zabranjene droge izazivaju teka
fizika i psihika oteenja ovekovog zdravlja.
Sve pomenute vetake i otrovne hemijske
supstance u poetku izazivaju gaenje kod oveka,
da bi se upornim konzumiranjem formirala
navika i oseaj zadovoljstva.
I to nije sve. Svako konzumiranje ovakvih supstanci
podstie oveka na upotrebu sve jaih i
destruktivnijih otrovnih supstanci.
Mrtvi predmeti. Poznato je da mala deca najvie
vole da se drue sa svojim roditeljima.
Ukoliko nemaju s kim da se drue, deca su
osuena na igranje sa raznim igrakama.
Praksa je pokazala da deca brzo izgustiraju
svaku igraku - ona moe u poetku da im
izgleda zanimljiva, ali posle par minuta kod
deteta se gubi svaka elja za pomenutom
igrakom. (Zato mnogi roditelji izjavljuju:
Neu vie da mu kupujem igrake... Igra se
pet minuta i baci je.)
injenica je da mnogi odrasli ljudi vole da se
igraju sa igrakama. Ali, kao i u sluaju dece,
to zadovoljstvo kratko traje. Odrasli ljudi
obino vide neku igraku (mrtvi predmet),
ele da ga imaju, a kad ga kupe brzo ga
izgustiraju,
kao i deca. Onda kupuju novu
igraku, pa ubrzo zatim najnoviju, jer im je
ona stara igraka postala dosadna.
Za razliku od dejih igraaka koje obino
nemaju veliku materijalnu vrednost (iako se
danas prave sve skuplje igrake za decu),
igrake za odrasle su veoma skupe i zahtevaju
skupo odravanje. Primer su velike kue u kojima
ivi malo ljudi. Takoe, skupoceni automobili
koji se retko i nenamenski koriste predstavljaju
primer igrake za odrasle.

Seam se kada mi se jedan moj prijatelj

automehaniar alio kako mu je u servis
doao ovek sa poreom 959 i traio da ugradi
kuku na zadnjem delu automobila, kako bi
mogao da vue prikolicu sa robom. (ovek je
oigledno bio biznismen koji je sebi kupio
igraku koju nenamenski koristi.) Neki ne
ugrauju kuke, ali poseduju automobile koji
mogu da razviju i vie nego duplo vee brzine
od onih koje e oni ikada voziti, ili voze terenska
vozila po gradu (zamislite da se etate sa
skijama na nogama po gradu usred leta).
Skupoceni nametaj i skupocena garderoba
takoe predstavljaju jednu vrstu igraaka za
odrasle, koja nema veliku praktinu vrednost,
ali kod oveka moe da izazove kratkotrajan
oseaj zadovoljstva. I kao u sluaju vetakih i
otrovnih hemijskih supstanci, i igrake za
odrasle podstiu ljude za sve skupljim i veim
igrakama. I ne samo to. Kao to se ovek
nakon konzumiranja otrovne supstance veoma
loe osea (iako u prvom momentu doivljava
kratkotrajno zadovoljstvo), tako i nakon
kratkotrajnog igranja sa mrtvim predmetom
dolazi do zasienja, ali i munog stanja kada
ovek shvati da zadovoljstvo koje je iskusio
ne vredi te pare, niti sav trud i vreme koje je
moralo da se uloi da bi se priutila skupocena
igraka. Ali, poto ne zna (ili nee da zna) za
ne-mrtvi oblik zadovoljstva, ovek materijalista
nastavlja da se zadovoljava igranjem sa novim
mrtvim predmetima.
Mrtav seksualni odnos. Ve smo spomenuli
da je nezdrava ishrana vodei uzronik smrti u
savremenom svetu. Da li to znai da ljudi jedu
neukusnu hranu? Ne. Ljudi jedu ukusnu, ali
nezdravu hranu. Kada se konzumira ukusna i
nezdrava hrana, posledica su kratkotrajno
telesno zadovoljstvo, a posle izvesnog vremena

teka obolenja i smrt. Svako bi lako mogao da

zakljui da bi hrana koju jedemo trebala da
bude i ukusna, i zdrava.
Svrha konzumiranja hrane nije doivljaj
zadovoljstva jedenja hrane, ve snabdevanje
organizma potrebnim hranljivim materijama da bi
mogao adekvatno da funkcionie. Oseaj zadovoljstva koji prati konzumiranje hrane je neto
to je sastavni deo ostvarivanja svrhe ili vieg
cilja. Ali, ako se ne ostvaruje vii cilj (u
ovom sluaju snabdevanje organizma hranlji vim materijama preko zdrave hrane),
zadovoljstvo vakanja i gutanja ukusne (i
nezdrave) hrane e se pretvoriti u neto vrlo
neprijatno (teka bolest).
Za razliku od konzumiranja hrane koje predstavlja
ovekovu ivotnu potrebu, seksualni odnos ne
predstavlja ovekovu ivotnu potrebu.
ovek moe kvalitetno, zdravo i uspeno da ivi
bez seksualnih odnosa. I kao to konzumiranje
hrane treba da ima svrhu ili vii cilj, tako bi
trebalo da bude i u sluaju seksualnog odnosa.
Iz istorije znamo da su u Rimskom carstvu
mnogi bogati ljudi imali posebna odelenja u
svojim toaletima. Oni su najpre u svojim
raskonim odajama leali na krevetima i
konzumirali (iz istog telesnog zadovoljstva) velike
koliine hrane. Poto su im stomaci bili puni
hrane i nisu mogli vie da jedu (a time ni da
uivaju u jelu), oni su odlazili u posebne
prostorije u toaletima i zavlaili u svoja usta
guije pero koje ih je podsticalo na povraa nje
hrane koju su upravo pojeli. Tako su im se
stomaci praznili i mogli su da se vrate da nastave
da uivaju u jelu. I onda ponovo u
toalet... pa opet za sto sa hranom... i tako
redom. Dakle, u ovom sluaju, posle zadovoljstva
jedenja hrane, sledi neprijatno iskustvo
povraanja.

U materijalistikom sistemu vrednosti, seksualni

odnos se sveo na neto veoma slino
prethodno opisanom konzumiranju hrane u
Rimskom carstvu. Seksualni odnos se upranjava
iz isto telesnog zadovoljstva, bez vieg
cilja. Nakon kratkotrajnog telesnog zadovoljstva
sledi oseaj gaenja i munine (to
priznaje veliki broj uesnika u ovakvom
seksualnom odnosu), kao i razna duevna oboljenja.
Mnogi, meutim, nastavljaju sa pomenutom
praksom, jer ne znaju (ili nee da znaju) za
neto bolje.
Sigurno je da seksualni odnos ima vii cilj (o
emu e uskoro ovde biti vie rei). Kao i u
sluaju konzumiranja hrane, seksualni odnos
moe da predstavlja zadovoljstvo (koje ne prati
gaenje i munina) jedino ako je u funkciji
vieg cilja. I kao to je nezdrava hrana ustvari
mrtva hrana, jer ne poseduje ivotno vane
supstance, tako je i seks bez smisla mrtav, jer
umrtvljuje oveka i stvara ga bolesnim.
U sluaju konzumiranja nezdrave hrane imamo
dva mrtva subjekta - mrtvu hranu i materijalistu (duhovno mrtvu osobu). U sluaju mrtvog
seksa imamo takoe dva mrtva subjekta - dve
duhovno mrtve osobe (iako ih esto bude i vie
na gomili).
Kao i u sluaju prethodno spomenutih izvora
zadovoljstava i mrtav seks se brzo izgustira
i postaje dosadan onima koji ga upranjavaju.
Osobe se onda okreu teim drogama,
odnosno preputaju se najrazliitijim oblicima
seksualnih perverzija verujui da e tako dostii
vii nivo zadovoljstva. Meutim, i ovde se
kao posledica javljaju teka psihika oboljenja.
Mrtve pohvale. Poznato je da mala deca vole
da se pohvale roditeljima kako su uradila neto
dobro i lepo, za ta bivaju nagraena pohvalama
i reima zahvalnosti. Isto tako i odrasli ljudi

vole kada ih neko pohvaljuje. U materijalistikom

sistemu vrednosti je vano da ovek
bude pohvaljen, odnosno da ga to vie hvale,
bez obzira da li to to radi ima smisla. Pohvale
uglavnom dolaze zbog obilnog upranjavanja
prethodno nabrojanih izvora zadovoljstava.
Dakle, danas je popularno konzumirati drogu,
jer navodno to je lepo, sve poznate linosti
se drogiraju, to je kul i slino. Narkomani se
naroito veliaju i hvale u mas medijima, tako
da mnogi slede njihov put. Onaj koji nema
novac za skupu i teku drogu, moe da bude
pohvaljen zato to moe da popiju gajbu piva
za jedno vee, ili zato to pui kao Turin
(Turci su zbog svoje velike upotrebe duvana
postali neka vrsta simbola za puenje).
Takoe, pohvale pljute na raun onih koji
imaju velike kue, skupoceni nametaj, besne
automobile ili skupu garderobu. Moda
najveu pohvalu dobijaju oni koji upranjavaju
najvie mrtvog seksa. Devojke opisane kao
zavodnice i mladii opisani kao dobri
ljubavnici, jesu oni kojima se naroito aplaudira.
Razvojem nauke ovekovi potencijali su se
znatno poveali, a samim tim i potencijali za
os tvarivanje novih telesnih zadovoljstava. Razvoj
hemije je omoguio stvaranje mnogih jakih
sintetikih droga, a razvoj elektronike je otvorio
put stvaranju brojnih televizijskih i muzi kih programa kojima se savremeni ovek drogira
(kao to su pornografija, horor filmovi, filmovi
sa scenama nasilja koje prate zvuci destruktivne
muzike).
Velike pohvale dobijaju naunici koji omoguavaju
ljudima pristup novim izvorima zadovoljstva.
Brojna odlikovanja i nagrade dodeljuju se
naunicima koji uestvuju u navodnom
ulepavanju ovekovog ivota, a najpoznatija
nauna nagrada je Nobelova nagrada (dobila

ime po nauniku koji je otkrio dinamit).

Bez bo lan prekid trudnoe, ugradnja silikona,
vetake krvne ile, tablete protiv svih bolova
itd. jesu neka od brojnih naunih dostig nua kojima se naunici trude da omogue
udobniji i komforniji ivot u neprirodnom
ambijentu (gradovima).
Takoe, medicinski naunici su postali veoma
hvaljeni jer uspevaju da obavljaju komplikovane
operacije i da novim metodama produe
ivot onima kojima koji su svoje zdravlje
naruili prihvatanjem materijalistikog sistema
vrednosti. Dakle, isti oni koji bivaju pohvaljeni
za stvaranje novih sintetikih droga, ponovo
bivaju pohvaljeni za produavanje ivota
narkomanima.
Diplome skupih i prestinih fakulteta su
neto emu hrli veliki broj mladih ljudi. Oni se
osposobljavaju da budu strunjaci koji e
nakon zavrenih studija dugo godina tragati za
poslom u tuim preduzeima.
Jo jedna grupa ljudi, koja je veoma hvaljena i
koja je u stanju da na jednom mestu okupi vie
desetina hiljada ljudi, a pred televizijskim ekra nima i vie miliona ljudi, jesu savremeni spor tisti. I dok je u mnogim zemljama maloletnicima
zabranjeno da rade kao odrasli, da im se ne
bi naruilo zdravlje, nigde ne postoje zakoni
kojima se ograniava trening. Posledica su fizika
iscrpljivanja koja esto dovode do obolenja i smrti.
Dodatna posledica bavljenja savremenim
takmiarskim sportovima jeste sniava nje moralnih
kriterijuma, a sve u cilju ostvarivanja uspeha.
Istraivanja pokazuju da su osobe koje se bave
takmiarskim sportovima mnogo sklonije
nasilnitvu i seksualnom zlostavljanju drugih ljudi,
u poreenju sa onima koji se sportom bave
rekreativno.

Vrstu zadovoljstva koje dolazi od mrtvih pohvala

moda je najlepe opisao Boris Beker, jedan od
najveih tenisera svih vremena, koji je doao do
ivice samoubistva. On je izrazio oseaj praznine i
nezadovoljstva sledeim reima:
Pobedio sam dva puta u Vimbldonu, jednom
kao najmlai igra. Bio sam bogat. Imao sam
sve materijalne stvari koje sam eleo: novac,
kola, ene, sve... ali bio sam toliko nesrean...
Jedna druga, mnogo hvaljena osoba je izjavila:
Kad doe do samog vrha, tamo nee nai nita.
Ove izjave oslikavaju isto ono negativno stanje
koje nastaje nakon kratkotrajnog delovanja svih
oblika materijalistikih zadovoljstava opisanih
ranije. Mrtve pohvale (koje dolaze od duhovno
mrtvih ljudi) ne vrede mnogo. One izazivaju samo
trenutno zadovoljstvo i to samo kod onih koji
prihvate materijalistiki sistem vrednosti.
Duhovni sistem vrednosti
U duhovnom sistemu vrednosti sve je drugaije
u odnosu na materijalizam. Srea i zadovoljstvo
proizilaze iz duhovnog i skladnog odnosa sa drugim
ivim biima. U takvom odnosu u ovekovom
organizmu dolazi do pokretanja mehanizama i
procesa koji ne samo da stvaraju oseaj
zadovoljstva, ve jaaju imuni sistema i regeneriu
organizam (kao to je sluaj sa luenjem hormona
endorfina).
Ljudi koji prihvataju duhovni sistem vrednosti
prave takve izbore i donose takve odluke u ivotu
koji za posledicu imaju stvaranje ovakvih
zdravih oseaja zadovoljstva.
Generalno, oseaj sree i zadovoljstva u okviru
duhovnog sistema vrednosti proistie iz nekoliko
izvora koje emo navesti:
Porodica. ovek je onoliko bogat, koliko ima
iskrenih i dobrih prijatelja. Kada je u drutvu
dobrih ljudi, ovek postaje deo jednog lepeg

sveta, bez obzira na okruenje. Nekada okruenje

moe da bude vrlo neprijatno, kao u sluaju rata ili
siromatva, ali kada je sa nekim koga voli ovek
skoro da ne osea kakvo je okruenje.
Za razliku od materijalistikog sistema vrednosti
gde ljudi glume da vole nekoga da bi ostvarili
sebine ciljeve, ili misle da vole nekoga time to mu
ispunjavaju sebine elje, u duhovnom sistemu
vrednosti voleti nekoga znai initi mu dobre stvari
koje e ga uiniti duhovno jaim i boljim, i koje e
ga podstai da i on drugima ini dobre stvari na
slian nain.
Na taj nain se zapoinje jedan beskonaan niz
stvaranja pozitivnih duhovnih vrednosti.
Najvea srea koju ovek moe da doivi proizilazi
iz nastojanja da se drugima uini dobro. Onaj koji
planira da uini dobro najpre samo predosea
radost koju e izazvati kod druge osobe (senka
radosti). Kada se injenje dobra realizuje, onaj koji
ini dobro doivljava mnogo veu radost od
osobe kojoj se ini dobro (original radosti).
Sam proces planiranja dobrog dela je neto to
jedino moe da d smisao svakoj ljudskoj aktiv nosti. ovekov rad ima smisao ako e rezul tat
tog rada biti u funkciji neijeg duhovnog, i
svakog drugog, prosperiteta i radosti. (Materi jalistika radost je ne to potpuno suprotno, gde
se osoba raduje nekom kratkotrajnom teles nom zadovoljstvu, koje e na alost ubrzo izazvati
bolest i smrt.)
U samom procesu planiranja dobrog dela ovek
doivljava neizrecivu radost o kojoj materijalisti ne
mogu ni da sanjaju. Samo nasluivanje i pomisao da
e neko, do koga nam je stalo, biti obradovan nekim
naim gestom, kod oveka stvara neopisivi oseaj
zadovoljstva I najsnaniji mogui motiv za ivot i
rad. Ljudi su esto puta spremni da rizikuju ili
poloe svoj ivot, jer su podstaknuti radou
injenja dobra onima koje vole.

Dodatna radost i motiv za injenje dobra

drugima proizilazi iz oekivanja da e oni kojima
se ini dobro biti time podstaknuti za slinu
akciju. esto se takva oekivanja ne ostvaruju
kada su u pitanju odrasli ljudi, ali kada su u
pitanju deca, situacija je potpuno drugaija.
Ukoliko im se posveti vreme i prui adekvatna
ljubav, deca e svojom dobrotom daleko prevazii
sve ono dobro koje im je prueno. Na taj
nain deca postaju ovekovi najbolji prijatelji, i
to ne samo dok su mala, ve na poseban nain
kad odrastu. Ona e biti vezana ljubavnim
vezama za svoje dobrotvore (najee rodite lje), tako da e prvi zalogaj hrane, i prvo odelo,
bie namenjeno dobrotvoru, na slian nain
kako je sa njima bilo postupano dok su bili mali.
Iz svega gore navedenog lako moemo da
zakljuimo da je porodica najvanija institucija
drutva, jer se u njoj stvaraju dobri ljudi i
najbolji prijatelji. U drugim institucijama dru tva osoba moe da naui neku vetinu, ali bez
duhovnosti i moralnosti svako znanje i vetina
postaju prokletstvo za oveanstvo jer postaju
orua materijalistikog unitenja.
Prijatelji. Isti princip injenja dobra drugima,
koji se primenjuje u porodici, ostvaruje se i van
porodice. ovek se van porodice susree sa
osobama koje su odrasle ili odrastaju pod
nekim drugim okolnostima, koje su vie ili
manje duhovne ili materijalistike. Realno je
poi od pretpostavke da svaki ovek poseduje
neto dobro u svom karakteru, i da e korektan
i duhovan odnos podstaknuti svaku osobu na
pozitivnu rekaciju i duhovni napredak. U praksi
vidimo da e skoro svako pozitivno odgovo riti na gest ljubaznosti ili potovanja, ali da e
biti veoma mali broj onih koji e prihvatiti
duhovni sistem vrednosti i koncept sree koji
iz njega proistie. Sigurno da je uzrok tome

razorena porodica i materijalistiko okruenje

u savremenim drutvima, tako da su materija lizam i zadovoljstva koja iz njega proizilaze
postali norma ponaanja u savremenom svetu.
Ali, bez obzira kakve e odluke drugi ljudi
donositi u svojim ivotima, imperativ svakog
ozbiljnog oveka bi trebao da bude ispravan
ivot. Na taj nain e ivot imati zadovoljstvo i
smisao, a osoba e svojim duhovnim ivotom
biti videlo i podsticaj onima koji imaju oi
da vide i uho da uju. Duhovno bliski ljudi e
se lako meusobno prepoznati, i kroz druenje
i meusobno unapreivanje sve e se vie
osposobljavati za ivot. Krajnji rezultat e biti
stvaranje jednog drugog sveta oko nas, sveta
koji nije deo savremene sumorne realnosti, i
osposobljavanje za kvalitetan i uspean ivot
bez obzira na okruenje.
Priroda. Sve je lepe u prirodi. U prirodi se
lepe se spava, hrana je ukusnija, rad je prijatniji...
Priroda moe da predstavlja veliku
inspiraciju i podsticaj oveku za pozitivnu akciju.
Crvkut ptica, miris umskog lia, ubor
potoka jesu samo neki motivi koji stalno
nadahnjuju ljude.
Kada sam pre nekoliko godina prolazio sa
mojom decom pored luna parka, oni su traili
da ih povedem da se malo poigraju. Meutim,
pored luna parka, na livadi, jedan stariji
gospodin iz konjikog kluba je doveo konja i
nudio uslugu jahanja. Ugledavi konja, deca su
odmah zaboravila na luna park, i u narednih
nekoliko sati nisam mogao da ih odvojim od
ove ivotinje. (Iz linog iskustva mogu da
potvrdim da jahanje konja predstavlja mnogo
vee zadovoljstvo nego vonja bilo kojim
automobilom.)
Kako si konjiu? Da li te boli neto? Jesi li
gladan? Jesi li se umorio?, predstavljaju mali

deo razgovora koji su deca imala sa konjem.

Slian razgovor deca vode i sa macama,
kucama, jariima, jaganjcima i drugim
domaim ivotinjama. Ove i druge ivotinje
svojom umiljatou, dobronamernou i
trpljenjem plene panju oveka i podstiu ga na
plemenita dela. Zato nije redak sluaj da su
ivotinje
najbolji prijatelji oveku. Mudri ljudi
savetuju moralno posrnulog oveka da bi esto
puta trebao da se ugleda na ivotinje.
Moemo da zakljuimo da prihvatanje odreenog
sistema vrednosti povlai za sobom odreene
posledice. injenica je da su posledice prihvatanja
materijalistikog sistema vrednosti dramatine, jer
bukvalno dovode do oteenja ovekovog mozga.
Na taj nain dolazi do degradacije karaktera i
pretvaranja osobe u neto to bismo teko mogli
nazvati ljudsko bie.
Najpoznatiji primer iz medicinske prakse koji
pokazuje kako oteenje ovekovog mozga izazi va
poremeaj karaktera, jeste sluaj Fineasa
Gejda, oveka koji je radio u jednoj eleznikoj
kompaniji.17 Pre nesree koja mu se dogodila, ovaj
ovek je bio poznat kao najbolji I najsposobniji
radnik u kompaniji, i veoma posveen suprug i
roditelj.
Prilikom nesree, dolo je do eksplozije na
deonici gde se gradila pruga. Gvozdena ipka,
kojom se sabijao dinamit u stenu, izazvala je
teku povredu ovom oveku probijajui mu
lobanju. ovek je preiveo, i za par
sedmica se vratio na posao, jer je ipka probila
njegov eoni reanj mozga, u kojem se nalaze
centri za duhovnost, moralnost i volju, a ne
centri koji kontroliu neke druge vitalne
funkcije.
Posledica povrede bila je dramatina promena
karaktera ovog oveka. Posle izlaska iz bolnice

on je postao gnevljiv, neprijatan, svaalica,

poeo je da maltretira ukuane, odbacio je
religiju i postao vrlo svetovan. Od najboljeg i
najsposobnijeg radnika postao je najgori radnik,
tako da je uskoro morao da dobije otkaz.
Napustio je porodicu i zaposlio se u putujuem
cirkusu, a 13 godina kasnije je umro.
Treba istai da nije potrebno da oveku ipka
probije mozak da bi dolo do promene karaktera.
Istraivanja pokazuju da konzumiranje
otrovnih supstanci takoe oteuje eoni
reanj.18 Razliiti oblici okultnih aktivnosti i
hipnoze, kao i samohipnoza, kao to su isto njaka meditacija i joga, dovode do oteenja
eonog renja. Do oteenja dovodi i gleda nje destruktivnih televizijskih programa (nasilje,
pornografija itd), kao i sluanje destruktivne
muzike.
Ne treba biti veliki poznavalac stanja u svetu pa
zakljuiti da je veina savremenih ljudi prihvatila
materijalistiki sistem vrednosti, i da je
oteenje eonog renja ovekovog mozga najSlika 1. ematski prikaz povrede Fineasa Gejda.
dominantnija savremena bolest. Posledica toga
jeste svet u kome ivimo.
Savremeni svet bi se mogao opisati kao velika
dungla u kojoj dominiraju najkrvolonije
zveri. Iako te zveri imaju izgled ljudi, i ak nose
kravate, odela i lakovane cipele, karakter tih
bia jasno ukazuje da to nisu ljudi.
U nauci o ivotu (biologiji) postoji neto to se
zove bioloki klju. Na osnovu prepoznat ljivih biolokih osobina, odnosno biolo kog
kljua, mogue je prepoznati ta je rua, a ta
tigar ili glista, ili neki drugi organizam. Bioloki
klju na osnovu koga se prepoznaje ta je (ili ko
je) ovek jeste moralni zakon. Bia koja
ive po moralnom zakonu zovemo ljudima, a
bia koja samo izgledaju kao ljudi, a ne ive po

moralnom zakonu, zovemo udovitima, jer

to to oni ine ne moe ih svrstati u nijednu
ivotinjsku grupu (ivotinje ne ine tako
monstruozne
stvari; u prethodnom poglavlju smo
videli kako oteenje mozga izaziva moralnu
degradaciju oveka.)
SVET U KOME IVIMO
Ono to je takoe karakteristika ovog sveta
jeste da udovita u ljudskom obliju kontroliu
sve aspekte javnog ivota. Posledica
toga je:
1. Uspostavljanje sistema obrazovanja koji od
dece pravi narkomane, lenjivce i materijaliste,
2. Upostavljanje medijskog sistema koji promovie
razvrat, destrukciju i najgore oblike
perverznog materijalistikog ponaanja,
3. Uspostavljanje ekonomskog sistema koji je u
funkciji stvaranja materijalnih bogatava po
svaku cenu, gde se ne razmilja o tome ta e
biti sutra, i da li emo ivi doekati sutranji
dan.
Zbog svega pomenutog, savremena drutva su
sastavljena od ljudi koji masovno sebi oduzimaju
ivot (tabela 1 i 2).1 Istraivanja jasno
pokazuju da su vodei uzroci bolesti i smrti
povezani sa ovekovim ponaanjem koje bis mo mogli nazvati samoubilkim.
Ali, ne samo da ovek unitava svoj ivot, on
takoe unitava i sve oko sebe. Unitenje je
naroito ubrzano razvojem nauke u 20. veku.
Nekada je u svetu izumirala jedna biljna ili
ivotinjska
vrsta na svake etiri godine (ili 25 vrsta
na 100 godina), a u 20. veku je zbog ovekovog
destruktivnog ponaanja izumrla jedna etvrtina
svih biljnih i ivotinjskih vrsta.2

Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali

smrt u SAD (1990)
- Loa ishrana, neodgovarajua fizika aktivnost
582.000
- Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
468.000
- Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
107.000
- Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
90.000
- Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
60.000
- Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
35.000
- Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
30.000
- Saobraajne nesree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25.000
- Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20.000
Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su
prouzrokovali smrt u SAD (1995)
- Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . . . . . .
914.000
- Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
538.000
- Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
105.000
- Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
90.000
- Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
84.000
- Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
59.000
- HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
43.000
- Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31.000

- Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25.000
- Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24.000
- Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
398.000
(U gonjim tabelama su dati podaci iz SAD, koji
predstavljaju
trend u savremenom svetu.)
Poznato je da ume predstavljaju plua nae
planete jer preko listova oslobaaju kiseonik
potreban za disanje. Takoe, ume preko korena
izvlae vodu iz zemlje i oslobaaju je u
atmosferu, a ta voda kasnije ponovo pada na
zemlju u vidu kie i ini da zemljite bude zdravo.
Na alost, ume su danas masovno
poseene, a taj proces se nemilosrdno nastav lja, to izaziva stvaranje pustinja u onim regio ni ma koji su nekada imali plodno zemljite i
umovite predele. Glavni uzrok see uma je
neverovatan - potrebno je da se stvore panjaci
na kojima e pasti stoka za proizvodnju
hamburgera.
3 I dok na jednoj strani sveta ljudi
masovno jedu nezdravu hranu i zbog toga ma sov no umiru od bolesti srca (vidi tabelu 2), na
drugoj strani sveta dolazi do stvaranja velikih
pustinja i masovnog umiranja od gladi (svakoga
dana irom sveta vie od 45.000 ljudi umire
od gladi, od kojih je 38.000 deca).4
Sagorevanje nafte i uglja, kao i spaljivanje uma
i oslobaanje drugih otrovnih gasova u atmosferu
uzrokuje rapidan porast koncentracije
ugljen-dioksida u atmosferu, to izaziva veliki
porast globalne temperature koji dodatno
oteava i onemoguava ivot na naoj planeti.5
Trendovi unitenja su izuzetno veliki, i to na
svim poljima, ali poto su mediji pod kontrolom
onih koji izazivaju unitenje, u javnosti

se stvara lana slika da stanje nije tako loe, i

da e se svi problemi uskoro reiti.
I kao to su vodei materijalisti odluni da
dostignu sve zacrtane ciljeve i ispune sve svoje
sebine i materijalistike elje, tako su odluni i
da se nemilosrdno obraunaju sa svakim ko im
se suprotstavi na njihovom putu. Moda
najbolji opis ovakvog stanja dao je jedan od
najcenjenijih novinara u Americi, Don Slin ton, nekadanji ef osoblja magazina New
York Times:
U dananjoj Americi vie ne postoji sloboda
tampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio
da se poteno miljenje objavi barem u jednom
broju mojih novina, izgubio bih posao za
manje od 24 sata. Posao nas novinara je da
unitimo istinu, da laemo u oi, da iskrivljujemo,
ocrnjujemo, da iskoritavamo tuu pohle pu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad
kore hleba. To znamo i vi i ja. I kakva je to
ludorija, ova navodna sloboda tampe? Mi smo
marionete bogatih. Oni vuku konce, a mi
igramo. Nai talenti, nae mogunosti, nai ivoti,
sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo
intelektualne prostitutke.6
Treba istai da sve poluge vlasti u ovom svetu
kontroliu mukarci, i to oni mukarci koji su
38 39
The Science and the Problem of Death Svet u kome
ivimo
prihvatili materijalizam kao svoju ideologiju i
sistem vrednosti. rtve takve ideologije su ug lav nom ene, deca i starci, kao i mukarci koji
nisu dovoljno jaki da opstanu u areni
krvolonih zveri koje se bore za vii status na
lestvici materijalizma. ene se uglavnom tretiraju
kao roblje, seksualni objekti ili deurni
krivci. Briga za decu skoro da ne postoji, zbog
ega je maloletnika delikvencija u velikom

porastu, a samoubistvo kod tinejdera poprima

razmere epidemije.7 Stari i bespomoni ljudi su
uglavnom zanemareni, i dane provode napu teni od svojih blinjih koji su prezauzeti
trkom za ivotom (dostizanju ciljeva koji se
ne mogu dostii).
Istraivanja pokazuju da se broj prirodnih
katastrofa i zemljotresa rapidno poveava u
zadnjih nekoliko vekova, a naroito u zadnjih
nekoliko decenija (slike 2 i 3).8
Izgleda kao da ovaj svet juri u propast.
Prognoze naunika o budunosti planete su
tako sumorne, da se uglavnom objavljuju samo
po strunim naunim asopisima koje ita mali
broj ljudi.
I pored naizgled mrane slike savremenog
sveta, videli smo da kod oveka postoji ideja o
jednom lepem svetu, o jednom savrenom
svetu. Oni koji prihvataju duhovni sistem vrednosti smatraju da je mogue plivati nasuprot
renog toka koji vodi u provaliju i da je mogue
izai na obalu gde postoji jedan drugi, lepi
svet.
Ukoliko ovek izabere stil ivota koji nije
materijalistiki, otvaraju mu se velike mogu nosti ve danas. U isto vreme duhovnim nainom
ivota mogue je podstai ljude iz naeg
okruenja da razmiljaju o postojanju neeg
drugog, o postojanju jednog drugog ivota i
drugog sveta.
Dakle, postoji pozitivan izbor, neto to svako
moe da izabere, ali potrebno je uloiti napor
da bi se isplivalo na obalu nasuprot renom
toku koji vodi u provaliju. Svaki ovek ima
snage za to.
Iako ovaj svet vode mukarci, velika je istina da
najvie domete sree u ivotu mukarci ne
mogu da dostignu bez ene. Naime, ene poseduju
jednu osobinu bez koje ovaj svet ne bi

mogao da funkcionie, a ta osobina je

enstvenost.
ensko srce predstavlja najbogatiju
zemaljsku riznicu koja napaja duu i oblikuje
izgled ovog sveta. Ljubav koja izlazi iz enskog
srca je proslavila mnoge pesnike, a sam Bog je
izabrao ensku ljubav, meu svim ljudskim
vrlinama,
za izraavanje svoje ljubavi.1
Osobina enstvenosti ini enu superiornijom
u odnosu na mukarca po mnogim vanim
pitanjima. enska ljubav ini enu portvovanijom
od mukarca, kao i hrabrijom. Ovde
ne govorimo o sirovoj hrabrosti mukarca,
ve o onoj hrabrosti koja je ee potrebna u
svakodnevnom ivotu. Takoe, ene mogu vie
da pretrpe i vre su od mukaraca. Oni koji
sumnjaju u ovo mogu da pogledaju enu u
vreme teke bolesti koja preti njenom ivotu i
ENSKA SREA
da je uporede sa mukarcem koji je usamljen,
bolestan ili siromaan. Prednost u trpljenju
svakako ostaje na strani ene. U sluajevima
javnog muenja mukarac e podrati svoju
ast, ali ako doe do stradanja koja su skrivena
od pogleda drugih ljudi, budimo sigurni da e
se ena pokazati izdrljivijom. Vetina da se
pronikne u srce, sklonost da se uestvuje u
svaijoj nesrei i mnogi drugi kvaliteti ine
enu po mnogo emu superiornijom u odnosu
na mukarca.
Meutim, u svom izvornom prirodnom sta nju ena ne moe da ispolji ni deo svojih veli kih potencijala. Potreba svake ene je da voli i
da bude voljena. Kada je drugi voli ona je srena,
mada je u tom sluaju srea promenljiva jer
zavisi od raspoloenja druge osobe. Prava pot re ba enine due je da voli i da se rtvuje. To je

zakon njenog postojanja kao bia, zakon na

koji je niko i nikada ne prisiljava. A da bi volela
i da bi imala za koga da se rtvuje, da bi mogla
da ispolji svoje velike potencijale i doivi istinsku
sreu u ivotu, eni je potreban neko.
I kao to postoje retke ptice koje uvek uspeju
da pronau svoje malo jato, tako i ozbiljni ljudi
lako uspevaju da prepoznaju one koji imaju ista
ivotna stremljenja. Lasta lako prepoznaje
drugu lastu i uspostavlja kontakt sa njom, a
ljudi bliskih pogleda na svet na slian nain
lako prepoznaju jedni druge i uspostavljaju
meusobni kontakt.
Najvea ovekova vrlina jeste da zna da
prepoznaje
- da prepoznaje svetlost od tame,
slatko od gorkog, dobro od zla. Mi se ne
raamo sa ovom vrlinom, ve je stiemo
vaspitanjem
i ivotnim iskustvom. Iskusni treneri
lako prepoznaju dobrog igraa, a producenti
muzikih produkcija dobrog muziara. Oni su
osposobljeni da prepoznaju.
Na slian nain, ovek treba da se osposobi da
prepoznaje ono to je istinski vredno u ovom
svetu, a istinski vredno su ljudi koji ive za to
da nekog vole i da se za njega rtvuju. Svojom
ljubavlju i rtvom oni podstiu druge da vole i
da se rtvuju, to predstavlja lananu reakciju
koja dovodi do oseanja zadovoljstva i sree
koja su u domenu nezamislivog.
Kao beba, ovek je predmet velike ljubavi i
rtve svojih roditelja. Na ovu ukazanu ljubav
beba reaguje osmehom i grimasama zadovoljstva,
to kod roditelja stvara neopisivu
radost i zadovoljstvo. Kada beba malo odraste
i prohoda, ona ini mnogo vie od deljenja
osmeha svojim roditeljima, i stalno se name e da neto pomogne, da nekoga obraduje, da

bude neko ko najvie slui drugima. Ukoliko se

neguje ova predivna osobina da se voli i
pomae drugima, dete e odrasti u odraslu
osobu sa velikim potencijalima da sebe i druge
usrei.
Ve smo istakli da ena poseduje osobine bez
kojih ovaj svet ne bi mogao da funkcionie.
Mukarci su svesni ovih potencijala i nastoje po
svaku cenu da enu pridobiju za sebe. Sa svojim
velikim potencijalima ena moe da podstakne
mukarca na ratove ili da ga podstakne
da brda premeta. Ali ona moe svoje velike
potencijale da usmeri u sferu umetnosti i da
kao najvei ovozemaljski umetnik stvori i
oblikuje najvee dragulje ovoga sveta - ljudska
bia sa uzvienim osobinama - osobinama da
se voli i da se rtvuje.
Mukarci su svesni da mnoge vane stvari u
ivotu ne mogu bez ene i onoga to ona moe
da prui, i zato veliki deo onoga to rade upravo rade zbog ena. To je naroito sluaj sa
duhovnim mukarcima, jer su oni mnogo vie
svesni kolika je vrednost dobre ene u ovom
svetu. Zato se duhovni mukarci na poseban
nain trude da privuku panju duhovne ene i
da stvore ambijent u kojem bi enska umetnost
mogla maksimalno da se iskae. Oni se takoe
du hovno i karakterno izgrauju da svojim i vo tom i ponaanjem ne narue sklad i harmo ni ju ambijenta koji ena oblikuje. tavie, du hovni mukarci se trude da podstaknu enu na
to veu kreativnost i umetniko izraavanje.
Svaka ena (ili devojka) bi trebala da bude svesna
svoje velike vrednosti u ovom svetu - svetu
koji vode mukarci. Zato bi negovanje sopstvene
enstvenosti trebalo da bude najvei
imperativ svake duhovne ene. Samo sa ovom
osobinom ena moe da iskusi lepotu ivljenja
i da bude uvaavana i potovana od strane

mukaraca, ukljuujui i one sa najgrubljim

karakterom. Svojom enstvenou ena je
esto puta u stanju da podstakne grubijana da
izlei svoj oteeni eoni reanj i izgradi karakter
u ijem e prisustvu svakome biti prijatno.
Kao to smo ve rekli, duhovni mukarci se na
poseban nain trude da pridobiju naklonost
duhovne ene jer bez nje mogu malo toga da
postignu u ivotu. Da bi imao porodicu, ambijent
topline, mira i ljubavi, oazu koja lei sve
rane, mukarcu je potrebna duhovna ena. Bez
njenih vrlina on nije u stanju da stekne najbo lje prijatelje, koji e mu radosno rairenih ruku
trati u susret svaki put kada ue na vrata, koji
e ga potovati i voleti celog ivota, i koji e se
brinuti o njemu i kada ostari, ali ne tako to e
plaati njegovo izdravanje u starakom domu,
nego tako to e mu dati poasno mesto u
domu punom njegovih unuka meu kojima e
najstariji od njih nositi njegovo ime.
Karakter mukarca u poetku oblikuje ena
(majka), da bi kasnije opet ena (supruga) vodila
brigu o ouvanju, ili eventualno unapreenju
njegovog karaktera, poto u svakodnevnim
kontaktima i poslovima sa drugim ljudima njegov
karakter moe lako da se pokvari. Zato su
mudraci rekli da se mukarac, o ijem karakteru
brine vrsna ena, prepoznaje kada sedi sa
stareinama zemaljskim.2 Tamo gde prestaje
enstvenost, prestaju da postoje ljudski karakteri,
a svetom haraju grubijanstvo i nemilosrdnost.
Bilo bi potrebno jo mnogo strana teksta da bi
se opisao samo mali deli dobrote i blagosta nja
koji proizilaze iz najvee zemaljske riznice enskog srca.
Pored toga to je vano da bude svesna svojih
velikih potencijala, za enu je takoe vano da
neguje i unapreuje te potencijale. Samo na taj

nain e biti u stanju da ostvari svrhu svog

postojanja
i doivi istinsku sreu sa kojom e moi
da oplemeni sve ono ega se dotakne.
U nastavku poglavlja, pokuaemo da skrene mo panju na to kako bi jedna devojka ili ena
trebala da neguje i unapreuje svoju enstve nost.
Prostorija u kojoj se nalazi duhovna ena od sja java lepotom njene enstvene skromnosti,
stidljivosti, estitosti, krotosti, uzdrljivosti u
reima i njenoj brizi o prisutnima. Zbog takvog
njenog ponaanja ak i mukarci sa najgrubljim
karakterom bie podstaknuti da se ponaaju sa
potovanjem i nee doputati sebi da ine ili da
kau bilo ta loe to bi povredilo njenu skromnost
i dostojanstvo. Dom u kome prebiva
duhovna ena predstavlja hram reda, mira i
sree u kojem mukarac, nakon poslova koje
obavlja izvan doma, pronalazi mir i toliko
dobra da mu ne pada na pamet da na nekom
drugom mestu trai odmor od napora i
obnovljenje svoje snage. istoa doma, vetina
u pripremanju ukusne i zdrave hrane,
ljubaznost i uljudnost koja ne poznaje granice,
takoe su samo neke od osobina duhovne ene
koje se ne mogu nai ni za sav novac ovoga
sveta u najluksuznijim hotelima i restoranima.
I kao to su dobre majke najlepe i najmilije
ene na svetu svojoj deci, tako su i duhovne
devojke obavijene tom vrstom enske lepote
koja nikoga ne ostavlja ravnodunim. Veliki
potencijali koje svaka ena poseduje ne daju joj
za pravo da bude runa, jer je to osobina
bolesnih i zaputenih ena. Duhovnoj eni nije
potrebna raskona garderoba da bi bila lepa.
Ona je obuena u stid - najlepe odelo koje se
stvara u njenom srcu. ak i u trenucima intime
sa svojim suprugom, duhovna ena je obuena

u ovo najlepe odelo, koje je mogue prepoznati

pod velom tame.
Duhovno eni nije potrebno puno vremena da
bi zadovoljstvom i radou ispunila srce svakoga
ko se nae u njenom prisustvu. Ona uvek
ima dovoljno vremena za sebe da se izgrauje i
da na taj nain sebi i blinjima uini ivot jo
lepim i ispunjenijim.
Naravno, postoje trenuci u ivotu koji mogu da
ugroze mir i harmoniju doma. Ali, i u tim
trenucima duhovna ena ostaje vrsta i principijelna
svom imenu. Ona svojim ivotom i
linim primerom utie da se sve oluje stiaju i
nestanu. Nekada je za to potrebno odreeno
vreme koje e nekome izgledati dugo, ali ne
postoji cena niti rtva koju ne treba platiti za
mir doma i izgradnju karaktera onih koji su
nam najblii.
Duhovnu devojku e svaki mukarac lako moi
da prepozna, ali nee moi da joj prie. I kao
to je za ulaz u raskoni cvetni vrt potrebna
dozvola vlasnika vrta, tako je i za pristup enskom
srcu potrebna dozvola. U ovom sluaju
potrebno je vie dozvola, a ograde i prepreke
koje postoje do njenog srca moi e da prou
samo oni koji su toga dostojni.
Pitanje slobode je najvanije pitanje za mukarca.
Samo slobodan mukarac moe da pretenduje
da bude istinski srean. Sa materijalistikog
aspekta slobodan je onaj mukarac koji
moe sa sobom da radi ta hoe. Materijalista
smatra da je slobodan ako uspe da organizuje
svoj ivot tako da drugi brinu o njemu. On
obino eli da mu njegovi roditelji, preduzee
ili drava obezbede hranu, stanovanje, obrazovanje,
oblaenje, medicinsku zatitu, neku platu
i zabavu. Ovakav oblik usluge se obezbeuje u
zatvoru.
Poto su ljudi u ovom svetu u velikoj meri prihvatili

materijalistiki koncept slobode, pla neta Zemlja se pretvorila u jedan veliki zatvor,
a njeni stanovnici su dobrovoljno postali robovi.
U stara vremena su mukarcima koji su eleli
da budu robovi, dakle mukarcima koji su eleli
da drugi brinu o njima i njihovim porodicama,
njihovi vlasnici na javnom mestu, pred velikim
brojem ljudi, probijali uvo i stavljali minuu, i
to je bio znak po kome su se mukarci robovi
prepoznavali od slobodnih mukaraca1 (ena ma se to zvanino nije radilo, iako su mnoge to
same sebi inile). U tom konceptu, vlasnici ili
gazde su svojim robovima takoe odreivali sa
kim treba da se ene i brinuli su o obrazovanju
i vaspitanju njihove dece.
Ukoliko bi rob odluio da bude slobodan, i da
napusti svog gazdu, gubio je sve ono to mu je
gazda obezbeivao, ukljuujui i enu i decu,
koji bi ostajali vlasnitvo gazde.2 U retkim slu a jevima je bivi rob mogao da otkupi svoju
po ro dicu.
Nekada su ljudi odluivali da postanu robovi
jer nisu mogli da plate dugove ili su bili
porobljivani od strane fiziki jaeg okupatora.
Danas se koncept ropstva izmenio - u smislu
da su porobljivai unapredili sistem porob ljavanja. Savremeni porobljivai veoma agresivno
reklamiraju koncept ropstva preko svojih
medija i sistema obrazovanja, tako da se deca
od malih nogu ue materijalizmu, a odrasli ljudi
se podstiu na takmienje u tome. Naravno,
porobljivai e rei da su njihovi robovi slobodni
i da uivaju u ivotu, iako statistike
jasno pokazuju da prihvatanje takve vrste sloMUKA SREA
bode vodi u teku depresiju i druga teka
oboljenja.3
Promoteri savremenog koncepta ropstva su

toliko agresivni u promociji svog koncepta, da

svaki onaj ko se usudi da izabere neto drugo,
biva najpre ismejavan i izrugivan, a ukoliko
ostane uporan u nastojanjima da izae iz
uspostavljenog robovlasnikog sistema suoie
se sa sankcijama, koje podrazumevaju da e
izgubiti sve privilegije koje nudi robovlasniki
sistem, bie izolovan iz drutva i smatran
crnom ovcom, primitivcem i fanatikom.
Ipak, posledice prihvatanja materijalistikog
sistema vrednosti su tako traumatine i bolne,
da postoje mukarci koji su odluni, da i pored
svih pritisaka, izaberu jedan drugi sistem vrednosti,
i jedan potpuno drugaiji svet koji iz
njega proistie. Moemo da kaemo da se svaki
odrasli mukarac nalazi pred izazovom da od go vori na tri ivotna pitanja:
1. Da li eli da finansijski zavisi od drugih ljudi
(poslodavca)?
2. Da li eli da drugi odreuju kako treba da
osniva i vodi porodicu, i koliko e imati dece?
3. Da li eli da mu osobe izvan njegove poro dice vaspitavaju decu i odreuju ko e mu biti
prijatelj?
Mukarac koji prihvata duhovni sistem vrednosti
na sva gornja pitanja e odgovoriti sa
ne, i to je prvi korak u dostizanju istinske
slobode i sree u ovom svetu. Drugi korak je
osposobljavanje, odnosno praktina primena
prihvaenog koncepta slobode. Kada shvati i
razume ta je sloboda, a ta ropstvo, mukarac
moe da krene u dostizanje slobode, koju i
kada dostigne mora stalno da uva i neguje.
Osposobljavanje
Da bi se osposobio za pravilno funkcionisanje
u ovom svetu i za dostizanje istinske sree,
mukarac najpre treba da prihvati ispravan sistem
vrednosti i da uini sve to je u njegovim
mogunostima da sauva zdrav razum, odnosno

zdrav mozak. U jednom od prethodnih

poglavlja spomenuli smo kako oteenje
mozga moe negativno na deluje na ovekov
karakter i njegove odluke.
Ono to dodatno treba napomenuti jeste da
ovekov mozak moe da funkcionie u
normalnom
i nenormalnom stanju, odnosno u
alfa i beta stanju.4 U beta stanju, mozak
kritiki analizira informacije koje dolaze do
njega i to je zdravo stanje mozga. U alfa
stanju, informacije se kritiki ne analiziraju i za
oveka se kae da je u stanju hipnoze.
Kada je hipnotisan, onda hipnotizer (onaj koji
ga hipnotie) moe sa njim da radi ta hoe moe da ga nagovori da uradi ovo ili ono, pa
ak i da izvri samoubistvo. (Hipnoza je jedna
od metoda sprovoenja savremenog koncepta
materijalistikog ropstva.)
Ukoliko doe do oteenja mozga, osoba
moe lako da bude hipnotisana. (Dobra vest je
da mozak ima velike potencijale i da moe da
bude regenerisan i izleen i nakon oteenja.)
Ne samo da narkotici i nezdrava ishrana mogu
da otete ovekov mozak i tako degradiraju
njegov karakter i uine ga sklonim hipnotisa nju, ve i posmatranje destruktivnih scena mo e veoma da oteti ovekov najvaniji organ
(materijalistima su neki drugi organi najvaniji,
ali istraivanja jasno pokazuju da samo sa zdra vim mozgom svi ostali organi mogu pravilno
da funkcioniu).
Posmatranjem destruktivnih filmova sa scenama
nasilja, kao i posmatranjem porno filmova,
kod oveka se degradiraju oseaji za lepo, tako
da se meuljudski odnosi pretvaraju u nasilnitvo,
a polni odnos se pretvara u perverziju.
Poznato je iz prakse da zadovoljstvo ukusne
hrane ili istog vazduha ne mogu adekvatno da

osete oni koji pue duvan ili piju alkohol, jer su

im ula degradirana. Isto tako, oni koji uiva ju u scenama nasilja iz filmova teko mogu
biti sposobni za nenost i umiljatost. Ljubitelji
porno filmova nikada ne mogu da doive istinsko
zadovoljstvo polnog odnosa jer su njihova
ula podeena na strast i ivotinjski instinkt
tovnih konja koji ru na ene svojih blinjih.5
Dakle, da bi doiveo istinsku sreu u ivotu
ovek treba da neguje svoje oseaje za lepim.
Jedno od najeih stanja hipnoze u koje ovek
dolazi je stanje opsednutosti koje nastupa kada
se osoba zaljubljuje. U takvom stanju osoba
nije sposobna racionalno da razmilja, a posle dice su teke i dramatine. eto puta dolazi do
trauma koje ostaju do kraja ivota.
Nekada do ovakve vrste opsednutosti dolazi
samo zbog neijeg dvosmislenog osmeha ili
par rei koje su osobi ulile lana oekivanja. U
stanju zaljubljenosti, osoba predaje, kao na
tacni, celo svoje duhovno bie drugoj osobi
(kao u sluaju da nekome preda celu svoju
uteevinu na uvanje). I kao to se danas
promovie
koncept da lopovi treba da uvaju
ovekovu uteevinu (banke i osiguravajue
kompanije), tako se promovie koncept da
lopovi ljudskih srca treba da uvaju najintimnije
i najosetljivije aspekte ovekovog
duhovnog bia. Posledice su strane.
Poto je zakon ljudskog uma da se pretvara u
ono to mu je pred oima, stara izreka za
mudrog oveka kae da je mudar onaj koji se
sklanja od zla.6 Druei se sa duhovnim ljudima
i sa onima od kojih moe neto korisno da
naui, kao i upranjavanjem drugih duhovnih
aktivnosti koje podstiu moralnost, potenje i
portvovanost, ovek se izgrauje i motivie za
najvie domete duhovne izgradnje i osposob -

ljava da doivi istinsku sreu u ivotu.

Jedna od stvari koja mukarca ini slobodnim
jeste sposobnost da moe sam sebe da izdr ava. To znai da treba da bude ospo sobljen za
takvu vrstu posla u kojem njegovi prihodi nee
zavisiti od poslodavca (osim u sluaju kada radi
u firmi svoga oca). Jedino na taj nain mu ka rac moe samostalno da donosi odluke, uklju ujui i odluku da izabere pravilan sistem vrednosti.
U svakom drugom sluaju njegove odlu ke direktno mogu da zavise od onoga za koga
radi.
Vrsta posla je manje vana - da li je mukarac
taksista, lekar, vodoinstalater ili neto drugo.
Vano je biti u mogunosti da se samostalno
donose ivotno vane odluke, a to je privilegija
samo slobodnih.
Ipak, kada govorimo o vrsti posla, treba
napomenuti da je proizvodnja hrane u prirodnom
ambijentu najsigurniji posao za jednog
mukarca, jer takva vrsta posla moe da podnese
svaki drutveni, ekonomski ili prirodni
kolaps. ovek koji ima komad obradive zemlje,
malo ume i izvor vode, kao i znanje da ivi u
prirodnom ambijentu, u velikoj je prednosti u
odnosu na one koji to nemaju. Posao u
gradovima, koliko god bio profitabilan u jednom
trenutku, predstavlja posao na staklenim
nogama koji propada sa najmanjim potresom.
Najmanji zemljotres ili neka druga prirodna
nepogoda, nestaica nekog energenta, kao i
politika nestabilnost ili ratna dejstva, predstavljaju
samo neke od brojnih faktora koji lako
mogu da unite svaki posao u gradu,7 a da ne
govorimo o tome koliko je sam ivot u gradu
zavistan od mnotva faktora.
(Nekada je dobro raditi posao u gradu, ali imati
ostupnicu u prirodnom ambijentu i biti spreman
za vanredne sluajeve. Jedno od obeleja

dananjeg doba je kolaps ekonomije u celom

svetu, rapidno poveanje broja prirodnih katastrofa
i velika moralna dekadencija, ega bi svaki
ozbiljan mukarac trebao da bude svestan.)
Dakle, kada se izgradi i osposobi da dostigne
slobodu, mukarac moe da stvara jedan drugi
i lepi svet. To je svet u kome e ne samo on
moi da uiva, nego i svi koji su u njegovom
okruenju. Ulaganjem u ljude i stvaranjem
iskrenih i dobrih prijatelja, mukarac ostvaruje
svrhu svog postojanja i doivljava onu radost
ivljenja koju nijedno pesniko pero ne moe
da opie.
Iako postoje razliiti naini za stvaranje dobrih
ljudi, sigurno je da porodica predstavlja najbolji
i najefikasiju nain za postizanje ovog uzvie nog cilja. Najvii domet jednog mukarca, koji
proizilazi iz njegove slobode, jeste da ima
porodicu koja e biti izvor najlepih duhovnih
rodova. A da bi ostvario taj poduhvat potreban
mu je saradnik koji ne pripada ovom svetu,
saradnik koji je u stanju da muku sirovu snagu
i potencijale pretvori u istinske duhovne vrednosti.
To je bie o kome su tokom istorije sa njali i razmiljali mnogi prinevi, a na osnovu
crtanih filmova o Pepeljugi, Sneani i Uspa vanoj lepotici saznali smo da ta bia zaista
postoje. Kada smo odrasli, ta bia smo prepoz nali u naim majkama i bakama.
Pridobiti srce jedne princeze je privilegija samo
prineva. Mudraci kau da je Bog, kao Car
univerzuma,
stvorio sve deake i devojice da kad
porastu, kao Njegovi sinovi i keri, postanu
pravi prinevi i princeze. Oni koji prihvate
duhovni sistem vrednosti zaista mogu da pretenduju
na to zvanje.
I ovde dolazimo do jo jedne stepenice koju
treba da pree svaki ozbiljan mukarac. Pored

toga to treba da bude slobodan, on treba

karakterno da se izgradi da bi duhovna devojka
u njemu prepoznala svog princa. Na taj
nain se osposobljava da proe kroz kapiju
koja vodi do formiranja porodice, a ta kapija se
zove brak.
Brak
Brak je privilegija samo slobodnih i duhovnih
ljudi. U materijalizmu brak je sveden na nivo
prostitucije, u kojem mukarac trai izvor teles nog zadovoljstva, a ena nekoga ko e finansi rati njene prohteve.
Ulaenje u brak predstavlja veliku ogovornost,
jer iako moe da predstavlja uvod u formiranje
porodice i zapoinjanje jednog posebnog
poglavlja u ivotu, brak moe da bude izvor
velikog stresa i traume. Kidanje uspostavljenih
duhovnih i emotivnih veza izaziva neke od
najteih oblika bolova i patnje.
U jednom istraivanju raenom meu mladim
ljudima, na pitanje: ta te najtee pogaa u
ivotu? najvie ispitanika je odgovorilo: Ras kid sa partnerom (na drugom mestu je bilo
Smrt u porodici).9 Zbog toga je za formira nje uspenog braka potrebno dosta znanja i
umenosti.
injenica je da se danas brakovi formiraju iz
razliitih razloga. Nekima je glavni motiv ulaska
u brak mogunost da se sa dve plate lake
preivi. Drugi ulaze u brak da bi u okviru njega
mogli da kanaliu svoje telesne elje. Trei
ulaze u brak iz nekih drugih iskrenih pobuda,
slinim prethodno navedenim, koje ne elimo
da omalovaavamo, ali ovde elimo da istak nemo onu najuzvieniju svrhu formiranja
braka iji e cilj biti stvaranje dobrih ljudi i
ulaenje u svet nebeskog mira i najvee sree.
I ovde dolazimo do kljune stvari koja bi trebalo

da bude poznata svakom mukarcu.

Ukoliko svojim karakterom i duhovnou doe
u situaciju da se priblii duhovnoj devojci i
bude u prilici da trai njenu ruku, on treba da
bude svestan njenog najvanijeg pitanja koje
e mu biti postavljeno. To nije pitanje: Gde
e me voditi na more? ili Koji auto vozi?
To je pitanje zasnovano na najdubljim tenja ma njenog bia: Ja elim da imam puno dece.
Da li moe da izdrava mene i decu?
Svaka duhovna devojka je svesna svojih velikih
potencijala, ali je takoe svesna minimalnih
uslova koji su potrebni da bi se ti potencijali
realizovali. Iz istorije su nam poznate izjave
raznih porobljivaa koji su izjavljivali: Dajte
nam dete do sedme godine, a posle sa njim
radite ta hoete! (Zato je u konceptu savremenog
ropstva izuzetno vano ko kontrolie
sistem obrazovanja.)
Da bi projekat stvaranja dobrih ljudi mogao
praktino da se realizuje, minimum uslova je da
majka moe svo svoje vreme da posveti deci
dok ona odrastaju i da na taj nain oblikuje njihov
karakter. U tom periodu najbolje dolazi do
izraaja sva lepota i snaga majinog karaktera.
Uticaj majke na dete je tako veliki, da ona moe
od njega da napravi bombaa samoubicu, ali i
najveeg prijatelja porodice koji e predstavljati
izvor najvee radosti. Veliki uticaj majke na
dete se takoe oslikava u eventualnim neslaganjima
majke i oca. Otac moe sto puta da
bude u pravu, ali e dete uvek biti na strani
majke.
Zato mukarac treba da bude svestan da su
deca vlasnitvo ene, odnosno majke, a da njegova
mogu biti samo onoliko koliko mu je ena
privrena.
Takoe, karakter dece zavisi od majinog
karaktera. Zato kada bira devojku koju e da

zaprosi, mukarac bira karakter dece koju e

sutra imati. Prilikom stupanja u brak mukarac
u svojoj supruzi stie doivotnog prijatelja, koji
e ga na poseban nain oplemeniti i doneti tu
mu na svet jo dvoje, troje, petoro ili vie
takvih prijatelja.
Dakle, svrha ulaska u brak duhovnog mladia i
devojke jeste forimiranje porodice u kojoj e
deca biti kruna takve zajednice i izvor najvee
radosti.
Imati svoje dete je najlepa stvar koja moe da
se desi oveku u ovom svetu. To e sigirno
potvrditi svaki roditelj. Dete je slika onog sveta
o kojem mata svako odraslo ljudsko srce.
Osmeh svog deteta i njegova nerazumljiva
pesma jesu melodije koje nadmauju najlepu
aneosku pesmu. Prosto je neverovatno kako
roditelj prepoznaje u svom detetu svoj lik, i
kako se glas svog deteta prepoznaje po njegovoj
neopisivoj lepoti od svih drugih zvukova i
glasova. Pomilovati svako dete predstavlja
zadovoljstvo, ali pomilovati svoje dete predstavlja
neopisivo veliko zadovoljstvo. Miris
kose svog deteta, mekoa njegove koe,
graziocnost njegovih pokreta, boja njegovog
glasa, i jo mnotvo toga to je nemogue
nabrojati, predstavljaju sliku sveta iz bajke sveta koji zaista postoji. Svedok toga je svaki
roditelj.
Kada dete dobije panju kakvu zasluuje
najlepi pupoljak, ono e izrasti u najlepi cvet,
koji e nastaviti da bude velika radost i izvor
nadahnua svojim roditeljima. I ne samo to.
Ljubav prema blinjima se ne manifestuje
samo nasmejanim licem i lepim reima. Kada
odrastu, deca e svoju ljubav prema roditeljima
nastaviti da pokazuju brigom o njima, na isti
nain kao to je i njima bila ukazivana dok su
bili mali. Roditelji u poznim godinama nee biti

zbrinuti samo obezbeivanjem hrane, odela i

krova nad glavom, nego e im deca za koju su
iveli omoguiti toplinu doma u kome e
mnoto njihovih potomaka biti naueni da
potuju one koji su toga najvie dostojni. Brak
postavljen na pravim temeljima omoguie
formiranje porodice u kojoj e najsreniji biti
oni koji su najstariji - odnosno oni koji su
najvie sluili, a koji kada dou u zrele godine,
uivaju u plodovima svoga rada koji se iz dana
u dan umnoavaju.
I kao to smo istakli, birajui karakter budue
supruge, mukarac bira karakter svoje budue
dece i ambijent svog doma. I kao to karakter
dece odraava karakter majke, tako i karakter
devojke koju bira, predstavlja sliku karaktera
njene majke. To ne mora uvek da bude sluaj,
ali u karakteru majke se kriju mnoge karakterne
osobine erke. U ophoenju majke prema
svom suprugu moe se naslutiti budue
ophoenje erke prema njenom suprugu.
O svim ovim i drugim stvarima trebao bi da
razmilja svaki duhovni mladi. Ono to bi
stalno trebao da ima na umu jeste da li je devoj ka zaista zainteresovana i sposobna da uestvuje
u velikom i odgovornom projektu koji e on
voditi.
Veoma esto u prolosti mladii su konsultovali
starije i iskusnije ljude kada su planirali da
uu u brak. Oni koji su bolje poznavali razliite
porodice i odnose koji vladaju u njima, znali su
da posavetuju one koji su to traili.
Danas se, na alost, taj koncept veoma retko
primenjuje na polju formiranja braka, ali se
zato veoma zloupotrebljava u materijalizmu,
gde razliiti menaderi trguju sa ljudima iz
razloga istog materijalnog profita. Takoe,
mladii danas ne razmiljaju trezvenog uma o
braku, nego im panju privlae oskudno odevene

devojke u koje se zaljubljuju, i tako

opsednuti, kao hipnotisani ili pod dejstvom
droge, nanose sebi teke duhovne i telesne
povrede, prekidaju veze sa najboljim prijateljima
i porodicom, da bi na kraju retki meu
njima sauvali ivot i zdravlje.
Drevna izreka kae: Ima neto to je gore od
smrti - a to je zla ena.9
I kao to je imperativ svakog mladia da se
upozna sa osobinama porodice iz koje devojka
potie i svemu ostalom to bi moglo da utie
na njenu duhovnost i fiziko zdravlje, tako je
potrebno da i on bude neko ko e moi da
proe test one koju bi eleo da bira, i onih koji
o njoj brinu. Nekada se ilo toliko daleko da su
mladii i devojke znali po dvadeset i vie kolena
svojih predaka, koji su trebali da budu preporuka
za njihove porodice, kao i za njih same.
(Danas se taj koncept uglavnom samo zlo upo trebljava u materijalizmu, gde na primer ukrtanjem
pasa iji su potomci ampioni, na svet
dolaze mladunci koji e pobeivati u arenama
za borbu pasa.)
Izreka koja je nekada mnogo ee bila na
usnama devojaka, glasila je: Bolje je biti u
braku sa dobrim ovekom jedan dan, nego sa
neovekom sto godina. U pozadini ove izjave
stoji filozofija koja odrava odlunost i
usredsreenost
duhovne devojke da njena karijera
bude njena porodica i njena deca.
Nekada su devojke bile mnogo svesnije svih
prednosti i mogunosti koje nudi porodica.
Zato su bile spremne da odu na kraj sveta sa
onim u koga su imale poverenje, ne pitajui
kuda ih vodi, jer im je bilo zadovoljstvo i ast
da budu udovi tela mudre i duhovne glave. Da
navedem jedan skoranji primer.
Pre izvesnog vremena upoznao sam mladog

rabina koji je odrastao u jednoj istonoevropskoj

dravi. Mlada i lepa devojka koja se udala
za njega dola je iz jedne materijalno bogate
zapadne zemlje, iz ugledne i imune jevrejske
porodice. Ona je odbila mogunost da se dob ro zaposli sa svojim zavrenim koledom u
zemlji gde je odrasla, ve je izabrala mogunost
da se uda za duhovnog mladia kojeg je upoznala
- za onoga koji se zbog svojih karakternih
osobina najvie potuje u njenom narodu. Ona
je izabrala da doe u istonoevropsku zemlju u
kojoj njen suprug radi, da ivi sa njim u
jednosobnom
stanu, da odlino naui jezik kojim
se govori u toj dravi i da mu postane
pomonik i saradnik. I jo, da mu donese na
svet predivnu decu i da ih vaspita u duhu
najuzvienijih porodinih vrednosti. Lice te
ene odraava sliku jednog drugaijeg i lepeg
sveta, sveta u kojem ona ivi, sveta koji se
stvara u toplini porodinog doma.
Sa druge strane, lice materijalistike ene
odraava njenu elju da bude mukarac, da ue
u arenu krvolonih vukova i da se tamo
dokae. Ona tri za materijalistikim ciljevima
koji su imaginarni i koji stoga ne mogu
nikada da se dostignu. Neke od njih bi elele da
bude naunici i da ih ceo svet potuje.
Svoju mladost provode uei napamet stvari
koje e brzo zaboraviti i koje im nee trebati u
praktinom ivotu. Kada u tom domenu ostvare
sve to je moglo da se ostvari, uviaju da
im je ivot protraen.
Seam se iskustva mog prijatelja lekara koji je
drao predavanja po domovima zdravlja o
tome kako sauvati zdravlje. Poto su predavanja
ukljuivala teme vezane za ulogu majke
na zdravlje deteta, a kasnije i odraslog oveka,
nakon predavanja su razgovori u lekarskim

ordinacijama tekli po istom obrascu: skoro sve

ene lekarke su potiteno izjavljivale da bi rado
menjale svoju lekarsku karijeru kada bi mogle
da se vrate u vreme kada su upisivale fakultete,
samo da mogu da osnuju porodicu.
Jo jedan vid materijalistikog karijerizma kod
ena vezan je za devojke koje se oskudno odevaju
i koje na taj nain pokuavaju da stvore
privid o svojoj fizikoj lepoti. Zato to rade?
Kada sam pre nekoliko godina u ali pitao mog
kuma Vuksana Prentia, starog i mudrog oveka:
Kume Vuksane, za koga se doteruju ove
savremene devojke i tako oskudno odevaju?,
on mi je ozbiljno odgovorio: Kako ne zna?
Doteruju se za buzdovane!
Isticanje tela i donjeg rublja je oajniki poku aj devojaka koje su siromane u duhovnosti i
moralu da skrenu panju na sebe. Fizika lepota
duhovne devojke je pokrivena. Njena
odea odraava stanje njenog srca, i ona ljubomorno
uva lepotu svog tela za onoga ko e
biti dostojan toga.
(Odea odrava karakter osobe. ista, uredna,
nenapadna i neluksuzna odea, koja ne istie
nijedan deo tela, ukazuje na opredeljenje osobe
za odreeni sistem vrednosti.)
Dakle, ozbiljan mukarac treba da zna ta hoe
u ivotu. Ako hoe da se zabavlja, da se igra ili
da radi posao onda e to najbolje moi da uradi
sa drugim mukarcima, sebi ravnim. Ali, ako
eli da postigne neto mnogo vie u ivotu,
treba da bude svestan da je za to potrebno
mnogo vie ozbiljnosti, odgovornosti i truda.
Najbolji prijatelji, najvea ljubav i najvea srea
se dostiu preko porodice, a to je privilegija
duhovno jakih.
Porodica
Porodica nije privatno preduzee dva poslovna

partnera koji ravnopravno oduuju. Porodica je

neka vrsta ratne formacije ija je jedna od
glavnih funkcija da titi njene lanove od
posledica velikog duhovnog rata koji besni u
ovom svetu. Savremeni gurui i osvajai ne biraju
sredstva da steknu to vie sledbenika i po da nika. Na delu su najperfidniji oblici manipu lisanja, prevare i drugih najgrubljih oblika pritisaka
na oveka da se prihvati neki od mnogo brojnih modela materijalistikog ivota.
Mukarac je onaj koji osniva porodicu. On
odluuje ko e biti deo njegove porodice i po
kakvim pravilima e ona funkcionisati. Kona no, jedino mukarac moe da uniti porodicu.
Dakle, sva odgovornost za pravilno funkci onisanje porodice lei na mukarcu. Za eventualne
propuste u funkcionisanju porodice mu ka rac ne moe da okrivi enu, decu ili nekog
treeg. On je taj koji bira enu, odreuje time
karakter dece, obezbeuje sredstva za normalno
funkcionisanje i fiziki titi lanove poro dice. Dakle, mukarac je odgovoran za sve, i
kriv za sve. alopojke i svaljivanje krivice na
drugoga jesu osobina slabia i kukavica, a ne
mukaraca dostojnih uvaavanja i potovanja.
Kao glava porodice i general ove duhovne
ratne formacije, mukarac je onaj koji se nalazi
na prvoj liniji fronta, on je taj koji obavlja
najgrublje
i najtee poslove, i obezbeuje da naj lepi cvetovi u njegovom vrtu uzrastu. On je taj
koji priprema ambijent u kojem e njegova
princeza i njegovi aneli stvoriti jedan novi
svet, svet mira i harmonije, svet dobrih ljudi i
venog ivota.
Iako mukarac o svemu odluuje i njegov je
autoritet neprikosnoven, u praksi nije tako.
Duhovna ena moe da unapredi duhovnost
svog mukarca i da ga podstakne da sve njegove

neprikosnovane odluke budu ustvari

ispunjenje njenih elja. Takoe, toplota njego vih krila i briga o svim njenim potrebama,
stvaraju kod nje oseaj poverenja i spokojstva
tako da ona nikada ne pita gde njen orao leti.
Nisu bitni grad, drava ili podneblje - vano je
biti pod sigurnim krilom koje omoguava
stvaranje novog sveta koji eka realizaciju u
njenom srcu.
Sauvati porodicu u savremenom svetu je veli ko umee. Pozivi i pritisci da se prihvati materi jalizam su ogromni. Zakoni u dravama su tako
ureeni da podstiu razbijanje porodice, a time
se onemoguava stvaranje dobrih ljudi. Dozvo ljava se reklamiranje i promovisanje svih oblika
razvrata i nemorala, a oni koji krenu tim putem
zakonom bivaju zatieni.
U skoroj prolosti zakoni su titili porodicu i
njen prosperitet. Devojka koja se udavala i
njena porodica imali su vrste garancije mladi a koji je traio ruku devojke. Ugled njegove
porodice je garantovao da e svako neprime reno ponaanje njihovog sina, budueg supruga,
biti estoko sankcionisano od strane oca,
brae, strieva i ostalih kojima je obraz,
dostojanstvo
i ugled porodice bio prei od ivota. U
sluaju da porodica ne sankcionie eventualno
nedolino ponaanje njihovog lana, ira zajednica
bi se estoko obraunala sa celom porodi com. I ne samo sa porodicom dotinog siledi je, kurvara ili razvratnika, nego i sa onima koji
su kao ljudi od ugleda preuzeli odgovornost da
preporue odreenu osobu kao glavu porodice.
U ovom sluaju ulog je mnogo vei nego u
materijalizmu. Ovde su ulog ivi ljudi, tako da
su garancije bile mnogo vee, nego u sluaju
garancija koje trai banka kada pozajmljuje
novac.

Jo jedan oblik garancije koji je polagao mladi,

odnosno njegova porodica, jeste novani iznos
ili vredna roba koja se poklanjala ocu, odnosno
porodici iz koje devojka potie. Mladi nije bio
obavezan na ovakav potez, ali ga je rado inio
jer je i na taj nain eleo da stavi do znanja da
eli, i da je sposoban da se brine o porodici.
(Ovakav oblik garancije je bio zloupotrebljavan
u nekim zajednicama tako to su oevi prodavali
svoje erke i prisiljavali ih za koga da se udaju.)
Naravno da je i mladi, odnosno njegova
porodica, dobijala garanciju da e devojka biti
na visini ugleda porodice iz koje potie. Njoj je
moglo da se sugerie koji je mladi najbolji za
nju, ali ona je bila slobodna sama da odlui
kome e dati svoje srce. U sluaju da joj se
prue svi uslovi koji su neophodni jednoj
supruzi i majci, i da to prihvati, ona nije mogla
da se predomisli i da se vrati kod svoje majke
i oca. Porodice koje bi tolerisale ovakvo pona anje svojih erki doivele bi istu sudbinu kao i
porodice razvratnog sina.
Savremeni materijalizam je ukinuo ove zakone
i svaku pomisao na njih ismejava i omalova ava. Posledica su veliki broj neuspenih brakova,
razorenih porodica, naputene dece, ucve ljenih majki i nesrenih ljudi. I opet, sva krivica
lei na mukarcima jer oni ureuju ovaj svet,
oni stvaraju ambijent u kome ostala bia mogu
da ive, oni postavljaju zakone i ukudaju ih.
Poto su savremeni zakoni veoma neprijatelj ski
ustrojeni u odnosu na porodicu, mukarac tre ba da uloi dodatne napore da bi sauvao ono
to mu je najvrednije u ivotu. Vaspitanje dece
je poseban problem, jer se u savremenom
obaveznom sistemu obrazovanja toleriu skoro
svi oblici destruktivnog ponaanja. U nekim
kolama i preko polovina dece konzumira
zabranjene narkotike10 (a o dozvoljenim

narkoticima, kao to su duvan i alkohol da i ne

govorimo), a promiskuitetno ponaanje i
prekid trudnoe su postali normalna pojava.
Zbog takvog stanja u prosveti, u nekim zemljama
su duhovni ljudi uspeli da se izbore za
uspostavljanje zakona koji omoguava koncept
kune kole (home school) ili osnivanje
privatnih koli koje su pod kontrolom
duhovnih ljudi. U konceptu kune kole
podrazumeva se da roditelji nabave kolske
udbenike koje drava propisuje i da po njima
ue decu u svojim domovima. Na kraju kolske
godine deca u dravnim kolama polau ispite
iz predmeta koja su kod kue pohaala. (Danas
je ovakav vid kolovanja mogu i preko interneta,
11 tako da deca iz bilo kog dela sveta mogu
da pohaaju ovakve kole koje su priznate i
akreditovane od strane drave.)
U ovakvom nainu kolovanja, uenje dece je
pod kontrolom majke. Na taj nain se deca
dodatno tite od mnogobrojnih tetnih uticaja
materijalistikog okruenja.
Materijalisti e prigovoriti da ovakav vid kolovanja
od dece pravi asocijalna bia, ali to nije
sluaj. Briga i nadzor nad decom e sauvati
njihovo fiziko i duhovno zdravlje, i osposobiti
ih da kao odrasli ljudi ive i opstanu u ovom svetu.
Seam se kako mi je jedan deak priao da su
ispred njegove osnovne kole dolazili neki mla dii koji su deci prodavali i poklanjali bombone.
Brzo je ustanovljeno da su u pitanju bili
narkotici koji su poklanjani deci da bi kod njih
izazvali zavisnost i podstakli ih na dalje
konzumiranje,
zbog ega je policija intervenisala.
Zbog ovakvih i mnogih slinih primera, ne
treba da udi to su neke privatne kole u svetu
ograene icom, a oko njih postoje naoruani
uvari (kao na primer u sluaju nekih religioznih

kola). U nekim od takvih kola

roditelji ak moraju da potpiu da kod kue
nemaju televizor, ukoliko ele da njihova deca
pohaaju takve kole. Roditelji bivaju upozoreni:
koli nije potreban va novac po svaku
cenu. Mi elimo da uimo vau decu pravim
vrednostima, a to neemo postii bez vae
pomoi.
Takoe, u nekim sredinama su napravljeni tak vi oblici pristupa internetu, gde je onemo guen
pristup destruktivnim veb sajtovima (neka is tra i vanja pokazuju da preko 90% korienja
interneta u svetu se odnosi na pornografiju).
Kako deca odrastaju, tako bivaju sve sposobnija
da sama koraaju u ovom svetu. Najbolje je
kada sinovi ue od oca posao kojim se on bavi
ili se osposobljavaju za neki drugi posao koji ih
nee odvojiti od porodice. erkama su njihove
majke primer i uz njihovo vostvo one razvijaju
sve plemenite potencijale svog bia.
Nije lako vaspitati i podii decu u savremenom
svetu. Nije lako zabraniti gledanje destruktiv nih televizijskim programa ili igranje na kompjuteru
istih takvih igrica. Da li je mogue za bra niti deci da rade mnoge stvari kad to svi
drugi rade? Nije potrebno nita zabranjivati
deci kada im se na vreme priblie prave vrednosti
i kada se naue onome to je dobro. Na
taj nain, kako budu odrastala, deca e sve vie
voleti prave duhovne vrednosti i oseati odboj nost prema onome to je destruktivno.
Zato je potrebno od poetka zauzeti odluan i
principijelan stav u vaspitavanju dece. Majin ska ljubav, briga i nenost su neophodne, ali su
vie nego nedovoljne bez vrste oeve ruke.
im malo odrastu i porastu im krila, deci
moe pasti na pamet da urade neto u emu
majka fiziki ne moe da ih sprei. Ali kada
deca odrastaju pored majke koja ima podrku

supruga, najvea kazna, koju e dete po svaku

cenu eleti da izbegne, jeste da e se majka
poaliti ocu. Ne zato to bi onda usledile bati ne (obino je majka ta koja ponekad usput
klepi nekoga ko izbegava obaveze). Ozbiljan
otac nikada ne podie ruku na nikoga u porodi ci (ako do toga doe onda je to obino uvod u
dramatike promene koje e se izvriti u poro dici, o emu e uskoro biti vie rei).
Strah od oca je u ravni unutranjeg i psiho lokog. Razoarati oca znai izgubiti status,
neto kao izgubiti pravo na postojanje. Biti
nepomiren sa ocem znai kao biti nepomiren
sa Bogom, nepokajan, odbaen. Niko u poro di ci ne zna ta bi se moglo desiti ako se otac
naljuti - ali svi znaju da bi to bilo neto strano.
Sa druge strane, zadobiti oevu naklonost,
zadovoljstvo i pohvalan pogled znai definitivnu
potvrdu ispravnosti uinjenog postupka.
Ispravnost ovakvog pristupa roditelja prema
deci naroito se ogleda kada deca odrastu.
Njihove rei o svojim roditeljima po pravilu
glase: Zahvalan sam svojim roditeljima to su
me uili i podsticali da budem vredan i poten,
i to su mi branili da radim ono to nije dobro.
Takva deca, opet po pravilu, svojoj deci daju
imena svojih roditelja: Kruna su starcima
unuci njihovi, a slava su sinovima oci njihovi.
Postoje situacije u kojima otac na poseban
nain treba da reaguje prema svojoj deci i
supruzi, ukoliko kod njih primeti neki oblik
neopravdanog nezadovoljstva, to nije nemo gu e u svetu u kojem se agresivno promovie
materijalizam, a ismejava duhovnost. U takvim
situacijama je potrebno da otac buden nean i
da na ukljudan nain skrene panju na ono to
nije dobro. Naveo bih primer era Vuinaja,
poznatog domaina iz Pikalja, koji je na blag i
aljiv nain ukorio svoju sup rugu koja mu je

zamerala to nije bila upuena u sve detalje

njegovih
poslova. On ju je ukorio tako to joj je
postavio tri pitanja, od kojih je na prva dva dao
odgovor, a tree joj je ostavio da o njemu raz milja. Njegova pitanja su bila (dos lov no ga
citiram):
- Dira li te ko? ( - Ne)
- Fali li ti to? ( - Ne)
- to se onda buni?
Ovakva pitanja moe da postavi samo
mukarac koji je obezbedio sve to je potrebno
za normalno funkcionisanje porodice i njen
duhovni razvoj. To ne znai samo obezbeivanje
hrane, odela i krova nad glavom. Te stvari
su samo temelj za mnogo vanije stvari, a to je
duhovna izgradnja svakog lana porodice.
Naravno da je potrebno da majka bude obuena
i nahranjena, ali je takoe potrebno da ima
vreme kada moe da se odmori i posveti linoj
izgradnji. Samo tada e ona moi da napreduje,
a time i cela porodica.
Mukarac ne bi trebao da razmilja o tome ta
drugi muevi obezbeuju svojim suprugama,
nego o konkretnim potrebama osobe sa kojom
ivi. Na primer, kada doe do roenja deteta,
majka moe da bude pod velikim pritiskom jer
tada naroito treba da brine o svom zdravlju da
bi detetu mogla da prui ono to mu je najpot rebnije. esto puta majke ne mogu da doje
svoje dete jer zbog velikog umora i stresa
dolazi do blokade odreenih mehanizama u
njenom telu koji bi trebali da omogue doje nje.
Ovo je jedan od brojnih sluajeva o kojima
mu karac treba unapred da razmilja i da bude
spreman da pravilno odreaguje. U pomenutom
sluaju, veoma je preporuljivo da mukarac
obezbedi pomo svojoj supruzi, tako to bi, na
primer, angaovao jo jednu enu (svoju

majku, roaku ili neku drugu osobu od poverenja).

Nekada je potrebno da se majka nou
odmori i naspava u odvojenoj sobi od deteta, a
da osoba od poverenja bude sa detetom.
Postoje i brojni drugi sluajevi u kojima
mukarac treba da ponudi i obezbedi pomo
svojoj supruzi. Sva njegova pomo treba da
bude praena toplinom duha i nenou karaktera,
jer e samo na taj nain moi da podstakne
kod supruge ono najdivnije, o emu
smo ve govorili. Potrebe duhovne ene nisu
skupe ni velike. Njena snaga i potencijal su veliki,
a mukarac bi samo trebao to da podstie.
U takvom prijatnom ambijentu koji samo mu ka rac moe da obezbedi (a ena da ga uoblii)
svaka duhovna ena e prepoznati svoj dom i
mesto koje ne bi menjala nizata na svetu. Njoj
e najvea elja i cilj u ivotu biti da se to vie
unapredi porodica, i da se mukarcu iskae
puno potovanje i zahvalnost za brigu i panju.
U skoroj prolosti, kada su mukarci bili
mnogo vie zainteresovani za porodine vrednosti
i mnogo vie potovali svoje ene, esto
je bio sluaj da su supruge izraavale potova nje prema svojim muevima na naine koji su
danas mnogima neverovatni.13
Mukarac ne moe ni da zamisli na kakva sva
dobra moe da podstakne svoju suprugu. Izraz
najvee ljubavi i potovanja ena izraava
prema mukarcu kada eli da bude majka njegove
dece. Ona bi elela da zauvek bude sa
nekim ko je dobar kao njen suprug i da u kui
ima jo mnogo takvih koji e nositi njegov lik.
Iako su erke neto najlepe to oveku moe
da se desi u ivotu, mu i sinovi su oni koji
obezbeuju siguran ambijent za normalan
ivot u nemilosrdnom svetu. I zato nije sebino to
neke duhovne ene ele da imaju najmanje
dva sina, da bi u sluaju da se jednom

sinu neto loe desi postojao neko ko e zajedno

sa ocem, ili u njegovom odsustvu, moi da
brine o egzistencijalnim potrebama porodice.
Njeni sinovi su ujedno i njena penzi ja i njena
garancija za ivot u poodmaklim go di nama.
Dakle, deca su ne samo izvor najvee radosti bia koja dokazuju da postoji jedan drugi,
mnogo lepi svet, ve predstavljaju najsigurniji
ekonomski oslonac i garanciju za budunost.
Ve smo rekli da su najbogatiji oni ljudi koji
imaju najvie pravih prijatelja. Na isti nain,
najbogatije su one porodice koje imaju najvie
dece. I zato ne treba da udi to ene najlake
raaju izmeu 19. i 21. godine. enama je
ostavljena velika mogunost da budu izuzetno
bogate, kao i mukarcima koji uspeju da pridobiju
njihovo srce. (U tom sluaju koristi su
viestruke, naroito za majke, jer je poznato da
su ene koje raaju i doje svoju decu mnogo
zdravije od onih koje ne raaju.)14
Dakle, muka srea (kao i enska) proizilazi iz
sfere duhovnosti, a mukarcu su na raspolaganju
potencijali i mehanizmi da tu sreu ostvari.
On ima mogunost da stvari postavi tako
da o svemu odluuje i da se njegova re potuje.
Zauzimanje takve pozicije stavlja ga u
poloaj da moe da dostigne najvee domete
sree u ivotu, ali ga takoe stavlja pred veliku
odgovornost. Svojim velikim mogunostima
mukarac moe da uniti i sebe, i sve oko sebe,
ukljuujui i porodicu. Zato je jedna od najve ih vrlina duhovnog mukarca ove nost. I
dok je junatvo osobina koja se ma ni festuje
kada sebe i svoje blinje brani od drugih, o venost je osobina mukarca koji je u stanju
da druge brani od sebe.
Mudraci su rekli: Ve i je gospodar od svoga
srca, nego onaj koji osvoji grad. Veliina
mu karca se, izmeu ostalog, pokazuje u

sposobnosti da svoje velike potencijale i fiziku

snagu upotrebi na dobro, a ne na zlo onih oko
sebe.
Meutim, postoje situacije kada mukarac
treba da upotrebi svoj uticaj unutar porodice,
na jedan poseban nain, da bi je sauvao.
Nekada ena moe da izrazi nezadovoljstvo i
pored toga to joj suprug obezbeuje sve, pa
ak i vie od onoga to joj je potrebno u ivotu.
Prvi oblici nezadovoljstva mogu se naslutiti
u njenim neprijatnim izrazima lica ili prigovo rima. To moe da bude samo jedan od retkih
loih trenutaka koje svako moe da ima, nakon
ega vrlo brzo sledi izvinjenje i pokuaj da se
na svaki mogui nain izgladi spor i sauva
atmosfera porodice.
Ali, mukarac u svakom sluaju treba da bude
svestan zato je osnovao porodicu. On ju je
osnovao da bi mu u ivotu bilo bolje, a ne
gore. Ukoliko mu porodica postaje izvor stresa
i bolesti, on ima apsolutno pravo da preduzme
sve korake i sredstva koja su mu na
raspolaganju da od porodice stvori oazu mira
za sebe. Jedino ako porodica predstavlja izvor
radosti za mukarca, on e biti motivisan da
radi i da se rtvuje za nju.
Da ne bi dolazio u vrlo neprijatne situacije da
ga supruga eventualno poniava, a deca na njen
nagovor ne potuju, mukarac ima obavezu da
pre stupanja u brak i formiranja porodice
postavi bezbroj pitanja svakoj devojci za koju
proceni da bi mogla da mu bude saradnik u
stvaranju jednog novog sveta. Mukarac se
nee obrukati ako pre stupanja u brak pita
devojku: Ja oekujem da me moja budua
supruga nikada ne pita gde idem i ta radim.
ta ti misli o tome? Ali e se obrukati ako joj
ne postavi to pitanje i kada ue u brak pone
da je maltretira zato to ga ispituje o njegovim

aktivnostima izvan kue.

Takoe, mukarac nee povrediti nijednu
ozbiljnu devojku ako je upita: ta emo da
radimo ako ne budemo mogli da imamo
decu? Ili, nee se osramotiti ako trai od
devojke da se praktino uveri u njene sposobnosti
da sprema ukusnu i zdravu hranu, ili ako
se raspituje o zdravlju njene porodice. Ali e
povrediti devojku i njenu porodicu, a sebe i
svoju porodicu osramotiti, ako je nita od ovo ga ne pita, a sutra je napusti zato to ona ne
moe da raa ili utvrdi da ne zna da sprema
hranu, ili ako mu rodi bolesno dete, pa nju
okrivi za to.
Kada je u pitanju odnos njegove supruge i dece
prema njemu, mukarac je odgovoran za sve,
zato to ima skoro neograniene mogunosti
da formira porodicu po svojoj elji. On ima
pravo da postavi sva pitanja i da trai sve garancije.
A kada to dobije, onda je skoro nemogue
da doe do problema.
Ali, ako doe do problema, onda on moe i
ima pravo da se ponaa kao general na bojnom
polju koji u svojim redovima ima dezertera, i
kao vlasnik preduzea koji u svojoj firmi ima
neradnika. I kao to jedino on moe da formira
porodicu, tako jedino on moe da je raspusti
i uniti. To je jako loa opcija, ali nekada jedino
mogua. Zato je potrebno da se naroito pazi
da do toga nikada ne doe. (U tom sluaju
mukarac uvek moe da formira novu porodicu i
ima drugu decu, dok je ena u veoma tekoj
situaciji.)
Neke ene priznaju da su bile dosadne ili da
su preterale kada je u pitanju njihov odnos
prema svojim muevima, ali smatraju da su njihovi
muevi preterali zato to su podigli
ruku na njih.
Najgora stvar koja moe da zadesi eni nije da

mu podigne ruku na nju, nego da je ostavi.

(Neko e rei da dobar mu ne podie ruku na
enu, i to je tano. Dobar mu pazi kako se
eni i onda nikada ne dolazi u situaciju da na
takav nain titi porodicu.)
ena koja je izabrala porodicu za svoju karijeru
treba na sve (normalne) naine da se trudi da
ugodi svom muu. Njoj nee biti teko da
neogranien broj puta, u svako doba dana i
noi, ugosti svog supruga i njegove prijatelje,
tako da im nikada ne padne na pamet da idu u
kafanu ili restoran. Nee joj biti teko da, ako
on to zatrai, spava u odvojenoj sobi od njega,
(iz bilo kog razloga koji ne mora da joj navede
- moda u tom trenutku eli da bude sam ili da
ostane budan do kasno u no zbog nekog posla
ili neto tree). Takoe, ona nee postavljati
pitanje zato njen mu ide negde sa svojim
prijateljima, a nju ne vodi.
Ozbiljnoj eni ne treba mu da je zabavlja i da
je vodi svuda gde on ide, nego da joj stvori
ambijent u kojem e ona moi da ostvari po ten cijale svog bia. Takva ena nikada nee
dovoditi svog supruga u neprijatnu situaciju da
razmilja ta da radi sa njom, nego e mu initi
toliko dobra da e ga podstai da joj on
uzvrati sa jo veim dobrom. Svrha postojanja
porodice i jeste to - da se ljudi takmie u tome
ko e kome uiniti vee dobro.
Neki zakljuci
Da rezimiramo. U svetu u kome nema milosti
glavni cilj ozbiljnih mukaraca bi trebao da
bude dostizanje slobode i stvaranje to veeg
kruga prijatelja koji prihvataju duhovni sistem
vrednosti. Time se stvara bratstvo duhovno
jakih mukaraca izgraeno od oeva, sinova,
brae, roaka i prijatelja.
Nekada su za takvo bratstvo dovoljna samo
dva prijatelja ili brata koji mogu biti jai od

celokupnog materijalistikog sveta.

U uslovima duhovne slobode mogue je stvori ti ambijent za stvaranje jednog drugaijeg sve ta. Svet mira, ljubavi i harmonije zaista postoji,
a na oveku je da se potrudi da ga dostigne i
doivi.
U knjizi Brak i porodica, koja je u pripremi,
pitanja navedena u ovoj knjizi bie mnogo de talj nije obraena.
Ko bira kakav e biti moj ivot? Odgovor je
jednostavan: Ja biram. Ne postoji opravdanje
ako trajno patim ili stradam. Patnja je kratkotrajna
vremenska kategorija. ovek koji izabere
put srenog ivota za kratko vreme e biti
osloboen svih patnji. Srean ivot je duhovna
kategorija i njega mogu da iskuse samo oni koji
izaberu duhovni sistem vrednosti. A to znai
ulaganje u ono to je ivo - u porodicu i prijatelje.
Takav vid ulaganja ne zahteva novac,
nego vreme koje posveujemo sebi i svojim
blinjima.
Nekada je deficit meu duhovnim ljudima tako
veliki da ovek nema nijednog pravog prijatelja
meu ljudima i nije u mogunosti da formira
porodicu. Ali i tada ovek ima veliku mo izbora
- moe u nekoj od brojnih divnih ivotinja
da pronae prijatelja zbog kojeg vredi iveti. A
i kada toga ne bi bilo, tu je Bog koji oveka
nikada ne ostavlja, i uvek mu nudi bezbroj
mogunosti u svakoj bezizlaznoj situaciji.
KO BIRA?
ovek treba samo malo da se okrene oko sebe
i da prepozna te mogunosti.
Sigurno da bez zdravlja nema sree. Onaj koga
hronino boli zub, glava ili neki drugi organ ne
moe adekvatno da se okrene duhovnim as pek tima ivota iz kojih proizilazi srea. Zato je
veoma vano da se ovek upozna kako sa

zakonima fizikog, tako i sa zakonima duhov nog zdravlja. Na kraju ovog dodatka nalazi se
spisak literature o zdravlju koja se preporuuje
itaocu, a u nastavku emo izneti dva zdrav stve na aspekta koja su naroito povezana sa
onim o emu smo govorili u ovoj knjizi.
1) Poznato je da je rak materice najuestaliji rak
kod ena. U okviru materice, rak grlia mate rice je najdominantniji. Meutim, istraivanja
jasno pokazuju da postoje ene koje skoro
uopte ne oboljevaju od ovakvog oblika raka.
To su ene iji su muevi obavili cirkumciziju
ili obrezanje (circum - okolo, cisio - rezanje).
Sli na je situacija i sa rakom penisa, koji je
mno go manje prisutan kod obrezanih muka raca.
ZDRAVLJE I SREA
Tajna srenog ivota
U sluaju neobrezanih mukaraca veoma je
teko odravati pravilnu istou i higijenu
polnog organa. Rezultat toga je pojava mnogih
opas nih bakterija, meu kojima se nalazi
Bacillus smegmatis, koji uzrokuje rak. Za vreme
polnog odnosa te bakterije se odlau na grli
materice; ako je sluzokoa grlia netaknuta i
zdrava, nee biti tetnih posledica. Ako postoje
razderotine, koje su vrlo este posle svakog
poroaja, te bakterije mogu prouzrokovati pri line smetnje u obliku znaajnih nadraaja.
Budui da je svaki deo tela koji se izlae
suvinom nadraivanju i trenju sklon stvaranju
raka, sasvim je razumljivo zato se rak grlia
materice vrlo lako razvija kod ena iji muevi
nisu obrezani.
Koliko je in obrezanja vaan za zdravlje i higijenu
kako ene, tako i mukarca, svedoi poda tak da se u nekim zapadnim zemljaka (kao to
je Amerika) skoro sva muka deca nakon

roenja obrezuju, a roditelji koji ne ele da im

deca budu obrezana moraju da potpiu dokument
da to ne ele (i da time na sebe preuzimaju
odgovornost za zdravlje svog deteta).
Prosto je neverovatno kako su ljudi jo od sta rih vremena znali za higijenski aspekt obreza nja. I ne samo to, oni su ga upranjavali tano
osmog dana nakon roenja deteta,3 a tek su
nedavna nauna istraivanja otkrila da je to idealno
vreme za ovakav in, jer je tada najvea
stopa zgruavanja krvi tokom celog ovekovog
ivota. Takoe, produkcija imunoglobulina G
(vrsta zatitne materije) kod deteta je tada
najvea, jer ga ono poseduje iz krvi majke, a
tada poinje njegova sopstvena produkcija.

Na osnovu svega navedenog elimo da istaknemo

vanost ovog higijenskog ina za zdravlje oveka.
Smatramo da bi svaka devojka imala pravo da ovo
pitanje postavi kao jedan od uslova za ulazak u
brak. (Treba rei da je sam in obrezanja odraslih
mukaraca bezbolan i da se radi pod lokalnom
anestezijom. U pitanju je manje neprijatan lekarski
zahvat nego popravka zuba, a skoro svaka klinika
moe da ga obavi.)
2) Pitanje menstrualnog ciklusa moe da bude
od velike vanosti za zdravlje ene. Izvor
informacija
koji su ljudi od davnina koristili vezano za pitanje
obrezanja, takoe ukazuje na vanost polnog

odvajanja ene od mukarca u periodu od sedam

dana, od kada eni pone ciklus.
Iako ciklus moe da se zavri ranije (na primer
posle pet dana), ena bi trebala da bude odvojena
od svog supruga tokom svih sedam dana (u tom
periodu bi trebalo izbegavati seksualni odnos).
U sluaju da krvarenje tokom ciklusa traje due
nego obino, ena bi nakon krvarenja trebala
jo sedam dana da bude nedostupna svom
suprugu.
Dodatna informacija tie se slinog pitanja, a
odnosi se na period polnog odvajanja nakon
poroaja. U sluaju raanja mukog deteta taj
period bi trebao da bude najmanje 40 dana, a u
sluaju raanja enskog deteta - 80 dana.