LJUDI LAI

Nada u mogunost leenja ljudskog zla

Dr SKOT PEK
PREVOD SA ENGLESKOG
EMILIJA KIEHL

IP SVETOVI / N O V I SAD
1995.

IZVORNIK:
M. Scott Peck, M. D.
A l i right reserved
People of the Lie
Rider
London, Sydney, Auckland, Johanesburg, 1989.

ZA LILI
posveenoj mnogim putevima,
od kojih je samo jedan
borba sa demonima.

RUKUJ PALJIVO
Ovo je opasna knjiga.
Napisao sam je jer verujem da je potrebna. Verujem
da e njen opti efekat biti lekovit.
A l i pisao sam je i sa strepnjom. Ona moe i da po
vredi. Nekim itaocima e naneti bol. A to je jo gore,
bie i onih koji e informacije iz nje zloupotrebi ti da bi
nekome nakodili.
Zamolio sam nekoliko preliminarnih italaca u ije
miljenje i ispravnost imam veliko poverenje da mi odgo
vore na sledee: Da li mislite da je ova knjiga o ljudskom
zlu i sama zla? Odgovor je bio ne, mada je jedan dodao:
U naoj crkvi se kae: Cak i Deva Marija moe da poslui
za seksualne fantazije.
Koliko god da mi se ovaj grub ali jezgrovit odgovor
inio realistinim, nije me ba umirio. Stoga molim svoje
itaoce i javnost za izvinjenje zbog tete koju ova knjiga
moe da nanese i molim vas da njome rukujete paljivo.
Jedan od oblika panje je ljubav. Ako zbog neega
napisanog u ovoj knjizi osetite bol, ponaajte se prema se
bi neno i sa ljubavlju. I molim vas, imajte ljubavi i za one
svoje blinje za koje ete moda otkriti da su zli. Budite
paljivi puni panje.
Lako je mrzeti zle ljude. A l i setite se saveta sv. A v 1
gustina da treba mrzeti greh, ali grenika treba voleti.
Kada otkrijete da je osoba zla, setite se: Ja sam ovakav
zbog milosti Boje.
Obeleavajui neke ljude kao zle, ja oigledno dono
sim surovo kritian sud o njima. Moj Gospod je rekao:
N e sudi, da ti se ne bi sudilo. Ovom izjavom, toliko puta
1

Avgustin, Boji grad, Bourke (Image books 1958, 3. 304).

citiranom van konteksta, Isus nije mislio da kae da ni

kada ne treba suditi o svom blinjem. Jer je rekao i ovo:
Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa e on
da vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga.* Ono to je
ovim mislio da kae jeste da drugima treba da sudimo sa
mo sa velikom panjom a da panja prema drugima poi
nje preuivanjem samom sebi.
Nema nikakve nade da emo izleiti ljude od zla ako
nismo u stanju da se sa njim direktno suoimo. Ono ne
predstavlja ba lep prizor. Moju prvu knjigu: Put kojim
se rede ilo9 mnogi ljudi smatraju lepom knjigom. Ova
knjiga nije lepa. Ona govori o naoj mranoj strani i veli
kim delom o najmranijim lanovima ovog naeg ljudskog
drutva ljudima koje ja sasvim otvoreno smatram zlim.
To nisu lepi ljudi. A l i sud se mora stvoriti. Osnovna teza
ovog rada je da ove ljude a i ljudsko zlo uopte treba pod
vrgnuti naunom ispitivanju. Ne apstraktnom. Ne ni samo
filozofskom. Ve naunom. A da bismo to uradili, moramo
biti spremni da sudimo. Opasnosti od ovakvih sudova bie
izloene na poetku zavrnog dela knjige. A l i za sada vas
molim da ne isputate iz vida da se donoenja sudova o
drugima ne smemo prihvatati ako nismo sposobni da po
emo od presuivanja sebi i pokuaja da sebe leimo. Bor
ba za izleenje od ljudskog zla uvek poinje od nae kue.
A samooienje e nam uvek biti najjae oruje.
Ovu knjigu je bilo veoma teko napisati iz vie razlo
ga. Glavni meu njima bio je taj to je to knjiga o procesu.
Jo uvek ne mogu da kaem da znam sve o ljudskom zlu;
tek uim. U stvari, tek sam poeo da uim. Naslov jednog
od poglavlja je U pravcu psihologije z l a . Ovako sam ga
nazvao upravo zbog toga to jo nemamo materiju nau
nog znanja o zlu dovoljno obimnu da bismo je mogli na
zvati psihologijom. Zbog toga bih ovde dodao jo jedno
upozorenje: nita to je ovde napisano nemojte smatrati
zavrnom reju. Pravi cilj ove knjige jeste da nas dcfvede
2

Jev. po Mateju 7:

15.

* Simon & Schuster, 1978.

10

u stanje u kome emo biti nezadovoljni zbog toga to o

ovoj misteriji ne znamo apsolutno nita.
Neto ranije sam Isusa nazvao svojim Gospodom. P o
sle mnogo godina nejasne identifikacije sa budizmom i is
lamskim misticizmom, najzad sam se vrsto predao hrianstvu, to je opunovaeno 9. marta 1980. g. kada sam se
u etrdeset i treoj godini krstio. Bilo je to mnogo pre ne
go to sam zapoeo rad na ovoj knjizi. Seam se nekog
pisca koji mi je uz rukopis koji mi je poslao na itanje
poslao i izvinjenje zbog svoje hrianske pristrasnosti.
Ja se ne izvinjavam. Da hrianstvo smatram pristrasnim, ne bih ga prihvatio. Niti mi pada na pamet da pri
krivam svoje hrianske stavove. U stvari, to ne bih ni
mogao. Moja posveenost hrianstvu je najvanija stvar
u mom ivotu, ona je totalna i sve proima.
Brine me jedino to u sluajevima kada su najizrae
niji, ovi stavovi mogu da izazovu nepotrebnu prisutnost
kod nekih italaca. Velika su zla kroz vekove bila poinje
na i jo uvek se ine od takozvanih hriana i esto
u ime Hrista. Vidljiva Hristova crkva je potrebna i ak
spaava, ali je oigledno puna mana i ja se zaista izvinja
vam i za njene kao i svoje line grehe.
Krstaki ratovi i inkvizicija nemaju nikakve veze sa
Hristom. Rat, muenja i progonstva nemaju nikakve veze
sa Hristom. Oholost i osveta nemaju nikakve veze sa Hris
tom. Prve rei koje je Isus izgovorio u besedi koja je jedi
na' zabeleena, bile su: Blaeni siromani duhom jer je
njihovo carstvo nebesko. Ne oholi. A dok je umirao, mo
lio je da njegovim ubicama bude oproteno.
U pismu svojoj sestri, sv. Tereza Lisijska pie: A k o
si voljna da spokojno podnosi iskuenje da bude samoj
4
sebi neprijatna, onda e Isusu biti prijatno utoite. P o
kuaj da se definie pravi hrianin u sebi nosi rizik. A l i ,
ako bih morao, pravog hrianina bih definisao kao sva
koga ko je za Isusa prijatno utoite. Hiljade i hiljade
ljudi svake nedelje idu u hriansku crkvu, ali nisu ni naj4
Sabrana pisma sv. Tereze Lisijske, prev. F. J. Sheed (Sheed
& W a r d , 1949, s. 303).

11

manje spremni da budu sami sebi neprijatni, spokojno ili

ne, i koji prema tome nisu za Isusa prijatno utoite. N a
suprot tome, milioni Hindusa, muslimana, Jevreja, ateista
i gnostika bili bi sposobni da izdre ovo iskuenje. U ovoj
knjizi nema niega to bi moglo da uvredi ove druge. A l i
one prve, mnogo toga e uvrediti.
Oseam potrebu za jo jednim neizvinjenjem. Mno
g i m mojim itaocima se nee dopasti to o Bogu govorim u
mukom rodu. Cini mi se da razumem i cenim ovaj stav. O
tome sam mnogo razmiljao. enski pokret za borbu pro
tiv seksitikog jezika u meni ima jaku podrku. A l i , pre
svega, Bog nije bespolan. On je krcat ivotom i ljubavlju
pa ak i nekom vrstom seksualnosti. Prema tome, ne
moemo o njemu govoriti kao da je t o ili o n o . Boga
svakako smatram androgenim. On je nean, on nas hrani
i odgaja kao to bi najbolja majka. Meutim, i moe biti
da je to samo posledica kulture u kojoj ivim, ja subjek
tivno doivljavam njegovu realnost kao vie muku nego
ensku. Dok nas, s jedne strane, odgaja, on isto tako eli i
da prodre u nas, i dok mi poput nevoljne device esto beimo od njegove ljubavi, on nas juri energijom lovca koju
inae asociramo sa mukim polom. Kako je C. S. Lewis re
kao, u odnosu na Boga, svi smo mi ene. 5 Sta vie, bez
obzira na svoj pol ili svesnu teologiju, svima nama je du
nost obaveza da, uzvraajui njegovu ljubav poku
amo da rodimo, kao Marija Hrista, u sebi i drugima. Sto
se tie satane, ovde u zaobii tradiciju i govoriti o njemu
u srednjem rodu. Iako znam da je satana poudan da pro
dre u nas, nikada to nisam doiveo kao seksualnu ili krea
tivnu elju ve samo kao destruktivnu i punu mrnje. T e
ko je odrediti pol zmije.
Sve istorije sluajeva iznetih u ovoj knjizi puno puta
sam detaljno prekrojio. Kamen temeljac psihoterapije i
nauke 9U potenje i tanost. Ipak, principi ponekada dou
u sukob i u sluaju ove knjige opravdanje poverenja paci
jenata prevagnulo je nad iznoenjem irelevantnih podata
ka u potpunosti. Zbog toga e istunci moda posum5

12

Ta grozna snaga Macmillan ( N e w Y o r k , 1965, s. 316).

njati u moje podatke. S druge strane, ako vam se uini

da ste prepoznali neku odreenu osobu u mojim pacijenti
ma ovde opisanim, prevarili ste se. Meutim, u osobenim
karakteristikama koje u opisati, verovatno ete prepo
znati mnoge ljude. To je zbog toga to moja mnogobrojna
prekrajanja istorija sluajeva nisu po mom miljenju
ozbiljno poremetila njihovu ljudsku dinamiku. A ova
knjiga je i napisana zbog toga to nam je ta dinamika za
jednika a i zbog toga to mi, ljudska bia, treba da je sa
gledamo i razumemo.
Spisak ljudi kojima treba zahvaliti na podrci pri
stvaranju ovog dela bio bi suvie dug, ali ipak u navesti
one koji posebno zasluuju da budu pomenuti: moja verna
sekretarica, Ana Pat, koja je bez kompjutera, u periodu od
pet godina, kao saradnik kucala na izgled beskrajne ruko
pisne verzije i revizije; moja deca, Belinda, Dulia i Kristofer, koja su propatila zbog oca koji je radio kao lud; mo
je kolege koje su mi dale podrku svojom hrabrou da se
i sami suoe sa uasnom stvarnou ljudskog zla; posebno
moja supruga, Lili, kojoj je ovo delo posveeno, moj dragi
prijatelj, ateista, Riard Sloun; moj urednik Ervin
Glajks, ije mi je verovanje da za ovakvom knjigom po
stoji potreba dalo podstreka; svi hrabri pacijenti koji su
se podvrgli mom nespretnom tretmanu i time bili moji
uitelji i, najzad, dvojica velikih savremenih prouavalaca
ljudskog zla i moji mentori, Erih From i Malahi Martin.
Dr Skot Pek
Novi Preston,
Konektikat, 06777

13

OVEK KOJI JE SKLOPIO PAKT

SA AVOLOM

Dord je oduvek bio bezbrina osoba ili je bar

tako mislio sve do onog popodneva poetkom oktobra.
Dodue, imao je briga uobiajenih za jednog trgovca, su
pruga, oca troje dece i vlasnika kue gde je krov povre
meno prokinjavao a bata uvek morala da se kosi. A mo
ra se rei da je bio i neobino pedantan i uredan ovek
koji je brinuo moda vie od ostalih ako bi trava u bati
malo vie narasla ili bi se farba negde u kui malo ogulila.
Tano je i da je u predveerje, u zalazak sunca, uvek oseao udnu meavinu tuge i straha. Dord nije voleo za
laske sunca. A l i to je trajalo samo nekoliko minuta. Pone
kad, kada bi bio zauzet prodavanjem ili ako je nebo bilo
oblano, ne bi uopte ni primetio zalazak sunca.
Dord je bio roeni trgovac. Umean, artikulisan, je
dnostavan i obdareni pripoveda, osvojio je jugoistone
drave kao meteor. Prodavao je plastine poklopce za ku
tije, onu vrstu koja se lako natakne na teglu sa kafom. Bi
lo je to trite velikih rivala. Dordova kompanija je bila
jedna od pet nacionalnih proizvoaa takvih artikala. U
roku od pet godina otkako je preuzeo teritoriju od oveka
koji ni sam nije bio za potcenjivanje, Dord je svojom
genijalnom pedanterijom utrostruio prodaju. U trideset
etvrtoj godini zaraivao je skoro ezdeset hiljada dolara
14

godinje u plati i proviziji mada nije ak morao ni mnogo

da radi. ovek koji je uspeo.
Neprilike su poele u Montrealu. Kompanija je pred
loila da on tamo otputuje na skup proizvoaa plastike.
Poto je bila jesen, a ni on, ni njegova supruga, Glorija,
nikada nisu videli jesenje lie severa, odluio je da je po
vede. Lepo su se proveli. Skup je bio kao i svi drugi, ali
lie je bilo predivno, restorani odlini a i Glorija je bila
u pristojnom raspoloenju. Svoje poslednje popodne u
Montrealu odluili su da provedu u obilasku katedrale. Ne
zato to su bili naroito religiozni; Glorija bi se u najbo
ljem sluaju mogla nazvati mlakim protestantom, a on je,
poto je detinjstvo proveo pored fanatino religiozne maj
ke, oseao izrazitu antipatiju prema crkvama. Ali, kako
god bilo, katedrala je spadala u turistike objekte, a oni
su bili turisti. Tamo mu je bilo sumorno i neinteresantno i
jedva je ekao da Glorija kae da joj je dosta. Idui prema
izlazu obasjanom suncem, on krajikom oka spazi kutijicu
za prilog katedrali odmah pored masivnih vratnica. Zastao
je neodluno. S jedne strane, nije oseao nikakvu iskrenu
elju da pokloni ni centa ovoj ili bilo kojoj drugoj crkvi.
A l i , s druge, oseao je mali nerazumni strah da e, ako ne
da nita, stabilnost njegovog ivota biti ugroena. Postideo
se ovog straha; on je razuman ovek. A l i onda pomisli da
bi bilo sasvim razumno i ako bi dao mali doprinos isto kao
to je razumno platiti ulaznicu za muzej ili zabavni park.
Odluio je da da sav sitan novac ako ga nema previe. I
nije ga bilo. Izbrojao je pedeset pet centi u noviima i
ubacio ih u kutiju. To je bio trenutak u kome ga je epala prva pomisao. Udarila ga je kao grom, pravi udarac,
potpuno neoekivan, ostavljajui ga oamuenim i zbunje
nim. Kao da je neko iznenada u njegovom mozgu ispisao
rei: UMRECE K A D A TI BUDE B I L O 55 G O D I N A .
Dord izvadi novanik iz depa. Najvei deo novca
koji je imao bio je u putnikim ekovima. A l i imao je i jed
nu novanicu od pet i dve od po jednog dolara. Skoro ih je
iupao iz novanika i ugurao u kutiju. Onda, zgrabivi
Gloriju za ruku, gotovo je izbacio kroz vrata. Pitala ga je
15

ta mu je. Rekao je da mu je iznenada pozlilo i da bi hteo

da se vrati u hotel. Nije se seao ni silaska niz stepenice
katedrale, ni taksija. Tek u hotelskoj sobi, dok je leao u
krevetu pretvarajui se da je bolestan, panika je poela
da poputa.
Ve sledeeg dana, na letu kui, u Severnu Karolinu,
Dord je opet oseao mir i samouverenje. Onaj incident
je bio zaboravljen.
Dve nedelje kasnije, vozei na slubeni put u Kentaki,
doe Dord do znaka za skretanje s puta i smanjenje br
zine na etrdeset pet milja na sat. Dok je prolazio pored
znaka, doe mu druga misao i ureza mu se u mozak, veli
kim otro isklesanim slovima, kao i proli put: U M R E ES U ETRDESET PETOJ. Celog tog dana Dord se
oseao nelagodno. Meutim, ovoga puta bio je sposoban
da posmatra ovo svoje iskustvo sa malo vie objektivnosti.
Obe misli imaju veze sa brojevima. A brojevi su samo bro
jevi i nita vie, male apstrakcije bez znaenja. Da imaju
znaenje, zar bi se menjale? Prvo 55 pa onda 45. Da su
ostali isti, onda bi bilo razloga za zabrinutost. A ovo su
samo brojevi bez vanosti. Ve sledeeg dana, opet je to
bio onaj stari Dord.
Prolo je nedelju dana. Dok je vozio u pravcu nekog
malog sela, Dord prime ti tablu koja je oznaavala da je
uao u okrug Aptona, Severna Karolina. Doe mu trea
misao: U B I E TE C O V E K PO I M E N U A P T O N . Dord
se ozbiljno zabrinuo. Dva dana kasnije dok je vozio kraj
neke stare naputene eleznike stanice, ponovo mu zasvetlee one rei: K R O V TE KUE E SE S R U I T I D O K
SI TI U N U T R A I UBIE T E .
Od tada pa nadalje ovakve misli su mu dolazile skoro
svakog dana i uvek dok bi vozio na terenu. Dord je po
eo da se uasava jutara pred slubeni put. Na poslu nije
mogao da se skoncentrie. Izgubio je smisao za humor.
Hrana je izgubila ukus. Nou bi teko uspeo da zaspi. Ipak,
sve je to bilo jo nekako podnoljivo do jutra kada je vozio
preko reke Roanok. Samo to je preao reku, pomisli:
16

 O V O T I J E BIO POSLEDNJI P R E L A Z A K P R E K O
OVOG M O S T A .
Dord je razmiljao da, moda, sve ispria Gloriji.
Da ona ne pomisli da je poludeo? Nikako nije mogao da
natera sebe da to uradi. A l i te noi, u krevetu, dok je Glo
rija pored njega meko hrkala, on ju je mrzeo to je tako
smirena dok se on bori sa svojom dilemom. Most na reci
Roanok je prelazio skoro stalno. Ako bi poeo da ga zao
bilazi, morao bi svakog meseca da putuje po nekoliko sto
tina milja izvan svoje marrute ili da potpuno otkae ne
kolicini svojih klijenata. Bestraga, ovo je bilo potpuno
apsurdno. Zar da dozvoli da mu ivot bude rukovoen ne
kakvim pomislima najobinijim izmiljotinama, tvorevina
ma izvitoperene mate. Nije bilo nikakvih dokaza da su te
misli predstavljale bilo kakvu realnost. A l i opet, s druge
strane, otkuda on zna da nisu stvarne? Aha, on bi, u stva
ri, mogao da dokae da nisu. Ako se preveze preko mosta
na Roanoku i ne umre, to e dokazati da su misli bile la
ne. Meutim, ako su istinite
U jedan sat posle ponoi Dord donese odluku da
stavi ivot na kocku. Bolje i da umre nego da se mui ova
ko. Tiho se obukao i iskrao iz kue. Sedamdeset i tri milje
natrag na most na Roanoku. Vozio je vrlo paljivo. Kada
se most najzad pomolio pred njim, u noi, tako ga je steglo u grudima da je jedva disao. A l i nastavio je. Preko
mosta. Dve milje niz put. Onda je okrenuo i odvezao se
opet preko mosta ka kui. Uspeo je. Dokazao je da je ona
pomisao bila netana. Blesava, smena, pomisao. Poeo je
da zvidue. Do kue je ve bio u stanju ekstaze. Ovo je
bio prvi put u poslednja dva meseca da se oseao dobro.
Straha vie nije bilo.
Sve do tri noi kasnije. Vraajui se kui jednog popodneva sa jednodnevnog poslovnog puta, on proe pored
nekakve duboke jame iskopane kraj puta u blizini Fajetvila. P R E NEGO STO BUDE Z A T R P A N A , TVOJ A U T O
E SE Z A L E T E T I P R A V O U O V U J A M U I TI E P O
G I N U T I . U poetku, Dord se skoro nasmeja na ovu po^ednju pomisao. Misli su samo misli, zar to nije dokazao?
Ipak, te noi opet nije mogao da zaspi. Tano je da je do17

kazao da je misao o mostu na Roanoku bila lana. Moda

je ova ba ona prava. Moe da ispadne da je misao o mostu
na Roanoku samo posluila da ga ututka u lano stanje si
gurnosti. Moda njegova sudbina ba jeste da se zaleti
autom u tu jamu. Sto je vie razmiljao, postajao je sve
uznemireniji. O spavanju nije bilo ni govora. Moda bi se
bolje oseao ako bi se vratio do jame kao one noi kada se
vratio na Roanok. Morao je da prizna da to ne izgleda ba
razumno; ak i ako bi otiao do jame i sreno se vratio ku
i, mogao bi kasnije da sleti s puta u nju kao to je bilo
predvieno. Ipak, toliko je bio uznemiren da bi, moda,
vredelo pokuati. Jo jednom se Dord obukao i usred
noi, neujno iskrao iz kue. Oseao se kao budala. Meu
tim, na sopstveno iznenaenje, po povratku sa puta do
Fajetvila, gde je zastao na samoj ivici jame, osetio se znat
no bolje. Vratilo mu se pouzdanje. Ponovo se oseao go
spodarom svoje sudbine. Zaspao je im se vratio kui. Sledeih nekoliko sati imao je mira.
Dordovo oboljenje je sada ve uzelo maha i ustalilo
se. Svakih nekoliko dana dok je vozio auto-putem, name
tala mu se nova pomisao o svojoj smrti. Odmah zatim bi
usledila uznemirenost koja bi rasla do stepena nepodnoljivosti. U toj fazi bi osetio neodoljivu potrebu da se vrati
na mesto gde ga je misao prvi put spopala. Posle toga bi
se ponovo dobro oseao sve do sledeeg dana i do sledee
misli. Onda bi ciklus ponovo poeo.
Dord je ovo izdrao est nedelja. Svake druge noi
vozio se unaokolo po Karolini. Spavao je sve manje i ma
nje. Izgubio je sedam kilograma. Uasavao se izlaska na
put i suoavanja sa svojim poslom. Radna sposobnost mu
je znatno opala. Neki klijenti su poeli da se ale na nje
ga. Postao je nervozan sa decom. Konano, jedne veeri u
februaru, doiveo je slom. Plaui oajniki, ispriao je
Gloriji svoje muke. Ona me je poznavala preko nekog pri
jatelja. Sledeeg jutra me je pozvala i tog popodneva sam
prvi put video Dorda.
Objasnio sam mu da je oboleo od klasine opsesivno
kompulzivne neuroze; da su misli koje ga uznemiravaju
ono to mi u psihijatriji nazivamo opsesijom a da je nje18

gova potreba da se vrati na lice mesta tih misli, kompulzija. U pravu ste! povikao je. T o je stvarno pri
sila. Ja ne elim da se vratim na mesto gde sam imao te
misli. Znam da je sve to glupo. Hteo bih da zaboravim celu
stvar i da zaspim. A l i ne mogu. Kao da me neto prisilja
va da razmiljam o tome i da usred noi ustajem i vraam
se na ona mesta. Ne mogu da se obuzdam. Neto me vue
da se vratim. Znate, to je ono najgore. Da su to samo misli,
ini mi se da bih mogao da ih podnesem, ali ova prisila da
se vraam na ona mesta je ono to me ubija, ne da mi da
zaspim i izluuje me jer sate provodim raspravljajui se
u sebi da li da se vratim ili ne. Moje kompulzije su gore
od mojih kako ste ih nazvali? opsesija. One su to to
me izluuje. Ovde je Dord zastao gledajui me uznemi
reno. Da li mislite da sam poludeo?
N e , odgovorio sam. Ja vas jo uvek vrlo malo poz
najem, ali posmatrajui stvar sa povrine, ne vidim nikak
ve znake da ste poludeli ili da ste oboleli od bilo ega go
reg od veoma jake neuroze.
Mislite da i drugi ljudi imaju nekakve 'misli* i kom
pulzije?, pitao je Dord ivo, drugi ljudi, koji nisu
ludi?
Tano, odgovorio sam. Njihove opsesije ne moraju
biti o smrti a i njihove kompulzije mogu biti drugaije. A l i
neeljene misli i preduzimanje neeljenih radnji je isto.
Onda sam Dordu opisao neke od eih opsesija od kojih
ljudi pate. Spomenuo sam mu ljude iji je problem u tome
to kada treba da krenu na put, ne mogu da prestanu da
brinu da li su zakljuali vrata pa moraju da se vrate da
provere. T o i ja radim!, uzviknuo je Dord. Ponekad
moram po tri ili etiri puta da proverim da li sam isklju
io poret. Odlino. Znai, vi mislite da sam ja kao svi
drugi?
N e , Dorde, vi niste kao svi drugi, rekao sam. Iako
ima ljudi i to esto meu onima koji su uspeli u ivotu
koji pomalo pate zbog svoje potrebe za sigurnou i
bezbednou, oni ipak ne ostaju budni po celu no cimani
unaokolo svojim kompulzijama. Vi imate ozbiljnu neurozu
koja vam osakauje ivot. Ona je izleiva, ali leenje
19

psihoanalitika terapija bie prilino teko i dugotraj

no. Vi niste poludeli, ali zaista mislim da imate ozbiljan
problem i mislim da ete nastaviti da budete nesposobni
za ivot ako se ne podvrgnete temeljnom tretmanu.
Kada je tri dana kasnije Dord ponovo doao da me
vidi, bio je to drugi ovek. Za vreme nae prve seanse bio
je plaljiv dok mi je opisivao svoju agoniju i skoro pate
tino vapio da mu se kae da je sve u redu. Sada je zraio
samopouzdanjem. U stvari, ponaao se kao da je mrtav
hladan. Ovu njegovu lanu predstavu smo kasnije naz
vali nema problema. Moj pokuaj da saznam neto o nje
govim ivotnim okolnostima ostao je bez rezultata. Nisam
imao za ta da se uhvatim.
Ja, u stvari, nemam na ta da se poalim, dr Pek,
osim onih malih opsesija i kompulzija, a ni njih nisam
imao od naeg poslednjeg susreta. Naravno, priznajem da
ima stvari kojima pridajem znaaj, ali to ne znai i da
imam nekih velikih problema. Na primer, vano mi je da
li emo kuu kreiti ovog ili sledeeg leta. A to je samo
razmiljanje o neemu a ne i briga. U banci imamo puno
novaca. Tie me se i kakva su mi deca u koli. Najstarija,
Debora, koja ima trinaest godina, najverovatnije e mo
rati da ispravlja zube protezom. Dord junior, kome je
jedanaest, ne dobija ba najbolje ocene. Nita mu ne fali,
nego je jednostavno vie zainteresovan za sport. A Kristofer, kome je est godina, tek je poao u kolu. On je ne
kako najzgodniji. Moj miljenik. Priznajem da ga u dubini
due volim vie od ono dvoje, ali se trudim da to ne poka
zujem i ini mi se da uspevam, tako da to nije problem.
Mi smo stabilna porodica. Dobar brak. Dobro, Glorija ima
svojih raspoloenja. Ponekad mi se ini kao prava vetica,
ali takve su, valjda, sve ene. Znate, menstruaciia i te
stvari.
Na seksualni ivot? sasvim je u redu. Tu, zaista,
nema problema. Osim, naravno, kad Glorija upadne u je
dno od onih raspoloenja pa ni meni, ni njoj nije do toga
ali to je normalno, zar ne?
20

Moje detinjstvo? Pa, ne bih mogao da kaem da sam

ba uvek bio srean. Kada mi je bilo devet godina, otac mi
je doiveo nervni slom. Zadrali su ga u dravnoj bolnici.
izofrenija ili tako neto. Verovatno sam zbog toga pro
log puta brinuo da ete rei da sam i ja lud. Priznajem da
mi je pao kamen sa srca kad ste rekli da nisam. Moj otac
se nikada nije izleio, znate. Dodue, nekoliko puta su ga
pustili kui na privremeno odsustvo iz bolnice, ali je to
uvek bilo bez uspeha. Da, umeo je da bude ba lud, ali ja
se svega toga vrlo malo seam. Seam se da sam morao da
ga obilazim u bolnici. To sam mrzeo. Umirao sam od stida.
Kada sam bio negde na polovini srednje kole, odbio sam
da ga i dalje poseujem. Umro je kada sam poao na ko
led. Da, umro je mlad. Pravi blagoslov, rekao bih.
A l i ne mislim da me j e ita od toga zaista uznemiri
lo. Moja dve godine mlaa sestra i ja uivali smo punu
panju nae majke. Bila je uz nas sve vreme. Bila je dobra
majka. Moda malo suvie religiozna za moj ukus. Veito
nas je vukla u crkve, to sam zaista mrzeo. A l i to je jedi
no to mogu da joj zamerim, a i to je prestalo kada sam
krenuo na studije. Nismo bili ba imuni, ali bilo je do
voljno novca da se provuemo. Moji baba i deda, sa maj
ine strane imali su para i dosta su nas pomagali. Sa njima
smo bili zaista bliski. Cak smo i iveli sa njima jedno vre
me kada je moj otac prvi put odveden u bolnicu. Ja sam
naroito voleo baku.
Aha, da ne zaboravim. Neega sam se setio posle na
eg prolog sastanka. Prianje o kompulziji me je podsetilo da sam to ve imao kada mi je bilo trinaest godina.
Ne znam kako je sve to poelo, ali dobio sam kao neki oseaj da e mi baka umreti ako svakog dana ne dodirnem je
dan kamen. To nije bio problem. Taj kamen bio mi je us
put od kue do kole i trebalo je samo da se setim da ga
dodirnem. Jedini problem je bio vikend, jer sam morao da
pamtim da treba da izaem specijalno radi toga. Bilo kako
bilo, posle oko godinu dana jednostavno sam to prerastao;
valjda je to bila neka faza ili tako neto. Zbog toga imam
utisak da u i iz ovih opsesija i kompulzija koje me mue u
poslednje vreme isto tako izai. Ve sam vam rekao, otka21

ko smo se videli, nisam imao nita od toga. Mislim da je,

moda, i prolo. Moda je onaj na mali razgovor poet
kom nedelje bio sve to mi je bilo potrebno. Na tome sam
vam, zaista, zahvalan. Ne moete ni da zamislite koliko me
je umirilo to to znam da nisam poludeo i da i drugi ljudi
imaju iste smene misli. Mislim da je to saznanje, u stvari,
i sredilo celu stvar. Sumnjam da mi je potrebna ta ka
ko je ono zovete? psihoanaliza. Slaem se, moda je ra
no donositi bilo kakve zakljuke, ali sve mi to izgleda kao
preduga i suvie skupa procedura za neto to po svoj pri
lici mogu i sam da prebrodim. Zato radije vie ne bih do
lazio. Hajde ba da vidimo ta e se desiti. Ako mi se kom
pulzije i opsesije vrate, nastaviu, ali za sada, radije bih
prestao sa terapijom.
Pokuao sam blago da se suprotstavim Dordu. Re
kao sam da se meni ne ini da se u njegovom ivotu bilo
ta znaajno promenilo. Oekivao sam da se njegovi sim
ptomi pre ili kasnije vrate u ovom "ili onom obliku. Ali,
rekao sam da potpuno razumem njegovu elju da vidi ta
e se desiti i da u ga rado primiti ako bude ponovo eleo
da me vidi. On je svoju odluku doneo i oigledno nije
imao namere da prihvati terapiju dokle god se bude dobro
oseao. Nije bilo nikakve svrhe suprotstavljati mu se. Naj
pametnije je bilo da sedim i ekam.
Nisam morao dugo da ekam.
Dva dana kasnije, Dord me je panino pozvao: Bili
ste u pravu, dr Pek, one pomisli su mi se vratile. Jue u
povratku sa poslovnog sastanka, nekoliko milja posle jed
ne otre okuke, iznenada mi doe misao: N A ONOJ O K U
CI JE S T A J A O A U T O - S T O P E R I TI SI GA P R E G A Z I O
D O K SI Z A O K R E T A O . Bio sam svestan da je to bila
samo jedna od mojih ludih misli. Da sam stvarno nekoga
udario, osetio bih udarac ili bih ga uo. A l i misli nikako
nisam mogao da se oslobodim. Pred oima mi je nepresta
no lebdela slika tela kako lei u jarku pored puta. Pomi
ljao sam da ovek, moda, nije mrtav i da mu je potrebna
pomo. Brinuo sam da u biti optuen da sam pregazio oveka i pobegao. Najzad, kada sam ve skoro stigao kui,
vie nisam mogao da izdrim. Odvezao sam se natrag do
22

one okuke, itavih pedeset milja. Naravno, nije bilo ni tra

ga od tela, krvi ili bilo kakvog udesa. Odmah mi je bilo
bolje. A l i ovako vie ne mogu. Izgleda da ste imali pravo.
Izgleda da mi je zaista potrebna ta psihoanaliza.
I tako je Dord ponovo zapoeo psihoterapiju i to
zbog toga to su se njegove opsesije i kompulzije nastavi
le. Tokom sledea tri meseca za koje vreme je dolazio da
me vidi dva puta nedeljno, imao je jo mnogo takvih mi
sli. Veina je bila o smrti, njegovoj ili, ponekad, nekog
drugog, ili o tome kako je optuen za neko krivino delo.
I svaki put bi, posle duge borbe sa opsesijom, najzad po
pustio i vratio se na mesto gde mu se misao prvi put poja
vila da bi mogao da se smiri. Njegova agonija se nas
tavlja.
Tokom ta prva tri meseca terapije polako sam otkri
vao da je Dord imao puno razloga za zabrinutost i da su
njegovi simptomi samo jedan od njih. Njegov seksualni i
vot, za koji je rekao da je sasvim u redu, bio je, u stvari,
oajan. Glorija i on su imali odnose jednom u est nedelja
i to uvek silovito, kratko, gotovo ivotinjski poto bi pre
toga oboje malo popili. Glorijina vetiija raspoloenja
su, kako se ispostavilo, trajala po est nedelja. Prilikom
jednog susreta sa njom otkrio sam da je u stanju priline
depresije i puna mrnje prema Dordu, koga je nazvala
slabiem i cmizdravom mrcinom. Dord je sa svoje
strane postepeno poeo da izraava strahovitu ogorenost
prema Gloriji, u kojoj je video egocentrinu, hladnu enu,
bez imalo ljubavi ili podrke. Od svoje starije dece, Debore i Dorda, bio je potpuno otuen. Gloriju je optuivao
da ih je okrenula protiv njega. Od cele porodice samo je
sa Kristoferom bio u nekakvom odnosu i shvatao je da je
deaka verovatno razmazio pokuavajui da ga zatiti od
Glorijinih kandi.
Mada je jo u poetku priznao da njegovo detinjstvo
nije bilo idealno, Dord je tek sada, na moje insistiranje
da se seti to vie detalja iz tog vremena, postepeno poeo
da uvia da mu je sve to mnogo vie nakodilo i zaplailo
ga vie nego to je eleo da prizna. Na primer, uspeo je da
se seti kako je na njegov sedmi roendan njegov otac ubio
23

sestrino mae. Dord je sedeo u krevetu pre doruka i

sanjario o poklonima koje e moda dobiti, kad mae, posrui, ue u sobu. Odmah za njim ulete otac izbezumljen
od gneva, sa metlom u ruci. Ispostavilo se da je mae ispr
ljalo tepih u dnevnoj sobi. I dok ga je Dord, zgren u
krevetu, vritei preklinjao da prestane, njegov otac je na
stavio da udara mae sve dokle ga u uglu sobe nije ubio.
Bilo je to godinu dana pre nego to e biti zadran u bol
nici.
Isto tako, Dord je uspeo da shvati da ni njegova
majka nije bila u mnogo boljem stanju nego otac. Jednom,
kada mu je bilo jedanaest godina, naterala ga je da prove
de celu no na kolenima molei se za njihovog mesnog svetenika, koji je doiveo srani udar. Dord je mrzeo i tog
popa i Pentakostnu crkvu u koju ga je majka godinama
vukla svake srede uvee a nedeljom na ceo dan. Setio se i
kako ga je bilo uasno sramota kada bi pala u ekstazu, po
ela da govori raznim jezicima i vikala O , Isuse. A ni i
vot sa babom i dedom nije uopte bio onako idilian kako
je eleo da ga se sea. Tano je da je njegov odnos sa ba
kom bio topao i zatitniki, ali je isto tako esto bio ugro
en. Prve dve godine poto mu je otac bio zadran u bol
nici, Dord i njegova sestra su iveli sa babom i dedom.
Za sve to vreme deda je tukao babu skoro svake nedelje i
Dord je svaki put strahovao da e je ubiti. Cesto se bo
jao da napusti kuu mislei da e svojim bespomonim
prisustvom uspeti da sprei ubistvo.
Ove i sline informacije sam jedva izvlaio iz Dorda.
esto se alio da ne vidi nikakvog smisla u uputanju u
njegove, na izgled, nereive probleme iz sadanjosti i u
vraanju na bolne uspomene iz prolosti. Jedino to ho
u, govorio je, to je da se oslobodim ovih misli i kompulzija. Uopte ne vidim kako e mi prianje o stvarima koje
su bile i prole pomoi u tome. A o opsesijama i kompulziiama je priao bez prestanka. Svaku novu misao je
opisivao do detalja i skoro sa uivanjem priao o svojoj
agoniji oko odluivanja da li da se vrati na mesto doga
aja ili ne. Uskoro mi je postalo jasno da Dord, u stvari,
koristi svoje simptome da se ne bi suoavao sa onim to
24

mu se stvarno deava u ivotu. Jedan od razloga iz kojih

imate te simptome, objasnio sam mu, jeste injenica da
oni mogu da se upotrebe kao dimna zavesa. Vi ste toliko
zauzeti prianjem i razmiljanjem o svojim opsesijama i
kompulzijama da nemate vremena za one osnovne proble
me koji ih izazivaju. Sve dok ne odluite da prestanete da
se koristite tom dimnom zavesom i sve dok se mnogo dub
lje ne posvetite reavanju problema svog oajnog braka i
uasnog detinjstva, simptomi e nastaviti da v a s m u e .

Postalo je, takoe, jasno i da Dord izbegava da se

suoi sa pitanjem smrti. Ja znam da u jednoga dana
umreti, ali zato da o tome razmiljam? To je morbidno. A
i ta tu ovek moe da uradi? Razmiljanje o tome sigurno
nita nee promeniti. Pokuao sam, mada bez mnogo uspeha, da pokaem Dordu da je ovakav stav gotovo smean. V i , zapravo, sve vreme razmiljate o smrti, rekao
sam. Sta mislite da je tema vaih opsesija i kompulzija
ako ne smrt? Vi ste prestravljeni od smrti. A uznemirenost
u predveerje? Zar vam nije jasno da zalaske sunca mrzi
te zato to predstavljaju smrt dana a to vas podsea na
sopstvenu smrt? Vi ste prestravljeni od smrti. I to je u
redu. I ja sam isto tako. A l i vi pokuavate da taj uas izbegnete umesto da se sa njim suoite. Va problem nije u
tome to razmiljate o smrti, ve kako o njoj razmiljate.
Dokle god niste u mogunosti da, bez obzira na svoj uas,
dobrovoljno razmiljate o smrti, razmiljaete o njoj pro
tiv svoje volje, u obliku opsesija. A l i Dordu se nije u
rilo da se pozabavi ovim pitanjem iako sam se trudio da
ga to bolje izloim.
A istovremeno je bio u velikoj urbi da se oslobodi
svojih simptoma. Bez obzira to je vie voleo da pria o
njima nego o smrti i svojoj otuenosti od ene i dece, nije
bilo nikakve sumnje da je Dord veoma patio zbog svojih
opsesija i kompulzija. Telefonirao bi mi ak i iz automo
bila kada bi ga napale. D r P e k , rekao bi, ja sam u Reliju i pre nekoliko sati sam opet imao jednu od onih misli.
Obeao sam Gloriji da u stii kui na veeru. A l i neu
uspeti ako se vratim tamo gde sam ono pomislio. Ne znam
ta da radim. Hteo bih da idem kui, ali oseam da moram
25

da se vratim tamo. Molim vas, dr Pek, pomozite mi. Recite

mi ta da radim. Kaite mi da se ne vraam. Kaite da ne
treba da se predajem kompulziji.
U svakoj od ovakvih prilika strpljivo bih mu obja
njavao da ja neu da budem taj koji odluuje ta on treba
da radi, da nemam moi za tako neto, da je on jedini koji
je ima i da to to trai da ja donosim odluke umcsto njega
uopte nije zdravo. A l i to mu nije nita znailo. Uvek bi se
bunio: A l i , dr Pek, ja znam ako biste vi rekli da se vie
ne vraam na ona mesta, ja bih to prestao da radim. T o
liko bih se bolje oseao. Uopte ne razumem zbog ega ne
ete da mi pomognete. Stalno ponavljate da nije na vama
da mi govorite ta da radim, a ja dolazim kod nas upravo
radi toga, da biste mi pomogli, a vi neete. Ne znam zato
ste tako surovi. Kao da ak i ne elite da mi pomognete.
Stalno ponavljate da moram sam da odluujem. Pa zar ne
vidite da ba u tome i jeste problem? Da je to ba ono to
nisam u stanju? Zar ne vidite koliko se muim? Zar, za
ista, ne elite da mi pomognete? zapomagao bi on.
I tako iz nedelje u nedelju. I Dordu je, oigledno,
bilo sve gore i gore. Dobio je dijareju. Oslabio je i poeo
da izgleda vrlo izmueno. Postao je i plaljiv. Pitao se da
li da promeni psihijatra. I sam sam poeo da se pitam da
li ispravno vodim ovaj sluaj. Poelo je da izgleda da e
Dord uskoro morati u bolnicu.
A onda, kao da se neto iznenada promenilo. Jednog
jutra, neto manje od etiri meseca otkako je poeo tera
piju, Dord se pojavio zviduui, u oigledno veselom
raspoloenju. Odmah sam prokomentarisao tu promenu.
Da, sloio se, danas se oseam zaista dobro. Ne znam tano zbog ega. Moda ima neke veze sa tim to ve puna
etiri dana nisam imao nijednu od onih pomisli, niti sam
morao da odlazim na ona mesta. Moda mi se polako uka
zuje svetlost na kraju tunela. Meutim i pored toga to
vie nije bio preokupiran svojim simptomima, Dord i
dalje nije izgledao voljan da se pozabavi bolnom istinom
o svom porodinom ivotu i detinjstvu. Poto se vratio na
svoj stil oveka nema problema, pristajao je da o to
me pria ali bez pravih oseanja. A onda, pred sam kraj
26

seanse, iznenada me je upitao: D r Pek, da li vi verujete u

avola?
T o je udno i vrlo komplikovano pitanje, odgovorio
sam. Zato pitate?
O , tek onako. Iz radoznalosti.
Izbegavate da odgovorite suprotstavio sam mu se.
Mora da postoji razlog.
Pa, ne znam, moda je razlog u tome to ovek esto
ita u novinama o onim kultovima posveenim satani. Zna
te, kao grupe onih udaka u San Francisku. Ovih dana su
novine pune napisa o njima.
T o je tano, sloio sam se, ali zato vam je to palo
na pamet? Zato ba ovog jutra za vreme ba ove seanse?
Otkud ja znam? pitao je Dord i kao da se izner
virao. T o mi je palo na pamet i ja sam vam rekao. Sami
ste mi rekli da vam uvek kaem sve to mi padne na pa
met i to sam i uradio. Upravo ono to mi je reeno da tre
ba da radim. Neto mi je palo na pamet i ja sam vam saoptio. Otkuda da ja znam kako to da mi je ba to palo
na pamet?
Izgledalo je nemogue nastaviti u bilo kom pravcu.
Morali smo da zavrimo seansu i ostavimo celu tu stvar. I
sledeeg puta se Dord dobro oseao. Malo se ugojio i v i
e nije izgledao izmuen. P r e dva dana sam opet imao j e
dnu od onih pomisli, prijavio je, ali nije me uopte uz
nemirila. Rekao sam sebi da neu da dozvolim da me tak
ve gluposti vie uznemiravaju. Te pomisli oigledno nita
ne znae. U redu, jednoga dana u umreti pa ta? N i
sam ak imao ni elju da se vratim na mesto gde sam to
pomislio. Jedva da mi je to uopte palo na pamet. Zato
bih se vraao bilo gde zbog neega to je tako glupavo. i
ni mi se da sam najzad okonao ovaj problem.
I ovoga puta, poto vie nije bio opsednut svojim sim
ptomima, pokuao sam da mu pomognem da se malo udubi
u svoje brane probleme. A l i bilo je nemogue prodreti u
njegovo nema problema; svi odgovori koje je davao bili
su povrni. Oseao sam se nelagodno. Jeste da je izgledalo
da je Dordu mnogo bolje. I obino bih u takvim sluaje27

vima bio vie nego srean, ali ovde nikako nisam mogao
da vidim uzrok tom poboljanju. Nita se nije promenilo
ni u njegovom ivotu, ni u njegovom pristupu ivotu. Pa,
onda zato mu je bolje? Odluio sam da potisnem svoju
nelagodnost.
Naa naredna seansa je bila uvee. Dord je uetao
izgledajui dobro i u stilu nema problema vie nego
ikad. Kao i obino, pustio sam njega da pone. Posle kra
e tiine, sasvim neobavezno i bez ikakvog znaka zabrinu
tosti, on izjavi: Mislim da bi trebalo neto da vam pri
znam.
Molim?
P a , eto, u poslednje vreme se bolje oseam, a nisam
vam rekao zbog ega.
Da?
Seate se da sam vas prilikom jedne od naih pret
hodnih seansi pitao da li verujete u avola! I vi ste hteli
da znate zato mi je to palo na pamet! E tu nisam bio ba
iskren prema vama. Ja sam znao zato, ali nisam hteo da
vam kaem da ne bih ispao smean.
Nastavite.
Evo i sada se oseam pomalo smenim. A l i znate, vi
mi ba mnogo ne pomaete. Neete da uinite nita to bi
me spreilo da se vraam na mesta gde su mi one pomisli
pale na pamet. Zato sam sam morao da preduzmem neto
to e me odbraniti od mojih kompulzija. I preduzeo sam.
Sta ste preduzeli? pitao sam.
Sklopio sam pakt sa avolom. Ja, u stvari, ne veruj e m u avola, ali neto sam morao da uinim zar ne? I
onda sam se dogovorio: ako popustim kompulziji i vratim
se na ono mesto, avo e se potruditi da se moja pomisao
ostvari. Razumete?
N e ba, odgovorio sam.
Evo, na primer, pre neki dan, dok sam vozio pored
Capel Hila, doe mi pomisao: , K A D A SLEDEEG P U T A
BUDE O V U D A V O Z I O , SLETEES S P U T A I P O G I N U ES\ Obino bih se u takvoj situaciji jedno sat, dva pe
kao na tihoj vatri borei se sa prisilnom eljom da se vra
tim tamo gde mi je misao prvi put pala na pamet ne bih
28

li dokazao da nije bila istinita. I na kraju bih popustio. Je

1' tako? A l i poto sam sklopio ovaj pakt, ja ne mogu da se
vratim, jer u jednom delu ugovora stoji: ako to uinim,
avo e se potruditi da zaista sletim s puta i poginem. I po
to znam da e se to desiti, nemam razloga da se vraam.
U stvari, nemam ni elje da se vratim. Da li sada razumete?
Otprilike, uzdrano sam odgovorio.
U svakom sluaju, izgleda da pali, rekao je Dord
veselo. D o sada sam ve dva puta imao one pomisli i ni
jednom nisam morao da se vraam. Jedino to me pomalo
mui je savest.
Savest?
Znate, ono kada se oseate krivim. Mislim, nije lepo
da ljudi sklapaju paktove sa avolom, zar nije tako? Osim
toga, ja, u stvari, i ne verujem u avola. A l i poto izgleda
da stvar funkcionie, nije vano.
Ja sam utao. Nisam imao pojma ta da kaem Dordu. Bio sam potpuno ophrvan kompleksnou i ovog slu
aja i sopstvenih oseanja. Buljei u svetlost lampe na
stolu to je razdvajala nas dvojicu koji smo zajedno sedeli
ovde u mojoj tihoj, na izgled bezbednoj ordinaciji, bio sam
svestan stotine misli koje su mi nepovezane jurile kroz
glavu. Oseao sam se nemonim da se snaem u ovom lavirintu opsesivnog razmiljanja, da shvatim ovaj funkcio
nalni pakt sa avolom koji ne postoji, a koji treba da anu
lira kompulziju da bi se odbacile pomisli koje same po se
bi nisu stvarne. Znajui da sam nemoan da vidim umu
od drvea, nemo sam sedeo buljei u lampu dok su minuti
glasno otkucavali sa mog zidnog asovnika.
Pa, kako vam se ini sve ovo?, upita Dord najzad.
N e znam, Dorde, odgovorio sam. N e znam kako
mi se ini. Moram jo da razmislim. Za sada ne znam ta
da vam kaem.
Nastavio sam da buljim u svetlost lampe i sat je nas
tavio da otkucava. Izgledalo je da Dordu prilino smeta
tiina. Najzad ju je prekinuo. U stvari, nisam vam ba
sve rekao. I postoji jo jedan razlog za to to se oseam po
malo krivim, rekao je. Znate, postoji jo neto U dogo29

voru koji sam sklopio sa avolom. Zbog toga to, u stvari,

ne veruj em u avola, nisam mogao tek tako da poverujem
da e on uiniti da zaista budem ubijen ako se vrati na ona
mesta. Da bi stvar funkcionisala, moralo je da postoji ne
kakvo osiguranje, neto to e me zaista spreiti da se vra
am. Pitao sam se ta bi to moglo da bude. Onda sam po
mislio kako od svega na svetu najvie volim mog sina K r i stofera. Zato sam u dogovor sa avolom ubacio deo po ko
me e avo, ako se vratim na neko od onih mesta, uiniti
da Kristofer umre pre vremena. Ne samo da u ja umreti,
nego i Kristofer. Sada vam je jasno zato vie ne mogu da
se vraam na ona mesta. ak i ako avo nije stvaran. Su
vie volim Kristofera da bih rizikovao njegov ivot.
P a ste zato ubacili i njegov ivot u pregovaranje?
pitao sam tupo.
T o ne zvui ba lepo, je V da? Zato se i oseam kri
vim. Ba zbog tog dela.
Ponovo sam uutao, polako sreujui misli. Stigli smo
skoro do kraja seanse. Dord je poeo da se sprema da
krene. N e jo, Dorde, zapovedio sam. O v o je na poslednji sastanak. Zeleo bih da vam dam svoj odgovor i
oseam da sam skoro spreman za to. Ako nemate nekog
vanog razloga da idete, zamolio bih vas da ostanete i sa
ekate dok ne budem u stanju da vam kaem neke stvari.
Dord je ekao. Postao je nervozan. Nisam eleo da
ga uznemirim. Kao psihijatar bio sam nauen, a i samog
sebe sam trenirao da ne sudim ljudima. Jedini nain da
terapija funkcionie jeste ako se pacijent osea da ga je
terapeut prihvatio. Jedino u takvoj atmosferi se od njega
moe oekivati da se otvori i poveri terapeutu svoje tajne
da bi onda mogao da izgradi oseanje sopstvene vrednosti.
Tano je da sam u svojoj dugogodinjoj praksi nauio da
je ponekad potrebno, ak neophodno, suprotstaviti se pa
cijentu, i u pogledu neke odreene stvari i iskritikovati ga.
A l i sam isto tako znao da je najbolje ako se do te take
doe to kasnije, kada je odnos izmeu pacijenta i tera
peuta ve vrsto oformljen. Sa Dordom sam radio tek
etiri meseca i meu nama jo uvek nije bilo nekog pra
v o g odnosa. Nisam eleo da rizikujem da ga u ovako ranoj
30

fazi ve podvrgnem kritici i to na nivou koji bi ga mogao

povrediti. To mi se inilo vrlo opasnim. A i ne uiniti to
izgledalo je vrlo opasno.
Dord vie nije mogao da podnese tiinu. Usred moje
agonije oko toga ta treba da uradim, on upade: Pa, ta
mislite?
Pogledao sam ga. Ono to ja mislim, Dorde, jeste
da mi je drago to se, kako vi kaete, pomalo oseate
krivim.

N a ta mislite?
Mislim da vi i treba da se oseate krivim. Uinili ste
neto zbog ega treba da se oseate krivim. Bio bih veoma
zabrinut za vas kada se ne biste oseali krivim zbog onoga
to ste uinili.
Dord smesta postade obazriv. Ja sam mislio da psi
hoterapija pomae ljudima da se oslobode oseanja kri
vice.
Da, ali samo u sluajevima kada tome nema mesta,
odgovorio sam. A k o se ovek nepotrebno osea krivim
zbog neega to, moda, i nije ravo, znai da je bolestan.
A l i je isto tako bolestan i onaj ko se ne osea krivim, a ra
di stvari koje jesu rave.
Mislite da sam ja rav ovek?
Mislim da je taj va pakt sa avolom neto veoma
ravo. Neto zlo.
A l i ja, u stvari, nita nisam uradio, uzviknu Dord.
Z a r ne vidite? To je sve samo u mojoj glavi. Vi ste mi
sami rekli da ne postoji rava pomisao, elja ili oseanje.
Rekli ste da, samo ono to ovek zaista uini moe da bude
ravo'. Nazvali ste to ,prvim zakonom psihijatrije'. E pa,
ja nita nisam uinio. Nikog nisam ni pipnuo.
A l i , Dorde, vi jeste neto uinili, odgovorio sam.
A ta?
Sklopili ste pakt sa avolom.
P a to nije nita.
Nita?
Naravno da nije nita. Kako ne razumete? To je sve
samo u mojoj glavi. Plod moje mate. Ja ne verujem u
avola. U stvari, ne verujem ni u Boga a kamoli u avola.
31

Ako ne verujem u Boga, kako mogu da verujem u avola?

Da sam napravio pakt sa pravom osobom, to bi bilo neto
drugo. A l i to nisam uradio. Davo ne postoji. Kako moe da
se sklopi pravi pakt sa nekim ko ne postoji? To nije bio
stvarni in.
Hoete da kaete da vi niste sklopili pakt sa a
volom?
Bestraga, jesam. Rekao sam vam da jesam. Ali to ni
je stvarni pakt. Pokuavate da me sapletete igrom rei.
N e , Dorde, odgovorio sam. V i ste taj koji se igra
recima. Ja o avolu ne znam nita vie nego vi. Ne znam
koga je pola, ne znam da li ima telo ili je nekakva ener
gija ili moda samo koncept. A l i to nije ni vano. injeni
ca je da, ta god da je, vi ste sa njim sklopili ugovor.
Ovde je Dord promenio pravac. P a ak i da jesam,
taj ugovor ne vai. Poniten je. Svaki pravnik zna da ugo
vor potpisan pod prinudom nije punovaan. Niko ne odgo
vara za ono to je potpisao pod pretnjom pitolja. A bog
zna pod kakvom prinudom sam ja bio. Vi ste i sami videli
koliko sam se muio. Mesecima sam vas preklinjao da mi
pomognete, a vi ni prstom niste hteli da mrdnete. Jeste da
vas moj sluaj zanima, ali iz nekog razloga nita neete da
uinite da me oslobodite muka. I ta sam mogao da ura
dim kad vi niste hteli da mi pomognete? Ovih poslednjih
nekoliko meseci bio sam izloen pravoj torturi. Pravoj tor
turi. Ako to nije prinuda, onda ne znam ta jeste.
Ustao sam i priao prozoru. Ceo minut sam tako sta
jao, zagledan u praznu tminu. Pravi trenutak je doao.
Okrenuo sam se da se suoim sa njim. Okej, Dorde,
rekao sam. Rei u vam neke stvari. Hou da me paljivo
sluate. Jer je veoma vano. Nita nije vanije.
Ponovo sam seo i nastavio, jo uvek gledajui u njega.
U vaem karakteru postoji defekt slabost, rekao sam.
T o je vrlo bazina slabost i ona je uzrok svih vaih te
koa o kojima smo do sada razgovarali. Ona je glavni uz
rok vaeg loeg braka. Ona je uzrok i vaih simptoma i
kompulzija i opsesija. A sada je prouzrokovala i taj va
pakt sa avolom, pa ak i nain na koji to pokuavate da
opravdate.
32

 S v e u svemu. Dorde, vi ste, u stvari, jedna kuka

vica, nastavio sam. C i m se pojave problemi, vi se izvla
ite. Kad god se suoite sa injenicom da ete jednog dana
umreti, vi pokuate da pobegnete od nje. Odbijate da o to
me razmiljate j e r je morbidno'. Kada se suoite sa bol
nom istinom da vam je brak propao, ponovo beite. Umesto da se zaista suoite sa tim i pokuate neto da uradite,
vi ni o tome neete da mislite. Pa poto se od tih stvari ne
moe pobei jer su realne, one se vraaju i proganjaju vas
u formi vaih simptoma, opsesija i kompulzija. Ti simpto
mi bi, u stvari, mogli da vas spasu. Mogli biste da kaete:
,Ovi simptomi znae da me neto proganja. Moram to pre
da pronae te duhove i iistim ih iz svoje kue'. A l i vi
to ne kaete, jer bi to znailo pravo suoenje sa nekim
stvarima koje su bolne. Zato beite i od simptoma. Umesto da pokuate da shvatite i njih i njihovo znaenje, vi po
kuavate da ih se otresete. A poto to nije lako, obraate
se bilo emu to bi moglo da vam prui olakanje, ma ko
liko bilo ravo, destruktivno ili zlo.
Smatrate da niste odgovorni za svoj pakt sa avolom
jer ste ga sklopili pod prinudom. Pa naravno da je sklop
ljen pod prinudom. Zato bi se iko uputao u pakt sa a
volom ako ne iz nade da e ga osloboditi patnje? A k o je
tano ono to kau da avo iz zasede trai due koje e mu
se prodati, siguran sam da najveu panju pridaje onima
koji su pod nekom prisilom. Neko izdri i prevazie je
oplemenjen. A neko propadne i proda se. Vi ste se prodali
i to, moram rei, prilino olako.
Olako. Lako. To je kljuna re za vas, Dorde. V o
lite da se predstavljate kao bezbrian ovek, tip 'nema pro
blema'. Moda vi zbilja sve olako shvatate, ali ne vidim
gde vas to vodi osim u pakao. Za sve traite lako reenje.
Ne pravo reenje. Lako reenje. Ako treba da se izaberete
izmeu lakog i pravog reenja, opredeliete se za lako. Be
zbolno. U stvari, uiniete sve to moete da bi ste doli
do lakog izlaza iz situacije, ak i ako to zahteva da prodate
svoju duu i rtvujete svoga sina.
Zbog toga mi je drago to se oseate krivim. Da se
ne oseate nimalo loe zbog toga to ste mislili samo na
33

sebe kada ste traili izlaz iz svoje situacije, ne bih uopte

bio u mogunosti da vam pomognem. Kao to i sami pola
ko otkrivate, psihoterapija nije lak izlaz iz situacije. Ona
nas suoava sa stvarnou ma koliko ta stvarnost bila bol
na. Ona ne dozvoljava beanje. Ona je pravi izlaz. Ne laki
izlaz. Ako ste voljni da se suoite sa bolnom istinom o
svom ivotu vaim stravinim detinjstvom, vaim a
losnim brakom, vaom smrtnou vaim kukavilukom
moi u da vam pomognem. A l i ako je najlaki nain da se
oslobodite muka sve to traite, onda ste, moda, zaista
avolov ovek i ne vidim kako bi psihoterapija mogla da
vam pomogne.
Sada je doao red na Dorda da bude bez rei. P o
novo su minuti otkucavali. Na sastanak je sada trajao
ve dva sata. Najzad je progovorio. U vicevima, kada o
vek jednom sklopi pakt sa avolom, vie ne moe iz njega
da izae. Kada jednom proda duu, avo mu je vie ne
vraa. Moda je za mene suvie kasno da se promenim.
N e znam, Dorde, odgovorio sam. D o sada
nisam sreo osobu koja je sklopila takav pakt. Vi ste prva.
Ni ja, kao ni vi, ne znam da li avo zaista postoji. Ali na
osnovu iskustva sa vama usuujem se da pretpostavim o
emu se zapravo radi. Ja mislim da ste vi zaista sklopili
pakt sa avolom i zbog toga mislim da je za vas on postao
stvaran. Mislim da ste ga u elji da izbegnete patnju prizvali u egzistenciju. I zbog toga to ste pokazali mo da ga
prizovete u egzistenciju, mislim da imate moi i da tu egzi
stenciju okonate. Duboko u sebi, intuitivno oseam da je
mogue preokrenuti ovaj proces. Mislim da moete da se
vratite tamo gde ste bili. Mislim, ako se predomislite i pri
hvatite teret prisile, ya pakt sa avolom e biti poniten i
on e morati da potrai nekog drugog da ga uini stvar
nim.
Dord je izgledao vrlo tuan. Poslednjih desetak da
na, rekao je, oseao sam se bolje nego mesecima pre to
ga. Imao sam ponekad poneku od onih pomisli, ali me
uopte nisu uznemiravale. Ako sada preokrenem proces,
znai da u morati da se vratim tamo gde sam bio od pre
dve nedelje. U agoniju.
34

Tako nekako, sloio sam se.

V i od mene traite da se dobrovoljno vratim u sta
nje muenja.
T o je ono to predlaem da uradite, Dorde. Ne
zbog mene, ve zbog sebe. I, ako mislite da e vam biti lak
e ako vas ja zamolim da to uradite, zamoliu vas.
Da sam izaberem stanje muenja, Dord je glasno
razmiljao. N e znam. Nisam siguran da to mogu. Nisam
siguran ni da hou.
Ustao sam. Da li ete doi u ponedeljak, Dorde?
pitao sam.
Da, doi u.
Dord je ustao. Priao sam da se rukujem sa njim.
Onda, dovienja u ponedeljak. Laku no.
To vee je bilo prekretnica u Dordovoj terapiji. Do
ponedeljka njegovi simptomi su se vratili u punoj snazi.
A l i desila se promena. Vie me nije molio da mu govorim
da se ne vraa na ona mesta. Postao je i malo vie voljan
da dublje ispita svoj strah od smrti i ogroman jaz izmeu
njega i njegove supruge. Kako je vreme prolazilo, pokazi
vao je sve vie dobre volje za to. Na kraju je, uz moju po
mo, ak uspeo da predloi Gloriji da se i sama podvrgne
terapiji. Nju sam poslao kod kolege sa kojim je veoma do
bro napredovala. Njihov brak je poeo da se popravlja.
Jednom prilikom kada je Glorija prisustvovala mom
radu sa Dordom, tema naeg zajednikog sastanka su
bile Dordove negativne emocije oseanje ljutnje,
frustriranosti, uznemirenosti, depresije i vie od svega, tu
ge i alosti. Tu je uspeo da shvati da je on prilino senzitivna osoba, ovek koji duboko osea smenu godinjih do
ba, odrastanje svoje dece i prolaznost egzistencije. Shvatio
je da u tim negativnim oseanjima, njegovoj mekoi, osetIjivosti na bol i generalnoj osetljivosti, lei njegova huma
nost. Vie nije u onolikoj meri bio tip nema problema, a
istovremeno je postao sposobniji da podnosi patnju. Zalas
ci sunca su ga i dalje boleli, ali ga vie nisu uznemiravali.
Njegovi simptomi opsesije i kompulzije polako su
35

poeli da, nekada manje, nekada vie, poputaju u intenzi

tetu i to nekoliko meseci posle one noi kada smo rasprav
ljali o njegovom paktu sa avolom. Krajem sledee godi
ne, potpuno su prestali. Dordova terapija je trajala uku
pno dve godine. Po njenom zavretku, mada jo uvek ne
ba najjai ovek na svetu, Dord je bio jai nego pre.

36

2
U PRAVCU PSIHOLOGIJE ZLA

O MODELIMA I MISTERIJI
Stvari se mogu posmatrati na razne-naine.
Psihijatri najee posmatraju ljudska bia kroz po
jam zdravlja i bolesti. Ovaj nain posmatranja je poznat
kao medicinski model. To je zaista koristan i efektivan
nain posmatranja ljudi.
Posmatran na taj nain, Dord je, znai, oboleo od
vrlo specifine bolesti koju nazivamo opsesivno-kompulzivnom neurozom. Ova bolest nam je dobro poznata. Dordov sluaj je umnogome bio tipian. Na primer, opsesivno-kompulzivna neuroza potie iz ranog detinjstva i skoro
uvek poinje od situacije u kojoj je dete na pogrean na
in ueno da ide na nou. Dord nije mogao da se seti
kako su ga tome uili. Meutim, iz toga to je njegov otac
nasmrt pretukao mae zato to je isprljalo tepih moe se
pretpostaviti da je Dordu bilo sasvim jasno da bi bilo
bolje da kontrolie svoja creva da ne b i . . . Nije udo to
je Dord izrastao u tako pedantnu i metodinu osobu, to
je, inae, est sluaj kod obolelih od opsesivne kompulzije.
Druga tipina karakteristika ovog oboljenja je ono to
mi u psihijatriji nazivamo magikim miljenjem. Magi37

ko miljenje se pojavljuje u raznim oblicima ali u osnovi

predstavlja verovanje da misli same od sebe mogu prouz
rokovati dogaaje. Kod male dece ovakvo miljenje je
normalno. Na primer, petogodinjak poeli da njegova
mlaa sestra umre. Onda se uznemiri jer poinje da se
boji da e se to zaista i dogoditi zbog toga to je on to poeleo. Ili, ako se sestra razboli, osea se krivim jer veruje
da su to izazvale njegove misli. Covek obino preraste ovu
tendenciju i do puberteta ve shvata da njegove misli sa
me po sebi nisu u stanju da kontroliu spoljanje dogaa
je. Meutim, esto se deava da deca koja su pretrpela ne
ku traumu ne prerastu stadijum magikog razmiljanja.
Ovo je naroito sluaj kod obolelih od opsesivno-kompulzivne neuroze. Verovanje da e njegove misli postati re
alnost bilo je deo same sri Dordove neuroze. Ono je bi
lo to to ga je teralo da prelazi milje i milje da bi se vra
ao na mesta na kojima ih je prvo pomislio ne bi li ih anu
lirao i oduzeo im mo.
Posmatrajui stvar na ovaj nain, doi emo do za
kljuka da je i Dordov pakt sa avolom samo jo jedna
od manifestacija njegovog magikog miljenja. To mu je
izgledalo kao zgodan potez koji e ga izbaviti iz patnje, ba
zbog toga to je verovao da e se ostvariti. Iako je pakt bio
samo u njegovoj glavi, Dord je verovao da e i on i
njegov sin zaista umreti kao to stoji u ugovoru. Ograni
avajui se na medicinski model, o Dordovom paktu sa
avolom bismo mogli da kaemo da se radi o obinom primeru jednog od mnogih oblika koje magiko miljenje
moe da primi, a da je magiko miljenje tipina posledica inae prilino estog mentalnog oboljenja. I poto se
ceo pomenuti fenomen moe objasniti na ovaj nain, nema
potrebe za daljom analizom. Sluaj je zavren.
Problem je u tome to, posmatran u ovom svetlu,
Dordov odnos sa avolom izgleda prozaian i nevaan.
A kako bi izgledao kada bismo ga posmatrali sa stanovita
tradicionalnog hrianstva?
Sa ovog stanovita, celokupno oveanstvo je (a mo
da i ceo kosmos) zatvoreno u titansku borbu izmeu dobra
i zla, izmeu Boga i avola. Individualna ljudska dua je
38

poprite ove bitke. Celokupan smisao ovekovog ivota

kree se oko te borbe. Jedino pitanje od vanosti jeste da
li e duu pridobiti Bog ili avo. Stupajui, putem svog
pakta, u odnos sa avolom, Dord je svoju duu izloio
najveoj opasnosti za koju ovek zna. To je oigledno bila
kritina taka u njegovom ivotu. Moda je i sudbina celog oveanstva zavisila od njegove odluke. Horo vi anela
i armije demona su pratile svaku njegovu misao neprekid
no se molei za o v a j ili o n a j ishod. I na k r a j u , o d r e k n u v i

se pakta sa avolom, Dord se izbavio iz pakla u slavu

Boga i nadu za oveanstvo.
I koje je znaenje Dordovog pakta: samo jo jedan
od neurotinih simptoma ili kritina taka u njegovoj egzi
stenciji, sa kosmikim znaenjem?
Moja namera nije da u ovoj knjizi omalovaim medi
cinski model. Od svih moguih modela a ima ih mnogo
ovaj je svakako jedan od najkorisnijih za razume van je
mentalnih oboljenja. Meutim, u nekim specifinim slua
jevima i u specifinom trenutku, neki drugi model moe
biti podesniji.
U takvim momentima moramo da pronaemo adekva
tan ugao. Kada mi je Dord ispriao o svom paktu sa a
volom, moj izbor je bio da ili celu stvar smatram samo ti
pinim neurotinim simptomom ili trenutkom moralne
krize. Ako izaberem prvu mogunost, od mene se nee zahtevati nikakva bra intervencija. A ako izaberem drugu,
biu duan Dordu i elom oveanstvu da se svim sila
ma bacim u moralni okraj. Sta da radim? Odluka da
Dordov pakt sa avolom pa makar i bio samo u nje
govoj glavi smatram nemoralnim i da ga nateram da se
suoi sa svojom nemoralnou, svakako je bila dramati
nija alternativa. Verujem da u tome i lei osnovno naelo.
Ako se naemo u situaciji da moramo da se odluimo za
odreeni model posmatranja, izgleda da treba da izabere
mo onaj dramatiniji, tj. onaj koji objektu naeg proua
vanja daje najvei mogui znaaj.
Meutim, u velikom broju sluajeva nije ni neophod
no a ni preporuljivo drati se samo jednog modela. Na
primer, mi u Severnoj Americi, kada gledamo u Mesec vi39

dimo oveje lice, a kau da u Centralnoj Americi ljudi

vide zeca. I ko je u pravu? Naravno, i jedni i drugi, jer je
u pitanju razliito stanovite, kako kulturno tako i geo
grafsko. Ono to nazivamo modelima, u stvari, samo su
razni aspekti posmatranja. Znai, ako zaista elimo to v i
e da saznamo o Mesecu, ili bilo kom drugom fenomenu,
moramo ga ispitati sa to vie razliitih aspekata.
Zbog toga e ova knjiga biti mnogostrana. To se nee
dopasti onim itaocima koji vie vole pojednostavljene
stvari. A l i ova tema zasluuje vie od nepotpunog poja
njenja. Ljudsko zlo je suvie vano da bi se posmatralo sa
mo sa jedne strane. A i suvie je velika njegova stvarnost
da bi se moglo shvatiti samo na jedan nain. U stvari, ono
je toliko sutinsko da postaje inherentno i misteriozno.
Razumevanje sutinske realnosti nije neto to se moe po
stii; njoj se samo moe pristupiti. I to joj blie priemo,
sve nam je jasnije da je ne razumemo da stojimo pred
misterijom koja nas ispunjava strahopotovanjem.
Pa zato onda pokuavati da razumemo? To je ono pi
tanje koje izreeno jezikom nihilizma, od poetka sveta iz
govora avolski glas.6 Zato bismo bilo ta radili ili uili?
Odgovor je jasan: mnogo je bolje istovremeno ispunjavajue i konstruktivno i m a t i b a r z r a a k r a z u m e v a n j a o

tome ta smo i emu sluimo, nego vui se kroz ivot u to

talnom mraku. Mi ne moemo ni potpuno da shvatimo ni
da kontroliemo realnost, ali kako J. R. R. Tolkin kae:
N i j e na nama da vladamo svetom, ve da iskoristimo vreme koje nam je dato da pomognemo u borbi za iskorenjivanje zla iz polja koja su nam poznata da bi budua pokolenja nasledila istu zemlju za obraivanje. Nije na nama
da odluujemo kakvo e vreme oni imati. 7
I tako nauka tei da koliko god moe prodre u miste
riju sveta. A naunici postepeno ue da u svoje metode
ukljuuju razne modele. Fiziarima vie ne smeta da s v e
tlost posmatraju istovremeno i kao esticu i kao talas. A u
6
Demonski glasovi koji nagovaraju na nihilizam pominju se
u bezbroj svedoanstava egzorcizama.
7
J. R. Tolkien, Povratak kralja (Ballantine Books 1965, s. 190).

40

psihologiji sada imamo niz modela: bioloki, psiholoki,

psihobioloki, socioloki, sociobioloki, frojdovski, racionalno-emotivni, bihevioristiki, egzistencijalni itd. I dok
nauka trai novatore koji e pronai nov, najnapredniji,
jedinstveni model za upotrebu u prouavanju, pacijentima
koji tee za to potpunijim razumevanjem svoje situacije
savetujem da potrae terapeuta koji je u stanju da miste
riji ljudske due prie sa svih strana.
Nauka jo uvek nije ba irokih pogleda. Ovom po
glavlju sam dao naslov U pravcu psihologije zla zbog to
ga to jo uvek ne raspolaemo dovoljnom materijom na
unog znanja o ljudskom zlu koje bi se moglo nazvati psi
hologijom. A zato ne? Pojam zla je ve milenijumima u
centru religiozne misli oveanstva. A u nauci psihologije,
gde bi se oekivalo da ovaj koncept ima vitalan znaai,
skoro da ga uopte nema. Glavni razlog za ovo udno sta
nje stvari je u tome to su se do sada religiozni i nauni
modeli smatrali meusobno nekompatibilnim, kao ulje i
voda supstance koje se ne meaju i meusobno od
bijaju.
U kasnom sedamnaestom veku, poto je afera sa Galileom pogodila i jednu i drugu, nauka i religija su sklo
pile nepisani ugovor o neodnosu. Svet je vrlo proizvoljno
bio podeljen na prirodni i natprirodni. Religija je pri
hvatila da natprirodno postane njena suverena teritori
ja. Za uzvrat, nauka je pristala da ne zabada nos ni u ta
to je duhovno i isto tako ni u ta to ima veze sa siste
mom vrednosti. U stvari, nauka je sebe definisala kao
osloboenu od vrednovanja.
I tako, u poslednja tri veka, nauka i religija ive u
stanju duboke podvojenosti. Iz ovog, ponekad unog ali
uglavnom veoma prijateljskog razvoda, potie sporazum
da problem zla u potpunosti potpadne pod domen religioz
nih mislilaca. Osim nekoliko izuzetaka, naunici nisu ak
traili ni pravo poseivanja, ako ni zbog ega drugog, verovatno iz razloga osloboenosti od vrednovanja. Sama re
z l o predstavlja vrednovanje a priori. Prema tome, bu
dui striktno osloboena od vrednovanja, nauci ak nije
ni dozvoljeno da se bavi tom temom.
41

Ipak, sve se to sada menja. Krajnji rezultat nauke bez

religioznih vrednosti izgledao bi kao ludilo dr Strejndlava
u njegovoj trci za naoruanje; krajnji rezultat religije bez
samokritike i ispitivanja bio bi raspuinovsko ludilo Dounstauna. Raskol izmeu religije i nauke vie nije produk
tivan iz vie razloga. A mnogo je razloga za njihovo po
novno ujedinjenje. Jedan od njih je i sam problem zla ko
ji, moda, treba da dovede ak i do stvaranja nauke koja
vie nije osloboena od vrednovanja. Ovo ponovno ujedi
njavanje ve je poelo da se ostvaruje u protekloj dece
niji. I to je najuzbudljiviji dogaaj u intelektualnoj istoriji dvadesetog veka.
Drugi razlog zbog koga se nauka dri podalje od pro
blema zla je dubina misterije koja je u to ukljuena. To
nije toliko zbog toga to naunici nemaju ukusa za miste
riju koliko zbog njihovog generalno redukcionistikog pri
stupa i metodologije. Oni rade po principu analitike, leve
strane mozga. Njihova standardna procedura je da svaki
put odgrizu po komadi problema i onda ga relativno izolovanog ispituju. Oni vie vole male misterije nego velike.
Teolozi to sebi ne mogu da prebace. Njihov apetit je
velik kao Bog. injenica da je Bog mnogo vei nego to
oni mogu da svare ni najmanje ih ne sputava. Naprotiv,
dok jedni u religiji trae izlaz iz misterije, drugi u njoj
vide put kojim e joj se pribliiti. Ovi poslednji se ne
ustruavaju da koriste redukcionistike metode nauke i
istovremeno, bez oklevanja, ukljue i sredstva integrativnije desne strane mozga kao to su: meditacija, intuicija,
oseanja, vera, otkrovenja. Sto se njih tie, to je vea mi
sterija, to bolje.
Problem zla je zaista velika misterija. Nju je teko
podvrgnuti redukcionizmu. A l i kao to emo videti, neka
pitanja na temu ljudskog zla mogue je svesti na meru u
kojoj je mogue ispitivati ga na pravi nauni nain. Meu
tim, mora se voditi rauna o injenici da su delovi te zago
netke toliko isprepleteni da je bilo kakvo njihovo izdvaja
nje i teko izvodij ivo a i moe da dovede do izobliavanja
cele slike. Sta vie, veliina cele zagonetke je tolika, da se
moemo nadati samo traku svetlosti u pravcu te ogrom42

ne slike. I slino naem ranijem pokuaju da stvar posmatramo nauno, zavriemo sa vie pitanja nego odgovora.
Na primer, problem zla se teko moe razdvojiti od
problema dobra. Kada na svetu ne bi bilo dobra, ne bismo
ni razmiljali o problemu zla.
To je zaista udno. Razni poznanici ili pacijenti me
esto pitaju: D r Pek, zato zlo postoji? A nikada me niko
nije pitao: Zato postoji dobro? Kao da se automatski
namee zakljuak da je svet po prirodi dobar, ali je neka
ko oboleo od zla. U ovom sluaju, u stvari, lake je objas
niti zlo sluei se onim to znamo u nauci. Raspadanje ma
terije se lako moe objasniti prirodnim zakonima fizike.
Meutim, nije tako lako razumeti zato se sve razvija i
prelazi u sve kompleksnije forme. Na svakom koraku se
mogu sresti deca koja kradu, lau i varaju. A l i ono to, i
ni se, zaista privlai panju je injenica da poneka od njih
izrastu u potene ljude. Po pravilu smo vie lenji nego
vredni. Ako ozbiljno porazmislimo o svemu, verovatno e
mo zakljuiti da ima vie smisla smatrati da je svet pri
rodno zao i nekako oboleo od dobra, nego obratno. Miste
rija dobra je jo vea od misterije zla. 8
A te je misterije nemogue razdvojiti. Cak i sam na
slov ovog poglavlja daje krivu sliku. Trebalo bi da se zove
U pravcu psihologije dobra i z l a . Problem ljudskog zla
ne moemo legitimno ispitivati ako istovremeno ne ispitu
jemo i ljudsko dobro. U stvari, kao to u izneti u poslednjem poglavlju, bavei se iskljuivo problemom ljudskog
zla, ispitiva svoju duu izlae izuzetno velikoj opasnosti.
Ne zaboravite ni to da isto kao to pitanje ljudskog
zla neizbeno vodi do pitanja avola, tako i neodvojivo pi
tanje ljudskog dobra neizbeno vodi do pitanja Boga i
stvorenog sveta. Dok verujemo da moemo i treba da gric
kamo komadie misterije i vaemo ih zubima nauke, pri
bliavamo se materiji koja po grandioznosti i velianstvenosti potpuno prevazilazi mo naeg rasuivanja. Znali mi
to ili ne, mi bukvalno hodamo po svetoj zemlji. Oseaj
8
Vidi diskusiju o entropiji, lenjosti i prvobitnom grehu u
knjizi Put kojim se rede ilo S. Peck (Simon & Schuster, 1978).

43

strahopotovanja je sasvim na mestu. Pred licem tako sve

te misterije ne treba da zaboravimo da hodamo s panjom
koju raaju zajedno strah i ljubav.

PITANJE IVOTA I SMRTI

Da bismo nastavili, moramo da postavimo bar radnu
definiciju. To to nemamo nikakvu usvojenu definiciju zla
pravi je odraz ogromne misterioznosti tog pojma. Pa ipak,
mislim da u srcu svi mi imamo nekakvo razumevanje nje
gove prirode. Trenutno ne mogu da se setim nieg podesnijeg od odgovora moga sina, karakteristinog za viziju
osmogodinjaka: P a , tata, to ti je ,iv' napisan naopako. 9
Zlo je u opoziciji ivotu. To je ono to se suprotstavlja sili
ivota. Ukratko, kod zla se radi o ubijanju. I to o bezraz
lonom ubijanju, onome koje nije neophodno za bioloko
odranje.
Ne zaboravimo da neki ljudi piu o zlu u toliko inte
lektualnoj formi da ono na kraju izgleda irelevantno. Ubistvo nije apstraktno. Ne zaboravimo da je Dord zaista
bio spreman da rtvuje ivot sopstvenog deteta.
Kada kaem da se kod zla radi o ubijanju, ne mislim
da se ograniim na telesno ubijanje. Zlo je i ono to ubija
duh. Postoje razni esencijalni atributi ivota, naroito ljud
skog, kao na primer: ulna percepcija, pokretljivost, svesnost, odrastanje, autonomija, volja. Sasvim je mogue ubi
ti jedan ili vie ovih atributa, a da se ne uniti telo. Tako
moemo da slomimo dete ili konja, a da mu ne fali ni
dlaka s glave. Erihu Fromu je ovo bilo potpuno jasno kada
je odluio da pojam nekrofilije proiri tako da on sada
ukljuuje i elju nekih ljudi da kontroliu druge, da ih
potine, da jaaju njihovu zavisnost a slabe njihov kapa
citet da sami odluuju, da unite njihovu nepredvidljivost
i originalnost, da ih dre u koloseku. Za razliku od ovih,
ljudi koje je nazvao biofilima su oni koji cene i podra9
Re zlo, na engleskom evils re iiv, na engleskom live
(prim. prev.).

44

vaju razliite forme ivota u svoj njihovoj individualnosti

i jedinstvenosti individue. Suprotno ovome, tip nekrofilnog karaktera je onaj kome je cilj da izbegava neprijat
nost u ivotu tako to druge pretvara u poslune automate
oduzimajui im ono to ih ini ljudima. 10
Znai, za trenutak emo zlim nazvati ono to u ljudi
ma ili oko njih tei da ubije ivot ili ivotnost. A dobro
mu je u suprotnosti. Dobro je ono to podstie ivot i i
votnost.
U poslednje vreme mnogo priam i pridikujem. N e
davno sam se zapitao ta, u stvari, pokuavam da kaem.
Da li u ovim mojim predavanjima i razgovorima ima cen
tralne poruke?
Ima. Shvatio sam da na svaki nain, bez obzira na te
mu razgovora ili predavanja, pokuavam da kako god mo
gu, pomognem ljudima da Boga, Hrista i sebe shvate mno
go ozbiljnije nego to obino ine.
Jo u poetku su nam rekli da nas je Bog stvorio po
svom liku. Da li to ozbiljno shvatamo? Da li prihvatamo
odgovornost da smo boanska bia? Da je ljudskj ivot od
svete vanosti?
Govorei o svom odnosu sa nama, ljudskim biima,
11
Hristos je rekao: Ja dooh da imaju ivot i izobilje.
Izobilje. Kakva divna re! Taj udan ovek, koji je oi
gledno uivao u svadbama i vinu, finim uljima i dobrom
drutvu i ipak dozvolio da ga ubiju, nije mario za duinu
ivota koliko za njegovu ispunjenost. Ljudske marionete
ga nisu zanimale. O njima je jednom rekao: Ostavi neka
mrtvi ukopavaju svoje mrtvace. 1 8 Umesto toga, zanimao
ga je ivotni duh u ivotnosti. A o satani, tom duhu zla,
Isus je rekao: On je krvnik ljudski od poetka. 121 Zlo
nema nikakve veze sa prirodnom smru. Ono je povezano
samo sa neprirodnom smru, sa ubistvom tela ili duha.
10
Erich Fromm,
( H a r p e r & Row, 1964).
11
Jev. po Jovanu
12
Jev. po Mateju
13
Jev. po Jovanu

Coveje

srce:

Njegov

dar

za

dobro

zlo

10 :1 0.
8:22.
8 :44.

45

Cilj ove knjige je da nas podstakne da ovaj svoj ljud

ski ivot shvatimo toliko ozbiljno da ak i ljudsko zlo
shvatimo mnogo ozbiljnije toliko ozbiljno da se potru
dimo da pokuamo da ga shvatimo koristei se svim sred
stvima koja su nam na raspolaganju ukljuujui i naune
metode. Moja namera je da nas podstaknem da zlo shvati
mo kao ono to ono jeste u svoj svojoj odvratnoj realnosti.
U toj mojoj nameri nema niega morbidnog. Naprotiv, ovo
radim u ast ivota i izobilja. Jedini pravi razlog za pro
nalaenje sluajeva ljudskog zla je ako postoji nada za izleenje; ako takve nade nema (to je trenutno najei slu
aj), onda bar moemo da ih prouavamo i, moda, kas
nije pronaemo lek, u poetku samo za specifine slua
jeve. A zatim i da, moda, jednog dana uspemo rugobu zla
sasvim da zbriemo sa lica zemlje.
Pretpostavljam da je jasno da podstiui nas da raz
vijamo psihologiju zla, ne uzimam u obzir nikakvu apstrak
ciju ni u pojmu zla, ni u psihologiji, ve ga posmatram u
kontekstu vrednosti ivota i ivotnosti. Covek ne moe da
prouava bolest bez namere da je leci osim ako nije neka
kav nacista. Psihologija zla mora biti psihologija leenja
od zla.
Leenje je rezultat ljubavi. Ono je funkcija ljubavi.
Gde god ima ljubavi, ima i leka. A tamo gde je nema, ima
vrlo malo ako ne nimalo leka. Paradoksalno, psihologija
zla mora biti psihologija ljubavi. Ona mora biti do vrha
ispunjena ljubavlju prema ivotu. Svaki korak njene me
todologije mora biti podreen ne samo ljubavi prema isti
ni nego i prema ivotu: toplini, svetlosti, smehu, sponta
nosti, radosti, pomaganju i ljudskoj brizi.
Moda na ovaj nain ve prljam nauku. Dozvolite da
je jo malo zaprljam. Da nauna psihologija koju pred
laem ne bi bila sterilna, mrtva i sama zla ve bogata,
plodna i ljudski produktivna, ona mora u sebe da ukljui
mnogo toga to se trenutno ili uopteno smatra nenaun i m . Na primer, ona mora ozbiljno da se pozabavi knji
evnou, naroito mitologijom. Borei se sa zlom kroz
mnoge vekove, ljudi su svesno ili nesvesno upisali lekcije
46

koje su nauili u mitoloke prie. Mitologija je ogromno

skladite takvih lekcija koje mi jo uvek piemo. Mislim
da je Golum, jedan od karaktera popularne Tolkinove tri
logije Hobiti Gospodar prstenova, moda najbolji primer
zla koji je ikada opisan.14 Njegov autor, J. R. R. Tolkin,
profesor knjievnosti, oigledno poznaje ljudsko zlo bar
isto toliko koliko i neki psihijatar ili psiholog.
Sa druge strane spektruma, da bi se zlo ispitalo, po
trebni metodi t v r d e nauke: ne samo Rorsakov ve i najsavremenije biohernijske procedure i preiene statistike
analize naslea. Kada sam nekom izdavau dao jednu od
prvobitnih kopija ovog rukopisa na itanje, poto ga je
pregledao, uzviknuo je: A l i , koti, zar stvarno misli da
zlo moe biti genetsko ili biohemijsko ili ak na neki na
in fiziko? A isti izdava dobro je znao da skoro sva obo
ljenja imaju i fizike i emocionalne korene. Dobra nauka,
dobra psihologija ne srne biti uskih pogleda. Treba ispitati
sve puteve, prevrnuti svaki kamen.
I najzad, psihologija zla mora svakako biti religiozna
psihologija. Time ne mislim na neku specifinu teologiju.
Ono to hou da kaem jeste da u nju moraju biti uklju
eni ne samo svi verifikovani uvidi iz raznih religija nego
i ono to se naziva natprirodnim. I kao to sam ve re
kao, ovo mora biti nauka koja je podreena ljubavi i sve
tosti ivota. Ona ne moe biti isto svetovna psihologija.
Postoji niz razliitih teolokih modela zla. Ono to im
je, izgleda, zajedniko je nemo da razlikuju ljudsko zlo
kao to je ubistvo od prirodnog kao to su smrt i unitenje
prouzrokovano vatrom, poplavom ili zemljotresom. Zna
jui da piem knjigu o zlu, jedan moj prijatelj je rekao:
Moda moe da mi pomogne da shvatim cerebralnu pa
ralizu moga sina. Ne mogu. Problem prirodnog zla je
najbolje opisan u knjizi rabina Harolda S. Kusnera Kada
se loe stvari dogaaju dobrim ljudima*.1* Ova knjiga se
14

Ballantine Books, 1965.

15

Schocken Books, 1981.

47

bavi iskljuivo ljudskim zlom i njen fokus je na loim

ljudima.
Ona nije zamiljena kao iscrpna analiza ove materije.
Moja elja nije ni da budem uen ni temeljan ve da, ako
mogu, pogodim u sr problema da bih sve nas podstakao
da ga se prihvatimo ueno i temeljno. Dok i druge religije
mogu mnogo da ponude psihologiji zla, kreui se u prav
cu njenog osnivanja, ja u govoriti svojim, specifino hrianskim glasom. 16
Ova knjiga nee davati pregled teorija o zlu koje ve
postoje u psihologiji. Pomenuu samo da, iako jo uvek ne
raspolaemo naunom materijom dovoljno bogatom da bi
smo ono to znamo o ljudskom zlu mogli da unapredimo
u psihologiju, bihevioristi su postavili temelje na kojima je
mogue takvu nauku razviti. I Frojdovo otkrie podsvesnog i Jungov koncept senke su u tim temeljima.
Jedan drugi psiholog ipak zasluuje da bude posebno
pomenut. Poto je uspeo da pobegne od Hitlerovog progo
na Jevreja, psihoanalitiar Erih From je proveo najvei
16
Postoje tri glavna, razliita, i v a teoloka modela zla.
Jedan od njih je hinduistiki i budistiki nondualizam, po kome se
zlo posmatra jednostavno kao druga strana medalje. Za ivot mora
da postoji smrt; za rast, raspadanje; za kreaciju, destrukcija. P o sledica ovoga je da se u nondualizmu razlika izmeu dobra i zla
smatra iluzijom. Ovaj stav je naao mesta i u nekim navodno
hrianskim sektama, kao to su Hrianska nauka i odskora
popularno Uenja uda, ali ga hrianski teolozi smatraju jeretikim. Po drugom modelu, zlo je izdvojeno od dobra, ali ga je
ipak B o g stvorio. Da bi nam podario slobodnu volju (bez koje ne
bismo bili stvoreni po njegovom liku) B o g mora da nam doputa
da sami biramo izmeu dobra i zla i time, ako nita drugo, doz
voli zlo. Za ovaj model, koji sam nazvao integrisanim dualiz
mom, zalagao se Martin Buber. On je zlo nazvao kvascem u
testu, fermentom koji je B o g stavio u duu i bez koga ljudska
dua ne moe da se uzdigne (Bog i zlo, Charles Scribner's sons,
N e w Y o r k 1953, s. 94). I konano, tradicionalni hrianski modei
koji sam nazvao avolskim dualizmom. O v d e se zlo ne smatra
Bojom kreacijom ve odvratnim rakom koji je izvan njegove
kontrole. Iako ovaj model (o kome u govoriti u 6-om poglavlju)
ima svojih slabih strana, od pomenuta tri, jedino on adekvatno
tretira pitanje ubistva i ubice.

48

deo ivota prouavajui zlo nacizma. On je bio prvi i je

dini naunik koji je jasno identifikovao tip zle osobe, pri
hvatio se izuavanja zlih ljudi i dao ideju da se oni jo
dublje prouavaju. 17
Fromov rad se zasniva na njegovoj studiji izvesnih
nacistikih voa Treeg rajha i studiji genocida nad Jevrejima. Njegova prednost nad mojim radom je istorijska
verifikacija zla o kome govori. Zbog toga to nikada nije
upoznao ljude koji su predmet njegovog istraivanja, zbog
toga to su to bili ljudi na pozicijama velike politike moi
u odreenom trenutku odreenog reima i odreene kul
ture, ovek je ostavljen pod utiskom da su istinski zli lju
di negde tamo i nekad b i l i . italac je naveden da veruje da zla nikako nema u nekoj majci troje dece ili u po
pu crkvice preko puta. Meutim, moje lino iskustvo je
pokazalo da su zla ljudska bia vrlo esta pojava i da posmatrau najee izgledaju kao sasvim obini ljudi.
Veliki jevrejski teolog Martin Buber razlikuje dva ti
pa mitova o zlu. Jedan tip se bavi ljudima koji srljaju u
zlo. Drugi se odnosi na one koji su ve posrnuli, pale
rtve radikalnog zla koje ih je obuzelo. 18
U Dordovom primeru vidimo istinitu ivotnu priu
koja odgovara prvom tipu mita. On jo uvek nije postao
zao, ali je bio na putu da to postane. Njegovo pregovara
nje sa avolom predstavlja prekretnicu u njegovom ivotu.
Da se nije odrekao pakta koji je sklopio sa avolom, po
stao bi zbilja zao. A l i on to jo nije bio, i zahvaljujui blagoslovenom oseanju krivice, uspeo je da krene drugim
pravcem.
Hajde da sada razmotrimo sluaj jednog para, koji bi,
po Fromu, potpao pod kategoriju drugog tipa mita ljudi
koji su ve preli crtu i spustili se u radikalno, moda
ak i nepovratno zlo.
17
Coveje srce: njegov dar za dobro ili zlo; vidi takoe Ana
tomiju ljudske destruktivnosti (Holt, Reinhart & Winston, 1973)
opirniji ali manje plodan rad.
18

Dobro i zlo s. 139140.

49

SLUAJ BOBIJA I NJEGOVIH RODITELJA

Bilo je to jednog februara, usred prve godine moje
psihijatrijske prakse. Radio sam sa stacioniranim pacijen
tima. Bobi, deak od petnaest godina, prethodne noi je
bio primljen kao hitan sluaj sa dijagnozom depresije. Pre
nego to sam ga primio, proitao sam beleku deurnog
psihijatra u Bobijevom kartonu:
Bobijev stariji brat, Stjuart (16 godina), prolog juna
je izvrio samoubistvo tako to je sebi pucao u glavu
iz 22 kalibarske puke. U poetku je izgledalo da Bobi
dobro podnosi smrt jedinog brata. A l i od septembra
je poeo da poputa u koli. On, koji je jednom bio
vrlo dobar ak, sada pada na svim ispitima. Do Praz
nika zahvalnosti (etvrti etvrtak u novembru) 1 9 ve
je postalo jasno da je u depresiji. Njegovi vrlo zabri
nuti roditelji su pokuavali da razgovaraju sa njim,
ali on je sve manje komunicirao sa njima, naroito
posle Boia. Iako nema isto rij u asocijalnog ponaa
nja, Bobi je jue ukrao automobil, slupao ga (nikada
pre toga nije vozio) i na kraju ga je uhvatila policija.
Dvadeset etvrtog marta treba da se pojavi na sudu.
Zbog toga to je m a l o l e t a n , policija ga je p r e d a l a ro
diteljima uz savet da odmah potrae psihijatra koji
e ustanoviti ta je sa njim.
Sestra uvede Bobija u moju ordinaciju. Bio je graen
kao tipini petnaestogodinjak koji je tek idikljao: duge,
vretenaste ruke, noge kao tapovi i mrav torzo koji jo
nije poeo da se popunjava. Nosio je neupadljivu, loe
skrojenu odeu. Podua, neoprana kosa padala mu je pre
ko oiju pa je bilo teko videti mu lice tim pre to su mu
oi bile uprte u pod. Protresao sam njegovu mlitavu ruku
i pokazao mu da sedne. Ja sam dr Pek, Bobi, rekao sam.
Ja u biti tvoj doktor. Kako se osea?
Bobi nije odgovorio. Samo je buljio u pod.
Jesi li dobro spavao?, pitao sam.
19

50

Prim. prev.

Valjda jesam, promrmljao je. Poeo je da kopa po

nekakvoj ranici na ruci. Primetio sam da ima nekoliko
takvih ranica na akama i rukama.
Da li te uznemirava to to si ovde u bolnici?
Nema odgovora. Sada je Bobi ve ozbiljno kopao po
onoj ranici. U sebi sam se grio posmatrajui ta radi sa
mom sebi. S v i su manje vie nervozni kada prvi put dou
u bolnicu, prokomentarisao sam, ali videe, ovo je bezbedno mesto. Da li mi moe rei kako si uopte doao
ovamo?
Doveli su me roditelji.
Zbog ega su to uinili?
Zbog toga to sam ukrao auto i u policiji su rekli da
treba da doem ovamo.
Ja ne mislim da su rekli da treba da doe ba u
bolnicu, objasnio sam. Oni su samo hteli da te pregleda
neki doktor. A onda je doktor koji te je sino pregledao
zakljuio da si u takvoj depresiji da bi za tebe bilo najbo
lje da ostane u bolnici. Kako to da ukrade automobil?
N e znam.
Ukrasti automobil je prilino strana stvar, naroito
ako si sam i ne ume da vozi, a ti ak nema ni dozvolu.
Mora da te je neto jako vuklo da to uradi. Da li zna ta
bi to moglo da bude?
Nema odgovora. A nisam ga ni oekivao. Od petnaes
togodinjeg deaka koji je prvi put kod psihijatra ne moe
se oekivati da bude naroito razgovoran, naroito ako je
u depresiji. A Bobi je, sasvim oigledno, bio u tekoj de
presiji. Do tada sam uspeo bar nekoliko puta da bacim brz
pogled na Bobijevo lice u trenucima kada bi nehotice po
digao pogled sa poda. Bilo je to prazno, bezizrazno lice.
Njegove oi i usta su bili bez ivota. Takva lica sam viao
u filmovima o rtvama koncentracionih logora ili prirod
nih katastrofa, lica ljudi koji su gledali kako im nestaju
domovi zajedno sa elom porodicom: zbunjena, apatina,
bez nade.
Jesi li tuan?, pitao sam.
N e znam.
51

Verovatno zaista i ne zna, mislio sam. Mlade osobe u

razvoju tek poinju da ue da identifikuju svoja oseanja.
Sto su oseanja jaa, to su oni njima vie obuzeti i manje
sposobni da im daju ime. ini mi se da ti ima dobar raz
log da bude tuan, rekao sam. Znam da je tvoj brat,
Stjuart, prolog leta izvrio samoubistvo. Da li ste bili
bliski?
Jesmo.
Priaj mi o vama dvojici.
Nema ta da se pria.
Njegova smrt te je sigurno pogodila i zbunila, re
kao sam.
Bez obzira. Osim to je, moda, malo dublje zario prst
u jednu od ranica na ruci. Bilo je oigledno da nije spre
man da govori o samoubistvu svoga brata ve u toku prvog
susreta. Odluio sam da to vie ne spominjem za neko vre
me. A tvoji roditelji?, pitao sam. Sta moe da mi ka
e o njima?
Dobri su prema meni.
Ba lepo. A kako su to dobri prema tebi?
V o z e me na sastanke izviaa.
T o je stvarno lepo od njih, primetio sam. Naravno,
to je neto to roditelji i t r e b a da r a d e k a d g o d mogu. K a
ko se slae sa njima?
Dobro.
Bez problema?
Ponekad sam zao prema njima.
Zbilja, a kako?
Povredujem ih.
K a k o ih to povreuje, Bobi?, pitao sam.
P a , na primer, kada sam ukrao auto. To ih je povredilo, rekao je Bobi, ne pobedonosno, ve turobno, sa beznadenom teinom.
Da li misli da je to bio razlog da ukrade auto da
bi njih povredio?
Ne.
P a da, verovatno nisi hteo da ih povredi. Da li mo
e da se seti jo nekih stvari kojima si povredio rodi
telje?
52

Bobi nije odgovorio. Posle due pauze, rekao sam: I ?

Tako, ja jednostavno znam da ih povreujem.
A l i , kako zna?, pitao sam.
N e znam.
Da li te kanjavaju?
N e , oni su dobri prema meni.
P a , kako onda zna kada si ih povredio?
Oni viu na mene.
Aha, a zbog kakvih stvari viu na tebe?
N e znam.
Sada je Bobi grozniavo kopao po svojim ranicama
spustivi glavu koliko god je mogao. Osetio sam da bi bilo
bolje da krenem u pravcu nekih neutralnih tema. Moda
e se malo otvoriti pa emo moi da ponemo da uspostav
ljamo odnos.
Da li kod kue ima neku ivotinju?
Psa.
K a k v o g psa?
Vujaka.
Kako mu je ime?
N j o j , Bobi me je ispravio. Inge.
Zvui nemaki.
Da.
Nemako ime za nemakog psa, prokomentarisao
sam, pokuavajui nekako da se izvuem iz uloge ispitiva
a. P a , ta radite ti i Inge?
Nita.
Da li je pazi?
Da.
A l i ne deluje naroito zainteresovan za nju.
Ona pripada mom ocu.
A ipak ti mora da vodi rauna o njoj.
Da.
T o ba nije fer. Da li te to ljuti?
Ne.
Ima li neku svoju ivotinju?
Nemam.
Poto oigledno nismo mnogo postigli diskusijom na
temu kunih ljubimaca, odluio sam da zaponem jednu
53

koja obino zanima mlade ljude. Jo malo, pa e Boi,

rekao sam. Sta si dobio za Boi?
Nita naroito.
Sigurno si neto dobio od roditelja. Sta su ti poklo
nili?
Puku.
Puku? Ponovio sam tupo.
Da.
Kakvu puku? polako sam pitao.
Od dvadeset dva.
Pitolj od dvadeset dva?
N e , puku od dvadeset dva.
Usledila je duga tiina. Oseao sam da gubim tle pod
nogama. Poeleo sam da prekinem ovaj razgovor. Hteo
sam da idem kui. Najzad sam naterao sebe da progovorim
i kaem ono to se moralo rei. K a k o sam razumeo, tvoj
brat se ubio pukom od dvadeset dva kalibra.
Jeste.
Da li si ti traio da ti poklone puku za Boi?
Nisam.
A ta si traio?
Teniski reket.
A l i si umesto toga dobio puku?
Da.
K a k o si se oseao kada si dobio puku koja je istog
tipa kao ona kojom je tvoj brat izvrio samoubistvo?
N i j e to isti tip.
Poeo sam da se oseam malo bolje. Moda sam se sa
mo zbunio. I z v i n i , rekao sam, pomislio sam da je u pi
tanju isti tip puke.
Nije to isti tip puke, rekao je Bobi. T o je ona ista
puka.
Ona ista puka?
Da.
Misli, puka tvog brata? Sada mi se strano ilo
kui.
Da.
Hoe da kae da su ti roditelji za Boi poklonili
puku tvog brata, onu kojom je izvrio samoubistvo?
54

Da.
K a k o si se oseao kada su ti je dali?, pitao sam.
N e znam.
Skoro sam zaalio to sam ga to pitao. Kako moe da
zna? Kako moe da odgovori na ovakvo pitanje? Pogledao
sam ga. Razgovor o puci nije doneo nikakvu promenu u
njegovom izgledu. Nastavio je da kopa po svojim ranica
ma. Inae, izgledao je, kao da je ve mrtav, oiju bez sja
ja, rezigniran, apatian do beivotnosti, ve daleko izvan
domaaja uasa. P a da, rekao sam. K a k o da zna. N e
go, da li via baku i dedu?
N e , oni ive u Junoj Dakoti.
Da li via bar neke roake?
Poneke.
Da li voli neke od njih?
V o l i m tetku Helen.
Uinilo mi se da sam otkrio traak poleta u njegovom
odgovoru. Da li bi voleo da te tetka Helen poseti dok si
ovde, u bolnici?
Ona ivi prilino daleko.
A l i kada bi ipak dola?
Kako hoe.
Ponovo sam osetio da se u njemu probudio traak na
de. A i u meni. Potraiu tetku Helen. Dolo je vreme da
zavrim ovaj terapijski sastanak. Vie nisam mogao da iz
drim. Upoznao sam Bobija sa bolnikim redom, rekao
sam mu da u ga sutra ponovo videti, da e bolniari o nje
mu dobro voditi rauna i da e mu uvee dati pilulu za
spavanje. Onda sam ga odveo u bolniku sobu. Poto sam
sestrama napisao tretman za njega, izaao sam iz bolnike
zgrade, u dvorite. Padao je sneg. To mi je prijalo. Pus
tio sam da sneg pada na mene. Posle nekoliko minuta vra
tio sam se u svoju ordinaciju i svom snagom se bacio na
dosadne rutinske poslove. I to mi je prijalo.
Sledeeg dana sam se video sa Bobijevim roditeljima.
Oni su, kako su sami rekli, bili radni ljudi. On je bio maj
stor za pravljenje boja i alatki i ekspert mainista, veoma
ponosan na svoj zanat. Ona je bila sekretarica u zavodu za
55

osiguranje i ponosna na urednost njihove kue. Svake nedelje su odlazili u luteransku crkvu. On je vikendom pio
umerene koliine piva. Ona je pripadala enskom klubu
za kuglanje, gde je odlazila svakog etvrtka uvee. Obine
grae i spoljanosti, bili su ni runi ni lepi, via klasa rad
nikog stalea, mirni, solidni, ljudi od reda.
inilo se da nije bilo apsolutno nikakvog razloga da
ih snae takva tragedija. Prvo Stjuart, a sada i Bobi.
2iva sam se isplakala, doktore, kazala je majka.
Stjuartovo samoubistvo nije bilo neoekivano?
pitao sam.
Apsolutno. Pravi ok, odgovorio je otac. On se ta
ko dobro snalazio u svemu. Bio je dobar ak. Voleo je iz
viae. Voleo je da lovi mrmote u polju iza kue. Bio je
miran deak, svi su ga voleli.
Da li je izgledao depresivan pre nego to se ubio?
N i najmanje. Izgledao je isto kao i uvek. Naravno,
bio je povuen i nije ba mnogo govorio o stvarima o koji
m a j e razmiljao . . .
Da li je ostavio neko pismo?
Ne.
Da li je neko u vaim familijama patio od ozbiljne
depresije ili mentalnog poremeaja ili izvrio samo
ubistvo?
K o d mene, niko odgovorio je otac. Moji rodite
lji su emigrirali iz Nemake, tako da tamo imamo dosta
rodbine, ali o njima ne znam ba mnogo.
Moja baba je bila senilna, pa smo morali da je smestimo u bolnicu, ali niko nije patio ni od kakvih mentalnih
poremeaja, dodala ja majka. I , naravno, niko se nije
ubio. Oh, doktore, da ne mislite, moda, da bi B o b i . . .
mogao sebi da nakodi?
Mislim, odgovorio sam. Mislim da je to vrlo mo
gue.
Oh, Boe, to ne bih mogla da podnesem, majka je
tiho zajeala. Da li se te stvari mislim, to da ovek eli
samom sebi da nakodi da li se to prenosi i na druge
lanove porodice?
56

Svakako. Prema statistikim podacima, najvei rizik

od samoubistva postoji kod ljudi kojima su se ubili brat ili
sestra.
Oh, B o e , ponovo zajea majka, mislite da bi i Bo
bi mogao to da uini?
Vama nije palo na pamet da Bobi moe da bude u
opasnosti?, pitao sam.
D o sada, n e , odovori otac.
A l i , kako sam razumeo, Bobi je ve neko vreme u
depresiji, primetio sam. Zar vas to nije brinulo?
Naravno da nas je brinulo, odgovorio je otac. A l i
mislili smo da je to prirodno, mislim zbog toga to mu se
ubio brat i sve to. Mislili smo da e vremenom proi.
N i j e vam padalo na pamet da ga povedete nekom
psihijatru?, nastavljao sam ja.
Naravno da nije, ponovo je odgovorio otac sada ve
pomalo iznervirano. V e smo vam rekli da smo mislili da
e to samo proi. Nismo ni pretpostavljali da moe da bu
de ovako ozbiljno.
K a k o sam razumeo, Bobi je prilino popustio u ko
l i , primetio sam.
Da, to je velika teta, odgovori majka, bio je tako
dobar ak.
T o je sigurno zabrinulo njegove nastavnike, rekao
sam. Da li su vas pozvali na razgovor?
Majci kao da je bilo malo neugodno. Da, jesu. Narav
no, i ja sam bila zabrinuta. Cak sam i odsustvovala sa po
sla da bih otila u kolu na sastanak.
Zeleo bih da mi dozvolite da, ako bude bilo potrebno,
razgovaram sa Bobijevim nastavnicima. To bi moglo dosta
da pomogne.
K a k o da ne!
Da li je neko na tom kolskom sastanku predloio da
Bobi ja pregleda psihijatar?
N i j e , odgovorila j e majka. Tako se brzo povratila
od malopreanje neugodnosti da je izgledalo kao da toga
nikada nije ni bilo. Pomenuli su da bi bilo dobro da Bobi
poe na savetovanje, ali ne kod psihijatra. Naravno, da je
57

iko predloio psihijatrijski pregled, mi bismo odmah neto

preduzeli.
P a da, po tome bismo zakljuili da je stvar ozbiljna,
dodao je otac. Meutim, poto su rekli da treba da ide na
savetovanje, mislili smo da je to samo zbog ocena. Narav
no i ocene su nas zabrinjavale, ali mi nismo roditelji koji
vre veliki pritisak na decu, osim u sluajevima kada je to
zaista neophodno. Nije dobro vriti pritisak na decu, zar
ne, doktore?
Meni se ne ini da je odvesti Bobi ja u savetovalite
isto to i vriti pritisak na njega, odgovorio sam.
Ima tu jo neto, doktore, nastavila je majka, vie
napadajui nego se branei. N i j e tako lako vodati Bobija
tamo-amo u toku radnog vremena. Mi smo oboje radni lju
di, znate. A ta savetovalita ne rade ni uvee, ni preko
vikenda. Mi ne moemo tek tako, svakog dana da izlazimo
s posla. Mi moramo da zaradimo svoj hleb, znate.
Izgledalo je da raspravljanje sa Bobijevim roditelji
ma o tome kako su, da su hteli, mogli da nau deja save
tovalita koja rade uvee i za vreme vikenda, ne bi donelo
nikakve rezultate. Odluio sam da pokrenem pitanje tetke
Helen. Z n a t e , rekao sam, moe da se desi da moji pret
postavljeni i ja odluimo da je Bobiju potrebno neto vie
od kratkotrajnog bolnikog leenja. Da bi, moda, trebalo
da promeni ambijent i to, moda, za due vreme. Da li
imate neke roake kod kojih bi mogao da bude?
N a alost, n e , odgovori otac smesta. N e verujem
da bi bilo ko od njih eleo da se prihvati deaka u puber
tetu. Svi oni imaju svoj ivot.
Bobi je pomenuo tetku H e l e n , rekao sam, moda bi
ona elela da ga primi.
Ovde je majka upala zapovednikim tonom: Da li to
Bobi pria da nee da ivi sa nama?
N e , o tome jo nismo razgovarali, odgovorio sam.
Ja samo pokuavam da ispitam razne mogunosti. Ko je
tetka Helen?
Moja sestra, odgovori majka. A l i ona ne dolazi u
obzir. Ona stanuje bar nekoliko stotina milja odavde.
58

 T o nije daleko, uzvratio sam. I ja o tome raz

miljam u kontekstu promene ambijenta za Bobija. Takva
razdaljina moe da bude ba ono to je potrebno. Dovoljno
je blizu da moe da vas poseuje, a opet dovoljno daleko
od mesta gde je njegov brat izvrio samoubistvo i gde je
izloen raznim pritiscima.
Ja jednostavno ne verujem da bi to urodilo plodom,
rekla je majka.
Zbilja tako mislite?
Pa, Helen i ja nismo ba bliske. U stvari, nismo ni
malo bliske.
Sta je razlog tome?
Jednostavno se nikada nismo slagale. Ona je strano
uobraena. Mada stvarno ne znam ta to ima da bi bila
uobraena. Ona je obina istaica. Ona i njen mu on
nije ba mnogo pametan, znate sve to oni imaju to je
servis za ienje. Stvarno ne vidim ta zamiljaju, ko su
oni, da se tako superiorno ponaaju.
V i d i m da se vi i ona zaista ne slaete, prihvatio
sam. Z a r nemate nekih drugih roaka kod kojih bi Bobiju
moda bilo bolje?
Nemamo.
Iako vi ne volite svoju sestru, ini mi se da Bobi ima
nekih pozitivnih oseanja prema njoj, a to je ono to je
vano.
Sluajte, doktore, umeao se otac. N e znam na ta
ciljate. Ispitujete nas tu kao neki policajac ili tako neto.
Mi nita loe nismo uinili. Vi nemate prava da odvajate
dete od roditelja ako je to ono to ste naumili. Mi smo te
ko radili za tog deaka. Mi smo dobri roditelji.
Bilo mi je sve vie muka u stomaku. Brine me po
klon koji ste dali Bobiju za Boi, rekao sam.
Poklon za Boi? izgledali su zbunjeno.
K a k o sam razumeo, poklonili ste mu puku.
Da, jesmo.
Je li vam to on traio?
Otkud ja znam ta je on traio? povikao je otac.
Odmah zatim je promenio ton i postao snishodljiv. N e
5*

mogu da se setim ta je traio. Toliko nam se toga dogo

dilo, znate. Bila je to teka godina za nas.
T o vam verujem, rekao sam, ali zato ste mu dali
puku?
Zato? A zato da ne? To je dobar poklon za deaka
njegovih godina. Veina deaka njegovih godina bi sve
dala da ima puku.
udi m e , rekao sam, s obzirom na to da se va pr
vi sin ubio pukom, to ste i dalje naklonjeni prema pu
kama.
Znai, vi ste jedan od onih protivnika oruja, rekao
je otac, opet pomalo ratoborno. P a , budite takvi, ako ho
ete. Ni ja nisam ba lud za orujem, ali, ini mi se, prob
lem nije u oruju; problem je u ljudima koji ga koriste.
Donekle se slaem sa vama, rekao sam. Stjuart se
nije ubio samo zbog toga to je imao puku. Za to je mo
rao da postoji neki ozbiljni razlog. Da li znate koji je to
razlog?
N e znamo. Ve smo vam rekli da nismo znali ni da
je u depresiji.
Da, tano. Stjuart je bio u depresiji. Ljudi se ne ubi
jaju ako nisu u depresiji. A kako vi niste znali da je u de
presiji, moda i niste imali razloga da brinete zbog toga
to ima puku. Meutim, znali ste da je Bobi u depresiji.
To ste znali dugo pre Boia, dugo vremena pre nego to
ste mu poklonili puku.
A l i , doktore, molim vas, poe majka udvorno, po
to je preuzela ulogu roditelja od svoga mua. M i , zbilja,
nismo znali koliko je stvar ozbiljna. Mi smo mislili da je
on samo nesrean zbog svoga brata.
P a ste mu zato dali oruje kojim mu se brat ubio. Ne
bilo koju puku. Ba onu istu puku.
Ovde je otac ponovo preuzeo vodstvo. Nismo imali
para za novu puku. Ne znam zbog ega nas stalno napa
date. Dali smo mu najbolji poklon koji smo bili u mogu
nosti da mu damo. Znate, novac ne raste na drveu. Mi
smo tu puku mogli da prodamo i da zaradimo na njoj. A l i
to nismo uinili. Zadrali smo je da bismo mogli Bobiju
da damo dobar poklon.
60

 D a li ste se upitali kako e Bobiju izgledati taj po

klon?
N a ta mislite?
Mislim da je njemu moglo da izgleda kao da hoete
da i on krene stopama svoga brata. Kao da ste mu rekli
da i on ode da se ubije.
Nikada mu tako neto nismo rekli.
Naravno da niste. A l i zar vam nije palo na pamet da
moda, njemu to ba tako izgleda?
N e , to nam nije palo na pamet. Mi nismo obrazovani
kao vi. Mi nismo ili na fakultet gde se ue svakojaki po
modni naini razmiljanja. Mi smo obini radni ljudi. Od
nas ne moete oekivati da mislimo na sve te stvari.
Buljili smo jedni u druge jedno due vreme. Pitao sam
se kako se oseaju. Sigurno ne krivim. Ljutim? Zaplaenim? Maltretiranim? Nisam znao. Nisam nimalo saoseao
sa njima. Znao sam samo kako se ja oseam. Bili su mi
odvratni. I bio sam jako umoran.
e l e o bih da mi potpiete saglasnost da stupim u
kontakt sa vaom sestrom Helen u vezi sa Bobijem i nje
govom situacijom, rekao sam obraajui se majci. I vi
takoe, rekao sam ocu.
Boga mi, od mene je neete dobiti, rekao je on.
Neu vam dozvoliti da ovo iznosite van nae familije, vi
koji se ponaate tako superiorno kao da ste neki sudija ili
tako neto.
N a p r o t i v , objasnio sam racionalno. Ja ba pokua
vam da stvar zadrim u familiji koliko god je to mogue.
Trenutno smo vi, Bobi i ja, jedini koji znamo o tome. M i
slim da je potrebno ukljuiti i Bobijevu tetku, bar u meri
koja je neophodna da bismo videli da li ona moe da po
mogne. Ako mi veete ruke, morau stvar detaljno da prodiskutujem sa svojim pretpostavljenim i postoji opasnost
da oni i ja odluimo da sluaj predamo Drutvu za zatitu
dece. A k o to budemo uradili, imaete posla sa pravim sudijom. U stvari, to ionako moe da se desi. Meutim, ako
Helen bude mogla da pomogne, moda emo uspeti da izbegnemo da se stvar razmatra na drutvenom nivou. Sve
61

zavisi od vas. Potpuno ste slobodni da sami odluite da li

ete mi dozvoliti da kontaktiram sa Helen ili ne.
Ma, moj mu je luckast, doktore, uzviknula je Bobijeva majka veselo, uz armantan osmeh, to je sve zbog
toga to ga je zaista pogodilo da vidi naeg sina na men
talnoj klinici. Osim toga, mi nismo navikli da razgovaramo
sa tako visoko obrazovanim svetom kao to ste vi. Narav
no da emo potpisati saglasnost. Ja nemam apsolutno nita
protiv toga da se i moja sestra ukljui u ovo. Mi samo ho
emo ono to je najbolje za Bobija.
Potpisali su i otili. Te veeri, moja supruga i ja smo
otili na zabavu organizovanu za osoblje bolnice. Popio
sam malo vie nego obino.
Sledeeg dana sam stupio u kontakt sa Helen. Ona i
njen suprug su odmah doli da me vide. Situaciju su brzo
shvatili i izgledalo je da ele da pomognu. Oboje su bili
radni ljudi, ali nisu imali nita protiv toga da Bobi neko
vreme ivi sa njima, pod uslovom da su trokovi leenja
podmireni. Na sreu, poslodavci Bobijevih roditelja su pla
ali socijalno osiguranje koje je pokrivalo i neobino dobre
psihijatrijske usluge. Stupio sam u kontakt sa vrlo kom
petentnim psihijatrom u gradu u kome je ivela Helen i
on je pristao da primi Bobija na due vanbolniko leenje.
Bobi uopte nije shvatao zbog ega je bilo potrebno
da ivi sa tetkom i teom i inilo mi se da nije bio spre
man za pravo objanjenje. Rekao sam mu samo da bi to
bilo dobro za njega.
Ve posle nekoliko dana se prilagodio promeni. U
stvari, njegovo stanje se rapidno poboljalo ve posle ne
koliko Heleninih poseta za vreme kojih su priali o njego
vom buduem ivotu kod nje, a i zahvaljujui nezi osob
lja. Tri nedelje posle dolaska u bolnicu Bobi je otputen i
poslat kod Helen na dalju negu. Kada je odlazio ak se i
alio sa osobljem, a ranice na rukama su sada bile samo
oiljci. Posle est meseci Helen me je obavestila da su se
njegovo stanje i uspeh u koli poboljali. Od psihijatra sam
saznao da su uspostavili dobar terapeutski odnos, pun poverenja, ali da je Bobi tek poinjao polako da se suoava
sa psiholokom istinom o svojim roditeljima i njihovom po62

naanju prema njemu. Posle ovoga, vie nisam imao ni

kakvih vesti. Njegove roditelje sam video samo nekoliko
puta dok je Bobi jo bio u bolnici i to na samo nekoliko
minuta. Vie od toga nije bilo potrebno.
Kada se dete dovede na psihijatrijski tretman, mi ga
obino nazovemo identifikovanim pacijentom. Pod time
mi, psihoterapeuti, podrazumevamo nekoga koga su rodi
telji ili neki drugi identifikatori oznaili kao bolesnika ko
me je potrebno leenje. Ovaj termin koristimo zbog toga
to nas je iskustvo nauilo da treba da budemo skeptini u
odnosu na validnost ovakvog procesa identifikacije. Vie
nego esto, kada bismo se malo bolje upoznali sa sluajem,
otkrili bismo da nije bolesno dete nego roditelji koji su ga
doveli ili familija, kola ili drutvo. Jednostavno reeno,
obino bismo doli do zakljuka da su bolesniji roditelji
nego dete. Bez obzira na to to su roditelji okarakterisali
dete kao nekoga kome treba leenje, esto su ba oni ti
koje zaista treba leiti. Trebalo bi da oni budu pacijenti.
Ovo je najbolje pokazao Bobi jev sluaj. Iako je on sam
zaista bio u stanju ozbiljne depresije i pomo mu je bila
neophodna, poreklo i razlog te depresije nije leao u nje
mu, ve u njegovim roditeljima i njihovom odnosu prema
njemu. Iako depresivan, on, u stvari, nije bio bolestan.
Svaki petnaestogodinjak u njegovoj situaciji moe da po
stane depresivan. Sutinska obolelost situacije nije leala
u njegovoj depresiji ve u njegovim porodinim okolnosti
ma na koje je depresija bila manje-vie prirodna reakcija.
Svoj deci ak i onoj u pubertetu roditelji se i
ne kao bogovi. Oni zbilja veruju da njihovi roditelji sve
rade onako kako treba. Retka su deca koja su u stanju da
svoje roditelje uporeuju sa drugim roditeljima. Ona nisu
sposobna da daju objektivnu procenu ponaanja svojih ro
ditelja. Ako ga loe tretiraju, dete e, u veini sluajeva,
zakljuiti da je to zbog toga to ono nije dobro. Ako se
prema njemu ponaaju kao da je runo, glupo, drugoraz
redno, ono e odrasti mislei da je zaista takvo. Podizana
bez ljubavi, deca vremenom poinju da veruju da je njih
nemogue voleti. Evo jednog uoptenog zakona o razvitku
deteta: kad god u roditeljskoj ljubavi postoji ozbiljan ne63

dostatak, u najveem broju sluajeva dete e zakljuiti da

je ono za to krivo i zbog toga razviti nerealno negativnu
sliku o sebi.
Kada je Bobi prvi put doao u bolnicu, on je bukvalno
kopao rupe po sebi, unitavajui deo po deo sopstvene po
vrine. Kao da je mislio da u njemu, ispod povrine postoji
neto zaista ravo i zlo to on mora da iskopa. Zato?
A k o se dogodi da neko ko nam je blizak izvri samou
bistvo, naa prva reakcija posle oka, ako smo normalno
ljudsko bie sa normalnom ljudskom saveu, bie da se
upitamo u emu smo mi pogreili. Tako je sigurno bilo i
sa Bobijem. U danima koji su usledili odmah posle Stjuartovog samoubistva, Bobi se priseao malih incidenata: na
primer, da je samo nedelju dana pre toga nazvao brata
glupom mrcinom; da ga je pre mesec dana utnuo dok su
se tukli; da je esto, kada bi ga Sajuart napao, poeleo da
ovaj nestane sa lica zemlje. Bobi se oseao bar delimino
krivim za Stjuartovu smrt.
U tom trenutku, da je iveo u zdravoj porodici, nje
govi roditelji bi poeli da mu pomau da shvati da on nije
kriv za ono to se dogodilo. Oni bi sa njim razgovarali o
Stjuartovom samoubistvu. Objasnili bi mu da je, iako to ni
sami nisu znali, Stjuart, po svemu sudei, patio od nekog
mentalnog oboljenja. Rekli bi mu da ljudi ne izvravaju
samoubistvo zbog svakodnevnih zaevica i rivalstva meu
braom. Trebalo je svakako da mu kau da, ako je iko
odgovoran za ono to se desilo, to su oni, roditelji, jer su
oni imali najveeg uticaja na Stjuartov ivot. Meutim,
koliko sam shvatio, Bobi nikada nije dobio podrku ove
vrste.
Kako nikakva podrka nije dolazila ni sa koje strane,
Bobi je postao vidno depresivan. Popustio je u koli. U to
vreme, jo je bilo nade da njegovi roditelji poprave situa
ciju ili da, ako nisu u stanju to sami da uine, potrae
strunu pomo. Ali oni to, iako im je predloeno u koli,
nisu uinili. Sasvim je mogue da je Bobi to to niko nije
obraao dovoljno panje na njegovo stanje protumaio kao
potvrdu svoje krivice. Naravno da se nikoga ne tie to je
64

on u depresiji, mislio je; nita drugo nije ni zasluio. Za

sluuje da se osea bedno. I treba da se osea krivim.
I naravno, do Boia, Bobi je sebe ve uveliko smatrao
zlim kriminalcem. A onda mu je urueno i sredstvo izvr
enja. Kako da protumai ovaj poklon? Da li da pomi
sli: moji roditelji su zli ljudi i zbog toga ele da me unite
kao to su unitili moga brata? Teko da bi to pomislio.
Njegov um petnaestogodinjaka ne bi doao ni na pomisao:
roditelji su mi poklonili ovu puku iz lenjosti, nerazmiljanja i tvrdiluka. Znai, ne vole me ba mnogo, pa ta?
A l i poto je sebe ve smatrao zlim i poto zbog svoje ne
zrelosti nije bio u stanju da sagleda istinu o svojim rodite
ljima, postojala je samo jedna mogua interpretacija: verovao je da puka nosi poruku: E v o ti oruje kojim ti se
brat ubio, pa uini isto to i on. Ti zasluuje da umre.
Na sreu, on to nije odmah uinio. Uinio je neto to
je verovatno bilo jedina psiholoka alternativa: da sebe
ozvanii kao kriminalca koji e biti kanjen za svoje zlodelo i zatvoren da bi se drutvo zatitilo od njega. Ukrao
je automobil. To je uinio da bi, u pravom smislu rei, sa
uvao svoj ivot.
Sve je ovo pretpostavka. Ja ne znam ta se tano de
avalo u Bobijevoj glavi. Pre svega, deca u pubertetu su
veoma zatvorena. Ona se teko poveravaju bilo kome, a
naroito nekom strancu u belom mantilu. A ak i da je bio
voljen da se poveri, Bobi ne bi bio u stanju da ispria ta
osea jer ni njemu samom mnogo toga nije bilo jasno. Kod
odraslih, veliki deo misaonog procesa se odvija u podsvesti. Kod dece i mladih u razvoju skoro celokupna men
talna aktivnost se odvija u podsvesti. Oni oseaju, zaklju
uju i postupaju sa veoma malo svesti o sebi. Zbog toga mi
jedino posmatrajui njihovo ponaanje moemo da zaklju
imo o duevnim procesima kroz koje prolaze. A ve zna
mo da takvo zakljuivanje moe da donese odline re
zultate.
Iz ovoga proizilazi drugi zakon o razvoju deteta, ovo
ga puta specifino na temu zla: suoeno sa velikim zlom u
svojim roditeljima dete e u najveem broju sluajeva po65

greno interpretirati
njemu.

situaciju

zakljuiti

da

je

zlo

Suoena sa zlom, i odrasla osoba, ma koliko samouverena, osetie se zbunjenom. Zamislite onda kako se osea
dete kada se sa time sretne u ljudima koje najvie voli i
od kojih zavisi. Ako tome dodamo da zli ljudi, odbijajui
da priznaju sopstvene nedostatke, u stvari, ele da projek
tu ju svoje zlo na druge, bie nam potpuno jasno zbog e
ga deca pogreno tumae situaciju i na kraju mrze sama
sebe. Jasno je i zbog ega je Bobi kopao rupe po sebi.
Sada je jasno i to da se kod Bobija, identifikovanog
pacijenta, nije toliko radilo o oboljenju, koliko o reakciji
na udovino oboljenje od zla kod njegovih roditelja, u
emu se nije razlikovao od veine svojih vrnjaka. Iako je
on bio taj koji je oznaen kao pacijent, prava lokacija zla
situacije u celini nije bila u njemu ve drugde. Zbog toga
mu je pre svakog leenja bila potrebna zatita. Pravo leenje bi nastupilo kasnije i bilo bi dugotrajno i teko kao
to je uvek sluaj kada u nekome treba preobratiti nere
alnu sliku koju ima o sebi.
Hajde da za trenutak ostavimo identifikovane paci
jente i pozabavimo se roditeljima, pravim uzrokom prob
lema. U stvari, oni su ti koje je trebalo formalno progla
siti bolesnim. Njih j e trebalo leiti. A l i to nije uinjeno.
Zbog ega? Za to postoje tri razloga. Prvi i najvaniji je
da oni nee da se lece. Da bi se ovek leio, on to mora da
eli, bar na nekom nivou. A da bi eleo da se leci, on pret
hodno mora da prizna da mu je to potrebno. Drugim reci
ma, on ili ona, moraju bar na nekom nivou da priznaju da
nisu savreni. Na svetu postoji ogroman broj ljudi sa oz
biljnim psihijatrijskim problemima koje bi bilo lako utvr
diti i koje, po miljenju psihijatara treba to hitnije leiti,
ali oboleli to ne prihvataju. I tako ti ljudi nikada ne dou
u situaciju da se lece ak i kada im se pomo nudi na sre
brnom tanjiru. Nisu svi ti ljudi zli. U stvari, ogromna ve
ina nije. A l i u tu kategoriju onih koji sa najveom esti
nom odbijaju psihijatrijsku pomo spadaju upravo oni koji
zaista jesu zli.
66

Bobijevi roditelji su mi na vie naina stavili do zna

nja da bi odbili bilo kakvu ponudu da im pomognem. Nisu
se ak ni pretvarali da oseaju imalo krivice zbog Stjuartovog samoubistva. Na moju primedbu da su uinili qzbiljan propust to za Bobi ja nisu ranije potraili strunu po
mo i da su, najblae reeno, pogreili pri izboru boinog
poklona za njega, reagovali su iskljuivo racionalistiki i
ratoborno. Bez obzira to u njima nisam osetio nimalo is
krene brige za Bobija i sama pomisao da bi za njega bilo
bolje da ne ivi sa njima, bila je prava anatema, jer bi
predstavljala oiglednu kritiku njih kao roditelja. Umesto
da priznaju svoje nedostatke, odbijali su bilo kakvu kri
tiku na osnovu toga to su bili radni ljudi.
Uprkos svemu tome, moda sam ipak mogao da im
predloim terapiju. To to bi oni tu ponudu najverovatnije
odbili, samo po sebi nije dovoljan razlog da se i ne pokua
da im se prui ansa da ponu da odrastaju u ljude koji
imaju razumevanja i saoseanja za druge. Meutim, imao
sam neki oseaj da ak i da su nekim udom prihvatili da
se podvrgnu terapiji, ona u njihovom sluaju ne bi donela
nikakve rezultate.
To je alosno stanje stvari. A l i injenica je da je naj
lake leiti i najvie koristi od psihoterapije imaju ljudi
koji su najzdraviji najpoteniji, oni iji je nain mi
ljenja najmanje iskrivljen. Nasuprot tome, to je pacijent
bolesniji to je nepoteniji u ponaanju i njegovo mi
ljenje iskrivljeni je to ga je tee leiti i postii neki zna
ajniji uspeh. Kod onih koji su zaista vrlo nepoteni i iz
vitopereni leenje izgleda nemogue. Psihoterapeuti meu
sobom esto govore da se sa ovakvim pacijentima oseaju
skrhanim. I to misle bukvalno. Mi se zaista ponekada
oseamo nadvladanim u tim lavirintoznim masama lai, iz
vitoperenih motiva i poremeene komunikacije u koje bi
vamo uvueni kada pokuamo da radimo sa ovim ljudima
putem intimnog odnosa psihoterapije. Mi esto, sasvim op
ravdano, oseamo da su ne samo nai pokuaji da ih izvu
emo iz movare njihove bolesti osueni na propast, nego
da se moe dogoditi da i sami budemo uvueni. Mi smo su
vie slabi da bismo mogli da pomognemo takvim pacijen67

tima, suvie slepi da bismo mogli da vidimo gde se zavra

vaju isprepletani hodnici kojima nas vode, suvie mali da
bismo uspeli da odrimo svoju ljubav pred licem njihove
mrnje. Takav je bio sluaj sa Bobijevim roditeljima. Ose
ao sam se nadvladanim boleu koju sam osetio u njima.
Nije stvar bila samo u tome to bi oni, verovatno, odbili
moju ponudu da ih leim, ve je bilo i veliko pitanje da li
bih ja za to imao dovoljno snage.
Postoji jo jedan razlog iz koga nisam pokuao da ra
dim sa Bobijevim roditeljima. Jednostavno mi se nisu svi
ali. U stvari, vie od toga: bili su mi odvratni. Da bi mo
gao da prui psihijatrijsku pomo, terapeut mora da ima u
sebi bar trunicu pozitivnog oseanja prema pacijentu, da
bar malo saosea sa njegovom situacijom, da ima bar malo
samilosti za njegovu patnju, izvesno potovanje prema
njegovoj linosti i nadu u njegov ljudski potencijal. Nita
od toga nisam oseao. Nisam mogao ni da zamislim da sa
Bobijevim roditeljima provodim sate, dane, nedelje, mesece i da to vreme bude posveeno mojoj brizi za njih. Na
protiv, jedva sam podnosio da budem sa njima u istoj pro
storiji. U njihovom prisustvu sam se oseao neistim. Je
dva sam ekao da izau iz moje ordinacije. Deavalo se da
se ponekad upustim u sluaj koji izgleda beznadean nada
jui se da je moja procena, moda, bila netana ili, ako ni
ta drugo, da bih neto nauio. A l i to nije bio sluaj i sa
Bobijevim roditeljima. K o d njih se nije radilo samo o to
me da bi oni odbili moju pomo ja bih odbio njih.
Ljudi oseaju jedni za druge. Ono to psihoterapeuti
osea ju prema pacijentima obino nazivamo kontratransferom. Kontratransfer obuhvata itavu skalu ljudskih
emocija od intenzivne ljubavi do intenzivne mrnje. O
kontratransferu su napisani itavi tomovi: on moe da bu
de ili od ogromne pomoi ili da nanese ogromnu tetu terapeutskim odnosima. A k o se dogodi da su oseanja terape
uta prema pacijentu neprikladna, kontratransfer e postati
konfuzan i ceo proces leenja izbaciti iz koloseka. Meu
tim, ako je kontratransfer prikladan, on moe da poslui
kao najkorisnije mogue orue za razumevanje pacijento
vog problema.
68

Od presudnog je znaaja da psihoterapeut bude u sta

nju da utvrdi da li je kontratransfer izmeu njega i paci
jenta prikladan ili ne. Da bi u ovome uspeo, on mora ne
prestano da analizira i sebe i pacijenta. Ako pri tom otkri
je da je kontratransfer neprikladan, obavezan je da pre
svega izlei sebe od onoga to je prouzrokovalo problem ili
da pacijenta poalje drugom terapeutu, nekome ko e biti
u stanju da u tom konkretnom sluaju bude objektivniji.
Pri susretu sa zlom osobom, zdrava osoba vrlo esto
osea odvratnost. U sluajevima kada je zlo oigledno, re
akcija e uslediti istog trenutka. Meutim, ako se radi o
suptilnijem zlu, oseanje odvratnosti se moe razviti po
stepeno, u toku produbljivanja odnosa sa zlom osobom.
Oseanje odvratnosti moe da bude od ogromne pomo
i terapeutu. Ono moe da bude dijagnostiko sredstvo par
ekselans. Ono moe bre i tanije nego bilo ta drugo da
upozori terapeuta da se nalazi u prisustvu zle osobe. A l i se
njime, isto kao i otrim skalpelom, mora rukovati izuzet
no paljivo. A k o se dogodi da je oseanje odvratnosti izaz
vano nekim problemom kod samog terapeuta a ne kod pa
cijenta, mogue su v r l o teke posledice, ukoliko terapeut
nema dovoljno skromnosti da to uvidi.
A l i ta je to to ini da je odvratnost zdrava reakcija?
Zbog ega bi ona bila prikladan kontratransfer emocional
no zdravog terapeuta? Odvratnost je snano oseanje koje
nas nagoni da se smesta povuemo i izbegnemo dalji kon
takt sa onim to nam je odvratno. A to jeste najadekvatnija stvar koju zdrava osoba moe da uini kada se u obi
nim okolnostima nae licem u lice sa zlom: da se smesta
udalji. Zlo je odvratno zbog toga to je opasno. Ono e za
raziti ili ak unititi onoga ko dugo ostane u njegovom pri
sustvu. A k o niste u situaciji da zaista znate ta radite a
naete se licem u lice sa zlom, najbolje je da odmah beite. Kontratransfer je instiktivni ili ako hoete, bogomdani
radar koji nas na vreme upozorava. 20
20
Postavlja se pitanje da li jedna zla osoba osea odvratnost
u prisustvu druge. Ne znam. O v o pitanje je fascinantno za prour
avaoca jer bi odgovor na njega mogao da otkrije dosta od pri
rode i geneze zla u ljudskim biima. Osobama koje su postale zle

69

Iako o kontratransferu postoji bogata struna litera

tura, u njoj nikada nisam naao nita o samoj odvratnosti.
Za ovo postoji nekoliko razloga. Odvratnost kao kontra
transfer je tako usko povezana sa zlom da je nemogue
pisati o jednom, a ne spomenuti drugo; a poto je zlo do
sada obitavalo izvan granica psihijatrijskog istraivanja,
to je i ovaj kontratransfer doiveo istu sudbinu.21 Sta vie,
psihoterapeuti su obino blagonakloni ljudi pa bi ta, tako
dramatino negativna reakcija sa njihove strane ugrozila
sliku koju imaju o sebi. Zatim, zbog intenziteta negativnosti te reakcije, psihoterapeuti najee izbegavaju dub
lje odnose sa klijentima koji su zli. I najzad, kao to sam
ve napomenuo, vrlo je malo zlih ljudi koji bi pristali da
budu stavljeni u situaciju klijenta psihoterapije. Oni, osim
u izuzetnim okolnostima, ine sve to je u njihovoj moi da
pobegnu od osvetljavanja svoje linosti koja je u procesu
psihoterapije neizbena. Zbog toga psihoterapeuti vrlo te
ko uspevaju da sa zlim ljudima provedu dovoljno dugo
vreme za koje bi mogli da prouavaju i njih i sopstvene
reakcije.
Postoji jo jedna reakcija koju zli ljudi izazivaju u
nama: zbunjenost. Pokuavajui da opie svoj susret sa
nekom zlom osobom, jedna ena je napisala: Bilo je to
2
kao da sam iznenada izgubila sposobnost miljenja.' I
jo jednom se radi o sasvim adekvatnoj reakciji. Lai
zbunjuju. Zli ljudi su ljudi lai, oni, laui druge, grade
i slojeve samoobmane. A k o se u odnosu na pacijenta ose
a zbunjenim, terapeut e prvo pomisliti da je razlog tome
usled detinjstva provedenog sa zlim roditeljima, ti roditelji se ine
potpuno normalnim i to samo po sebi moe da sprei razvijanje
radarnog sistema. A moda je i stalna bliskost deteta sa zlim ro
diteljima dovoljna da vremenom uniti takav mehanizam ako je
nekada i postojao.
21
Odvratnost se moe osetiti i u prisustvu nekih fizikih b o
lesti. To je bila uobiajena reakcija na obolele od lepre, a prou
ava se i u primerima odnosa prema ljudima koji su doiveli am
putaciju ili neku drugu deformaciju. I mada su psihijatri svesni
ovih reakcija, oni ipak ne piu kako se ovaj problem odraava
u okviru dugotrajnih terapeutskih odnosa.
" 22 N e w Yorker 3. juli 1978, s. 9.

70

njegovo neznanje. A l i e se istog trenutka zapitati i: da

pacijent ne radi neto da bi me zbunilo? Moj rad sa paci
jentom koga u opisati u etvrtom poglavlju mesecima ni
je davao nikakve rezultate upravo zbog toga to sebi ni
sam postavio to pitanje.
Kao to sam ve rekao, odvratnost kao kontratransfer
je sasvim prikladna ak spasonosna reakcija na zle lju
de. Meutim, postoji jedan izuzetak. A k o psihoterapeut
uspe da prodre kroz veo konfuzije i uspostavi dijagnozu
zla i ako odlui da pacijenta leci, dobro zna sa ime ima
posla i ta treba da radi, onda i samo onda, kontratransfer
odvratnosti treba ostaviti po strani. To je puno uslova koji
se moraju zadovoljiti. Leenja zla se ne treba olako p o
hvatati. Ono mora da se sprovodi sa pozicija izuzetne psi
holoke i duhovne snage.
Jedino to takvo leenje uopte ini moguim jeste to
to psihoterapeut koji poseduje takvu snagu zna da i po
red toga to je sasvim ispravno oseati strah od zlih ljudi,
njih istovremeno treba i saaljevati. Neprestano beei od
glasa sopstvene savesti i istine o sebi, od svih ljudskih bi
a, oni su najzastraeniji. Njih nema potrebe osuivati na
pakao. Oni su ve u njemu.**
Zbog toga je rad na njihovom izbavljenju iz pakla u
kome ive ne samo u interesu drutva ve i njih samih.
A l i kako trenutno vrlo malo znamo o prirodi zla, to ni na
e mogunosti da ga leimo nisu velike. Teko da se moe
mo smatrati kompetentnim na ovom polju kada do sada
jo nismo uspeli ak ni da izdvojimo zlo kao specifino
oboljenje. Teza ove knjige je da se zlo moe definisati kao
specifina forma mentalnog oboljenja i da kao takva tre23
N a s ne kanjava B o g ; mi sami sebe kanjavamo. Oni koji
su u paklu, tamo su po sopstvenom izboru. Zbilja, oni bi iz njega
mogli jednostavno da ietaju kada god hoe, samo Sto su njihove
vrednosti takve da im se put iz pakla ini strahovito opasnim,
zastraujue bolnim i nemogue tekim. I tako ostaju u paklu
j e r im se ini da je to lake i bezbednije. To im se vie dopada.
O v a situacija i psihodinamika koja je u nju ukljuena, tema su
sjajne knjige C. S. Luisa Veliki razvod. Ideja da su ljudi koji ive
u paklu tamo po sopstvenom izboru nije nairoko poznata, ali ona
svakako predstavlja i dobru psihologiju i dobru teologiju.

71

ba da se podvrgne naunom ispitivanju bar onog intenzi

teta kojim se ispituju ostala glavna psihijatrijska obo
ljenja.
U normalnim okolnostima svakako se treba drati to
dalje od zmijske jame. Meutim, naunik iskusni herpetolog treba da zalazi upravo na takva mesta ako hoe
da ui i da doe do ekstrakta otrova na osnovu koga e
stvoriti serum za zatitu oveanstva i moda ak i pomoi
samoj zmiji u njenoj evoluciji. Zmijama mogu da porastu
krila pa da postanu zmajevi, a zmajevi mogu da se pripi
tome pa da postanu Boje sluge, istovremeno surove i bla
gorodne. A k o smo u stanju da zle ljude posmatramo kao
obolele od alosne mada opasne bolesti i ako tano znamo
ta radimo, treba da pokuamo da svoju odvratnost pretvo
rimo u briljivu samilost da bismo mogli da im pristupimo
u leenju.
Sada, posle dvadeset godina, uz sve iskustvo koje sam
u meuvremenu stekao, sluaj Bobija i njegovih roditelja
ne bih mnogo drugaije tretirao. I sada bih smatrao da je
najvanije Bobija to pre odvojiti od roditelja i za ostvare
nje tog cilja posluio bih se svim sredstvima, ukljuujui
i moju drutvenu poziciju. Dvadesetogodinje iskustvo me
je nauilo da je sirova snaga ono to ima najbri i najefi
kasniji efekat na zle ljude. Oni uopte ne reaguju (bar ne
u kratkom roku) ni na kakvo blagonaklono ili ljubazno do
govaranje to je inae meni blizak nain. Meutim, ne
to se zaista promenflo za ovih dvadeset godina. Sada znam
da su Bobijevi roditelji zli. Tada to nisam znao. Oseao
sam njihovo zlo, ali nisam znao kako da ga nazovem. Moji
pretpostavljeni nisu mogli da mi pomognu da pronaem
ime za ono sa ime sam bio suoen. Takvog imena nije bilo
u naem strunom reniku. Poto smo bili naunici a ne
svetenici, nije ni trebalo da razmiljamo na taj nain.
Dajui neernu adekvatno ime, mi nad njime stiemo
24
mo. U vreme kada sam upoznao Bobijeve roditelje, ni
sam nita znao o sili sa kojom sam imao posla. Oseao sam
24
Vidi Ursula Le Guin arobnjak iz Zemljomora (Parnassus
Press, 1968), gde je sjajno opisana mo imenovanja.

72

odvratnost ali ne i radoznalost. Moj otpor prema radu sa

njima nije bio samo posledica zdravog oseanja respekta
prema toj sili ve i straha koga nisam bio svestan. Taj
strah oseam i danas samo to to vie nije slepi strah. Zna
jui njeno ime, sada znam i neto o dimenzijama te sile.
A to malo sigurnog terena omoguava mi da se pozabavim
i samom njenom prirodom. Mogu sebi da dozvolim i da joj
se pribliim. Zbog toga bih danas neke stvari drukije tre
tirao. Poto bih Bobija udaljio iz roditeljske kue, pokuao
bih da im, ako se ukae prilika, to ljubaznije i sa to vie
okolienja objasnim da se nalaze u vlasti sile koja je des
truktivna ne samo po njihovu decu ve i po njih same. I
ako bi se desilo da za to imam vremena i snage, ponudio
bih i da radim sa njima na savlaivanju te sile. Ako bi se
oni kojim sluajem sa tim sloili, prihvatio bih se tog po
sla, ne zbog toga to bi mi se oni danas vie sviali pa
ak ne ni zbog toga to bih sada imao vie samopouzda
nja ve jednostavno zbog toga to, znajui ime proble
ma, sada imam vie snage da uim i radim. A to nam je i
zadatak: da obraujemo polja koja poznajemo.

ZLO I GREH
Da bismo u potpunosti shvatili Bobijeve roditelje i
njima sline ljude koji e biti opisani u sledeem poglav
lju, moramo pre svega da razgraniimo pojmove zla i obi
nog greha. Ono to je karakteristino za zle ljude nisu
njihovi gresi kao takvi, ve prikrivenost i istrajnost kojim
ih ine. A to je zbog toga to osnovni defekt zlih ljudi nije
25
njihova grenost ve odbijanje da priznaju.
Bobijevi roditelji, isto kao i ljudi opisani u sledeem
poglavlju, ako se izuzme njihovo zlo, predstavljaju sasvim
obine ljude. Ima ih svuda. Oni mogu biti bogati ili siro
mani, obrazovani ili neobrazovani. U njima ima vrlo ma
lo dramatinog. Nisu obeleeni kao kriminalci. Najee
25
Jung sasvim ispravno zlo pripisuje propustu da se sret
nemo sa Senkom.

73

su to solidni graani uitelji, policajci, bankari, la

novi kolskih saveta roditelja.
Kako je to mogue? Kako neko moe da bude zao, a
da ne bude obeleen kao kriminalac? Obeleen je ovde
kljuna re. Oni jesu kriminalci jer izvravaju zloin
nad ivotom i ivotnou. A l i , osim u retkim sluajevima
kao to je bio Hitler kada im na raspolaganju stoji
velika politika mo zahvaljujui kojoj imaju slobodu delanja koju drugi nemaju, to su zloini tako suptilni i pri
kriveni da se ne mogu obeleiti kao zloini. Skrivanje i
prikrivanje su tema koja e se provlaiti kroz celu ovu
knjigu. To je osnova naslova Ljudi lai.
U svojoj dugogodinjoj praksi rada sa zatvorenicima
gotovo da nisam sreo nijednu zlu osobu. To su oigledno
bili destruktivni ljudi i njihova destruktivnost se esto po
navljala. A l i , ona je istovremeno i nekako sluajna^ Sta
vie, iako pred vlastima najee poriu bilo kakvu odgo
vornost za svoja zlodela, oni ipak ne zatvaraju oi pred
svojom zloudnou. Oni e prvi to primetiti i tvrditi da
su bili uhvaeni ba zbog toga to su poteni kriminalci.
Istinski zli ljudi, rei e vam oni, ive van zatvorskih zi
dina. Jasno je da ovakve izjave daju da bi se opravdali.
A l i meni se ini da u tome to govore, uglavnom, ima i is
tine.
Zatvorenike je u gotovo svim sluajevima mogue svr
stati pod ovu ili onu psihijatrijsku dijagnozu. Te dijagnoze
pokrivaju veoma irok spektar oboljenja koje bismo lai
kim renikom mogli nazvati: razuzdanou ili impulsivnou, agresivnou ili nesvesnou. Ljudi o kojima u govo
riti nemaju, kao ni Bobijevi roditelji, takvih oiglednih
nedostataka i ne mogu se lako svrstati u bilo koju od uobi
ajenih psihijatrijskih kategorija. Ovo nije zbog toga to
su zli ljudi zdravi, ve jednostavno zbog toga to jo uvek
nemamo definiciju njihove bolesti.
I kao to pravim razliku izmeu zlih ljudi i obinih
kriminalaca, tako razlikujem i zlu linost od zlog dela.
Drugim recima, nisu zla dela ono sto oveka ini zlim. Da
je tako, svi bismo mi bili zli, jer svi ponekad radimo ono
to ne treba.
74

Greh se, najuoptenije reeno, moe definisati kao

promaaj. To znai da smo svaki put kada promaimo
poinili greh. Greh nije ni manje ni vie, nego kada ne
uspemo da budemo neprekidno savreni. A kako je nama
nemogue da neprekidno budemo savreni, mi smo svi grenici. Mi rutinski proputamo da damo sve od sebe u sva
koj situaciji a svaki takav propust je neka vrsta zloina
prema Bogu, naem blinjem ili prema samom sebi, ako
ne ba pred zakonom.
Kao to znamo, ima teih i lakih zloina. Meutim, o
zlu je pogreno razmiljati na taj nain. Tu nema grada
cije. Moda se prevariti bogatog ini manje loim delom
nego prevariti siromaha, ali i jedno i drugo je prevara.
Pred zakonom postoje razlike u tretmanu privrednog kri
minala, utaje poreza, korienja ceduljica na ispitu, prie
za vau enu da morate da ostanete due na poslu a u stva
ri je varate, ili kada kaete svome muu (ili sebi) da niste
imali vremena da podignete njegovo odelo sa hemijskog
ienja jer ste bili prezauzeti, dok ste, u stvari, ceo dan
proveli na telefonu sa susetkom. Za neke od ovih sluaje
va svakako ima vie opravdanja nego za druge, naroito u
odreenim okolnostima, ali ostaje injenica da su sve to
lai i izdaje. Ako ste toliko skrupulozni da niste nita sli
no skoro uinili, onda se zapitajte da moda ne laete sami
sebe. Ili se, moda, zavaravate u vezi sa neim. Ili ne da
jete sve od sebe to je samoizdaja. Budite savreno po
teni prema sebi i videete da inite grehe. Ako to ne vi
dite, onda niste sasvim poteni prema sebi, a to je samo
po sebi greh. Od toga se ne moe pobei. Svi smo mi grenici.26
26
I pored toga to je tako esto i ak zlobno zloupotreblja
vana, lepota hrianske doktrine lei ba u njenom, punom razumevanja, pristupu grehu. Taj pristup je dvostran. S jedne strane,
on insistira da je ljudska priroda grena. Prema tome, svaki pra
vi hrianin sebe smatra grenim. injenica da mnogi nazovi
hriani, koji od svoje pobonosti prave predstavu, u dubini due
ne misle da su greni, ne znai da postoje propusti u doktrini, ve
da ih ima u ljudima koji nisu u stanju da po toj doktrini ive.
Kasnije emo govoriti vie o zlu preruenom u hrianstvo. S
druge strane, hrianska doktrina isto tako insistira na tome da je

75

Ako se zli ljudi ne mogu definisati prema nezakonito

sti njihovih dela ili teini njihovih grehova, kako ih onda
definisati? Odgovor je po njihovoj doslednosti u grehu.
Njihova destruktivnost je obino suptilna i neverovatno
dosledna. To je zbog toga to je osnovna karakteristika
onih koji su preli crtu u tome to apsolutno odbijaju
da toleriu oseanje sopstvene grenosti.
Ve sam rekao da je Dord, zahvaljujui blagoslovenom oseanju krivice, uspeo da izbegne da postane zao.
Zbog toga to je bar donekle bio voljan da podnosi osea
nje sopstvene grenosti, uspeo je da odbaci pakt sa avo
lom. Da nije oseao bol krivice zbog tog pakta, njegova
moralna deterioracija bi se nastavila. Oseanje sopstve
ne grenosti je ono to nas, vie nego bilo ta drugo, uva
od sline deterioracije. Kao to sam na drugom mestu na
pisao:
Blaeni siromani duhom, poeo je Isus kada je do
lo vreme da se obrati masama. Sta je hteo da kae
ovim uvodom? . . . Zbog ega da sebi umanjujemo vrednost emu slui oseanje sopstvene grenosti? A k o
se ovo pitate, setite se fariseja. Oni su u Isusovo vre
me bili m a r k e . Sebe nikako nisu smatrali siroma
nima duhom. Naprotiv, oni su bili ti koji sve znaju i
razumeju oni koji zasluuju da budu kulturne v o
e Jerusalima i Palestine. A oni su bili i ti koji su
Isusa ubili.
Siromani duhom ne ine zla. Zlo nee poiniti
ovek koji nije siguran u svoju ispravnost, onaj ko is
pituje svoje motive, ko se boji da ne izneveri samog
sebe. Zlo ovoga sveta ine duhovne marke, dananji
svima nama oproteno ako smo u stanju b a r da se pokajemo. Pot
puna spoznaja nae grenosti moe da nas dovede u stanje gotovo
nepodnoljive bespomonosti ako istovremeno ne verujemo u mi
lostivog hrianskog Boga. P r e m a tome, Crkva, ako postavi stvari
na pravo mesto, treba da smatra da je beskrajno bavljenje grehom (proces inae poznat kao preterana skrupuloznost) isto tako
greh. K a d a nam ve B o g prata, ne pratati sebi znai postavljati
sebe iznad B o g a i time se podavati grehu izvitoperenog oblika
gordosti.

76

fariseji, uvereni u svoju ispravnost, koji ne vide svoje

grehe zbog toga to nee da se podvrgnu neugodnosti
dubljeg samoispitivanja.
Ma koliko neugodan, taj oseaj line grenosti upravo
je ono to tu grenost spreava da potpuno izmakne
naoj kontroli. To ponekada zaista boli, ali je i veliki
blagoslov jer je to najefikasnije sredstvo kojim moe
mo da se zatitimo od sopstvene sklonosti ka grehu.
Sv. Tereza Lisijska to tako lepo, na svoj blagorodan
nain, kae: A k o si voljna da spokojno podnosi isku
enje da samoj sebi bude neprijatna, onda e Isusu
biti prijatno utoite. 2 7
Zli ljudi spokojno ne podnose iskuenje da budu sami
sebi neprijatni. U stvari, oni to nikako ne podnose. Na
primer, kod Bobijevih roditelja nisam otkrio ni traak
samoprekora. I ba iz tog odbijanja da se stave na optue
niku klupu proistie njihovo zlo.
Ljudska zloudnost je raznolika. Nepodnoenje sopstvenog oseanja grenosti ove ljude pretvara u nepoprav
ljive vree gr eha. Na primer, moje iskustvo je pokazalo da
su to neverovatno pohlepni ljudi. Zbog toga su i krtice
takve krtice da njihovi darovi mogu da budu ubistveni.
U knjizi Put kojim se rede ilo naveo sam lenjost kao j e
dan od najosnovnijih grehova. U drugom delu istog po
glavlja navodim gordost jer svi se gresi mogu ispraviti
osim grenog verovanja da smo bez greha. A l i , moda je
pitanje o tome koji je greh najgori na nekom nivou spor
no. Svi gresi izdaju i dre nas izdvojenim i od boanskog i
od drugih ljudskih bia. Kao to jedan duboki religiozni
mislilac kae, svaki greh moe da otvrdne u pakao:
. . . Dua moe da zapadne u stanje u kome ak ni sa
ma ljubav ne moe da joj pomogne jer je otvrdnula
prema ljubavi. U sutini, pakao je stanje bia koje sa
mi sebi stvaramo: stanje konanog rastanka sa Bogom
do koga nije dolo zbog toga to se Bog odrekao oveka, ve zbog toga to se ovek odrekao Boga i to odri27

M a r y l i n von W a l d e n e r i Scott Peck, Kako da uzvratim?

77

canje je za sva vremena jer ga je nemogue uzdrma

ti. U ljudskom iskustvu postoje ovakve analogije: mr
nja koja je toliko lepa, toliko mrana, da je ljubav
samo ini jo eom; ponos koji je toliko okamenjen
da ga skromnost ispunjava prezirom; i najzad, inert
nost inertnost koja moe u tolikoj meri da ovlada
linou da je ni najvea kriza ili bilo kakav spoljni
uticaj ne moe pokrenuti, ve je samo jo vie zako
pava u i onako duboku nepokretljivost. Tako je i sa
duom i Bogom; ponos moe da otvrdne u pakao, sva
ki od sedam osnovnih oblika ravog delanja moe da
otvrdne u pakao a isto tako i duhovna lenjost koja je,
ustvari, oseanje dosade prema boanskim stvarima,
inertnost koju mrzi da se pokaje ak i kada sama vidi
ambis u koji dua srlja zato to se vremenom, kroz
male propuste, navikla da odbija sve to bi je kotalo
bilo kakvog napora. Neka nas Bog, u milosti svojoj,
sauva od toga. 28
Meutim ono to je glavna karakteristika ljudi koje
nazivam zlim, jeste izvlaenje na raun drugih. Usled toga
to sebe, u dubini due, vode iznad svake kritike, oni ne
milosrdno napadaju svakoga ko se usudi da im neto pri
govori. Oni rtvuju druge da bi ouvali verovanje u sopstvenu savrenost. Evo jednog primera: deak pita oca:
Tata, zato si baku nazvao kukom? Rekao sam ti da
me ostavi na miru! ria to zaurla otac. E , sad e da
vidi. Oduiu te ja od tog prostakog renika. Isprau ti
usta sapunom. Moda e onda prestati da govori rune
rei i znae kada da uti. Odvlai ga u kupatilo da ga
kazni. I tako je, u ime ispravnosti i discipline, poinjeno
zlo delo.
Prebacivanje krivice na drugoga obavlja se kroz me
hanizam koji se u psihijatriji naziva projekcijom. Kako zli
ljudi smatraju da su u sutini bez mana, oni neizbeno u
svakoj konfliktnoj situaciji sa spoljanjim svetom dolaze
do zakljuka da je krivica do sveta. Poto moraju da poriu
25

lishers,

78

Gerald Vann, Hristov bol i Boja tuga (Temple Gate P u b Illinois, 1947, s. 5455).

sopstvenu ravost, oni moraju ravost da vide u drugima.

Sopstveno zlo projektuju na svet oko sebe. O sebi nikada
ne misle da su zli, ali zbog toga to misle o drugima. U na
em primeru, otac u sinu vidi nevaspitanje i prostakluk i
preduzima mere da ga dovede u r e d . A mi znamo da je
on, otac, taj koji je nevaspitan i prost. Otac je na sina projektovao sopstveni prostakluk i onda ga napao u ime do
brog roditeljskog odgoja.
Prema tome, zlo se najee ini da bi se krivica sva
lila na drugoga i kod ljudi koje nazivamo zlim, to je hronina pojava. U knjizi Put kojim se rede ilo zlo sam definisao kao: iivljavanje politike moi, to jest, nametanje
sopstvene volje drugima, bilo otvorenim, bilo prikrivenim
prisiljavanjem u cilju spreavanja... duhovnog razvoja
(s. 279). Drugim recima, zli ljudi napadaju druge umesto
da priznaju sopstvene nedostatke. Duhovni razvoj zahteva,
pre svega, da ovek prizna da mu je to potrebno. Ako ni
smo u stanju da dopustimo sebi da priznamo da imamo
mana, ne preostaje nam nita drugo nego da na svakom
koraku unitavamo dokaze o njihovom postojanju."
Ono to je zaista udno jeste da su zli ljudi esto de
struktivni zbog toga to pokuavaju da unite zlo. Meu
tim, problem je u tome to oni zlo pogreno lociraju. Ume
sto to unitavaju druge, trebalo bi da unitavaju bolest u
29
Ernest Becker u svom poslednjem delu Bekstvo od zla
(Macmillan, 1965) istie sutinsku ulogu koju izvlaenje na tu
raun igra u genezi ljudskog zla. Mislim da grei kada smatra da
je strah od smrti glavni razlog iz koga zli ljudi uvek druge krive
za sve. Ja mislim da je u pitanju strah od samokritike izjednaavao
sa strahom od smrti. Samokritika je poziv na menjanje linosti.
Cim sebi priznam da je neki deo moje linosti za kritiku, odgo
voran sam da ga menjam. A l i proces menjanja linosti je bolan.
To je kao smrt. Stara ema linosti mora da se menja da bi je
zamenila nova. Zli ljudi su patoloki vezani za status kvo svoje
linosti koju u svom narcizmu svesno smatraju savrenom. Mislim
da je sasvim mogue da zli ljudi smatraju da je i najmanja izmena u voljenoj im linosti ravna totalnom unitenju. U tom
smislu opasnost od samokritike moe zloj osobi zaista da izgleda
kao sinonim opasnosti od istrebljenja. Z b o g ega je to tako, postae jasnije kada se budemo malo dublje pozabavili pitanjem
narcizma.

79

sebi. Poto ivot esto nanosi udarce njihovoj uobrazilji

(da su savreni), oni mrze ivot i pokuavaju da ga unite,
obino u ime ispravnosti. U stvari, njihova krivica, moda,
i nije toliko u tome to mrze ivot, koliko u tome to ne
mrze greni deo sebe. Sumnjam da su Bobijevi roditelji
namerno hteli da ubiju Stjuarta ili Bobija. Imam utisak
da bih, da sam imao prilike da ih bolje upoznam, doao do
zakljuka da je njihovo ubistveno ponaanje bilo u potpu
nosti diktirano ekstremnim oblikom samozatiivanja, ko
je neumitno vodi ka rtvovanju svih pre nego sebe.
Sta je uzrok tom nedostatku samomrnje? Tom odbi
janju da ovek samom sebi bude neprijatan, to je izgleda
bazini greh ljudi koje nazivamo zlim i u korenu je njiho
vog konstantnog svaljivanja krivice na druge? Ne veru
jem da se radi o nesvesnosti. Ima ljudi i po zatvorima i na
slobodi koji kao da uopte nemaju svest ili super-ega. Psihi
jatri ih nazivaju psihopatama ili sociopatama. Bez ikakvog
oseanja krivice, oni ne samo to izvravaju zloine, ve to
ine i bez ikakve rezerve. Njihova zloinstva nemaju neku
odreenu formu ili znaenje; za njih se ne bi moglo rei
da za svoje zlo svaljuju krivicu na druge. Bez svesti o ono
me to rade, psihopate kao da nije mnogo briga ni za ta
pa ni za sopstvena zloinstva. Izgleda da im je manje-vie
sve jedno da li su zatvoreni ili na slobodi. Tano je da i
oni pokuavaju da prikriju svoje zloine, ali napori u tom
cilju su im obino vrlo povrni i loe isplanirani. Ovakve
ljude ponekad nazivamo moralnim imbecilima, U njiho
vom nedostatku brige za bilo ta postoji gotovo neka vrsta
bezazlenosti.
A to nikako nije sluaj sa ljudima koje nazivam zlim.
Budui potpuno posveeni ouvanju svoje umiljene savr
enosti, oni su bez prestanka zaokupljeni naporom da sa
uvaju svoj dobar glas i sebe kao primer moralne istote.
O tome mnogo brinu. Imaju istanano uho za drutvene
norme i ono to drugi misle o njima. Ba kao i Bobijevi
roditelji, oni se lepo oblae, ne zakanjavaju na posao,
plaaju porez i spol ja posmatrano, njihovom nainu ivota
se nita ne moe zameriti.
80

Rei kao to su: i m i d , pojava, spoljanji klju

ne su za razumevanje moralnosti zla. Dok, s jedne strane,
nemaju nikakve motivacije da budu dobri, oni intenzivno
ele da izgledaju dobri. Njihova dobrota postoji samo na
nivou pretvaranja. Ona je, u stvari, la. Zbog toga su oni
ljudi lai.
U stvari, ta la je smiljena, ne toliko da obmane dru
ge, koliko sebe same. Oni ne mogu i nee da podnose bol
samoprekora. Dekor u kome ive postavljen je tako da o
njima daje sliku ispravnosti. A ipak, kada u samom zlu ne
bi postojalo oseanje dobrog i ravog, ovo samoobmanjiva
nje ne bi bilo potrebno. Mi laemo samo onda kada znamo
da neto nije onako kako bi trebalo da bude. Mora biti da
samom inu laganja prethodi neka rudimentarna forma savesti. Potrebu da neto sakrijemo ne bismo oseali ako
prethodno nismo osetili da to neto treba sakriti.
Ovde dolazimo do paradoksa. Ve sam rekao da zli
ljudi smatraju da nemaju mana. Meutim, mislim da oni
istovremeno u sebi imaju oseanje sopstvene zle prirode,
one koji ne priznaju. Ono od ega tako frenetino pokua
vaju da pobegnu jeste upravo to oseanje. Sutinska kom
ponenta zla nije odsustvo oseanja sopstvenog greha ili imperfekcije, ve odbijanje da se to oseanje tolerie. Kod
zlih ljudi se istovremeno pojavljuje i svesnost o sopstve
nom zlu i oajnika borba da se ta spoznaja izbegne. Za
razliku od blaenog nedostatka moralnosti kod psihopate,
ovi ljudi su neprestano zauzeti sakrivanjem dokaza o sop
stvenom zlu, pod tepihom svoje savesti. Za sve to su ra
dili, Bobijevi roditelji su imali racionalan razlog izgo
vor, koji ako mene nije, njih je svakako zadovoljavao. Pro
blem nije u nedostatku savesti, ve u naporima da se savest sprei da obavlja svoj posao. Kada pokuavamo da se
sakrijemo od samih sebe, mi postajemo zli. Zlodela zlih
ljudi se ne izvravaju direktno, ve indirektno i deo su
procesa njihovog zatakavanja. Zlo ne potie iz odsustva
krivice, ve iz napora da se od nje pobegne.
Zbog toga se esto deava da zlo prepoznamo ba zbog
toga to je prerueno. Ispred loeg ina moe se primetiti
81

la koja je smiljena da bi ga prikrila. Vidimo osmeh koji

skriva mrnju, uglaenu masku koja prikriva bes, satensku rukavicu koja pokriva pesnicu. Zbog toga to su takvi
eksperti u preruavanju, zlonamernost zlih ljudi je vrlo
teko jasno odrediti. U veini sluajeva im je nemogue
skinuti maske sa lica. A l i ono to moemo jeste bar u ne
kim trenucima spazimo jezovitu igru murki u obskurnosti due, u kojoj ona, sama ljudska dua, samu sebe zaobi
lazi, izbegava i sama se od sebe skriva. 8 0
U knjizi Put kojim se rede ilo izloio sam pretpostav
ku da je lenjost ili elja da se izbegne bilo kakva legi
timna patnja u korenu svih mentalnih oboljenja. Ovde,
takoe, govorimo i o izbegavanju bola. Meutim, ono u
emu se zli ljudi razlikuju od nas, ostalih mentalno boles
nih grenika, jeste to to oni bee od specifinog oblika bo
la. Uopteno govorei, oni nisu lenjivci koji izbegavaju bol.
Naprotiv, oni e dati sve od sebe i mnogo vie od drugih da
bi dostigli i odrali predstavu visokog ugleda. Oni su spre
mni na velike napore i podnoenje velikih tekoa da bi
postigli status u drutvu. Samo jednu stvar ne mogu da
podnesu: bol sopstvene savesti, bol spoznaje da nisu savr
eni i da su greni.
Zbog toga to ine sve to mogu da bi izbegli taj bol
koji donosi samoispitivanje, pod uobiajenim okolnostima,
zli ljudi su poslednji koji bi ikada doli kod psihoterapeu
ta. Oni mrze svetlost svetlost dobrote koja pokazuje ka
kvi su, svetlost ispitivanja koja ih razotkriva, svetlost isti30
Buber, Dobro i zlo, s. 111. Budui da je pretvaranje pri
marna motivacija zlih ljudi, mnoge od njih ete nai u crkvi. Z a r
ima boljeg naina da se sopstveno zlo sakrije pred sobom i pred
drugima nego da ovek postane akon ili da ima neko drugo
vidljivo hriansko obeleje koje je dobro imati u naoj kulturi?
Pretpostavljam da se u Indiji zli ljudi ponaaju kao primeri d o b
rih Hindusa ili dobrih muslimana. Ovim ne elim da kaem
da su zli ljudi bilo ta drugo do majuna manjina meu religioz
nim ljudima ili da religioznim motivima veine ljudi ima ta da
se prebaci. Hou samo da kaem da zli ljudi imaju tendenciju da
gravitiraju pobonosti zbog toga to u njenom okrilju mogu do
bro da se skrivaju i preruavaju.

82

ne koja prodire u njihovu obmanu. Psihoterapija je pro

ces osvetljavanja par ekselans. Osim ako nema nekih izvi
toperenih razloga, zla osoba e se opredeliti za bilo koje
reenje pre nego za psihijatrijski kau. Pokoravanje disci
plini samoposmatranja koju psihoanaliza zahteva ini im
se kao samoubistvo. Glavni razlog za postojanje tako ma
log naunog znanja o zlim ljudima jednostavno je u tome
to oni ne dozvoljavaju da budu prouavani.
Ako centralni nedostatak zlih ljudi nije stvar savesti,
onda ta jeste? Ja mislim da je sutinski psiholoki prob
lem ljudskog zla jedna posebna vrsta narcizma.

NARCIZAM I VOLJA
Narcizam ili preokupiranost samim sobom pojavljuje
se u vie oblika. Neki od njih su normalni. Neki su normal
ni kod dece, ali ne i kod odraslih. Neki su vie patoloki,
a neki manje. Cela stvar je veoma kompleksna i vana.
Meutim, kako cilj ove knjige nije izlaganje o celokupnom
problemu, prei emo odmah na patoloku varijantu, onu
koju Erih From naziva zloudnim narcizmom.
Za zloudni narcizam karakteristina je volja koja se
niemu ne podreuje. Svaka mentalno zdrava osoba se na
ovaj ili onaj nain podreuje neemu viem od sebe, bilo
da je to Bog, istina, ljubav ili neki drugi ideal. Oni ine
ono to Bog od njih zahteva, a ne ono to sami hoe ili e
le. Da bude volja Tvoja, ne moja, kae ovek koji se po
korava Bogu. On veruje u ono to je istina, a ne u ono to
on eli da bude istina. Za razliku od Bobijevih roditelja,
takvim ljudima su vanije potrebe onih koje vole od sopstvenih. Ukratko, svi mentalno zdravi ljudi podreuju svo
ju volju zahtevima sopstvene savesti. Ali ne i zli. U su
kobu izmeu njihove krivice i volje, krivica je ta koja
mora da popusti, a volja da pobedi.
itaocu e naroito pasti u oi neverovatna svojevoljnost zlih ljudi. To su osobe izrazito jake volje, uporne u
83

sprovoenju svojih namera. U nainu na koji pokuavaju

da kontroliu druge pokazuju izrazitu snagu.31
Teolozi govore o zlu kao posledici slobodne volje. Ka
da nas je Bog stvarao po svom liku, dao nam je slobod
nu volju i samim tim dozvolio mogunost da se opredelimo za zlo. Isti problem moe da se posmatra i sa as
pekta svetovne teorije o evoluciji. Izgleda da je v o l j a
manje razvijenih bia u velikoj meri pod kontrolom nji
hovih instinkata. Meutim, u svojoj evoluciji od majmuna,
ovek se u velikoj meri oslobodio takve kontrole i na
taj nain stekao slobodnu volju. Evolucija je oveka sta
vila u situaciju u kojoj je, ako sam ne pronae naina
za samokontrolu kroz podreivanje nekom viem prin
cipu, postao totalno samovoljan. Pitanje zbog ega su neki
ljudi sposobni da dostignu takvu podreenost, a drugi
nisu jo uvek je bez odgovora.
Ponekad se zaista ini da problem zla lei u samoj
volji. Mogue je da se zli ljudi raaju sa tako jakom vo
ljom da im je nemogue da je bilo emu podrede. Isto
vremeno, izgleda mi da je izuzetno jaka volja za dobro
ili zlo karakteristina za sve velike ljude. Jaka vo
lja mo i autoritet Isusa zrai iz Svetog pisma b a
kao i Hitlerovih iz Mein Kampfa. Meutim Isusova vo
lja je bila volja njegovog oca, a Hitlerova, lino njego31
Preterana potreba za kontrolom kod zla, dobro je izraena
u mormonskom miru po kome su Hristos i satana imali zadatak
da naprave, svako svoj plan za odgajanje ljudske rase u povoju.
Satanin plan je bio jednostavan (na slinu ideju bi i danas dola
veina vojnih ili poslovnih voa): Bog je raspolagao armijom an
ela. Treba samo odrediti po jednog anela svakom ljudskom biu
i nee biti problema da se dre na liniji. Hristov plan je bio radi
kalno razliit i matovitiji (i biofilniji): Daj im slobodnu volju da
idu putem koji sami odaberu, predloio je on, ali dozvoli da ja
ivim i umrem kao jedan od njih to e im dati primer ne samo
toga kako treba da ive, ve i KoliKa je tvoja briga za njih. Bog
je, kao to znamo, izabrao Hristov plan, kao kreativniji, a satana
se pobunio protiv te odluke. Ta kontroliua priroda zla takoe
je opirno opisana i u neobjavljenoj disertaciji Marguerite Shustei
Mo, patologija i paradoks (Fuller Theological Seminary, 1977).

84

va. Izmeu voljnosti i samovolje postoji presudna ra

zlika."
Ova samovoljna nesposobnost za pokoravanje karak
teristina je za zloudni narcizam i nai emo je opisanu
u priama o satani i Kainu i Avelju. Satana je odbio da
se pokori Bojem sudu po kojemu je Isus iznad njega.
A k o je Isus omiljen, znai da satana nije. On je, znai,
u Bojim oima manji od Isusa. Ako prihvati ovaj Boji
sud, prihvatie i sopstvenu nesavrenost. A to ne dolazi
u obzir. Nemogue je zamisliti da on nije savren. Zbog
toga nikakva pokornost nije dolazila u obzir, pa su po
buna i pad bili neizbeni. Isto je bilo i s Kainom i A v e ljom; Bog je prihvatanjem Aveljeve rtve izrazio kritiku
na raun Kaina: Kain je bio manji od Avelja u Bojim oi
ma. I poto je odbio da prizna da je nesavren, bilo je
neizbeno da, isto kao satana, i Kain uzme zakon u svo
je ruke i izvri ubistvo. Na slian, mada suptilniji na
in, zli ljudi uzimaju zakon u svoje ruke kada u ljudima
oko sebe unitavaju ivot ili ivotnost, sve u odbranu nar
cisoidne predstave koju imaju o sebi.
Kae se da gordost stupa ispred pada, a kao to
je poznato, ono to laici nazivaju jednostavno gordou, mi
u psihijatriji pomodno zovemo zloudnim narcizmom.
Budui da je u korenu zla, nije udo to Crkva smatra
gordost prvom meu gresima. Pod gordosti ne misli se
na ponos koji ovek moe da oseti posle dobro obavlje
nog posla. I ako u ovoj gordosti kao i kod normalnog
narcizma ima zamki, ona ipak predstavlja i deo zdravog
samopouzdanja i realistinog oseanja za sopstvenu vrednost. Ono na ta se misli jeste ona vrsta gordosti koja
sasvim nerealno negira nau uroenu grenost i nesa
vrenost neka vrsta razmaene gordosti i arogancije ko
ja ljude nagoni da odbijaju ili ak napadaju sud svakodnevice koji ukazuje na njihovu neadekvatnost. Bobijevi
roditelji nisu videli nikakav propust u nainu odgajanja
svoje dece bez obzira na oigledne rezultate. Po Buberovim recima, ljudi koji pate od zloudnog narcizma insis32

Gerald D. May., VoI;a i duh (Harper & Row, 1982).

85

tiraju na potvrivanju bez obzira na ono to govore i

njenice. 3 3
Sta je uzrok ovoj razmaenoj gordosti, ovoj arogant
noj predstavi o sopstvenoj savrenosti, ovom naroito zlo
udnom obliku narcizma? Zato napada samo neke ljude,
dok veina uspeva da se spase njegovih kandi? To ne
znamo. Poslednjih petnaest godina psihijatri sve veu pa
nju posveuju fenomenu narcizma, meutim nae pozna
vanje ovog predmeta jo uvek je u povoju. Na primer, jo
nismo uspeli da ustanovimo razliku izmeu razliitih ti
pova preterane okupiranosti sobom. Ima puno primera lju
di koji su oigledno i ak i preterano narcisoidni u ovom
ili onom smislu, pa ipak nisu zli. Jedino to u ovom tre
nutku mogu da kaem jeste da je ono to je karakteris
tino za kategoriju narcizma od koje pate zli ljudi da on
napada volju. A l i zbog ega su neki ljudi rtve ove ili one
kategorije, ili nijedne od njih, mogu samo da nagaam.
Iz iskustva sam nauio da se zlo prenosi u porodici.
Osoba koju u opisati u etvrtom poglavlju imala je zle
roditelje. Meutim, ma koliko bila verodostojna, slika po
rodine situacije ne baca nikakvu svetlost na reenja sta
re polemike o prirodi protiv prirode. Da li se zlo pre
nosi u porodici zbog toga to je g e n e t s k o ili n a s l e d n o ?
Ili ga deca ue imitirajui roditelje? Ili ga ak koriste
kao odbranu od roditelja? I kako objasniti veliki broj
dece zlih roditelja, koja, mada zaplaena, esto nisu i
sama zla? To ne znamo, a neemo ni znati sve dok ne
zavrimo ogroman posao mukotrpnog naunog istraiva
nja ove oblasti.
Ipak, po vodeoj teoriji geneze patolokog narcizma,
on predstavlja odbrambeni fenomen. Kako skoro sva ma
la deca pokazuju itav niz narcisoidnih odlika, moe se
pretpostaviti da je narcizam neto to ljudi obino pre
rastu tokom normalnog razvoja i stabilnog detinjstva uz
panju brinih roditelja koji nas vole i razumeju. Meu
tim, ako su roditelji okrutni i bez ljubavi ili je detinjstvo traumatino iz nekih drugih razloga, veru je se da
33

86

Dobri i zlo s. 136.

infantilni narcizam ostaje kao neka vrsta psiholoke tvr

ave kojom se dete brani od neuravnoteenosti svog ne
podnoljivog ivota. Ova teorija bi lako mogla da se primeni i na genezu ljudskog zla. Graditelji srednjevekovnih
katedrala su iznad stubova postavljali groteskne figure de
mona simbola zla da bi njima odbili duhove v e
eg zla. Na isti nain deca mogu da postanu zla da bi
se odbranila od napada svojih zlih roditelja. Prema to
me, ljudsko zlo se moe posmatrati kao neka vrsta psi
holokog graditeljstva te vrste.
Genezu ljudskog zla moemo posmatrati na dva na
ina. injenica je da su neki od nas vrlo dobri ljudi, a neki
vrlo zli; ipak veina nas je negde u sredini. Prema to
me, ljudsko dobro, kao i ljudsko zlo moemo smatrati
nekom vrstom kontinuuma. Kao individue, mi moemo
da se kreemo u ovom ili onom pravcu, du tog konti
nuuma. I kao to kod bogatih ljudi postoji tendencija da
se jo vie obogate, a kod siromanih da jo vie osiro
mae, tako isto izgleda da kod dobrih ljudi postoji tenden
cija da postanu jo bolji, a kod loih jo gori. Evo ta o
tome kae Erih From:
Na kapacitet izbora se neprestano menja kroz i
votnu praksu. Sto vie pogrenih odluka donesemo,
to nam vie srce postaje tvrdo; to vie ispravnih
odluka, to je srce meke ili jo bolje, punije i
votom. .. Svaki korak u mom ivotu koji ojaava
moju samouverenost, moj integritet, moju hrabrost,
moja ubeenja, takoe poveava i moj kapacitet iz
bora izmeu eljene i neeljene alternative, sve dok
mi najzad ne postane tee da se odluim za neelje
nu nego za eljenu radnju. Nasuprot tome, svaka
predaja, kukaviluk ili slabost otvara put ka daljim
predavanjima i najzad, do gubitka slobode. Izmeu
dva ekstrema u kojima ili vie nisam u mogunosti
da povuem pogrean potez ili vie ne posedujem
sloboduxda povuem pravi, postoji bezbroj stepena slo
bode izfcora. U ivotnoj praksi stepen slobode izbo
ra varira u svakom trenutku. Ako je stepen slobode
87

izbora visok, manje je napora potrebno da bi se donela ispravna odluka. Ako je mali, potreban je ve
liki napor, pomo drugih ljudi i pogodne okolnos
ti. .. Veina ljudi ne uspeva u umetnosti ivota ne
zbog toga to su uroeno ravi ili nemaju dovolj
no volje da bi vodili bolji ivot; razlog njihovog neuspeha je u tome to se ne probude u trenutku kada
stoje na raskrsnici na kojoj treba da donesu odlu
ku. Nisu svesni u trenutku kada im ivot postavlja
pitanje i kada jo mogu da dou do alternativnih od
govora. Posle toga, uz svaki novi korak na pogre
nom putu postaje im sve tee da priznaju da je on
zaista pogrean, esto zbog toga to to znai i prizna
ti da treba da se vrate tamo gde su skrenuli u po
grenom pravcu i da su u meuvremenu gubili vre
me i energiju. 84
Ljudsko zlo From vidi kao razvojni proces: mi nismo
stvoreni zli ili primorani da budemo zli, nego to posta
jemo, postepeno, vremenom, kroz dugi niz pogrenih iz
bora. Divim se ovoj postavci naroito tome to veliku
vanost pridaje izboru i volji. Mislim da je to donekle
zaista tako. A l i ne mislim da se na tome stvar zavrava.
S jedne strane, ona ne ukljuuje sve one mone sile koje
imaju tendenciju da oblikuju bie malog deteta pre ne
go to je ono u mogunosti da upotrebi svoju volju i slo
bodu izbora. A sa druge, kao da ne pridaje dovoljno zna
aja snazi same volje.
Video sam sluajeve gde bi se individua odluila da
uini neto ravo bez ikakvog razloga ve iz iste elje
da upotrebi slobodu samoodluivanja. Takva osoba e re
i: Ja tano znam ta bi bilo ispravno uiniti u ovoj
situaciji, ali ne pada mi na pamet da se sputavam zbog
nekakve moralnosti, pa ak ni svoje savesti. Ako postu
pim ispravno, bie to zbog toga to je tako dobro. Ali, ako
postupim ravo, to e biti iskljuivo zato to ja to hou.
Prema tome, postupiu ravo jer sam slobodan ovek i
na to imam pravo.
34

88

Coveje srce: Njegov dar za dobro i zlo, s. 173178.

Malahi Martin, govorei o oveku koji se bori pro

tiv neega to ga je obuzelo, daje, po meni, najbolji opis
slobodne ljudske volje u akciji:
U trenutku je spoznao ta je ta snaga. To je bila
njegova volja. Njegova autonomna volja. A on, sam,
slobodno bie pred izborom. Jednim pogledom isko
sa, izbacio je iz svog uma jednom zauvek celokupnu
izmiljotinu mentalnih iluzija o psiholokim motiva
cijama, bihevioristikim stimulacijama, obrazloenji
ma, mentalistikim ogradama, situacionoj etici, dru
tvenim lojalnostima i stalekim normama. Sve je pre
tvoreno u ljaku i skoro se ve raspalo, progutano
plamenovima ovoga iskustva koji su jo mogli i nje
ga da progutaju. Samo njegova volja je ostala. Odr
avala ga je jo samo sloboda njegovog duha da sam
odlui. Ostala je jo samo agonija slobodnog izbo
ra. .. posle se dugo pitao koliko je odluka u ivotu
slobodno doneo pre te noi. Jer ono to je sada posedovao je agonija slobodnog odluivanja totalno slo
bodnog. Tek tako, zato to moe. Bez ikakvih spoljanjih stimulansa. Bez ikakve pozadine u seanju. Bez
ikakvog pritiska od strane nauenih ideja i ukusa. Bez
ikakvog razloga, uzroka ili motiva koji bi prevagnuli.
Bez ikakvog nagona za ivotom ili smru-jer u ovom
trenutku bio je indiferentan u odnosu na oboje. P o
stao je na neki nain, kao Buridanovo magare srednjevekovnih filozofa, pred totalno slobodnim izborom.
Slobodan da prihvati ili odbije. Korak u tamu. Sve
kao da je iekivalo njegov sledei korak. Njegov lini.
Samo njegov.8*
Po mom miljenju, pojam ^lobodne volje je kao to
like velike istine paradoks. | jedne strane, slobodna
volja jeste realnost. Mi moemo da donosimo odluke os
loboeni od normi ili raznih drugih uticaja. A l i s druge,
mi ne moemo da izaberemo slobodu. Postoje samo dva
stanja bia: podreivanje Bogu i dobrom ili odbijanje da
35

avolov talac (Bantam Books, 1977) s. 193193.

89

se podredimo bilo emu osim svojoj volji to automat

ski vodi u podreivanje zlu. Mi na kraju krajeva uvek pripadamojli Bogu ili avolu. Ovaj paradoks je, kao to zna
mo, izrazioTHrltos kada j e rekao: Koji uva duu svo
ju, izgubie j e : a ko izgubi duu svoju mene radi, nai
e j e . 8 8 Ovo j e izrazio i junak Dajsert u zakljunim re
dovima drame Pitera Safera Equus: N e mogu da ka
em da je ovo od Boga: toliko daleko ne mogu da idem.
Ali, potu u mu odati. U mojim je ustima sada otar
lanac. I vie ga ne mogu izvaditi. 8 7 .C. S. Luis kae: Nema
u univerzumu neutralnog terena, svaki kvadratni centimetar je u svakoj sekundi posed Boji koji avo poku
ava ponovo da osvoji. 3 8 Pretpostavljam da je jedina pra
va sloboda ona kada se ovek nalazi tano na sredini iz
meu Boga i avola, neposveen ni dobrom ni potpunoj
sebinosti. A l i ta sloboda znai biti pocepan. Ona je ne
podnoljiva. Kako Martin ukazuje, mi moramo da se opredelimo. Ili jedno ropstvo ili drugo.
Sasvim adekvatno, zakljuujui ovaj odeljak o kon
ceptima iz psihologije, ostajemo licem u lice sa pojmom
ljudskog zla.
Ne mislim da treba da izaberemo jedan koji sma
tramo pravim, a druge da odbacimo. U psihijatriji posto
ji pravilo da svi vaniji psiholoki problemi imaju ne
koliko determinanti tj. vie od jednog uzroka, ba kao
to biljke esto imaju vie korenja. Siguran sam da pro
blem zla nije izuzetak. Ipak, dobro je zapamtiti da se
meu tim faktorima nalazi tajanstvena sloboda ljudske
volje.

36

9 : 24.

37

Jev. po Mateju

10 :39, 16 :25; po M a r k u 8 :35;

po Luki

A v o n Books, 1974.
Hrianstvo i kultura sadrano u Hrianskim refleksijama.
Objavio W a l t e r Hooper, B. Eerdmans Publishing Co., Grand R a pids, 1967, s. 33.
38

90

SUSRET SA ZLOM
U SVAKODNEVNOM IVOTU

U Dordovom sluaju imali smo prilike da posmatramo osobu koja nije zla, ali je u smrtnoj opasnosti da
to postane. Zatim smo, kao ilustraciju principa o kojima
govorimo, u prethodnom poglavlju posmatrali sluaj bra
nog para koji je, iz ko zna kojih razloga, preao tu lini
ju. Sada u nastaviti sa opisivanjem ljudi koji su, jedno
stavno, zli. Govoriu, takoe, i o leenju onih koji su, kao
to je bio sluaj sa Bobijem, njihove rtve. Poto sam
mukarce, ene i porodice koje opisujem upoznao kroz
svoju psihijatrijsku praksu, brine me da italac ne po
misli: Dobro, to su posebni sluajevi. Ti ljudi, moda, i
jesu zli, ali ja ne poznajem nikog ko je takav. On ne go
vori o mojoj vrsti ljudi mojim kolegama, poznanicima,
prijateljima ili roacima. Meu neupuenima postoji ten
dencija da ljude koji poseuju psihijatra smatraju ne
normalnim; da misle da su ti ljudi potpuno drugaiji od
obinog sveta. A to nije tano. Svialo se to nama ili ne,
psihijatar vidi isto toliko psihopatologije na koktel-partijama, konferencijama i u velikim kompanijama, koliko
i u svojoj ordinaciji. Ne kaem da nema apsolutno ni
kakve razlike izmeu ljudi koji odlaze kod psihijatra i
onih koji to ne ine, ve da su razlike meu njima veo
ma suptilne i esto na tetu onih normalnih. Proces iv91

ljenja je teak i komplesan ak i u najpovoljnijim okol

nostima. Svi mi imamo problema. Da li ljudi odlaze kod
psihijatra zbog toga to su njihovi problemi vei od uobi
ajenih ili zato to imaju vie hrabrosti i mudrosti da
se sa njima suoe? Ponekada je motiv za to ono prvo,
ponekada drugo, a ponekad i jedno i drugo. Iako su po
daci izneti u ovoj knjizi sakupljani kroz moju psihijat
rijsku praksu, oni u veini sluajeva vie govore o ljud
skim biima uopte nego o psihijatrijskim pacijentima.
Na primer, sluaj Bobijevih roditelja je neobian samo
u jednom pogledu: to je ishod bio relativno uspean. Bobijeva srea je bila u tome to je ukrao auto i time na
sebe skrenuo panju pre nego to se ubio. Srea je bila
i to to je imao rodbinu koja je pristala da preuzme te
ret brige oko njega. I najzad, srea je bila i u tome to je
kroz socijalno osiguranje njegovih roditelja bilo dovolj
no novca za njegovo leenje. Veina rtava zla nema to
liko sree. A to se tie ostalog, Bobijev sluaj nije bio
nimalo neobian. ak i ja, meu svojom malobrojnom kli
jentelom, skoro svakog meseca sretnem poneki primer ro
ditelja kao to su Bobijevi. Isto je i sa ostalim psihijatri
ma. Nai susreti sa zlom nisu jednom ili dva puta u i
votu, ve gotovo rutinski, tamo gde postoji ljudska kri
za. I smatram da zlo svakako treba da nae mesta u na
em leksikonu, ba pod tim imenom. Tano je da opas
nosti od upotrebe ovakvog naziva nisu male i o njima u
govoriti u zakljunom poglavlju. A l i bez imena nikada
neemo sasvim jasno znati ta radimo u takvim slua
jevima. Nae mogunosti da pomognemo rtvama zla ostae ograniene, a za leenje onih koji su sami zli, nee
biti nikakve nade. Jer kako da leimo neto to se ne usu
ujemo ni da prouavamo?
Dok e italac, moda, i prihvatiti da se kod Bobi
jevih roditelja zaista radilo o neemu zlom, za veliki broj
neupuenih ljudi to e biti samo primer neega to nije
normalno. To to ja kaem da se mi, psihijatri, redovno
susreemo sa zlom, ne potvruje njegovo prisustvo kao
injenicu. Na kraju krajeva, sigurno nema mnogo rodi
telja koji deci za Boi poklanjaju samoubilako oruje!
92

Zbog toga u sada prei na sluaj jednog drugog petna

estogodinjeg deaka, koji je bio i identifikovani paci
jent i rtva zla. Vrednost ovog sluaja je, moda, ba u
onome u emu se razlikuje od Bobijevog. Jer ovde emo
govoriti o deaku iji su dobrostojei roditelji, mada nisu
pokazivali otvorenu elju da ga bukvalno ubiju, iz nekog
razloga, bili reeni da ubiju njegov duh.

SLUAJ R O D E R A I NJEGOVIH R O D I T E L J A
U jednoj fazi svoje karijere radio sam u vladinoj admini
straciji to je znailo da sam se manje bavio psihotera
pijom. Ipak, s vremena na vreme sam primao pacijente
na kratku konsultaciju. To su esto bili lanovi porodica
visokih politikih funkcionera. Jedan takav sluaj je bio
gospodin R., imuni pravnik, koji je u to vreme bio na
plaenom odsustvu za vreme kojega je radio kao gene
ralni savetniku velikom federalnom odseku. Bio je juni.
Gospodin R. mi se javio u vezi sa svojim sinom, Roderom, koji je mesec dana ranije napunio petnaest godina.
Inae dobar ak jedne privatne kole u predgrau, Roder je u toku devetog razreda poeo ozbiljno da popu
ta u uspehu. Na kraju godine, kolski savetnik je pred
loio da Roder, i pored toga to e mu dozvoliti da upi
e narednu godinu, ode kod psihijatra da bi se utvrdilo
ta je dovelo do njegovog slabog uspeha tokom celog
prethodnog razreda.
Po svom obiaju, prvo sam se video sa Roderom kao
identifikovanim pacijentom. U mnogome me je podsetio
na Bobija. Razlikovali su se jedino po drutvenoj klasi. Bez
obzira na kravatu i lepo skrojeno odelo, delovao je ne
zgrapno, sa licem izgubljenog, starijeg pubertetlije. I kao
i Bobi, govorio je malo, ne podiui pogled sa poda. Nije
kopao po rukama i nisam oseao da je depresivan onoliko
koliko je to bio Bobi. Ali oi su mu bile podjednako bei
votne. Roder oigledno nije bio srean deak.
93

Kao i sa Bobijem, ni razgovor sa Roderom nigde ni

je odveo. Nije znao zbog ega je popustio u koli. Nije bio
svestan svoje depresije. Rekao je da je u njegovom ivotu
sve u redu. Najzad, odluih da sa njim krenem u igru
koju inae praktikujem sa manjom decom. Podigao sam sa
stola ukraenu vazu. Zamisli da je ovo arobna lampa,
rekao sam, i ako je protrlja, pojavie se duh koji e ti
ispuniti tri elje. Moe da poeli ta god hoe. Sta bi
poeleo?
Pa, valjda stereo-ureaj.
D o b r o , rekoh. T o je pametan izbor. Ima jo dve
elje. Zato hou da sada smisli neto zaista veliko. Ne bri
ni ako izgleda nemogue. Seti se, ovaj duh je svemoan.
Zato trai da ti ispuni neto to najvie eli.
Motocikl? pitao je Roder bez oduevljenja, ali
je postao malo manje apatian nego do tada. Izgledalo je
da mu se naa igra dopadala, ako nita drugo, bar vie ne
go sve ostalo do tada.
F i n o , rekao sam. T o je odlian izbor. A l i ostala ti
je samo jo jedna elja. Zato, seti se, treba da smisli neto
zaista veliko. Trai neto to ti je zaista vano.
Pa, eleo bih da idem u kolu u kojoj postoji in
ternat.
Zapanjeno sam buljio u Rodera. Neoekivano smo
preli na neto realno i lino. U mislima sam stegao pes
nice. T o je veoma interesantan izbor, prokomentarisao
sam. Da li bi mogao da mi kae neto vie o tome?
Nema ta da se kae, promrmljao je Roder.
Pretpostavljam da eli da promeni kolu zbog toga
to ne voli ovu u koju ide, rekao sam.
kola je u redu, odgovorio je Roder.
Ponovo sam pokuao: Onda, moda, eli da ode od
kue. Moda ti tamo neto smeta.
K o d kue je u redu, rekao je Roder, ali kao da se u
njegovom glasu pojavio traak straha.
Jesi li rekao roditeljima da bi eleo da ivi u inter
natu? pitao sam.
Prole jeseni. Roderov glas se skoro pretvorio u
apat.
94

Kladim se da ti je zato trebalo hrabrosti. I ta su

rekli?
Rekli su, ne moe.
O , pa zato su to rekli?
N e znam.
K a k o si se oseao kada su ti rekli da ne moe?
U redu, odgovorio je Roder.
Osetio sam da smo postigli sve to je bilo mogue u
jednom susretu. Roderu je trebalo dosta vremena da iz
gradi poverenje u terapeuta koje je potrebno da bi se za
ista otvorio. Rekao sam mu da u porazgovarati sa njego
vim roditeljima pre nego to ukratko ponovo porazgovaram sa njim.
Gospodin i gospoa R. bili su zgodan par, ranih etr
desetih godina, besprekorno obueni, oigledno iz dobrih
porodica.
Tako je lepo od vas to ste nas primili, doktore, re
kla je gospoa R. otmeno, skidajui bele rukavice. Sigur
na sam da ste veoma zauzeti zahvaljujui svojoj visokoj
reputaciji.
Zamolio sam ih da mi kau u emu je, po njihovom
miljenju, problem sa Roderom.
Upravo zbog toga smo i doli kod vas, doktore, re
kao je gospodin R., smeei se uglaeno. M i ne znamo ta
da mislimo. Da znamo, ve bismo neto preduzeli i ne bi
bilo potrebe da se konsulrujemo sa vama.
Brzo, lako, gotovo kao da vodimo konverzaciju, teno
se smenjujui u svojim odgovorima, skicirali su mi celu
priu. Roder je proveo divno leto u teniskom kampu sve
do poetka kolske godine. U porodici nije bilo nikakvih
promena. On je oduvek bio normalno dete. Trudnoa je
bila normalna. Poroaj takoe. Kao beba, Roder je nor
malno primao hranu i lako nauio da ide na nou. Sa vr
njacima se normalno druio. U kui je retko kada bilo
problema. Sto se tie njih dvoje i njihovog braka bez
problema. Naravno, tu i tamo bi se oko neega sporekali,
ali nikada pred decom. Roder je imao desetogodinju ses
tru koja je bila dobra u koli. Njih dvoje su se ponekada
svaali, ali ne vie nego to je uobiajeno meu decom.
95

Dobro, Roderu sigurno nije lako da bude starije dete, ali

to ipak nita ne objanjava, zar ne? N e , njegovo poputa
nje u koli je prava misterija.
Bilo je pravo zadovoljstvo razgovarati sa ljudima koji
su toliko inteligentni i kulturni da odgovaraju na moja pi
tanja i pre nego to ih postavim. Ipak, oseao sam se po
malo neugodno.
B e z obzira to ne znate ta mui Rodera, rekao
sam, siguran sam da imate bar nekakvu predstavu o emu
bi moglo da se radi.
Naravno. Pomiljali smo da je, moda, u pitanju ko
la, odgovorila je gospoa R. Meutim, zbog njegovog do
sadanjeg uspeha, nisam sigurna da je u tome problem. S
druge strane, deca se menjaju, zar ne? Moda mu je sada
potrebno neto drugo.
D a , gospodin R. j e priloio svoj komentar. Pomi
ljali smo da ga upiemo u oblinju katoliku parohijsku
kolu, koja je maltene iza ugla a i veoma jevtina.
V i ste katolici? pitao sam.
N e , episkopijanci, odgovorio je gospodin R. A l i mi
slili smo da bi disciplina parohijske kole Roderu dobro
inila.
Ta kola uiva veoma dobru reputaciju, dodala je
gospoa R.
Recite mi neto, da li ste ikada pomiljali da Rodera
poaljete u neku kolu sa internatom? pitao sam.
N i s m o , odgovori gospodin R., ali naravno, ako je
to neto to vi predlaete, doktore, onda emo svakako raz
misliti. Samo to bi to bila zaista skupa solucija, zar ne?
Prosto je neverovatno koliko takve kole danas kotaju.
Usledila je kratka tiina. Roder mi je rekao da vas
je prole jeseni pitao da li moe da ide u kolu sa interna
tom, rekao sam.
Je li? Gospodin R. je za trenutak izgledao zbunjen.
Sea se, dragi, glatko upade gospoa R., u to vre
me smo o tome ozbiljno razmiljali.
Da, da, svakako, prihvatio je gospodin R. Ja sam
mislio da pitate da li smo o tome razmiljali nedavno, ot96

kako je Roder popustio u koli. A ono onda kada je pitao,

ba smo dobro o tome razmislili.
I koliko znam, odluili ste se protiv te mogunosti?
Ovde je gospoa R. uzela loptu. Moda imamo pred
rasuda o tome, ali i moj suprug i ja smatramo da decu u
tako ranom dobu ne treba slati od kue. ini irii se da v e
liki broj dece odlazi u kole sa internatima samo zato to
ih roditelji nee. Smatram da je za decu najbolje da rastu
u dobrom, stabilnom, porodinom domu. Zar nije tako
doktore?
Moda bi trebalo ponovo da razmislimo o tome, du
o, ako nam doktor to savetuje, umeao se gospodin R.
Sta mislite doktore? Da li mislite da e Roderov problem
biti reen ako ga poaljemo u internat?
Bio sam na muci. Oseao sam da sa gospodinom i go
spoom R. neto ozbiljno nije u redu. Ali to se jedva primeivalo. Kako su mogli da zaborave da ih je sin pitao da
li moe da ode iz kue i ivi u internatu? A onda su se kao
setili. To je la. Posumnjao sam da neto prikrivaju. A l i
nisam bio siguran. A i ta onda? Zar u ceo sluaj izgra
diti na temelju tako male lai? Zamiljao sam da u Roderovoj kui neto nije u redu i to neto toliko vano i veli
ko da^ je on iz oajanja traio da ide u internat. A l i to su
samo moja razmiljanja. Sam Roder mi nije rekao nita
loe o situaciji u kui. Na prvi pogled, gospodin i gospoa
R. su bili visoko obrazovani, inteligentni, brini i odgovor
ni roditelji. Meutim, neto mi je ipak govorilo da bi za
Rodera bilo zdravije da ivi u internatu. A opet za to ni
sam imao nikakvih dokaza. Kako da to obrazloim njego
vim roditeljima, koji, bez obzira na svoje bogatstvo, toliko
razmiljaju o novcu? I zbog ega toliko razmiljaju o nov
cu? Nije bilo naina da im garantujem da e se Roderov
uspelv popraviti ako ode u neku od tih kola, a ni da e on
tamo zaista biti sreniji. A opet, ako mnogo okoliim, moeda se desi neto to e ga povrediti? Poeleo sam da
budem na nekom drugom mestu.
J ? upitao je gospodin R., oekujui moj odgovor.
P r e svega, rekao sam, ini mi se da je Roder u
depresiji. Ne znam zbog ega. Petnaestogodinjaci naje97

e ne umeju da kau zbog ega su u depresiji i obino je

potrebno uloiti puno vremena i rada da bi se uzrok otkrio.
A l i to to je popustio u koli dokazuje da je u depresiji, a
to to je u depresiji govori da neto nije u redu. Neto mo
ra da se promeni. To nee proi samo od sebe. Niti je to
neto to e Roder da preraste. Mislim da e se situacija
pogorati ako se ne uradi ono to treba. Da li imate neto
da pitate?
Nisu imali.
Zatim, mislim da bi Roderov odlazak u internat bio
ono to treba da se uradi ili bar jedna od stvari koje
treba uraditi, nastavio sam. Meutim, u ovom trenutku
ne mogu sa sigurnou da tvrdim da je to zaista tako. P o
vodim se, uglavnom, samo za onim to on eli. A l i to nije
malo. Iz iskustva znam da deca njegovog doba ne postav
ljaju takve zahteve olako. Sta vie, iako moda nisu u sta
nju da izraze svoje razloge, ona esto instinktivno oseaju
ta je za njih dobro. Roder i sada, est meseci posle raz
govora sa vama, jo uvek eli da ide u internat i ja mislim
da to treba ozbiljno da shvatite i potujete njegovu elju.
Da li sada imate neto da pitate? Ima li neega to ne razumete?
Rekli su da razumeju.
A k o bi trebalo da odluite sada, ovog trenutka, na
stavio sam, rekao bih vam da ga poaljete u internat. A l i
ne ini mi se da morate odmah da odluite. Mislim da ima
vremena za malo dublje razmiljanje. A poto u ovom tre
nutku nisam u stanju da vam garantujem da e se njegov
uspeh u koli popraviti i ako i sami elite da o svemu ovo
me prvo dobro razmislite, predlaem da tako i uinite. Kao
to sam vam rekao telefonom, ja radim samo kratke kon
sultacije pa ne bih mogao da uinim nita vie. Osim toga,
nisam ni prava osoba za to. Obino kada radimo sa tinej
derima koji nisu u kontaktu sa svojim oseanjima, primenimo najbolje orue za tu svrhu psiholoki test. Za
to bih vas uputio da sa Roderom odete kod doktora L e vensona. On je psiholog koji ne samo to radi testove, nego
je i specijalista za psihoterapiju adolescenata.
98

Levenson? gospodin R. je pitao. T o je jevrejsko

ime. zar ne?
Pogledao sam ga sa iznenaenjem. N e znam. Moda
je. Polovina ljudi u naem poslu su verovatno Jevreji. Za
to pitate?
Onako, odgovorio je gospodin R., iz radoznalosti.
Nemam predrasuda ili tako neto.
Kaete da je taj ovek psiholog? pitala je gospo
a R.

K a k v e je r e p u t a c i j e ? Nisam s i g u r n a da bih i m a l a

poverenja da Rodera poverim nekome ko nije psihi

jatar.
Reputacija doktora Levensona je besprekorna, re
kao sam. U njega moete imati poverenja koliko i u bilo
kog psihijatra. Ja mogu da vas uputim na nekog psihija
tra ako je to zaista ono to elite, ali iskreno reeno, u
ovom kraju ne znam nijednog ije miljenje potujemo vi
e kada se radi o sluajevima kao to je ovaj. Osim toga,
svaki psihijatar e ionako Rodera uputiti kod psihologa
da uradi psiho-test. I najzad, rekao sam gledajui u go
spodina R., psiholozi naplauju manje nego psihijatri.
Novac nije vaan kada su u pitanju naa deca, od
govorio je gospodin R.
Ja sam sigurna da doktor Levenson sasvim odgova
r a , rekla je gospoa R. navlaei rukavice.
Napisao sam ime i broj telefona doktora Levensona
na praznom papiru za recepte i pruio ga gospodinu R.
A k o nemate nikakvih pitanja, ja bih sada porazgovarao
sa Roderom, rekao sam.
Ovo kao da je izazvalo uzbunu. Sa Roderom? Zato
hoete ponovo sa njim da razgovarate? pitao je gospo
din R.
Rekao sam mu da u se posle razgovora sa vama po
novo videti sa njim, objasnio sam. Ja to rutinski radim
sa svim adolescentnim pacijentima. Na taj nain imam pri
liku da im kaem ta sam preporuio njihovim rodite
ljima.
Gospoa R. je ustala. N a alost, sada moramo da ide
mo. Nismo oekivali da e ovo toliko potrajati. Vi ste za99

ista ljubazni to ste nam poklonili toliko vremena, dok

tore. Pruila mi je ruku u rukavici.
Prihvatio sam njenu ruku i pogledavi je u oi, re
kao: Trebalo bi uskoro da vas vidim. Nee potrajati due
od nekoliko minuta.
Gospodinu R. kao da se nije urilo. Jo uvek sedei
rekao je: Ja ne vidim zbog ega treba ponovo da vidite
Rodera. Sta se njega tie ta ste nam vi preporuili? Na
kraju krajeva, mi smo ti koji odluuju, zar ne? On je sa
mo dete.
Konana odluka jeste vaa, sloio sam se. V i ste
roditelji i vi plaate raune. A l i radi se o njegovom ivotu.
Njega se najvie tie ta se ovde odluuje. Ja u mu rei
da je moj predlog da poe u kolu sa internatom i, moda,
i kod doktora Levensona, samo predlog, a da ste vi oni ko
ji odluuju. U stvari, rei u mu da ste vi u mnogo boljoj
poziciji da znate ta je za njega najbolje jer ga vi pozna
jete ve petnaest godina, a ja manje od jednog sata. A l i
on ima pravo da zna ta mu se deava i pod pretpostavkom
da ete ga odvesti kod doktora Levensona, mislim da je fer
da mu se kae ta da oekuje. Bilo bi prilino nehumano to
ne uraditi. Zar ne mislite?
Gospoa R. pogleda u svoga mua. Pusti doktora da
uradi onako kako smatra da je najbolje, dragi. A k o se sad
upustimo u filozofsku diskusiju, jo vie emo zakasniti.
I tako sam ponovo porazgovarao sa Roderom. Ukrat
ko sam mu rekao ta sam preporuio njegovim roditelji
ma. Rekao sam mu i to da e, ako bude odlazio kod dokto
ra Levensona, najverovatnije raditi neke psiho-testove.
Objasnio sam mu da nema ega da se plai i da veina
ljudi misli da su ti testovi vrlo zabavni. Roder je odgo
vorio da je sve to u redu. Nije imao pitanja. Na kraju,
instinktivno, uinio sam neto neuobiajeno. Dao sam mu
svoju posetnicu i rekao da moe da mi se javi ako eli. On
ju je uzeo i paljivo stavio u novanik.
Te veeri sam pozvao Levensona da mu kaem da
sam Rodera i njegove roditelje uputio kod njega. Rekao
sam mu i da nisam siguran da e se zaista pojaviti.
100

Mesec dana kasnije video sam se sa Levensonom na

nekom sastanku i pitao ga ta je bilo sa Roderom. Odgo
vorio je da mu se njegovi roditelji nikada nisu javili. To
me nije naroito iznenadilo. Mislio sam da vie nita neu
uti o Roderu.
Prevario sam se.
Sedam meseci kasnije, krajem januara, gospodin R.
me je po drugi put potraio. Roder je ovoga puta zaista
preterao, rekao je. Taj deak je sada u zaista ozbiljnoj
neprilici. Rekao je da e mi upravnik Roderove kole
napisati pismo u vezi sa tim incidentom i da e ono verovatno stii za dan-dva. Zakazali smo konsultaciju za sledeu nedelju.
Pismo je stiglo sledeeg popodneva. Napisala ga je se
stra Meri Rouz, upravnica kole sv. Toma Akvinski, koja
se nalazila u kraju u kome stanuje Roderova porodica.
Potovani dr Pek,
Kada sam gospodinu i gospoi R. predloila da potra
e savet psihijatra za svoga sina, odgovorili su mi da ste
ga ve jednom ranije leili i zamolili da vam poaljem ovaj
i z vesta j .
Roder je kod nas doao prole jeseni iz lokalne pri
vatne kole u kojoj je poputao u uspehu. Ni ovde nije po
stigao bolji akademski uspeh, zavrivi polugoe sa samo
dobrim uspehom. Meutim, njegovo drutveno prilagoavanje je bilo odlino. Zavoleli su ga i aci i profesori. Na
roito nas je impresionirao svojim radom u naem pro
gramu za drutveno zalaganje. Za svoj udeo u programu
Roder se prijavio da posle kole radi sa retardiranom de
com. Ne samo da je preda mnom pokazivao veliki entuzi
jazam za ovakvu vrstu rada, ve su i njegovi nadzornici u
svom izvetaju podvukli njegovu neobinu oseajnost i
predanost u odnosu sa decom. U stvari, ak su izglasali i
fond iz koga e ga poslati na konferenciju o mentalnoj re
tardaciji, koja se odravala u Njujork-Sitiju za vreme Bo
inih praznika.
Incident o kome elim da vam piem se dogodio 18.
januara. Tog popodneva je Roder zajedno sa jo jednim
akom provalio u sobu Oca Deroma, starog, penzionisa101

nog svetenika, koji stanuje u koli, i ukrao mu sat i jo

neke stvari. Obino bismo takvog aka odmah iskljuili iz
kole. To smo zaista i uinili sa onim drugim detetom. Ali
ceo incident nam se ini izrazito nekarakteristinim za
Rodera, pa smo na sastanku kole glasanjem odluili da
ga zadrimo usprkos svemu i njegovim slabim ocenama
ako vi potvrdite da je to u njegovom interesu. Mi svi oi
gledno veoma volimo tog mladia i mislimo da imamo ta
da mu pruimo.
Dodau jo neto to e vam moda biti od pomoi.
Na sastanku sam ula od nekoliko profesora da je Roder
izgledao u velikoj depresiji po povratku sa Boinog ras
pusta, a to je bilo jo pre pomenutog incidenta.
Molim Vas da mi se bez oklevanja obratite ukoliko
vam bude potrebno jo nekih informacija.
U oekivanju vaeg odgovora,
S potovanjem,
Meri Rouz
upravnik
I ovoga puta sam, kada je porodica dola na konsulta
ciju, prvo primio Rodera. I kao i prolog puta, on je iz
gledao depresivan. A l i bilo je i neke razlike. Kao da je
malo otvrdnuo. Njegovo ponaanje je pokazivalo meavinu
gorine i lane kurai. Nije znao zbog ega je provalio u
sobu starog svetenika.
K a i mi neto o Ocu Deromu, zamolio sam ga.
Roder kao da se malo iznenadio. Nema ta da se ka
e , rekao je.
Da li je to fini ovek ili nije fini ovek? Navaljivao
sam. Da li ti je simpatian ili ti nije simpatian?
Pa, on je onako, u redu, odgovorio je Roder kao da
o tome nikada nije razmiljao. Imao je obiaj da nas zo
ve na aj i biskvite. Ne znam. Simpatian je, valjda.
Pitam se zbog ega si pokrao oveka koji ti je sim
patian.
N e znam zbog ega. To sam ve rekao.
Da nisi, moda, traio biskvite? bila je moja pret
postavka.
102

 A ? Roder se postideo.
Ili si, moda, traio ljubaznost. Moda je tebi potreb
na sva ljubaznost do koje moe da doe.
Ma, ne! uzviknuo je Roder tvrdo. Traili smo
neto da ukrademo.
Promenio sam temu. Kada sam te prolog puta video,
Rodere, predloio sam da ode kod psihologa, doktora L e
vensona. Da li si ikad otiao?
Nisam.
Zato nisi?
N e znam.
Da li su tvoji roditelji ikada o tome sa tobom raz
govarali?
Nisu.
I ta ti o tome misli? Zar ti se ne ini udno da ti i
tvoji roditelji nikada niste ni razgovarali o onome to sam
vam savetovao?
N e znam.
Prolog puta smo razgovarali i o tvom eventualnom
odlasku u internat, rekao sam. Da li ste ti i tvoji rodi
telji posle toga jo nekada razgovarali o tome?
N e . Samo su mi rekli da u da poem u kolu sv.
Tome.
K a k o si se oseao kada su ti to rekli?
U redu.
A k o bi se sada ukazala prilika da pree u jednu od
tih kola, da li bi to jo uvek eleo?
N e . elim da ostanem u koli sv. Tome. Molim vas,
doktore Pek, pomozite mi da ostanem.
Bio sam iznenaen i dirnut Roderovom iznenadnom
spontanou. kola mu je oigledno postala vana. Zbog
ega hoe da ostane?
Za trenutak, Roder je delovao zbunjeno i zamilje
no. N e znam, rekao je posle kratke pauze. Tamo me vo
le. Oseam da me tamo vole.
I ja tako mislim, Rodere, odgovorio sam. Sestra
Meri Rouz mi je sasvim jasno napisala da te svi vole i e
le da ostane u koli. Pa poto i ti to eli, ja u i predlo
iti i njoj i tvojim roditeljima. Kad smo ve kod toga, ses103

tra Meri Rouz kae da si veoma dobro radio sa retardira

nom decom. Kako je bilo u Njujorku?
Roder je izgledao zbunjen. U Njujorku?
Pa, da, ono kada si iao na konferenciju o retarda
ciji. Sestra Meri mi je rekla da je kola glasala da te po
alje na taj put. To je velika ast za nekog ko jo nema ni
esnaest godina. I kako je bilo na konferenciji?
Nisam otiao.
Nisi otiao? ponovio sam glupavo. Onda je po
eo da me obuzima uas. Intuitivno sam oseao ta sledi.
Zato nisi otiao?
Roditelji me nisu pustili.
A zbog ega?
Rekli su da je moja soba neuredna.
K a k o si to primio?
U redu, rekao je Roder tupo.
Odluio sam da dopustim nijansu besa u svom gla
su. U redu? kola te nagradi uzbudljivim putovanjem
u Njujork na osnovu tvog linog uspeha, a roditelji ne
dozvole da ide, i ti mi kae da je to 'u redu\ To je
sranje.
Roder je izgledao vrlo nesrean. Moja soba jeste
bila neuredna.
I ti misli da je kazna bila adekvatna prestupu? Mi
sli da je to to ti soba nije uredna dovoljan razlog da ti
se ne dozvoli takav uzbudljiv put put koji si zasluio,
put na kome bi neto nauio?
N e znam; Roder je samo tupo sedeo ne znajui
ta da kae.
Da li si bio razoaran ili ljut?
N e znam.
Da li misli da, moda, jesi bio razoaran i ljut i da
moda to ima neke veze sa tvojim provaljivanjem u so
bu Oca Deroma?
N e znam.
Naravno da nije znao. Kako je mogao da zna? Sve
je to bilo nesvesno. Rodere, da li ti se ikada desi da se
naljuti na svoje roditelje? upitao sam paljivo.
104

Roder je nastavio da gleda u pod. Oni su u redu,

rekao je.
Roderova depresija je bila bez promena. Isto je va
ila i za uglaenu sabranost njegovih roditelja. 2ao nam
je to vas ponovo uznemiravamo, doktore, izjavila je go
spoa R. dok sam ih uvodio u ordinaciju posle vienja
sa Roderom. Sela je i skinula rukavice. Nemamo nita
protiv toga to smo opet ovde, rekla je smeei se, ali,
naravno, nadali smo se, za Roderovo dobro, da neto
ovako nee ponovo biti neophodno. Pretpostavljam da ste
primili pismo od upravnika kole?
Odgovorio sam da jesam.
Moja supruga i ja veoma brinemo da je taj deak
sada ve duboko zagazio na put obinog kriminalca, re
kao je gospodin R. Moda je trebalo da posluamo va
savet i poaljemo ga onom doktoru. Kako se ono zvao?
Znam da je bilo neko strano ime.
D r Levenson.
Da. Kao to rekoh, moda je trebalo da ga poa
ljemo kod tog vaeg dr Levensona.
A zato niste? Oekivao sam dobro pripremljen od
govor. Poto su mi se ponovo obratili, znali su da e se
to pitanje neizbeno postaviti. I naravno, nisu gubili ni
trenutka, nego su ga ak i sami spomenuli. Ba me je za
nimalo ta e rei.
Pa, eto, vi ste nas ostavili u ubeenju da sve zavisi
od Rodera, odgovorio je gospodin R. pomirljivo. Seam
se da ste rekli neto kao da se radi o njegovom ivotu
ili neto tako. A znam da ste posle nas o tome razgova
rali i sa njim. Pa poto on nije pokazivao naroito oduev
ljenje za odlazak kod tog vaeg dr Levensona, odluili smo
da ne vrimo pritisak na njega.
Osim toga, bili smo zabrinuti i za Roderovo samo
pouzdanje, pridruila se gospoa R. K a k o je ve imao
slabe ocene u koli, brinuli smo da e odlazak kod psi
hologa loe uticati na njegovo samopouzdanje. Samopouz
danje je veoma vano kod mladih ljudi, zar ne doktore? . . .
A moda smo se i prevarili, dodala je uz armantni smeak.
105

Ovo je bilo stvarno dobro smiljeno. U nekoliko rei

su uspeli da izokrenu celii situaciju tako da je ispalo da
smo za to to oni nisu posluali moj savet krivi Roder
i ja. Nije bilo nikakvog smisla da o tome nastavim sa
njima da raspravljam. Da li imate bilo kakvu ideju o
tome ta je moglo da navede Rodera da se upusti u kra
u? pitao sam.
Nikakvu, doktore,, odgovorio je gospodin R., m i
smo, naravno, pokuali da razgovaramo sa njim, ali on
nita nije hteo da nam kae. Potpuno smo izgubljeni.
Kraa je esto izraz ljutnje, rekao sam. Da li imate
neku ideju ta je moglo Rodera da naljuti? Neto u svetu
oko njega, neto u koli ili neto kod vas?
Nita o emu mi znamo, doktore, odgovorila je go
spoa R.
Da li se neto desilo izmeu vas i njega otprilike
mesec dana pre nego to se odluio na krau, a to je
moglo da ga razljuti ili povredi?
N e , doktore, ponovo je odgovorila gospoa R. K a o
to smo vam ve rekli, mi smo potpuno izgubljeni.
K a k o sam razumeo, Roderu niste dozvolili da ot
putuje u Njujork na konferenciju o mentalnoj retardaciji
za vreme Boinjih praznika, rekao sam.
Oh, pa nije, valjda, da se Roder zbog toga potresao?
uzviknula je gospoa R. N i j e izgledao potresen kada
smo mu rekli da ne moe da ide.
Roder ima velikih tekoa u izraavanju ljutnje,
rekao sam. Veliki deo njegovog problema lei ba u
tome. Nego, recite mi, da li ste vi mislili da ete ga potresti time to mu neete dozvoliti da ide?
K a k o smo mogli da znamo? Otkud mi moemo da
predvidimo takve stvari? odgovorila je gospoa R.
pomalo ratoborno. M i nismo psiholozi, znate. Mi smo samo
uinili ono to smo smatrali ispravnim.
Pred oima mi se pojavila slika gospodina R. na bez
brojnim politikim sastancima na kojima se saveti moni
ka bave razmatranjima i primenama ba takvih predvia
nja. A l i jo jednom, nije bilo nikakve svrhe boriti se sa
106

njima. Zbog ega ste mislili da je ispravno ne dozvoliti

Roderu da ode na taj put? pitao sam.
Zbog toga to nee da spremi svoju sobu, odgovo
rio je gospodin R. Neprestano mu govorimo da sobu
mora da dri urednom, ali on to jednostavno nee. Zato
smo mu rekli da nije podesan da bude ambasador u inostranstvu kad nije u stanju ni sopstvenu kuu da dri
u redu.
N e vidim kakve veze ima ambasador u inostranstvu
sa kratkim putovanjem do Njujork-Sitija, rekao sam, ve
pomalo razdraeno. Osim toga, mislim da su vaa oe
kivanja od njega u ovom pogledu potpuno nerealna. Vr
lo je malo petnaestogodinjih deaka koji svoje sobe dr
e urednim. U stvari, bilo bi zabrinjavajue da nije ta
ko. Meni ne izgleda da je to adekvatan razlog da se mla
dom oveku ne dozvoli da ode na uzbudljiv put na kome
e neto nauiti i koji je zasluio sopstvenim zalaganjem
na vrednom polju rada.
I o tome smo hteli da porazgovaramo sa vama, dok
tore, rekla je gospoa R. ljubazno i ak slatko. Ja
uopte nisam sigurna da Roder treba da nastavi da radi
sa tom retardiranom decom. Na kraju krajeva i neka od
te dece su mentalno obolela.
Oseao sam se bespomono.
Moemo mi ovako lepo da priamo koliko hoemo,
progovori gospodin R., ali neto moramo to hitnije da
preduzmemo. Ako se neto odmah ne uini, taj deak e
postati obian kriminalac. Letos smo neto govorili o koli
sa interantom. Da li to jo uvek preporuujete, dok
tore?
N e , odgovorio sam. Kada smo u junu o tome raz
govarali, nisam bio potpuno siguran da je to dobra ideja
i zbog toga sam predloio da Roder pre svega ode kod
dr Levensona. Takva kola je i dalje jedna od mogu
nosti, ali sada sam jo manje siguran da je prava. Roder
voli svoju novu kolu. U njoj se osea voljenim i mislim
da bi za njega bilo prilino traumatino ako bi ga iz nje
iznenada ispisali. Ne vidim nikakvu potrebu za donoenjem
107

brzih, nepromiljenih odluka i zato bih vam, jo jed

nom, preporuio da Rodera povedete kod dr Levensona.
Znai, opet se vraamo na poetak, uzviknuo je go
spodin R. oigledno iznerviran. Z a r ne moete da nam
preporuite nita konkretnije?
Pa, imao bih jo neto da preporuim, rekoh.
A ta?
Ozbiljno vam savetujem da vas dvoje, takoe, poe
te na terapiju. Mislim da je Roderu ozbiljno potrebna
pomo. A isto tako mislim da je potrebna i vama.
Usledio je trenutak ledene tiine. A onda se gospodin
R. osmehnuo malim osmehom koji je govorio da ga sve
ovo zabavlja.
T o je veoma zanimljivo, doktore, rekao je sta
loeno. Ba me interesuje zbog ega smatrate da je na
ma potrebna ta, kako ste je nazvali, terapija?
Drago mi je to vas interesuje, odgovorio sam. Ja
sam mislio da e vas, moda, uzrujati. Mislim da vas
dvoje treba da se podvrgnete psihoterapiji zbog toga to
izgleda da nemate saoseanja za Rodera. Psihoterapija za
vas same mi se ini kao neto to bi moglo da vam pomog
ne da Rodera bolje razumete.
Doktore, nastavio je gospodin R. staloeno i ugla
eno, va savet me zbilja intrigira. Neu da se hvalim,
ali izgleda da sam prilino uspean u svojoj profesiji. M o
ja supruga je takoe uspena u svojoj. Nemamo nikakvih
problema sa svojim drugim detetom. Moja supruga je ak
i jedna od vodeih linosti u naoj optini. Ona je lan
odbora i veoma aktivno ukljuena u crkvene aktivnosti.
Zaista me intrigira zbog ega nas smatrate mentalno obolelim.
Hoete da kaete, parafrazirao sam ja, da je Ro
der onaj koji je bolestan, a da ste vi zdravi. Istina. Roderovi problemi su vidljiviji. Ali, pre svega, Roderovi
problemi su i vai problemi. A sa mog stanovita, sve to
ste u prolosti uinili da bi se ti problemi resili bilo je
pogreno. Roder je eleo da se upie u kolu u kojoj po
stoji internat. Vi ste ga odbili i vie o tome niste ni raz
miljali. Ja sam vam savetovao da ga povedete kod dr
108

Levensona. Odbili ste taj savet. I sada, kada ga je nje

gov mali kolektiv nagradio za lino zalaganje, vi mu niste
odobrili da primi nagradu, bez ikakvog razmiljanja o
tome kako e se to na njega odraziti. Ja ne kaem da vi
svesno pokuavate da povredite Rodera. A l i kaem da,
sa stanovita psihologije, vae ponaanje odaje oseanje
velikog neprijateljstva prema njemu.
Drago mi je to ste istakli da je to tako samo sa
vaeg stanovita, doktore, rekao je gospodin R. nastupa
jui u svojoj najboljoj ulozi vetog advokata. Jer to i
jeste tako samo sa samo vaeg stanovita, zar ne? A po
stoje i druga stanovita, zar nije tako? Priznau vam da
zaista poinjem da oseam izvesno neprijateljstvo prema
Roderu, sada, kada je na putu da postane obian krimi
nalac. A znam i da smo sa vaeg, psiholokog stanovita,
mi, njegovi roditelji, odgovorni za svako njegovo i najsit
nije zlodelo: A l i lako je vama da upirete prstom u nas.
Niste vi onaj koji u znoju svoga rada pokuava da mu
prui najbolje obrazovanje i najstabilniji mogui dom, ne
go smo to mi. Vi sa tim nita nemate.
Ono to moj suprug pokuava da kae, doktore,
pridruila se gospoa R. jeste da, moda, postoji i ne
ko drugo objanjenje. Na primer, moj ujak je bio alkoho
liar. Zar nije mogue da je Roderov problem genetske
prirode, da je, moda, nasledio neki defektni gen i da bi
ispao ovakav bez obzira na to kako se mi prema njemu
ponaamo?
Gledao sam ih oseajui sve vei uas. Mislite, zar
nije mogue da je Roder, moda, neizleiv to je ono
to pokuavate da kaete, zar ne?
Pa, nama Jri bilo strano da pomislimo da je on za
ista neizleiv. Ja se svakako nadam da negde moda i
postoji neki lek ili neto to bi moglo da mu pomogne
mirno j e rekao gospodin R. A l i mi ni u kom sluaju
ne moemo oekivati da vi, doktori, pronaete lek ba za
sve, zar nije tako?
Sta sam mogao da kaem? Morao sam da zadrim
naunu distancu. Postoje brojna psihijatrijska stanja ko
ja su potpuno ili delimino zasnovana na nasleu i gene109

tici. Meutim, u Roderovom sluaju ne postoji nita to

bi govorilo u prilog pretpostavci da su njegove tekoe
deo jednog takvog stanja. Moja dijagnoza za problem koji
ima va sin je depresija koja nije ni nasleena, ni neizleiva. Na protiv, smatram da su njegove tekoe apsolut
no izleive pod uslovom da mu se pomogne da shvati svo
ja oseanja, a vama, da promenite nain na koji se odno
site prema njemu. Ja ne mogu da garantujem da je moja
dijagnoza tana. Ona je zakljuak do koga sam doao na
osnovu svog iskustva i rasuivanja. Izraeno u procen
tima, rekao bih da je devedeset osam procenata tana. Ako
nemate poverenja u moju dijagnozu, treba da potraite
miljenje jo nekog psihijatra. Ja mogu da vam prepo
ruim, a moete i sami da potraite nekog koga vi hoete.
A l i moram da vam kaem da nemate mnogo vremena.
Iako smatram da se radi o neemu to se moe izleiti, ako
neto hitno ne preduzmete, to kasnije moe i da se promeni.
A l i to j e samo vae miljenje, doktore, zar ne? Go
spodin R., je navaljivao na mene na nain na koji vodi
svoje najbolje sudske procese.
Jeste, sloio sam se. T o je samo moje miljenje.
I zato nema naunih dokaza, zar ne? Vi mislite da je
to problem kod Rodera, ali vi ne znate. Tako je, zar
nije?
Tako j e .
Znai, potpuno je mogue da Roder pati od neke
nasledne bolesti iju dijagnozu vi u ovom trenutku niste
u stanju da uspostavite.
Jeste, to je mogue, ali vrlo malo verovatno. Zastao
sam da bih zapalio cigaretu. Ruke su mi se tresle. Pogle
dao sam ih. Znate, rekao sam, meni se ini da ste vi
spremniji da poverujete da Roder ima neku neizleivu
bolest da ga otpiete nego da poverujete da je i
vama samima potrebna terapija.
U njihovim oima se za deli sekunde pojavio strah,
pravi ivotinjski strah. A l i skoro istog momenta su po
vratili svoju uglaenost.
110

 M i samo pokuavamo da uspostavimo injenice, dok

tore. Teko da nas moete kritikovati zbog toga to eli
mo da razluimo injenice od fikcije, zar nije tako?, ob
jasnio je gospodin R.
Mnogi ljudi se boje da pristupe psihoterapiji, re
kao sam oseajui se kao neko ko pokuava da u Kremlju
prodaje Biblije. T o je sasvim prirodno. Niko nije tek tako
spreman da dopusti da neko ispituje njegove unutarnje
misli. A l i kada jednom krenete, vie nije tako zastra
ujue. Ako mislite da bi pomoglo, ja u se sam pri
hvatiti da radim sa vama. To bi naruilo moje pravilo
da radin? samo konsultacije, ali uinio bih sve to mogu da
biste vi i Roder dobili svu potrebnu pomo.
Nisam uopte oekivao da prihvate moju ponudu i
jednim delom sebe sam se i nadao da nee. A l i oseao sam
se obaveznim da bar pokuam. Koliko god da bi mi bilo
muno da radim sa njima, nisam mogao tek tako da ih
uputim na nekog drugog. Sada, sedam godina posle Bo
bi jevog sluaja, bar sam znao sa ime imam posla.
Oh, ja sam sigurna da ste u pravu doktore, rekla
je gospoa R. prijateljski kao da askamo uz popodnevni
aj. Bilo bi zaista prijatno priati o samom sebi i imati
nekoga na koga ovek moe da se osloni. A l i to zahteva puno vremena a i veoma je skupo, zar ne? Ja bih, zaista,
elela da smo bolje plaeni i da imamo mogunosti sebi
to da priutimo. A l i mi imamo dvoje dece koju treba ikolovati. Na alost, mi jednostavno nismo u mogunosti
da godinama dajemo hiljade dolara na nekakvu umetnost.
Ja ne znam da li ste dobro plaeni ili n e , odgovo
rio sam joj, ali znam da ste najverovatnije pokriveni ne
kom vrstom socijalnog osiguranja to znai da biste pla
tili samo petinu od ukupne cene tretmana. A ako mislite
da je i to mnogo, razmislite o porodinoj terapiji gde bi
vas va terapeut primao zajedno sa Roderom.
Ovde je gospodin R. ustao. O v o je bio zaista inte
resantan razgovor, doktore. Da, zbilja ste nas prosvetlili.
A l i dosta smo vas zadrali, a i ja moram da se vratim
u kancelariju.
111

A ta emo sa Roderom? upitao sam.

Sa Roderom? gospodin R. me je zbunjeno po
gledao.
Da. On je provalio u tuu sobu. Popustio je u koli.
U depresiji je. Zaplaen je. U neprilici je. Sta e biti sa
njim?
Pa, o Roderu emo morati duboko da razmislimo,
odgovorio je gospodin R. Da, zaista duboko. A i vi ste
nam dali dosta materijala za razmiljanje, doktore. Zbilja
ste nam pomogli.
Ja se nadam da jesam, rekao sam ustajui i sam.
Razgovor je oigledno bio zavren, svialo se .to meni
ili ne. I nadam se da ete o mom predlogu dobro da
razmislite.
Pa, naravno, doktore, rekla je gospoa R. mazno, o
svemu to ste rekli emo ozbiljno razmisliti.
I kao i prolog puta, gospodin i gospoa R. su poku
ali da me spree u nameri da ponovo razgovaram sa R o
derom. O n nije deo nametaja, insistirao sam. On ima
pravo da zna ta se dogaa.
I tako sam proveo jo nekoliko kratkih momenata sa
Roderom. Otkrio sam da u novaniku jo uvek dri moju
podsetnicu. Rekao sam mu da u pozvati sestru Meri i
preporuiti joj da ga primi da nastavi kolovanje u koli
sv. Tome. Rekao sam mu da sam ponovo preporuio da
ode kod dr Levensona. Takoe sam mu rekao da sam
njegovim roditeljima preporuio da se i sami podvrgnu
terapiji. Zna, Rodere, rekao sam, ja ne mislim da
je sve ovo samo tvoj problem. Mislim da tvoji roditelji
imaju psiholoki problem koji je veliki bar koliko i tvoj.
Imam utisak da se ba mnogo ne trude da te razume ju. I
ne znam ak ni da li e se zaista potruditi da nau po
mo koja ti je potrebna.
Roder se, kao to sam i oekivao, ni u ta nije upu
tao i tako smo se rastali.
Tri nedelje kasnije u poti sam naao ek uz pisamce
gospoe R., napisano na elegantnom papiru, sa njenim
linim zaglavljem:
112

Potovani dr Pek,
-Bilo je veoma ljubazno od Vas to ste nas prolog me
seca primili iako nismo na vreme zakazali. Moj suprug i
ja veoma cenimo Vau brigu za Rodera. elim da Vas
obavestim da smo posluali va savet i poslali Rodera u
kolu u kojoj postoji internat. To je vojna akademija u Severnoj Karolini, koja ima odlinu reputaciju u pogledu
rada sa decom koja imaju problema u ponaanju. Sigurna
sam da e sada sve krenuti nabolje. Puno vam hvala za
sve to ste uinili za nas.
Sa iskrenim potovanjem
G-a R.
To se odigralo pre deset godina. Nemam pojma ta
je sa Roderom. Trebalo bi da mu je sada dvadeset pet
godina. Ponekad se setim da se pomolim za njega.
Ono to oteava pisanje o zlu je njegova suptilnost.
Poeo sam sa opisivanjem sluaja Bobi ja i njegovih rodi
telja, jer je tu bar sve bilo oigledno. Dati detetu oruje
kojim je njegov brat izvrio samoubistvo primer je tako
neuvene i sramne okrutnosti da e svako doi do zaklju
ka da se zaista radi o zlu. Ali Roderovi roditelji nisu po
inili nita tako strano; u njihovom sluaju se radi samo
o izboru kole, putovanjima i uopte, o uobiajenim od
lukama koje roditelji donose rutinski. To to se moj sud
o tim pitanjima razlikovao od njihovog nije dovoljno da
Roderove roditelje oznai kao zle. U stvari, moda sam
ja taj koji je zao kada svoje pacijente koji se ne slau sa
mojim miljenjem i ne prihvataju moje savete smatram
zlim? Da, moda, ne zloupotrebljavam koncept zla ako ga
olako primenjujem na svakome ko se suprotstavi mom
sudu?
Ovaj problem zloupotrebe koncepta zla je sasvim re
alan i o njemu e se due govoriti u zakljunom delu knji
ge. Ja sam svakako duan da opravdam svoj zakljuak da
je Roder rtva zla. To mi je naroito vano zbog toga to
je od dva sluaja, Bobijev i Roderov, Roderov tipiniji.
Kod Bobijevih roditelja smo videli zlo u sasvim oiglednoj
manifestaciji; meutim takvi sluajevi su veoma retki.
113

Ono se inae najee pojavljuje u mnogo suptilnijem ob

liku i ini sasvim obino, izgleda na prvi pogled normalno
pa ak i racionalno. Kao to sam ve rekao, zli ljudi su
majstori u pretvaranju; oni se retko pokazuju u pravoj
boji bilo drugima, bilo samima sebi. Nije zmija bez raz
loga uvena po svojoj suptilnoj lukavosti.
Zbog toga, osim u veoma retkim sluajevima, nismo u
stanju da donesemo sud o zloj osobi posmatrajui je samo
u jednoj situaciji; umesto toga, na sud se mora zasnivati
na itavom nizu opservacija njihovog ponaanja kao i nji
hovog stila i naina delanja. Nije stvar bila samo u tome
to su Roderovi roditelji odluili da ga poalju u kolu
koju im nisam savetovao; u periodu od godinu dana oni su
doneli tri takve odluke, jednu za drugom. Nisu samo u je
dnoj odreenoj situaciji postupili ne obazirui se na to ka
ko se Roder oseao; oni su stalno tako postupali, u svakoj
situaciji. Bili su neverovatno dosledni u svojoj bezobzir
nosti prema njemu kao osobi.
Pa ipak, da li je to zlo? Zato umesto toga ne bismo
mogli da kaemo da su gospodin i gospoa R. bili izrazito
neosetljivi ljudi i ostavimo stvar na tome? Zbog toga to
oni nisu neosetljivi. Veoma inteligentni, oni su imali rafi
niran oseaj za drutvene nijanse. Mi ovde ne govorimo o
siromanim seljacima iz Apalaije, ve o visoko obrazova
nom, kulturnom, prefinjenom paru iz visokih politikih
krugova, koji se podjednako dobro snalazi na sastancima
odbora i na partijama koktela. Oni ne bi postali ono to
jesu da su bili bez oseaja. Gospodinu R. nije moglo da se
desi da donese nepromiljenu zakonsku odredbu, a gospo
a R. ne bi nikada zaboravila da poalje cvee tamo gde
treba. A l i Rodera su zaboravljali i nisu ga uzimali u ob
zir. Ta njihova neosetljivost prema njemu bila je, u stvari,
selektivna. Svesno ili nesvesno, oni su je sami izabrali.
Zato? Zbog ega su to izabrali? Da li je to bilo zbog
toga to jednostavno nisu hteli da se gnjave sa Roderom
pa su zato sve svoje reakcije na njega sveli na ono to bi
bilo najjevtinije ili najlake bez obzira na njegove stvarne
potrebe? Ili su, moda, na neki mraan nain, u stvari,
hteli da ga unite? Ne znam. I nikada neu znati, Cini mi
114

se da kod zla postoji neto to je u sutini neshvatljivo.

Ili ako ne neshvatljivo, onda bar, na sebi svojstven naii;
zagonetno. Zli ljudi uvek svoje motive prikrivaju laima.
A k o se italac sada vrati na onaj deo u knjizi gde opi
sujem svoje interakcije sa gospodinom i gospoom R., nai
e neto izmeu jednog i dva tuceta laL Tu se ponovo
sreemo sa tom neverovatnom doslednou. Ne radi se o
jednoj ili dvema laima. Roderovi roditelji su me lagali
konstantno, rutinski. Bili su to ljudi lai. To nisu bile
ogromne lai. Zbog njih ne bi ili na sud. A l i je tim laima
sve bilo proeto. Cak i njihovo dolaenje kod mene je bi
la la.
Zbog ega su traili moj savet kada, u stvari, nisu is
kreno bili zabrinuti za Rodera, niti ih je moj savet zaista
zanimao? Odgovor je, to je bio deo njihovog pretvaranja.
Oni su hteli da izgleda kao da zaista pokuavaju da po
mognu Roderu. Poto su im u njegovoj koli to savetovali
svaki put kada je bilo problema, izgledalo bi nemarno sa
njihove strane da mi se nisu obratili. Za sluaj da ih neko
pita: V i ste ga, svakako, ve vodili kod psihijatra, zar
ne? gospodin i gospoa R. su hteli da zvue uverljivo
kad kau: O , da, nekoliko puta, ali izgleda da nita ne
pomae.
Jedno vreme sam se pitao zbog ega su Rodera po
drugi put doveli kod mene kada na prvi susret za njih ni
je bio naroito prijatan i kada su znali da e morati da
objasne zbog ega me nisu posluali. Izgledalo mi je to kao
udan izbor. A l i , sam se setio da sam im jo tada jasno re
kao da pacijente primam samo na kratke konsultacije.
Znai, nee biti izloeni nekom velikom pritisku da poslu
aju ono to im budem savetovao. Vrata za bekstvo su im
bila irom otvorena. Moj radni raspored je savreno odgo
varao za njihovo pretvaranje.
Sasvim prirodno, budui da je smiljeno da prikrije
ono to mu je suprotno, ono to zli ljudi najee glume
je ljubav. Poruka koju su gospodin i gospoa R. odailjali
trebalo je da glasi: Zbog toga tcjjsmo dobri roditelji koji
vole svoje dete, mi smo duboko zabrinuti za Rodera.
Kao to sam naglasio u prethodnom poglavlju, kada se zli
115

ljudi pretvaraju, oni to rade da bi zavarali sebe bar isto

onoliko koliko i druge. Potpuno sam spreman da poverujem da su gospodin i gospoa R. iveli u ubeenju da su
zaista inili sve to su mogli za Rodera. I kada bi rekli
a siguran sam da su to govorili Nekoliko puta smo ga
vodili kod psihijatra, ali niko nije mogao da mu pomogne,
oni bi zaboravili detalje koji su sainjavali istinu.
Svaki iskusni psihoterapeut zna da ima zaista mnogo
roditelja koji ne vole svoju decu i da se meu njima, og
romna veina pretvara da ih voli. Valjda nisu svi ti ljudi
zasluili da ih nazivamo zlima? Pretpostavljam da nisu.
Pretpostavljam da se tu radi o gradaciji, gde u skladu sa
dva tipa mita Martina Bubera, u jedan spadaju oni koji
padaju, a u drugi oni koji su p a l i . Ne znam tano gde
je linija koja ih razdvaja. A l i znam da su je gospodin i
gospoa R. preli.
Pogledajmo pre svega do koje mere su ti ljudi bili
spremni da rtvuju Rodera da bi sauvali narcisoidnu
predstavu o sebi. Izgledalo je da tu sebi nisu postavili ni
kakve granice. Nimalo se nisu ustruavali da o svom sinu
govore kao o genetskom kriminalcu, da ga lagano vode
putem koji vodi do zakljuka da mu nema pomoi, da je
neizleiv i deformisan, sve u odbranu od mog predloga da
se i sami podvrgnu terapiji. Oseao sam da je njihova
spremnost da se, ako treba, poslue Roderom da bi skinu
li krivicu sa sebe, bila bez granica.
Sledea stvar je stepen dubina i izopaenost nji
hovih lai. Gospoa R., pie: e l i m da Vas obavestim da
smo posluali Va savet i poslali Rodera u kolu u kojoj
postoji internat. Kakva neverovatna izjava! Ona tvrdi da
sam im ja savetovao da Rodera ispisu iz kole sv. Tome,
a ja sam bio izriito protiv toga. I tvrdi da su posluali moj
savet, a to nikako nisu, jer sam im ja savetovao da se pre
svega i sami podvrgnu terapiji. I najzad, jo treba da za
kljuimo da su tako postupili zbog toga to sam im ja tako
savetovao, dok su, u stvari, moj savet smatrali potpuno
irelevantnim. Ne samo jedna la, ne ak ni dve, ve tri la
i isprepletene jedna u drugu, u jednoj jedinoj, kratkoj
116

reenici. To gotovo lii ak neku vrstu genijalnosti ija je

neverovatna izvitoperenost gotovo za divljenje. Pretpo
stavljam da je gospoa R. i sama verovala u ono to je
napisala: Posluali smo Va savet. Buber je to lepo opi
sao kada je govorio o jezovitoj igri murki u opskurtnosti due, u kojoj ona sama, ljudska dua, samu sebe zao
bilazi, samu sebe izbegava i sama se od sebe skriva. 3 9
Najtipinija rtva zla je dete. To se moe i oekivati
ne samo zbog toga to su deca najslabiji i najpovodljiviji
lanovi drutva, ve i zbog apsolutne moi koju roditelji
imaju nad njihovim ivotima. Dominacija gospodara nad
robom se mnogo ne razlikuje od dominacije roditelja nad
detetom. Nezrelost deteta koja rezultira u njegovoj zavis
nosti daje roditeljima veliku mo, ali ne negira mogu
nost da ta mo, kao i svaka druga, bude zloupotrebljavana
ili u razliitim stepenima zlonamerna. Stavie, odnos de
teta i roditelja stavlja dete u poziciju nametnute intimno
sti. Gospodar moe uvek da proda roba ako mu se neto u
njihovom meusobnom odnosu ne dopada. Meutim, isto
kao to deca ne mogu da se oslobode roditelja, ni roditelji,
ne mogu da se oslobode dece i pritiska koji ona vre
na njih. 40
Druga tipina i prilino intrigirajua karakteristika i
Bobijevog i Roderovog sluaja je neverovatno jedinstvo
njihovih roditelja. I jedan i drugi par su funkcionisali kao
tim. Ne moemo da kaemo da je Bobijev otac bio zao, a
majka nije ili da je majka bila zla, a otac je samo bio uz
nju. Kako se meni inilo, oni su oboje bili zli. Tako je bilo
i sa gospodinom i gospoom R. Oboje su delovali podjed
nako neiskreno; oboje su uestvovali u donoenju destruk
tivnih odluka; oboje su pokazali podjednaku spremnost da
39

Dobro i zlo (Charles Scribner's sons, 1953, s. 111).

40

A k o neko hoe da krene u potragu za zlim ljudima, naj

bolje neka pone od njihovih rtava. Na primer, meu roditeljima
dece i adolescenata koji pate od emocionalnih poremeaja. Time
ne elim da kaem da su sva takva deca rtve zla ili da su svi
takvi roditelji zloudne linosti. Konfiguracije zla prisutne su samo
u manjem broju sluajeva. Meutim, taj broj je ipak znaajan.

117

Rodera otpiu kao neizleivog im se postavilo pitanje

njihovog udela u njegovom problemu. 41
Deca ipak nisu jedine rtve zla sa kojim se sreemo u
svakodnevnom ivotu. Pogledajmo sada sluaj Hartli ja i
Sare, para bez dece, oboje u zrelim etrdesetim godinama.
Opisau jedan jedini razgovor koji sam imao sa njima. On
pokazuje da izmeu stradanja deteta izloenog zlu i zrele
osobe u istoj situaciji postoje, u nekim oblicima, velike
razlike. Dae nam takoe i jo jedan klju za razumevanje
fenomena zlog para o kome smo upravo govorili. I naj
zad, ovaj sluaj e otkriti jo jednu, novu zagonetnu di
menziju problema psihijatrijske klasifikacije ljudskog zla.

SLUAJ H A R T L I J A I SARE
Primio sam ih nedelju dana poto je Hartli bio otpu
ten iz dravne bolnice. Mesec dana pre toga, jedne subote
u 11 sati ujutru, Hartli je sebi brijaem isekao vrat sa obe
strane. Razgolienih grudi, uao je u sobu u kojoj je Sara
svodila raune i izjavio: Upravo sam ponovo pokuao da
se ubijem.
Sara se okrenula i videla njegov okrvavljeni torzo.
Pozvala je policiju, a policija hitnu pomo. Hartlija su odvezli u odeljenje za hitne sluajeve. Posekotine su bile re
lativno plitke; nije uspeo da povredi ni vratne ile, ni ar
terije. Poto su mu previli rane, prebacili su ga u dravnu
bolnicu. Ovo je za poslednjih pet godina bio njegov trei
pokuaj samoubistva i trei boravak u dravnoj bolnici.
41
O v o roditeljsko jedinstvo mnoge psihijatre nee iznenaditi.
U ispitivanju sluajeva dece koja su tuena nailazimo da po pra
vilu oba roditelja uestvuju u zloinu. Cak i u sluajevima incesta
izmeu oca i kerke obino otkrijemo da je i majka b a r delimino saraivala. Jo jednom, ne elim da kaem da su svi rodi
telji koji tuku svoju decu ili su sa njima u incestualnom odnosu
obavezno zli. O v e primere sam uzeo samo kao ilustraciju injenice
da gotovo uvek oba roditelja snose krivicu za stvaranje psihopa
tologije kod svoje dece. Oni koji su itali knjigu Sybil od Flore
Schreiber ( W a r n e r Books, 1974), podsetie se na istinitost ovog
principa.

118

Hartli i Sara su se nedavno doselili u kraj u kome

sam radio, pa je on, po izlasku iz bolnice bio upuen kod
mene na dalju terapiju. Otputen je sa dijagnozom involutivna depresivna reakcija. Bio je na jakoj dozi antidepresanata i pilula za smirenje.
Kada sam izaao da se pozdravim sa njim, Hartli je
sedeo pored svoje ene, beivotnim oima nemo buljei u
prazno. Bio je sedokos, srednjeg rasta, ali je izgledalo kao
da se smanjio, kao da je bio silom zgnjeen u vrlo mali
prostor. Zamaralo me je ak i da ga gledam. Boe, pomi
slio sam, kada e ove dravne bolnice prestati da izbacuju
ljude pre nego to ih bar malo dovedu u red. On je jo
uvek depresivan kao Crna rupa Kalkute. Ipak, pokuao
sam da budem srdaan. Ja sam dr P e k , rekao sam mu.
Izvolite kod mene.
M o e li da poe i moja supruga? prozborio je
Hartli moleivim glasom.
Pogledao sam u Saru. Mrava, koata ena, iako ma
nja rastom od Hartlija, izgledala je nekako vea. A k o ne
mate nita protiv, doktore, rekla je slatko se smeei.
Od njenog osmeha mi nije bilo nita bolje. Nekako nije
iao uz pomalo gorak izraz koji su odavale bore zbijene
oko njenih usana. Nosila je naoare sa elinim okvirima
i podseala me na neku misionarku.
Uveo sam ih oboje u svoju ordinaciju. Kada smo posedali, pogledao sam u Hartlija. Zbog ega ste hteli da
poe i vaa supruga? pitao sam.
Oseam se ugodnije ako je ona pored mene, tromo
je odgovorio. Bez naroite topline; ovo je bila samo izjava
o injeninom stanju.
Verovatno sam ih pogledao ispitivaki.
Hartli je takav ve due vremena, doktore, izja
vila je Sara smeei se veselo. N e da mi da ga ostavim ni
za momenat.
Je li to zbog toga to ste ljubomorni? pitao sam
Hartlija.
N i j e , rekao j e tupo.
P a onda, zbog ega?
Bojim se.
119

Cega se bojite? pitao sam.

N e znam ega. Jednostavno se bojim.
Ja mislim da je to zbog njegovih misli, doktore,
upala je Sara. Hajde, Hartli, njemu moe da pria o
tvojim mislima, pouila ga je. Hartli nita nije rekao.
O kakvim to mislima ona govori? pitao sam.
O mojim mislima o ubistvu, odgovorio je Hartli mo
notono.
Ubistvu? ponovio sam. Hoete da kaete da raz
miljate o ubijanju?
N e . Samo. ubij.
Nita ne razumem, nemono sam rekao.
T o je samo pomisao na r e , objasnio je Hartli bez
emocija. Pada mi na pamet re ,ubij\ Kao da je neko iz
govara. Moe da se pojavi bilo kada, ali to najee bude
ujutru. Kada ujutru ustanem i poem da se brijem, dok
se gledam u ogledalu, to je ve tu. ,Ubij\ Skoro svakog
jutra.
Mislite isto kao halucinacija? zapitkivao sam.
ujete glas koji vam kae da ubijete.
N e , odgovorio j e Hartli. T o nije glas nego samo
re u mojoj glavi.
Dok se brijete?
Da. Ujutru mi je uvek najgore.
Da li za brijanje koristite brija? iznenada mi je
proradila intuicija. Hartli je klimnuo glavom. Zvui kao
da biste hteli nekoga da ubijete brijaem, nastavio sam.
Hartli je izgledao zaplaen. To je bio prvi znak emo
cije koji je pokazao: N e , odluno j e rekao. Nikoga ja ne
elim da ubijem. Nije to oseanje to je samo re.
Da, ali izgleda da ste pokuali da ubijete sebe, primetio sam. Zbog ega?
Oseam se tako grozno. Niko od mene nema nikakve
koristi. Sari sam samo teret u ivotu. Njegov glas se
svom teinom navalio na mene. ivot sa njim sigurno nije
pesma.
Je li vam on teret u ivotu? pitao sam Saru.
120

Ma, ja se ne bunim, odgovorila je ona ivahno. V o lela bih da imam malo vie vremenna za sebe. I naravno,
da imamo malo vie para.
Znai jeste vam na teretu?
Gospod mi daje snagu, Sara je odgovorila.
K a k o to da nemate dovoljno para? pitao sam.
Hartli ne radi ve osam godina. Toliko je depresi
van, siroto srce. A l i provuemo se nekako zahvaljujui
mom poslu u telefonskoj kompaniji.
Nekada sam bio trgovac, upao je Hartli alosnim
glasom.
Da, uspeo je da radi prvih deset godina naeg bra
k a , sloila se Sara, A l i nikada nije bio dovoljno agresi
van je T tako, duo?
One godine kada smo se venali, zaradio sam preko
dvadeset hiljada dolara samo na proviziji, pobunio se
Hartli.
Da, ali to je bilo pedeset este. To je bila izuzetna .
godina za prodaju elektrinih prekidaa, objasnila je Sa
ra strpljivo. Svako ko je te godine prodavao elektrine
prekidae mogao je da zaradi te pare.
Hartli je utao.
Zbog ega ste prestali da radite? pitao sam ga.
Moja depresija. Tako sam se grozno oseao ujutru da
vie nisam mogao da radim.
Zbog ega ste bili toliko depresivni?
Hartli je izgledao zbunjen. Kao da neega nije mogao
da se seti. Mora da je to bilo zbog onih mojih rei, naj
zad je progovorio.
Mislite, one rei u vaoj glavi, kao ,ubij'?
Klimnuo je glavom.
Rekli ste, rei u mnoini. Da li je bilo jo nekih re
i? pitao sam.
Hartli je utao.
Hajde, duo, rekla je Sara, ispriaj doktoru i o
drugim recima.
Pa, jeste. Ponekad se pojave i druge rei, priznao
je oklevajui. Kao, ,seci' i ,eki\
I ta jo?
121

Ponekad ,krv\
T o su sve ljutite reci, primetio sam, mislim da
vam one ne bi dolazile da niste vrlo ljuti.
Ja nisam ljut, tupo je insistirao Hartli.
Sta vi mislite? pitao sam okreui se Sari. Da
li je Hartli ljut?
Oh, ja mislim da me on m r z i , odgovorila je uz svoj
veseli osmeh kao da govori o simpatinom nestaluku komijskog deteta.
Buljio sam u nju u neverici. I sam sam poinjao da
sumnjam da je u tome stvar, ali nisam oekivao da je ona
toga potpuno svesna i tako mirna.
Zar se ne bojite da moe da vas povredi? pi
tao sam.
O , ne. Hartli ni muvu ne bi zgazio je l' da, duo?
Hartli nije odgovorio.
Ozbiljno, rekao sam Sari, on razmilja o krvi i
ekiu. Cini mi se da, kada bih bio na vaem mestu, prili
no bih se bojao da ivim sa muem koji me mrzi i razmi
lja o takvim stvarima.
A l i v i ne shvatate, doktore, bezbrino je Sara ob
jasnila.
On nikako ne moe da me povredi. On je takav
slabi.
Bacio sam brz pogled na Hartli ja. Na njegovom licu
nije bilo apsolutno nikakvog izraza. Sedeo sam tako zapa
njen, u tiini, skoro ceo minut, pokuavajui da smislim
kako da nastavim. Najzad sam ga upitao: K a k o se osea
te kada ujete da vas vaa ena naziva slabiem?
Ima pravo. Ja jesam slabi, promrmljao je.
A k o ona ima pravo, onda kako se oseate zbog toga?
Voleo bih da sam jai, odgovorio je bez oduev
ljenja.
Hartli ak ne moe ni da v o z i , upala je Sara. N e
usuuje se bez mene ni iz kue da izae. Ne srne da ode
ni do samousluge ili bilo kog mesta gde ima puno ljudi
je l' tako, duo?
Klimnuo je u znak tupog odobravanja.
122

 V i se, izgleda, u svemu slaete sa vaom suprugom

primetio sam.
Ona je u pravu. Ja nigde ne mogu da idem bez nje.
Zbog ega?
Plaim se.
K o g avola se plaite? pitao sam pokuavajui
da ga razmrdam.
N e znam, ponizno je odgovorio. Jedino to mogu
da kaem jeste da se uplaim uvek kada treba neto sam
da uradim. Plaim se kad god Sare nema u blizini da mi
pomogne.
Govorite kao da ste malo dete, primetio sam.
Tu se Sara samozadovoljno osmehnula. On i jeste de
te u nekom smislu, rekla je. T i nisi ba sasvim odrastao,
je li, duo?
Moda vi ne elite da on odraste, rekao sam brzo se
okreui ka njoj.
Sara me je iznenada oinula pogledom punim mrnje.
e l i m ? dreknula je. Kada je iko pitao ta ja elim?
Moje elje nisu vane. Moje elje nikada nikome nisu bile
vane. Ne radi se o tome ta ja elim ili ne elim, ve ta
moram da radim, ta Gospod od mene zahteva da radim.
Koga je briga to je Hartli takav teret? Koga je briga to
ja moram sve da radim, svuda da vozim, da obavljam sve
kupovine? A l i ja se ne alim. N e . Kakvog prava imam da
se alim? N e . Sara nema nikakvih prava. Sara se ne ali.
Hartli je u depresiji. Ja ne treba da se alim. Hartli je crv
od oveka. A l i koga je briga za Saru? Ja samo podnosim
teret koji mi je Gospod odredio. Sara samo radi ono to
mora.
Bio sam iznenaen njenom otrinom i nisam bio sigu
ran da elim ponovo da se upletem u istu stvar. Ali, na
stavio sam, vie iz radoznalosti nego zato to sam verovao
da mogu bilo kako da pomognem u toj situaciji. K o l i k o
znam, vas dvoje nemate dece, rekao sam. Da li ste to sa
mi odluili?
Hartli nije sposoban da ima dece, izjavila je Sara.
Zbilja? Da li se zna zbog ega?
123

Sara me je pogledala kao da ni o emu nemam pojma.

Zbog toga to sam ja bila na ginekolokom pregledu i
doktor je rekao da je sa mnom sve u redu.
Jeste li i vi bili na pregledu? pitao sam Hartlija.
Odmahnuo je glavom.
Zbog ega?
A zato da idem? usprotivio se kao da sam ne
sposoban da vidim ono to je oigledno. A k o Sari nita
ne fali, znai da meni fali.
Hartli, vi ste najpasivniji ovek koga sam u ivotu
v i d e o , rekao sam. V i pasivno uzimate zdravo za gotovo
ono to vam vaa ena kae, kao da to mora da bude isti
na. Vi pasivno prihvatate da to to je sa njom sve u redu,
automatski znai da sa vama nije. Ima puno sluajeva gde
je i kod mua i kod ene sve potpuno normalno, pa ipak
nemaju dece. Moda je i kod vas sve sasvim u redu. Zato
ne proverite?
T o nema svrhe, doktore, odgovorila je Sara umesto
njega. M i smo suvie stari za decu. A nemamo ni para
za jo testova. Vi ste zaboravili da sam ja jedina koja za
raujem. Osim toga, dodala je smeei se, zar moete
da zamislite Hartlija u ulozi oca? On ak ne moe ni da
zarauje za ivot.
A l i zar ne bi vredelo da Hartli bar zna da fiziki nije
nesposoban da ima decu?
Sara je u pravu, rekao je Hartli branei izjavu svo
je ene da je nesposoban. T o nema nikakve svrhe.
Sada sam ve bio vrlo umoran. Moj sledei pacijent
je bio na redu kroz dvadeset minuta, ali imao sam jaku
elju da ovde prekinem ovaj razgovor. Nije bilo nikakve
nade za bilo kakvu promenu. Nisam video nikakvu mogu
nost da pomognem Hartliju. Suvie je duboko zagazio. A l i
zbog ega? Sta i kako je, za ime Boga, dovelo do ovakve
nesree? Priajte mi o svom detinjstvu, rekao sam.
Nema ta da se kae, promrmlja Hartli.
Dokle ste stigli u obrazovanju? pitao sam.
Hartli je studirao na Jelu, ponovo je Sara odgovo
rila umesto njega, ali je popadao na ispitima, je V da
duo?
124

Hartli je klimnuo glavom.

Razboleo sam se od pomisli da je ovaj crv od oveka,
kako ga je Sara sasvim tano i grubo nazvala, jednom bio
bistar student univerziteta. K a k o ste uspeli da se upiete
na Jel? pitao sam.
Moja porodica je bila bogata.
A l i mora da ste i vi bili prilino inteligentni, prime
tio sam.
Biti inteligentan nita ne vredi ako ovek ne radi,
opet se umeala Sara. Ja uvek kaem: koliko radi, toliko
i vredi.
Okrenuo sam se njoj. Da li ste svesni da svaki put
kada sam pokuao da upravim panju na dobre strane va
eg supruga, vi ste upadali da ga kastrirate?
Ona je poela da sike: Ja ga kastriram? Ja sam ta
koja ga kastriram? Svi ste vi doktori jednaki. Kau, mo
da ga vi kastrirate. Ja sam za sve kriva, je T? O, da, Sara
je kriva za sve. On je bez posla, on ne vozi, on nita ne
radi, ali sve je to Sarina krivica. Ja u neto da vam ka
em, bio je on kastriran i pre nego to je mene upoznao.
Majka mu je bila alkoholiarska mrcina. Otac mu je bio
slabi isto kao i on. Nije bio sposoban ni kolu da zavri.
A onda su jo priali da sam se udala za pare. Ha! K o j e
pare? Ta drolja, njegova majka, sve je pare potroila na
ljokanje. Ja nikakve pare nisam videla. Mene nikada niko
nije pomagao. Saru niko ne pomae. Sara sve sama radi.
A l i zato mogu da je optuuju da ga kastrira. Mislite da
ikoga od njih ja zanimam? N e . Nikoga. Mene samo optu
uju.
Mene biste mogli da zanimate, Saro, rekao sam bla
go i dodao, ako mi to dozvoljavate. Zato mi ne priate o
sebi? Kaite mi neto o svojoj porodici i detinjstvu?
Znai, sada sam ja pacijent, je li? pitala je ogor
eno. E, pa ao mi je, ali odbijam da budem vae zamore. Ne treba mi vaa pomo. Meni nita ne fali. Za sve to
mi treba uvek mogu da se obratim mom popu. On me ra
zume. On shvata tekoe kroz koje prolazim. Bog mi daje
svu potrebnu snagu. Ja sam ovde dovela Hartlija da bi se
125

njemu pomoglo. On je taj kome treba pomo. Njemu vi

pomozite ako ste u stanju.
Saro, ja vam ozbiljno govorim, rekao sam. V i ste
potpuno u pravu kada kaete da Hartliju treba pomo i mi
emo mu pomoi koliko god budemo mogli. A l i ja mislim
da i vama treba pomo. Vi se nalazite u veoma tekoj situ
aciji i vidim da vas ona ponekad prilino potrese. Mislim
da biste se mnogo bolje oseali kada biste sa nekim mogli
da razgovarate ili kada biste mi dozvolili da vam dam neko
blago sredstvo za umirenje.
A l i dotle se Sara ve sabrala. Zavalivi se u stolici,
smeila se na mene kao da sam neki simpatian, ali po
malo izgubljen mladi ovek. Hvala vam, doktore, veoma
ste ljubazni, rekla je, ali na alost, ja nisam potresena.
Vrlo je malo toga na ovom svetu to moe mene da po
trese.
Usuujem se da se ne sloim sa t i m , usprotivio sam
se. Mislim da ste se malopre ba potresli. Vrlo potresli.
P a , moda ste i u pravu, doktore, odgovorila je Sa
ra, ne dozvoljavajui sebi da se ponovo uzbudi. Hartlijeva bolest je za mene veliki teret. Bilo bi mi mnogo lake
kada on ne bi postojao.
U sebi sam se zgrio. Sve ovo, kao da nije imalo ni
kakvog efekta na Hartlija. On je ve bio u takvoj depre
siji i toliko izgaen da ga vie nita nije pogaalo. Zato
ga onda ne ostavite? pitao sam. Mislim da bi vam bi
lo bolje bez tog tereta. A moda bi na kraju krajeva bilo
bolje i za Hartlija jer bi ga to primoralo da stane na svoje
noge?
A h , bojim se da sam Hartliju suvie potrebna da bi
tako neto uopte dolo u obzir, doktore, odgovorila je
Sara uz materinski osmeh. Okrenula se svom muu: T i
ne bi mogao da ivi bez mene, zar ne, duo?
Hartli je izgledao prestravljen.
T o bi svakako bilo veoma teko za njega, sloio
sam se. A l i , mogli bismo da sredimo da provede neko
vreme u bolnici. Vi ete znati da je on tamo na dobroj nezi
i da moe da ostane sve dok mu ne bude bolje.
126

Misli da bi to voleo, duo? pitala ga je Sara. Da

li bi voleo da opet ode u bolnicu i da ja opet moram $a te
ostavim?
M o l i m t e , zakuka Hartli, molim te, nemoj.
K a i , duo, doktoru zbog ega nee da te ostavim,
naredila mu je.
Ja te v o l i m , zacvileo je Hartli.
Eto vidite, doktore, pobedonosno je objasnila Sa
ra. Ja ne mogu da ga ostavim zato to me v o l i .
A l i , da li vi volite njega? pitao sam.
V o l i m ? pitala je Sara gotovo zabavljajui se.
Sta tu ima da se voli? N e , mislim da bi to najbolje moglo
da se nazove oseanjem dunosti, doktore. Ja imam du
nost da vodim o njemu rauna.
Nisam siguran ta je tu dunost, a ta potreba sa va
e strane, rekao sam suprotstavljajui joj se. Gledano
odavde, meni se ini da u vama postoji duboko ukorenjena potreba za teretom koji Hartli predstavlja. Moda je to
zbog toga to nikada niste imali dece. Moda od Hartlija
pokuavate da napravite dete koje niste mogli da imate.
Ne znam. A l i znam da iz nekog razloga imate neodoljivu
elju da njime dominirate isto kao to i on ima neodoljivu
elju da od vas zavisi. Ovaj udni brak podmiruje vae
potrebe isto koliko i njegove.
Sara se neprijatno nasmejala udnim, upljim kikotom. Babe i abe, doktore, rekla je. Ili, jabuke i pomorande. Ne moete ih uporeivati. Ne moete uporeivati
mene sa Hartlijem; mi smo kao jabuke i pomorande. A l i
vi ne znate ko je ko je 1' tako? Jesam li ja jabuka ili pomoranda? Je li moja koa glatka ili hrapava? Ili moda
debela? Ponovo se onako zakikotala. Da, ja sam verovatno debelokoac. Mi, koje proganjaju, moramo da bude
mo debelokoci. Vi ste pseudonauni progonitelji. Ali to je
u redu. Znam ja kako treba sa onima koji vole da ljute
pomorande i seckaju jabuke. Gospod me voli. Naa je
mo na nebesima. Moete vi da mislite i priate ta god
hoete. Sve je to ubre, siktala je. I tako e i zavriti,
zar ne? Kore od pomorandi i krike jabuka u ubritu.
127

A i vi ete tamo zavriti, vi pseudonauni progonitelji. U

ubritu. Sa ostalim voem, zavrila je pobedonosno.
Uplaio sam se da, moda, nisam pogreio to sam se
konfrontirao sa Sarom i sluao je dok je gubila kontrolu.
Bilo je sasvim dovoljno to je Hartli pokuavao da izvri
samoubistvo i ivotario svoju bednu, patetinu egzisten
ciju. Sta ako oboje zavre u bolnici? Ona se verovatno oseala priteranom uza zid. Bolje da joj dam dosta prostora
da se ponovo pribere. E , pa doli smo do kraja naeg da
nanjeg sastanka, rekao sam, i moramo da napravimo plan
za terapiju. Kako mi se ini, vi, Saro, ne smatrate da vam
je u ovom trenutku potrebna terapija i meni se ini da
sasvim dobro funkcioniete. Ali, izgleda, da je Hartliju
definitivno potrebna pomo, ta vi mislite?
Jeste, jadni Hartli nije ba u najboljem stanju, slo
ila se Sara kao da se proteklih nekoliko minuta nikada
nisu dogodili. Moramo uiniti sve to moemo da mu
nekako pomognemo.
U sebi sam odahnuo. Izgleda da moje uplitanje u nji
hov brak nije pogoralo situaciju, mada nita nije ni po
moglo. Da li mislite da treba da nastavite sa uzimanjem
lekova? pitao sam Hartlija.
On je nemo klimnuo glavom. T v o j e misli mogu da
budu jo gore ako ne uzima lekove, je T da duo? rekla
je Sara. On je opet klimnuo.
Verujem da je tako, rekao sam. Sta mislite o psi
hoterapiji? Da li biste voleli da sa nekim detaljno razgo
varate o sebi?
Hartli je odmahnuo glavom. Od toga mi bude loe,
promrmljao je.
N j e g o v proli pokuaj samoubistva je bio u vreme
kada su pokuavali da mu daju psihoterapiju, potvrdila
je Sara.
Napisao sam recept za isti lek u istoj dozi koju je
Hartli primao u bolnici i rekao da bih kroz tri nedelje
eleo ponovo da ga vidim da bismo proverili da li u tret
manu treba neto da se izmeni. A l i sledei sastanak nee
biti ovako dug, rekao sam, u stvari, bie veoma kratak.
128

Naravno, doktore, rekla je Sara, poto smo sve

troje ustali. V i ste ve toliko uinili za Hartlija. Zaista
ne znam kako da vam se zahvalimo.
Dva minuta kasnije, poto sam u Hartlijev karton upi
sao kratku beleku, poao sam na kafu. Hartli i Sara su
upravo zavrili plaanje kod sekretarice i dok su ili pre
ma izlazu, uo sam Saru kako kae: Ovaj doktor je mno
go simpatiniji od onog na drugoj klinici, je 1* da? Bar
je Amerikanac. Onoga nita nismo razumeli kad je pri
ao, je T da duo?
Moda je najinteresantniji aspekt ovog sluaja ne to
liko Sarino zlo, koliko Hartlijev odnos prema njemu. Hartli
je bio Sarin rob. Tema ropstva se neretko pojavljuje u
bajkama i mitovima, gde su princ, princeza ili neka dru
ga bia zarobljeni zlom silom neke vetice ili demona. Kao
i ostali mitovi o zlu i za ove treba dublje prouavanje. A l i
za razliku od junaka takvih mitova, ja Hartlija nisam mo
gao da spasem ropstva. On je svojom voljom bio u rop
stvu. On je dobrovoljno prodao Sari svoju duu da je ona
uva. Zbog ega? U jednom momentu tokom seanse re
kao sam Hartliju da je najpasivniji ovek koga sam u
ivotu v i d e o . Pasivna osoba znai neaktivna osoba
osoba koja uzima umesto da daje, onaj koji prati umesto
da vodi, prima umesto da ini. Mogao sam da upotrebim
i neku drugu re: zavistan, infantilan, lenj.* 2 Hartli
je bio monumentalno lenj. Njegov odnos sa Sarom je bio
odnos deteta koje se vezalo za majku. On ak nije mo
gao ni da doe sam v, moju ordinaciju, a kamoli da rizikuje da utroi energiju u nezavisno, sopstveno razmi
ljanje.
Zbog ega je Hartli bio tako ekstremno lenj, ne zna
mo. Sarini komentari o njegovoj majci-alkoholiaru i ocu-slabiu govore o mogunosti da su bili lenj i roditelji koji
se nisu mnogo zauzimali oko ispunjavanja Hartlijevih po
treba u ranom detinjstvu. Moemo da pretpostavimo da je
u vreme kada je sreo Saru Hartli ve bio veoma lenja
osoba, dete u odei odraslog, koje nesvesno trai jaku
majku koju nikada nije imao, da o njemu vodi brigu. Sara
je potpuno odgovarala njegovim zahtevima, ba kao to je
129

on odgovarao njenoj potrebi da ima potencijalnog roba.

Kada je jednom odnos meu njima bio uspostavljen, po
elo je vrzino kolo koje je, prirodno, pojaavalo inten
zitet njihovih bolesti. Njena dominacija je jo vie podsticala njegovu podreenost, a njegova slabost je pothra
njivala njenu elju da ima mo nad nekim.
Prema tome, Hartli nije bio samo nevoljna rtva Sarinog zla. Ovo je vano, jer predstavlja dobar primer opteg pravila: mi nikada sluajno ne postanemo partneri zla.
To to nas, odrasle osobe, uteruju u zamke zla nije sud
bina; mi te zamke sami postavljamo. Ovaj princip emo
videti u akciji u jednom od sledeih poglavlja, gde emo
se baviti fenomenom grupnog zla i pokuati da razmotrimo
ta je to to ini da se ogroman broj ljudi tako lako ud
rui u primerima najodvratnijeg ponaanja.
A l i za sada emo ostati na najmanjoj od grupa ^
jednom paru i posmatrati kako dvoje ljudi zajedno
uestvuju u zlu. Sluaj Hartlija i Sare je interesantan delimino i zbog toga to izgleda nemogue odrediti ko je
u tom paru onaj koji je zao. Oba Bobijeva roditelja su iz
gledala zla. Gospodin i gospoa R. su izgledali podjednako
upleteni u unitavanje Roderovog duha. Usled same pri
rode njihovog zla nije mi bilo mogue da im se dovoljno
pribliim da bih ih dobro upoznao. Moja pretpostavka je
da oni nisu bili ba podjednako zli kao to su izgledali.
Sumnjam da je mogue da dvoje podjednako zlih ljudi op
stanu zajedno u tako bliskoj zajednici kao to je brak. Bili
bi suvie destruktivni za bilo kakvu kooperaciju. Zbog
toga verujem da je u sluaju Bobijevih roditelja, jedno
do njih dvoje bilo dominantni je u njihovom zajednikom
zlu i verujem da je to bio sluaj i sa gospodinom i gospo
om R. Mislim da bismo, kada bismo bili u situaciji da
ih izbliza ispitamo, nali da je u svakom paru zlih ljudi
jedna osoba manje ili vie u ropstvu druge, mada ne do
one mere u kojoj je to bio Hartli.
A k o se itaocu Sarin i Hartlijev odnos ini bizar
nim, ja u se sloiti. Njihov sluaj sam izabrao ba zbog
toga to su bili najbolesniji par koji sam sreo u dugogo
dinjoj psihijatrijskoj praksi. Ma koliko bizaran, njihov
130

odnos je dobra ilustracija tipa odnosa koji je zapravo vrlo

est. Fenomen branog ropstva uopte nije retkost. itao
ci koji su i sami psihijatri viali su u svojoj svakodnev
noj praksi na desetine takvih sluajeva. A i ostali itaoci
e, ako razmisle, sigurno prepoznati ovaj tip braka bar
kod nekih ljudi koje poznaju.
Zlo je definisano kao upotreba moi da bi se unitio
duhovni razvoj drugih u cilju odbrane i ouvanja integri
teta nae obolele linosti. Ukratko, to je iskoriavanje
drugih. Mi ne iskoriavamo jake ve slabe ljude. Jer da
bi zli ljudi koristili svoju mo, znai da moraju pre svega
da je imaju. Oni moraju da imaju bar nekakvu dominant
nost nad svojim rtvama. Najuobiajeniji primer dominant
nosti je dominantnost roditelja nad decom. Deca su sla
ba, bespomona i ne mogu da se izbave iz odnosa sa ro
diteljima. Zbog toga i nije udo to deca kao to su Bobi
i Roder predstavljaju veinu rtava zla. Oni jednostavno
nemaju ni dovoljno slobode ni snage da se izbave. A i ka
da odrasli poslanu rtve zla, to znai da nemaju snage da
se izbave. Oni mogu biti nemoni u situaciji kada im neko
prisloni revolver uz glavu, ili kada ih, kao to je bilo
sa Jevrejima, u gomili sprovode u gasnu komoru ili kada
ih, kao stanovnike Milaja, poredaju na streljanje. A mogu
biti nemoni i usled sopstvenog nedostatka hrabrosti. Za
razliku od Jevreja ili stanovnika Milaja i za razliku od
dece, Hartli je fiziki bio u stanju da se izbavi. U teo
riji, on je mogao jednostavno da napusti Saru. A l i on se
za nju vezao lancima lenjosti i zavisnosti i mada je imao
zvanje odrasle osobe, pristajao je da bude nemono dete.
Kada god odrasla osoba, osim ako nije pod pretnjom pito
lja, postane rtva zla, to je zbog toga to je na ovaj ili
onaj nain napravila Hartlijevu pogodbu.

MENTALNA BOLEST I IMENOVANJE ZLA

Pojam imenovanja je tema ovog rada. Nje smo se
u nekoliko navrata ve dotakli: nauka je propustila da
zlo imenuje jednim od predmeta prouavanja; taj se na131

ziv nc pominje ni u psihijatrijskom leksikonu; mi se us

truavamo da neke ljude nazovemo zlim; zbog toga u nji
hovom prisustvu ponekad oseamo bezimeni uas i odboj
nost; meutim, imenovanje zla nije bez opasnosti.
Kad neto nazovemo pravim imenom, mi nad njime
stiemo izvesnu mo. Mi ga kroz to ime identifikujemo.
Bespomoni smo pred boleu kojoj ne znamo taan na
ziv, kao to je, na primer, pneumokokna pneumonija ili
pluna embolija. Bez ovakve identifikacije smo izgub
ljeni kada treba da odredimo nain leenja. Velika je ra
zlika i sa stanovita terapije i sa stanovita prognoze da
li emo poremeaj kod pacijenta oznaiti kao izofreniju
ili psihoneurozu. Cak i kada nemamo efikasan nain
leenja, dobro je imati bar ime oboljenja. Pitirijaza je
runa i ponekad neugodna kona bolest za koju ne po
stoji adekvatna terapija. A l i pacijent e rado platiti der
matologa ako mu ovaj kae: Ma, to je samo pitirijaza. N i
je lepra. Za nju nemamo leka, ali ne brinite, nee vam
nakoditi i za dva do tri meseca e proi sama od sebe.
Mi ne moemo ak ni da ponemo da se bavimo ne
kom boleu dok je ne identifikujemo pomou njenog ade
kvatnog imena. Leenje oboljenja poinje od njegove
dijagnoze. A l i da li je zlo bolest? Mnogi e rei da nije.
Postoje brojni razlozi iz kojih ovek okleva da zlo stavi
u kategoriju bolesti. Neki od njih su emocionalni. Na
primer, navikli smo da prema obolelim ljudima oseamo
saaljenje i razumevanje, ali emocije koje u nama budi
zlo su ljutnja i odvratnost ako ne i mrnja. Da li treba
da oseamo saaljenje i razumevanje prema roditeljima
koji za Boi svom detetu poklanjaju oruje kojim je nje
gov stariji brat izvrio samoubistvo? Da li treba sa blago
naklonou da gledamo na svakog ubicu, osim u sluaje
vima kada se radi o onima koji su oigledno ludi, sili
s uma. Ljudi koje smo ovde oznaili kao zle nisu ludi u
uobiajenom smislu rei. Oni nisu mahniti, oni ne tra
bunjaju. Oni su usklaeni ljudi kulturnog ponaanja, koji
rade odgovorne poslove, zarauju novac, koji, na izgled,
glatko funkcioniu u okviru svojih drutvenih sistema i
veoma ih je teko u povrnoj analizi otkriti i oznaiti kao
132

i malo poremeene. Meutim, to to kada imamo posla

sa zlim ljudima, mi teko da oseamo i deli razumevanja, govori samo o naoj emocionalnoj reakciji a ne daje
odgovor na pitanje da li je zlo bolest ili nije. Lepru smo
smatrali boleu i u vreme kada smo se jo plaili i ga
dili gubavaca.
Ako sada zanemarimo nae emocionalne reakcije na
zlo, doi emo do tri racionalna razloga koji nas sputavaju
da zlo smatramo boleu. Iako su sva ta tri razloga na
svoj nain ubedljiva, ja u ipak ostati na poziciji da zlo
treba da se smatra mentalnim oboljenjem. To u potkrepiti analizom onoga to je pogreno u svakom od njih.
Po prvom, obolelim ljudima smatramo samo one koji pa
te od neke vrste nesposobnosti ili bola ne postoji bo
lest bez patnje. Ovaj vrlo stari argument je jo uvek, kao
i u stara vremena, izloen otrim napadima. Cak i sama
re bolest znai patnju. Kao to je poznato, mi sebe definiemo kao bolesne kada smo u stanju patnje koja nije
neophodna i koju ne elimo.
A zli ljudi koje smo opisali sebe ni u kom sluaju
ne smatraju obolelim i ne bi se reklo da pate. Oni sebe
sigurno ne bi identifikovali kao. pacijente. U stvari, kao
to sam ve rekao, za zle ljude je karakteristino da, u
svojoj narcisoidnosti, veruju da im nita ne fali i da su
primer ljudske psiholoke savrenosti. Znai, ako su ne
prikrivena patnja i lina svest o svojoj obolelosti ono po
emu odreujemo da li je neko bolestan ili nije, onda su
zli ljudi poslednji koje treba smatrati mentalno obolelima.
A l i u ovom argumentu postoje ogromni propusti. P o
stoji itav niz oboljenja koje su u poetnim stadijumima
potpuno asimptomatina. Neki biznismen je, prilikom ru
tinskog pregleda otkrio da ima pritisak 200/120, a oseao
se potpuno zdravim. Da li da mu prepiemo lek za sni
avanje pritiska (koji e najverovatnije uiniti da se ose
a manje zdravim)? Ili da ekamo da doivi fatalni srani
udar pa da onda njegovu hipertenziju okarakteriemo kao
bolest? Papanikolau-test je postao deo rutinskog gineko
lokog pregleda zbog toga to moe da otkrije rak na ma133

terici u vreme kada ga je jo mogue leiti, a to moe biti

godinama pre nego to ena oseti bilo kakve 'tegobe. Da
li treba da odgaamo bolnu hirurku intervenciju sve dok
ona ne pone da se osea zaista loe to e verovatno
nastati u vreme kada bude ve umirala od propadanja
bubrega jer joj je ureter blokiran tumorom? A k o zaista
tvrdimo da bolest definiu tekue tegobe koje izaziva, on
da izmeu ostalih, visok krvni pritisak ili rak, u stvari,
nisu bolesti. To mi se ini apsurdnim.
Kao to je poznato, ako nam doktor kae da smo oz
biljno bolesni, mi mu verujemo na re i ponemo da se
smatramo bolesnim bez obzira na to da li nas neto
boli ili ne. Mi prihvatamo njegovu definiciju da smo bo
lesni i zatim i sami sebe definiemo kao bolesne, prem
da se, moda, uopte tako ne oseamo.
A l i nije uvek tako. Uzmimo za primer sluaj seljaka
koji usled ozbiljnog sranog udara gubi svest i hitno ^e
prenet u bolnicu. Sledeeg dana, kada se sasvim osvestio
u ok-sobi, on po svaku cenu hoe da se oslobodi sra
nog monitora koji mu je privren na grudi i ode kui.
Bolniari pokuavaju da mu objasne d a j e imao srani udar
i da mora da lei da ne bi dobio jo jedan. Gluposti, ur
la on, jo ee se otimajui. Nita meni ne fali. Srce mi
je zdravo kao dren. Ne znam kako ste me skleptali, ali
sada me pustite jer moram da pomuzem krave. Poto je
pozvan doktor i ni nekoliko sledeih pokuaja nisu uro
dili plodom, da li treba da ga pustimo da se obue i ode
da radi na svojoj njivi? Ili treba da ga obuzdamo kako
znamo i umemo, damo mu sedativ i onda pokuamo da
mu objasnimo i damo mu vremena da prihvati injenino
stanje?
Ili, uzmimo sluaj alkoholiara u delirijum-tremensu, koji tri dana nije spavao, trese se kao prut, ima tem
peraturu 40C, puls 145 i teko je dehidrirao. On je ubeen da je bolnica, u stvari, japanski logor smrti i da mora
po svaku cenu odatle da se izbavi inae e ga ubiti. Da li
da ga pustimo da izjuri iz bolnice i izbezumljeno jurca po
ulicama krijui se iza automobila sve dok ne padne mrtav
od iznurenosti, konvulzija ili dehidratizacije? Ili da ga sa134

vladamo i protiv njegove volje damo mu jake doze librijuma da bi najzad pao u san koji mu je bio oajno potre
ban, da bi posle toga mogao da pone da se oporavlja?
Naravno, u sva tri sluaja emo primeniti drugu al
ternativu jer znamo da su ti ljudi ozbiljno bolesni iako
oni sami to ne misle niti prihvataju nau definiciju. Jasno
nam je da je njihova nemogunost da sami sebe definiu
kao bolesne, bez obzira ne injenice koje oigledno vode
tome u prilog, i sama deo njihove bolesti. Zar nije tako
i sa onima koji su zli? Ne kaem da zle ljude treba fi
ziki savlaivati i protiv njihove volje liavati ih njihovih
graanskih prava u normalnim tokovima ivota. A l i po
navljam ono to sam ve rekao da je to to ti ljudi ne
vide da su zli integralni deo njihovog stanja. I kaem i
to da je svaka bolest, bilo da je to zlo, delirij um, dijabe
tes ili hipertenzija objektivna realnost i da se ne moe
definisati na osnovu subjektivnog priznavanja ili nepri
znavanja.
I u konceptu po kome se bolest definie na osnovu
emocionalne patnje takoe ima propusta. Kao to sam izneo u knjizi Put kojim se rede ilo, esto se deava da ba
oni koji su duhovno najzdraviji i napredniji meu nama
budu izloeni mnogo veim patnjama nego obini ljudi.
Veliki voi, ako su dobri i mudri, esto prolaze kroz pat
nje i muke koje su obinom oveku nepoznate. Nasuprot
tome, u samom korenu mentalnih oboljenja obino lei od
bijanje da se proe kroz neku emocionalnu patnju. Oni
koji u potpunosti dozive depresiju, sumnju, konfuziju i
oaj mogu biti neuporedivo zdraviji od onih koji su, ug
lavnom, sigurni, samouvereni i samozadovoljni. Negiranje
patnje, u stvari, bolje definie bolest nego njeno prihvatanje.
Zli ljudi negiraju patnju koju donosi oseaj krivice
bolna spoznaja o sopstvenoj grenosti, neadekvatnosti
i nesavrenosti i sruuju svoj bol na druge, projektujui na njih svoje nedostatke i okrivljujui njih za sve.
Ako oni sami ne pate, ljudi koji sa njima ive esto pate.
Zli ljudi prouzrokuju patnju. Oni za ljude koji ive pod
135

njihovom dominacijom stvaraju minijaturno bolesno dru

tvo.
Nae postojanje u realnosti nije samo individualno
ve i drutveno; mi smo integralni delovi veeg organiz
ma koji se zove drutvo. ak iako insistiramo da bolest
definiemo na osnovu patnje, nije ni neophodno ni mudro
zadrati se iskljuivo na planu individue. Moda rodite
lji koje smo opisali sami nisu patili, ali njihove porodice
sigurno jesu. Simptomi poremeaja u porodici depre
sija, samoubistvo, poputanje u koli ili kraa mogu
se pripisati njihovom vodstvu. Sluei se terminologijom
teorije sistema, patnja dece nije bila simptom njihove
obolelosti ve obolelosti njihovih roditelja. Da li da indi
viduu smatramo zdravom samo na osnovu toga to sama
ne pati ni od kakvih tegoba, bez obzira na to koliko pat
nje i tegoba stvara ljudima oko sebe?
I najzad, ko moe da kae od ega zli ljudi pate? Oni,
svakako, ne izgledaju kao da duboko pate. Oni moraju tako
da izgledaju jer nisu u stanju da dopuste sebi da priznaju
bilo kakav nedostatak. Oni moraju pred sobom da izgledaju
kao da su uvek na nivou, da sve stalno dre u svojim ru
kama. To od njih zahteva njihova narcisoidnost. Meutim,
mi znamo da oni nisu zaista na nivou. Ma koliko sebe
smatrali kompetentnim roditeljima, mi znamo da oni, u
stvari, nisu kompetentni. Njihov kompetentan izgled je
samo to: izgled: Pretvaranje. Umesto da budu u sopstvenoj vlasti, oni su u vlasti svoje narcisoidnosti koja ih si
lom tera da se bez prestanka lano predstavljaju kao dob
ri i zdravi ljudi.
Zamislite samo koliko je psihike energije potrebno
da bi se to pretvaranje, toliko karakteristino za zle lju
de, neprestano odravalo! Oni verovatno u svoje neiskrene
racionalizacije i destruktivne kompenzacije utroe bar ono
liko energije koliko i najzdravija osoba u iskreno delovanje iz ljubavi. Zbog ega? Sta je to to ih dri u vlasti i
tera ih? U osnovi, to je strah. Oni su prestravljeni od mo
gunosti da budu raskrinkani pred svetom i pred so
bom. Oni ive u konstantnom strahu od suoavanja sa
136

sopstvenim zlom. Strah je najbolniji od svih emocija. Ma

koliko se dobro pretvarali da su mirni i sabrani u svako
dnevnim zbivanjima, zli ljudi provode ivot u strahu. Taj
strah i patnja su toliko hronini i toliko utkani u njiho
vo bie da ih ni, moda, vie i ne prepoznaju kao takve.
A i ako bi ih prepoznali, njihov uvek prisutni narcizam
bi im zabranio da to priznaju. Cak i ako prema zlim lju
dima ne oseamo saaljenje zbog grozne starosti koja ih
oekuje ili zbog stanja u kome e njihove due biti posle
smrti, siguran sam da je njihov ivot u stanju neprekidne
obazrivosti zaista za aljenje.
Bez obzira da li zli ljudi pate ili ne, doivljaj patnje
je toliko subjektivan a njeno znaenje toliko kompleksno
da mislim da bolest uopte ne treba definisati na osnovu
nje. Umesto toga, bolest i tegobu bih definisao kao svaki
defekt u strukturi tela ili linosti koji nas spreava da is
punimo svoj ljudski potencijal.
Priznajem, moda se naa miljenja razlikuju kada se
radi o tome ta, u stvari, ini ljudski potencijal. Meutim,
u svim kulturama i vremenima, uvek je bilo dovoljno mu
karaca i ena koji su u svom odraslom dobu dostigli neku
vrstu blaenstva egzistencije zbog ega za njih moemo da
kaemo da su postali uistinu ljudi. Time mislimo na one
iji ivoti kao da dodiruju boanske Te ljude moemo pro
uavati i ispitivati njihove karakteristike. 43 Ukratko, to su
ljudi koji su svesni i mudri; oni uivaju u ivotu, a spo
sobni su da se suoe sa smru; oni nisu samo produktivni
42
Erih F r o m je smislio termin ince9tuozna simbioza za jed
nu od tri komopnente sindroma propadanja, ili zao tip karak
tera. Iako nije u sebi imao druge dve komponente, Hartli je bio
ivi primer, pokretna definicija incestiozne simbioze. Moja pret
postavka je da je uao u odnos podreenosti zlu upravo zbog toga
Sto je sam bio delimino zao. Tano je da mu je bilo sasvim udob
no u ropstvu. Nejasno svestan injenice da je zarobljen u uasnoj
stupici, on se opsesivno bacakao izmeu dva najlaka naina da
se izbavi: da ubije Saru ili da ubije sebe. Ali je bio suvie lenj
da ak i pomisli na jedini legitimni izlaz koji je stajao otvoren
pred njim: oigledan, tei izlaz psiholoke nezavisnosti.
43
Vidi opis samoostvarenih linosti koji daje A b r a h a m M a s low u knjizi Motivacija i linost (Harper Bros., 1954).

137

ve i kreativni i oigledno imaju ljubavi za ostala ljudska

bia koja predvode dobrotom i namere i ishode.
Meutim, veina ljudi je toliko osakaena i u telu i u
duhu da, bez ogromne psihoterapeutske pomoi, nikada
nee dostii to uzvieno stanje. U tim legijama bogalja
masi oveanstva koja pati ive zli, koje moda jo i po
najvie treba saaljevati.
Rekao sam da postoje jo dva razloga iz kojih oklevamo da zlo okarakteriemo kao bolest. Njima moemo da
se suprotstavimo sa manje reci. Jedan je postavka da je
svako ko je bolestan samim tim i rtva. Mi imamo tenden
ciju da bolest posmatramo kao neto to nas je snalo, kao
okolnost nad kojom mi nemamo nikakvu kontrolu, kao
nesrean sluaj koji nam je nametnula besmislena sudbi
na, kao prokletstvo u ijem stvaranju mi nismo uestvo
vali.
Mnoge bolesti zaista tako izgledaju. A l i , ini mi se da
za mnoge, ili moda ak veinu, to uopte ne vai. Je li de
te koje istri na ulicu iako mu je bilo reeno da to ne ura
di rtva ako ga udari automobil? Ili ovek koji doivi sao
braajnu nesreu, a jurio je daleko iznad dozvoljene
brzine da ne bi zakasnio na sastanak? Ili da pogledamo za
trenutak ogroman spisak psihosomatskih oboljenja i bole
sti prouzrokovanih stresom? Da li su ljudi koji pate od
glavobolja zbog toga to ne vole svoj posao, rtve? rtve
ega? 2ena koja dobije napad astme kad god se nae u si
tuaciji u kojoj se osea zapostavljenom, izolovanom i ne
voljenom. Je li ona rtva? Na ovaj ili onaj nain, svi ovi
ljudi i brojni drugi su sopstvene rtve. Njihovi motivi,
promaaji i opredeljenja u ivotu duboko i intimno su po
vezani sa stvaranjem njihovih povreda i oboljenja. I ma
da su donekle sami odgovorni za svoje stanje, mi ih ipak
smatramo bolesnim.
Ovo pitanje, sa posebnim osvrtom na alkoholizam, ne
davno je bilo tema debate u kojoj su jedni energino tvr
dili da je alkoholizam bolest, a drugi da nije jer mu se lju
di sami predaju. Uesnici nisu bili samo lekari ve i razna
pravna lica i na kraju su zakljuili da alkoholizam jeste
138

bolest iako alkoholiari esto nisu rtve nikoga do sa

mih sebe.
Slino je i sa zlom. Zlo individue gotovo uvek bar do
nekle ima veze sa okolnostima pod kojima je rasla, sa gresima njenih roditelja i sa onim to su oni sobom doneli
Meutim, zlo je ipak stvar linog izbora i to ne jednog,
ve itavog niza izbora. injenica da je svako od nas od
govoran za zdravstveno stanje svoje due ne znai da je
slabo zdravlje neto razliito od bolesti. Jo jednom, mi
slim da stojimo na sigurnom i zdravom tlu ako u pokuaju
da definiemo bolesno stanje zanemarimo pojam rtve i
odgovornosti i umesto toga, vrsto se drimo ponuene
definicije, po kojoj je bolest svaki defekt u strukturi tela
ili linosti koji nas spreava da ispunimo svoj ljudski po
tencijal.
I najzad, poslednji argument protiv definisanja zla
kao oboljenja je verovanje da se ono ne moe leiti. Zato
neto emu se ne zna ni lek ni nain leenja oznaiti kao
bolest? Da u svojoj doktorskoj tani kojim sluajem imamo
eliksir mladosti, bilo bi smisla da starost smatramo bole
u, ali tako uglavnom ili bar trenutno, ne mislimo. Starost
prihvatamo kao neizbean deo ljudske situacije, kao pri
rodni proces koji nam je dodeljen i protiv koga je glupo
buniti se.
Meutim, ovaj argument zanemaruje injenicu da po
stoji itav niz poremeaja, od skleroze multipleks do ma
loumnosti, za koje ne postoji ni lek ni nain leenja, pa ih
ipak, bez oklevanja nazivamo bolestima. Moda ih tako
nazivamo jer se nadamo da emo nai naina da ih savla
damo. A l i zar to nije sluaj i sa zlom? Tano je da trenut
no ne raspolaemo nekim izvodijivim ili efikasnim nai
nom da leimo ljude koji su teko oboleli od mrnje i de
struktivnosti. U stvari, sama dosadanja analiza zla otkri
va razliite razloge iz kojih je izuzetno teko ak i pristu
piti tom stanju a da i ne govorimo o njegovom leenju.
Ali, da li je leenje uopte mogue? Da li da pred teko
ama koje nas oekuju jednostavno dignemo ruke i uzdahnemo da je stvar izvan naih moi? Cak i pored toga
to je u pitanju najvei problem ljudskog roda?
139

Umesto da bude efektni protivargument, injenica da

trenutno ne znamo kako da leimo zlo u ljudskoj linosti,
najbolji je razlog da ga nazovemo boleu. A to je zbog
toga to oznaka bolesti podrazumeva da taj poremeaj ni
je neto to se ne moe izbei, da je leenje mogue, da ga
treba nauno posmatrati i izuavati a da treba istraivati
metode leenja. A k o je zlo bolest, znai da ga treba sma
trati predmetom naunog istraivanja isto kao to su to
izofrenija ili neurastenija. Osnovna tvrdnja ove knjige je
da fenomen zla moe i treba da postane predmet naunog
istraivanja. Mi moemo i treba da izaemo iz stanja to
talnog neznanja i bespomonosti u kome se trenutno nala
zimo i krenemo u pravcu istinske psihologije zla.
Ako smo zlo oznaili kao bolest, onda treba da mu
prilazimo sa oseanjem samilosti. Po svojoj prirodi, zli lju
di u nama bude elju da ih unitimo pre nego leimo, da
ih mrzimo pre nego saaljevamo. Dok ove prirodne reak
cije slue za zatitu neupuenih, one istovremeno sprea
vaju i bilo kakvu soluciju. Ne verujem da emo se imalo
pribliiti eventualnom razumevanju i, kako se nadam, leenju ljudskog zla sve dok lekarske profesije ne odlue da
zlo nazovu boleu koja spada u domen njihove profesio
nalne odgovornosti.
U planinama Severne Karoline ivi jedan mudri, stari
svetenik u penziji koji je u svom veku ratovao protiv
mranih sila. Poto mi je uinio uslugu da pregleda prvi
rukopis ove knjige, dao je ovaj komentar: Drago mi je to
ste zlo nazvali boleu. Ono nije samo bolest; ono je bolest
nad bolestima.
A k o zlo nazovemo psihijatrijskim poremeajem, da li
je ono dovoljno jedinstveno da bude zasebna kategorija
ili spada u neku od kategorija koje ve postoje. Ono to iz
nenauje, imajui u vidu meru u kojoj je bilo zaputeno,
jeste da zlo bez problema moe da se doda u na postojei
sistem klasifikacije psihijatrijskih oboljenja kao potkategorija. Postojea, iroka kategorija poremeaja linosti u
ovom trenutku pokriva ona psihijatrijska stanja u kojima
negiranje line odgovornosti predstavlja osnovnu karakte
ristiku. T i m e to vrlo nerado prihvataju bilo kakvo osea-

140

nje linog greha i negiraju svoju nesavrenost, zli ljudi se

lako mogu ubrojati u ovu iroku dijagnostiku kategoriju.
U ovoj klasi ak ve postoji podkategorija koju nazivamo
narcisoidnim poremeajem linosti. Ja mislim da bi bilo
sasvim adekvatno zle ljude klasifikovati kao specifinu va
rijantu narcisoidnog poremeaja linosti.
S tim u vezi, ovde moram neto da dodam. Seamo se
da je Sara, kada sam se sa njom sukobio u pitanju njene
odgovornosti za njen brak, potpuno skrenula. Trabunja
jui o jabukama i pomorandama i pseudonaunim pro
goniteljima, ne samo da je izgubila kontrolu nad sobom
nego i sposobnost da prati sopstvene misli, to je vie ka
rakteristino za izofreniju nego za poremeaj linosti. Da
Sara nije, moda, patila od izofrenije?
Psihijatri meu sobom esto spominju neto to zovu
prolaznom izofrenijom. Pod time podrazumevamo ljude
kao Sara, koji uglavnom dobro funkcioniu u drutvu, koji
nikada u potpunosti ne obole od izofrenije niti moraju da
se lece u bolnici, ali koji pokazuju dezorganizaciju u mi
ljenju naroito u trenucima stresa koja podsea na
oigledniju klasinu izofreniju. Ovo, meutim, nije for
malna dijagnostika kategorija i to iz dobrog razloga to o
tom stanju jo uvek dovoljno ne znamo. Ne znamo, u stva
ri, ni da li izmeu toga i prave izofrenije zaista postoji
44
veza.
Ali bez obzira na nejasnou, ovo pitanje se mora raz
motriti zbog velikog broja sluajeva gde psihijatri zlim
44
Odnos izmeu zla i izofrenije nije samo predmet za fas
cinantnu spekulaciju ve i za veoma ozbiljno istraivanje. Izgle
da da mnogi (ali svakako ne svi) roditelji izofrenine dece pate
ili od povremene izofrenije ili od zla ili od oboje. O izofrenogeninim roditeljima je dosta napisano i obino su to primeri
ili prolazne izofrenije ili zle linosti. Da li ovo znai da je pro
lazna izofrenija jedna od varijanti prave izofrenije i radi li se
o obinoj genetskoj transmisiji? Ili je izofrenija deteta psiholoki
produkt zle destruktivnosti njegovih roditelja? Da li, moda, i
samo zlo ima genetsku osnovu kao to je, izgleda, sluaj kod naj
veeg broja obolelilh od izofrenije? Ne znamo i neemo znati sve
dok psihobiologija ljudskog zla ne postane predmet opsenog na
unog istraivanja.

141

ljudima daju dijagnozu prolazne izofrenije. Nasuprot

tome, mnogi ljudi koje nazivamo prolaznim izofreniarima jesu, u stvari, zli. Iako nisu identine, izgleda da se
ove dve kategorije u velikoj meri preklapaju. Takoe bi
imalo smisla uvesti i element dijagnostike konfuzije. Pra
va istina je da je imenovanje zla jo uvek u poetnom sta
dij umu.
Bilo kako bilo, ja mislim da je doao trenutak da psi
hijatrija prepozna jedan novi zaseban tip poremeaja li
nosti koji obuhvata one koje sam nazvao zlim ljudima. P o
red odricanja odgovornosti, to je inae karakteristino za
sve poremeaje linosti, ovom tipu bi se mogle dodati jo
neke specifinosti po kojima se izdvaja od ostalih:
(a) upornost u destruktivnom ponaanju i izvlaenju
na raun drugih, to je esto vrlo prikriveno;
(b) preterana, mada esto prikrivena, netolerantnost
prema kritici ili bilo kakvoj drugoj formi povrede narciso
idnosti;
(c) pridavanje velike vanosti miljenju drugih ljudi
a i sopstvenom miljenju kada se radi o njihovoj reputa
ciji ljudi od reda, to doprinosi stabilnosti njihovog na
ina ivota, ali ih isto tako i podstie da budu pretenciozni
i da negiraju u sebi postojanje oseanja kao to su mrnja
ili osvetoljubivost i
(d) intelektualna neiskrenost, sa pojaanom mogu
nou blagih izofrenikih poremeaja miljenja u trenuci
ma stresa.
Do sada sam o neophodnosti da se zlo nazove njego
v i m pravim imenom govorio sa stanovita samih zlih ljudi
da bismo mogli to bolje da shvatimo prirodu njihove bo
lesti, da bismo nauili kako da je suzbijemo i, nadam se,
jednog dana i leimo. A l i postoji jo jedan razlog da se
zlo nazove svojim imenom: leenje njegovih rtava.
Da je zle ljude lako prepoznati, identifikovati i da je
njima lako upravljati, ne bi bilo potrebe za ovom knjigom.
A l i kako stvari zaista stoje, od svih problema, sa ovim je
najtee izai na kraj. Ako je nama, objektivno nezavisnim
i zrelim osobama toliko teko da se pomirimo sa injeni
com zla, zamislite kako je tek detetu koje je primorano da
142

ivi u njegovoj sredini. Jedini nain da dete emocionalno

preivi je masivna fortifikacija njegove psihe. I dok je ta
kva fortifikacija psiholoke odbrane neophodna za njegov
opstanak u detinjstvu, ona neizbeno donosi poremeaj ili
kompromis u kasnijem ivotu.
I zbog toga se esto deava da deca zlih roditelja u
zrelo doba uu sa znaajnim psihijatrijskim poremeajima.
Mi ve godinama radimo sa takvim rtvama i esto vrlo
uspeno, a da nikada nismo morali da upotrebimo re
z l o . A l i sumnjam da bi neki od njih mogli u potpunosti
da izlee oiljke od zajednikog ivota sa nekim ko je zao
ako se uzrok njihovog problema ne nazove pravim imenom.
Pomiriti se sa zlom u sopstvenim roditeljima moda
je najtei i najbolniji ispit koji je postavljen pred oveka.
Najvei broj na njemu padne i zbog toga nastavi da bude
rtva. Oni koji uspe ju da dostignu taj neophodni bolni
uvid u situaciju u stanju su i da zlo nazovu njegovim ime
nom. Jer, da bismo se sa neim pomirili, moramo prvo da
znamo kako mu je i m e . Kao terapeuti, mi imamo du
nost da rtvama zla pomognemo da dou do pravog imena
za ono to ih mui. U vinjetama dva sluaja o kojima u
sada govoriti takva pomo ne bi uopte bila mogua da te
rapeut nije prepoznao lik i izgovorio ime zla.

SLUAJ VUDU SNA

Anela nije mogla da govori.
Terapiju je poela kada joj je bilo trideset godina
zbog toga to nikako i ni sa kim nije uspevala da uspostavi
blizak odnos. Bila je kompetentna uiteljica koja je uspe
no drala panju uenika svojom tenom elokvencijom.
A l i onog momenta kada je trebalo da pone da radi sa
mnom, jezik joj se vezao. Dugi periodi tiine bi povreme
no bili isprekidani kratkim spazmovima i skoro potpuno
nerazumljivim govorom. Kad bi pokuala da govori, esto
bi ve posle nekoliko rei, drui briznula u pla. U po
etku sam mislio da je taj pla izraavao duboku tugu, ali
sam postepeno shvatio da je to, u stvari, bio mehanizam
143

koji je trebalo da je sprei da se artikulisano izraava.

Podsetila me je na dete koje plaui pokuava da protes
tu je protiv nepravednog tretmana i za to jo dobije grd
nju to odgovara. Anela je priznala da sline probleme
ima u svim svojim bliskim odnosima, ali da je sa mnom
najgore. Ja sam za nju predstavljao figuru autoriteta
figuru roditelja. Anelin otac je napustio porodicu kada
joj je bilo pet godina. Majka ju je sama podigla. To je bi
la udna ena. Kada je Aneli, koja je inae Italijanka, b ; lo jedanaest godina, majka je njenu crnu kosu obojila u
plavo. Anela nije htela da menja boju kose. Ona je volela svoju crnu kosu. A l i njena majka je iz nekog razloga
htela da ima plavokoso dete, i to je i dobila.
Ovaj incident je bio tipian za njihov odnos. Anelina
majka kao da nije mogla ili nije htela da u njoj vidi za
sebno ljudsko bie sa linim pravima. Na primer, Anela
nije imala nikakvu privatnost. Iako je imala svoju sobu,
po nareenju majke, morala je uvek da dri otvorena vra
ta. Aneli nikada nije bio jasan smisao ove naredbe, ali je
znala da nema svrhe da se raspravlja. Jednom, kada joj je
bilo etrnaest godina, pokuala je da zatvori vrata svoje
sobe; majka je pala u teku depresiju koja je trajala vie
od msec dana pa je Anela morala sve to vreme da kuva i
vodi rauna o svom malom bratu. Prvi izraz do koga smo
doli pokuavajui da definiemo tip osobe koji je pred
stavljala Anelinina majka, bio je nametljiva. Ona je
bila nepopravljivo nametljiva. Nije se nimalo ustruavala
da uzurpira Anelininu linost i privatnost i nije dozvo
ljavala da je ita u tome spreava.
U toku druge godine Aneline terapije uspeli smo da
uspostavimo vezu izmeu njenog utanja i nametljivosti
njene majke. utanje je bilo jaz koji njena majka nije mo
gla da premosti. Koliko god da je majka pokuavala da pro
dre u njenu linost i misli, Anelina ih je utanjem bra
nila. U odgovor na svaki majin pokuaj invazije, Aneli
bi se vezao jezik. Otkrili smo, takoe, da ovaj jaz utanja
nije sluio samo da odbije napade moje majke izvana, Ve
i da Anelin bes zadri unutra. Znala je da nema svrhe ni
da pokuava da se suprotstavi majci; kazna za taj zloin
144

bila je surova. Onda je jezik poeo da joj se vezuje kad

god bi bila u opasnosti da izrazi srdbu.
.Kao to je poznato, psihoterapija je veoma napadan
proces i terapeut neumitno predstavlja autoritet. Imajui
u vidu da sam kod nje igrao ulogu roditelja i da sam poku
avao da prodrem u najskrivenije uglove njenog uma, ni
je udo da je u odnosu na mene Anela tako dramatino
reaktivirala jaz utanja kojim se sluila kroz celo detinjstvo. Tek kada je shvatila da izmeu njene majke i
mene postoji sutinska razlika, bila je u stanju da se
otrese tog jaza. I mada sam i ja pokuavao da saznam
njene misli i ak i da utiem na njih, Anela je poste
peno uvidela da, za razliku od njene majke, ja oseam
potovanje prema njenoj linosti i jedinstvenoj indivi
dualnosti njene due. Prole su dve godine pre nego to
je bila u stanju da sa mnom slobodno razgovara.
A l i od majke jo uvek nije bila slobodna. Poto se
udala za oveka koji ju je, kao i njen otac, napustio, A n
ela je, ostavi sama sa detetom, morala povremeno da se
obraa majci za finansijsku pomo. Sto je jo vanije, na
stavila je da se nada da e se njena majka jednoga dana
promeniti i poeti da je ceni onakvu kakva jeste. U to
vreme, tri godine otkako je poela terapiju, Anela mi je
ispriala sledei san.
Bila sam kao u nekoj zgradi. Pojavila se neka okult
na grupa u belim odorama. Trebalo je da ja budem deo
nekakvog stranog, okultnog rituala. I sama sam imala
okultne moi. Mogla sam da se uzdignem sve do tavanice
i lebdim. A l i bila sam i deo tog nekakvog rituala i to pro
tiv svoje volje. Bila sam zarobljena u toj situaciji. Bilo je
vrlo neprijatno.
Sta vi mislite o tom snu? pitao sam.
O , meni je potpuno jasno odakle sve to dolazi, od
govorila je Anela. Prole nedelje sam na nekoj zabavi
upoznala par koji se upravo vratio sa Haitija. Opisali su
nam svoju posetu nekom mestu gde se izvodi vudu. To je
bio umski proplanak. Videli su okrvavljeno kamenje i
kokoi je perje razbacano unaokolo. Sluala sam ih sa ua
som. Sigurna sam da sam zbog toga imala taj san. To je
145

isto bio kao neki vudu-ritual u kome sam morala neto da

ubijem. A istovremeno bila sam i rtva. Uh, bilo je groz
no. Neu vie o tome da govorim.
Sta mislite, na ta bi jo mogao da se odnosi taj
san?
Ovo je izgleda nerviralo Anelu. N i na ta. Jedini
razlog za taj san je bio to to su oni ljudi priali o
vuduu.
A l i to samo po sebi ne objanjava san, insistirao
sam. Od svega to ste doiveli u poslednje dve nedelje
izabrali ste ba o tome da sanjate. Za to mora da postoji
neki razlog. Mora biti da vam vudu-rituali neto znae iz
nekog odreenog razloga.
Vudu-rituali me uopte ne interesuju, izjavila je
Anela. Ne volim ak ni da mislim na taj san. Bio je tako
ruan i odvratan.
Sta vas je najvie uznemirilo u tom snu? pitao
sam.
Bilo je tamo neto zlo. Zbog toga ne elim o tome
da razgovaram.
Moda trenutno u vaem ivotu postoji neto z l o ,
primetio sam.
N e , n e , protestvovala je Anela. T o je samo glup
san i elela bih da promenimo temu.
Da li mislite da u vaoj majci postoji neto zlo?
pitao sam.
Bolesno, ne z l o , odgovorila je Anela.
U emu je razlika?
Anela nije direktno odgovorila na ovo pitanje. U
stvari, ba sam sada ljuta na majku, rekla je umesto
odgovora, po stomilioniti put.
Zaista? Priajte mi o tome.
Pa, eto, kao to znate, prolog meseca mi je crkao
auto. Od banke sam mogla da pozajmim novac za drugi,
ali ne bih mogla da platim kamatu. Zato sam pozvala
majku i pitala da li bi mi pozajmila hiljadu dolara bez
kamate. Bila je puna razumevanja. A l i poto novac ni
kako nije stizao, posle dve nedelje sam je ponovo pozva
la. Ona mi je ispriala neku priu kako mora da saeka
146

jo dve nedelje inae e izgubiti kamatu u banci. Uopte

mi nije bilo jasno u emu je problem i poela sam da sum
njam da ona, u stvari, ne eli da mi pozajmi novac, ali
nee to otvoreno da kae. A onda me je prole nedelje
pozvao brat. Priali smo o tome kako ona uvek koristi
njega kad hoe da mi porui neto to nee da mi kae.
Bilo kako bilo, on je nazvao samo da mi kae da majka,
moda, ima neki otok na dojci i da e, moda, morati da
ide na operaciju. Rekao je, majka se brine da u starosti
nee imati dovoljno para za lekare. Sada je slika ve bi
la potpuno jasna. I najzad, pre tri dana sam primila formular za pozajmicu, koji mi je poslala da potpiem.
Znam da ne oekuje da u ga potpisati. Do pre godinu da
na i ne bih. A l i ko je jebe. Novac mi je potreban, nemam
odakle da ga dobijem i, prema tome, potpisala sam. A l i
zato se sada oseam krivom.
Kaete, da se ovo dogodilo pre godinu dana vi ne
biste potpisali? pitao sam.
Oseala bih se suvie krivom. A l i svi ovi razgovori
o mojoj majci koje smo vodili tokom terapije pomogli su
mi da uvidim da je ovo samo jo jedna od njenih tipinih
igara. Ona je stalno bolesna, stalno se sprema da ide u
bolnicu i uvek je pred nekom operacijom. Stalno mi ne
to prua desnom rukom, a uzima levom.
Sta mislite koliko puta je do sada vaa majka sa
vama igrala ovakve igre?
N e znam. Stotine puta. Moda ak i hiljade.
T o je kao neka vrsta rituala, zar ne?
N e g o ta!
Znai, u poslednje vreme ste bili uesnik u nekom
zlom ritualu, zar ne? primetio sam.
Anela me je gledala polako poinjui da shvata.
Mislite da je san bio o tome?
M i s l i m , odgovorio sam. I pored toga to ste sto
tine puta bili izloeni ovakvim ritualima i pored toga to
znate da ona eli da se oseate krivom, ona i dalje u to
me uspeva, zar ne? Vi se i dalje oseate krivom?
147

Da. Mislim, kako mogu da znam da ovog puta za

ista nema neto na dojci? Da nisam, u stvari, okrutna
prema njoj?
I tako nikada ne znate da li ste vi rtva ili tiranin
u tom ritualu, ba kao u snu.
U pravu ste, sloila se Anela. Ja se stalno oscam krivom.
Izgleda da je kljuni element u vaem snu zla pri
roda tog rituala, primetio sam. Sta mislite ta je to to
je zlo u vaem odnosu sa majkom?
Izgledalo je da je Anelina na muci. N e znam. To
to sam moda okrutna prema njoj?
Anela, koliko para ima vaa majka? pitao sam.
Zaista nemam pojma.
N e pitam vas da mi kaete tanu cifru .rekao sam.
A l i znate da je vlasnica tri zgrade apartmana u ikagu, je li tako?
Da, ali nisu ba velike, protestovala je Anela.
U redu, rekao sam, nisu ba oblakoderi, ali ako
se dobro seam, u svakoj od njih ima po deset apartma
na, nalaze se u dobrom kraju i vaa majka je jedini vlas
nik bez ikakvih dabina sa njene strane. Je l' to tano?
Anela klimnu glavom.
I ta mislite, koliko vrede samo te tri zgrade ako
zaboravimo ta ima u banci bar pola miliona dolara?
Pa, valjda, nerado je odgovorila Anela. A l i zna
te ja nemam ba jasnu predstavu o novcu.
D a , sloio sam se. T o j e jedan od naina da se
izbegne ono to je oigledno. Sta mislite, moda te zgrade
vrede i milion dolara?
Pa, mogue je da vrede,
Znai, vi znate da vaa majka ima bar neto izme
u pola miliona i milion dolara na svom imenu, nasta
vio sam matematikom logikom. P a ipak, kada je zamo
lite za pozajmicu da biste kupili auto u kome ete se v o
ziti vi i njeno unue, ona se ponaa kao da je to za nju
veliki izdatak. Ona je, zaista, prilino bogata ena, a go
vori o siromatvu. A kada govori o siromatvu, ona govo
ri lano, je li tako?
148

Da. Valjda je to i razlog to se toliko ljutim na

nju, prihvatila je Anela.
Anela, gde god ima zla ima i lai, rekao sam.
Z l o je uvek u vezi sa laima. Ono to ritualni odnos iz
meu vas i vae majke ini zlim je to to je zasnovan na
laima. Ne vaim laima. Laima vae majke.
A l i moja majka nije zla, povikala je Anela.
Zato to kaete?
Zato to . . . zato to nije, eto zato. Mislim, ona je
moja majka; znam da je bolesna, ali ne moe biti da
je zla.
Vratili smo se na stvar. U emu je razlika izmeu
bolesti i zla? pitao sam.
Nisam sigurna, odgovorila je Anela izgledajui
prilino utueno.
Nisam ni ja, Anela, rekao sam. U stvari, mi
slim da je zlo verovatno neka vrsta bolesti. A l i sasvim
odreena vrsta bolesti. I to to ga zovemo boleu ne ini
ga manje zlim. Bolest ili ne, ja mislim da je zlo vrlo rerlno. I mislim da vi morate da se priviknete na tu real
nost. Va san govori da ste kroz vezu sa vaom majkom
u vezi i sa zlom. A poto vezu sa majkom ne moete da
prekinete, potrebno je da tano znate ta radite. Mislim
da vi i ja zajedno moramo odluno da se suoimo sa pi
tanjem da li je vaa majka zla ili nije i ta je sve to za
vas znailo u prolosti i ta e znaiti u vaoj budunosti.
Da bismo u potpunosti shvatili sile koje su bile pri
sutne u sluaju Anele i moda jo vie u sluaju mlade
ene koja e biti opisana u sledeoj vinjeti, moramo po
novo da se vratimo na fenomen narcizma. Svi mi imamo
tendenciju da sebe vidimo u centru svojih odnosa sa dru
gima. Obino svaku situaciju gledamo sa aspekta kakav
efekat ima na nas lino pa tek onda na ostale eventualne
uesnike u istoj situaciji. Meutim, naroito ako nam je
stalo do te druge ili drugih osoba, mi obino moemo i
najee uspemo da pomislimo i na to kako sve to izgleda
sa njihovog aspekta, koji moe biti sasvim razliit od
naeg.
149

A l i kod zlih ljudi to nije tako. Tip narcizma od koga

oni pate je, izgleda, toliko totalan, da oni, neko delimino f a neko u potpunosti, pate od nedostatka kapaciteta
da se uive u druge. Anelina majka nije stala da se
upita da li, moda, Andjela nee da bude plavokosa. N i
ta vie se ni Bobijevi roditelji nisu pitali kako e se on
oseati ako mu za Boi poklone oruje kojim mu se
brat ubio. I moe se pretpostaviti da se ni Hitler nije
nita vie pitao kako su se oseali Jevreji dok su ih gu
rali u gasne komore.
Znai, vidimo da ono to zlo ini opasnim nije samo
to to ono motivie zle ljude da iskoriavaju druge, ve
i to to ih ono liava potrebne discipline koja je posledica empatije i potovanja prema drugima. Povrh toga
to zli ljudi stalno trae rtve za svoj narcizam, on im
jo dozvoljava i da ignoriu injenicu da su njihove rt
ve ljudska bia. Isto kao to im daje motiv za ubistvo,
on im daje i neosetljivost prema inu ubistva. Slepilo
narcizma prema drugima moe da ide ak i dalje od ne
dostatka empatije; narcisoidni ljudi mogu ak i da uop
te ne v i d e druge ljude.
Svako od nas je jedinstven. Osim u mistikom pog
ledu, svako od nas je zasebna jedinka. Naa jedinstve
nost svakoga od nas ini jednim j a i svakome od nas
daje zaseban identitet. Svaka individualna dua ima svo
je granice. I u medjusobnim odnosima, mi uglavnom po
tujemo te granice. Karakteristika i preduslov za men
talno zdravlje je i da granice naeg ega budu jasno oz
naene i da smo u stanju da raspoznamo te granice kod
drugih. Mi moramo da znamo dokle se prostiremo mi, a
dokle poinju drugi.
Andjelina majka oigledno nije posedovala ovakvo
znanje. Kada je obojila Andjelinu kosu, postupila je kao
da Andjela i ne postoji. Andjela, kao zasebna, jedinstve
na individua sa sopstvenom voljom i sopstvenim uku
som za njenu majku nije imala nikakvu realnost. Ona
nije priznavala validnost Andjelinih granica. U stvari,
i sama mogunost postojanja takvih granica bila je za
150

nju anatema to je bilo simbolizovano odbijanjem da

joj dozvoli da zatvori vrata svoje sobe. Da se Andjela
nije krila iza svog jaza utnje, njena majka bi je potpu
no pretopila u svoj narcisoidni ego.
Odrastajui u takvoj situaciji, Andjela je uspela da
razvije i ouva granice svog ega samo kroz odbranu od
nasrtljivih uplitanja svoje narcisoidne majke. Na neki
nain, ona je to uspela i zahvaljujui tome to su te gra
nice bile ire nego to je bilo potrebno, ali je to platila
cenom izolovnosti i od drugih ljudi.
Drugi oblik razaranja koji narcisoidna nametljivost
moe da donese je simbiotiki odnos. Ono to mi u psi
hijatriji nazivamo simbiozom nije medjusobno korisna
medjuzavisnost. U mesto toga, to je medjusobno para
zitsko i destruktivno sparivanje. U simbiotikom odnosu
ni jedna ni druga strana nee da se odvoje i pored toga
to je oigledno da bi to bilo bolje za obadve.
Dobar primer jednog takvog odnosa su Hartli i Sa
ra. Hartli, slabiji deo para, ne bi bio u stanju da prodje
kroz svoj stadijum deteta da Sara nije donosila sve od
luke umesto njega. A l i ni Sara psiholoki ne bi mogla
da opstane bez Hartlijve slabosti koja je hranila njenu
elju za dominacijom i superiornou. Oni su funkcionisali kao jedna jedinka a ne kao dve zasebne individue.
Zajednikim sporazumom Sara je Hartlija guila do te
mere da on vie nije imao nikakve line volje ili identiteta
osim kada se radilo o njegovim slabanim pokuajima samoubistva. On je u velikoj meri napustio granice svog
ega i ona ih je pretopila u svoje.
A k o su Sara i Hartli, dve sredovene, odrasle osobe
uspeli da zasnuju simbiotiki odnos, nije ni udo to to
lako polazi za rukom zlim narcisoidnim roditeljima, gde
je deci sueno da potpadnu pod njihovu dominaciju. V i
njeta sluaja o kome u sada govoriti opisuje dugotrajno
leenje koje je dovelo do postepenog odvajanja jednog ta
kvog deteta iz simbiotikog odnosa sa majkom.
151

SLUAJ FOBIJE OD PAUKA

Ni do dana dananjeg nije mi jasno kako to da je
Bili do kraja istrajala u terapiji. Sama injenica da je
istrajala predstavlja ogromno priznanje i za terapeuta i
za samu Bili. To je bilo, u nekom smislu, pravo udo.
Bili je majka odvela kod mog kolege zbog slabog uspeha u koli. Tada joj je bilo esnaest godina, bila je ve
oma bistra, i slaba u koli. Posle est meseci terapije, ma
lo se popravila. U to vreme je postalo jasno i da se Bili u
meuvremenu na izvestan nain vezala za terapeuta, zre
log, blagonaklonog oveka, beskrajnog strpljenja. Tu je
njena majka poela da govori da je problem reen. Bili
je elela da nastavi sa terapijom. Njena majka je odbi
jala da plati trokove. Terapeut je snizio ve ionako mi
nimalnu cenu tretmana, na pet dolara po seansi. Bili, ko
ja je primala deparac od pet dolara nedeljno i imala oko
d vest a dolara uteevine, poela je da plaa od svojih pa
ra. Uskoro je majka prestala da joj daje deparac. Bili je
pred kraj kolovanja odluila da se prvi put zaposli da
bi mogla da nastavi da plaa terapiju. To je bilo pre se
dam godina. Bili je jo uvek na terapiji, ali kraj se uka
zuje na vidiku.
Ta njena izuzetna istrajnost u terapiji, koju je sama
plaala od svog deparca i kasnije od svoje mrave pla
te, zasluuje posebnu panju, naroito zbog toga to to
kom prve tri godine Bili nije smatrala da joj bilo ta fa
li. Mora biti da je na nekom nesvesnom nivou oseala da
neto ozbiljno nije u redu, dok je na svesnom bila potpu
no ravnoduna u odnosu na svoj problem. Imala je neku
neodreenu elju da popravi uspeh u koli, ali je i spre
mno priznavala da skoro uopte ne radi domae zadatke.
O v o je sa podsmehom pripisivala lenjosti, i na kraju
krajeva, zar to nije est sluaj kod srednjokolaca? Je
dina stvar koja bi uopte mogla da se smatra simptomom
bio je njen strah od pauka. Bili je mrzela pauke. Sve pa
uke. Kad god bi videla pauka, ona bi bukvalno pobegla,
u panici. Ako bi pauka primetila u kui, bez obzira ko
liko mali ili bezopasan bio, pobegla bi i ne bi se vraala
152

dok ga neko ne ubije i ne ukloni. A l i to je bila egosinotina fobija. Dobro je znala da je njen strah o pauka
^e^i^negosto je uobiajeno, ali to je pripisavala neosetljivosti drugih ljudi. Kada bi samo shvatili koliko su pa
uci jezivi i oni bi se plaili isto koliko i ona.
Poto nije svesno oseala da sa njom bilo ta nije u
redu, nije udo to je Bili esto izostajala sa terapije. Ali,
kako je njen terapeut te prve tri godine nastavio da v i
si u ordinaciji i Bili je nekako nastavljala da dolazi. U
tom periodu estoko je mrzela svoga oca i oboavala maj
ku. Njen otac je radio kao bankarski inovnik. Bio je to
stidljiv i uzdran ovek i Bili se inio dalekim i hladnim
isto onoliko koliko joj se majka inila bliskom i toplom.
Jedinica, Bili i njena majka su bile drugarice. Poveravale su jedna drugoj i najskrivenije tajne. Njena majka je
u svakom trenutku imala bar po nekoliko ljubavnika i
Bili je oboavala da slua prie o tim njenim izletima.
Nije izgledalo da u tome ima bilo ega loeg. Majka je
za sve krivila nedostatak nenosti i topline u karakteru
svoga mua. To je izgledalo kao sasvim prirodna reakcija
na njegovu nezainteresovanost za nju. Bili joj se pridru
ila u mrnji prema njemu. Uivale su u svojoj maloj
konspiraciji.
Njenu majku je veoma zanimalo da slua detalje iz
seksualnog i romantinog ivota svoje kerke, a i Bili su
isto tako interesovali detalji njenoga. Bili je mislila da
zaista ima sree to je majka toliko razume i voli. Nije
mogla da objasni zbog ega je odbila da plaa njenu te
rapiju, ali nikako nije mogla a ni htela zbog toga da je
kritiku je. I kada god bi terapeut pokuao da govori o to
me, ona bi energino promenila temu.
Kada bi doao red na Bili da sa majkom pria o mla
diima, imala je svata da joj kae. Otvoreno govorei,
Bili je spavala s kim je stigla. Majka je zbog toga nije
kritikovala; na kraju krajeva i sama je imala puno lju
bavnika. Meutim, to nije bilo ono to je Bili zaista hte
la. Ona je, u stvari, udela za dubokom, trajnom vezom
sa mukarcem. A l i u tome iz nekog razloga nije uspevala. Ludo bi se zaljubila u nekog oveka i gotovo istog
153

trenutka uselila u njegov stan, ali bi ve posle nekoliko

dana ili nekoliko nedelja veza poela da se hladi i Bili bi
se vratila roditeljima. Lepa, inteligentna i armantna, Bili
nije imala nikakvih tekoa u nalaenju novih ljubavni
ka. U roku od nedelju dana, ponovo bi bila zaljubljena.
A l i , kao i uvek, poto bi prola jo koja nedelja, njena no
va veza bi bila mrtva. Bili je poela pomalo da se pita
da moda ona ne ubija te svoje veze.
To pitanje i njen bol zbog toga to nije mogla da se
zadri uz svoje ljubavnike uinili su da Bili pone ozbilj
nije da radi terapiju. Vrlo postepeno, poeo je da se uka
zuje osnovni ablon. Bili nije mogla da podnese da bude
sama. Poto bi se u nekoga zaljubila, insistirala bi da ide
svuda gde on ide. Po pravilu bi sa njim spavala bez obzi
ra da li joj se to radi ili ne jer je to garancija da e os
tati sa njom bar za tu no. Ujutru, kada bi se probu
dili, molila bi ga da ne ide na posao. Covek bi morao da
se bori da se otrgne od nje. Poeo bi da osea da ga gui.
Poeo bi da otkazuje sastanke. Ona bi onda udvostruila
napore da uvrsti vezu. Time bi ga jo vie guila. I naj
zad bi on, pod ovim ili onim izgovorom vezu prekinuo.
Bili bi se odmah ponovo zaljubila u prvog oveka koga
bi nala, bez obzira na to kakve je inteligencije ili ka
raktera. Nesposobna da bude sama, ona nije mogla da sa
eka da se na sceni pojavi neko ko vredi. Zaljubljivala se
makar u koga i momentalno se vezivala za njega, i tako
se vrzino kolo ponavljalo.
Poto je njen strah od samoe razotkriven, postalo je
jasno i zbog ega je Bili bila slaba u koli. Za itanje i
pisanje je potrebna samoa. Bili nije mogla da radi do
mae zadatke zbog toga to se nerado odvajala od ljudi
naroito svoje majke koja je uvek bila spremna za
priu, dugu bar onoliko koliko je potrebno da se uradi
jedan zadatak.
I mada je to sada bilo ustanovljeno kao problem, Bili
se oseala potpuno bespomonom da bilo ta uradi. U v i
ala je da je njen strah od samoe na neki nain ograni
ava, ali ta da se radi? To je deo njene prirode. Ma ko
liko bilo autodestruktivno, to je bila ona. Nije mogla ni
154

da zamisli da bude drugaija. I tako, nita se nije promenilo, osim to je njena fobija od pauka postala jo gora.
Vie se nije usuivala da se sa svojim mladiima eta
kroz umu, pa ak ni kroz neosvetljene ulice, da sluajno
ne bi naila na nekog pauka.
Ovde je njen terapeut odluio da preduzme odluan
korak. Isistirao je da Bili, koja je oduvek ivela ili sa svo
j i m ljubavnicima ili sa roditeljima, nae stan i pone da
ivi sama. Ona je odbila. To bi bilo isuvie skupo. Na
ravno, imalo bi i prednosti: ljubavnike bi mogla da do
vodi kui, mogla bi da slua muziku kada god hoe, mo
gla bi da se osea slobodnijom. A l i , odakle joj novac? Po
to je sada imala stalan posao, terapeut joj je podigao cenu
tretmana sa minimalnih pet dolara na standardnih dva
deset i pet. Meseno mu je plaala sto dolara, to je
bilo etvrtina njene mesene plate. Ponudio joj je da
ponovo spusti cenu na pet dolara po satu. To je dirnulo Bili, ali rekla je da i pored toga nee imati dovoljno
para za stan. Osim toga, ta ako se jedne noi pojavi pauk
u stanu, a ona je potpuno sama? Sta onda? N e , zaista
nije dolazilo u obzir da ona ivi sama.
Moj kolega joj je skrenuo panju da ne ini apso
lutno nita da bi se oslobodila svog straha od samoe. Ako
ne preduzme neto to e dovesti do toga da sama izabere
samou, rekao je, njena terapija e biti beznadena. M o
ra da postoji neko drugo reenje, protivila se ona. On
je predloio da ga ona sama smisli. To nije mogla, ali
je nastavila da tvrdi da on od nje suvie zahteva i da tu
ideju mora jednostavno da zaboravi. On je na to rekao da
e odbiti da je i dalje via ako sebi ne nae stan. Ona
je besnela zbog njegove okrutnosti. A l i on nije poputao.
I tako, najzad, tokom etvrte godine terapije, Bili je iz
najmila stan za sebe.
Odmah su se dogodile tri stvari. Jedna je bila ta da
je Bili postala svesnija kolika je snaga njenog straha od
samoe. Jedne noi u kojoj nije bila sa nekim ljubavni
kom, sedei u svom praznom stanu, postala je vrlo uz
nemirena. Izdrala je do devet sati, a onda je morala da
se odveze kod majke, gde je ostala da pria i prespava.
155

A k o preko vikenda nije imala ta da radi, sve vreme

bi provela sa roditeljima. Tokom prvih est meseci otka
ko je iznajmila stan u njemu nije prespavala vie od
pet-est puta. Plaala je stan koji se nije usuivala da
koristi. To je bilo apsurdno. Poela je samu sebe da ner
vira. Poela je da se pita da, moda, sluajno ipak nije
normalno to se toliko boji samoe.
Druga stvar koja se dogodila je bila promena kod
njenog oca. Kada je Bili nerado saoptila da se seli u
svoj stan, on je predloio da joj pokloni neki nametaj
koji je nasledio i koji je leao neupotrebljen u skaditu.
Onda je, na dan njene selidbe, od nekih prijatelja pozaj
mio kamion i pomogao joj da se preseli. Za useljenje joj
je poklonio flau ampanjca. Kada se jednom smestila,
poeo je redovno da joj odnosi poklone za kuu. Otprilike
svakog meseca bi od njega dobila ili lampu, ili neku gra
fiku da okai na zid, ili iniju za voe, ili komplet ku
hinjskih noeva. Sve bi to on bez pompe, uvijeno u obi
nu braon hartiju, tik stavljao na njeno radno mesto. A l i
Bili je shvatala da je birano s panjom. Sve je pokazi
valo dobar ukus. Nikada ranije nije pomiljala da njen
otac ima ukusa. I znala je da nema ba puno para za
takve stvari. I mada je i dalje bio stidljiv i malo je go
vorio, veoma je dirnuo Bili svojim interesovanjem za
nju. Pitala se da li, moda, to interesovanje, tako skrive
no, odavno postoji.
Koliko je njen otac bio predusretljiv u vezi sa nje
nim novim stanom, toliko je majka bila sve suprotno
od toga. Bili ju je u nekoliko navrata zamolila da joj
da neke sitnice koje u kui niko nije koristio, ali njena
majka im je odmah izmislila namenu. Nikada je nije
pitala kako joj je u njenom novom stanu. U stvari, Bili
je poela da primeuje da, kad god pone da pria
o stanu, njena majka se iznervira i ak je i prekida.
Z a r ne misli da si pomalo egocentrina kad stalno pria
o tom tvom stanu, tvoj stan ovo, tvoj stan ono?
rekla je jednom prilikom. To je bila trea stvar koja se
dogodila.
156

A onda, kada se jednom zakotrljala, ta stvar je p o

ela da raste, kao lavina. U poetku je Bili prilino pri
jalo to to je njena selidba toliko oneraspoloila majku.
Zar to nije bio najbolji dokaz koliko je majka voli? I zar
nije bilo lepo biti uvek tako dobrodoao u roditeljskom
domu i imati majku kod koje moe da ode kad god
hoe na male none razgovore, znati da je njena soba
uvek eka da, ako nee, uopte ne mora da se vrati
u svoj prazan stan, gde je moda neki pauk eka u mra
ku. Meutim, kako je vreme prolazilo, sve ovo je imalosve manje ari. Pre svega, ona i njena majka vie nisu.
imale njenog oca za predmet ogovaranja. Sada, kada bi
majka poela sa nekim od njenih uobiajenih napada..
Bili bi rekla: Hajde, mama, pa nije on ba toliko lo.
Meni je ponekad ba sladak. Ovakvim odgovorom bi
jo vie raspalila majku. Poela bi jo ee da ga na
pada i klevee ili bi se okrenula protiv Bili i poela nju
da optuuje da nema saoseanja. Ovakve situacije su po
stajale sve neprijatnije dok, najzad, Bili nije morala da
zamoli majku da prestane u njenom prisustvu da o g o
vara oca, jer bi se na kraju uvek posvaale. Ona je uvreeno pristala. A l i ostavi bez zajednikog neprijatelja, Bili
i njena majka su sada imale mnogo manje zajednikih te
ma. A onda, i one srede uvee.
Bili je radila kao jedan od poslovoa neke male izda
vake kue. Svakog etvrtka ujutru morala je da bude
na poslu ve u est sati da bi organizovala veliku nedeljnu poiljku u druge delove zemlje. Ako bi prethodnu no
provela u roditeljskoj kui, uvek bi nekako ispalo da
Bili, umesto da legne ranije, bar do ponoi sedi i pria
sa majkom i da se zbog toga, u etvrtak ujutru uvek
osea umornom i neispavanom. Uz pomo terapeuta, od
luila je da sebi zada re da e svake srede bar tu
jednu no u nedelji sigurno prespavati sama u svom
stanu i da e kod kue biti najkasnije do devet sati
uvee. Svake nedelje terapeut je pitao da li je odrala
re i svake nedelje je Bili morala da prizna da nije. U
poetku je bila besna na terapeuta. Onda je poela da
se ljuti na samu sebe zbog toga to nije u stanju da se
157

dri svoje odluke. Poela je ozbiljno da ispituje tu svoju

slabost. Nekoliko sledeih seansi, govorila je o svojoj am
bivalentnosti u pogledu toga, o svom strahu od samotnosti njenog stana, o elji da ostane u toplini porodi
nog doma. Tu je terapeut pitao da li misli da bi njena
majka mogla da joj pomogne da odri svoj zavet.
Bili je bila oduevljena ovom idejom. Odmah je is
priala majci o zavetu i zamolila da joj pomogne da ga
odri, tako to e svake srede uvee da je podseti da naj
kasnije do osam i trideset treba da krene svojoj kui.
Ona je odbila. T o to radite ti i tvoj terapeut je vaa
stvar, a ne moja, rekla je. Bili se u sebi sloila da njena
majka donekle ima pravo to tako misli, ali je, takoe, po
ela sumnja da ona iz nekih linih razloga ne eli da
Bili odri svoju re. Ta sumnja je sve vie rasla. Bili je
poela da posmatra ponaanje svoje majke sredom uve
e. Primetila je da je uvek ba oko osam i trideset za
poinjala neku naroito provokativnu temu za diskusiju.
Poto je otkrila ovu emu, Bili je pokuala da je pokva
ri. U osam i etrdeset pet, usred jedne takve diskusije,
ona je ustala i izjavila da mora da krene. Z a r ne misli
da si nevaspitana? pitala je majka. Bili je podsetila
na re koju je sebi zadala i rekla ako njena majka ne
vidi razlog da joj u tome pomogne, mogla bi bar da ima
potovanja prema njoj i onome to pokuava. Poele su
da se svaaju. Majka je plakala. Bila je ve prola pono
kada se Bili vratila kui.
Posle toga, Bili je primetila da, ako majstorstvo nje
ne majke da uvek oko osam i tridset zapone neku pro
vokativnu diskusiju ne donese eljene rezultate, ona e,
isto tako majstorski, umeti da zapone svau. Posle e
trnaest nedelja bezuspenog pokuavanja da se dri svog
zaveta, Bili je prozrela i ovu emu svoje majke. Te sre
de uvee majka je poela jednu od svojih pria. Bili je
ustala rekavi da joj je ao, ali nee imati vremena da
je saslua. Njena majka je poela da se svaa. Bili je
izjavila da ni za svau nema vremena. Pola je prema
vratima. Majka ju je bukvalno vukla za rukav. Bili joj se
otrgla. Stigla je u svoj stan tano u devet sati. Posle pet
158

minuta zazvonio je telefon. Bila je to njena majka. Bili

je tako urno otila, rekla je ona, da je zaboravila da
joj kae da joj je doktor rekao da, moda, ima kamen u
ui.
Sada su pauci plaili Bili jo vie nego ranije.
U to vreme, Bili je jo uvek oboavala majku. Za
vreme terapije je sada bila u stanju da je kritikuje sa
svim slobodno i precizno, ali jo uvek se uopte nije lju
tila na nju i jo uvek je koristila svaku priliku da bude
sa majkom. Izgledalo je kao da je dobila dva mozga
novi, koji je bio u stanju da objektivno posmatra njenu
majku, nesmetano je iveo pored starog, koji je ostao
potpuno neizmenjen.
Terapeut je stvar terao dalje. Ne radi se samo o sre
di uvee, govorio je; moda njena majka ne eli da Bili
razvije zasebnu egzistenciju ni u jednoj dimenziji. Podsetio je da je njena majka prestala da plaa terapiju im
se pokazalo da je vana za Bili. Da nije, moda, bila lju
bomorna zato to se Bili vezala za neto drugo, neto to
nije ona? I zbog ega joj je toliko smetalo to je Bili sebi
iznajmila stan? Da joj, moda, ne smeta to to se Bili po
lako razvija i odvaja od nje? Moda, odvratila je Bili,
ali majka joj nikada nije branila da ima mladie i lju
bavnike. Zar to nije dokaz da nije tano da je pokuavala
po svaku cenu da je vee za sebe. Mogue, slagao se te
rapeut, ali je isto tako mogue da je to bilo zbog toga
to je njena majka pokuavala da od Bili napravi kopiju
sebe. Moda se majka sluila promiskuitetom kerke da
bi opravdala sopstveni. U stvari, to su slinije, to je ma
nja opasnost da e se ikada razdvojiti. I tako su se bo
rili i- nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, napred, na
zad, uvek na istu temu, bez rezultata na vidiku.
A l i u toku este godine terapije, dogodila se suptilna
ali ogromna promena. Poela je da pie poeziju. Svoje
pesme je prvo pokazala majci. Majku nisu naroito zani
male. A l i Bili se i pored toga njima ponosila. Bila je to
nova, zauujua dimenzija nje same. Neto to je bila
samo ona, neto samo njeno. Svoje pesme je beleila u
lepoj svesci, sa elegantnim konim povezom. Potreba za
159

pisanjem joj nije dolazila esto, ali kada bi dola, bila

je snana. Prvi put u ivotu, piui pesme, Bili je ot
krila da joj je lepo kada je sama. U stvari, morala je da
bude sama. U roditeljskoj kui nije mogla da se skoncentrie na ono to pie, jer je majka stalno prekidala. Zbog
toga bi, im bi osetila potrebu za pisanjem, iznenada us
tala i rekla da mora da ide kui. A l i danas nije sreda,
vritala je njena majka. I Bili bi ponovo morala da se
otima iz njenih ruku. I dogodilo se da je, opisujui te
rapeutu jednu od ovakvih borbi u kojoj je majka nije
putala, Bili prokomentarisala: Ponaala se kao neki
prokleti pauk.
Ja ve dugo ekam da te ujem da to kae, uz
viknuo je njen terapeut.
Sta da kaem?
Da je tvoja majka kao pauk.
Pa?
Pa, ti mrzi pauke.
Ja ne mrzim svoju majku. I ne plaim je se.
A moda bi trebalo.
A l i ja to neu.
P a se umesto toga plai pauka i mrzi njih?
Sledee nedelje Bili nije dola na t e r a p i j u . Kada se
nakon toga pojavila, terapeut je rekao da misli da pret
hodne nedelje nije htela da doe jer je bila ljuta na nje
ga zbog toga to je njenu fobiju od pauka povezao sa
njenom majkom. Bili nije dola jo ni dva sledea puta.
A l i kada se najzad pojavila, bila je spremna za suoa
vanje. U redu, rekla je, znai patim od fobije. Sta je
to uopte? I kako radi?
Fobije su posledica zamene mesta, objasnio je tera
peut. Do njih dolazi kada se neki normalni strah ili od
vratnost prema neemu premesti i upravi na neto drugo.
Ljudi to rade u sluajevima kada nee da priznaju ta je
pravi predmet njihovog straha ili odvratnosti. U sluaju
Bili, ona nije htela da joj majka bude zla. To je sasvim
prirodno. Koje dete pristaje da misli da mu je majka
zlonamerna i destruktivna? Kao i svako dete, Bili je htla da misli da je njena majka voli, da je dobra, nena
160

i da u njoj ima zatita. A l i da bi u to mogla da veruje,

ona je nekako morala da se oslobodi oseanja straha i
odvratnosti prema zlu koje je u majci instinktivno oseala. To je uinila tako to je taj strah i odvratnost usmerila prema paucima. Pauci su zli a ne njena majka.
A l i moja majka nije zla, Bili je izjavila. Tano je
da je nije podravala u naporima da se osamostali i da
se sluila svakojakim trikovima i smicalicama da bi je
spreila da razvije potpuno nezavisnu egzistenciju. A l i
to nije zlo. Njena majka se tako ponaala zbog toga to
je bila usamljena. A ona, Bili, potpuno razume ta zna
i biti usamljen. Biti usamljen je strano. A i ljudski.
Ljudi su drutvena bia; oni su potrebni jedni drugima.
To to je njena majka nije putala od sebe teko da se
moe nazvati zlom; to je samo deo ljudske prirode.
T o to je usamljenost deo ljudske prirode, odgo
vorio je njen terapeut, ne znai da je nesposobnost da se
ona podnosi neophodan deo stanja u kome se ljudi na
laze. Onda je nastavio da joj objanjava da je zadatak
svih roditelja da pomau svojoj deci da se osamostale i
odvoje od njih. Da bi u tome uspeli, roditelji moraju
biti u stanju da podnose svoju samou i ak da podstiu
decu da ih jednog dana napuste. A k o umesto toga ro
ditelj pokuava da osujeti ovo razdvajanje, on pokazuje
ne samo nesposobnost u ispunjavanju roditeljskih zada
taka, ve i spremnost da rtvuje odrastanje svog deteta
u korist sopstvenih nedoraslih, egocentrinih elja. To je
destruktivno. Da, on misli da je to zlo. I da je Bili u
pravu to ga se plai.
Bili je postepeno poela da uvia istinu. I to je vi
e uviala, oi su joj se sve vie otvarale. Sve je vie primeivala stotine malih naina na koje je majka jedva
primetno pokuavala da njen duh zadri u ropstvu svojih
kandi. Jedne veeri, Bili je napisala u svojoj koom po
vezanoj, svesci:
Zbunjenost i krivica
Mogu da uine da ovek zaista poludi
U isto rublje
161

Koje si za mene oprala,

Stavlja prvi jesenji list.
Manipulacija? Krivica?
. . . Tvoj metod zaista radi.
Ipak, malo se toga promenilo. Bili je sada bilo dva
deset i tri godine i jo uvek je najee spavala u rodi
teljskoj kui i provodila najvei deo slobodnog vreme
na sa majkom. Bez obzira na to to je bila u velikom
zaostatku sa plaanjem terapije, troila je veliki deo za
rade da majku izvodi na ruak u najskupljem resto
ranu u njenom kraju. A ni u njenom odnosu prema mu
karcima se nita nije promenilo isto zaljubljivanje,
isto preterano vezivanje, isto guenje, isto raskidanje,
ista frenetiina potraga, pa ponovno zaljubljivanje
jedan mukarac za drugim, i tako u nedogled. Tekoe
su tek sledile.
Nita se ne deava, poalila se Bili jednog dana
za vreme terapije.
I meni se tako ini, odgovorio je terapeut.
A l i zbog ega? zahtevala j e Bili da zna. D o
lazim kod vas ve sedam godina. Sta kog avola jo
treba da uradim?
Probaj da otkrije zbog ega se jo uvek boji pau
ka.
V e znam da je pauk moja majka, odgovorila je
Bili.
Zbog ega onda jo uvek upada u njenu mreu?
Znate zbog ega. Zbog toga to sam usamljena
kao i ona.
Terapeut je pogledao Bili. Nadao se da je sprem
na. Znai mogue je da si delimino i ti pauk, rekao
je.
' B i l i je proplakala preostalo vreme terapije. A l i
sledee nedelje se pojavila tano na vreme i ak jedva
ekala da se prihvati mukotrpnog rada koji je ekao.
Tano je; ponekad se zaista oseala kao pauk. Kad god
bi neki mukarac poeo da je naputa, ona bi se za nje162

ga zakaila kao njena majka za nju. Mrzela ih je zato

to je naputaju. Nije je bilo briga kako su se oni oseali. Nije je bilo briga za njih. Htela ih je samo za se
be. Da, bilo je to kao neko zlo u njoj, neki zao nagon, kao
da je zao deo nje uzimao stvar u svoje ruke. Fobijom
od pauka se nije sluila samo da bi negirala zlo svoje
majke, ve i sopstveno.
Sve je bilo tako povezano i isprepleteno. Ona je
sebe identifikovala sa majkom. Kako da se istinski bo
ri sa zlom u majci ako se istovremeno ne uhvati u ko
tac i sa sopstvenim? Kako da osuuje majku zbog toga
to joj ne dozvoljava da se osamostali, a da ne osuuje
i sebe zbog toga to odbija da podnosi sopstvenu usam
ljenost? Kako da prestane da pokuava u svoje mree
da zarobljava mukarce koji, isto kao i ona, treba da
budu slobodni i samostalni i jaki? Problem vie nije
bio u tome kako da se izbavi iz mree svoje majke, jer
je identitet njene majke sada ve u velikoj meri bio
i njen; problem je bio kako sebe da oslobodi od sebe.
I kako se za boga to radi?
A l i Bili to ve radi. U ime Boga ili njenog istinskog
bia ona nekako poinje da se razdvaja od svoje majke i
zauvek oslobaa njihovog simbiotikog odnosa. Evo ta
je nedavno zapisala u svojoj svesci sa konim povezom:
Neverovatno mi je kako tvoja bolest
Neprestano izbija u meni,
Deo mog sopstvenog bia,
A ja ga ak i ne znam.
Tako je teko boriti se
Protiv neprijatelja koji se ne vidi.
Tako je zastraujue znati da si u meni.
Toliko urasla u moje misli i oseanja
Da te je nemogue razluiti
Od mene.
T o sam ja.
163

Oseam se kao mulat koji je

Deo Kju Kluks klana,
Mrzim deo sopstvene sutine,
Radim na tome da ga se oslobodim.
Moda je to najtea stvar
Koju u ikada uraditi.
Ponekad se oseam tako neprirodnom.
Cesto se pitam kako to da sam ja
Postala od tebe razliita;
Da imam volje da hou da budem
Od tebe razliita.
Izgleda da Bili poinje da kida lanac.

SARLINA:
POUAN SLUAJ

Ranije sam istakao koliko je teko ozbiljno prou

avati zle ljude zbog toga to oni prirodno izbegavaju
svetlost. Negirajui svoju nesavrenost, oni bee i od sa
mo vaspitan ja i od bilo kakve situacije u kojoj bi drugi
mogli blie da ih ispitaju. Meutim, u ovom poglavlju u
opisati enu koja je iako je izgledalo da je do izvesne mere zla ipak odluila da se podvrgne obimnoj psi
hoanalitikoj psihoterapiji.
Ovo je jedan od retkih sluajeva, ali nije jedini.
Sam sam ve imao prilike da pokuam da leim jednog
od takvih pacijenata a i da nadgledam neverovatno sli
ne sluajeve. I svaki od njih se i pored dugotrajnog
rada, zavrio neuspehom.
Neuspeh nije prijatan. A l i moe da bude veoma pou
an i u psihoterapeutskom poslu i u ivotu uopte. Verovatno vie moemo da nauimo iz svojih neuspeha nego
uspeha. Ono to je sigurno jeste da me nijedan pacijent
nije nauio toliko koliko ovaj koga u opisati. Nadam
se da e posluiti i drugima. Pokuavajui da razume
mo pre svega zbog ega je uopte odluila da se pod
vrgne terapiji, zbog ega je istrajala u nekih etiri sto165

tine seansi i zbog ega nita od svega toga nije imalo bilo
kakvog efekta na nju, moda emo na kraju doi do ne
kog dubljeg razumevanja na osnovu koga emo biti u
stanju da pomognemo i leimo ostale Sarline ovog sveta.

U POETKU- KONFUZIJA
U poetku Sarlina nije pokazivala nita po emu
bi bila neobina. Kod mene je dola kada joj je bilo
trideset i pet godina sa albom na depresiju koja je
usledila posle raskida sa njenim mladiem. Nije izgle
dalo da je u jakoj depresiji.
Bila je sitna i dopadljiva, ali ne naroito lepa. Ima
la je smisla za humor i bila oigledno vrlo inteligentna.
Meutim, u igri ivota nije mnogo postizala. Iz razloga
koji su mi u poetku bili nejasni, stalno je padala na is
pitima u koledu u kome se od uenika nije mnogo zahtevalo. Bez obzira na to, posle godinu dana volonterskog
rada, bila je primljena za direktora verskog obrazova
nja u njenoj episkopalnoj crkvi. Sest meseci kasnije, rek
tor ju je otpustio. To je pripisala njegovoj kapricioznosti.
A l i ema se nastavljala. Izgubila je jo sedam poslova
pre nego to se zaposlia kao telefonistkinja, to je ra
dila i u vreme kada je prvi put dola kod mene. Slino
tome, i njen skoranji raskid sa mladiem bio je samo
jedan u nizu njenih neuspeha u romantinim vezama.
U stvari, Sarlina nije imala nijednog pravog prijatelja.
Ipak, ljudi obino pristupaju terapiji zbog ove ili one
vrste neuspeha, tako da Sarlinina neuspenost, iako pri
lina, nije izgledala neobina. Nisam imao pojma da e
se ispostaviti da je ona najpakleniji od svih pacijenata
sa kojima sam ikada radio.
Ispitujui njeno poreklo, otkrio sam da Sarlina nije
imala iluzija o svojim roditeljima. Osim prilinih suma
novca, izgledalo je da joj nisu ba mnogo pruili. Pre
okupiran svojim velikim nasledstvom, otac nije vodio
naroitu brigu o Sarlini i njenoj mlaoj sestri Editi. Nji
hova majka, fanatina episkopalka, koja je neprestano
166

ponavljala rei Isusa, pokazivala je neskrivenu mrnju

prema svom muu.
Da mi nije vas dve devojice, odavno bih ja njega
napustila, govorila im je bar jedanput nedeljno. N a
ravno, suvo joj se podsmevala Sarlina, Edi i ja smo
otile od kue pre vie od deset godina, a ona ga jo
uvek nije napustila.
Edi je postala lezbijka. Sarlina je sebe smatrala biseksualnom. Edi je bila prilino uspena na svom pos
lu u banci, ali nije bila naroito srena. Kada god bi
smatrala da ima neki problem, Sarlina se nije ustrua
vala da za to krivi svoje roditelje. Oni su nas stvarno
zajebali moj otac, koji je zaljubljen samo u svoje
akcije i deonice, i moja majka u svoj plinski poret
i molitvenik. Njeni roditelji su zaista zvuali kao nebriljivi i ak gadni i zlobni ljudi.
A l i mnogi pacijenti imaju zlobne roditelje. A ni Sarlinina neoubiajena religioznost je nije naroito izdva
jala od ostalih. Poto je bila otputena iz crkve, Sarlina
je odlutala u nekakav kult koji se izdavao za meavinu
hindustike, budistike, hrianske i ezoterine teologije
zajedno sa verovanjem u ljubavne vibracije i meditaci
j u . A l i ovakvih kultova ima bezbroj i nije izgledalo da
ovaj podstie fanatizam ili zavisnost. Ako se uzme u ob
zir kako je njena majka zloupotrebljavala hrianstvo
i koliko je Sarlina bila besna kada su je otpustili iz
crkve, njeno uestvovanje u jednom takvom kultu izgle
da sasvim prirodno.
Ono to je, meutim, predstavljalo razliku izmeu
ovog i ostalih sluajeva, bila je moja zbunjenost u od
nosu na Sarlinu.
Posle pet ili est sati provedenih sa pacijentom, psi
hijatri uglavnom steknu bar povrnu predstavu o njego
vom problemu i dou bar do probne dijagnoze. Posle pe
deset asova sa Sarlinom ja jo uvek nisam imao pojma
ta sa njom nije u redu. Da je neuspena u ivotu, to
smo znali. A l i zbog ega, to nismo.
Obeshrabren, u glavi sam prevrtao po listama di
jagnostikih kategorija postavljajui joj vrlo specifina
167

pitanja. Pitao sam se da, na primer, ne pati od opsesivno-kompulzivne neuroze i ispitivao je da vidim da li
ima neki od moguih simptoma, kao na primer, ritualistiko ponaanje. Sarlina je potpuno razumela o emu go
vorim. Sa prilinom dozom entuzijazma krenula je da
mi opisuje nekolicinu manje znaajnih rituala koje je
obavljala u doba puberteta u doba kada je uobia
jeno i gotovo normalno tako se ponaati. Na primer,
imala je obiaj da pre spavanja poreda stvari po sobi po
odreenom rasporedu i redosledu da bi mogla nesmetano
da spava. Kao detetu bilo joj je reeno da vojnici u
kasarnama kada nametaju krevete, moraju tako da zategnu pokriva da novi mora sa njega da odskoi kada
ga oficir prilikom pregleda na krevet baci. Tako je Sarli
na, kada joj je bilo trinaest godina, svakog jutra, pre ne
go to opere zube, bacala novi na krevet da vidi da
li e da odskoi. A l i kada mi j e bilo petnaest godi
na, rekla je, shvatila sam da su te stvari blesavo gub
ljenje vremena i jednostavno sam prestala da ih radim.
Od tada vie nisam imala nijedan ritual. Ponovo sam bio
zbunjen. I takav sam ostao. Prolo je jo oko tridesetak
seansi pre nego to sam poeo da dobij am prve nagovetaje Sarlininog karaktera.
Jednog dana, devet meseei od poetka terapije,
kada mi je pruila ek za prethodni mesec, primetio sam
zaglavlje druge banke. Promenili ste banku? pitao
sam neobavezno.
Sarlina je klimnula glavom. Da, morala sam.
Morali ste? nauljio sam ui.
P a , da, istroila sam ekove.
Istroili ste ekove? ponovio sam glupavo.
Sta, zar niste primetili? Sarlina je zvuala poma
lo uvreeno. Svaki ek koji sam vam do sada dala imao
je drukiji dizajn.
N e , nisam primetio, priznao sam, ali kakve veze
to ima sa menjanjem banke?
V i ne kapirate ba brzo, je l i ? odvratila je Sar
lina, poto sam iskoristila sve dizajne za ekove koje
168

izdaje moja stara banka, morala sam da otvorim raun u

novoj.
Zbunjen vie nego ikada, postavio sam pitanje: A
zbog ega morate uvek da imate drugi dizajn na eku?
Z b o g toga to je to ljubavno uzdarje.
Ljubavno uzdarje? opet sam ponovio, zapanjen.
P a , da. Kad god za nekoga ispisujem ek, upitam
se koji bi dizajn u tom trenutku toj osobi odgovarao.
Znate, u pitanju su vibracije. Pomou ljubavi ja se uk
ljuujem u njihove vibracije i onda napravim selekciju.
A l i nikada ne volim da jedan dizajn dam vie nego jed
nom, a moja banka je imala samo osam razliitih vrsta.
U stvari, ovog puta sam zbog vas morala da menjam ban
ku jer je ovo deveti ek koji sam vam napisala. A iona
ko bih morala da je promenim zbog elektrine distribuci
je. Samo to su oni prilino bezlini. Od njih je zbilja
teko dobiti vibracije.
Ostao sam zapanjen. Moda je trebalo odmah da se
uhvatim za pitanje ljubavi. A l i bio sam preneraen
bizarnou ove male ali repetativne interakcije. T o mi
pomalo lii na neki ritual, bio je najbolji komentar
koji sam mogao da smislim.
P a , moglo bi se rei da je tako.
A l i , vi ste rekli da vie nemate rituala.
O , imam ja puno rituala, veselo je odgovorila Sar
lina.
I imala je. Tokom sledeih nekoliko seansi opisala mi
je bar tuce rituala. Skoro sve to je radila bilo je na
ovaj ili onaj nain povezano sa nekim ritualom. Postalo
jje vie nego jasno da Sarlina zaista pati od neke vrste
opsesivno-kompulzivnog poremeaja. K a k o to da ste mi
pre nekoliko meseci rekli da uopte ne patite od rituala
kada ih imate na desetine? Ispitivao sam je.
Jednostavno nisam htela da vam kaem. Moda ni
sam u vas imala dovoljno poverenja.
A l i vi ste lagali.
Naravno.
I z kog razloga mi plaate pedeset dolara na sat da
bih vam pomogao ako onda laete da biste me stavili u
169

situaciju da ne znam kako da vam pomognem? pitao

sam.
Sarlina mi je uputila prepreden pogled. Nita vam
neu rei dok ne budem sigurna da ste spremni da zna
t e , odgovorila je.
Sada kada mi je ispovedila svoje rituale, nadao
sam se da e se Sarlina u naem zajednikom radu sve
vie otvarati i da u samim tim i ja biti manje zbunjen.
Meutim, to nije bilo sueno. Sasvim postepeno mi je po
stajalo jasno da je ona osoba l a i . I pored toga to
je htela-ne htela, tokom meseci i godina otkrivala po koji
aspekt svoje linosti, Sarlina je i dalje ostajala vrlo
enigmatina. A ja sam ostajao zbunjen. Sta je, u stvari,
htela? Sve do kraja je od mene krila informacije ako ni
zbog ega drugog, onda zato to je htela da vlada situa
cijom. I kako se moje razumevanje njene linosti poste
peno produbljivalo, tako je raslo i moje strahopoto
vanje prema njenoj sutinskoj neshvatljivosti.

JEDNO I L I DRUGO:
DETE I L I ODRASLA OSOBA
Ubrzo poto mi je otkrila svoje rituale, Sarlina je po
ela da otkriva jo neto: da me intenzivno eli.
To me i nije udilo u poetku. Ja sam brinuo o njoj.
Ona nije proputala terapijske sastanke i redovno je za
njih plaala, po emu sam zakljuio da joj je stalo do
svog razvoja. Na sve njene napore predusretljivo sam od
govarao svojima. Sve to je govorila, sve to joj se dea
valo, za mene je bilo od dubokog znaaja. Prirodno je
da pacijent pone da osea romantinu naklonost prema
terapeutu ako je suprotnog pola kao odgovor na panju
koju mu dosledno ukazuje. To je naroito sluaj kod pa
cijenata koji u detinjstvu nisu uspeli da prerastu edipovsku dilemu.
Sva zdrava deca prou kroz stadijum seksualne elje
prema roditelju suprotnog pola. Ta elja obino kulminira
izmeu etvrte i pete godine i poznata je kao edipovska
170

dilema. Ona stavlja dete u oajnu situaciju. Njegova ro

mantina ljubav prema roditelju je beznadena ljubav.
Ono u sebi govori roditelju: Ja znam da mi govori da
sa tobom ne mogu da imam seksualni odnos zbog toga
to sam dete, ali ako samo pogleda kako se odraslo po
naam, promenie miljenje. Ovo odraslo ponaanje
zahteva ogromnu energiju koju dete u jednom trenutku
vie nije u stanju da odrava. Ono je iscrpljeno. Dilema
se konano reava time to iscrpljeno dete prihvata real
nost da ne moe i vie i ne eli da izgleda kao
da je odraslo. Istovremeno, ono saznaje jo jednu stvar:
da u ivotu ne moe sve da ima; ne moe istovremeno
i da seksualno poseduje roditelja i da bude dete. Zbog
toga se odluuje za prednosti koje ima kao dete i odrie
se svoje preuranjene seksualnosti.45
U psihoterapiji se deava da pacijent koji je propus
tio da razrei edipovsku dilemu kao dete, po pravilu,
mora da proe kroz isti proces u odnosu na terapeuta
u svom odraslom dobu. On ili ona mora da naui da u
datom trenutku prestane terapeuta da posmatra kao ob
jekt svojih romantinih i seksualnih elja i da se zado
volji time to e na simbolikom nivou postati njegovo
dete. Kada jednom doe do ovoga, sve poinje da ide
glatko. Pacijent moe da se opusti i da se neometano
prepusti roditeljskoj brizi, mudrosti i ljubavi koje mu
prua terapeut.
Samo to izmeu Sarline i mene to nije bilo ba
tako.
Prvi nagovetaj da u pogledu te faze terapije ona
nije dobro napredovala bio ye moj oseaj sve vee od
vratnosti prema njoj. To je, inae, bilo vrlo neuobiajeno.
U sluajevima kada bi neka privlana pacijentkinja po
ela da osea seksualnu elju prema meni, moj problem
45
Jedan od razloga iz kojih Edipov kompleks ima toliku va
nost za psihologiju jesu tekoe koje odrasle osobe, koje ga se
nisu resile na vreme, imaju kada treba neega da se odreknu, to
je, inae, potrebno za uspeno ivotno prilagoavanje. To su ljudi
koji nisu nauili da je nemogue uvati svoj kola i jesti ga u
isto vreme.

171

bi obino bio kako da joj ne uzvratim na isti nain. I

sam bih poeo da dobijam seksualne elje i fantazije u
odnosu na nju i morao bih sve da uinim da se one ni
na koji nain ne umeaju u stvaranje mojih sudova i
moju obavezu prema ulozi terapeuta. U svakom sluaju,
obino oseam toplinu prema pacijentima koji mi po
klone svoju ljubav.
A l i sa Sarlinom to nije bilo tako. O njoj nisam
imao nikakvih seksualnih fantazija. Naprotiv, bilo mi je
muka i od same pomisli na seks sa njom. Cak i mo
gunost neseksualnog dodirivanja izazivala mi je nejasnu
muku u elucu. I to nikako nije prolazilo. Kako je vre
me odmicalo, oseao sam sve jai poriv da se drim to
dalje od nje. Mogue je da se taj moj oseaj sve jae od
vratnosti nije odnosio samo na seks. I nisam ja bio je
dini koji ga je imao. Jedna druga pacijentkinja, prilino
inteligentna i perceptivna ena, zapoela je seansu pi
tanjem: Znate onu gospou koja dolazi da vas vidi
pre mene?
Klimnuo sam glavom. Mislila je na Sarlinu.
E pa, od nje me hvata jeza. Ne znam zbog ega
nikada nismo ak ni razgovarale. Ona samo ue u e
kaonicu, uzme svoj kaput i ode. Nikada mi ni re nije
rekla, ali ja se jeim od nje.
Moda vam se ini neljubaznom, pretpostavio sam.
N i j e to ja ba i ne volim da razgovaram sa os
talim pacijentima. U pitanju je neto drugo. Neto kao
ne znam kako bih to nazvala kao da u njoj postoji
neto zlo.
Ona ne izgleda udno, zar ne? pitao sam, pot
puno fasciniran.
N e , izgleda ba kao i svako drugi. Lepo se oblai.
Moda je ak i zaposlena. A l i od neega u njoj me podi
laze marci. Ne znam tano ta je to. A l i ako sam ikada
srela osobu koja je zla, to je ona.
Bez obzira na to da li je moja odvratnost prema
Sarlini bila primarno seksualna ili ne, njeno seksualno
ponaanje za vreme terapije bilo je zaista neverovatno.
Obino, kad bi se desilo da neka od mojih pacijentkinja
172

poinje prema meni da gaji nena oseanja, postala bi

stidljiva i pokuavala da to prikri je. A l i ne i Sarlina.
Ona, koja je redovno zadravala prave informacije o
sebi, nimalo se nije ustruavala da mi otvoreno stavi do
znanja svoje seksualne namere.
V i ste hladni, optuivala me je. N e vidim zbog
ega neete da me zagrlite.
Da vam je potrebna uteha, moda bih vas i za
g r l i o , odgovorio sam, ali vaa elja za zagrljajem je,
ini mi se, seksualna.
V i i vae pedantne kategorizacije, vikala je Sar
lina. K a k v e veze ima da li je meni potrebna seksualna
ili bilo kakva druga uteha? Vano je da mi je potrebna
uteha.
Vama nije potreban seksualni odnos sa mnom, iz
nova sam pokuavao da joj objasnim. T o moete sa sva
kim da imate. Ono za ta mene plaate je specijalna vrs
ta panje.
E , pa ja ne mislim da je vas i malo briga za me
ne. Vi ste kruti i distancirani. Niste topli. Uopte ne v i
dim kako ete da mi pomognete kada prema meni ne oseate ak ni toplinu.
To sam i sam poeo da se pitam. Sarlina je uvek i
nila da se pitam da li sam pravi terapeut za nju.
U Sarlininoj elji prema meni bilo je neeg nedo
zvoljenog, podmuklog i nasrtljivog. Leti bi ranije dola
zila na terapiju i sedela u naoj bati. Da me je pitala
da to radi, verovatno je ne bih odbio. Ja volim da ljudi
uivaju u cveu koje je hobi i moje supruge i moj. A l i
ona nikada nije pitala. Deavalo se nekih veeri kada nis
mo imali zakazanu terapiju da pogledam napolje i vidim
Sarlinin auto, parkiran ispred nae kue, i nju kako sedi
u mraku i slua tihu muziku sa radija. Bilo je stravino.
Kada sam je pitao ta to znai, jednostavno je odgovo
rila: V i znate da ste ovek koga volim. Sasvim je pri
rodna elja da budemo u blizini onoga koga volimo.
Jednoga dana kada nismo imali zakazanu terapiju,
naao sam je u naoj biblioteci kako sedi i ita jednu od
17a

mojih knjiga. Pitao sam je ta tu radi. O v o je ekaonica,

zar nije? odgovrila je.
T o je ekaonica onih dana kada primam pacijente
kojima sam zakazao, rekao sam. U danima kada ne
primam pacijente, to je privatna soba u mojoj kui.
E pa, za mene je ekaonica, odgovorila je Sarlina
bez imalo ustruavanja. sKo ima kancelariju u kui mo
ra da oekuje da izgubi malo od svoje privatnosti.
Poto sam ustanovio da nije imala nikakvog oprav
danog razloga da me vidi, morao sam bukvalno da je
izbacim iz kue. Vie nego ikada u ivotu, lino sam doiveo ono to verovatno osea ena koja je u situaciji
da joj se udvara neko koga ona ne eli i ko ak moe
i da je siluje. U stvari, Sarlina me je u dva navrata, na
kraju seanse, bukvalno zgrabila i pokuala da me zagrli
pre nego to sam uspeo da je odgurnem.
Glavni razlog iz koga se deava da deca ne uspe ju da
ree edipovsku dilemu jeste to u doba pre etvrte go
dine ivota, u tzv. preedipovsko doba, nisu dobij ala ade
kvatnu roditeljsku ljubav. Reavanje edipovske dileme je
kao gradnja prvog sprata na kui. To se jednostavno ne
moe uraditi pre nego to se postave temelji. Mnogi znaci
su govorili da je to verovatno bio sluaj sa Sarlinom. M o
gue je da je ona bila emocionalno osiromaena jo od
poetka. Njena majka oigledno nije bila ena koja moe
da prui ljubav. Sarlina se nije seala zagrljaja nijednog
od roditelja. esto je sanjala dojke. Ritualno se drala
dijete koju je prepisivao njen kult zbog ega je bila u
neprestanoj potrazi za neobinim organskim hranama i
kada bi jela u drutvu, njena hrana je uvek bila druk
ija od ostalih uvek neto posebno. Sa psihoanaliti
kog stanovita, Sarlinin osnovni problem nije bila nereena edipovska diema, ve stanje pre toga, preedipovska
oralna fiksacija. Sarlinina enja za mojim zagrljajem
i dodirom bila je, u stvari, potreba za materinskom top
linom i maenjem koje joj nikada nije bilo prueno. Ja
sam njenu elju za dodirom doivljavao kao odvratnu i
preteu. A zar to nije bilo ba ono to joj je bilo tako
oajno potrebno? Zar za njeno leenje ne treba da ura174

dim ba ono to me ispunjava oseanjem takve munine?

Moda treba da je stavim na krilo i mazim, milujem i
ljubim sve dok se najzad ne smiri?
Moda je tako, a moda i nije. O tome sam ozbilj
no razmiao. A l i , dok sam razmiljljao, otkrio sam jo
neto. Shvatio sam da, iako sam ja bio voljan da negujem Sarlinu kao da je gladna beba, ona nije bila volj
na da u odnosu na mene prihvati ni ulogu deteta, a jo
manje bebe. Sutina mog gaenja prema njenom dodiru
leala je u tome to je insistirala da taj dodir bude
seksualan. Ona sebe nije smatrala gladnim detetom ve
sazrelom osobom koja uiva u seksualnom lovu. Nepre
stano sam, raznim sredstvima, ukljuujui i psihijatrijski
kau, iznova pokuavao da joj pomognem da zauzme pa
sivniju poziciju, poziciju deteta koje ima poverenja. A l i
svaki od tih pokuaja je propao. Tokom sve etiri godine
koliko je radila sa mnom Sarlina je insistirala da kontro
la bude u njenim rukama. Da bi postala kao dete, morala
bi meni da preda uzde i dozvoli mi da o njoj brinem
kao roditelj. Morala bi da prestane da zahteva od mene
seks. A l i ona na to nije pristajala. Htela je da uzde u
svakom trenutku budu u njenim rukama.
Proces dubinskog leenja, bar u okvirima psihoana
lize, zahteva da se pacijent na nekom nivou i do nekog
stepena vrati unazad. To* je teak i zastraujui zahtev.
Nije lako odrasloj osobi, koja je navikla da ivi u neza
visnosti i psiholokoj opremi zrelosti, da dozvoli sebi da
ponovo postane zavisno i tako lako povredivo dete. I
to je uznemirenije linosti dublje, to je u detinjstvu
pacijenta bilo vie izgladnelosti, bola i ranjavanja, to je
tee, u okvirima psihoterapeutskog odnosa, vratiti ga u
detinjistivo. Jer to je kao smrt. A ipak nije neizvodljivo. I
kada se postigne, dolazi do leenja. A k o ne, temelj se ne
moe rekonstruisati. Bez povratka, nema leenja; to je
ba tako.
Ako bi trebalo tano da oznaim ta je uinilo da
Sarlina ne bude izleena ni posle onolikih godina koje
je provela sa mnom, bio bi to njen neuspeh u vra
anju. Pacijenti koji u tome uspeju dobiju potpuno novu
175

crtu u ponaanju. Kod njih se pojavi neka smirenost

koju ranije nisu imali. Oni dobiju neku vrstu nevinog po
verenja koje u svakom trenutku, ako je potrebno, moe da
se povue, ali koje isto tako moe lako da se vrati. Od
nos izmeu pacijenta i terapeuta postaje ne samo uravno
teen ve i razigran i pun radosti. To je idealno partner
stvo majke i deteta. Da se takvo stanje uspostavilo i kod
Sarline, siguran sam da bih je, ako bi izgledalo da je
to neophodno, stavio na krilo i pruio joj sve to treba.
A l i do toga nikada nije dolo. Bez obzira to je u su
tini oigledno bila dete, u njoj nikada nije bilo nieg
nevinog i istinski potenog. Nastavila je do kraja da igra
ulogu odrasle osobe. Jo uvek ne vidim zbog ega, rek
la je Sarlina odjednom, u treoj godini terapije.
Sta ne vidite? pitao sam.
Z b o g ega dete ne treba da ima seks sa svojim ro
diteljima.
Jo jednom sam joj strpljivo objasnio da je dunost
roditelja da detetu pomau da se osamostali, a da su incestualne veze uvek prepreka na tom putu.
A l i ovo ne bi bio incest, rekla je Sarlina. V i niste
moj otac.
Ja, moda, nisam va pravi otac, odgovorio sam,
ali moja uloga, kao vaeg terapeuta, jeste uloga rodi
telja. Moj posao je da vam pomognem da odrastete, a ne
da zadovoljavam vae seksualne elje. Seks moete da
dobijete bilo gde, meu svojim vrnjacima.
A l i ja sam vaa vrnjakinja, uzviknula je.
Sarlina, vi ste moj pacijent. Vi imate svakojakih
velikih problema za koje vam je potrebna pomo. Ja
hou da vam pomognem u reavanju tih problema. Ja ne
elim da spavam sa vama.
A l i to to sam va pacijent ne znai da vam nisam
ravna.
Sarlina, vi meni niste ravni i to je injenica. Vi
niste u stanju ak ni da zadrite najobiniji posao due
od nekoliko meseci. Niste jo nauili da se orijentiete
ak ni usred dana. Sa psiholoke take gledita, vi ste,
u stvari, beba. I to je u redu. Imali ste loe roditelje
176

i ima svakojakih razloga koji ine da jo uvek budete

beba. A l i prestanite da se pravite da ste jednaki sa
mnom. Zato se ne opustite i dozvolite da vam uka
zujem panju kao roditelj? Ja, zaista, hou da vas volim
na taj nain. A l i , molim vas, prestanite da pokuavate
da me posedujete seksualno. Zaboravite to, Sarlina.
Neu da zaboravim. Hou da vas imam i nameravam to da ostvarim.
Iako nije mogla da bude otvorenija u iskazivanju
svojih namera prema meni, jo uvek sam oseao da su
arlinini nasrtaji, u stvari, neiskreni. Ona je htela da
bude podojena, ali da to bude prerueno u seks. Traila
je detinju hranu preruenu u seksualnost to samo
po sebi nije tako redak fenomen, samo to je Sarlina
uporno odbijala da skine masku. Stalno sam iznova, na
ovaj ili onaj nain, ponavljao: V i , u stvari, hoete da
vam ja budem majka. To je u redu. To je lepo. I ja bih
to voleo. Vama je to potrebno. Vi to, u stvari, i zasluu
jete. U prolosti su vas prevarili i nisu vam pruili ono
to je trebalo zato to sada treba da vam se nadoknadi.
Zaboravite taj seks. Niste vi jo spremni za to. Suvie ste
mladi. Opustite se. Leite i uivajte u toplini koju mogu
da vam pruim. Dozvolite mi da vas nahranim.
A l i ona to nije uinila. Ovo je u izvesnoj meri bilo i
zbog toga to je moju ponudu smatrala zamkom: to nije
udno, jer je materinska nega koju je kao dete dobijala
od svoje majke zaista bila zamka. Meutim, da je ovaj
strah bio jedini izvor njenog otpora, jo bi bilo mogue
da ga radom prevazie. A l i druga stvar je tu bila od
mnogo vee vanosti. Pitanje moi. Nije se radilo samo
o njenom strahu da mi dozvoli da nad njom steknem
materinsku mo. Stvar je vie bila u tome to je htela po
svaku cenu da zadri svu mo za sebe. Htela je da se
leci, ali da u tom procesu nita od sebe ne da i da se
niega ne odrekne. Kao da mi je nareivala: Leci me,
177

ali nemoj da me menja. Ona nije htela samo da je hra

ne, nego i da bude ef onome ko je hrani.4*
Kada je htela da me prekori zbog toga to sam hla
dan i ne elim da je zagrlim, Sarlina je govorila: Ja od
vas samo hou potvrivanje. Kako terapeut koji nee ak
ni da me potvrdi kao osobu moe uopte da me leci?
Ovo je bila vana re. Sutina materinske ljubavi prema
malom detetu jeste afirmacija. Svaka obina, zdrava maj
ka voli svoje malo dete bez ikakvog odreenog razloga,
jednostavno zato to ono postoji. Dete ne mora nita da
radi da bi tu ljubav zaradilo. To je ljubav bez ikakvih
obaveza. Bezuslovna ljubav. Ona dete voli onakvo kakvo
je, zbog njega samog. Ta ljubav je izjava afirmacije; ona
kae: T i si dragocen ve samo zato to postoji.
U toku druge i tree godine ivota deteta majka od
njega poinje da oekuje sve vie stvari, kao na primer,
da naui da ide na nou. I kada to pone, njena ljubav,
bar do izvesnog stepena, postaje uslovljena. Sada ona ka
e: Ja te volim, a l i . . . , ali htela bih da prestane da
cepa knjige, ali hou da prestane da vue lampu sa
stola, ali htela bih da mi malo pomogne time to e
da kae kada hoe da ide na nou da vie ne moram
po ceo dan da perem pelene. Dete poinje da ui rei
dobro ili l o e . I ui da mora da bude dobro dete
ako hoe da i dalje bude potvrivano. Sada svoju afirma
ciju mora da zaradi. I od tada pa nadalje, tako i ostaje.
Period bezuslovne afirmacije traje samo koliko i rano
detinjstvo. Kao psiholoki odrasle osobe mi smo svi, u
46
elja za regresijom u stanje jedinstva sa majkom jedna
je od tri karakteristike na koje je Erih From naiao u svojoj ana
lizi zle linosti, ili sindroma propadanjac (Coveje srce: njegov
dar za dobro ili zlo [ H a r p e r & Row, 1964,]). O v u elju je oznaio
kao incestuoznu simbiozu. N j u sam svakako naao kod Sarline.
Ali sam je, takoe, naao i kod mnogih drugih. Meutim, mislim
da kod zla postoji jedan bitan faktor, a taj je da se tu ne radi
jednostavno o regresivnoj enji za majkom (to moe biti od
koristi u leenju), ve o pokuavanju da se majka dobije bez re
gresije o insistiranju da se dobije ono to majka prua a d a ' s e
ne izgubi nita od onoga to spada u ulogu odrasle osobe i moi
koju ona u sebi nosi.

178

manjoj ili veoj meri, nauili da ako hoemo da nas vole,

naa je dunost da od sebe inimo dragu osobu.
Kljuni element u Sarlininom ponaanju je bila nje
na molba ne zahtev da je volim bez obzira na to
ta radi, da je potvrdim ne kao onu to bi mogla da po
stane, ve kao onu to je bila sa boleu i svim osta
lim. Time bih joj pruio ono to je od mene elela
ljubav majke prema malom detetu, doslednu, bezuslovnu
ljubav koja se moe doiveti samo u ranom detinjstvu. To
nimalo nije udno jer smo imali jasnu evidenciju da u
ranom detinjstvu od majke nikada nije dobila tu bez
uslovnu, afirmativnu ljubav koja treba da bude naslee
svakog deteta. Ona je bila prevarena u pogledu tog
naslea. A l i meni je bilo nemogue da joj to nado
knadim. Jer od mene je zahtevala da je bezuslovno v o
lim kao bolesnu odraslu osobu. Insistirala je da je volim
kao to majka voli malo dete, ali je isto tako insistirala
i da se prema njoj ponaam kao da mi je ravna. A k o
ne iz nekog drugog razloga, ovaj zahtev mi je bilo ne
mogue da ispunim zbog toga to je to bio zahtev da
afirmiem njenu bolest. 47 Sarlina nije htela da bude leena. Ona je htela da bude voljena, ali da se ne menja.
Htela je da bude voljena onakva kakva jeste s neuro
zom i svim ostalim. I mada to nikada ne bi rekla, poste
peno sam uviao da je razlog to je nastavljala terapiju
bila njena namera da zadobije moju ljubav bez terapije
to jest, da poseduje i moju ljubav i svoju neurozu: i.
da uva svoj kola i da ga jede.

SAMA SEBI ZAKON

Sada je Sarlinina samovolja ve postala oigledna.
A l i sve do tree godine terapije nisam bio svestan ko
like su dubine te samovolje. A onda sam otkrio da je
Sarlina, u stvari, bila autistina.
47
Po recima Martina Bubera, zli ljudi insistiraju na afir
maciji bez obzira na injenice (Dobro i zlo [Charles Schribner's
sons, 1953; s. 1361).

179

Mentalno zdravlje nalae da se ovekova volja pod

redi neemu viem od sebe. Da bismo bili u stanju da
pristojno funkcioniemo u ovom svetu, mi moramo sebe
da podredimo nekom principu koji ima prednost nad onim
to bismo mi u datom momentu hteli. Za religiozne ljude,
taj princip je Bog i zato kau: Da bude volja Tvoja,
ne moja. A l i ako su normalni, ak i oni koji nisu re
ligiozni, podredie se, znali to oni ili ne, nekoj vioj
sili bilo da je ljubav ili istina, potrebe drugih ljudi
ili zahtevi stvarnosti. Kao to sam definisao u knjizi Put
kojim se rede ilo mentalno zdravlje je kontinuirani
proces posveivanja stvarnosti po svaku cenu.
Potpun neuspeh u podreivanju sebe stvarnosti na
ziva se autizmom. Ova re potie od grke rei auto
to znai sam. Autistina osoba nema nikakve svesti
o nekima od sutinskih dimenzija stvarnosti. Takvi ljudi
ive bukvalno u svom svetu gde je svako od njih
sam apsolutni vladar.
Kad god sam Sarlinu pitao zbog ega hoe seks sa
mnom, njen odgovor je uvek bio sasvim jednostavan:
Zbog toga to vas volim. Iako sam uvek iznova postav
ljao pitanje istinitosti te tvrdnje, za Sarlinu je njena lju
bav bila n e p o s r e d n a . A za m e n e je, m e u t i m , bila autistika. Kada mi je svakog meseca davala ek sa novim
dizajnom, ona je mislila da to ini za mene. Ona je u
svojoj glavi videla vezu izmeu mene i odreenog di
zajna koji je na eku tog meseca. A l i to je tako bilo samo
u njenoj glavi. A stvarnost je bila drukija: ne samo to
mene uopte nije bilo briga za dizajn na ekovima, nego
to ni njen izbor dizajna nije imao nikakve veze sa mo
jom stvarnou.
Sarlina je, po njenom miljenju, volela sve ljude.
Kult kome je pripadala se, kao osnovni princip svoje
doktrine, zalagao za ljubav prema oveanstvu. Sarlina
je sebe videla kao osobu hoja hoda kroz ivot prosipajui
darove i milosre na sve strane. Meutim, ja sam njenu
ljubav doivljavao kao neto to potpuno iskljuuje stvar
nost mene, kao osobe. Jedne zimske noi, nekoliko mi
nuta poto smo zavrili terapiju, napravio sam sebi mar180

tini i otiao u dnevnu sobu da se, za ta sam retko imao

vremena, opustim i pregledam nagomilanu potu. Spol ja
se zauo zvuk automobila koji je neko bezuspeno po
kuavao da pokrene. Izaao sam da pogledam, bila je to
Sarlina.
N e znam o emu se radi, rekla je, ne mogu da
upalim.
Da niste ostali bez benzina pitao sam.
N e verujem da je u tome problem, ona je odgo
vorila.
N e verujete? Sta pokazuje mera?
Pokazuje da je rezervoar prazan, veselo je odgo
vorila Sarlina.
Nasmejao bih se da se nisam iznervirao. P a , poto
vam mera pokazuje da je rezervoar prazan, po emu
ste zakljuili da niste ostali bez benzina?
O , pa on uvek pokazuje da je prazan.
K a k o to mislite 'uvek pokazuje da je prazan', je li
polomljen?
N i j e , bar koliko ja znam. Znate, ja nikada ne ku
pim vie od dva galona benzina. Na taj nain znam si
gurno da ga ne troim bez veze. Osim toga, ba je za
bavno kad pokuavam da pogodim kada u ostati bez
benzina. U tome sam prilino dobra.
K o l i k o esto vam se desi da ne pogodite i naete se
bez benzina? pitao sam zauen otkriem ovog novog,
zaista neobinog rituala.
O , ne tako esto. Moda tri ili etiri puta godinje.
I pretpostavljam da je nemogue da je ovo jedan
od tih sluajeva? pitao sam, pomalo sarkastino. Sta
ete sada?
Mogla bih da uem kod vas i telefoniram deur
noj slubi.
Sarlina, sada je devet sati uvee i nalazimo se u
seoskom kraju. Sta mislite, ta oni mogu da urade?
Pa, nekada dou i nou. Jedina druga stvar koju
bih mogla da uradim jeste da od vas pozajmim malo
benzina.
181

Ja, na alost, nemam nikakve rezerve benzina, od

govorio sam.
Z a r ne bismo mogli da izvuemo malo iz vaeg au
tomobila? Sarlina je pitala.
T o bismo, moda, i mogli, pristao sam, samo to
nemamo ime.
Imam ja crevo kojim to moe da se uradi, rekla je
ivahno. D r i m ga u gepeku. Volim da uvek budem
pripremljena.
I tako sam poao da potraim kofu i levak. Ustima
sam povukao mlaz benzina iz mog automobila da bi
mogao da krene kroz crevo koje mi je dala. Dao sam
joj jedan galon. Njen automobil je odmah proradio i ona
se odvezla. Bilo mi je veoma hladno kada sam ponovo
uao u kuu. Moj martini se ugrejao i postao bljutav.
Zbog benzina mu nisam oseao ukus. Cele veeri nisam
mogao da osetim ukus niega drugog osim benzina. U mo
jim ustima je bukvalno ostavila neprijatan ukus.
Dva dana kasnije Sarlina je dola na sledeu seansu.
Niim nije pomenula debakl kojim se zavrila prethodna.
Najzad, ja sam je upitao kako se oseala zbog onoga
to se desilo.
O , bilo je cakano. Ba sam uivala.
Uivali ste? ispitivao sam je.
Naravno. Bilo je uzbudljivo. Kao neka avantura,
ono smiljanje kako da izvuemo benzin i pokrenemo au
to. I u tome smo bili zajedno. Da li znate da je to bila
prva stvar koju smo nas dvoje zaista zajedno uradili?
Bilo je zabavno raditi sa vama, tamo u mraku.
Sta mislite, kako sam se ja oseao?, upitao sam.
N e znam. Pretpostavljam da je i vama bilo lepo.
Sta vas navodi na tu pretpostavku?
N e znam ta. Zar vam nije bilo lepo?
Sarlina, rekao sam, zar vam nije palo na pamet
da sam ja, moda, imao neto drugo da radim te veeri,
osim da vama pomaem da upalite auto, neto to mi se
vie radilo?
N i j e . Ja sam mislila da ljudi vole jedni drugima da
pomau. Bar ja sam takva. Zar vi niste?
182

Sarlina, ponovo sam je pitao, da li ste se bar u

jednom trenutku osetili neugodno ili neprijatno? Da li
vam je imalo bilo nezgodno to sam ja morao da vam
pomognem da se iz vuete iz neprilike za koju ste sami
bili odgovorni?
Nita ja tu nisam bila kriva.
Niste?
N e , glatko j e izjavila Sarlina. U rezervoaru je bi
lo manje benzina nego to sam mislila. To nije moja kri
vica. Moda ete rei da je trebalo bolje da predvidim
kada e nestati, ali to najee sasvim dobro radim. Ve
sam vam rekla da mi se samo tri ili etiri puta godinje
dogodi da ostanem bez benzina. To je sasvim dobar pro
ek.
Sarlina, rekao sam, ja vozim tri puta due nego
vi i nikada mi se nije desilo da ostanem bez benzina.
Pa, izgleda da je vama strano vano da li imate
benzina ili nemate. To je za vas, zaista, velika stvar. Sta
vam ja tu mogu?
Digao sam ruke od daljeg pokuavanja da udaram
glavom o neprobojni zid Sarlinine nesvesnosti. Sto se nje
tie, moja oseanja, u stvari, nisu postojala.
Autizam je narcizam krajnje vrste. Za potpunog narcisoida, drugi ljudi imaju psiholoku realnost isto koliko
i komad nametaja. Jedini odnos koji narcisoid moe da
uspostavi je onaj koji Martin Buber naziva odnos
ja-ja. 4 8 Sarlina je, bez sumnje, zaista verovala da me vo
li, meutim ta njena ljubav je postojala samo u njenoj
glavi. Ona nije postojala ni u kakvoj objektivnoj stvar
nosti. Za samu sebe ona je bila svetlost oveanstvu,
neko ko iri sreu i radost gde god se pojavi. Meutim,
sve to su drugi od nje doivljavali bilo je nerviranje,
haos i konfuzija, koje je redovno ostavljala za sobom.
Sarlina se nije spoticala o nametaj, ali njena nesvesnost se nije ograniavala samo na mene ili druge
44
Vidi Ja i
sons, 1970).

Ti, prev. W a l t e r

Kaufman (Charles Scribner's

183

ljude. Ona se, na primer, redovno gubila ako bi vozila

neko malo due vreme. Ovaj simptom dugo nisam shvatao moda ba zbog toga to je odgovor bio tako oi
gledan. A l i , im sam postao svestan njenog autizma, za
gonetka je postala vrlo jednostavna. Kada se jednom pri
likom alila da je zavrila u Njubergu umesto u Njujork-Sitiju, primetio sam: T o zvui kao da ste promaili
skretanje sa auto-puta osamdeset etiri na put esto osam
deset etiri.
T a n o , radosno je uskliknula Sarlina. Ba sam
traila esto osamdeset etiri.
Ali, toliko ste puta ve tuda vozili za Njujork-Siti
i skretnice su svuda jasno obeleene. Kako ste mogli da
promaite?
Pa, neto sam pevuila i pokuavala sama da izraunam u glavi kada da skrenem.
Znai, niste bili skoncentrisani.
T o je ono to sam vam upravo sama rekla, zar ni
j e ? Sarlina je odgovorila iznervirano.
Budui da se stalno gubite u putu, bio sam upo
ran, moda je problem uvek isti. Moda jednostavno ne
vodite dovoljno rauna.
E , pa ja ne mogu da radim dve stvari odjednom. Ne
mogu i da smiljam pesmu i da se koncentriem na sao
braajne znake.
T a n o , rekao sam. N e moete, takorei da pevate
svoju pesmu i da oekujete da ministarstvo saobraaja
po njoj igra. A k o neete da se izgubite, morate da v o
dite rauna o saobraajnim znacima. Ako se izgubite u
svojim fantazijama, izgubiete i vezu sa spoljanjim sve
tom. Zao mi je, Sarlina, ali to je zaista tako.
Sarlina je skoila sa kaua. Ovaj sastanak se ne od
vija onako kako sam ja elela, rekla je hladno. Nemam
namere da leim ovde i da sluam da mi neko dri pridiku kao nekom detetu. Videemo se sledee nedelje.
Ovo nije bilo prvi put da je Sarlina prekinula te
rapijski sastanak. Ipak, molio sam j e : Sarlina, ostalo
vam je jo pola sata. Molim vas, ostanite i hajde da po
kuamo da radimo na ovome. Ovo je vrlo vano pitanje.
184

A l i vrata moje kancelarije su se sa treskom za

tvorila.
U to vreme sam poeo da razumem jo jedan od Sarlininih simptoma: njenu nesposobnost da se zadri na jed
nom poslu vie od nekoliko meseci. Sada smo njenu te
rapiju radili ve dve i po godine i Sarlina je za to
vreme promenila etiri radna mesta, izmeu kojih je du
e periode bila bez zaposlenja. Pred poetak njenog petog
zaposlenja pitao sam j e : Jeste li nervozni?
Ona je izgledala iskreno iznenaena. Zato bih bila
nervozna?
Da ja poinjem nov posao, bio bih nervozan, re
kao sam. Naroito ako sam pre toga toliko puta bio
otputen. Bojao bih se da neu imati uspeha. U stvari, ja
se pomalo bojim pred svakom novom situacijom gde ne
znam pravila.
A l i ja znam pravila, odvratila je Sarlina.
Pogledao sam je zapanjeno. K a k o moete da znate
pravila posla koji jo niste ni zapoeli?
Moj posao j e da pomaem u dravnoj koli za retar
dirane. ena koja me je zaposlila rekla mi je da su ti
pacijenti kao deca. Ja odlino znam da vodim brigu o
deci. Na kraju krajeva, imam mlau sestru, a i radila
sam u crkvenoj koli, zar nisam?
Daljim ispitivanjem ovog problema poeo sam da
shvatam da Sarlina nikada nije bila nervozna pred stu
panje na novo radno mesto zbog toga to je pravila uvek
znala unapred. Zbog toga to je pravila uvek sama stva
rala. injenica da ta pravila nisu bila i pravila onoga ko
ju je zaposlio nije bila ni od kakve vanosti. A nije bila
vana ni konfuzija koja bi zbog toga neizbeno nastala.
Igrajui po svojim pravilima, koje je unapred odredila, rie
obazirui se nimalo na ono to trae njeni poslodavci,
ona nikako nije mogla da razume zbog ega je vrlo brzo
poinjala da nervira ljude oko sebe i zbog ega bi se
svima za kratko vreme popela na glavu ako ne i sasvim
smuila. Ljudi su tako neljubazni, objasnila bi ona.
Stalno je ponavljala da sam i ja neljubazan. Sarlina je
mnogo polagala na ljubaznost.
185

I razlog iz koga nije uspela da zavri kolu uskoro

je postao jasan na slian nain. Sarlina je retko uspevala
da na vreme zavri pismene radove, a ako bi ih uradila,
oni bi retko imali veze sa zadatom temom. Psiholog kod
koga sam je uputio na konsultaciju rekao je da ima koe
ficijent inteligencije kojim bi mogla da potopi ratni
brod. A ipak je propala u vrlo osrednjem koledu. Uvek
sam iznova pokuavao da joj objasnim nekad neno,
nekad ubeivanjem da je njena nebriga za druge lju
de ono to ini samu sr njenih neuspeha i da je njen
ekstremni narcizam autodestruktivan. A l i najblii odgo
vor na to koji sam od Sarline dobio bio je: Svet nije
nimalo fleksibilan i vrlo je neljubazan.
Pred kraj terapije problem je bio osvetijen i sa as
pekta teologije kao i psihologije.
S v e izgleda besmisleno, poalila mi se Sarlina jed
nog dana.
U emu je smisao ivota? pitao sam je sa izgle
dom nevinosti.
Otkud ja znam? odgovorila je oigledno izner
virana.
V i ste osoba posveena religiji, primetio sam. V a
a religija sigurno ima neto da kae o smislu ivota.
V i pokuavate da me uhvatite u zamku uspro
tivila se Sarlina.
U pravu ste, priznao sam. Ja pokuavam da vas
uhvatim u zamku u kojoj ete jasno sagledati svoj pro
blem. U emu je po vaoj religiji smisao ivota?
Ja nisam hrianka, izjavila je Sarlina. Moja reli
gija govori o ljubavi, a ne o znaenju.
A ta hriani kau o znaenju ivota? ak iako to
nije ono u, ta vi verujete, ipak je model.
M e n e ne interesuju modeli.
V i ste odgajani u Hrianskoj crkvi. Proveli ste
skoro dve godine kao profesionalni nastavnik hrianske
doktrine, nastavio sam da je izazivam. Valjda niste
toliko glupavi da nemate pojma o tome ta je za hriane smisao ivota, svrha ljudske egzistencije.
186

 M i postojimo u slavu Boga, izgovorila je Sarlina

ravnim, monotonim glasom kao da mrzovoljno ponavlja
neki strani katehizam, koji je nauila napamet i koji joj
izvlae pod pretnjom pitolja. Svrha ivota je da se sla
vi Bog.
I ? pitao sam.
Nastala je tiina. Za trenutak sam pomislio da e se
zaplakati prvi put otkako radimo. Ja to ne mogu. U
tome nema mesta za mene. To bi bilo kao moja smrt,
drhtavim glasom je rekla. A onda, sa iznenaenjem koje
me je uplailo, ono to je zazvualo kao prigueni jecaj
pretvorilo se u riku. Ja neu da ivim za Boga. Neu. Ja
hou da ivim za sebe. U svoje ime.
Ovo je bio jo jedan sastanak sa koga je Sarlina
izala pre kraja. Oseao sam strahovito saaljenje prema
njoj. 2eleo sam da plaem, ali mi suze nisu dolazile. O ,
Boe, ona je tako sama, bilo je sve to sam uspeo da
proapuem.

SAN O VELIANSTVENOJ M A I N I
Sarlina je tokom cele terapije ostala pri svojoj tvrnji ne samo da mene voli, ve i da bi htela da joj bude
d o b r o . Ja sam ve due vremena sumnjao u istinitost
i jednog i drugog mada je sasvim mogue da je ona
sama verovala u to. 4 9 A l i podsvest ima divan i uporan
obiaj da govori istinu. I tako je i Sarlinina podsvest,
pred kraj naeg zajednikog rada, odluila da progovori
i sa zapanjujuom preciznou mi otkrije kakav je, za
ista, njen odnos prema meni.
Prole noi sam neto sanjala, priseala se jed
nom Sarlina. Bila je to etvrta godina njene terapije.
S v e se deavalo na drugoj planeti. Moj narod je bio u
49
Moda nije bez znaaja to to Malahi Martin u avolovom
taocu, prvi, najdui i najtei stadij um u egzorcizmu naziva p r e t
varanjem. Bila ona zaista posednuta ili ne, u Sarlinino pretvaranje
je uspela da prodre samo njena podsvest. Nikada ga svesno nije
priznala.

187

ratu sa nekom tuom rasom. Dugo se nije znalo ko e

pobediti. A l i ja sam konstruisala zaista velianstvenu ma
inu koja je bila istovremeno i za napad i za odbranu.
Bila je ogromna i veoma komplikovana. Imala je razne
vrste naoruanja. Mogla je da izbacuje torpeda kroz v o
du, ispaljuje rakete na velike daljine, iri hemijske ot
rove i da radi mnoge druge stvari. Znali smo da sa njom
moemo da poDedimo. Ba sam bila u zavrnoj fazi rada
na maini kada u laboratoriju ue neki ovek. Bio je
stranac, jedan od neprijatelja. Znala sam da je doao sa
namerom da uniti moju mainu pre nego to ponemo
da je upotrebljavamo. A l i to me nije zbunilo. Oseala
sam se nadmonom, punom samopouzdanja. Imali smo
dosta vremena. Pomislila sam da bih mogla da vodim
ljubav sa njim, a onda ga uklonim pre nego to se do
kopa jnoje maine. U jednom uglu moje laboratorije bio
je kau. Legli smo i otpoeli. A l i onda, ba kada je sve
krenulo, on je iznenada skoio, zaleteo se prema mojoj
maini i poeo da nasre na nju. Dojurila sam i poela
da pritiskam dugmad za odbranu, koja e ga ubiti i razneti. A l i ona nisu radila. Nisam stigla sve da proverim
i isprobam pre toga. Frenetino sam pritiskala dugmad i
povlaila poluge. Usred toga sam se probudila veoma uz
rujana. Nisam sigurna da li sam na kraju uspela da odhijem njegov podmukli napad ili je on uspeo da uniti
moju divnu mainu.
Jedna od veoma zanimljivih stvari u vezi sa ovim
snom bila je Sarlinina mahnita reakcija na moju inter
pretaciju.
Sta ste najvie oseali u odnosu na taj san?
pitao sam, im ste se probudili?
Bes. Bila sam besna.
N a ta ste najvie bili besni?
N a onog prevaranta, odgovorila je Sarlina. Taj
ovek me je obmanuo. Izgledalo je da hoe da spava sa
mnom. A onda, ba kada su mi se ula probudila, on je
prestao i poeo da napada moju mainu. Pretvarao se da
mu je stalo do mene a, u stvari, zanimala ga je samo
maina. On me je prevario. Iskoristio.
188

 A l i zar niste i vi njega isto toliko obmanjivali?

pitao sam.
K a k o to mislite?
V i ste od poetka znali da je on doao pre svega
radi vae maine, objasnio sam. Nije mi jasno zbog
ega vas je njegovo ponaanje toliko potreslo kada je on
samo radio ono radi ega je doao i to ste vi od po
etka znali. Meni se ini da ste vi njega hteli da obmanete time to ste hteli sa njim da spavate. I mada iz
gleda kao da ste ga seksualno eleli, iz onoga to go
vorite, ne vidim da vam je stalo do njega. U stvari, ak
ste planirali da ga uklonite i, moda, ak i ubijete im
zavrite sa seksom. Mislili ste da ete to lako izvesti.
N e , on je mene obmanuo, insistirala je Sarlina.
Pretvarao se da me voli, a to nije bila istina.
Sta mislite, koga on predstavlja? upitao sam.
Moda vas. Pomalo je liio na vas, bio je tako
plavokos i visok, odgovorila je. Pomislila sam da ste
to, verovatno, vi im sam se potpuno razbudila.
Znai, vi ste ljuti na mene zbog toga to vas ob
manjujem?
Sarlina me je pogledala kao da sam idiot koji izjav
ljuje neto to je oigledno. Naravno da sam ljuta na
vas. Vi to dobro znate. Stalno vam govorim da vam nije
dovoljno stalo do mene. Skoro nikada ne saoseate sa
mnom. Vrlo se malo trudite da razumete moja oseanja.
I odbijam da na odnos pretvorim u seksualni.
Da, ni to neete da uinite.
A l i vas ja u tom pogledu ne obmanjujem, prime
tio sam. Jasno sam vam stavio do znanja da nemam
namere sa vama da stupim u seksualni odnos.
A l i se zato pretvarate da vam je stalo do mene,
nastavljala je Sarlina. Sasvim je mogue da vi iskre
no mislite da vam je stalo. A l i time samo obmanjujete
samog sebe. A i uvek ste tako samozadovoljni. Ne biste
bili takvi da vam je zaista stalo do mene.
A k o ovek u vaem snu predstavlja mene, pitao
sam, ta mislite, ta predstavlja maina?
Maina?
189

Da, maina.
Pa, o tome nisam razmiljala, odgovorila je Sar
lina, pomalo zbunjeno. Valjda moju inteligenciju.
V i , zaista, posedujete visoku inteligenciju, rekao
sam.
I ja zaista mislim da vi i vaa terapija pokuavate
da potkopate moju inteligenciju. Sarlini se oigledno do
padala ova interpretacija. T o sam vam ve rekla. Pone
kad me navedete ak da ponem da.verujem u stvari u
koje ne verujem. Vi, zaista, pokuavate da mi otmete
moju inteligenciju i moju, volju.
A l i vaa inteligencija je u snu sluila samo u rat
ne svrhe, primetio sam. Krcata je orujem za napad i
odbranu. Slui vam samo kao oruje.
Pa, bogami, sa vama moram stalno da budem sprem
na na sve, razdragano je odgovorila Sarlina. I vi ste
vrlo inteligentni... Prilino jak protivnik.
Zbog ega sam vam ja protivnik? upitao sam.
Ovo je zbunilo Sarlinu. P a , u snu ste mi protiv
nik, zar niste? Najzad je rekla: I pokuavate da uni
tite moju mainu.
Pretpostavimo da umesto vae inteligencije maina
predstavlja vau neurozu. Sasvim je tano da ja poku
avam da unitim vau neurozu.
Sarlina j e zaurlala: N E !
Bilo je to tako snano NE da sam se skupio u sto
lici. N e ? slabano sam pitao.
N E . To nije moja neuroza.
Ponovo sam bio baen u stolicu. Ni danas ne znam
koliko je glasno Sarlina ovo izgovorila, ali oseao sam
se kao da je na mene vritala svom snagom za koju je
ljudski glas sposoban.
Zbog ega kaete da nije vaa neuroza? naj
zad sam pitao strepei od njenog besa.
Zbog toga to je bila tako divna, zajaukala je
Sarlina. Poela je da opisuje izgled maine, gotovo kao
u hvalospevu. Moja maina je bila pojam lepote. Bila
je komplikovana. Komplikovana do neverovatnih grani
ca. Mogla je da radi tako puno stvari. Bila je konstrui190

sana sa toliko panje i genijalnosti. Imala je toliko ni

voa i operacija. Bila je pravo remek-delo. On nikako ni
je smeo da pokua da je uniti. To je bila najlepa stvar
koja je ikada napravljena.
A l i nije radila, dodao sam tiho.
Sarlina je ponovo zavritala. Jeste. Radila je. Mog
la je da radi. Ja samo nisam imala dovoljno vremena da
je testiram. Sve to joj je bilo potrebno bilo je jo malo
vremena za testiranje. Radila bi boanstveno. Trebalo je
samo da je jo malo doteram.
Ja zaista mislim da ta maina predstavlja vau
neurozu, Sarlina, rekao sam. Vaa neuroza je velika i
komplikovana. Vi ste godinama radili na njenom konstruisanju. Ona, zaista, obavlja brojne funkcije, ali je i
glomazna, stalno vas spotie i ne radi kada treba. I jo
vas spreava da se pribliite ljudima zbog toga to je
sagraena u ratne svrhe da bi vas zatitila od ljudi,
to je verovatno i bilo potrebno u odnosu na vae rodi
telje. A l i vama vie nije potrebna takva zatita. Vi treba
da budete otvoreni prema ljudima, a ne da ratujete sa
njima. Ta maina vam ne treba. Ona vam je samo pre
preka. Ona nije nita drugo do sistem naoruanja, ija
je jedina svrha, rat dranje ljudi na odstojanju.
N i j e rat bio njena jedina svrha, zavijala je Sar
lina kao ranjena zver. Ona je radila i druge stvari. Imala
je i puno mirnodopskih funkcija.
K a o na primer? pitao sam.
Sarlina je opet izgledala zbunjena. Za momenat je
izgledalo kao da pretura po seanju, a onda je potpuno
ozbiljno izjavila, P a , na primer, dole pri dnu je ima
la mainicu za doterivanje zanoktica znate, kao za
nokte na nogama. Bila je vrlo korisna u tom smislu.
Gotovo protiv svoje volje uinio sam neto to v e
rovatno nije trebalo da uinim. Nasmejao sam se.
Sarlina je skoila sa kaua. T a maina nije neu
roza, objavila je u hladnom, carskom besu. V i je vie
neete tako nazivati i ovaj sastanak je sada zavren. I
u roku od jedne sekunde, pre nego to sam mogao da
se pobunim, ona je ve izala iz ordinacije.
191

Sarlina je na sledei sastanak dola u zakazano vre

me. I nastavila je terapiju jo est meseci. A l i nikada
nismo odmakli dalje od interpretacije onog sna. Bez uspeha smo radili na ovome ili onome, i sve moje poku
aje da se vratimo na san, odluno je odbijala. Mislila
je sasvim ozbiljno kada je rekla da mi nee dozvoliti da
o tome ponovo govorim.

NEMA REENJA
Sarlinin san me je okarakterisao kao tuinca. U
stvarnosti, ja joj nisam bio nimalo stran. Viala me je
dva do etiri puta svake nedelje u periodu od preko tri
godine. Verujem da sam se potrudio koliko sam mogao
da joj pruim ljubav i pomo i da sam u potpunosti za
radio priline svote novca koje mi je platila. Ona je tvr
dila da me voli. A l i njena podsvest taj rezervoar istine
u svima nama obeleila me je kao tuinca i nepri
jatelja.
I ja sam nju video na slian nain. Kada sam se
povlaio iz njenih zagrljaja, mislim da sam to radio, iz
meu ostalog i iz straha za linu bezbednost. Zar to
ne znai da sam i ja nju, na nekom nivou, video kao
neprijatelja? Osim toga, u Sarlini je postojalo neto to,
ma koliko da sam pokuavao, nikada nisam potpuno razumeo i prema emu nikada nisam bio u stanju da ose
am empatiju. Pretpostavljam da je ona meni bila tua
isto koliko i ja njoj. Ona me je neprestano optuivala da
sam neosetljiv prema njoj i ja sam se esto pitao da,
moda, nije u pravu, da, moda, treba da je uputim ne
kom drugom terapeutu koji, moda, vie osea. A l i nisam
poznavao nikoga ko bi vie odgovarao u njenom slu
aju. Osim toga, ni sa terapeutom pre mene nije po
stigla nikakav uspeh, pa bi, verovatno, bilo isto i sa ne
kim posle.
Bilo kako bilo, ponekad je izgledalo da Sarlinu po
kreu strasti koje su bile potpuno van domaaja mog
razumevanja tako mrani motivi da mi se inilo da su
192

izvan domena ljudskog iskustva. Vie nego ita drugo, ja

sam to neto neljudsko, neto van domaaja obinog
psihodinaminog poimanja tano ili netano oznaio
kao z l o . A l i ne mogu biti apsolutno siguran da li mi je
to bilo tako tue zbog toga to je zlo ili sam ga nazvao
zlom zbog toga to mi je tue.
Ne mogu da smislim bolji nain da sumiram to nera
zumljivo to tue neto, nego da opiem Sarlinin
odnos prema vremenu. Ona nije oseala nikakvo oduev
ljenje za sunane prolene ili jesenje dane ili za najlepe
zalaske sunca. Volela je samo kada je sivo vreme. Tada
bi uetala zviduui. Sarlina je volela sive dane. Ne
meke, magliaste jesenje dane, kada lie neujno pada.
Ne letnje dane na obali kada vetar donosi vazduaste kop
rene izmaglice. Ve obine, najdosadnije sive dane. Kao
sredinom marta u Novoj Engleskoj, kada zima za sobom
ostavlja otpatke: polomljene i poluistrulele udove drvea,
blatnjavu zemlju i prljave komade snega u raspadanju.
Dane beznadenog sivila. Oajne dane. Zato? Zato je
Sarlina volela najrunije dane koje su svi drugi mrzeli?
Da li ih je volela zbog toga to su sve nas bacali u
oaj? Ili ih je volela zbog same njihove rugobe i reagovala na neto u njima to je nama toliko tue da za
njega nemamo ni ime? Ne znam.
Bojaljivo jer to nikada do tada nisam uradio sa
pacijentom jednoga dana sam Sarlinu konfrontirao sa
onim to sam smatrao njenim zlom. Bilo je to u toku poslednje godine njene terapije. Prva takva konfrontacija
se odigrala nekoliko meseci pre njenog sna o velianstve
noj maini. Sarlina, rekao sam joj, v i na sve strane
stvarate haos i konfuziju, ak i ovde u satima vae te
rapije. Jedno vreme ste govorili da je to sluajno. Sada
znamo da vi to esto namerno radite. Ali ja jo uvek ne
razumem zbog ega biste imali takve namere?
Zbog toga to je zabavno.
Zabavno?
Pa, da. Zabavno je vas zbunjivati. Ve sam vam
rekla. To mi daje oseaj moi.
193

 Z a r ne bi bilo jo zabavnije oseati mo zbog neke

sposobnosti koju zaista posedujemo?
Ja tako ne mislim.
Z a r vam ne smeta to to se zabavljate na raun
. drugih ljudi?
N e . Moda bi. ako bih nekoga ozbiljno povredila.
Ali to ne inim, zar ne?
Sarlina je bila u pravu. Koliko ja znam, nikada nije
nikoga ozbiljno povredila. Samo je sve oko sebe ner
virala do ludila. A povreivala je samu sebe. Zato je u
tome uivala? inilo mi se da treba da nastavim u istom
pravcu. Sarlina, rekao sam, bez obzira to vaa de
struktivnost izgleda minorna, meni se ipak ini da u to
me to vi u njoj uivate ima neega, rekao bih, zlog.
P a , mogue je da je tako, odgovorila je Sarlina
bezbojno.
Sarlina, prosto ne mogu da verujem, otro sam
rekao, ja sam vas zamalo nazvao zlom, a vi se zbog twga
uopte niste uznemirili.
P a , ta hoete da radim?
M o g l i biste da ponete time to ete se oseati lo
e zbog mogunosti da ste zli.
Da nemate, moda, nekog dobrog isterivaa avola
u susedstvu? upitala je Sarlina iznenada.
Za ovo pitanje sam bio potpuno nepripremljen. N e ,
nemono sam priznao.
E , pa onda, emu uzbuivanje? pitala je veselo.
Osetio sam nesvesticu. Bio sam skoro oamuen, kao
da sam upravo izgubio rundu u boks-meu protiv neuporedivo superiornog protivnika. Povukao sam se. A l i sam
zato, prvi put u ivotu, poeo ozbiljno da prouavam fe
nomen posednutosti i egzorcizma. Sve je to izgledalo bi
zarno. Zaista, nisam znao ta da mislim o onome to sam
itao. Meutim, saznao sam da su bar neki meu ljudima
koji su o tome pisali bili ne samo normalni, ve i odgo
vorni i brini. Odluio sam da ponovo pokuam posle e
tiri meseca.
194

Sarlina, da li se seate da ste me pre nekoliko meseci pitali da li poznajem nekog egzorcistu? upitao
sam.
Naravno, uvek se seam svega o emu razgovaramo.
Eto, ja jo uvek ne poznajem nijednoga. A l i u
meuvremenu sam dosta itao na tu temu. Ako hoete,
verujem da bih mogao da vam pomognem da ga na
ete.
Hvala, ali trenutno me interesuje bioenergetika.
Doavola, Sarlina, gotovo sam eksplodirao, m i
ovde govorimo o zlu, ne nekoj maloj tenziji ili uznemi
renju. Ne radi se o maloj bubuljici. Mi govorimo o ne
emu zaista groznom.
I ja vam kaem, otro je rekla Sarlina, da me
zanima bioenergetika. Egzorcizam me ne zanima i taka. Pitam se, meutim, kako vi uopte moete da radite
sa mnom ako mislite da sam zla? Kako ete da me po
tvrdite? Kako ete da mi pruite potrebno saoseanje?
To je upravo ono to ja od poetka govorim: vas, u stva
ri, nije briga za mene.
Ponovo sam se povukao. I iznova sam se vraao na
konfrontacije sa njenom svojeglavou, egocentrinou,
autodestruktivnou i promaenou. Opet sam od po
etka pokuavao da je navedem da se vrati unazad, da
mi dozvoli da je volim kao dete, da je pazim onako kako
najbolje znam i umem i na nain koji jedini izgleda
zdrav. To je bilo sve to sam umeo da radim. A l i kao
to sam sada i oekivao nita se nije promenilo. N i
sam vie znao ta da radim osim da ekam udo za koje
je bilo sve manje i manje nade.
Mada je u psihijatrijskom smislu bila bolesna, za
Sarlinu se teko moglo rei da je labilna. Naprotiv, bila
je zastraujue stabilna. Nepristupana u svom autizmu.
Nepromenljiva. Meu ostalim stvarima koje se kod nje
nisu promenile, bilo je i njeno odbijanje da se pokori
pravilima terapije i zahtevima potenja. Iako se dea
valo da s vremena na vreme odlui da otkrije poneto,
195

do kraja je nastavila da zadrava za sebe najvanije de

talje bez kojih je istinska terapija nemogua. Kontrola
je na skoro svim terapijskim sastancima ostala u nje
nim rukama sve do kraja.
Zbog toga sam se, zaista, zapanjio kada je jednog po
podneva, doavi na sto dvadeset i prvu seansu, legla na
kau i sledeih pedeset minuta mi glatko i iskreno ispri
ala tano ta je mislila i oseala. Nikada to niko nije bo
lje uradio. Tih pedeset minuta bila je savreni pacijent.
Osim to je, a to tada nisam znao, za sebe zadrala naj
vaniji podatak. Pet minuta pretkraj sastanka, izrazio
sam svoje veliko iznenaenje i priznanje za ono to je
uradila.
I mislila sam da e vam se dopasti, rekla je.
A l i ta se dogodilo, pitao sam, to je dovelo do to
like promene u vaem ponaanju da mi tako slobodno
priate umesto da se borite i napadate?
Htela sam da vam pokaem da ja to mogu, odgo
vorila je, da mogu slobodno da asociram i sledim pravila
ba onako kako vi hoete.
I zaista moete, odgovorio sam. Bilo je divno. Na
dam se da ete moi tako da nastavite.
N e , neu.
Sta neete? pitao sam tupavo.
Vie to neu raditi. Ovo je na poslednji sastanak.
Odluila sam da vie ne dolazim. Vi niste terapeut koji
je meni potreban.
Ostalo je jo tridest sekundi do kraja sastanka. P o
kuao sam da se usprotivim. Ne, ona o tome vie nije hte
la da razgovara. ekao me je sledei pacijent. Ostavio
sam ga da eka jo petnaest minuta. A l i nije poputala.
Odluila je da joj je potreban terapeut koji nije toliko
krut i gotovo. Najzad sam morao da je pustim da ode.
Napisao sam joj nekoliko pisama, ali je nikada vie ni
sam video. Bila je to neverovatna predstava.
196

ZLO I MOC
A bila je i neverovatno beznaajna.
Sarlinina elja da me osvoji, pobedi, igra se sa
mnom, da potpuno kontrolie na odnos, bila je bez gra
nica. Izgledalo je da je ta elja za moi bila bez granica.
Izgledalo je da je ta elja za moi bila sama sebi cilj. Ona
nije elela mo da bi doprinela drutvu u kome ivi, iz
brige za svoju porodicu, da bi od sebe uinila sposobnu
osobu ili da bi na bilo koji drugi nain ostvarila neto
kreativno. Njena e za moi nije bila podreena niemu
viem od nje same.
I zbog toga je bila vrlo neukusna. Ona je posedovala
neku vrstu vetine i njome se sluila, na primer, njen talenat za pravi trenutak koji je upotrebila kada je raski
dala nau vezu. A l i u toj njenoj umetnosti nije bilo ni
kakve organizacije. Poto se nije podreivala ak ni zahtevima scenarija, bila je bez jedinstva. Cela predstava je,
u stvari, bila bez smisla.
Zbog toga to su njen ivot sainjavale ovakve bez
naajne gluposti, moe se pomisliti da je Sarlina sasvim
nevaan karakter. Jedini uticaj uloge koju ona igra u
drami ivota je bio niz manje-vie malih nerviranja koje
je prireivala svojim poslodavcima. Ali, zamislite da je
ona poslodavac a ne slubenik, da je nasledila ne neku
malu zadubinu nego itavu korporaciju koju treba da
vodi svojom izvitoperenom destruktivnou. Ili to je vi
e verovatno, jednostavno, zamislite da Sarlina postane
majka. U tom sluaju, ta komina trapava lakrdija od
njenog ivota iznenada bi prerasla u groznu tragediju.
Zlo sam u jednom trenutku definisao kao upotrebu
politike moi tj. nametanje svoje volje drugima otvo
renim ili prikrivenim prisiljavanjem da bi se izbegao . . . duhovni razvoj. Ono zbog ega je Sarlinin ivot
bio vie komina farsa nego jeziva tragedija bila je i
njenica da nije imala nad kim da koristi politiku mo.
Da je imala mua, verovatno bi se pretvorila u Saru. Da
je imala dete, verovatno bi postala gospoa R. Da je ima
la narod, verovatno bi postala Hitler ili Idi Amin.
197

Zbog njihove neverovatne samovolje koju uvek

prati udnja za moi mislim da zli ljudi vie nego ve
ina drugih inkliniraju ka politikom uzdizanju. U isto
vreme, ta ista ekstremna samovolja koja se niemu ne
pokorava esto ih vodi pravo u politiki debakl. Sasvim je
mogue da je negde u dubinama Sarlinine linosti, u
stvari, postojao neki sakriveni instinkt za dobro i da ju
je on naveo da izbegne stvaranje porodice ili sticanje au
toriteta nad drugima. Zaista znam puno ljudi koji su se
podvrgli medicinskoj ili drutvenoj sterilizaciji upravo
zbog toga to su bili svesni da ne bi bili kompetentni ro
ditelji. Zbog toga ne znam da li je Sarlinina politika
impotencija nastala zbog toga to je manje ili vie zla.
Sve je govorilo u prilog tome da je njena krajnja samo
volja jedini razlog to njena zloba nije imala vie efekta.
A l i voleo bih da joj ostavim prostora za mogunost da,
moda, i nije tako.
Bilo kako bilo, Sarlina je bila promaena osoba. Bez
obzira na to ta je bio razlog koji je spreavao da postane
veliki zlikovac, ona je bila potpuno nesposobna za krea
tivnost. I bez obzira na to to je to, moda, bilo i dobro,
nesposobnost je ipak nesposobnost. A nesposobnost nije
za podsmeh. Ranije sam koristio metaforu lakrdije da bih
opisao njenu neefektivnost. Poto je ta metafora ispunila
svoju svrhu, sada u je povui. Ne mislim da je Sarlini
na nesposobnost smena. Ne mislim da je iko ko nije spo
soban da bude ovek u onoj meri u kojoj bi to mogao,
smean. Intelektualno briljantna, Sarlina je bila daleko
ispod sopstvenog nivoa. I mada je izgledala srena dok je
sebi krila put kroz ivot i za sobom ostavljala tragove
malih haosa i mada je izgledala neverovatno zadovoljna
svojom nesposobnou, mislim da je ona najalosnija oso
ba koju sam ikada upoznao.
I alostan sam to nisam mogao da joj pomognem.
Bez obzira na to da li je njen dolazak za pomo bio la,
ona je ipak meni dola. Bilo joj je potrebno i time je
i zasluivala
vie nego to sam u to vreme mogao da
joj pruim. Njena nesposobnost i promaaj su i moji.
198

KADA B I H PONOVO MORAO DA POKUAM

U vreme kada sam radio sa Sarlinom nisam znao
praktino nita o radikalnom ljudskom zlu. Nisam vero
vao ni u avola, ni u fenomen posednutosti. Nikada ni
sam prisustvovao egzorcizmu. Nikada nisam uo za re
oslobaanje. Samo ime zla nije postojalo u mom pro
fesionalnom reniku. Nikada nisam o tome nita uio. Ono
nije bilo priznato kao polje rada ni za psihijatra a ni za
bilo koga drugog ko se smatra naunikom. Prema ono
me to sam uio, sva psihopatologija se moe objasniti
pomou bolesti koje ve poznajemo ili putem psihodinamike, i sve je adekvatno zabeleeno i sadrano u stan
dardnom Dijagnostikom i statistikom priruniku. inje
nica da je amerika psihijatrija skoro u potpunosti ignorisala ak i osnovnu realnost ljudske volje, u to vreme
mi jo nije izgledala apsurdna. Nikada mi niko nije ispri
ao sluaj kao to je bio Sarlinin. Nita me nije pripre
milo za nekoga kao to je ona. Bio sam kao malo dete.
Na Sarlininom sluaju sam otrio zube. Ona je bila
jedan od najvanijih preduslova za ovu knjigu.
Ono to sam nauio kroz rad sa Sarlinom i u toku
svih ovih godina, beznaajno je kada se uporedi sa onim
to treba da se zna o ljudskom zlu. A l i dovoljno je to to,
kada bih to ponovo morao, sa Sarlinom bih radio potpuno
drukije. I mogue je da bi taj rad, moda, bio i uspean.
Pre svega, uspostavio bih dijagnozu Sarlininog zla
mnogo bre i sa mnogo vie sigurnosti. Ne bih se poveo
za njenim opsesivno-kompulzivnim crtama i po njima za
kljuio da se radi o obinoj neurozi, niti bih zbog njenog
autizma mesecima mislio da sam otkrio neku udnu vari
jantu izofrenije. Ne bih proveo devet meseci u konfuziji
ili beskorisnim interpretacijama edipovske dileme. Kada
sam, najzad, ustanovio da je Sarlinin najosnovniji prob
lem zlo, sve je to jo uvek bio samo eksperiment i kada
sam je konfrontirao sa tim zlom, inio sam to bez ikakvog
autoriteta. Ne smatram da dijagnozu zla treba olako po
stavljati. Meutim, sve to sam u meuvremenu nauio
samo je potvrdilo moje eksperimentalne zakljuke. Kada
199

bih to opet morao da uradim, verujem da bih bio u sta

nju da oznaim Sarlinin problem u roku od tri meseca a
ne tri godine, i to sa nepokolebljivou koja bi je, moda,
i izleila.
U poetku bih bio zbunjen. Sada znam da je jedna
od osnovnih karakteristika zlih ljudi elja da zbunjuju.
U poetku rada sa Sarlinom, posle mesec dana postao sam
svestan svoje zbunjenosti, ali sam to pripisivao sopstvenoj
gluposti. Tokom cele prve godine nikada mi nije palo na
pamet da sam, moda, zbunjen zbog toga to ona hoe da
me zbunjuje. Danas bi to bila jedna od mojih moguih
hipoteza i odmah bih poeo da je proveravam. Da sam tu
proveru izvrio sa Sarlinom, vie nego verovatno njena
dijagnoza bi se vrlo brzo pokazala.
A l i , zar takva hladna kompetencija u rukovoenju
njenim sluajem ne bi Sarlinu potpuno odbila od terapi
je? Da, to je vrlo mogue.
Moramo da se zapitamo zbog ega je ona uopte do
la kod mene. Ono to je ona tvrdila da je razlog e
lja da joj se pomogne nije se nigde manifestovalo. Ono
to se jasno videlo bila je njena elja da se sa mnom igra
i da me napastvuje. Zatim, treba da se zapitamo zbog
ega je toliko dugo ostala na terapiji. I ovde je odgovor,
izgleda, u tome to sam ja u svojoj naivnosti i elji da
joj pomognem prihvatio njenu priu da zaista trai po
mo i time joj pruao trajno zadovoljstvo da se igra sa
mnom i nastavi da se nada da e na kraju uspeti da me
zavede, poseduje ili osvoji. Na kraju, treba da se zapita
mo i zbog ega je ba tada odluila da prekine terapiju.
Najoigledniji razlog bi mogao da bude to to sam poeo
sve vie i vie da je itam, zbog ega je mogunost da me
zavede bivala sve manja i njeno igranje sa mnom sve vi
e i vie ogranieno.
Da je jo u poetku bilo jasno da ja ne samo to sam
u stanju da prepoznam njeno zlo, nego jo imam i mo
da se sa njim uhvatim u kotac, zaista je sasvim mogue
da bi se Sarlina vrlo brzo povukla iz veze u kojoj ne mo
e da pobedi. A l i zar to ne bi, bilo i bolje nego ono
kako se stvar na kraju zavrila? Bar bi joj utedelo hilja200

de dolara. Ne vidim da je bezuspeno leenje koje traje

etiri godine bolje nego bezuspeno leenje koje se za
vri posle etiri meseca. Meutim, verujem da su posto
jale ozbiljne anse da Serlina ipak ostane na terapiji. To
verujem iz tri razloga.
Jedan od razloga je taj to mislim da postoji mogu
nost da Sarlina nije bila neizleivo zla. Ne smemo da za
boravimo da je za zle ljude karakteristino da izbegavaju
da se podvrgnu otrom osvetljavanju psihoterapije. Mo
gue je da je Sarlina prihvatila ovaj rizik iz jake elje
da me potue. Isto je tako mogue da je rizik prihva
tila zbog toga to je jednim delom koji je sigurno vrlo
mali zaista traila pomo; postoji mogunost da njeno
zlo nije istokrvne rase. U stvari, ove dve mogunosti
uopte ne iskljuuju jedna drugu. Ljudi se esto dvou
m e i moda su bar neki od zlih ljudi u tom smislu am
bivalentni. Moja vodea hipoteza je da je Sarlina dola
na terapiju i iz elje da me osvoji i iz elje da se leci.
Ipak, izgledalo je da je deo kojim je htela da me
osvoji bio vei. I to me onda navodi na sledeu pretpo
stavku; da sam u odnosu prema njoj pokazao vie zna
nja, ona bi dozvolila da ona bude osvojena da li bi
ikada dozvolila da izgubi bitku da bi dobila svoju duu?
Jedan od razloga za ovu moju pretpostavku lei u pojmu
autoriteta. U poslednjih nekoliko godina sam nauio da je
zlo bilo demonsko, bilo ljudsko iznenaujue po
korno pred autoritetom Zbog ega je to tako, ne znam.
Ali znam da je tako.
Ovde moram da naglasim da se autoritet nad zlom
teko postie. Do njega se dolazi kroz ogromne napore i
uz veliko znanje. Ti napori su mogui samo tamo gde ima
ljubavi. Verujem da sam u radu sa Sarlinom imao lju
bavi, ali bez znanja i ona je bila beskorisna. Sada kada
imam znanja, rado bih se ako bi za to bilo prilike
ponovo prihvatio rada sa njom, ali uzdrhtim kada pomi
slim koliko bi mi energije za to bilo potrebno. Istinska
ljubav je uvek krajnje portvovana. Nema rei koje bi
bile dovoljno jake da to opiu. Ja nikada nisam imao do
voljno pouzdanja da bih se uhvatio u pravi okraj sa
201

Sarlininim zlom. Sada znam da svako ko hoe da krene u

okraj sa zlom mora oekivati da e biti iscrpljen vie ne
go to moe da zamisli moda ak i nepovratno. Tako
bih danas brzo (mada ne lako) preuzeo autoritet nad Sar
lininim zlom. I zahvaljujui svom novosteenom znanju,
uinio bih jo neto to tada nisam uinio: obratio bih se
njenom strahu.
Ranije sam ve rekao da mislim da zle ljude treba
saaljevati ne mrzeti zbog toga to ive u stanju pra
vog uasa. Sarlina je na povrini izgledala neustraiva.
Nije se bojala da ostane bez benzina, da promai skreta
nje na autoputu ili kako e se pokazati na novom poslu.
A l i ja sada znam da je ta njena povrna, skoro blesava
hladnokrvnost bila maska kojom je pokrivala dubine ua
sa, poznatog samo malom broju ljudi. Njeno insistiranje
da ona kontrolie svaki aspekt naeg odnosa bio je ukorenjen u paninom strahu da tu kontrolu ne izgubi. Bog
zna ta bi moglo da joj se desi ako bi dozvolila da o njoj
brine neki tuinac. Njeno zahtevanje da je potvrdim
poticalo je iz straha da se ona ne moe potvrditi, a zahte
vanje da je volim dolazilo je iz straha da ja to, po svojoj
volji, ne bih prema njoj oseao.
Znai, pokuao bih da se dokopam njenog straha. R a
zotkrio bih ga pred njom. Saoseao bih sa njom. Boe.
Sarlina, rekao bih, ja zbilja ne znam kako moete da
ivite sa tim strahom. Ba ne bih voleo da sam na vaem
mestu. Nimalo vam ne zavidim na tom konstantnom ua
su. U ono vreme nisam bio sposoban da pruim Sarlini
simpatije koje je esto traila. Danas bih bio. Naravno,
sasvim je mogue da bi ona to potpuno odbacila zbog uslova pod kojima bi bilo dato. S druge strane, ono to bih
joj pruio bilo bi iskreno saoseanje i moda bi ona na
kraju ipak shvatila da joj je zaista oajno potrebno le
enje.
I najzad, ponudio bih joj da je leim. U vreme kada
sam radio sa njom oseao sam se gotovo savladan Sarlininom boleu. Nisam bio siguran da sam imao moi da
je izleim. Sada, u stvari, znam da ja sam tada nisam
imao moi zaista, a nemam je ni sada, da je sam leim i
202

da psihoanalitiki metod koji sam koristio nije imao u

potpunosti adekvatan pristup njoj. Tada nisam znao ni za
jedan drugi put. Danas je drukije. Sada znam za jedan
drugi pristup, daleko adekvatniji i, moda, i efektivniji u
takvim sluajevima. Danas, ako bih se uverio da zdravi
deo nje hoe da se celina izlei, sa ubeenjem i autorite
tom, ponudio bih Sarlini sredstvo mogueg izbavljenja:
oslobaanje i egzorcizam.

203

5
O POSEDNUTOSTI I EGZORCIZMU

DA LI AVO POSTOJI?
Kada sam pre pet godina poeo da piem ovu knjigu,
vie nisam mogao da zaobilazim pojam demonskog. Slu
ajevi Dorda i arline uinili su da se eksperimentalno
pozabavim ovim pitanjem, ali nijedan od njih nije zahtevao reenje. Meutim, pisanje o samom pojmu zla, to je
neto sasvim drugo. Poto sam vremenom poeo da ve
rujem u realno postojanje dobrog duha, ili Boga, i isto ta
ko u realno postojanje ljudskog zla, naao sam se licem u
lice pred neizbenim intelektualnim pitanjem: da li posto
ji zao duh? Naime, avo?
Mislio sam da ne postoji. Zajedno sa jo 99 posto psi
hijatara i veinom svetenstva nisam mislio da avo po
stoji. Ipak, budui ponosan na to to sam sebe smatrao
naunikom irokih pogleda, mislio sam da bi trebalo da
ispitam i svedoanstva koja, moda, osporavaju moj stav.
Pomislio sam da u, ako svojim oima budem video neki
primer dobre starinske posednutosti, moda i promeniti
miljenje.
Naravno, nisam verovao da posednutost uopte po
stoji. Za vreme svoje petnaestogodinje prakse u kojoj
sam imao veliki broj pacijenata, nikada nisam sreo nije
dan sluaj koji bi imalo na to podseao. Moram ipak da

204

priznam i da je sasvim mogue da sam u toku prvih de

set od tih petnaest godina naleteo na neki od njih, ali ga
zbog svojih tadanjih predrasuda nisam prepoznao. Ali u
toku onih pet godina otkako sam upoznao Dorda i Sar
linu, postao sam malo otvoreniji prema tom pitanju, iako
jo uvek nisam bio u prilici da sretnem neki konkretan
primer. I sumnjao sam da u ga ikada sresti. Meutim, to
to ja nisam video nijedan takav sluaj nije znailo da je
iskljueno da ih je bilo, u prolosti ili sadanjosti. Otkrio
sam da o tome postoji bogata literatura, ali nita u njoj
nije bilo nauno. Sve je uglavnom bilo naivno, suvie
pojednostavljeno i puno izmiljotina i senzacionalizama.
Meutim, jedan manji broj autora delovao je misaono i
verodostojno i svi su bez izuzetka tvrdili da su sluajevi
prave posednutosti veoma retki. Prema tome, vie nisam
mogao, samo na osnovu svog ogranienog iskustva, da za
kljuujem da uopte ne postoje.
Zato sam odluio da krenem u istraivanje. Pisao sam
na sve strane i stavljao raznim ljudima do znanja da sam
zainteresovan da upoznam neki sluaj osvedoene po
sednutosti da bih ga prouio. Odgovori su poeli da stiu.
Za prva dva se ispostavilo da su primeri standardnih psi
hijatrijskih poremeaja kao to sam i sumnjao. Poeo
sam da udaram recke na svom naunikom pitolju.
Za trei sluaj se ispostavilo da je pravi.
Od tada sam bio ukljuen u jo jedan sluaj istinske
posednutosti. U oba sam imao privilegiju da prisustvu
jem njihovom uspenom egzorcizmu. Ogromna veina
sluajeva koji su opisani u toj vrsti literature govori o
posednutosti niim demonima. Ova dva su bila vrlo
neobina jer se i u jednom i u drugom radilo o satanskoj posednutosti. Sada znam da satana postoji. Ja sam
ga upoznao.
itaoca e, sasvim prirodno, razoarati ak kod
njega izazvati i skepsu to to se neu uputati u
podrobno opisivanje nijednog od ova dva sluaja. Ali
za ovo moje uzdravanje postoje brojni i jaki razlozi.
Glavni meu njima je, da bi ak i opisivanje samo
jednog potpuno poremetilo ravnoteu ove knjige. Oba
205

su bila neobino kompleksna daleko vie nego kada

se radi o obinim psihijatrijskim pacijentima. Bilo bi
potrebno napisati zasebnu malu knjigu samo za uvod u
razmatranje jednog od njih. Koliko znamo, istinska posednutost je veoma retka pojava. S druge strane, ljud
sko zlo je esta. Kako je odnos izmeu obinog zla i po
sednutosti u najmanju ruku nejasan, nema smisla po
sveivati mu polovinu ove knjige. Ipak, moda bih i bio
u iskuenju da to pokuam, da ve ne postoji knjiga ko
ja vrlo dobro opisuje pet sluajeva posednutosti jDavplov talac*9, od Malahi Martina. Celokupno moje is
kustvo potvruje^tanost i dubinu razumevanja Martinovog rada, tako da opisivanje jednog od mojih slua
jeva ne bi donelo nita novo.
Skeptini italac e rei: K a k o moete da oekuje
te da ete me ubediti da avo postoji kada neete ak
ni da izloite svoje dokaze? U odgovoru na ovo rei u
da ja i ne pokuavam da ubedim itaoca u satanino
postojanje. Da bi se ovek preobratio i poeo da v e ruje u Boga, u veini sluajeva potrebno je da doivi
neku vrstu susreta sa njim neko lino iskustvo Bo
jeg postojanja. Isto je potrebno i da bi poverovao u po
stojanje satane. Martinovu knjigu sam itao u vreme
kada jo nisam bio svedok egzorcizma, i pored toga to
sam bio vrlo zaintrigiran, nisam ba poverovao da avo
zaista postoji. A l i sve se to promenilo otkako sam se sa
satanom sreo licem u lice. Ne postoji nain da svoje
iskustvo pretoim u vae. Meutim, eleo bih da moje
iskustvo poslui da itaocima iji um nije dovoljno ot
voren u odnosu na pojam zlog duha, malo proiri vidike.
I najzad, ja jednostavno nisam u stanju da samo
na osnovu dva sluaja ponudim podrobnu naunu pre
zentaciju na temu zlog duha, posednutosti i egzorcizma.
Stara nauna maksima kae da onoga momenta kada se
nae odgovor na jedno pitanje, drugo je ve zauzelo
njegovo mesto. U poetku sam imao samo jedno pitanje:
da li avo postoji? Sada, kada se na moje lino zado50

206

Bantam Books,

1977.

voljstvo ispostavilo da je odgovor potvrdan, imam de

setine novih pitanja koja nikada ranije nisam imao. To
je ogromna misterija.
Meutim, oseam se obaveznim da iznesem neto od
onoga to mi se ini da sam nauio iz svojih neverovatnih iskustava na ovom polju. Ne samo to sam ubeen u realnost demonske posednutosti, ma kako se ret
ko deavala, ve sam isto tako siguran da svetenstvo,
psihoterapeuti i institucije za pruanje pomoi viaju
takve sluajeve a da to, moda, i ne znaju. Da bi mogli
da pomognu rtvama posednutosti, potrebna im je sva
pomo do koje mogu da dou. Martinova knjiga je sva
kako dobar poetak. Meutim, iako su njegovi opisi slu
ajeva dobri bar koliko i moji, on ipak nije psihijatar,
pa mislim da mogu da dodam neke zaista vane uvide. Ti
uvidi su usredsreeni na psihijatrijske aspekte posed
nutosti i psihoterapeutske aspekte egzorcizma. Sta v i
e, ma koliko bila nejasna, ja zaista verujem da postoji
veza izmeu satanske aktivnosti i ljudskog zla. Ova knji
ga ne bi bila kompletna ako u njoj ne bismo prikazali
bar ono malo to znamo o ocu lai.

PANJA: V I S O K I NAPON
Moglo bi se pomisliti da su egzorcizam i psihotera
pija dva sasvim razliita pristupa koji jedan drugog is
kljuuju. Meutim, dva sluaja egzorcizma kojima sam
prisustvovao meni su izgledala kao psihoterapeutski pro
cesi u smislu metoda kao i rezultata. U stvari, nedelju dana posle egzorcizma, jedan pacijent koji je pre
toga godinama odlazio psihijatru, uzviknuo j e : Svaka
psihoterapija je neka vrsta egzorcizma! A i moje is
kustvo govori da sve to dobra psihoterapija radi, u
stvari, jeste borba protiv lai.
Razlike izmeu psihoanalitike psihoterapije i eg
zorcizma mogu se svrstati u dve kategorije: konceptual
ne take gledita i upotreba moi.
207

O konceptualnim takama gledita u hrianstvu i

psihoanalizi napisani su itavi tomovi, pa je sada na
redu malo dublje upoznavanje sa tom temom. Ono to
treba da se istakne jeste da ove dve take gledita ne
moraju meusobno da se iskljuuju. Ja ih u obinoj psihoterapeutskoj praksi ve godinama kombinujem i kod
velikog broja pacijenata to, izgleda, daje prilino dobre
rezultate. 51 Sve je vei broj terapeuta koji rade to isto.
A l i kada se radi o upotrebi moi, tu se psihoanali
tika psihoterapija i egzorcizam radikalno razlikuju. Tra
dicionalna psihoterapija bilo da je orijentisana psi
hoanalitiki ili ne namerno koristi vrlo malo ili ni
malo moi. Ona se izvodi u atmosferi totalne slobode.
Pacijent je slobodan da prekine terapiju kada god hoe.
On, u stvari, moe, ako hoe, ak i da izae usred te
rapijskog sastanka, to je Sarlina esto inila. Osim pretnje da ga nee ponovo primiti (to zaista nikada nije
konstruktivno uraditi), psihoterapeut nema apsolutno ni
kakvog orua izvan sugestivnih snaga sopstvenog uma,
razume van ja i ljubavi.
Kod egzorcizma to je sasvim drukije. Ovde izleitelj poziva sve ozakonjene snage dobra i ljubavi, koje
su u tom trenutku slobodne, da se uhvate u borbu pro
tiv bolesti pacijenta. Pre svega, koliko mi je poznato,
on se uvek izvodi u timu od bar troje ili vie ljudi.
Tim se na neki nain udruuje protiv pacijenta. Za raz
liku od tradicionalne psihoterapije gde je odnos jedan
prema jedan, kod egzorcizma, pacijent je u manjini.
Duina egzorcizma nije unapred odreena, ve za
visi od odluke voe tima. Kod obine psihoterapije sa
stanak ne traje vie od jednog sata i pacijent to zna.
A l i egzorcizam moe da potraje tri, pet, pa ak i deset
ili dvanaest sati koliko god tim smatra da je po
trebno za konfrontaciju sa problemom. Osim toga, esto
se deava i da pacijent bude nasilno sputan za vreme
_
( sijMoje predavanje profesionalnim terapeutima koje se naj
ee irai ima naslov U p o t r e b a religijskih koncepata u psiho
logiji.

208

izvoenja egzorcizma to je jedan od razloga za rad

u timovima. Ovde on ne moe, kao Sarlina, jednostavno
da ode kad god stvari postanu neprijatne.
I najzad, ono to je najvanije, tim egzorcista se,
kroz molitvu i ritual, obraa sili Boga za pomo u leenju. Nekome ko ne veruje u Boga ovo e izgledati
kao mera bez efekta, ili bi njenu efektivnost objasnio
kao posledicu iste snage sugestije. Govorei kao neko
ko veruje, ja samo mogu da ponudim svoje lino is
kustvo prisutnosti Boga u sobi u kojoj sam bio svedok
egzorcizma." U stvari, za hrianskog egzorcistu, Bog je
taj koji proces leenja sprovodi do uspenog zavretka,
a ne on. Cela svrha molitve i rituala je da dovedu do
toga da se sila Boja umea u okraj.
I tako, ono to rade egzorcisti posmatraju sa as
pekta duhovnog rata. Njihova strategija nije, ja se bar
nadam, da je u ratu sve dozvoljeno. Ali oni zaista veruju da je sasvim opravdano da se koriste svim sred
stvima ljubavi i da se obraaju za pomo svim silama
ljubavi koje se mogu prizvati i ukljuiti u borbu.
Kljuna re je ljubav.
Zbog toga to ne samo da dozvoljava, ve insistira
na upotrebi moi, egzorcizam smatram opasnim. Mo uvek
lako moe da se zloupotrebi. A l i to samo po sebi nije
dovoljan razlog da se zabrani. Bila je opasna i neurohiruka operacija kojoj sam se pre tri godine podvrgao
da bih se oslobodio pritiska diska i kosti na kimeni
stub. Trajala je etiri sata. A l i mi je i omoguila da
sada nesmetano piem ove redove umesto da budem pri
kovan za postelju paralizom udova ili ludim od hroninog bola.
Sa mog stanovita, egzorcizam je u odnosu na obi
nu psihoterapiju isto to i radikalna hirurgija u odnosu
na ceenje bubuljice. Radikalna hirurgija moe ne samo
da izlei ve i da spase ivot i, u stvari, nekada bude
** Jedan ubeeni ateista koji je prisustvovao istom egzorciz
mu nije imao isto iskustvo iako mnoge stvari nije mogao da ob
jasni. Za mene je, meutim, Boja snaga u svakoj od ovih prilika
bila opipljiva.

209

jedini nain leenja za sluajeve koji ne reaguju na kon

zervativniju terapiju.
Jedna stvar kojoj treba posvetiti panju kada se
radi o egzorcizmu jeste pojam ispiranja mozga. Dugo
sam se borio sa ovim pitanjem i na kraju doao do za
kljuka da egzorcizam zaista jeste oblik ispiranja moz
ga. Jedna osoba ijem sam egzorcizmu prisustvovao,
posle zavretka se oseala vrlo ambivalentno istovre
meno osloboenom, duboko zahvalnom i silovanom.
U godinama posle toga, oseanje olakanja i zahvalnosti
su postajali jai, a oseanje da je bila silovana poste
peno je nestalo isto kao trauma posle operacije.
Ono to spreava da egzorcizam zaista bude silova
nje je, kao i kod hirurkih zahvata, dobrovoljni pristanak
individue da mu se podvrgne. Jedan od naina da se
egzorcizam zatiti od zloupotrebljavan ja moi jeste da se
nikako ne zaboravlja izuzetna vanost pitanja pristanka.
Cini mi se da neki egzorcisti ovo pitanje suvie olako
tretiraju. I moda je ono u emu mi, koji se bavimo
tradicionalnom medicinom i hirurgijom, moemo da do
prinesenu) egzorcizmu, nae insistiranje na informisanom pristanku. On se sastoji u tome to pacijenta pre
svake operacije formalno i zakonski informiemo o nje
govim pravima tj. nizu prava kojih se svojim pri
stankom odriu. U toku egzorcizma pacijenti se u veli
koj meri odriu svoje slobode. Ja vrsto verujem da ovo
treba da potpadne pod zakonske odredbe i vodi se na
zakonit nain. Pre poetka pacijent treba da potpie ne
jednostavan, ve iscrpan i opiran formular. On tre
ba tano da zna u ta se uputa. Ako pacijent oigledno
nije u stanju da primi informacije, treba da postoji za
konski staratelj koji e umesto njega doneti razumnu
63
odluku.
53
Moda je ovo poslednje na granici idealistinog i neprak
tinog. U nekoj specifinoj traginoj situaciji moda bih ga i
zaobiao. Konzervativni pravnici bi smatrali da pacijent koji b o
luje od posednutosti ili mu je potreban egzorcizam moe da bude
nekompetentan da da takvo odobrenje. A ni sudovi, verovatno, ne bi

210

Jo neke mere bezbednosti bi trebalo uvesti. Tre

balo bi da o elom procesu postoji objektivan izvetaj
koji pacijent ili njegov staratelj, ako ele, mogu da
dobiju na uvid. Sve bi trebalo da bude snimljeno bar
na magnetofonskoj traci. Bilo bi jo bolje da se belei
na video-traci. 5 4 Takoe bi trebalo da bude prisutan je
dan od roaka koji je u stanju da bude miran posmatra.
Ali, najjaa mera bezbednosti je ljubav. Samo lju
bavlju moe egzorcist jasno da razlikuje intervenciju
koja je f e r i neophodna od one koja je manipulativna
i zaista nasilna. Samo ljubav moe da uini da on pred
sobom neprestano dri interese pacijenta i ne dozvoli da
se povede za uvek prisutnom ljudskom tendencijom ka
beskrupuloznosti i zaljubljenosti u mo. Zaista, za sve
ozbiljne sluajeve potrebno je neto vie od znanja i umea; ljubav je jedina koja moe da izlei.
Egzorcizam nije magina procedura osim ako se
ljubav ne smatra maginom. On, isto kao i psihotera
pija, koristi analizu, preciznost u odreivanju razlika iz
meu pojedinih sluajeva, interpretaciju, podsticaj i kon
frontaciju iz ljubavi. Od tradicionalne psihoterapije se
razlikuje samo onoliko koliko i operacija srca od opera
cije krajnika. Egzorcizam je psihoterapija snanog za
maha.
I kao i sve to je snanog zamaha, on je i poten
cijalno opasan, zbog ega mu treba pribegavati samo u
sluajevima koji su toliko teki da je jasno da e svi
dozvolili da se egzorcizam legalno izvodi osim ako njegovoj potrebi
ne posvedoe tradicionalni psihijatri koji u njega ionako ne veru ju.
54
O v a mera predostronosti nema samo moralno-zakonsku
namenu; ona je potencijalna pomo od neprocenjive vrednosti za
proces leenja. O n a moe da poslui da tim podseti na dogaaje u
toku razjarene bitke neemocionalnim belekama sa trake. T r a k e
mogu da budu od velike pomoi i pacijentima koji esto ne mogu
da veru ju da se sve to zbilja dogodilo a i da poslue kao vrlo
efektno orue u obinijoj psihoterapiji koja obavezno mora da
usledi posle egzorcizma. I najzad, ako pacijent to dozvoli, ovakve
trake mogu da budu od neprocenjive vrednosti kako u istraivanju,
tako i u pouavanju.

211

laki oblici psihoterapije biti bez uspeha. Sta vie, treba

ga smatrati eksperimentalnom procedurom sve dok se ne
podvrgne naunoj istrazi. U egzorcizmu ovek ima posla
sa veoma visokim naponom.
Cela svrha egzorcizma jeste da se kod pacijenta ot
kriju i izoluju demonske sile da bi zatim mogle da se
odstrane. Demonska sila moe u sebi da sadri ogromne
koliine energije. Mogue je da je u nekim sluajevima
ta energija suvie jaka da bi pacijent ili egzorcist mogli
da je podnesu. Ili pacijent ne eli, uistinu, da je se oslo
bodi. U takvim sluajevima moe da se dogodi da paci
jentu bude jo i gore nego pre. Rezultat moe da bude
ak i fatalan. I bolje bi bilo da te energije visokog na
pona nisu ni bile otkrivene i da se u njih nije diralo.
Pre oba sluaja egzorcizma kojima sam prisustvovao, pa
cijenti su potpisali pristanak i obznanili da su svesni u
ta se uputaju, da postoji mogunost da pokuaj ne uspe
i da rezultat moe da bude ak i njihova smrt. (Ovo e
itaocu pomoi da shvati kolika je hrabrost i koliko oa
janje ovih ljudi).
Zatim postoji i opasnost za samog egzorcistu i ostale
lanove njegovog tima. Iz svog ogranienog iskustva, re
kao bih da je Martin moda malo preuveliao fizike
opasnosti. A l i psiholoke opasnosti su sasvim realne i og
romne. Oba egzorcizma kojima sam prisustvovao, zavrila
su se uspehom. Uzdrhtim od pomisli ta bi se dogodilo
sa egzorcistom ili ostalim lanovima tima i sa mnom
T- da je pokuaj propao. Bez obzira na to to su lanovi
tima bili paljivo odabrani meu ljudima velike psiho
loke snage i kapaciteta za oseanje ljubavi, cela proce
dura je sve nas podvrgla veoma jakom pritisku. I mada
je rezultat bio uspean, veina je jo nekoliko nedelja
posle toga morala da se bori sa sopstvenim emocionalnim
reakcijama.
Ovde bih dodao jo neto: za egzorcizam se ne bi
moglo rei da je procedura koja je rentabilna. Za prvi
(laki) sluaj kome sam prisustvovao, bilo je potrebno se
dam visoko treniranih profesionalaca koji su (besplatno)
radili etiri dana, po dvanaest do esnaest sati. Na dru212

gom je radila slina ekipa od devetoro ljudi, po dvanaest

do dvadeset sati dnevno u periodu od tri dana. Nije uvek
potrebno toliko ljudi i vremena. Podseam itaoca da se
ovde radilo o neuobiajenim sluajevima satanske posed
nutosti.
Ma koliko bili teki i opasni, i jedan i drugi sluaj
su bili uspeno okonani. Ne mogu da zamislim nijedan
drugi nain da se ta dva pacijenta izlee. Danas su obo
jica ivi i zdravi. vrsto sam ubeen da bi, da se nisu
podvrgli egzorcizmu, do sada obojica ve bili mrtvi.

ASPEKTI DIJAGNOZE I LEENJA

Dve osobe ijem egzorcizmu sam prisustvovao bili su
dramatino razliiti ljudi. Jedan je bio hipomanian i po
vremeno psihotian; drugi neurotino depresivan ali,
uglavnom, normalan. Jedan je bio osrednje, a drugi su
periorne inteligencije. Jedan je bio roditelj koji je svoju
decu voleo, a drugi maltretirao. Onaj koji je izgledao bo
lesniji patio je od lakeg egzorcizma; kod onoga koji je
izgledao normalniji posednutost je bila dublja i borba za
izleenje strasnija. Svaka od ovih linosti imala je jedin
stvenu specifinu boju.
A l i neki od aspekata njihove posednutosti i egzorciz
ma pokazivali su neverovatnu slinost. O ovim slinosti
ma u govoriti kroz ceo ovaj deo poglavlja jer mislim da
bi mogle da poslue kao putokazi ka boljem razumevanju
same prirode posednutosti i egzorcizma. Meutim, moram
i da upozorim da dva sluaja ne ine nauku i da ostale
sluajeve ne treba ravnati po njima.
Iz oba sam izvukao zakljuak da posednutost nikada
ne dolazi sluajno. Sumnjam da se deava da ovek eta
ulicom a neki demon iznenada iskoi iz bunja i ue u
njega. Izgleda da se radi o postepenom procesu u kome
osoba sebe iznova prodaje iz ovog ili onog razloga. Glavni
razlog iz koga su se oba pomenuta pacijenta prodavala
bio je usamljenost. I jedan i drugi su bili uasno usam
ljeni i svaki je vremnom prihvatio demonsko kao neku
213

vrstu zamiljenog druga. A l i postojao je jo jedan razlog

razlog koji, ini mi se, moe da se oekuje i u dr ^im
sluajevima. Kod jednog pacijenta proces je, izgleda, ^ o eo kada je kao dvanaesto godinjak poeo da uestvuje u
okultu. 55 K o d drugog, kada mu je bilo pet godina i u vezi
sa neim uasnijim od onoga to se obino naziva okultom.
U oba sluaja je izgledalo da je posednutost stvorila
ono to u psihijatriji nazivamo fiksacijom na ivotno doba
u kome je poela. U toku egzorcizma, jedan od pacijenata
je, u trenutku kada je njegova zdrava strana progovorila,
rekao: Ja nita nisam nauio za ovih poslednjih dvade
set godina. U stvari, imam samo dvanaest godina. Kako
u uopte moi da funkcioniem posle egzorcizma. Suvie
sam mlad za brak i decu, kako u da imam seks i da bu
dem roditelj kada mi je samo dvanaest godina? Drugi
pacijent, ija posednutost je poela kada mu je bilo pet
godina, morao je posle egzorcizma da se podvrgne inten
zivnoj psihoterapiji da bi se oslobodio raznih vrsta stra55
Iz literature o posednutosti jasno se vidi da je veina slu
ajeva bila u nekoj vezi sa oku 1 tom i to mnogo ee nego to bi
se oekivalo. Teko je razluiti ta emu prethodi: da li uestvo
vanje u okultu ili posednutost. O v i m ne elim da kaem da e
veina ljudi koji se bave okultom pre ili kasnije biti posednuta.
A l i mi se zaista ini da sebe stavljaju pod vei rizik. Tradicio
nalna crkva govori o opasnostima od okulta jo od poetka svoje
knjievnosti.
Crkva je od poetka priznavala da izvesna ljudska bia mogu
da poseduju neke natprirodne moi, kao to je, na primer,
natulna percepcija ili predskazivanje. O n a je takve moi ozna
ila kao karizme ili darove. Heju d a r Crkva hoe da istakne
da su ovakve moi darovi koje B o g daje pojedinim ljudskim
biima u trenucima i iz razloga koje je on sam odabrao.^Osoba
koja se upusti u okult, znajui to ili ne, pokuava da doerzadri
i povea te moi za line ciljeve. O v o C r k v a naziva magijom. Ljudi
koji se bave okultom obino to zovu i magijom, i dele je na belu
i crnu. Oni koji se b a v e belom magijom osuuju one crne zbog
toga to svoju umetnost koriste iz niskih pobuda, dok se istovre
meno osea ju sasvim udobno u svojoj beloj magiji j e r su ubeeni
u svoj uzvieni motiv ljubavi prema oveanstvu. A l i tako je lako
prevariti se u sopstvene motive. I zbog toga, to se Crkve tie,
magija je magija i sva je crna, ili je b a r potencijalno takva.

214

hova, miskoncepcija, pojmova i transfera koji su karakte

ristini za petogodinjake.
Oba pacijenta su bila visoko predisponirana za po
sednutost velikim brojem stresova koje su doivljavali
pre i posle poetka posednutosti. Obojica su bili rtve i
demonskog i ljudskog zla. Dogodilo se da su obojica, dok
su u manjoj meri bili ukljueni u tradicionalnu crkvu,
doiveli teke povrede, i u ogromnoj meri, od zlih ljudi
koji su se prerueni, krili pod okriljem iste crkve.
Sama posednutost je proces, kao to je i egzorcizam,
takoe, proces. U stvari, egzorcizam poinje jo, ne samo
pre pravog egzorcizma, ve i pre nego to se pacijent i
video sa egzorcistom. Psihoterapeuti e ovo razumeti.
Obino jnajvei korak ka izleenju kod obinih sluajeva
predstavljfljjama pacijentova odluka da se leci. U takvim
sluajevima ljudi su sebe ve identifikovali kao obolele,
odluili da se bore protiv bolesti i da za tu svrhu potrae
profesionalnu pomo. Oba ova pacijenta su u jednom tre
nutku odluila da se bore protiv svoje posednutosti. Obo
jica su shvatili da, ma koliko se u poetku inilo da im je
ono to je demonsko u njima bilo prijatelj, da to, u stva
ri, nije tako. I tako je poela borba. Zaista se ini da se
samo zahvaljujui toj bici posednutost uopte i pojavljuje
na svetlosti dana. Upravo zbog te bitke izmeu netaknute
ljudske due i zarazne demonske energije Martin sasvim
tano navodi da sve sluajeve onoga to nazivamo posednutou treba adekvatnije nazivati deliminom posednutou ili nesavrenom posednutou.**
Dijagnozu posednutosti nije lako postaviti. Nijedan
od ovih sluajeva nije imao ni izbuljene oi, niti je
pokazivao bilo kakve jasne znake natprirodnih fenomena,
sve do samog ina egzorcizma. Obojica su pokazivali mno
tvo manifestacija rutinskog mentalnog oboljenja kao to
su depresija ili histerija ili slabljenje asocijacija. Pri su
sretu sa ovakvim sluajevima razni izvrni organi esto
vole da pitaju: Je li pacijent posednut ili mentalno obo
leo? Ovo pitanje nema smisla. Koliko sam trenutno u
36

avolov

talac.

215

stanju da razumem ovaj problem, da bi se dolo do po

sednutosti, mora pre svega da postoji znaajan emocio
nalni problem. Sama posednutost onda taj problem uve
ava i stvara nove. Znai, pitanje koje treba da postave
je: Da li je pacijent samo mentalno oboleo ili je i posednut?
Moj prvi sluaj je bio pacijent koji je pre toga od
lazio kod drugog psihijatra jer se alio da je posednut.
Psihijatar neobino iskusan, irokih pogleda i veoma
paljiv ovek nije poverovao u ovu samodijagnozu i upor
no je pokuavao da mu pomogne psihoterapijom i lekovima, ali bez uspeha. (Treba istai da je taj vrlo mudri o
vek bio od velike pomoi istom pacijentu i pre i posle
egzorcizma.) Cak i kada sam godinu dana kasnije bio po
zvan da pogledam ovaj sluaj, tek posle puna etiri sata
sam poeo da dobij am prve nagovetaje da se radi o ne
emu to je izvan standardne psihopatologije.
Moj drugi sluaj je bio u prilino intenzivnoj anali
tiki orijentisanoj psihoterapiji sa jednom neobino iskus
nom i duhovno orijentisanom enom vie od godinu i po
dana pre nego to je kao terapeut uopte posumnjala da
se radi o posednutosti. U ovom sluaju terapeutkinja je
prva postavila to pitanje. U stvari, o n a veruje da je po
sednutost otkrivena zahvaljujui napretku koji je paci
jent postigao u toku psihoterapije.
Vreme koje je proteklo izmeu prve specifine procene da se radi o posednutosti i samog ina egzorcizma
bilo je est meseci u prvom sluaju i devet u drugom. U
oba sluaja dijagnoza nije postavljena na osnovu jednog
otkria, ve na osnovu itavog konglomerata i ema mno
gih otkria tokom vremena.
I u jednom i u drugom sluaju postojale su dve mo
gunosti dijagnoze: posednutosti ili viestruki poremeaj
linosti. Izmeu ove dve mogue dijagnoze postojale su
dve osnovne razlike. Kod sluajeva viestrukog poreme
aja linosti bazina linost je potpuno nesvesna posto
janja sekundarne linosti sve dok pacijent bar ne pone
da se pribliava kraju dugotrajnog i uspenog leenja.
Drugim recima, postoji istinska disocijacija. Meutim, u
216

ova dva sluaja, oba pacijenta su ili jo od poetka bili

svesni ili ubrzo postali svesni ne samo da u njima po
stoji deo koji je autodestruktivan, ve i da taj deo ima
zasebnu i njima rudu linost. Ovo ne znai da ih ta se
kundarna linost nije zbunjivala. Naprotiv, vrlo brzo se
ispostavilo da ta druga linost eli da ih zbuni. Ona kao
da je predstavljala personifikaciju otpora. Druga dife
rencijacija je bila u tome to se kod sluajeva viestru
kog poremeaja linosti sekundarna linost esto pojav
ljuje u ulozi kurve ili agresora ili nezavisnog ili
nekoga ko poseduje neke druge, do tada nepoznate crte
ali ih nikada niko nije okarakterisao kao zle. Meu
tim, u oba sluaja o kojima ovde govorimo, pre egzorciz
ma se otkrilo da je sekundarna linost bila nesumnji
vo zla.
Presudni deo ovog dijagnostikog procesa otkrivanja
bio je pokuaj oslobaanja. Oslobaanje je neka vrsta
j>mini egzorcizma koji u poslednje dve decenije esto
koriste karizmatiki hriani za leenje ljudi koji pate od
opresije (definisane kao neto izmeu demonskog isku
avanja kome smo po karizmaticima svi izloeni i
iste posednutosti). 67 U jednom takvom sluaju samo os
lobaanje je bilo bezuspeno, ali kada se kasnije deo tima
(koji je u poetku brojao etiri lana) energino konfron
tirao sa pacijntom, iz njega se promolila krajnje zla li57
Opresija i oslobaanje predmet su velike kontroverzije.
M n o g i karizmatici praktikuju oslobaanje u sluajevima u kojima
ja nisam video nikakvih tragova posednutosti. Oni se b a v e ak
isterivanjem duha alkoholizma, duha depresije, duha osve
te. Po njihovim izvest a j ima, u tome su vrlo uspeni. Meutim,
postavlja se pitanje koliko traju efekti ovakvog leenja, koliko
sluajeva nije zabeleeno i da li ove gotovo neobavezne inter
vencije uglavnom nestrunog kadra mogu da budu, u stvari, tet
ne. To neemo znati sve dok se rad ljudi koji praktikuju osloba
anje ne podvrgne naunoj analizi. U meuvremenu, mislim da
treba b a r donekle da usvojim miljenje jednog od mojih mentora
koji smatra da je opresija pogrena kategorija da moe da
se radi samo o posednutosti ili neposednutosti i egzorcizmu ili
neegzorcizmu. Po njegovim recima, karizmatici uglavnom nemaju
posla ni sa kakvim demonima, mada se povremeno dogodi da
uhvate i po neku pravu ribu.

217

nost. Tim od tri osobe je u jednom drugom sluaju posle

est sati rada uspeo da identifikuje zao duh nieg demo
na i istera ga. Pacijent (nimalo histerian tip osobe) doiveo je dramatino poboljanje tokom sledeih est nedelja. A l i , onda je sve izalo na videlo. Pacijent je preko
noi upao u stanje ivotne opasnosti i ubrzo poeo da uje
glasove Lucifera. Mogu samo da nagaam ta je dovelo
do privremenog uspeha ovog oslobaanja. To je na kraju
krajeva misterija. A l i je posluilo da u nama ojaa ubeenje da je neto demonsko igralo veoma vanu ulogu
kod oboljenja o v e osobe. Ovde moram da naglasim neto
to je od velike vanosti. Dok su oba ova pacijenta po
kazivala nesumnjivo zlu sekundarnu linost, oni nisu bili
zli ljudi. Nikada ni za jednog od njih nisam osetio da j e
zao. I mada sam rekao da je Sarlina mogla da bude slu
aj za egzorcizam, mogue je i da ne bi bila. Mislim da
ak i da sam uspeo da razdvojim njenu zdravu linost od
bolesne, moda bih otkrio da je u njenom sluaju sekun
darna linost ona koja je zdrava a bazina linost zla.
Nisam siguran da se egzorcizam moe izvesti kod takve
konfiguracije.
A l i ova dva sluaja su bila potpuno drugaija. Ne
samo da je bazina linost izgledala zdrava, ve je poka
zivala i neobinu dobrotu, pa ak i potencijalnu svetost.
Ja sam im se, u stvari, divio jo i pre egzorcizma. Kao
to sam ve rekao, oni su traili egzorcizam ba zbog svo
je dugogodinje borbe sa posednutou. Jedan iskusni
psihijatar, lan tima, posle jednog egzorcizma je rekao:
Nikada nisam sreo osobu tolike hrabrosti. I zaista, ja
sam uveren da je, moda, ba ta potencijalna svetost tih
ljudi bila jedan od razloga njihove posednutosti. O ovo
me emo kasnije vae govoriti.
Martin je prvi, obino najdui stadij um egzorcizma
oznaio kao pretvarnje. Moje iskustvo to potvruje.
Ono to je mislio pod pretvaranjem jeste da se demon
sko skriva unutar linosti i iza nje. Da bi egzorcizam
mogao da se sprovede, ovo pretvaranje mora da se pro
bije: demonsko mora da se razotkrije i izvede na istinu.
Meutim, Martin ne komentarie razvojnu prirodu eg218

zorcizma. Glavno pitanje koje se neprestano postavljalo u

toku oba egzorcizma bilo je da li je ova osoba uistinu posednuta. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje i prelo na
sam in egzorcizma, mora se bar donekle zaci u samo pre
tvaranje. Kritina taka perioda procenjivanja je ovaj pe
riod delimine penetracije pretvaranja.
A l i to nije jedini aspekt. U toku procenjivanja po
trebno je upuivati i ohrabriti bazinu linost. Ohrabren je
je naroito vano pri kraju, jer, po mom iskustvu, iz oba
sluaja, pribliavanje trenutka samog ina egzorcizma iza
ziva zagrejavanje demonske aktivnosti i pacijent poi
nje da se mnogo mui.
Jedan od mnogih rizika egzorcizma jeste da se bez
apsolutne, totalne sigurnosti u dijagnozu posednutosti i
nu samog egzorcizma ne srne pristupati. U stvari, ne
treba da se pone sa totalnom sigurnou. Jer sam in
egzorcizma nije nita drugo do svlaenje pretvaranja da
bi se dolo licem u lice sa demonskim. A u to se nikako
ne treba uputati bez podrke dobro pripremljenog tima
ljudi koji u sebi imaju ljubav i opseno, briljivo planira
nje. Jedan od dva pacijenta je morao da bude svezan za
vreme dva sata izvoenja samog egzorcizma; drugi skoro
ceo dan! Ova situacija je analogna izvoenju teke ope
racije mozga gde se sumnja na postojanje tumora. Ope
raciju ne treba poinjati ako ne postoji sigurnost da se ra
di o tumoru. A l i , esto je nemogue biti apsolutno siguran
u ono to e se nai, pre nego to se glava otvori i ope
racija zapone. Zbog toga bih savetovao da se postupi ona
ko kako su postupili timovi u dva sluaja kojima sam pri
sustvovao: polako i neumorno raditi na proceni sve dok
se ne doe do 95 procenata sigurnosti da je u pitanju po
sednutost, ali ne ii dalje od te take pre nego to pone
da se izvodi sam egzorcizam.
Kada se jednom, uz odgovarajue molitve i ritual,
krene u sam in egzorcizma, u oba sluaja je izgledalo
da je za vreme finalne penetracije pretvaranja, od raz
nog orua koje postoji za tu svrhu, najbolje bilo tiina.
T i m je razgovarao ili samo sa zdravim delom primarne
linosti ili samo sa demonom (demonima), ali je odbijao
219

da razgovara sa nejasnim meavinama ova dva. Bilo je

potrebno dosta vremena da se lanovi timova u oba slu
aja iz veste u ovome j e r je izgledalo da je sam demon
pokazivao veliku sposobnost da ih uvlai u konfuzne raz
govore koji nigde nisu vodili. A l i . kako je vreme prolazi
lo, i tim je postajao perceptivniji i odluno odbijao da
bude uvuen u igru, kod oba pacijenta su poele da se
smenjuju dve linosti od kojih je bazina postajala sve
zdravija, a sekundarna sve runija, sve dok na kraju se
kundarna linost nije iznenada primila potpuno neljudske
crte to je znailo da je pretvaranje probijeno.
Budui tvrdoglavi naunik kakvim sebe smatram
ja mogu 95 procenata od onoga to se dogaalo u oba
sluaja da objasnim terminologijom tradicionalne psihi
jatrijske dinamike. Na primer, za objanjenje pomenutog
tretmana tiinom nisu potrebni nikakvi demoni. Mo
da naroito zbog toga to se u oba sluaja radilo o usam
ljenim ljudima koji su udeli za drutvom, pa je ova teh
nika podstakla pojavljivanje raznih linosti (sa kojima se
moglo komunicirati) i otuda neophodnost da se napravi
izbor meu tim linostima. Mogu da govorim u smislu
podvajanja i psihike introjekcije. A to se tie eg
zorcizma, o tome mogu da govorim kao o ispiranju moz
ga, deprogramiranju, reprogramiranju, katarzi, maraton
skim grupnim terapijama i identifikacijama. A l i ostalo mi
je jo onih 5 procenata koje na ovaj nain ne mogu da
objasnim. Ostalo mi je natprirodno ili moda jo bo
lje, potprirodno. Ostalo mi je ono to Martin naziva pre
tvaranjem.
Kada je u jednom od dva sluaja demonsko najzad
jasno progovorilo, na pacijentovom licu se pojavio izraz
koji bi mogao da se nazove samo satanskim. Bio je to
neverovatno prezriv osmeh koji je izraavao krajnju ne
prijateljsku zlobu. Proveo sam sate pred ogledalom po
kuavajui da ga imitiram, ali bez imalo uspeha. Takav
izraz sam video samo jo jednom u ivotu, na licu jednog
pacijenta, u trajanju od samo nekoliko sekundi tokom
poodmakle faze procenjivanja. Meutim, kada se demon
sko sasvim razotkrilo u toku egzorcizma jednog od dva

220

sluaja koje opisujem, njegov izraz je bio jo uasniji.

Pacijent je iznenada dobio izgled otrovne zmije koja se
sklupala i spremala da uz ogromnu snagu napadne i izujeda lanove tima. Jo strasnije od sklupanog tela bilo
je njegovo lice. Oi su mu bile prekrivene lenj im reptilskim mrtvilom osim u trenutku kada se reptil ustremljivao da napadne; tada bi mu se oi iznenada irom ot
vorile, pune mrnje, koja je sevala kao munja. Uprkos
lim uestalim momentima kada se ustremijivalo da na
padne, ono to me je jo vie uzrujalo bilo je oseanje
neverovatne teine od pedeset miliona godina postojanja
ovog zmijolikog stvora. Oajavao sam od pomisli da ovaj
egzorcizam moda nee uspeti. Skoro svi lanovi timova
u oba sluaja su bili ubeeni da su se u tim trenucima
nalazili u prisustvu neega potpuno neljudskog. Signal za
zavretak samog ina egzorcizma bio je izlazak Prisustva
i iz pacijenta i iz sobe.
Kritini momenat je ono to Martin naziva isterivanjem. Sa time se ne srne uriti. U oba sluaja kojima
sam prisustvovao to je pokuano da se izvede pre vre
mena. Ne bih mogao tano da objasnim ta se u tom tre
nutku deava, ali mogu da tvrdim da je uloga egzorciste
tada najmanje vana. Ono to postaje vano jesu oaj
nike molitve lanova tima. Te molitve su upuene Bogu
ili Hristu da doe u pomo i oba puta sam osetio da je
Bog upravo to i uinio. Kao to sam ve rekao, Bog je taj
koji izvrava egzorcizam.
Ali, dozvolite mi da ovde neto ispravim. Ljudska
volja je od osnovne vanosti. Ona ima prvenstvo u od
nosu na leenje. ak ni Bog ne moe da izlei osobu koja
ne eli da se izlei. U momentu isterivanja, oba pacijenta
su dobrovoljno prihvatila krst i drei ga na grudima
molila se za osloboenje. Oba su u tom trenutku odluila
da sve prepuste Bogu. Na kraju krajeva, uvek je paci
jent taj koji je, u stvari, egzorcist.
Ja ne elim da potcenim oveka (nikada nisam uo
da postoji ena-egzorcist, mada ne vidim razloga da ih
ne bude i to to pre) koji je oznaen kao egzorcist, v e
samo elim da dam ocenu njegove moi u samom procesu
221

egzorcizma. Njegova uloga je uistinu herojska. A l i suti

na te uloge nije nikakva magina mo u momentu isterivanja. Blagost, briljivost, strpljivost, razboritost i voljnost da prihvati patnju su ono ime on vodi ceo proces
egzorcizma od poetka do kraja. Na njegovim leima lei
teret konane odluke da li je pacijent zaista posednut i
da li se krene u sam egzorcizam. On je taj koji mora da
sakupi tim i bude u stanju da razlikuje ljude koji odgo
varaju od onih koji ne odgovaraju za pojedine sluajeve.
On je taj koji priprema i tim i pacijenta, pothranjujui,
najbolje to moe, njihovu hrabrost i znanje. On je taj
koji donosi kritine odluke o tome ta e se, kada i kako
raditi tokom celog izvoenja egzorcizma. On je taj koji
mora da podnosi najei bol sukobljavanja sa demon
skim isto kao to je on i taj koji snosi punu odgovornost
ako egzorcizam ne uspe. I najzad, on je taj koji mora po
sle samog ina egzorcizma sve ponovo da postavi na svo
je mesto, ne samo vodei brigu o emocionalnim reakcija
ma svih lanova tima, ve i nadgledajui pacijenta za
vreme ekstremno kritinog perioda u kome su on ili ona
u stanju krajnje ranjivosti pa im je potrebna intenzivna
nega pre nego to pone da ih vodi putem konane bezbednosti.
Oba sluaja o kojima govorim zahtevala su nekoliko
nedelja svakodnevne psihoterapije koja je trajala najma
nje po dva sata. To je, zaista, vreme velike iscrpljenosti.
Satana ne poputa lako. Posle isterivanja, on izgleda
nastavlja da se mota unaokolo pokuavajui ponovo da
ue. U stvari, u oba sluaja je u jednom trenutku izgle
dalo kao da je sam in egzorcizma propao. Pacijenti su se
u velikoj meri vratili u stanje u kome su bili pre egzor
cizma. Svi stari kompleksi su se vratili tamo gde su i bi
li, ali je izgledalo kao da je energija otila iz njih. Meu
tim, ve posle nekoliko sati, bilo je mogue primetiti sup
tilnu, ali ogromnu razliku. Ta razlika sastojala se u tome
to su sada obojica bili u stanju da sluaju i da ono to
uju ima na njih efekta. U jednom od sluajeva psihote
rapija je bila mogua jo od prvog puta. U drugome, u
pedeset sati intenzivne psihoterapije posle egzorcizma po222

stiglo se vie nego u pet stotina pre njega. Oba pacijenta

su se veoma brzo oporavljala. Izgledalo je kao da poku
avaju da nadoknade sve izgubljene godine. A l i ta brzina
je verovatno inila da njihova terapija bude burna i da
postavlja velike zahteve pred terapeuta.
Hteo bih jo da upozorim: moje iskustvo sa satanom
je pokazalo da ono zaista teko poputa. Ne samo to paci
jentu stalno govori da je jo uvek u blizini, ve ga je u
jednom sluaju u nekoliko navrata navelo da poveruje da
je jo uvek u njemu. Ono to u ovakvim sluajevima mo
e da bude najkobnije iskuenje i za pacijenta i za egzor
cistu jeste da poveruju da je pokuaj egzorcizma bio neuspean, a on je u stvari uspeo.
inilo mi se da sam in egzorcizma, u stvari, premeta pacijenta iz stanja demonske posednutosti u stanje
demonskog napada. Svi smo mogli da ujemo iste one
glasove koji su pretili, iskuavali i zastraivali pre egzor
cizma, kako su i posle njega bili bar isto onoliko aktivni.
Ili, kako je jedan od pacijenata rekao: Ranije sam bio
kao neki mali embrion, totalno okruen i skriven tim gla
sovima tako da ja nisam mogao da budem ja. Sada ja je
sam ja i mada i dalje ujem glasove, oni sada dolaze iz
van mene. Ili, kako je rekao drugi: Raniji su ti glasovi
imali kontrolu nada mnom; sada ja imam kontrolu nad
njima.
Ti glasovi su vrlo postepeno nestajali iz ovih pacije
nata. A l i ono to nije bilo nimalo postpeno, bilo je opo
ravljanje ljudi. Uzimajui u obzir teinu njihove psihopa
tologije pre egzorcizma, brzina kojom su se oporavljali
je neobjanjiva u smislu onoga to znamo iz oblasti obi
nih psihoterapeutskih procesa.
lanovi oba tima zasluuju da jo jednom budu pomenuti. Svaki od njih je doao ne toliko iz radoznalosti,
koliko iz oseanja ljubavi. Svaki je, zajedno sa egzorcis
tom, bio izloen velikom linom riziku i portvovanju.
Uzmite za primer one koji su za tu svrhu ponudili i sopstvenu kuu. Ako ovek krene u potragu za mestom gde
e se obaviti egzorcizam ako ne u kui samog pacijen
ta, to ni u jednom od ova dva sluaja nije bilo izvodiji223

vo poee da shvata puno znaenje izraza j e r im ne

bjee mjesta u gostionici. Psihijatrijske bolnice trenutno
ne ele da se to deava u njihovoj sredini. Isto vai i za
manastire. Tako je na lanovima timova ostalo da izmeu
sebe nau dve hrabre osobe koje su bile voljne da dopri
nesu ne samo svojim linim ueem ve i domovima.
Ve sam rekao da je prisustvo Boga bilo zaista primetno u sobi. I mislim da to nije bilo sluajno. Verujem
da je svuda gde se sedmoro do desetoro ljudi okupi, na
lini rizik, pod motivacijom ljubavi i leenja, Bog tu (kao
to nas je njegov sin uveravao) i da e doi do izleenja.
Spomenuo sam da je glavni razlog iz koga su se ova
dva pacijenta nekada prodala demonu bila njihova usam
ljenost. Oni nisu bili samo usamljeni, ve su se i privukli
na usamljenost i kada su pristupili egzorcizmu i jedan i
drugi su jo uvek bili u sutini usamljenici. Njihova hra
brost da uopte dou jo vie je bila istaknuta injeni
com da ni jedan ni drugi nisu imali poverenja u ljude.
Glavni razlog iz koga je tim odigrao presudnu ulogu je u
tome to je za vreme oba egzorcizma pacijentima bila
pruena prilika da prvi put osete ta znai prava zajed
nica." Nimalo ne sumnjam da je to bio osnovni faktor
uspeha oba egzorcizma.
Borba protiv demonskog zahteva mnotvo kvaliteta:
analitiku distancu, intuitivan uvid, duhovnu razboritost,
saoseajno uestvovanje, intelektualnu formulaciju, du
boko razumevanje teologije, podrobno poznavanje psihi
jatrije, veliko iskustvo u molitvi i druge. Nijedna osoba
ne moe sama da poseduje sve ove kvalitete. Pretpostav
ljam da, kod lakih sluajeva tim slui samo da sputava
pacijenta. A l i u sluajevima o kojima govorim, dok je eg
zorcist bio glavni koordinator, istinski timski pristup je
58
Danas se u hrianskim krugovima mnogo govori o hrianskoj zajednici. Samo to grupa nominalnih hriana ne ini
hriansku zajednicu. S druge strane, uprkos tome to su neki od
lanova timova bili samodefinisani ateisti ili (po sopstvenim r e
cima) mlaki hriani, za mene nema nikakve sumnje da je svaki
od egzorcistikih timova u koje sam bio ukljuen, predstavljao
istinsku hriansku zajednicu.

224

bio apsolutno neophodan. Korieni su talenti svakog po

jedinog lana tima.
Osetio sam, takoe, i da su nae slabosti i greke bi
le isto tako upotrebljene. Kae se da Hristos moe da ko
risti ak i nae grehe. Govorio sam o Bojem prisustvu u
onim sobama. Moda zvui mistino, ali kad se setim sve
ga to se odigravalo, ini mi se da su Bog ili Hristos v o
dili koreografiju cele predstave.
Ono to ini najeu reakciju lanova timova po za
vretku egzorcizma, najbolje je izrazila jedna ena kada
je rekla: N e bih volela da ikada vie proem kroz ova
ko neto, ali ni za ta na svetu ne bih propustila iskustvo
koje sam upravo doivela. Na udan nain, egzorcizam
je leio i neke od lanova tima isto kao i pacijente. Jedan
drugi lan tima, mukarac, dve nedelje kasnije izjavio je:
V i ne znate, ali ja sam oduvek imao jedno malo, hladno
mesto u srcu. To je sada otilo. I oseam da sam postao
bolji terapeut. U stvari, ak i neki od ljudi koji nisu pri
sustvovali egzorcizmu, ali su se molili za njegov uspeni
zavretak, iskusili su izvesno leenje. Govorei ponovo sa
mistikog stanovita, ja polako poinjem da oseam da ovi
egzorcizmi nisu bili izolovani sluajevi, ve su na neki na
in bili gotovo kosmiki dogaaji.
Ipak, pacijenti su ti koji su posluili kao sam centar
i fokusna taka ovih dogaaja. Njih pozdravljam. Kroz
muke i junatva u svojoj borbi sa satanom oni su izvoje
van veliku pobedu ne samo za sebe ve i za mnoge dru
ge ljude.

PROUAVANJE I POUAVANJE
I pored toga to sam uinio sve to sam mogao da
budem objektivniji, ostaje injenica da su opisi dva pomenuta sluaja posednutosti i egzorcizma moj lini, sub
jektivni doivljaj. Siguran sam da bi svaki pojedinani
lan timova napisao razliitu priu. Verujem da je pot
rebno da se fenomeni posednutosti i egzorcizma nauno
izuavaju. U pitanju je neto to zasluuje mnogo vie
225

od dokone naune radoznalosti. I mada je istinska posed

nutost. moda, redak fenomen, ona predstavlja pravi neiskorieni rudnik zlata za nauno iskopavanje. I hemofilija je retka bolest, ali je njeno prouavanje osve
ti ilo celokupnu fiziologiju zgruavanja krvi. Na isti na
in e prouavanje posednutosti i egzorcizma baciti no
vu svetlost ne samo na psihologiju zla ve i na samo ra
zumevanje znaaja oveka.
Protiv ovakvog naunog izuavanja postoji otpor
deo opteg otpora u nauci protiv onoga to se smatra
duhovnim ili natprirodnim. Interesantno, iako se posed
nutost i egzorcizam nikada nisu nauno izuavali ni u
Americi ni u Evropi, koliko znam zapadni antropolozi pu
no piu o ritualima slinim egzorcizmu koji se izvode u
cilju leenja u dalekim, stranim, primitiviiim kultura
ma. Iz nekog razloga, sasvim je u redu da se takve stvari
prouavaju tamo negde u daljini, samo da ne zahteva
da pogledamo u ono to je u naoj okolini, meu nama
samima.
Ne mislim da omalovaim ova antropoloka istrai
vanja. Naprotiv, mislim da nam treba jo toga. U dva
sluaja kojima sam prisustvovao radilo se o posednutosti
duhom koji je u hrianskoj literaturi opisan kao satana.
Da li bi isti duh mogao da se identifikuje, pod drugim
imenom, i kod egzorcizama u Hindusa i Hotentota? Da
li je satana samo duh koji napada iskljuivo Judeo-hriane ili je to univerzalni neprijatelj koji prevazilazi gra
nice kultura? Ovo je vano pitanje.
Otpor prema naunom izuavanju ovih pojava u na
oj sredini dolazi i od mnogih religiozno orijentisanih ljudi
isto koliko i od onih koji su nauno orijentisani. Jed
nom prilikom sam jednoj organizaciji, koju su sainja
vali i religiozno i nauno orijentisani ljudi i stalno se
meusobno prepirali, predloio da se osnuje institut za
prouavanje oslobaanja. Prvi put posle mnogo godina
oni su uspeli da se ujedine i to protiv mog predloga da se
religiozno leenje, od molitve pa sve do oslobaanja i eg
zorcizma, podvrgne naunom istraivanju. U tome ima
suvie mnogo promenljivih vrednosti: vae operativne
226

definicije su suvie nejasne; nemogue je ispitati i h ,

rekao je jedan od nauno orijentisanih. Svako zna da
molitva pomae i verom se ne treba igrati, izjavio je
jedan od religioznih.
U stvari, postoje drugi, realniji zabrinjavajui pro
blemi za stvaranje takvog instituta. Duboko sumnjam da
e proces egzorcizma ikada biti institucijalizovan. Rekao
sam da su u oba sluaja koja sam opisao lanovi ti
mova prihvatili veliki lini rizik i veliku rtvu i zaista
sam duboko ubeen da je to jedan od razloga to je eg
zorcizam bio uspean. Nisam uopte siguran da bi isto
moglo da se postigne radom u smenama lica koja to ra
de za platu.
Osim toga, veliko je pitanje kako egzorcizam uopte
moe nauno da se izuava. Da ja treba da vodim eg
zorcizam, ne bih iz svog tima iskljuio nijednog Hin
dusa, budistu, muslimana, Jevrejina, ateistu ili agno
stika ako su ljudi koji su istinski u stanju da oseaju
ljubav i takav utisak i ostavljaju. A l i bih bez odlaganja
odstranio svakog nominalnog hrianina ili bilo koga
drugog ko ne poseduje taj kvalitet. Jer, prisustvo samo
jedne neosetljive osobe u sobi moe da uini ne samo da
egzorcizam ne uspe, ve i ozbiljno da povredi i pacijenta
i lanove tima. A k o je saoseanje i oseanje ljubavi pre
ma ljudima kompatibilno sa naukom, onda ne moe i ne
treba da postoji neto to je nauno posmatranje i pra
enje egzorcizma. U egzorcizmu jedini posmatrai su
uesnici.
Ipak, bilo bi lepo kada bi postojala bar nekakva
institucijalizovana podrka i pomo ovakvim pokuaji
ma leenja. Oba pacijenta o kojima sam govorio bila su
sa psihijatrijske take gledita teko bolesna pre eg
zorcizma. Bilo bi mnogo lake da je postojala neka
psihijatrijska bolnica u kojoj bi se sluajevima dokazane
posednutosti pruala odgovarajua nega. I bilo bi Amogo
lake kada bi Crkva bila malo otvorenija prema tome i
ponudila svoje jemstvo, blagoslov i usluge. I dok su u
oba sluaja neki crkveni ljudi zaista bili od pomoi, sama
Crkva je uglavnom pokuavala da izbegne bilo kakvo
227

uee. Strah Crkve od reperkusije u ovakvim slua

jevima je sasvim prirodan i razumljiv, ali to ne znai da
je i ovean.
Ako nita drugo, potreban je bar centar za infor
macije i izuavanje. Tu bi mogli da se alju svi izvetaji
sa egzorcizama, zabeleeni na video-trakama. Ovlaeni
bihevioristiki naunici bi, pod merama stroge poverljivosti, tu mogli da dolaze da prouavaju podatke. I ma
da bi mnogo od samog iskustva i duhovne energije u tim
podacima bilo izgubljeno, oni bi ipak bili dovoljna osnova
za mnoga vredna nauna istraivanja.
Ovaj centar bi, takoe, mogao da slui i za studira
nje. On bi mogao da razvije standarde za dijagnoze i
nain leenja ime bi se suzbio broj sluajeva nedovoljno
odgovornih egzorcizama i oslobaanja. Tu bi mogli i da
se odravaju seminari za adekvatno izabrane ljude. Iako
su sluajevi istinske posednutosti moda retki, mi zna
mo da ih ima vie nego to ih moe leiti broj kompe
tentnih egzorcista kojima trenutno raspolaemo.

OTAC LAI
Pred kraj jednog egzorcizma, u odgovor na komentar
da duh sigurno mrzi Isusa, pacijent ije je lice u tom
trenutku imalo satanski izraz u punom zamahu, odgovorio
je mekim, svilenim, uljanim glasom: M i ne mrzimo
Isusa; mi ga samo testiramo. U sredini drugog egzor
cizma, na pitanje da li je posednut mnotvom duhova,
pacijent je sa poluzatvorenim zmijskim oima tiho re
kao, gotovo prosiktao: S v i oni pripadaju meni.
I kao to naslov jednog nedavno tampanog lanka
59
pita K o je doavola u paklu satana? ne znam ni ja.
Iskustvo dva egzorcizma teko da moe da razot
krije svu misteriju duhovnog sveta. Ni stotine takvih
iskustava to ne bi mogle. A l i mislim da sada znam ne
koliko stvari o satani, a imam i osnove za izvesna nova
razmiljanja.
59

228

U. S. Catholic, feb. 983, s. 711.

Iako moje lino iskustvo nije dovoljno veliko da bi

moglo da dokae judeo-hrianski mit i doktrinu o satani,
^sve to sam do sada nauio bezuslovno im ide u prilog.
Mit i doktrina ue da je u poetku satana bilo Boji dru/gi oficir, poglavar svih njegovih anela, prelepi i voljeni
Lucifer. Njegovo zaduenje je bilo da u Boje ime podstie duhovno odrastanje ljudskog roda upotrebom tes
tiranja i iskuavanja ba kao to i mi testiramo decu
u koli da bismo podstakli njihovo odrastanje. Prema
tome, satana je, pre svega, bilo uitelj oveanstva i zbog
toga su ga zvali Lucifer, svetlonosac.* 0 Meutim, kako
je vreme prolazilo, satana se toliko zaljubilo u svoje pro
tivnike delatnosti, da je poelo da ih koristi vie iz
linog zadovoljstva nego iz zaduenja koje mu je Bog
dodelio. Ovo se vidi u Knjizi o Jovu. Istovremeno se do
godilo i to da je Bog odluio da je za uzdizanje ljud
skog roda potrebno neto vie od obinog testiranja i is
kuavanja; potreban je bio i primer njegove ljubavi i
primer kako treba da ive. I tako je poslao svoga sina da
ivi i umre kao jedan od nas. Satanu je Hristos zamenio i
u njegovoj funkciji i u Bojem srcu. Budui veoma za
ljubljeno u sebe, satana je ovo videlo kao nepodnoljivu
linu uvredu. Naduveno ponosom, ono je odbilo da se po
kori Bojem sudu po kome je Hristos sada zauzimao vii
poloaj. Pobunivi se protiv Boga, satana je stvorilo situa
ciju u kojoj nebesa bukvalno nisu bila dovoljno velika za
njih oba. Zbog toga je, sopstvenim zaslugama moralo
smesta biti baeno u pakao, gde ono, koji je nekada bio
nosilac svetlosti, sada obitava u mraku kao otac lai i
neprestano sanja kako e se osvetiti Bogu. Uz pomo an
ela koji su mu se pridruili u pobuni i padu ono je u
< Prvobitno znaenje rei satana i a v o nije bilo peorativno kao to je danas. a v o ili dijabolino potie od grkog
glagola diabalein, Sto znai jednostavno suprotstavljati se. Re
satana je obino znaila protivnik. U Knjizi brojeva sam B o g
kae da se V a l a m u suprotstavio kao satana. Videvi da je oveanstvu potrebno testiranje i iskuavanje neim to se suprotstavlja
njegovoj volji, Bog je dodelio svoju opozicionu (dijabolinu) i pro
tivniku (satansku) funkciju efu svojih arhanela.

229

neprestanom ratu protiv Bojeg plana. Ono to je ne

kada postojalo da bi duhovno uzdizalo oveanstvo, sada
postoji da bi nas duhovno unitilo. U borbi za due, ono
pokuava da se suprotstavlja Hristu na svakom koraku.
Satana smatra Hrista linim neprijateljem. I kao to Hristos ivi u duhu, tako ivi i satana kao antihrist.
Duh ijoj pojavi sam prisustvovao u oba egzorcizma
bio je, oigledno, totalno, do krajnjih granica protiv
nik ljudskog ivota i odrastanja. I jednom i drugom
pacijentu je govorio da se ubiju. Kada je u toku jednog
egzorcizma bio upitan zbog ega je antihrist, odgovorio
j e : Zbog toga to Hristos ui ljude da se vole. Kada
smo ga dalje pitali zbog ega mu se ljudska ljubav ini
tako neukusnom, odgovrio j e : Ja hou da ljudi rade na
stvarima koje izazivaju rat. Na dalje ispitivanje, jed
nostavno je rekao: Hou da te ubijem. U njemu nije
bilo apsolutno niega kreativnog ili konstruktivnog: bio je
potpuno destruktivan.
Jedan od najveih problema u teologiji verovatno
predstavalja pitanje zbog ega Bog, koji je pre svega sam
stvorio satanu, jednostavno nije ovoga zbrisao kad se
pobunio. Ovo pitanje podrazumeva da je Bog neko koji
bi neto tako uinio. Ono podrazumeva da Bog moe da
kanjava i ubija. Moda je odgovor na to da je Bog satani
dao slobodnu volju i da Bog ne moe da unitava; on
moe samo da stvara.
Stvar je u tome da Bog ne kanjava. Da bi nas stvo
rio po svom liku, dao nam je slobodnu volju. Da je ura
dio drukije, mi bismo bili kao marionete ili prazne
lutke iz izloga. Ali da bi nam dao slobodnu volju, Bog
je moraod a se odrekne upotrebe sile nad nama. Mi ne
mamo slobodnu volju kada nam neko uperi revolver u
lea. Ne mora da znai da Bog nema moi da nas uniti,
ve da je iz ljubavi prema nama doneo stranu i bolnu
odluku da tu mo nikada ne upotrebi. On mora da osta
ne uz nas i u agoniji nas pusti da radimo ta hoemo.
Hrianski Bog je Bog uzdravanja. Poto se odrekao
upotrebe sile protiv nas, u sluajevima kada mi odbijamo
230

njegovu pomo on ne moe nita do da nas sa tugom posmatra kako sami sebe kanjavamo.
Ovo nije naroito jasno u Starom zavetu. Tamo je
Bog opisan kao onaj koji kanjava. A l i dolaskom Hrista
sve postaje jasno. U Hristu, sam Bog je nemono podneo
smrt pod rukom ljudskog zla. On nije podigao ruku na
svoje progonitelje. Posle toga, kroz Novi zavet se jo mo
gu uti odjeci Starog zaveta koji na ovaj ili onaj nain
govore o 'kazni koja e stii rave'. Ali to su samo od
jeci; Bog koji kanjava vie se ne pojavljuje na sceni.
I mada mnogi nominalni hriani i danas svog Boga vide
kao gigantskog policajca na nebu, stvarnost hrianske
doktrine je da je Bog zauvek odbacio policijsku snagu.
esto se na temu stradanja Jevreja kao i nekih ma
njih zala postavlja pitanje: K a k o Bog, koji voli oveanstvo, moe da dozvoli takve stvari? To je surovo i
brutalno pitanje. Hrianski odgovor, moda, nije po v o
lji svima, ali bar je jasan. Poto se odrekao upotrebe
sile, Bog je nemoan da sprei zloinstva koja mi izvr
avamo jedni nad drugima. On moe samo da nastavi da
nas oplakuje. On e nam ponuditi sebe i svu svoju mud
rost, ali nas ne moe naterati da ih prihvatimo.
I zbog toga, za sada, Bog nas u mukama eka, dok
mi prolazimo iz jednog oblika unitenja u drugi. I moda
nam se ini da smo osueni na propast pod ovim udnim
Bogom koji vlada slabou. A l i hrianska doktrina nudi
reenje: Bog e u svojoj slabosti pobediti zlo. U stvari,
ta bitka je ve dobijena. Hristovo vaskrsenje znai ne
samo da je zlo bilo pobeeno pre dva milenij uma, ve
da ga je on pobedio za sva vremena. Raspinjanje nemo
nog Hrista na krstu bilo je Boje presudno oruje. Ono
je osiguralo pobedu nad zlom. Od ivotne je vanosti da
se mi bez prestanka svim svojim moima borimo protiv
zla. A l i presudna pobeda je odneta jo pre dve hiljade
godina. Ma koliko neophodne ak opasne i razarajue
nae line bitke protiv zla bile, ono to mi ne znamo jeste
da su to samo operacije raiavanja protiv neprijatelja
u povlaenju koji je odavno izgubio rat.
231

Ta ideja da je satana (i sva njegova dela) bez ob

zira na to kako sve to izgleda, u stvari u bekstvu, nudi
odgovor na jedno od mojih glavnih pitanja. Spomenuo
sam faktore koji su uinili da dva pomenuta pacijenta
budu u predispoziciji za posednutost. A l i ta da kaemo o
mnogo veem broju usamljenih rtava ljudskog zla meu
decom, koja zbog toga esto pate od jo ozbiljnijih ne
dostataka u karakteru, a ipak, izgleda, da se ne deava
da budu posednuta? Zato ne? Pomenuo sam, takoe, i
kvalitet svetlosti koji sam video kod oba pacijenta. P i
tam se da ba ta potencijalna svetost, moda, nije bila
glavni razlog za njihovu posednutost. Pitam se da li je
satana namerno izabralo da uloi energiju u napad ba
na njih zato to su predstavljali posebnu opasnost za
njegove planove. Moda satana vie nema snage da ide
gde god se pokae neka ljudska slabost. Moda on samo
frenetino pokuava da gasi vatre.
Bilo kako bilo, kao to Martin istie, izuzetno je
vano shvatiti da je satana duh. Ja sam rekao da sam
ga sreo i to je istina. Ali, ono nije bilo opipljivo na nain
na koji je materija opipljiva. Nije imalo ni rogove, ni
kopita, ni ravast rep, nita vie nego to Bog ima belu
bradu.*1 Cak i ime satana je samo ime koje smo mi nadenuli neemu to je u osnovi bezimeno. Kao i Bog, sa
tana moe da se manifestu je kroz materijalna bia, ali
samo po sebi ono nije materijalno, a to nisu ni njegove ma
nifestacije. U jednom od sluajeva ono se manifestovalo
kroz pacijentovo sklupano zmijoliko telo, iskeene zube
i poluzatvorene reptilske oi. A l i nije imalo ni krljuti, ni
krila. Ono je u pacijentovom telu postalo neverovatno,
dramatino ak i natprirodno zmijoliko. A l i ono samo
nije zmija. Ono je duh.
ini mi se da ovde lei odgovor na pitanje koje se
postavlja ve vekovima: zbog ega se demonski duhovi
61
John A. Sanford smatra da slika rogatog satane vodi po
reklo od prehrianskog rogatog mukog boga kod Britanaca: B o
govi starih religija uvek postanu avoli novih (Zlo: tamna strana
stt.amosti [Crossroad, 1981, s. 1181).

232

toliko vezuju za tela? Za vreme jednog od egzorcizama

prisustvovao sam trenutku kada je egzorcist pokuao to
liko da razbesni satanu da je ovo odluilo da napusti
telo pacijenta i napadne telo samog egzorciste. Taj ma
nevar nije uspeo. Bez obzira na oiglednu ubistvenu razjarenost prema egzorcistu, nita se nije dogodilo. I po
lako je postajalo jasno da taj duh ili nije mogao ili nije
hteo pod tim uslovima da napusti telo pacijenta. To nas
je navelo na dva zakljuka. Jedan od njih, da na kraju
krajeva sam pacijent mora da postane egzorcist, ve smo
ranije pomenuli. Drugi je da satana ne poseduje nikakvu
mo ako nije u ljudskom telu.
Satana moe da ini zla samo kroz ljudsko telo. Iako
je krvnik ljudski od poetka, on ne moe da izvri ubistvo bez ljudskih ruku. On samo po sebi nema moi da ubije
pa ak ni da povredi. Za svoje avoltine mora da ko
risti ljudske ruke. Iako je neprestano ponavljalo svoje
pretnje da e ubiti i pacijenta i egzorcistu, njegove pretnje su bile uplje. Satanine pretnje su uvek uplje. One
su la.
U stvari, satana moe da ima mo samo kroz ljudsko
verovanje u njegove lai. Oba pacijenta su postala posednuta zbog toga to su poverovala u la o njegovim pri
jateljskim namerama. Posednutost se zatim odraavala
njihovim verovanjem u satanine pretnje da e bez nje
umreti. I posednutost je okonana onda kada su obojica
odluili da prestanu da veruju u lai i da se uzdignu iz
nad svog straha pomou vere u vaskrslog Hrista i mole
se Bogu istine da ih oslobodi. Za vreme oba egzorcizma
dolo je do konfrontacije sa laima. I svaka se zavrila
nekom vrstom preobraanja promene sistema vrednosti. Sada znam ta je Isus mislio kada je rekao: Vjera te
je tvoja spasla.
I tako smo se opet vratili na la. Bez obzira kakav
odnos moda ima sa ljudima lai, ja zaista ne znam
adekvatnij i epitet za satanu nego otac lai. Kroz sve vre
me oba egzorcizma ono je lagalo bez prestanka. Cak i ka
da se, najzad, razotkrilo, uinilo je to poluistinama. Kao
233

antihrist se otkrilo kada je reklo, M i ne mrzimo Isusa,

mi ga samo testiramo. A, u stvari, ono zaista mrzi Isusa.
Spisak lai koje je izgovorilo bio je beskrajan po
nekad je to bila ak dosadna povorka. Glavne kojih se se
dam bile su: ljudi moraju da se brane da bi preiveli i u
tome nemaju na ta da se oslone osim na same sebe i
svoju odbranu; sve se moe objasniti u smislu negativne i
pozitivne energije (to bude ravno nuli) i na svetu nema
misterije; ljubav je misao i nema objektivne realnosti;
nauka je sve to ovek odlui da nazove tim imenom;
smrt je apsolutni kraj ivota posle nje nema niega;
svi ljudi su motivisani pre svega novcem i, ako se kod
nekih ne ini da je tako, to je zbog toga to su hipokrite;
drugim recima, trka za novcem je jedini inteligentan na
in ivljenja.
Satana moe da upotrebi svaku ljudsku slabost na
primer, pohlepu i ponos. Upotrebie sve mogue taktike:
napastvovanje, nagovaranje, laskanje, intelektualne argu
mente. A l i , glavno njegovo oruje je strah. I za vreme
perioda postegzorcizma svelo se na to da je oba pacijenta
proganjalo ponavljanjem jednih istih dosadnih pretnji:
Ubiemo te. Muiemo te. Ubiemo te.
Pored toga to je otac lai, za satanu bi se moglo rei
i da je duh mentalne obolelosti. U knjizi Put kojim se re
de ilo definisao sam mentalno zdravlje kao neprekidni
proces posveivanja stvarnosti po svaku cenu. Satana je
potpuno posveen suprotstavljanju tom procesu. U stvari,
najbolja definicija koju imam za satanu je da je on
stvarni duh nestvarnosti. Paradoksalna realnost ovog du
ha se mora uzeti u obzir. Iako je nedodirljiv i nematerija
lan, on poseduje linost, istinsko bie. Moramo da pribegnemo odbaenoj doktrini sv. Avgustina o privatio boni,
po kojoj j? zlo definisano kao odsustvo dobrog. Satanina
linost se ne moe okarakterisati jednostavno kao odsus
tvo, nitavilo. Istina je da u njegovoj linosti ima odsus
tva ljubavi. A l i je isto tako istina i da je ta linost proe
ta aktivnim prisustvom mrnje. Satana hoe da nas uni
ti. Vano je da ovo razumemo. U nae vreme postoje pri
lino popularni sistemi miljenja, kao to su hrianska
234

nauka i uenje uda, koji zlo definiu kao nerealnost. Ovo

je poluistina. Duh zla jeste duh nerealnosti, ali je samo po
sebi realan. On zaista postoji. Misliti drukije znai biti
na pogrenom putu. I, zaista, kao to su neki ljudi ve
nekoliko puta primetili, moda je satanina najuspelija
varka u tome to uglavnom uspeva da prikri je svoju
stvarnost pred ovejim umom.
Iako ima stvarnu mo, satana ima i upadljivih sla
bosti onih zbog kojih je proteran sa nebesa. Martin je
zabeleio da egzorcizam moe da otkrije ne samo neverovatnu demonsku briljantnost, ve i isto tako neverovatnu
glupost. Moje opservacije ovo potvruju. Da nije toliko
narcisoidno i ponosno, satana se verovatno ne bi ni poka
zivalo. Njegov ponos prevazilazi njegovu inteligenciju, ta
ko da je demon prevare takoe i razmetljivac. Da je bilo
zaista pametno, napustilo bi ona dva pacijenta mnogo pre
njihovog egzorcizma. A l i ono sebi ne moe da dozvoli da
gubi. Ono hoe samo da dobija, i zbog toga je u oba slua
ja ostalo tamo gde je bilo sve do gorkog kraja zahva
ljujui emu ja i ostali sada poznajemo njegovu stvarnost.
Na isti nain video sam da sataninu inteligenciju
ugroavaju jo dve mrtve take. Jedna od njih je da
usled svoje ekstremne egocentrinosti ono nije u stanju da
shvati fenomen ljubavi. Ono shvata da je ljubav realnost
protiv koje se treba boriti i ak je imitirati, ali poto je
u sebi nimalo nema, ono je uopte ne razume. Realnost
ljubavi se satani ini kao neslana ala. Pojam rtve mu
je apsolutno stran. Kada ljudi za vreme egzorcizma po
nu da govore jezikom ljubavi, on ne razume ta priaju
A kada se, ponaaju s ljubavlju, satana nema pojma o os
novnim pravilima.
Ono to je jo interesantno, naroito ako se ima u
vidu cilj ove knjige, jeste da satana ne razume ni nauku.
Nauka je antianarhistiki fenomen. Ona na sebe preuzi
ma duboku ljudsku tendenciju ka samozavaravanju, upranjava naune metode da joj se suprotstavi i istinu po
stavlja na nivo iznad svih linih elja. Budui da je pre
varant samog sebe isto koliko i drugih, satana ne moe
da razume da ima bia koja ne ele da se zavaravaju. Za235

ljubljen u sopstvenu volju i mrzei svetlost i istinu, ono

ljudsku nauku, u stvari, smatra nerazumljivom.
Satanine slabosti nas ne smeju navesti da previdimo
njegovu snagu. U svojim laima ono pokazuje neverovatnu
mo ubeivanja. U injenici da je dve opisane osobe zaposelo u vreme kada su bile usamljena deca ne pokazuje
neku znaajniju snagu. A l i u oba sluaja, u toku egzor
cizma, lino sam bio svedok kako je egzorcist jak, zreo
ovek i vernik zapadao u stanja privremene nemoi
zbog konfuzije u jednom sluaju i oajanja u drugom,
sve zbog snage sataninih lai.
Mislim da je neophodno da satanu mrzimo isto koliko
ga se i bojimo. Meutim, mislim da ga isto kao i zle lju
de na kraju krajeva vie treba aliti. U hrianskoj eshaiologiji (uenje o poslednjim danima) za satanu postoje
dva scenarija. Po jednom, poto su sve ljudske due preobraene u svetlost i ljubav, pruaju ruku prijateljstva i
duhu mrnje i lai. Uviajui konano da je potpuno po
tuen, da vie nema ljudskih tela kojima bi mogao da se
koristi, da vie nema nikakve moi, krajnje usamljen, on
se prelama i prihvata prijateljstvo i tako na kraju ak i
satana bude spaeno. Za ovaj scenario se ja molim. Ali kao
to sam rekao, slobodna volja ima prednost nad izleenjem. Po drugom scenariju, poto do kraja odbija da gubi,
satana zauvek odbija poniavajuu ponudu prijatelj
stva i ostaje u ledenoj usamljenosti za sva vremena. Je
dan moj prijatelj, koji je uestvovao u jednom od egzor
cizama, kasnije je rekao: Zna, koti, kada si mi govorio
da je zlo turobna stvar koju treba vie aliti nego mrzeti,
nisam ti verovao. Meutim, jedan od mojih najjaih uti
saka za vreme egzorcizma bio je da je sve to strano do
sadno taj beskrajni niz lai. I kada sam video onu be
tiju kako se previ ja u glupoj veitoj agoniji, znao sam na
ta si mislio.
Moda sam, u nameri da stvari uinim to jasnijim,
o satani govorio sa suvie odreenosti. Oba egzorcizma
sam objasnio kao procese razdvajanja. Pa ipak, ak i u
momentima kada je sve izgledalo potpuno jasno, esto je
bilo nemogue razlikovati glas koji je govorio iz podsve-

236

sti pacijenta od istinski demonskog. Moda i nije mogue

povui jasno odreenu granicu pred kojom se ljudska
senka zavrava, a princ tame poinje. Mislim da ovo po
glavlje treba da zavrimo sa fokusom na natprirodnu mi
steriju satane. Svedoenja egzorcizama kojima sam pri
sustvovao bila su dovoljna da uine da po verujem u nje
govo postojanje i ne mogu da negiram realnost izleenja
koje je usledilo, ali sam i pored toga ostao pred velikim
brojem pitanja, mnogo veim nego to sam imao ranije.
Ima ih previe ak i da ih samo navedem.
Jedno od vanijih pitanja odnosi se na postojanje ni
ih demona. U oba sluaja kojima sam bio svedok radilo
se o satanskoj posednutosti, dok su skoro svi koji su opi
sani u literaturi bili primeri posednutosti niim demoni
ma. Da li je moje iskustvo bilo sluajnost ili deo nekog
misterioznog plana? U stvari, izgledalo je da smo u oba
sluaja sreli i neke nie demone. U jednom od njih, tim
je prvo proao kroz itavu listu imena niih demona (od
kojih svaki predstavlja pojedinu la) da bismo na kraju
doli do antihrista. U drugome, pacijent je prvo bio oslo
boen niih duhova, emu je usledilo dramatino, ma
da samo privremeno poboljanje, da bi se tek onda
L u c i f e r misteriozno pojavio. Sta se deavalo? Da li su
oni nii duhovi bili nezavisni individualni entitet ili su
jednostavno bili refleksija satane koje je stajalo iza njih?
Ne znam. Meutim, postoji evidencija po kojoj bi se mo
glo zakljuiti da u svetu demona ima manje slobode nego
u ljudskom da zbog svog kukaviluka, strahovlade i
verovanja u sopstvene lai nii demoni ive u stanju
striktne pokornosti prema svojim pretpostavljenima zbog
ega im nedostaje individualnost, u naem uobiajenom
smislu rei.
Ali najvanije od svih pitanja je uloga satane u ljud
skom zlu. Kakvog uticaja ono ima na potpuno zle ljude
kao to su Bobijevi ili Roderovi roditelji ili Sarlina? Kao
to sam ve rekao, nijedan od dva pacijenta ijem sam
egzorcizmu prisustvovao nije delovao kao zla osoba; i
Martin je u pravu kada kae da retke sluajeve posed
nutosti treba tanije oznaavati kao delimine, nepot237

pune ili nesavrene posednutosti. Martin daje hipotezu

da je mogue da postoje i ljudi koji jesu savreno posednuti i da ih ak moda ima u velikom broju, ali pod
vlai da je to samo hipoteza i to vrlo eksperimentalna.
Da li bi potpuno zli ljudi koje sam ranije opisao mogli
biti primeri savrene opsednutosti? Ne znam. Moda ovo
i jeste sporno pitanje. Kako su, zaista, zli ljudi poslednji
koji bi se podvrgli psihoanalizi, jo su manje anse da e
se ikada podvrgnuti egzorcizmu koji bi mogao u potpuno
sti da razotkrije demonsko u njima. A k o savrena posed
nutost uopte postoji, vrlo je verovatno da ono spreava
svaku mogunost da bude razotkriveno.
I tako, ja, u stvari, nemam pojma da li satana aktivno
regrutu je obine zle ljude da rade za njega. Uzimajui u
obzir dinamiku greha i narcizma, pretpostavljam da se
oni sami regrutuju. A l i sve dok o satani nemamo vie
znanja, moje razumevanje toga e ostati bledo.

238

ISPITIVANJE GRUPNOG ZLA

MILAJ:

P r e nego to su (delimino svojom zaslugom) u naoj

eri nauke i racionalizacije pali u nemilost, egzorcisti su
sasvim otvoreno uivali status u crkvenoj hijerarhiji. O
njima su govorili kao o niem redu i nalazili su se pri
dnu statusne strukture. Mislim da je to za njih bilo a i
danas je pravo mesto. Ma koliko portvovanosti i ener-.
gije zahtevala, ulogu egzorciste poinjem da smatram re
lativno lakom. Mislim da je susretanje sa zlom u obliku
u kome ga je mogue izolovati i isterati neobina i nagraujua privilegija.
Poloaj obinog parohijskog popa ili svetenika mno
go je manje povoljan. Zlo koje oni obino sreu u kontaktti sa svjim parohijanima na sastancima u sakristiji,
kao i u drutvu, nije tako izdvojeno ili izleivo. Ono je
suptilnije i dublje zadire i razara. I ma koliko takvo crk
veno lice imalo u sebi ljubavi i inteligencije, ono mora
samo da vodi lepu bitku protiv sila tame. U tome svetenici imaju vrlo malo, a moda i nimalo konkretnog uspeha. Samo emo se osvrnuti na jedan takav sluaj irenja
kanceroznih sila u naem drutvu.
komuenici i neopevani heroji ne ine nau vojsku. Naprobolje biti psihotian nego zao).
239

ZLOINSTVA
U jutro 16. marta 1968. g., jedinice Udarne grupe
Barker upale su u malu grupu naseobina poznatu pod za
jednikim imenom Milaj, u provinciji Kuang Ngaj u Ju
nom Vijetnamu. Namera im je bila da obave tipinu mi
siju trai i uniti to jest, da amerike trupe tragaju
za vojnicima Vijetkonga da bih ih ubili.
U poreenju sa ostalim jedinicama koje su izvodile
ratne operacije u Vijetnamu, Udarna grupa Barker je bi
la malo na brzinu obuena i sastavljena. U toku prethod
nih meseci nije postigla nikakve vojne uspehe. Nemona
da protivnika uvue u borbu, ona je sama pretrpela broj
ne gubitke od mina i zamki. Smatralo se da je pomenuta
provincija u rukama Vijetkonga i da je njeno civilno sta
novnitvo bilo u velikoj meri pod kontrolom i uticajem
komunistike gerile. Vladalo je opte miljenje da su ci
vili pomagali i podsticali gerilce do te mere da se vie ni
je znalo ko je borac, a ko nije. Zbog toga su Amerikanci
poeli da gaje mrnju i nepoverenje prema svim Vijetnamcima tog kraja.
Vojna informativna sluba je ukazala da su se pri
padnici Vijetkonga u to vreme skrivali u Milaju. Udarna
grupa Barker je trebalo da oekuje da tamo naie na bor
ce. Uoi same operacije, meu vojnicima je vladala atmo
sfera iekivanja; najzad e moi da uvuku neprijatelja
u borbu i poeti da rade ono radi ega su doli.
Instrukcije koje su vii oficiri te veeri dali niim
oficirima i vojnicima bile su po svojoj prirodi u najmanju
ruku nejasne to se tie razlika izmeu boraca i neboraca.
Trebalo je da su svi ve bili upoznati sa enevskom kon
vencijom, po kojoj je zloin nanositi povrede bilo kome
ko nije borac, a to vai ak i za borce ako su poloili oru
je, zbog toga to su ranjeni ili bolesni. Da li su ovi v o j
nici zaista bili upoznati sa konvencijom, drugo je pita
nje. Meutim, verovatno je da bar neke od trupa nisu
bile upoznate sa Pravilima kopnenog ratovanja iz ameri
kog Vojnog prirunika, gde je jasno naznaeno da je pro240

tiv zakona i ne treba se pokoravati bilo kojoj naredbi ko

ja nije u saglasnosti sa enevskom konvencijom.
Iako su, u stvari, svi elementi Udarne grupe Barker
bili na ovaj ili onaj nain ukljueni u ovu operaciju, gla
vni deo teritorijalnih trupa koje su bile direktno ukljue
ne bila je Ceta C 1-og bataljona 20-te peadije 11-te bri
gade lake peadije. Kada su pripadnici Cete C uli u na
seobine Milaja, nisu nali nijednog jedinog borca. Bili su
tamo samo nenaoruani starci, ene i deca.
Neto od onoga to je usledilo ostalo je nejasno. M e
utim, ono to jeste jasno, to je da je Ceta C pobila naj
manje pet do est stotina od tih nenaoruanih seljana.
Ubijali su ih na razne naine. U nekim sluajevima trupe
bi jednostavno stale na vrata kolibe, izreetale je meci
ma, slepo ubijajui sve unutra. U drugim sluajevima bi
u njih i njihovu decu pucali dok su pokuavali da pobegnu. Ubijanje je eskaliralo najvie u naseobini Milaj .4. Tu
je 1-vi vod ete C pod komandom porunika Viljema K e lija Juniora saterao seljane u grupe od dvadeset do e
trdeset i onda ih ubijao vatrom iz puaka i mainki ili
granatama. Ono to je vano zapamtiti jeste da je tog is
tog dana znatan broj civilnog stanovnitva bio pobijen i u
drugim naseobinama Milaja od strane drugih trupa dru
gih vodova pod komandom drugih porunika.
Ubijanje je dugo trajalo. Nije prestalo celog jutra.
Samo je jedna osoba pokuala da ga zaustavi. Bio je to
pilot helikoptera, specijalni oficir koji je nadletanjem te
ritorije pomagao u misiji trai i uniti. On je ak iz
vazduha mogao da vidi ta se dogaalo. Sleteo je i poku
ao da razgovara sa trupama, ali bez ikakvog rezultata.
Ponovo je uzleteo i preko radija obavestio glavni tab o
onome to se deavalo, ali njih se, izgleda, nije ticalo. Na
kraju je digao ruke i otiao svojim poslom.
Broj vojnika koji su uestvovali u ovome moe samo
da se pretpostavi. Moda je bilo samo pedesetak onih ko
ji su, u stvari, pritisli obarae. Oko dve stotine ih je di241

rektno svedoilo o ubijanjima.*1 Moemo da pretpostavi

mo da je u roku od nedelju dana bar pet stotina ljudi iz
Udarne grupe Barker saznalo o poinjenim ratnim zlo
inima.
Propust da se prijavi zloin i sam po sebi je zloin.
U toku godine koja je usledila, niko iz Udarne grupe Berker nije pokuao da prijavi zloinstva poinjena u Milaju.
O ovom zloinu se govori kao o zatakanom sluaju.
Amerika javnost je saznala za Milaj samo zahvalju
jui Ronu Rajdenhoru, koji je krajem marta 1969. g. pi
sao nekolicini lanova Amerikog kongresa o zloinima,
poinjenim vie od godinu dana pre toga. Sam Rajdenhor nije bio lan Udarne grupe Barker, ali je kasnije uo
o zloinima u jednom neobaveznom razgovoru sa prijate
ljima koji su bili u Milaju i ona pisma je napisao tri me
seca po svojoj demobilizaciji.
U prolee 1972. g., postavljen sam za predsednika ko
misije od tri psihijatra koju je na zahtev naelnika V o j
nog taba, naelnik Vojne hirurgije zaduio da preporui
metode istraivanja koji bi mogli da osvetle psiholoke
uzroke Milaj a u cilju spreavanja slinih dogaaja u bu
dunosti. Metod koji smo predloili naelnik taba je od
bio, navodno zbog toga to nije omoguavao da stvar os
tane u tajnosti i mogao je da izazove neprijatnosti za ad
ministraciju, a da su dalje neprijatnosti u tom trenutku
bile nepoeljne.
Ovo odbijanje predloga naeg komiteta za istragu
simbol je brojnih pojava. Jedna od njih je da svako pro
uavanje ljudskog zla moe da izazove neprijatnosti ne
samo za one koji su oznaeni kao subjekti ve i za same
prouavaoce. Jer, ako hoemo da prouavamo ljudsko zlo,
sumnjam da moemo da postavimo jasne granice izmeu
njih i sebe; jer ono to prouavamo najverovatnije je, u
stvari, naa sopstvena priroda. Nesumnjivo je da je ta
potencijalna neprijatnost i jedan od razloga iz koga do
62
Na kraju je poveden postupak protiv dvadeset dvojice od
kojih su samo estorica izvedena pred sud. Jedan, porunik Keli,
bio je osuen.

242

sada nismo uspeli da razvijemo psihologiju ljudskog zla.

To to je ef Vojnog taba odbio da prihvati metode
istraivanja koje smo predloili ukazuje i na injenicu da
za izuavanje zla u Milaju isto va,i i za prouavanja
svih drugih pojava zla mi jednostavno patimo od ne
dostatka naunog znanja. Mi samo moemo, na osnovu
onoga to je prethodilo, da pretpostavljamo mnogo od
onoga to je usledilo. I ostaemo ogranieni na pretpos
tavke sve dotle dok ne budemo u stanju da, putem nau
nog istraivanja, razvijemo materiju znanja koja e sa
injavati pravu psihologiju zla.

UVOD U GRUPNO ZLO

Obarae povlae pojedinci. Pogubljenja nareuju i
izvravaju pojedinci. Svaki ljudski in analiziran u pret
hodnom delu poglavlja bio je stvar individualnog izbora.
Nijedan od pojedinaca koji su na bilo koji nain uestvo
vali u zloinima u Milaju ili njihovom zatakavanju nije
bez krivice. ak i pilot helikoptera jedini ovek koji
je bio dovoljno hrabar da bar pokua da zaustavi masakr
moe da snosi krivicu zbog toga to incident nije pri
javio nekom od viih ealona nego se zadrao na svom
direktno pretpostavljenom.
Do sada je fokus nae analize bio na specifinim
pojedincima koje sam oznaio kao z l e i izdvojio ih iz
ogromne veine onih koje sam oznaio kao n e z l e . Cak
i ako dozvolimo da ova otra distinkcija bude donekle
proizvoljna da postoji itav kontinuum izmeu onih
koji su potpuno zli i onih koji to uopte nisu ostajemo
pred problemom: kako to da je oko pet stotina ljudi, me
u kojima veina na individualnom nivou nesumnjivo
nije zla, moglo da uestvuje u inu tako monstruozno
zlom kao to je Milaj? Jasno je, da bismo shvatili Milaj,
fokus nae analize ne srne biti ogranien samo na indivi
dualno zlo i individualne izbore. Zbog toga je ovo po
glavlje koncentrisano na fenomen grupnog zla koje, iako
je donekle razliito, ipak ima i puno slinosti sa fenome243

nom individualnog zla. Odnos izmeu grupnog i indivi

dualnog zla nije nova tema za prouavanje. Postoji ak
i knjiga koja se bavi specifinim prouavanjem istog do
gaaja: Individualna i kolektivna odgovornost: masakr u
Milaju.** Meutim, ovo je delo filozofa i nije pisano sa
psiholokog stanovita.
Ve godinama imam utisak da ljudske grupe imaju
tendenciju ponaanja vrlo slinog individualnom osim
to je nivo tog ponaanja primitivniji i manje zreo nego
to bi se oekivalo. Zbog ega je to tako zbog ega
je ponaanje grupe tako upadljivo nezrelo, zbog ega je
grupa, sa psiholokog stanovita, neto nie od zbira nje
nih inilaca pitanje je koje prevazilazi moje moi da
odgovorim.* 4 Meutim, u jedno sam siguran: postoji vie
od jednog odgovora. Fenomen grupne nezrelosti je da
upotrebimo psiholoki izraz preprouzrokovan, to e
rei da mu ima vie uzroka. Jedan od tih uzroka je pro
blem specijalizacije.
Specijalizacija je jedna od najveih prednosti grupe.
Postoje razni naini na koje grupa moe da funkcionie sa vie efikasnosti nego pojedinac. Na primer, Deneral motors moe da proizvodi ogroman broj automobila
zahvaljujui svojim slubenicima koji su specijalisti za
voenje poslova ili dizajn i radnicima koji su specijalisti
za pravljenje alatki, boja, lananu proizvodnju itd. Na
neobino visok standard ivota u potpunosti se zasniva
na specijalizovanosti naeg drutva. injenica da ja imam
vremena i znanja da piem ovu knjigu direktan je rezul
tat moje speci jalizovanosti u okviru nae zajednice, a is
tovremeno sam potpuno zavistan od seljaka, mehaniara,
izdavaa i prodavaa knjiga. Teko da bih mogao da kaw

1972).

Peter A.

French

(Cambridge, Mass:

Schenkman

pub. Co.,

63
Meutim, ovo pitanje je od izuzetne vanosti i zasluuje
duboko razmiljanje i istraivanje. Tu se ne radi iskljuivo o
grupnom zlu uopte kao da ono samo po sebi ne bi bilo do
voljno ve je od presudnog znaaja za razumevanje svih ljud
skih grupa od meunarodnih odnosa pa sve do prirode po
rodice.

244

em da specijalizovanost smatram zlom. A l i , s druge stra

ne, duboko sam uveren da su mnoga od zala naeg vre
mena povezana sa specijalizovanou i da je preko pot
rebno da prema njoj zauzmemo stav sumnjiave obazrivosti. Mislim da prema specijalizovanosti treba da se od
nosimo sa isto toliko nepoverenja i rezervisanosti koliko
inae imamo prema nuklearnim reaktorima.
Speci jalizovanost doprinosi nezrelosti grupe i poten
cijalnom zlu u njima kroz nekoliko razliitih meha
nizama. Za trenutak u se ograniiti na razmatranje
samo jednog od takvih mehanizama: fragmentaciji sve
sti.. Da sam u vreme Milaja, etajui hodnicima Penta
gona zastao da porazgovaram sa ljudima zaduenim za
proizvodnju napalma i njegovog transportovanja u V i
jetnam u vidu bombi i da sam nekoga od tih ljudi ispi
tivao na temu moralnosti rata i samim tim i moralnosti
onoga ime se bave, sigurno bi mi odgovorili: Oh, mi
zaista cenimo vau zabrinutost, ali, na alost, doli ste'
u pogrean odsek. Mi nismo ti sa kojima o tome treba
da razgovarate. Ovo je odsek borbene tehnike. Mi samo
snabdevamo orujem ne odluujemo kako i gde e
biti upotrebijeno. To se radi u odseku za odreivanje
politike. Sa njima treba da razgovarate. Oni su dole,
du istog ovog hodnika. I ako bih, prihvativi ovaj
predlog, otiao da razgovaram sa ljudima koji rade u
odseku za odreivanje politike, odgovor bi bio: Oh, mi
shvatamo da su ovde ukljuena mnoga pitanja, ali, na
alost, ona su izvan naeg domena. Mi samo odreujemo
kako e se rat voditi, a ne da li e se voditi. Vidite,
vojska je samo agent izvrnih organa. Vojska samo ra
di ono to joj se kae. O pitanjima ireg domena odlu
uje se na nivou Bele kue, ne ovde. Tamo bi trebalo
da se obratite u vezi sa stvarima koje vas zabrinjavaju.
I tako bi to ilo dalje.
Kad god se neki lanovi grupe za neto specijalizuju, odmah postaje mogue i lako da se individualna od
govornost lananom vezom prebaci na neki drugi deo
grupe. Na taj nain ne samo to se individualni lanovi
245

odriu svoje savesti. nego i savest grupe postaje toliko

fragmentirana i razvodnjena da gotovo i ne postoji. Ovu
fragmentaciju emo videti na ovaj ili onaj nain iz
nova opisivanu kroz diskusiju koja sledi. Jedna stvar
je potpuno jasna: svaka grupa e neizbeno ostati po
tencijalno zla i bez savesti sve do onog vremena kada
e svaki njen lan primiti na sebe direktnu odgovor
nost za ponaanje cele grupe organizma iji je
deo. Do te take mi jo nismo ni poeli da stiemo.
Uzimajui u obzir psiholoku nezrelost grupe, ispitaemo aspekte oba zloina u Milaju: sama zloinstva i
njihovo zatakavanje. Ova dva zloina su prilino ispre
pletena. I mada se zatakavanje zloina moda ini ma
njim zverstvom od samih zverstava, i jedno i drugo su
deo iste stvari. Kako je mogue da toliko individualnih
lanova uestvuje u tako monstruoznom zlu a da nikoga
od njih savest ne natera da prizna?
Zatakavanje ovog zloina predstavlja gigantsku
grupnu la. Laganje je istovremeno jedan od simptoma
i jedan od uzroka zla, jedan od njegovih cvetova i je
dan od korenova. Zbog toga je naslov ove knjige Ljudi
lai. Do sada smo govorili o individualnim ljudima la
i. Sada emo govoriti i o zlu ljudi u celini. lanovi
Udarne grupe Barker su svojim neverovatnim zajed
nitvom u pogledu zatakavanja svojih zverstava, sva
kako ljudi l a i . Do zavretka ove analize moda e
mo doi do zakljuka da je ak i ameriki narod, bar u
vreme tih ratnih godina, bio, takoe, narod lai.
Kao to je uvek sluaj sa laima, i razlog za ovo
zatakavanje bio je strah. Pojedinci koji su izvrili zlo
in oni koji su povukli obarae ili izdali nareenja
oigledno su imali razloga da se plae pokretanja pi
tanja njihove odgovornosti. ekao ih je vojni sud. A l i
ta je sa ogromnom veinom onih koji su bili samo
svedoci zverstava, a ipak ni oni nisu rekli nita o ne
emu prilino mranom i krvavom? 8 * ega su se oni
bojali?
65

246

Fraza iz pisma Rona Rajdenhoura.

Svako ko malo bolje razmisli o prirodi pritiska ko

ji grupa vri na pojedince shvatie da bi lanovima
Udarne grupe Barker bila potrebna velika hrabrost da
prijave zloin bilo kome ko ne pripada njihovoj grupi.
Svako ko bi se usudio da uini tako neto bio bi obeleen kao cinkaro i drukator. Od ovih etiketa,
nema gorih. Drukatore esto i ubiju. U najboljem slu
aju budu odbaeni. Obinom, civilnom Amerikancu ovo
moda i ne izgleda tako strana sudbina. P a ta, utnu
te iz jedne grupe, a ti lepo pree u drugu, verovatno
bi bila njihova reakcija. A l i setite se, vojnik nema slo
bodu da tek tako pree u drugu grupu. Or uopte ne
moe da izae iz vojske dok mu ne istekne rok. A de
zerterstvo je ogroman zloin. Tako se on u vojsci, a
naroito u svojoj grupi, nalazi u situaciji bez izlaza, osim
ako njegovi pretpostavljeni ne odlue drukije. Pored
ovoga, vojska sasvim namerno ini i razne druge stvari
u cilju pojaavanja grupnog pritiska u svojim redovima.
Sa stanovita grupne dinamike, a naroito sa stano
vita vojne grupne dinamike, to to nijedan od lanova
Udarne grupe Barker nije prijavio zloin nije bizarno.
Niti iznenauje to to jedini ovek koji je na kraju po
stavio pitanje odgovornosti za sve to se dogodilo, nije
bio u Udarnoj grupi Barker, pa ak ni u vojsci u vreme
kada je podneo izvetaj.
Ipak, ini mi se da postoji jo jedan vaan razlog
zbog koga zloini Milaja nisu bili tako dugo vremena
prijavljeni. Kako nisam imao prilike da razgovaram
ni sa jednim od pojedinaca koji su u tome uestvovali,
ovo to navodim samo je moja pretpostavka. A l i jesam
razgovarao sa mnogim vojnicima koji su bili u Vijet
namu u to vreme, tako da sam vrlo dobro upoznat sa
stavovima koji su tada preovladavali u vojsci. Zbog
toga sam duboko uveren da veliki broj lanova Udarne
grupe Barker nije prijavio zloine iz jednostavnog raz
loga to nisu bili svesni da su ih poinili. Oni su, na
ravno, znali ta su uradili, ali da li su shvatali znaenje
i prirodu toga to su uradili, to je sasvim drugo pi
tanje. Pretpostavljam da mnogi od njih ak nisu smat247

rali ni da su poinili zloin. Nisu priznali zbog toga to

mi smatrali da nemaju ta da priznaju. Neki su, nesumnjivo, krili svoju krivicu. A l i drugi, verovatno, nisu
ni imali krivice koju bi otkrili.
Kako je to mogue? Kako normalan ovek moe da
izvri ubistvo i da ne zna da je ubio? Kako osoba koja
u sutini nije zla moe da uestvuje u monstruoznom
zlu bez ikakve svesti o onome to je uinila? Ovo pita
nje e posluiti kao fokusna taka u naoj diskusiji o
odnosu izmeu individualnog i grupnog zla. U pokuaju
da odgovorim na to pitanje, poeu posmatranjem zla uz
lestvicu koja se prostire od nivoa pojedinca preko nivoa
male grupe (Udarna grupa Barker) sve do nivoa veli
kih grupa.

UZ LESTVICU KOLEKTIVNE ODGOVORNOSTI

Pojedinac pod stresom
Kada mi je bilo esnaest godina, za vreme prolenog raspusta, bili su mi izvaeni svi umnjaci. Sledeih
pet dana, ne samo to me je vilica strano bolela, ve
je bila i toliko natekla da se zatvorila. Nisam uopte
mogao da jedem vrstu hranu samo tenu ili nezainjenu hranu za bebe. U ustima sam stalno oseao ukus
ustajale krvi. Na kraju tih pet dana, nivo mojih psihi
kih funkcija se sveo na nivo trogodinjeg deteta. P o
stao sam krajnje egocenterian. Bio sam nervozan i cmi
zdrav prema ljudima oko sebe. Od njih sam oekivao da
me neprestano slue. A k o se i najmanja stvar ne bi do
godila ba onako kako sam ja hteo, udarile bi mi suze
i bio bih strano nezadovoljan.
Verujem da e svako ko je ikada proveo jednu ili
dve nedelje u stanju hroninog bola ili nelagodnosti pre
poznati iskustvo koje sam opisao. Svaka situacija pro
longirane neudobnosti ini da mi, ljudi, prirodno kre
nemo unazad. Nae psiholoko odrastanje doivljava pre
okret; naa zrelost je naputena. Vrlo rapidno postajemo
248

detinjasti i primitivniji. Nelagodnost je stres. Ono to

opisujem, prirodna je ljudska tendencija ka regresu, kao
odgovoru na stres.
ivot vojnika u borbenoj zoni je ivot u hroninom
stresu. I pored toga to je vojska uinila sve to je mogla
da stres pod kojim su ivele trupe u Vijetnamu svede
na minimum (obezbeujui im zabavu kada god je bilo
mogue, odmor, rekreaciju i druge oblike oputanja), i
njenica je da su trupe Udarne grupe Barker bile u hronino stresnoj situaciji. Njihove porodice su bile na dru
gom kraju sveta. Hrana je bila bedna, insekata je bilo
na milione, vruine nepodnoljive, a spavaonice neudob
ne. Osim toga, tu je bila i opasnost, moda ne tako v e
lika kao u drugim ratovima, ali vrlo nepredvidljiva. Do
lazila je u obliku nonih napada iz minobacaa u vreme
kada su vojnici mislili da su bezbedni, zamki na koje su
naletali na putu za W C , mina koje bi nekom vojniku
raznele noge dok je etao lepim puteljkom. injenica
da Udarna grupa Barker nije naila na oekivanog ne
prijatelja onog nezaboravnog dana u Milaju simbolina
je za prirodu ratovanja u Vijetnamu; neprijatelj se po
javljivao onda i tamo gde su ga najmanje oekivali.
Osim regresa, postoji jo jedan mehanizam kojim
ljudska bia reaguju na stres. To je mehanizam odbra
ne. Robert Dej Lifton, koji je prouavao preivele rtve
Hiroime i drugih nesrea, ovo je nazvao psihikim
trnjenjem. U situacijama kada su naa emocionalna
oseanja suvie bolna ili neprijatna, mi smo u stanju da
sebe anesteziramo. To je prilino jednostavna stvar. Pri
zor jednog tela, raskomadanog tela, uasava nas. Ali,
ako takva tela gledamo svuda oko sebe, dan za danom,
ono to je uasno postaje normalno i mi gubimo osea
nje uasa. Mi ga jednostavno iskljuimo. Naa sposob
nost da oseamo uas potpuno otupi. K r v vie ne zndimo, ona za nas vie nema mirisa, ne oseamo vie
njenu agoniju. Nesvesno, mi poinjemo da ivimo pod
anestezijom.
Ova sposobnost za emocionalnu autoanesteziju oi
gledno ima dobrih strana. Ona je nesumnjivo tokom evo249

luci je ugraena u nas da bi ojaala nau sposobnost za

ivot. Ona nam omoguuje da nastavimo da funkcioniemo u situacijama koje su toliko grozne da bi nas ina
e, ako bismo ostali pod uticajem svoje normalne senzitivnosti, potpuno slomile. Meutim, problem kod ovog
autoanestetikog mehanizma je u tome to izgleda da
nije dovoljno specifian. Ako zbog toga to ivimo okru
eni ubritem naa senzitivnost prema runom poinje
da nestaje, znai da postoji verovatnoa da emo i sami
uskoro poeti da bacamo ubre na sve strane. Neosetlji
vi prema sopstvenoj patnji, mi postajemo neosetljivi i
prema patnji drugih ljudi. A k o nas drugi nedostojno
tretiraju, mi ne gubimo samo oseanje sopstvenog dos
tojanstva ve i dostojanstva drugih. A k o nas prizor ras
komadanih tela vie ne uzrujava, nee nas uzrujati ni
mogunost da i sami ponemo da ih komadamo. Veoma
je teko selektivno zatvarati oi pred odreenim tipom
brutalnosti a da ih pri tom ne zatvaramo za sve tipove
brutalnosti. Kako da izvedemo da postanemo neosetljivi
za brutalnosti, a da i sami ne postanemo brutalni?
Prema tome, moemo da pretpostavimo da posle
mesec dana slabe ishrane, neispavanosti, gledanja kako
mu drugovi ginu ili postaju bogalji obian vojnik
Udarne grupe Barker postaje psiholoki nezreliji, pri
mitivniji i brutalniji nego to bi bio u uslovima manjeg
stresa.
Ve sam govorio o vezi izmeu narcizma i zla i re
kao da je narcizam stanje koje ljudska bia normalno
sazrevanjem, prerastaju. O zlu bismo mogli da razmi
ljamo kao o nekoj vrsti nezrelosti. Nezreli odrasli ljudi
vie su skloni zlu nego zreli. Ono to pada u oi kod de
ce nije samo njihova nevinost nego i okrutnost. A k o od
rasla osoba uiva da muvama upa krilca, mi je sasvim
korektno smatramo sadistom i sumnjiimo da je zla. A k o
to uini etverogodinje dete, moda emo ga malo iz
grditi, ali zakljuak e biti da je to uradilo iz radozna
losti; ako istu stvar uini dete od dvanaest godina, imaemo razloga za zabrinutost.
250

A k o prerastemo zlo i narcizam, ali u stresnoj situ

aciji normalno krenemo u regres, zar to ne znai da izizgleda da u situaciji stresa postoji vea verovatnoa da
e ljudska bia postati zla nego u normalnim situacija
ma? Ja mislim da je tako. Pitamo se kako je dolo do
toga da grupa od pedeset ili pet stotina pojedinaca od
kojih je verovatno samo mali deo zaista zao moe da
poini tako monstruozno zlo kao to su bili zloini u M i
laju? Jedan od odgovora jeste da su zbog hroninog
stresa pod kojim su iveli pojedinci Udarne grupe Bar
ker postali nezreliji i samim tim vie zli nego to bi se
oekivalo u normalnoj situaciji. Posledica stresa je da
se normalna distribucija dobra i zla poremeti u korist
zla. Meutim, kao to emo videti, ovo je samo jedan
od mnogih faktora koji su prouzrokovali zlo u Milaju.
Poto smo razmotrili odnos izmeu stresa i zla, sada
bi trebalo da pogledamo i kakav je odnos izmeu stresa i
dobra. Onaj ko se u dobrim vremenima uvek ponaa kul
turno takozvani prijatelj u srei moda ne bi bio
isto toliko kulturan u tekim vremenima, jer, na muci se
poznaju junaci. Stres je test dobrote. Ljudi koji su uisti
nu dobri, u stresnim situacijama ne prestaju da budu po
teni, zreli i senzitivni. Kultura bi mogla^da se definie
kao sposobnost da se na degradaciju ne reaguje regresom,
da se na bol ne reaguje neosetljivou ve da se patnja
podnosi i da ovek ostane netaknut. Kao to sam na dru
gom mestu ve rekao, jedna od mera moda i najbo
lja mera ovekove veliine je njegova sposobnost za pod
noenje patnje. 8 6
Grupna dinamika: zavisnost i narcizam
Pojedinci ne regresu ju samo u trenucima stresa, ve i
kada su u grupi. A k o mi ne verujete, pogledajte samo sa
stanak nekog kluba fudbalskih navijaa ili proslavu godi
njica mature. Jedan od aspekata ove regresije je fenomen
zavisnosti od voe. To je uistinu zanimljivo. Sakupite bi* Put kojim se rede ilo (Simon & Schuster, 1978, s. 76)

251

lo kakvu grupicu recimo dvanaestoro ljudi koji se ne

poznaju i jedna od prvih stvari koje e se dogoditi bi
e da e se jedna ili dve osobe vrlo brzo prihvatiti uloge
voe. Ovo se ne deava racionalnim procesom svesnog iz
bora; do toga dolazi sasvim prirodno spontano i nesvesno. Zbog ega se to deava tako brzo i lako? Jedan od
razloga je, naravno, da su neki pojedinci sposobniji da bu
du voe ili bar to vie ele od ostalih. A l i osnovni razlog
je u suprotnom: veina ljudi vie voli da bude voena.
Razlog ovome je najverovatnije lenjost, vie nego bilo
ta drugo. Vrlo je lako biti sledbenik, mnogo lake nego
biti voa. Sledbenik ne mora da se mui oko donoenja
kompleksnih odluka, planira unapred, rizikuje da bude
nepopularan ili da se istie hrabrou.
Problem je u tome to je uloga sledbenika slina ulo
zi deteta. Odrasla individua je individualni gospodar svog
broda i upravlja svojom sudbinom. A l i , kada se prihvati
uloge sledbenika, ona svoju mo predaje u ruke voi
svoj autoritet nad sobom i svoju zrelost osobe koja sama
donosi odluke. Ona psiholoki postaje zavisna od voe
isto kao to dete zavisi od roditelja. Iz ovoga kod obinog
pojedinca nastaje duboka tendencija ka emocionalnom re
gresu im postane lan neke grupe.
Sa stanovita psihoterapeuta koji vodi grupnu tera
piju ova regresija nije dobrodola zbog toga to je jedan
od osnovnih zadataka terapeuta da podstakne, ojaa i ra
zvije zrelost svojih pacijenata. I zato se veliki deo rada
grupnog terapeuta sastoji upravo iz konfrontacije i upu
ivanja izazova zavisnosti pacijenata da bi se zatim tera
peut povukao i omoguio pacijentu da preuzme rizik vod
stva; na taj nain ui upotrebu snage zrelosti u grupnoj
situaciji. Uspeno voena grupna terapija je ona u kojoj
svi lanovi podjednako dele vodstvo grupe u skladu sa
svojim individualnim sposobnostima. U idealno zreloj te
rapijskoj grupi svi lanovi su voe.
Meutim, grupe najee nisu formirane u cilju psi
hoterapije ili linog odrastanja. Cilj 1-og voda Cete
Carli Udarne grupe Barker nije bio da trenira voe, ve
da ubija pripadnike Vijetkonga. U stvari, da bi ostvarila
252

svoje ciljeve, vojska je razvila stil grupnog vodstva koji

je, u sutini, suprotan onome u terapijskoj grupi. Postoji
stara maksima po kojoj vojnici ne treba da misle. Voe
nisu izabrane izmeu lanova grupe ve su odreene sa
viih nivoa i namerno zaogrnute simbolima autoriteta.
Poslunost je lan broj jedan vojne discipline. Zavisnost
nije samo neto na ta se vojnik podstie, ve se to od
njega zahteva. 07 Po prirodi svoje misije, vojska namerno
i izgleda u velikoj meri pothranjuje prirodnu regresivnu
zavisnost pojedinca u grupi.
U situaciji kao to je Milaj, individualni vojnik je u
gotovo nemoguoj poziciji. S jedne strane, on se, moda,
i prisea da su mu u uionici govorili da se od njega ne
zahteva da se odrekne svoje savesti i da treba da zadri
zrelu nezavisnost donoenja sopstvenih sudova, da mu je
ak dunost da odbije da poslua nezakonitu zapovest. S
druge strane, vojna organizacija i dinamika grupe ine
sve da bilo kakav pokuaj nezavisnog donoenja sudova ili
neposlunost vojnika bude to bolniji, tei i neprirodniji.
Nije sasvim jasno da li je Ceta Carli imala nareenje da
pobije sve to se mie ili da sela sravni sa zemljom.
A l i ako jeste, zar je udno to su trupe posluale naree
nje svojih voa? Zar smo oekivali da se umesto toga ma
sovno pobune?
A k o se masovna pobuna ini malo preteranom, zar
ne bismo mogli da oekujemo da bar neki pojedinci budu
dovoljno hrabri da se pobune protiv vodstva? Ne mora da
znai. Ve sam podvukao injenicu da se oblici ponaa
nja grupe neverovatno podudaraju sa ponaanjem poje* 7 Cak i civili sa neverovatnom lakoom izvrgavaju zloine
ako im se to naredi. T a k a v sluaj opisuje David M y e r s u svom
odlinom lanku Psihologija zla (Druga strana, april 1982, s.
291). Najoigledniji primer daju eksperimenti poslunosti Stanley
Miligrama. Suoeni sa vrlo naredbodavnim komandantom, ez
deset pet procenata njegovih odraslih podanika u potpunosti su
posluali instrukcije. Na komandu, oni bi zadavali elektrine o
kove nevinoj rtvi koja je vritala iz susedne sobe. To su bili sve
obini ljudi, meavina radnika, slubenika i ljudi sa viim zva
njem. Gadili su se svog zadatka. Ipak, poslunost je prevagnula nad
njihovim linim oseanjem za moralno.

253

dinca, zbog toga to je grupa organizam. Ona ima tenden

ciju ponaanja kao da je jedan entitet. Grupa pojedinaca
se ponaa kao jedinka zbog onoga to nazivamo grupnom
kohezijom. U okviru grupe operiu snane sile koje indi
vidualne lanove dre na liniji. Kada kohezivne sile pro
padnu, grupa poinje da se dezintegrie i prestaje da
bude grupa.
Jedna od verovatno najmonijih kohezionih sila gru
pe je narcizam. U svojoj najprostijoj i najdobroudnijoj
formi, ovo se manifestuje kroz grupni ponos. Kao to se
lanovi ponose svojom grupom, tako se i grupa ponosi sa
mom sobom. I jo jednom, od svih organizacija, vojska je
ona koja namerno ini najvie to moe da ojaa osea
nje ponosa u okviru svojih grupa. Ona to ini upotrebom
razliitih sredstava, kao to su, na primer, grupne oznake
zastave pojedinih jedinica, ordenje, pa ak i specijalna
odstupanja od uobiajenih uniformi kao, na primer, zele
ne beretke i podsticanje na grupna takmienja, od
sportova do uporeivanja broja lanova. Nije udo to
opteprihvaeni termin za oznaavanje grupnog ponosa
potie iz vojske: esprit de corps.
Manje dobroudan, ali veoma rasprostranjen oblik
grupnog narcizma jeste ono to bismo mogli da nazovemo
stvaranjem neprijatelja ili mrnjom prema spoljanjoj grupi. Ovo moemo da vidimo kako se prirodno do
gaa kod dece kada ponu da ue da se udruuju u gru
88
pe. Grupe postaju klike. Oni koji ne pripadaju grupi (ili
klubu ili kliki) preziru se i smatraju inferiornim ili zlim
ili i jednim i drugim. A k o grupa ve nema neprijatelja,
ona e ga sama ubrzo stvoriti. Naravno, Udarna grupa
Barker je imala predodreenog neprijatelja: Vijetkong.
A l i Vijetkong su, uglavnom, sainjavali pripadnici naroda
Junog Vijetnama i esto ih je bilo nemogue izdvojiti.
Bilo je gotovo nemogue izbei proirenje ideje spcifi68
K a d a su sline grupe dvanaestogodinjaka, koje su
vale bez sputavajueg vodstva odraslih, bile podstaknute
usobno takmienje, dobroudno takmienje se vrlo brzo
ralo u nasilniki rat u razmerama dvanaestogodinjakac
Psihologija zla, s. 29).

254

kampona me
pretva
(Myers,

nog neprijatelja na sve Vijetnamce, tako da obian A m e

rikanac nije mrzeo samo pripadnike Vijetkonga, ve uop
te sve G u k o v e .
Gotovo svi znaju da je najbolji nain da se kohezovanost grupe zacementira raspaljivanjem grupne mrnje
prema spoljanjem neprijatelju. Propuste i nedostatke u
samoj grupi lako je i bezbolno prevideti ako se panja
upravi na nedostatke i g r e h e spoljanje grupe. Na taj
nain je nemaki voa Hitler uspevao da ignorie unu
tranje probleme u zemlji izvlaei se na Jevreje. A ka
da su amerike trupe za vreme drugog svetskog rata gu
bile u borbama u Novoj Gvineji, komanda je ojaavala
esprit de corps svojih trupa time to im je prikazivala
filmove japanskih ratnih zloinstava. Ovakvo korienje
narcizma je potencijalno zlo bez obzira da li je svesno
ili nesvesno. Mi smo ve opirno ispitali naine na koje
pojedinci izbegavaju samoispitivanje i krivicu tako to
optuuju druge i pokuavaju da unite sve i svakoga ko
istakne njihove nedostatke. Sada vidimo da se isto zlo
udno narcistiko ponaanje prirodno javlja i u grupama.
Iz toga bi trebalo da bude oigledno da e grupa ko
ja propada biti najpodlonija zlu. Promaaj vrea na
ponos, a povreena ivotinja je zloudna. U zdravom or
ganizmu promaaj predstavlja stimulans za samoispitiva
nje i samokritiku. A l i poto zli pojedinac ne moe da pod
nese samokritiku, on ili ona e u vreme nekog svog pro
maaja na drugima iivljavati svoje nezadovoljstvo. A ta
ko je i sa grupama. Grupni promaaj i stimulacija grupne
samokritike vrea njen ponos i kohezionost. Zbog toga su
voe grupa kroz sva vremena i na svim mestima, uvek,
za uvrivanje grupne kohezije koristili raspaljivanje
mrnje prema strancima i neprijatelju.
Vraajui se na predmet naeg prouavanja, setiemo
se da je u vreme operacije u Milaju Udarna grupa Bar
ker bila vrlo neuspena. Posle vie od mesec dana na te
renu neprijatelj jo uvek nije bio uvuen u borbu. A m e
rikanci su i pored toga polako i redovno doivljavali gu
bitke. A neprijatelj nije doiveo nijedan. Doivljavajui
neuspeh u svojoj misiji koja je, inae, bila da ubijaju
255
1

 voe grupe su postajale sve krvolonije. Pod odree

nim okolnostima ta krvolonost gubi mo diskriminacije i
trupe je nasumce zadovoljavaju.
Specijalizovana

grupa:

Udarna

grupa

Barker

Ve sam spomenuo prisustvo potencijalnog zla u spe

cijalizaciji. Tada sam govorio o tome kako je specijalizovani pojedinac u situaciji da moralnu odgovornost prebaci
na neki drugi specijalizovani zavrtanj u maini ili na sa
mu mainu. ak i kada sam govorio o regresiji pojedina
ca kada na sebe prime uloge sledbenika u grupi, govorio
sam o speci jalizovanosti. Sledbenik nije cela osoba. Onaj
ija prihvaena uloga podrazumeva da niti misli, niti v o
di, u stvari, izbegava da koristi svoju sposobnost za vod
stvo. I poto miljenje i vodstvo vie ne spadaju u njego
vu specijalnost ili dunost, on obino u tom trgovanju iz
gubi i savest.
A k o se sada okrenemo sa posmatranja specijalizovanog pojedinca na posmatranje specijalizovane grupe, videemo iste opasne sile u poslu.. Udarna grupa Barker
je bila specijalizovana grupa. Ona nije postojala iz mno
tva razloga kao to su bili: fudbalska utakmica ili iz
gradnja brane ili ak, sopstvena ishrana. Ona je postojala
samo radi jednog, vrlo specijalizovanog cilja: da 1968. go
dine pronae i uniti pripadnike Vijetkonga u provinciji
Kuang Ngai.
Jedan vaan faktor specijalizovanosti koji treba ima
ti u vidu jeste da do nje vrlo retko sluajno dolazi. Ona
je esto vrlo selektivna. Nije sluajno to sam ja psihi
jatar. Ja sam sam izabrao da to postanem i selektivno
sam obavljao zadatke koji su bili neophodni da bih se pri
premio za ovu specijalizovanu ulogu. ta vie, ne samo
da sam ja izabrao ovu ulogu, ve je i drutvo mene iza
bralo za nju. Bio sam kroz razliite stadijume ispitivan
da bi se utvrdilo da li posedujem neophodne kvalifikaci
je za ukljuivanje u k l u b . Svaka specijalizovana grupa
je poseban soj to je rezultat kako samoodabiranja, tako
256

i grupnog odabiranja. Kada biste se kojim sluajem nali

na nekom sastanku psihijatara i posmatrali njihovo obla
enje, dranje, dikciju i specifinu vrstu polemike, za
kljuili biste da smo zaista udan soj.
Pogledajmo jo jedan, jo tipiniji primer: policiju.
Covek ne postaje sluajno policajac. Odreena vrsta lju
di se prijavljuje za posao policajca samo zbog toga, i pre
svega zbog toga, to to hoe. Na primer, mlad ovek iz
nie srednje klase koji je istovremeno i agresivan i kon
vencionalan, verovatan je kandidat za ovakvu vrstu zapo
slenja. Stidljivi intelektualac nije. Priroda posla u po
liciji dozvoljava izraavanje izvesne doze agresivnosti u
slubi zakona i istovremeno podstie uzdravanje od ag
resivnosti kroz vrlo strukturiranu organizaciju, posvee
nu potovanju zakona. Ovo sasvim odgovara psiholokim
potrebama pravog mladog oveka. On sasvim prirodno
gravitira ka tome. A k o bi se u toku njegovog treninga i
prvih dunosti ispostavilo da nije podesan za tu vrstu po
sla ili da se ne uklapa dobro sa rangom ili redom ostalih
policajaca, on e ili dati ostavku, ili e biti otputen. K a o
rezultat ovoga, policija esto predstavlja prilino homo
genu grupu ljudi koji imaju mnogo zajednikog meu so
bom i koji se kao grupa bitno razlikuju od ostalih tipova
grupa, kao to su uesnici antiratnih demonstracija ili stu
denti anglistike.
Iz ovih primera moemo da izdvojimo opte principe
specijalizovanih grupa. Prvi od njih je grupni karakter
koji se neizbeno razvija i koji sam sebe ojaava. Drugi
je narcizam kome su speci jalizovane grupe naroito sklo
ne a koji se odraava tako to se sopstvena grupa doiv
ljava kao jedina ispravna i superiorna u odnosu na druge
homogene grupe. I najzad, samo drutvo delom kroz
opisani proces samoodabiranja zapoljava specifine
"tipove ljudi za obavljanje specifinih uloga, na primer,
agresivna, konvencionalne ljude zapoljava da obavljaju
policijske funkcije.
Ve smo pomenuli da je Udarna grupa Barker bila
specijalizovana grupa koja je postojala iskljuivo u ci
lju sprovocnja misije traiti i unititi u provinciji
257

Kuang Ngai. Ono to je itaocu verovatno nepoznato jeste

koliki je proces odabiranja i samoodabiranja prethodio
stvaranju ove grupe. Iako su u ono vreme graani bili
obavezni da slue vojni rok, Udarna grupa Barker teko
da predstavlja riasumice napravljen uzorak amerikog sta
novnitva. Pravi pacifisti su se oslobaali vojne obaveze
tako to su odlazili u Kanadu i izjanjavali se za pri
govor savesti. Oni koji su bili manje pacifisti, ali su ipak
eleli da izbegnu borbu, obino su se prijavljivali kao
dobrovoljci umesto da budu obveznici jer su dobrovoljci
mogli da biraju dunosti u avijaciji ili mornarici ili ne
koj drugoj neborbenoj specijalnosti u armiji, za koju
je bilo malo verovatnoe da e zavriti u Vijetnamu.
Udarnu grupu Barker sainjavali su vojni profesionalci
koji su namerno odabrali borbenu jedinicu ili mladi p e aci koji su uinili istu stvar (ili iz nekog razloga nisu
uspeli da izbegnu ulogu peaka, koju. je, inae, bilo pri
lino lako izbei).
Sve do kraja 1968. g., dugo posle Milaja, rat u V i
jetnamu su sa amerike strane vodili, uglavnom, dobro
voljci. Za mnoge karijeriste meu vojnim personalom bo
ravak na vojnoj dunosti u Vijetnamu bio je vrlo poe
ljan i traen. On je znaio medalje, uzbuenja, poviicu i
obavezno napredovanje. U to vreme je postojao i vrlo je
dinstven sistem primanja mladih dobrovoljaca. Skoro sva
ko ko bi se dobrovoljno prijavio da ide u Vijetnam mo
gao je odmah da rauna na tri stvari: momentalni premetaj, momentalno odsustvo i nagradu. Ovaj podstrek je
obezbeivao dovoljan broj topovske uladi do sledee
eskalacije uea amerikih trupa u ratu posle Milaja.
Posluiemo se sluajem prototipnog pojedinca da bi
smo ilustrovali neke aspekte odnosa izmeu amerikog
drutva 1968. g., njegove vojske i podgrupe vojnih je
dinica koje su se borile u Vijetnamu. T o m prototipu emo
dati ime L a r i i za njegovo mesto roenja uzeti Ajovu.
Najstarije od estoro dece najamnog farmera, alkoholia
ra, i njegove umorne ene, Lari je otkako je uao u pu
bertet, postao prava napast. Kada mu je 1965. g., bilo es
naest godina, bio je izbaen iz kole i jedva se nekako
258

izdravao radei tu i tamo poneto, ali nikako ne za

raujui dovoljno za njegov nain ivota koji se sastojao
iz napijanja i jurcanja autom za koji je morao da ku
puje benzin i plaa osiguranje. U novembru 1966. bio je
uhvaen u pokuaju da opljaka lokalnu benzinsku pum
pu. Drutvo se radovalo to e se osloboditi Larija, ali
nije imalo elje da poveava broj zatvorenika u drav
nom zatvoru ili da plaa vei porez. Na kraju krajeva,
novac koji je Lari ukrao bio je vraen i nije bilo nikakve
tete. Zbog toga je sudija za prekraje dao Lari ju da
bira: da ide u vojsku ili u zatvor.
Od tada pa nadalje, sve je ilo lako. Vojna regrutna
kancelarija se nalazila u istoj zgradi gde i okruni sud.
Ne moramo ni da kaemo da je bilo mesta u peadiji.
Lari se prijavio za Nemaku, jer je uo da su devojke
tamo lake i u roku od nedelju dana ve je bio na putu za
osnovni trening u Fort Leonard Vudu u dravi Misuri.
Osnovni i vii trening peadije uzimali su mu toliko vre
mena da nije stizao da ini neprilike. Ali u Nemakoj je
bilo drukije. Devojke su bile stvarno dobre kao to se
prialo, a pivo odlino. Samo to su cene bile visoke. P o
zajmljivao je novac, ali ubrzo nije mogao da ga vrati. P o
malo je prodavao hai za veeg dilera, ali onda je nje
gov snabdeva dobio premetaj. Dugovi su mu se nago
milavali. Lari, kome je sada bilo devetnaest godina, mo
gao je i sam da vidi kuda je sve to vodilo. Ili e ga nje
govi kreditori isprebijati, ili e ga druknuti za hai.
A l i postojao je izlaz. Ne rekavi nikome, on se prijavio
za Vijetnam i u roku od tri dana ve je bio u avionu za
Sjedinjene Drave, van domaaja svojih neprilika. Oseao
se dobro. Dobio je nagradno odsustvo od deset dana ko
je e provesti u Ajovi obilazei staro drutvo i impresio
nirajui devojke. A to se tie onoga to sledi, nije ga
bilo briga. uo je da su ene u Namu jo bolje nego u
Nemakoj, a osim toga ba e biti uzbudljivo da najzad
za promenu vidi malo prave akcije. Mora da je zabavno
upucati pokojeg Guka.
Na alost, uprkos oiglednom doprinosu koji bi na
em razumevanju mogla da donese, socioloka analiza sa259

stava Udarne grupe Barker nikada nije sainjena. Zbog

toga ne mogu da kaem nita nauno. Ne mislim da ka
em da je cela grupa bila sainjena od sitnih kriminalaca
poput Larija. A l i ono to bih hteo da kaem jeste da ne
mislim da su eta arli i Udarna grupa Barker primer
preseka amerikog naroda. Njihovi lanovi su tog marta
1968, stigli u Milaj iz razloga line istorije i samoodabi
ranja, i takoe kroz sistem odabiranja amerike vojske i
amerikog drutva u celini. To nije bila grupa nasumce
sakupljenih ljudi. To je bila visoko specijalizovana gru
pa ne samo u pogledu svoje misije, ve i u pogledu svog
jedinstvenog sastava.
Specijalizovan ljudski sastav Udarne grupe Barker (i
bezbroj drugih grupa) namee tri znaajna pitanja. P r v o
je pitanje fleksibilnosti koja se moe oekivati od specijalizovanih ljudskih bia. eta arli je bila grupa spe
ci jalizovanih ubica. Pojedinci u toj grupi su iz ovog ili
onog razloga i sami gravitirali ka ulozi ubice, a i sistem
ih je namerno zavodio da tu ulogu prihvate. Povrh toga,
mi smo ih jo i trenirali za tu ulogu i dali im oruje u
ruke. Zar je onda iznenaujue, uzimajui u obzir i niz
drugih okolnosti koje su tome doprinele, da su ti ljudi
ubijali ne pravei nikakvu razliku? Ili je, moda, udno
to nisu osetili nikakvu krivicu zbog onoga to smo im
dozvolili da uine? Zar je realno manipulisati ljudima i
podsticati ih u speci jalizovane grupe, a istovremeno oe
kivati da oni, bez ikakvog ozbiljnijeg treninga, zadre
irinu pogleda koja u velikoj meri prevazilazi granice nji
hove specijalnosti?
Sledee pitanje je suptilno ali definitivno izvlaenje
na tu raun. Na prototip, Lari, bio je sitni prevarant
i lopua, neprijatan tip prema kome nije lako oseati
velike simpatije. A l i na njega se moemo izvlaiti. Kada
ga je njegova zajednica gurnula u vojsku, nikome nije
padalo na pamet da se pozabavi ljudskim, drutvenim pro
blemom koji je pred njih bio postavljen; oni su jedno
stavno hteli da se ree problema. Oni su svoju zajednicu
odravali istom tako to su svoju prljavtinu bacali u
vojsku; Larija su rtvovali bogu rata. I vojsku su takoe
260

iskoriavali. Kao to znamo, postoji nepisano pravilo

po kome vojska slui kao smetlite za neke od promae
nih amerikih omladinaca kao neka vrsta nacionalnog
popravnog doma. A l i injenica da taj sistem prilino glat
ko funkcionie ne treba da nam zatvara oi pred inje
nicom da se tu radi o iskoriavanju i izvlaenju na tu
raun.
Poto ga je zavela da ide u Vijetnam, vojska je, na
ravno, nastavila da iskoriava Larija. S jedne strane,
ovo u sebi ima neku vrstu drutvene logike. Zato da
neprilagoeni pojedinci koji drutvu samo stvaraju nepri
like ne budu najprikladniji kandidati za topovsku ulad? A k o ve neko mora da bude ubijen, zato da to ne
budu oni sa malom drutvenom vrediiou? A l i odluku
da se ubija nije doneo Lari. To nije bio ni porunik Keli.
Ni njegov pretpostavljeni, kapetan Medina. Ni potpukov
nik Barker. Tu odluku je donela Amerika. Amerika je iz
nekakvog razloga odluila da treba ubijati i, to se ovih
ljudi tie, oni su samo posluali naredbu Amerike. Oni su,
moda, delovali prljavije i nekulturnije od prosenog
Amerikanca, ali injenica je da smo ih mi, ameriko
drutvo, namerno izabrali i zaposlili da ubijaju umesto
nas da prljaju svoje ruke umesto nas. Na ovaj na
in, mi smo ih iskoristili.
Ovo iskoriavanje se naroito vidi u istoriji antiratnog pokreta. Sve je poelo 1965. g., kada su lanovi
intelektualne levice poeli da kritikuju meanje A m e
rike u politiku Vijetnama. Ali, brojni protestni mitinzi i
antiratni marevi nisu dobili znaajniju podrku sve do
1970. g*. Zato se toliko odugovlailo? Tome su svakako
doprineli brojni faktori. A l i , moda je jedan od najzna
ajnijih bio onaj na koji se obraalo najmanje panje
da je tek posle 1969. g., mobilisan i veliki broj onih
koji se nisu dobrovoljno prijavili da idu u Vijetnam.
Prirodno je, bar do izvesne mere, to se amerika
javnost nije naroito uzbuivala dok su u Vijetnam od
lazili oni koji su to sami hteli. Tek, kada su poeli da
alju i njihovu brau, sinove i oeve, koji nisu hteli nita
da imaju sa ratom u Vijetnamu, lanovi drutva su se,
261

prirodno, uznemirili. I tada je antiratni pokret prvi put

poeo da dobij a podrku.
Stvar je u tome da su prvih est godina razbuktali
rat u Vijetnamu vodili brojni specijalci, obuene ubice, pa
ameriko drutvo u celini nije moralo da bude u veoj
meri ukljueno. I poto nije lino bila ukljuena u rat,
amerika javnost je bila sasvim zadovoljna da pusti da
ubice koje je stvorila rade svoj posao. Javnost je po
ela na sebe da prima odgovornost za ovaj rat tek po
to smo potroili sve specijalce. Ovo je tree pitanje koje
treba da razmotrimo. Ono pred nas postavlja jednu uas
nu stvarnost koju ne smemo da zanemarimo. A ta je
stvarnost da su velike grupe sasvim u stanju i ak vrlo
lako i prirodno dolaze u situaciju da ine zla bez uea
linih emocija, jednostavno tako to svojim specijalcima
daju odreene ruke. To se dogodilo u Vijetnamu. To se
dogodilo u nacistikoj Nemakoj. I bojim se da e se opet
dogoditi.
Ono to moramo da nauimo jeste da kad god ofor
mimo neku veliku grupu, mi automatski stvaramo uslove
za opasnu mogunost da naa desna ruka ne zna ta ra
di leva. Ne kaem da specijalizovane grupe ne treba uop
te da postoje, jer to bi bilo isto kao kada bismo bebu
izbacili zajedno sa vodom iz korita. A l i moramo da shva
timo ovu potencijalnu opasnost i uinimo sve to moemo
da strukture naih specijalizovanih grupa budu takve da
se ta opasnost svede na minimum. To jo uvek ne inimo.
Na primer, zbog toga to nas to kao celinu ne pogaa,
nae drutvo je razvilo i trenutno i sprovodi politiku
potpuno dobrovoljake vojske. U odgovoru na antiratno
raspoloenje koje je izazvao rat u Vijetnamu, stvorili smo
jo vie specijalizovanu vojsku, potpuno previajui pomenutu opasnost. Naputanjem koncepta vojnika-podanika u prilog plaenika, stavili smo sebe u smrtnu opasnost.
Kroz dvadeset godina, kada Vijetnam bude uglavnom za
boravljen, zbog toga to nam vojsku sainjavaju sve sa
mi dobrovoljci, bie vie nego lako ponovo se uplesti u
neku stranu avanturicu. Takve avanture su uvek dobro
dole da nam vojsku dre u pripravnosti, one joj pru262

aju mogunost za prave ratne igre u kojima rnogu da

oprobaju svoje junatvo, a da proseni Amerikanac ne
bude ni na koji nain ukljuen sve dok np bude suvie
kasno.
Jedina stvar koja je u stanju da ouva normalnost
nae vojske jeste obavezni vojni rok. Bez toga, ona e
neizbeno postati specijalizovana ne samo u pogledu svo
je funkcije, ve, sve vie, i u pogledu svoje psihologije.
Kroz nju nee strujati sve vazduh. Postae priroena i
zatvorena u sopstveni sistem vrednosti koji e zbog toga
sve vie jaati. I kada ponovo bude putena, pobesnee
isto kao u Vijetnamu. Vojna obaveza boli. A l i boli i ka
da plaamo osiguranje; a obavezni vojni rok je jedini na
in da osiguramo normalnost nae vojne l e v e ruke.
Stvar je u tome da, ako moramo da imamo vojsku, ona
i 'treba da boli. Kao narod, mi ne treba da se igramo
sredstvima masovnog unitavanja ako nismo voljni da
snosimo linu odgovornost za njihovo posedovanje. Ako
moramo da ubijamo, hajde da za taj prljavi posao ne
odabiramo i obuavamo ubice, koje e ga obaviti ume
sto nas, tako da moemo da zaboravimo da je pala krv.
Inae emo se izolovati od sopstvenih dela i kao cela na
cija postati isto to i pojedinci, ranije opisani: zli. Jer zlo
se raa iz odbijanja da priznamo svoje grehe.

Velika

specijalizovana

grupa:

vojska

Do sada sam govorio o individualnim vojnicima u peadiji i regresu kao njihovom odgovoru na stres. P o menuo sam i tendenciju ka regresu koju pokazuje po
jedinac u situaciji grupe. Zatim smo ispitivali sile istovetnosti i narcizma koje operiu u malim grupama, na
roito vojnim, kao to je Udarna grupa Barker. Odatle
smo nastavili da istraujemo odnose izmeu takvih, malih
specijalizovanih grupa i veih grupa koje se iz njih raa
ju, sa osvrtom na aspekte iskoriavanja u tom odnosu.
Hajde da se sada okrenemo samoj velikoj grupi u ovom
sluaju to je vojska Sjedinjenih Drava.
263

Jezgro vojske ine profesionalni vojnici, ljudi od dvadeset-trideset godina, podoficiri ili oficiri. To su ljudi
koji u najveoj meri odreuju prirodu vojne organiza
cije. Istina, ta organizacija mora u nekom smislu da se
prilagoava vojnim obveznicima i da podstie dobrovoljce.
Ona, takoe, mora da uzima u obzir i direktive svog ci
vilnog vodstva kome predsedava ministar odbrane. A l i ,
ministri odbrane dou i odu. Vojni obveznici i dobro
voljci koji se prijavljuju na etiri godine, takoe, dou
i odu. A l i oni profesionalni ostaju i oni su ti koji vojsci
daju ne samo njen kontinuitet, ve i njenu duu.
Sa nekih aspekata, vrednost due vojske Sjedinjenih
Drava je velika i ak duhovna. Graanstvo ima mnogo
toga da naui od vojske kada se radi o tradiciji, disci
plini i stilovima vodstva. Meutim, moj cilj nije da
opiem vojsku sa svih strana, ve da ispitam jedan od
njenih nedostataka, kao primer fenomena grupnog zla.
Zbog toga e biti neophodno da se zadrimo na manje do
padljivim aspektima vojnog uma i due.
Mi, ljudska bia, konstituisani smo tako da nam je
potrebno oseanje drutvenog znaaja. Nita nam ne
daje vie zadovoljstva nego oseanje da smo eljeni i
korisni. Nasuprot tome, oseanje da nas niko ne eli i
da smo beskorisni baca nas u najdublji oaj. U mirno
dopskim vremenima vojnik se smatra, u najboljem slu
aju, nunim zlom, a ne retko i patetinim parazitom
drutva u kome ivi. Meutim, ako doe do rata, on, zbog
uloge koju igra, odmah ponovo postaje ne samo potreban,
ve apsolutno neophodan. Onaj ko je do jue bio obina
gnjavaa, sada je heroj.
Zbog toga rat donosi ne samo psiholoko zadovo
ljenje oveku vojne karijere ve i ekonomsko. U vreme
mira nema unapreenja i vojska se plevi od korova. Da
bi uopte bilo u stanju da ekonomski i psiholoki pre
ivi mirnodopski period, vojno lice mora da poseduje ne
ku vrstu emocionalne izdrljivosti, veu nego drugi. On
mora, nepriznat i naputen, da eka da doe do rata da
bi opet postao ono to jeste. Odgovornosti odmah poinju
dramatino da se poveavaju. Unapreenje brzo sledi. I
264

jo jednom, on je ovek na dunosti, van domaaja du

gova i oaja, neosporno vaan i znaajan.
Zbog toga obino vojno lice, svesno ili nesvesno, e
li, ezne za ratom. Rat je njegovo ispunjenje. Nekolicina
vojnih lica, izuzetno velikih ljudi na duhovnoj visini uspevaju da prevaziu ogromne prirodne inklinacije svoje
karijere i da se zaista zalau za mir. A l i ovi retki velikomuenici i neopevani heroji ne ine nau vojsku. Napro
tiv, ono to uvek treba, bez neprijateljstva i prebaciva
nja da oekujemo, jeste da naa vojna lica uvek glasaju
i budu na strani rata. Oekivati bilo ta drugo bilo bi
detinjasto i nerealno.
Jedna stvar koja ovo potvruje jeste da je amerika
vojska 1968, drage volje ula u Vijetnam. Opte raspolo
enje meu profesionalnim personalom nije odraavalo
sumnju, opreznost ili uzdranost. Naprotiv, bili su odu
evljeni i krenuli u stilu ura, idemo drugari, u bla
goslov efa vojnih snaga, koji je i sam poao u Vijet
nam i trupama dao instrukcije da se ne vraaju bez
plena.
Jo jedan faktor koji treba uzeti u obzir je tehno
loka priroda amerike vojske 60-tih godina. Ona nije
oduvek bila tehnoloki orijentisana, ali u to vreme, naa
vera u tehnologiju uopte, a naroito u ameriku teh
nologiju, dosegla je svoj vrhunac. U tom smislu, ame
rika vojska je bila odraz opte zaluenosti naeg drutva
za maine, ureaje i opremu koja sve, ukljuujui i ubi
janje, mogu da uine lakim i efikasnijim. U stvari, ni
je samo Vijetnam u to vreme vien kao idealno polje na
kome vojna tehnologija moe da se isprobava, ve se sma
tralo da sama vojska predstavlja vanu snagu koja is
pravno obavlja funkciju glavnog faktora u razvijanju
inovativne nove tehnologije koja e koristiti amerikom
drutvu u celini. Jedna od posledica ovoga bila je teh
noloko ludilo u koje smo za vreme rata u Vijetnamu
upali, upotrebljavajui buldoere, najsavremenije naoru
anje, precizno bombardovanje, hemijske otrove koji uni
tavaju rastinje i si., zanosom doktora Strejndlava. Dru
ga posledica je bilo nae emocionalno distanciranje od
265

naih rtava, koje esto ak nismo ni videli. Napalm je

palio tela Vijetnamaca, a ne mi. Avioni, tenkovi, bombe
i minobacai su ubijali, a ne mi. U Milaju ubijanja su
se vrila licem u lice, ali mislim da je upotreba tehno
logije dovela do umrtvljavanja nae senzitivnosti. Godine
postavljanja svakojakih naprava izmeu nas i naih r
tava dovele su do izolacije nae savesti. Mislim da e sva
ka slina upotreba tehnologije uvek dovesti do istog ovog
rezultata.
Pa ipak, sva naa kolektivna tehnologija, vojna eks
pertiza i amerika vetina nisu donosile eljene rezulta
te. Amerika je bila najmonija nacija na planeti. Nika
da u svojoj istoriji nije izgubila rat. A l i sada, dogaalo
se ono u ta niko nije mogao da poveruje. U toku 1967.
i 1968. g., prvi put smo poeli da primeujemo nagovetaje realnosti koja je bila toliko monstruozna da na nju,
kao mogunost, nikada ranije nismo ni pomiljali: pobeda
nam nije polazila za rukom. Uz svu nau tehnologiju, u
siunoj zemlji, protiv neindustrijalizovanog i navodno
primitivnog naroda, mi, najmonija nacija na planeti, gu
bili smo rat.
Budui u centru zbivanja, vojska je bila ta koja je
prva poela da doivljava ono na ta se nije moglo ni
pomisliti. Vojska je, takoe, morala da podnese i najei
od ve nepodnoljivog bola Amerike zbog ponienja koje
je doivela. Nepobediva vojska nije uspevala da opravda
smisao sopstvenog postojanja. Sada vie nije bila u sta
nju da postigne cilj zbog koga postoji. Ono to je treba
lo da bude njen najsjajniji trenutak, iznenada i neobja
njivo, pretvaralo se u vreme oaja. Sav njen kultivisani
esprit de corps, njena ponosna tradicija, odlazili su niz
reku. w
69
Jedna siuna vinjeta iz mog linog ivota moe da po
slui da kao dobar prikaz psihologije amerike vojske tih godina.
N e m a potrebe da naglasim da je prolo izvesno vreme pre nego
to je oajanje zbog toga to smo pretrpeli poraz uspelo da se
proiri izvan granica Vijetnama i dopre do psiha vojnih lica koja
nisu bila direktno uvreena. U periodu od 1968. do 1970. moja
porodica i ja smo iveli u vojnoj naseobini u Okinavi. Nai su-

266

Poetkom 1968, u vreme Milaja, vojska je bila kao

neka ogromna samouverena ivotinja kojoj su odjednom
poeli da nanose povrede. Stotine strelica su je napadale
sa svih strana, a ona ak nije znala ni odakle dolaze.
Poela je da rie besna i zbunjena.
Po poznatom aksiomu, ranjena ivotinja ili ona koja
je priterana uza zid, postaje naroito zloudna. Amerika
vojska te, rane 1968. g., u Vijetnamu nije bila ni oz
biljno priterana uza zid, ni pod nekom ozbiljnom pretnjom, ali je, svakako, bila ranjena u osetljivo mesto, a
naroito je njen ponos bio teko ranjen. Ve smo u ne
koliko navrata zapazili da se zlo raa iz situacija ugro
enog narcizma. Za ameriku vojsku uslovi za raanje
zla su bili potpuno zreli. Isto kao to je zao pojedinac u
svakom trenutku spreman da napadne i uniti sve to
ugroava njegovu ili njenu predstavu o sopstvenoj savr
enosti, tako je i te, kasne 1967, amerika vojna organi
zacija visoko narcisoidna grupa, kao to je sluaj
kod grupa poela da napada sa neuobiajenom zloudnou i prepredenou prema vijetnamskom narodu, koji
je nanosio tako teke povrede njenom samopotovanju.
Ljude osumnjiene za pijunau podvrgavali su muenju.
Tela pripadnika Vijetkonga, mrtva, a ponekada i iva,
vukli su kroz blato privezana za nosae oruja. Dolo
je vreme prebrojavanja. Laganje i falsifikovanje koji su
bili karakteristini za nae uee u vijetnamskom ratu,
sedi su bili uglavnom aktivni oficiri u vojsci. Na Badnje vee
1968, krenuli smo sa grupom prijatelja da od kue do kue pevamo boine pesme. Bio je to veseo, magian doivljaj. D o k smo
pevali, susedi su otvarali vrata, pozivali nas na posluenje, izra
avali veliko zadovoljstvo a neki su nam se ak i pridruili.
Podstaknuti tako velikim uspehom, odluili smo da ponovimo stvar
i na Badnje vee 1959. Nai glasovi su zvuali uglavnom isto k a o
i prethodne godine i bili smo puni iekivanja. A l i neto se r a
dikalno izmenilo. Kue su uglavnom bile u mraku. N i k o nije
otvorio prozor. N i k o nije izaao na vrata. N i k o nije rekao da mu
se svia kako pevamo. N i k o nam se nije pridruio. D o k smo se
razoarani vraali kui, moja supruga i ja smo prokomentarisali:
Izgleda kao da je celo naselje u depresiji. U to vreme naa slika
nije bila kompletna, ali sada u retrospektivi znamo da je nae
naselje zaista bilo u depresiji. A znamo i zbog ega.

267

sada su eskalirali. I mada su zverstva poinjena u M i

laju bila nesumnjivo jedinstvena po broju rtava, ubeen
sam da su u to vreme amerike trupe inile manje zlo
ine te vrste svuda po Vijetnamu. Mislim da moemo sa
svim uvereno da kaemo da se Milaj dogodio u kontekstu
atmosfere zverstava i zla koja se u to vreme nije oseala samo u okviru Udarne grupe Barker, ve kroz celokupno prisustvo Amerike u Vijetnamu.
Meutim, i pored svoje otrine, ova pretpostavka o
zloinakoj atmosferi ostaje pretpostavka. Kao to sam
ve rekao, ja sam bio jedan od nekolicine ljudi koji su
zamoljeni da predloe metode istraivanja koje bi moglo
da doprinese razumevanju psiholokih aspekata Milaja.
Iako smo znali da na predlog nee biti prihvaen, po
tenje je nateralo na komitet da u taj predlog ukljuimo,
izmeu ostalog, i istragu o zloinstvima amerikih trupa
i u ostalim krajevima Vijetnama i da se ti zloini, koliko
je to mogue, uporede sa onima koje su poinile u dru
gim ratovima, protiv drugih nacija. Ne postoji nikakva
dokumentacija o amerikim zverstvima i ratnim zloin
stvima u periodu izmeu pobune na Filipinima 1899.70
i Milaja. Da li iz toga treba da zakljuimo da ameriki
deaci jednostavno nisu vrili takve brutalnosti u K o
reji ili za vreme drugog svetskog rata? Ima jo mnogo
takvih pitanja. Da li su zloinstva u drugim ratovima
bila isto toliko uestana, ali se o njima nije znalo zbog
toga to su to bila drugaija vremena? Da li je u drugim
krajevima Vijetnama (osim Milaja) poinjeno vie ili
manje zloinstava nego to se misli? Da li je nivo zver
stava u Vijetnamu bio jedinstven? Da li je vea verovatnoa da e Amerikanci initi takva zverstva prema ori
jentalnim narodima nego pripadnicima bele rase, kao
to su, na primer, Nemci?
Bez odgovora na ovakva pitanja, nikada neemo u
potpunosti shvatiti grupno zlo Milaja. Do tih odgovora
moemo doi samo naunim i istorijskim istraivanjem. I
mada bi se tu pojavile neke tehnike tekoe (i onima
*> Vidi Mali smei brat, I.eon Wolff (Doubledav, 1961).

268

koje bismo ispitivali morao bi se obezbediti zakonski imu

nitet), ovakva istraga je teorijski, sasvim izvodljiva. A l i ,
da li je izvodljiva i politiki, to je drugo pitanje. U v r e
me naeg pokuaja, 1972, klima za nju nije bila naroito
pogodna. Moje je predvianje da e sva gornja pitanja
ostati bez odgovora, ne zbog toga to ne bi vredelo tru
da pokuati da se na njih odgovori, ve jednostavno zato
to mi, kao narod, radije ne bismo otkrivali prave i
njenice. Potencijalne neprijatnosti su suvie velike. Mi
rade ne bismo, ni sebe, ni svoje drutvo ba podrobno
ispitivali na tu temu. Na potencijal za grupno zlo jo
uvek je dovoljno veliki da ini da izbegavamo da se di
rektno suoimo sa ovim pitanjem.
Razlog iz koga smo 1972. bili zamoljeni da preporu
imo nain istraivanja psiholokih aspekata Milaja bio
je da bi se spreilo ponavljanje takvih zverstava u bu
dunosti. A l i , kako je na predlog bio neopozivo odbi
jen, ja danas ne raspolaem konkretnom naunom ba
zom na kojoj bi moja diskusija o spreavanju slinih in
cidenata u budunosti bila zasnovana. Meutim, jedna i
roka avenija koja vodi u tom pravcu, ini mi se jasno
ocrtanom.
A k o zaista moramo da imamo vojnu organizaciju, on
da predlaem da nae drutvo zaista ozbiljno razmotri mo
gunost despecijalizacije njenih lanova do krajnjeg mo
gueg stepena. U tom smislu bih predloio kombinaciju
nekoliko starih ideja: korpus univerzalnog roka i nacio
nalnog roka. Umesto vojske kakvu sada imamo, imali bi
smo nacionalni vojni korpus koji bi vrio vojne funkcije,
ali bi isto tako bio u velikoj meri angaovan i u mirno
dopskim funkcijama kao to su: raiavanje sirotinj
skih naselja na periferijama gradova, zatita ovekove
sredine, obrazovanje i obuavanje za razne poslove i dru
ge izuzetno vane civilne potrebe. Umesto da bude vojska
dobrovoljaca ili da je popunjavaju obveznici koji su tu
dovedeni na osnovu nekog nepravednog sistema poziva
nja, ova bi se vojska zasnivala na sistemu obaveznog v o j
nog roka za sve mlade Amerikance oba pola. Oni ne bi
sluili kao topovska ulad, ve bi bili ukljueni u itav
269

niz neophodnih zanimanja. Zahtev da svi mladi slue

vojsku bi istovremeno posluio i da do izvesne mere suz
bije vojni avanturizam i olakao bi optu mobilizaciju za
sluaj da je neophodna. Poto bi imali ta da rade u doba
mira, manje specijalizovani vojni kadrovi bi bili manje
eljni rata. Ma koliko dalekosene, ove mere nisu ne
izvodljive.
Najvea grupa:

ameriko

drutvo

1968.

g.

Tano je da je amerika vojska u Vijetnamu razarala

sve oko sebe kao razbesnela zver. A l i ta bezumna ivo
tinja nije tamo otila i razularila se sopstvenom odlu
kom, ve ju je poslala vlada Sjedinjenih Drava u ime
amerikog naroda. Zbog ega? Zato smo se uopte upu
stili u taj rat?
Osnovni razlog je kombinacija tri stanovita: (1) ko
munizam je monolitna sila zla koja je neprijatelj ljudske
slobode, a naroito amerike; (2) Amerika je bila duna,
kao najjaa svetska ekonomska sila, da vodi opoziciju
protiv komunizma; i (3) komunizmu se treba suprotstav
ljati gde god se pojavi, bilo kojim s r e d s t v i m a koja u tom
trenutku bude bila neophodna.
Ova kombinacija stanovita koja je sainjavala ame
riki stav u meunarodnim odnosima potekla je iz doga
aja krajem etrdesetih i poetka pedesetih godina. Od
mah po zavretku drugog svetskog rata, komunistiki So
vjetski Savez, neobinom brzinom i agresivnou, namet
nuo je svoju politiku dominaciju nad gotovo svim zem
ljama istone Evrope: Poljskom, Litvanijom, Estonijom,
Istonom Nemakom, ehoslovakom, Maarskom, Bugar
skom, Rumunijom, Albanijom i verovatno i Jugoslavi
jom. Izgledalo je da samo ameriki novac, ameriko nao
ruanje i vodstvo mogu da spasu ostatak Evrope od ko
munistikih kandi. A onda, dok smo upravo postavljali
podlogu za odbranu od komunizma sa zapadne strane, on
je gotovo preko noi planuo na Istoku i 1950. g. zahvatio
celu Kinu. Sile komunizma su ve uveliko pretile da se
270

proire kroz Vijetnam i Milaju. To je moralo da se za

ustavi. Imajui u vidu eksplozivnu ekspanziju komuniz
ma kroz sve krajeve SSSR-a, nije udo to smo tu zem
lju 1945. g. doivljavali kao zlu monolitnu silu, koja je
toliko opasno pretila elom svetu da smo morali da se
upustimo sa njom u borbu na ivot i smrt, u kojoj nije
bilo mnogo mesta za moralne skrupule.
Meutim, problem je bio u tome to se relativno
brzo, za nepunih dvanaest godina, ispostavilo da je vie
nego oigledno da komunizam vie nije (ako je to zaista
ikada i bio) sila ni monolitna, ni neumitno zla. Jugo
slavija je bila sasvim jasno nezavisna od SSSR-a, a i
Albanija je to postajala. Kina i SSSR nisu vie bili sa
veznici, ve potencijalni neprijatelji. A to se tie V i
jetnama, svaki iole znaajniji osvrt na njegovu istoriju
otkrivao je tradicionalno neprijateljstvo prema Kini. Sila
koja je pokretala vijetnamske komuniste u tom trenutku
njihove istorije nije bila ekspanzija komunizma ve na
cionalizam i otpor prema kolonijalnoj dominaciji. Osim
toga, postalo je, takoe, jasno i da su uprkos ograni
enim graanskim pravima, narodi u komunistikim dru
tvima iveli, uglavnom, bolje nego u vreme svojih prekomunistikih ureenja. A bilo je jasno i to da su na
rodi mnogih zemalja sa ijim vladama smo bili savez
nici iveli u uslovima ogranienih ljudskih prava koji
su bili isti kao oni u Kini ili SSSR-u.
Nae vojno uee u Vjetnamu poelo je u periodu
izmeu 1954. i 1956. g., kada se ideja o monolitnoj ko
munistikoj pretnji jo inila realnom. Desetak godina
kasnije, vie nije bila realna. I ba u vreme kada je pre
stala da bude realna, kada je trebalo da menjamo stra
tegiju i povlaimo se iz Vijetnama, prisustvo naih vojnih
snaga je eskaliralo i to u odbranu nekakvih preivelih
stavova. Zbog ega? Zbog ega je poetkom 1964. g. po
naanje Amerike u Vijetnamu postajalo sve vie nerealno
i neprikladno? Iz dva razloga: lenjosti i jo jednom
narcizma.
Stavovi pate od neke vrste inertnosti. Kada se jed
nom oforme, oni e nastaviti da budu isti ak i pred liy

27i

cem injenica koje ih pobijaju. Stav moe da se izmeni

samo uz prilian trud i patnju. Ovaj proces mora da po
ne ili kroz napor neprestanog samoproveravanja i samo
kritike, ili kroz bolno priznavanje da je neto to smo
smatrali ispravnim, sve to vreme, moda, bilo potpuno
pogreno. Ovde se raa stanje konfuzije. Ovo stanje je
prilino neugodno; mi vie ne znamo ta je ispravno, a
ta nije ili kojim putem da krenemo. A l i to je, takoe,
i stanje otvorenosti i samim tim stanje u kome uimo i
odrastamo. Jedino iz ivog blata konfuzije moemo da
se odbacimo u pravcu nove i bolje vizije.
Mislim da ameriku vladu u vreme Milaja Donsonovu administraciju moemo sasvim ispravno da
smatramo lenjom i samozadovoljnom. Ona, kao i veina
obinih pojedinaca, nisu mnogo voleli ukus intelektualne
konfuzije, a ni napor koji je potreban za odravanje sta
va neprestanog samoproveravanja i samokritike. Smat
rali su da su njihovi stavovi na temu monolitne komu
nistike napasti, koji su bili oformljeni dve decenije ra
nije, jo uvek bili ispravni. I mada su se dokazi protiv
takvih stavova oigledno nagomilavali, oni su uspevali
da ih ignoriu. Da nisu tako postupili, morali bi da se
stave u bolnu i teku poziciju preispitivanja svojih sta
vova. Lake je bilo slepo nastaviti u istom pravcu kao
da se nita nije promenilo.
Do sada je naa panja bila upravljena ka lenjosti ko
ja se uvek pojavljuje u dranju za stare mape i za-,
starele stavove. 7 1 Hajde da sada ispitamo i flgrggam NnSi
stavovi smo mi. A k o neko kritiku je neki od mojih sta-,
vova, ja se oseam kao da kritiku je mene. A k o se neko
moje miljenje pokazalo kao neispravno, onda sam ja ne
ispravan. Moja predstava samosavrenosti je uzdrmana.
Pojedinci i narodi se dre svojih zastarelih i preivelih
ideja, ne samo zbog toga to bi za svaku promenu u tom
smislu morali da uloe napor, ve i zato to, u svom nar
cizmu, oni ne mogu ni da zamisle da njihove ideje ili po
gledi mogu biti pogreni. Oni verujti da su u pravu. Oh,
71

272

Vidi Put kojim se rede ilo s. 4451.

svi smo mi spremni da, ako treba, na povrini lano po

vuemo svoje pravo na nepogreivost, meutim, veina
nas, a naroito ako na izgled imamo mo i uspeh, duboko
u sebi, u stvari, smatra da je uvek u pravu. Ovaj oblik
narcizma, koji smo manifestovali svojim ponaanjem u
Vijetnamu, senator Vilijem Fulbrajt je nazvao arogan
cijom moi.
Obino, ako nam neko zabije nos u svedoanstvo na
e krivice, mi smo sposobni da otrpimo povredu koju ovo
nanosi naoj narcisoidnosti i priznamo da neto kod sebe
treba da promenimo. Meutim, kao to je sluaj i sa ne
kim pojedincima, narcizam celih naroda moe ponekad da
prevazie normalne granice. Kada do toga doe, narod
umesto da ispravi ono u emu dokazano grei kree
da unitava dokaze. To je bila Amerika do ezdesetih go
dina. Situacija u Vijetnamu je pred nas postavila oi
gledne dokaze da je u naim pogledima na svet bilo pro
pusta i da je naoj moi bilo granica. I tako, umesto da
je ponovo razmotrimo, mi smo krenuli da unitimo situ
aciju u Vijetnamu i, ako treba, i ceo Vijetnam.
A to je bilo zlo. Zlo smo najjednostavnije definisali
kao upotrebu politike moi za unitavanje drugih u ci
lju odbrane i ouvanja celovitosti svoje bolesne linosti.
Otkako je zastareo, na monolitni stav prema komunizmu
postao je deo nae nacionalne bolesne linosti, postao je
neprilagodljiv i izgubio je vezu sa realnou. U propasti
Dijemovog reima, koji smo mi pomagali, u promaaju
svih savetnika, zelenih beretki i ogromne ekonomske i
vojne pomoi za borbu protiv ekspanzije Vijetkonga, po
kazalo nam se koliko je rava i bolesna bila naa politi
ka. Meutim, umesto da izmenimo tu politiku, mi smo po
krenuli silovit rat da bismo je ouvali netaknutom. Ume
sto da priznamo ono to je 1964. jo mogao da bude mali
propust, mi smo krenuli u rapidno eskalirajui rat da bi
smo dokazali da smo u pravu, na tetu vijetnamskog na
roda i njihovih linih aspiracija. Vie se nije radilo o to
me ta je ispravno za Vijetnam, ve o naoj nepogreivo
sti i ouvanju nae nacionalne asti.
273

Ono to je najudnije, to je da su na nekom nivou

predsednik Donson i lanovi njegove administracije zna
li da je ono to su radili bilo zlo. Inae, zbog ega bi ono
liko lagali? Bilo je to toliko bizarno i izgledalo toliko
nekarakteristino da je teko prizvati ga u seanje iako
je od tada prolo tek petnaest godina. Izgleda da je ak i
izgovor pod kojim je predsednik Donson dao nareenje za
bombardovanje Severnog Vijetnama i eskalaciju rata
1964. g. incident u Tonkinkom zalivu bio smiljena
prevara. Zahvaljujui ovoj prevari, on je uspeo da od
Amerikog kongresa dobije odobrenje da povede rat koji
Kongres nije zvanino objavio (to je protiv ustava). Onda
je poeo da pozajmljuje novac za ratne potrebe iz
dravne kase uzimao je novac koji je bio odreen za dru
ge svrhe i nametnuo tedne obveznice koje su se odbi
jale od plata federalnih slubenika sve to da amerika
javnost ne bi odmah poela da plaa vee poreze i na taj
nain osetila teret eskalacije rata.
Ova knjiga se zove Ljudi lozi zbog.toga to je laga
nje istovremeno i uzrok i manifestacija zla. Z l e ^ j u e
prepoznajemo delimino zbog toga to lau. Predsednik
Donson oigledno nije eleo da ameriki narod zna i ra
zume sve to je radio u Vijetnamu u ime tog naroda.
Znao je da bi mu to bilo neprihvatljivo. Njegovo obma
njivanje glasaa ne samo to je samo po sebi bilo zlo, ve
je otkrivalo i da je bio svestan svojih zlih poduhvata i
zbog toga oseao da treba da ih zatakava.
A l i ako bismo za sve to se dogaalo krivili iskljuivo
Donsona i njegovu administraciju, i sami bismo pogreili
zbog te potencijalno zle racionalizacije. Moramo da se
72
Jedan od testova kriminalne odgovornosti je pitanje da li
optueni pravi razliku izmeu dobrog i ravog dela. A k o krimi
nalac na bilo koji nain pokua da prikri je svoj zloin, smatra se
da je u stanju da pravi tu razliku da zna da je ono to je ui
nio zloin i da nije trebalo da ga poini. Sama injenica da je
predsednik Donson preduzeo razne mere i smiljao svakakve
lai da bi prikrio svoja dela navodi na pretpostavku da je znao
ta radi ili je b a r bio svestan da su njegova dela neprihvatljiva
za drutvo kome se zakleo da ga predstavlja.

274

upitamo zbog ega nas je Donson tako uspeno varao?

Zbog ega smo dozvolili da nas tako dugo obmanjuje?
Bilo je i onih koji nisu bili prevareni. Jedan mali broj
ljudi je vrlo brzo shvatio da su nam prodavali rog za
svecu, dok je naa nacija izvravala zloin koji je bio
neto prilino mrano i krvavo. Zbog ega veina nas
nije ustala da izrazi svoju sumnju ili bar neku veu zainteresovanost za prirodu tog rata?
Jo jednom se susreemo sa naom tako ljudskom lenjou i narcizmom. Sve je to jednostavno zahtevalo su
vie napora. Mi smo bili prezauzeti sopstvenim ivotima
odlaenjima na posao, kupovinama novih automobila,
kreenjem kua, kolovanjem dece. I isto kao to je vei
na lanova svake grupe sasvim zadovoljna da vodstvo
prepusti nekolicini, tako smo i mi, kao graanstvo, sa za
dovoljstvom prepustili vladi da radi svoj posao. Donsonov posao je bio da vodi, a na da sledimo. Graanstvo
je jednostavno bilo suvie letargino da bi se pokrenulo.
Osim toga, mi smo delili Donsonov narcizam, ogroman
kao Teksas. Naravno da nai nacionalni stavovi i politika
nisu mogli da budu pogreni. Naravno da je naa vlada
znala ta radi: na kraju krajeva, mi smo je sami izabra
li, zar nismo? I naravno da su svi oni bili dobri i poteni
ljudi j e r ih je stvorio na divni demokratski sistem, u ko
me nikako ne moe biti nekih ozbiljnijih propusta. I na
ravno, svaki reim koji su nai vladari, eksperti i vladini
specijalisti smislili, morao je biti onaj pravi za Vijetnam,
jer, zar mi nismo najvea od nacija, vodilja slobodnog
sveta?
Dozvolivi da nas tako lako i oigledno prevare, mi
smo kao celina postali uesnici zla Donsonove adminis
tracije. To zlo godine laganja i manipulacije Donso
nove administracije direktno je doprinosilo optoj at
mosferi laganja, manipulacije i zla kojima je u to vreme
bilo proeto nae prisustvo u Vijetnamu. U toj atmosferi
se u martu 1968. g., odigrao Milaj. Udarna grupa Barker
jedva da je bila svesna da je tog dana bila potpuno po
divljala, a ni Amerika nije bila mnogo svesnija da je ta
da, poetkom 1968, gotovo zauvek izgubila dostojanstvo.
275

Ubijanje

ljudi

'i

I
Moramo da se podsetimo na injenicu da je sama
Amerika samo grupa, a ne celina. Da budemo specifini,
ona je jedna od mnogih politikih podgrupa ljudske rase
koje nazivamo nacionalnim dravama. A naravno, sama
ljudska rasa je samo jedan u ogromnom broju oblika i
vota na naoj planeti. (To to na ovo uopte treba da se
podseamo, odraz je naeg ljudskog narcizma zbog koga
smo skloni da razmiljamo iskljuivo u kontekstu sop
stvene vrste.)
Takoe moramo da se podsetimo da se kod zla radi
0 ubijanju da je zlo ivot napisan naopako. 78 Milaj
smo uzeli za primer grupnog zla zbog naroite vrste ubi
janja koja su se tako odigrala. A l i ta vrsta ubijanja bila
je samo jedan pogrean korak u ritualnoj igri smrti koju
nazivamo ratom. Rat je ubijanje velikih razmera koje mi,
ljudi, smatramo prihvatljivim instrumentom nacionalne
politike. Sada moramo da ispitamo pojam ubijanja uopte
1 specifino, ubijanje ljudi.
Sve ivotinje ubijaju i ne uvek iskljuivo radi hrane
ili u samoodbrani. Nae dve, dobro uhranjene make, re
dovno nas uasavaju kada u kuu donesu izlomljena tela
mrtvih veverica koje su ubile iz istog lovakog zadovolj
stva. A l i kod ubijanja ljudi postoji neto jedinstveno.
Ubijanje ljudi nije instinktivno. Jedna od manifestacija
neinstinktivnosti prirode ljudskih bia je neverovatna ra
znolikost njihovog ponaanja. Neki su kopi, a neki grli
ce. Kada se radi o bilo kakvom ubijanju, neki vole lov,
drugi ga se klone, a trei su, opet indiferentni prema e
lo j stvari. To nije sluaj kod maaka. Sve make e po
kuati da love veverice ako im se za to ukae prilika.
Najznaajniji aspekt ljudske, prirode je gotovo tota
lan nedostatak instinkata. Umesto toga, nae ponaanje
odlikuju razraene, unapred smiljene sheme. Upravo taj
nedostatak instinkata je odgovoran za neverovatnu raz
nolikost i promenljivost nae prirode i ponaanja. Ume73

276

Vidi notu br. 9, G l . II (prim. prev.).

sto instinkata koji vladaju svim ostalim vrstama, nae po

naanje uslovljava naueni individualni izbor. Svako od
nas je na kraju krajeva slobodan da odabere nain na ko
ji e se ponaati. Mi ak imamo slobodu i da odbacimo
ono to su nas nauili i to je normalno za nae drutvo.
Moemo da odbacimo i ono malo instinkata koje imamo,
kao to je sluaj sa onima koji se odlue za celibat ili
mueniku smrt. Slobodna volja je vrhunac ljudske
stvarnosti.
Setimo se koliko teologa je govorilo: zlo je neizbeni
sauesnik u slobodnoj volji, cena koju plaamo za svoju
jedinstvenu, ljudsku mo izbora. Poto je mo izbora na
a, mi smo slobodni da napravimo pametan ili glup izbor,
ispravan ili rav, da se opredelimo za dobro ili zlo. Po
to imamo ovu ogromnu gotovo neverovatnu slobodu,
nije ni udo to je tako esto zloupotrebljavamo i to
ljudsko ponaanje, u poreenju sa ponaanjem niih bi
a, tako esto izgleda potpuno otkaeno. Mnoge ivotinje
ubijaju da bi zatitile svoju teritoriju. A l i samo ovek je
u stanju da izda nareenje za masovno ubijanje pripadni
ka sopstvene vrste da bi zatitio svoje interese u dale
koj zemlji koju nikada nije ni video.
Znai, kod ljudi ubijanje je stvar izbora. Da bismo
preiveli, ne moemo da ne ubijamo. A l i moemo da iza
beremo kako, kada, gde i ta ubijamo. Moralne kom
pleksnosti ovakvih izbora su ogromne i esto prilino pa
radoksalne. Neko moe da odlui da postane vegetarija
nac da ne bi ni indirektno bio sauesnik u ubijanju, a
ipak, da bi preiveo, mora da snosi odgovornost za sasecanje ivih biljaka iz korenja da bi posle njihova mrtva
tela pekao u rerni. Pitamo se da li vegetarijanac treba da
jede jaja (potencijalno neroenu decu divnih ptica) ili pi
je mleko (uzeto od krava ija su telad ubijena za nicle)?
Pa onda pitanje abortusa. Da li ena mora da prihvati
brigu za ivot deteta koje niti eli, niti ima kapciteta da
odgaja? A opet, da li ima prava da ubije taj isti potenci
jalno sveti plod? Zar nije udno da su mnogi pacifisti pri
stalice abortusa? Ili da su mnogi od onih koji se bore da
277

se ljudima oduzme pravo na abortus, pod parolom da je

ivot svetinja, istovremeno voe kampanje u prilog smrtne
kazne? I kada smo ve kod toga, kakvog etikog smisla
ima ubiti ubicu da bi se drugima pokazalo da je ubijanje
nemoralno?
Ma koliko etika naeg izbora da ubijamo ili ne ubi
jamo bila kompleksna, postoji jedan faktor koji oigled
no doprinosi nepotrebnom i nemoralnom ubijanju: nar
cizam. Ponovo, narcizam. , Jedna od manif taci ja naeg
narcizma je u tome to smo mnogo spremniji da ubijamo
ono to se razlikuje od nas, nego ono to nam je slino.
Vegetarijanac se osea krivim zbog ubijanja drugih ivo
tinja, ali ne i biljaka. Ima vegetarijanaca koji jedu ribe,
ali ne i meso; drugi jedu piletinu, ali ne i meso sisara.
Ima ribara koji sa odvratnou gledaju na lovce i lovaca
koji lako ustreljuju ptice, ali ne bi ubili jelena jer su mu
oi suvie sline ovejim. Isti princip se pojavljuje i ka
da ljudi ubijaju druge ljude. M i , belci, manje se ustrua
vamo da ubijamo crnce ili Indijance ili Azijate, nego pri
padnike nae rase. Belcu je lake da linuje crnju nego
crvenovratog. Pretpostavljam da isto vai i za Azijate;
njima je verovatno lake da ubiju belca nego svog A z i jata. A l i to ne znam zasigurno. Rasistiki aspekt meurasnog ubijanja je jo jedno pitanje koje zasluuje dub
74
lju naunu istragu.
74
Pitanje meurasnog ubijanja sadri u sebi izvesne nijanse
koje ne samo da zasluuju da se prouavaju, ve su i apsolutno
fascinantne. Jedan od predloga koje smo dali naelniku Vojnog
taba (i koji je bio odbijen in toto) odnosio se na istraivanje meurasnfh i meukulturnih razlika i neverbalno ponaanje.

Jednom, dok smo vozili nekim sporednim putem u Okinawi,

neko malo dete je iznenada istralo na put, tano ispred naeg
automobila. G u m e su zakripale i jedva smo se na vreme zausta
vili da ga ne udarimo. Tresli smo se uznemireni od uasa zbog
strahovite povrede koju smo zamalo naneli. Deakova majka,
mlada ena iz Okinawe, stajala je pored puta i gledajui nas, po
ela da se kikoe. I dalje smeei se i kikoui se odvela je svoje
dete. Osetili smo talas najeeg besa. Mi se tresemo od uasa
zbog onoga to je moglo da se dogodi njenom deteta, a ona se
kiKoe kao da je uopte nije briga. K a k o moe da bude tako bez-

278

Rat je danas stvar nacionalnog ponosa bar isto ono

liko koliko i rasnog. Ono to nazivamo nacionalizmom e
e je zloudni nacionalni narcizam, nego to je zdravo
oseanje zadovoljstva zbog dostignua svoje kulture. U
stvari, nacionalizam je ono to u velikoj meri doprinosi
odranju sistema nacionalne drave. Pre jednog veka, ka
da je bilo potrebno nekoliko nedelja da bi neka poruka
iz Sjedinjenih Drava stigla do Francuske i nekoliko meseci da stigne do Kine, sistem nacionalne drave je jo
imao smisla. A l i u nae doba globalne komunikacije i mo
gunosti momentalnog unitenja, mnogo toga to je jo
uvek prisutno u meunarodnom politikom sistemu po
stalo je zastarelo. A l i zbog svog nacionalnog narcizma, mi
se i dalje drimo preivelih pojmova suverenosti i spre
avamo razvoj efektivne meunarodne mainerije za ou
vanje mira.
Svesno ili nesvesno, mi i svoju decu, u stvari, uimo
nacionalnom narcizmu. Linearna mapa sveta koja se pro
stire nad bezbrojnim tablama po naim uionicama po
kazuje Sjedinjene Drave manje-vie u centru mape. A
na mapama iz kojih ue mala deca u SSSR-u, njihova ze
mlja je manje-vie u centru. Rezultati ovakvog pouava
nja mogu ponekada da budu zaista smeni.
Seam se 1. maja 1964, kada je moja supruga sa jo
dve stotine ljudi dobila ameriko dravljanstvo na sveaduna? Ti prokleti orijentalci uopte ne mare za ljudski ivot,
ak ni kada se radi o njihovoj deci. N j u bi trebalo da zviznemo
autom pa da vidimo kako bi se onda osealal
T e k poto smo se odvezli jo nekoliko milja niz put, dovoljno
smo se smirili da bismo mogli da se podsetimo na injenicu da
se ljudi u Okinavi uvek smekaju i kikou kada se postide ili se
uplae. O n a ena je bila uplaena isto koliko i mi samo to smo
mi pogreno protumaili njeno ponaanje. Pitam se kakvo je bilo
neverbalno ponaanje Vijetnamaca kada su ih kao stoku sprovo
dni na streljanje u Milaju. Da li su se bacili na kolena i plaui
preklinjali kao to bismo mi, belci uinili u slinoj situaciji, to
bi, moda, omekalo srca vojnika? Ili su se, moda, kao ona ena
iz Okinave smekali i kikotali i time, verovatno, jo vie razdraili Amerikance, koji su, moda, mislili da im se podsmevaju? Ne
znamo. A l i je potrebno da znamo takve stvari.

279

nosti kojoj su u centru Honolulua prisustvovale njihove

porodice i uvaene linosti. Sveanost je poela paradom.
T r i ete dobro izglancanih vojnika sa pukama prola js
u bletavom maru preko poljane i zauzela pozicije iza
sedam topova. U to vreme sveanosti su esto uveliavali
topovi sa svojim 21 poasnim plotunom. Onda je guver
ner Havaja stupio na podij um, tano ispred haubica koje
su se jo uvek puile. Dananji dan zovemo Majskim
danom, poeo je, ali za na narod to je dan zakona.
Ovde, na Havajima, poigrao se recima, mogli bismo da
ga nazovemo i danom za dokolicu. Bilo kako bilo, ono to
je vano jeste da mi ovaj dan proslavljamo cveem, a oni
u komunistikim zemljama vojnim paradama.
Niko se nije nasmejao. Kao da je ova apsurdnost
ovo ludilo prolo neopaeno: ovaj nesumnjivo inteli
gentan, svakako uvaen ovek, sa tri ete vojnika u sta
vu mirno iza njega, dok se dim iz sedam topova vijorio
iznad njegove glave, Rusima dri pridiku zbog prirode
njihovih proslava.
Organizovano, grupno ubijanje unutar vrste rat
jedinstven je ljudski oblik ponaanja. Zbog toga to je
ovakvo ponaanje bilo odlika skoro svih kultura od pra
skozorja istorije, mnogi smatraju da u ljudima postoji in
stinkt za rat da je ratniko ponaanje nepromenljivi
faktor ljudske prirode. Pretpostavljam da je to razlog
zbog koga kopi sebe smatraju realistima, a grlice idea
listima kojima su glave u oblacima. Idealisti su ljudi koji
veruju u potencijal ljudske prirode da se transformie.
A l i ja sam ve podvukao da je najsutinskiji atribut ljud
ske prirode upravo njena promenljivost i sloboda od in
stinkata da je u naoj moi da izmenimo svoju priro
du. Prema tome, u stvari, idealista je onaj koji je na
dobrom putu, a realista je onaj koji je zalutao. Svako ko
tvrdi da je voenje rata bilo ta drugo do posledica izbo
ra, ne uzima u obzir ni realnost zla ni svedoanstva o
ljudskoj psihologiji. Ratovanje, moda, i nije uvek zlo,
ali uvek jeste stvar izbora.
280

Lino sam u velikom iskuenju da pojednostavim

razmiljanja o ratu. Voleo bih estu Boju zapovest da
shvatim bukvalno, da verujem da N e ubij znai ba to
ne ubij bar druga ljudska bia. Isto tako sam u isku
enju da verujem u potpunu univerzalnost velikog eti
kog principa da cilj ne opravdava sredstvo. A l i ne polazi
mi za rukom da izbegnem zakljuak da je u ranijoj ljud
skoj istoriji bilo retkih momenata u kojima je bilo neop
hodno i moralno ubiti da bi se spreilo dalje ubijanje.
Ovo ini da se oseam veoma neugodno.
Ipak, nije sve tako zamreno. Ostajem i dalje pri j e
dnostavnom ubeenju da kad god doe do rata, neka
ljudska bia izgube ravnoteu, a druga (verovatno mno
ga) podlegnu zlu. Gde god ima rata, neko je kriv. Ili jed
na, ili druga, ili obe strane su krive. Neko je negde na
pravio pogrean izbor.
Ovo je veoma vano j e r je u dananje vreme postalo
obiaj da se obe zaraene strane predstavljaju kao rtve.
U stara vremena, kada su ljudska bia imala manje skru
pula, jedno pleme bi bez ustruavanja napalo drugo, iz
sasvim otvorenog motiva osvajanja. A l i danas se svi pre
tvaraju da njima nema ta da se prebaci. Cak je i Hitler
izmiljao lane izgovore za svoje invazije. Mogue je da
su on i veina Nemaca ak i verovali u sopstvene lai. I
jo uvek je tako. Svaka strana veru je da je rtva, a ona
druga agresor. Pred licem ove bilateralne retorike i kompleksnou meunarodnih odnosa mi smo skloni da dig
nemo ruke od svega i ponemo da mislimo da za rat, mo
da, zbilja niko nije kriv, da neko zaista nije agresor, da
niko nije uinio pogrean izbor da se rat jednostavno
sam od sebe deava.
Ja optuujem ovo stanje etikog beznaa, ovo uki
danje naeg kapaciteta za moralno rasuivanje. Ne znam
nita to e satanu ispuniti veim zadovoljstvom ili bolje
oznaiti njegovo konano osvajanje ljudske rase, nego
ljudsko stanovite po kome je zlo nemogue identifikovati.
281

Rat u Vijetnamu se nije tek tako dogodio. Njega su

inicirali Britanci 1945.75 Nastavili su ga Francuzi sve dok
1954. nisu bili poraeni. Onda, kada se mir ukazivao na
horizontu, ponovo su ga pokrenuli Amerikanci i nastavili
sledeih osamnaest godina. I mada ima mnogo onih koji
su jo uvek spremni na polemiku, po mom sudu a v e
rujem da e to biti i sud istorije Amerika je svih tih
godina bila agresor. Naa opredeljenja su bila za najveu
osudu. Mi smo bili zlikovci.
A l i kako je mogue da mi, Amerikanci budemo
zlikovci? Nemci i Japanci 1941. g. svakako jesu. Rusi, ta
koe. A l i Amerikanci? Mi, sigurno, nismo zlikovaki na
rod. A k o i jesmo poinili neka zla, mora biti da nismo
bili svesni ta radimo. Ovo i mogu da prihvatim; mi j e
smo bili vrlo malo svesni. A l i kako dolazi do toga da po
jedinac ili grupa, pa ak i cela nacija bude nesvesni zli
kovac? Ovo pitanje je od presudnog znaaja. Njega sam,
na razliitim nivoima ve razmatrao. Dozvolite mi da se
sada vratim na pitanje narcizma i lenjosti i razmotrim ih
na ovom najirem nivou.
Izraz nesvesni zlikovac naroito je prikladan zbog
toga to uzrok naeg zlikovstva lei u naoj nesvesnosti.
Postali smo zlikovci upravo zbog toga to nismo razmi
ljali. Re svest u ovom sluaju znai znanje. Mi smo
bilr zlikovci iz neznanja. Isto kao to je ono to se dogcdilo u Milaju bilo zatakano itavih godinu dana, uglav
nom zbog toga to pripadnici Udarne grupe Barker nisu
75
Britaniji je, na zavretku drugog svetskoc rata, dogovorom
na Jalti, palo u udeo da sprovede razoruavanje i repatrijaciju
Japanaca kao i da ponovo uspostavi r e d u Junoj Indokini. O n a
je odluila da taj zadatak interpretira tako to e ponovo uspos
taviti kolonijalni reim Francuske (uprkos injenici da se radilo
o reimu Viija koji je saraivao sa japanskim okupatorima). B r i
tanske trupe su nale da su Japanci ve bili razoruani, a Vijet
nam ujedinjen pod kontrolom Vijetnama. O n d a su poeli Japance
da naoruavaju da bi ojaali sopstvene trupe i silom oteli kon
trolu nad Sajgonom od Ho Si Minovih snaga. Tu su ostali kao
okupatori sve dok tri meseca kasnije nisu poele da pristiu fran
cuske trupe. Poto su Saj gon predali Francuzima, Britanci su se
povukli. Poeo je rat izmeu Francuske i Indokine.

282

znali da su poinili neto radikalno pogreno, tako je i

Amerika vodila rat jer nije znala da je ono to je radila
bilo podlo.
Imao sam obiaj da pitam trupe koje su bile na putu
za borbe u Vijetnamu ta znaju o tom ratu i njegovom
odnosu prema vijetnamskoj istoriji. Dobrovoljci nisu znali
nita. Devedeset odsto niih oficira nisu znali nita. Ono
malo to su znali vii oficiri i nekolicina niih bilo je
uglavnom ono to su ih nauili u vrlo pristrasnim progra
mima njihovih vojnih kola. Bio sam zgranut. Najmanje
devedeset pet procenata ljudi koji su odlazili da riziku ju
svoje ivote nisu imali nikakvu predstavu o ratu u koji
su ili. Razgovarao sam, takoe, i sa Odsekom za naoru
anje graanstva, koji je izdavao ratne direktive i otkrio
slino, skandalozno nepoznavanje vijetnamske istorije. U
stvari, mi kao nacija, nismo znali ak ni zbog ega ra
tujemo.
Kako je to bilo mogue? Kako je mogao jedan ceo
narod da ode u rat, a da ne zna zbog ega? Odgovor je
jednostavan. Kao narod, mi smo bili suvie lenj i da neto
nauimo i suvie arogantni da i pomislimo da imamo ta
da nauimo. Smatrali smo da sve mora biti upravo onako
kako se nama ini i da nema nikakve potrebe za daljim
prouavanjem situacije. Takoe smo smatrali i da je sva
ki na in na mestu i da nema o emu da se razmilja.
Toliko smo greili zbog toga to nam nikada ozbiljno nije
padalo na pamet da, moda, nismo u pravu. Sa naom
lenjou i narcizmom, koji su jedan drugog pothranjivali,
mi smo umarirali u Vijetnam da vijetnamskom narodu
nametnemo svoju volju kroz krvoprolie, a da gotovo
uopte nismo imali pojma o tome ta, u stvari, radimo.
Tek kada smo mi najmonija nacija na planeti pretrpeli poraz od strane Vijetnamaca, poveao se broj onih
meu nama koji su se potrudili da saznaju neto o onome
to smo uinili.
I tako je naa hrianska nacija postala nacija zli
kovaca. Tako je bilo i sa drugim nacijama u prolosti i
tako e biti sa drugim nacijama ukljuujui ponovo i
nau u budunosti. Kao nacija i rasa, neemo biti imu283

ni na rat sve do vremena kada budemo napravili progres

ka oslobaanju nae ljudske prirode od dvojnih praotaca
zla: lenjosti i narcizma.

SPREAVANJE GRUPNOG ZLA

Kao primer grupnog zla, Milaj ne predstavlja ni
sluajnost koja se ne moe objasniti, ni skretanje koje
se nije moglo predvideti. On se dogodio u kontekstu rata
koji je sam po sebi zao kontekst. Zverstva je poinila
strana agresora, koja je samim tim to je bila agresor,
ve pala u zlo. Zlo male grupe Udarne grupe Barker
oigledno je bilo odraz zla celokupnog vojnog prisu
stva Amerike u Vijetnamu. A naim vojnim prisustvom u
Vijetnamu upravljala je lukava, narcisoidna vlada koja
je izgubila dostojanstvo i koju je izabrala naa nacija, du
boko zapala u tromost i aroganciju. Masakr kao to je
bio Milaj samo je ekao da se dogodi.
Setimo se da smo Milaj razmatrali kao primer grup
nog zla. Grupno zlo nije samo neto to se dogodilo jed
nog jutra 1968. g. na drugom kraju sveta. Ono se jo
uvek dogaa na svim stranama zemaljske kugle. Ono se
dogaa i danas. Kao i zlo pojedinca, i grupno zlo je vrlo
esta pojava. U stvari, mnogo ea toliko, da je skoro
postala normalna.
Mi ivimo u doba institucije. Pre jednog veka veina
Amerikanaca je samu sebe zapoljavala. Danas svi, osim
jednog malog broja, provedu svoj radni sta u slubi sve
veih organizacija.
Ovu diskusiju sam poeo zapaanjem da u grupama
dolazi do difuzije odgovornosti i to do tolike mere da u
velikim grupama ona gotovo prestaje da postoji. Zami
slite neku veliku korporaciju. Cak i predsednik ili predsedavajui saveta e rei: Moda ono to radim ne deluje ba sasvim etiki, ali na kraju krajeva nisu u pita
nju moji lini interesi. Ja, znate, moram da mislim na
potrebe deoniara. U njihovom je interesu da se povo
dim za onim to e doneti profit. I ko onda odreuje
284

ponaanje korporacije? Zajedniki fond na drugom kraju

nacije? Koji zajedniki fond? K o j e zastupnitvo? Koja
banka?
I tako, postajui sve vee i vee, nae institucije po
staju potpuno bezline. Bezdune. A ta se dogaa tamo
gde nema due? Da li se jednostavno stvara vakuum? Ili
se, moda, satana useljava tamo gde je nekada ivela du
a? Ne znam. A l i mislim da su antiratne aktivnosti i bra
a Berigan u pravu kada kau da je zadatak koji je pred
nama nita manje nego metaforiki egzorcizam svih in
stitucija. Ne postoji re koja bi adekvatno opisala koliko
je preko potrebno obaviti ovaj zadatak.
Vojnoindustrijski kompleks koji je odigrao tako v e
liku ulogu u Vijetnamu i nastavlja da bude primarni kre
ator u grotesknoj trci za naoruanjem ne podlee niemu
osim motivu profit^. A to znai da ne podlee niemu.
Sledi iskljuivo sopstvene interese. Ja nisam neprijatelj ka
pitalizma kao takvog. Ja verujem da je mogue da motiv
profita moe da ispunjava svoju funkciju a da istovre
meno bude podreen viim vrednostima istine i ljubavi.
Teko, ali mogue. A k o ne uspemo nekako da uspostavi
mo ovu podreenost i hristijanizujemo na kapitalizam,
onda smo kao kapitalistiko drutvo osueni na propast.
Totalni neuspeh u podreivanju neemu viem od sebe
uvek donosi zlo grupi, instituciji ili drutvu isto kao i po
jedincu. A k o se kroz tu podreenost ne izleimo, sile zla
i smrti e odneti konanu pobedu i mi emo jedni druge
pojesti u sopstvenom zlu.
Iako nije sprovedena istraga koja bi uspostavila pot
puno naunu osnovu za spreavanje grupnog zla, mislim
da, zahvaljujui prouavanju Milaja i nekih slinih feno
mena, mi ve znamo u kom pravcu bi trebalo okrenuti
preventivne snage. Nae prouavanje Milaja otkrilo je
postojanje strahovite intelektualne lenjosti i patolokog
narcizma na svim nivoima. Zadatak preventive protiv
grupnog zla ukljuujui i sam rat oigledno je za
datak odstranjivanja, ili bar u znaajnijoj meri suzbija
nja lenjosti i narcizma.
285

A l i kako to da postignemo? Iako pored postojanja fe

nomena kao to su grupni identitet, grupni narcizam i
grupni duh, ne postoji nain da se na njih izvri bilo ka
kav uticaj osim uticanjem na pojedine lanove grupe.
Obino, kada hoemo da izvrimo uticaj na neku grupu,
mi to inimo najefikasnijim moguim sredstvom: utica
njem na individualne grupne voe. Ako nam je put do
voa blokiran, moramo da se okrenemo najniim lanovi
ma grupe i pokuamo da dobijemo podrku iz korena. U
oba sluaja, obraamo se pojedincu. Jer grupni u m je
na kraju krajeva sainjen od pojedinaca koji sainjavaju
grupu. Kao to za rezultate u predsednikim izborima je
dan jedini glas moe da bude presudan, tako i ceo tok
istorije moe da zavisi od izmene stava jednog jedinog,
moda ak i skromnog pojedinca. Ovo je poznato onima
koji su uistinu religiozni. Upravo iz ovog razloga nijedna
ljudska aktivnost se ne moe smatrati vanijom od spaa
vanja svake ljudske due. Zbog toga je svaki pojedinac
svet. Jer u usamljenom umu i dui pojedinca se vodi rat
izmeu dobra i zla i tu e, na kraju, biti dobijen ili iz
gubljen.
Prema tome, pokuaj preventive grupnog zla u
koje spada i rat treba usmeravati ka pojedincu. To je,
naravno, proces obrazovanja. A obrazovanje se najlake
moe sprovoditi u postojeim tradicionalnim okvirima na
ih kola. Ova knjiga je napisana u nadi da e jednoga
dana i u naim svetovnim kolama, kao i u religioznim,
svoj deci biti pruena mogunost da budu sa velikom
panjom pouavana o prirodi zla i principima njegovog
spreavanja.
Nedavno sam na nekoj veeri uo kako jedan od go
stiju, opisujui poznatog filmskog radnika, kae: O n je
ostavio peat u istoriji. Sasvim spontano, ja sam prime
tio: Svako od nas ostavi peat u istoriji. Drutvo me je
pogledalo kao da je ono to sam rekao bilo ne samo neumesno ve i pomalo nepristojno. Da li emo u istoriji os
taviti peat u ime dobra ili zla, naravno, stvar je linog
izbora svakog pojedinca. Jedan od zgodnih naina da se
nauimo svojoj potencijalnoj odgovornosti za grupno zlo
286

i istoriji, odigrava se u nekim crkvama na Veliki petak,

gde, oivljavajui stradanje Hrista po vStpm Marku,
kongregacija igra ulogu gomile i vie: RaspUi g a !
Sanjam da jednoga dana decu uimo da su lenj ost i
narcizam u samom korenu ljudskog zla i zbog ega je to
tako. Uiemo decu da je svaki ovek individua od svete
vanosti. Ona e doi do saznanja da kod pojedinaca u
grupi postoji prirodna tenja da svoje etiko rasuivanje
prepuste voi grupe i da se toj tenji treba suprotstav
ljati. I najzad, deca e videti i da je dunost svakog poje
dinca da sebe neprestano proverava i da, ako u tim proveravanjima naie na lenj ost ili narpizam, od njih treba
da se proisti. To e initi u saznanju da je takvo lino
proiavanje potrebno ne samo za spasenje njihovih in
dividualnih dua, ve i za spas njihovog sveta.

287

7
OPASNOST I NADA

OPASNOSTI PSIHOLOGIJE ZLA

Postoje brojni razlozi iz kojih do sada nismo razvili
psihologiju zla. Psihologija je vrlo mlada nauka i ne mo
e se oekivati da u svom kratkom veku sve postigne.
Osim toga, psihologija deli naune tradicije ostalih nau
ka, kao to su potovanje pravila o miljenju osloboenom
od vrednovanja i nepoverenje prema religijskim koncep
tima, kakav je onaj o zlu. I najzad, i samo svetovno dru
tvo je tek nedavno poelo da poklanja ozbiljniju panju
drutvenim manifestacijama zla. Posedovanje robova je
ukinuto tek u prolom veku. Zlostavljanje dece se pri
malo zdravo za gotovo sve do dananje generacije.
A l i moda je najvaniji razlog zbog koga do sada
nismo nauno ispitali fenomen zla na strah od posle
dica. Za to, zaista, imamo razloga. Razvitak psihologije
zla u sebi nosi istinske opasnosti. Ova knjiga je napisana
pod pretpostavkom da su od ovih opasnosti jo vee one
koje nam prete ako psihologiju zla ne budemo razvili.
Ipak, svako ko tei da uestvuje u poduhvatu koji e
fenomen zla podvrgnuti naunome ispitivanju treba dav
pone od ozbiljnog razmatranja injenice da ve i taj
poduhvat, sam po sebi, potencijalno moe da izazove zlo.
288

Opasnost moralnog preuivanja

Ve je ranije bilo istaknuto da je za zle ljude ka
rakteristino da druge smatraju zlim. Poto su nespo
sobni da priznaju sopstvenu nesavrenost, oni svoje pro.puste objanjavaju tako to okrivljuju druge. A k o treba,
spremni su druge ljude ak i da unitavaju u ime isprav
nosti. Koliko smo samo ovakvih primera videli kroz istoriju: muenike smrti svetaca, inkvizicija, stradanje Jevreja, Milaj! Ima ih dovoljno da nas uvere da, kad god
0 nekome donesemo sud da je zao, postoji mogunost da
time sami izvravamo zlo delo. ak i ateisti i agnostici
veruju u Hristove rei: N e sudi da ti se ne bi sudilo. 7 *
Zlo je moralni sud. Ja predlaem da postane takoe
1 nauni sud. A l i stvaranje naunog suda nee ga uklo
niti iz moralne sfere. Sama re, zlo, peorativna je. A k o
nekoga nazovemo zlim samo na osnovu sopstvenog mi
ljenja ili na osnovu standardizovanih psiholokih testova,
u oba sluaja mu izriemo moralnu presudu. Zar ne bi
bilo bolje da se ne uputamo ni u jedno, ni u drugo? M o
ralno presuivanje je samo po sebi dovoljno opasno. Ka
ko se usuujemo da, u svetlosti Isusove opomene, meajno ova dva suda?
Meutim, ako stvar malo poblie razmotrimo, videemo da je nemogue i ak samo po sebi i zlo, apso
lutno se uzdravati od moralnog presuivanja. Stavu:
ja sam u redu, ti si u redu moda ima mesta u olak
avanju naih drutvenih odnosa, ali samo u ogranie
nim okvirima. Je li Hitler bio u redu? Porunik Keli?
Dim Douns? Jesu li medicinski eksperimenti nad Jevrejima u koncentracionim logorima bili u redu? I eks
perimenti L S D koje je izvodila CIA?
Hajde da pogledamo i svakodnevno ivot. A k o e
lim nekoga da zaposlim, da li treba da uzmem prvu
osobu koja se prijavi ili treba da intervjuiem nekoliko
kandidata i donesem sud o njima? Kakav bih otac bio,
kada bih, ako otkrijem da moj sin lae, krade ili vara,
76

Jev. p o Mateju 7 : 1 .

289

propustio da ga iskritikujem? Sta da kaem prijatelju

koji se sprema na samoubistvo ili pacijentu koji pro
daje heroin? V i ste u redu? Postoji neto kao preterana simpatija, preterana tolerancija i preterano do
putanje.
U stvari, mi ne moemo da vodimo pristojan ivot
a da ne donosimo opte, a naroito moralne sudove. M o
ji pacijenti mi plaaju za ono to se pretpostavlja da je
moj ispravan sud o njima. Kada je meni potrebna za
konska pomo, ja sam zainteresovan za kvalitet suda
koji e doneti moj advokat. Da li emo potroiti pet
hiljada dolara na godinji odmor ili emo ih uloiti u
tednju za kolovanje svoje dece? Da li da utajim porez
ili ne? Vi i ja svakog svog dana moramo da donosimo
ovakve odluke koje su, u stvari, sudovi i od njih, naj
vei broj ima moralne tonove. Mi ne moemo da izbegnemo donoenje sudova.
Reenicu N e sudi da ti se ne bi sudilo obino ci
tiraju izvan konteksta. H ris tova opomena nije znaila da
nikada ni o kome ne treba da sudimo. Jer je u sledea
etiri stiha nastavio da sebi treba da sudimo pre nego
drugima ne da uopte ne treba da sudimo. L i c e
mjere, rekao je, p r v o izvadi brvna iz oka svoga, pa
77
e onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga. U v i
ajui potencijalno zlo u moralnom presuivanju, on
nas pouava ne da izbegavamo da stvaramo sudove, ve
da se pre svakog od njih sami oistimo. A to je ono to
zli ljudi nisu u stanju. Oni izbegavaju samokritiku.
Ne smemo zaboravljati ni cilj radi koga donosimo
moralne sudove. A k o je cilj izleenje, onda je dobro.
A k o je cilj pothranjivanje naeg samopouzdanja, naeg
ponosa, onda nije. Ja sam ovakav po milosti Bojoj,
treba uvek da nam bude u mislima kada donosimo sud
o zlu drugih ljudi.
Mislim da nauno ispitivanje ljudskog zla potvru
je ovu refleksiju. Razmotrite samo neka od pitanja ko
ja postavlja ova knjiga: mogunost genetske kauzalnosti
77

290

Jev. po Mateju

7 : 5.

ili predispozicije; dokaz vanosti uloge roditelja koji ne

vole svoju <scu i izraene patnje u detinjstvu; miste
rioznu prirodu ljudske dobrote. Sto se vie udubljujemo
u ovaj predmet, otkrivamo sve manje razloga za lini
ponos.
Po nekim intrpretacijama, istinsko znaenje reflek
sije Ja sam ovakav po milosti Bojoj daje razloga za
fatalizam. A k o je ve Bog taj koji odluuje koga e da
spase, a koga nee, i kako je stepen do koga nam je mo
gue sami sebe da spasemo vrlo nejasan, zato se uopte
uputati? A l i fatalizam je ba to: fatalan. Treba da dig
nemo ruke i umremo. Bez obzira to moda nikada ne
emo spoznati pravo znaenje ljudskog postojanja
ukljuujui i pitanje zbog ega su neki ljudi dobri a
drugi zli jo uvek smo odgovorni da ivimo kako
najbolje uraemo. A to znai i da nastavimo da stvaramo
moralne sudove koji ivotu daju neophodnu podrku. * I
dozvoljeno nam je da sami izaberemo da li emo iveti u stanju veeg ili manjeg neznanja.
Prema tome, nije pitanje da li treba da sudimo: to
moramo. Pitanje je kako da sudimo mudro. Nai veliki
duhovni voi dali su nam osnovna uputstva. A l i poto
na kraju treba da donesemo moralni sud, ima smisla da
nastavimo u pravcu produbljivanja nae mudrosti kroz
primenu naunih metoda razotkrivanja zla tamo gde tre
ba ako ne zaboravimo da se pridravamo osnovnih
uputstava.
Opasnost
naunog

od skrivanja
autoriteta

moralnog

presuivanja

iza

Ovo je glavna zamka. Zamka je zbog toga to nau

ci pripisujemo mnogo vie autoriteta nego to zaslu
uje. Ovo radimo iz dva razloga. Jedan je da je meu
nama malo onih koji razumeju ogranienost nauke. Dru
gi je da smo inae suvie zavisni od autoriteta.
Kada su nam deca bila bebe, imali smo sree da
upoznamo najboljeg meu pedijatrima, blagorodnog, v e 291

oma posveenog oveka i velikog eruditu. Kada smo ga

posetili, mesec dana po roenju naeg prvog deteta,
preporuio nam je da manje-vie odmah ponemo da
mu dajemo vrstu hranu jer je potreban dodatak maj
inom mleku. Godinu dana kasnije, kada smo ga posetili
mesec dana po roenju nae druge kerke, rekao nam
je da to kasnije ponemo da joj dajemo vrstu hranu
da bi to due provela na majinom mleku koje u sebi
sadri neverovatne koliine hranljivih sastojaka. Stanje
nauke se promenilo! U vreme kada sam studirao me
dicinu uili su nas da je za leenje divertikuloze naj
vanije preporuiti dijetu u kojoj ima malih koliina
krmnog bilja. Dananji studenti medicine ue da je naj
vanije u dijetu ukljuiti to vee koliine krmnog bilja.
Ovakva iskustva su me nauila da je ono to pa
radira kao nauna injenica esto samo ono to u tom
trenutku smatraju neki naunici. Mi smo navikli da
smatramo nauku istinom, sa velikim I. A ono to nau
no znanje, u stvari, jeste, to je najbolja pretpostavka
o istini u okviru suda koji je u datom trenutku donela
veina u grupi naunika koji rade na nekom specijalizovanom polju. Istina nije neto to moemo da po
sedujemo; ona je cilj ka kome, nadam se, teimo.
Ono to je ovde zabrinjavajue jeste mogunost da
naunici posebno psiholozi mogu da ponu javno da
proglaavaju neke ljude ili dogaaje zlim. Mi, naunici,
na alost, nismo imuni mnogo vie od svih drugih na
prebrzo donoenje neprikladnih zakljuaka. Mnogo je
psihijatara koji su Beri Goldvotera 1964. g. oznaili kao
psiholoki nepodesnog da bude predsednik iako ga
nikada nisu ak ni upoznali. U SSSR-u psihijatri siste
matski zloupotrebljavaju svoju profesiju time to poli
tike disedente obeleavaju kao mentalno obolele i ti
me slue interesima drave, a ne istine i leenja.
Ono to problem ini jo veim je to to javnost
ba voli da bude voena izjavama naunika. Kao to
smo ranije ve izneli u diskusiji na temu grupnog zla,
veina ljudi vie voli da bude voena nego da vodi.
Sasvim smo zadovoljni i ak i volimo da autoriteti misle
292

umesto nas. K o d nas postoji izraena tendencija da na

unike posmatramo kao mudre kraljeve i da njima
preputamo da nas vode kroz intelektualne lavirinte, a
om esto ni sami nisu nita manje izgubljeni nego mi.
U svojoj intelektualnoj lenjosti mi zaboravljamo da
je nauna misao skoro isto toliko pomodna koliko je i
na ukus. Kako je svako tekue miljenje naunog eslablimana samo najnovija ali ne i poslednja re, mi
smo odgovorni da iz razloga kako line tako i javne
bezbednosti budemo skeptini prema naunim proglaa
vanjima. Drugim recima, ne smemo se odricati prava na
svoje individualno vodstvo. Ma koliko to od nas zahtevalo, treba svi da pokuamo da budemo naunici bar
u onoj meri koja je potrebna da bismo doneli sopstveni sud na temu dobra i zla. I mada je pitanje dobra
i zla suvie vano da ne bude ukljueno u nauno is
traivanje, ono je takoe i suvie vano da bi se potpu
no prepustilo naunicima.
Sreom, u naoj kulturi naunici vole da se meu
sobno raspravljaju. Uzdrhtim od pomisli da bi moglo
da postoji nauno jevanelje o prirodi dobra i zla o
kome ne bi moglo da se polemie. Ovde sam nauno
stavio pod znake navoda jer polemika je kamen teme
ljac istinske nauke, a nauka bez debate i obilja skepse
uopte i nije nauka. Naa najbolja zatita od zloupo
trebe koncepta zla u nauci je da osiguramo da nauka
ostane nauna i zasnovana na principima demokratske
kulture u kojoj se podstie otvorena polemika.
Opasnost od zloupotrebe nauke
Najgori primeri zloupotrebe nauke mogu se pripi
sati ne onim naunicima koji oglaavaju svoja lina
miljenja preruena u naune istine, ve javnosti in
dustriji, vladi i neinformisanim pojedincima koji
nauna otkria koriste u sumnjive svrhe, lako su atom
sku bombu pronali naunici, politiari su doneli odluku
da se ona napravi, a vojska da se upotrebi. Ovo ne zna
i da naunici ne podleu nikakvoj odgovornosti za na293

in na koji se njihovi pronalasci stavljaju u upotrebu.

A l i znai da oni nemaju kontrolu nad situacijom. Kada
se neko nauno otkrie jednom objavi (a to uglavnom
mora, j e r nauka zavisi od objavljivanja njenih otkria
kao i od slobodne razmene informacija), ono postaje deo
drutvene svojine. Nauna otkria svako moe da ko
risti i naunici u tome nemaju nita vea prava nego
bilo koja drugo grupa.
Javnost ve uveliko i na razliite naine zloupotreb
ljava materiju naunog znanja psihologije. Njeno korienje kao i do kog stepena je treba koristiti u
pravosuu je diskutabilno i u naoj zemlji, a u SSSR-u i
da ne govorimo. I pored toga to su psiho-testovi esto
od velike vrednosti za uitelje, oni esto sasvim pogre
no klasifikuju pojedinu decu. Slini testovi se koriste i
u odabiranju kandidata za posao ili vie obrazovanje
zbog ega mnogi ljudi nepravedno gube priliku za dalje
obrazovanje ili zaposlenje. Na partijama koktela moete
uti mukarce i ene kako se razbacuju izrazima kao
to su zavist zbog penisa, strah od kastracije i ak
narcizam, a da imaju vrlo malo pojma o onome o e
mu govore i bez mnogo razmiljanja o moguim posledicama njihovog avrljanja.
Zbog toga pomalo zastrauje zamiljanje scenarija
onoga to bi se dogaalo kada bi se javnost dokopala
naunih informacija na temu zla. Zamislite, na pri
mer, da postoji psiholoki test koji moe da identifikuje zle osobe. Mnogi bi hteli da ga koriste u neaka
demske svrhe: kolama bi mogao da pomogne da odlue
koga da ne prime na upis, sudovima da ustanove ko je
kriv a ko nevin, advokati bi mogli da ga koriste u
brakorazvodnim parnicama za borbu oko toga kome e
pripasti deca, i tako dalje. Zamislite, takoe, i kako bi
ljudi u svakodnevnom ivotu traili znake i simptome
zla u svojoj tati, poslodavcu, nekom protivniku i kako
bi olako takvim igosanjem prljali svoje protivnike bilo
javno bilo neformalno.
Meutim i pored toga to bi zaista bilo nemogue
zadrati informacije o zlu pred okom javnosti, stvar ni294

je onako mrana kako se na prvi pogled ini. Psihi

jatrijska informacija o pojedincima se moe drati u
poverljivosti. Formalna dijagnoza zla koju bi doiteli psi
holozi i psihijatri mogla bi da ima ogranienu, striktno
kontrolisanu namenu za nauno istraivanje. A to se
tie injenice da javnost esto zloupotrebljava opte psi
holoke informacije, ni to ne mora da znai da nam
nanosi neku veliku tetu uzimajui u ob-i'r o kakvim se
informacijama radi. U stvari, ja vrsto verujem da sve
vea psiholoka upuenost nae javnosti u toku poslednjih nekoliko decenija predstavlja dramatian korak napred u moralnom i intelektualnom smislu.78 I mada
ima ljudi koji vole bez veze da brbljaju unaokolo o
Frojdu, injenica da su mnogi zaista doli do otkria
realnog postojanja svoje podsvesti (i poinju ak i da
primaju na sebe odgovornost za nju) moe da bude seme naeg spasenja. Naa skorojevika zainteresovanost
za postojanje i izvor naih predrasuda, prikrivenih ne
prijateljstava, iracionalnih strahova, mrtvih taaka u
percepciji, mentalnih koloseka i otpora prema odrasta
nju poetak je jednog evolutivnog skoka.
I najzad, sve vee obrazovanje javnosti u oblasti
psihologije zla i samo e posluiti kao sredstvo za pre
ventivu protiv zloupotrebe te psihologije. Iako nam je
potrebno istraivanje da bismo o zlu vie znali, mi ve
sada znamo neke stvari sa sigurnou. Jedna od njih
koje su nam sada poznate je tendencija zlih ljudi da
svoje zlo projektu ju na druge. Poto nisu sposobni ili
voljni da se suoe sa sopstvenom grenou, oni tu grenost moraju da opravdaju nedostacima koje vide u dru
gima. Kada budemo razvili psihologiju zla, ova inje
nica inae dobro poznata uenim ljudima bie
objavljena na sva zvona. Postae nam lake umesto tee
da prozremo one koji se bacaju kamenjem na druge.
78
Ima ih koji se, kao na primer, Martin N. Gross u Psiho
lokom drutvu (Random House 1978) ale na trenutnu psiholoku
orijentisanost drutva, ali, i ako su elokventni u svojim napadima,
oni previaju dobre strane. Njihova predstava nije dovoljno i
roka a njihov stav dovoljno balansiran.

295

Kako se nauno interesovanje za fenomen zla bude preiavalo i dosezalo, javnost i nai pogledi na taj fe
nomen e postajati sve misleniji.
Opasnost za naunika i terapeuta
Do sada smo govorili o nainima na koje bi rad
naunika na temu zla mogao da ugrozi nau javnost.
A l i ta se deava sa samim naunicima? Zar njihova
istraivanja na ovom polju ne mogu i njih same da
izloe opasnosti? Ja mislim da mogu.
Najosnovniji istraiva zla e uvek biti terapeut.
Nijedan metod za posmatranje i ispitivanje jezgra li
nosti, po dubini i pronicljivosti, ne moe ni da prie
psihoanalizi. Nema naina da bilo ko prodre u preruenost zlih ljudi osim onih koji se pojavljuju u ulozi
izleitelja onih koji su u interesu leenja spremni
da se kao psihoterapeuti uhvate u kotac sa. zloudnom
linou ili kao egzorcist; bore sa demonom koji se krije
iza pretvaranja. Borba sa zlom, prsa u prsa, bie izvor
naih najosnovnijih podataka o njegovoj prirodi.
Neka dela iz literature o egzorcizmu istiu opas
nost kojoj je u toku borbe izloen egzorcist. Pri tom se
obino misli na fiziku opasnost jer je konkretna i o
njoj je lako govoriti. A l i meni se ini da je od opas
nosti po njegov ivot ili fiziku deformaciju jo vea
ona koju nosi rizik da mu dua bude oteena ili za
gaena. Mislim da se psihoterapeut koji se istinski upu
sti u rad sa nekom zlom osobom u neku ruku izlae
slinom riziku. O tome ne znamo ba mnogo zbog toga
to se zli ljudi vrlo retko podvrgavaju psihoterapiji. A l i ,
ako ova knjiga uspe da podstakne interesovanje psihi
jatara za fenomen zla, bie sve vie terapeuta koji e
biti voljni da eksperimentiu sa moguim nainima le
enja. Njima savetujem da budu paljivi. Bie u situa
cijama u kojima mogu da budu vrlo ugroeni. Mislim
da mladi terapeuti, koji jo ue kako se treba boriti sa
obinijim otporima i kontratransferima, ne treba da se
296

prihvataju takvog eksperimentisanja. U to ne bi tre

balo da se uputaju ni oni koji jo nisu izvadili brvno
iz svoga oka, jer su terapeuti slabih dua najranjiviji.
Opasnost postoji ne samo za terapeute, egzorciste i
lekare, ve i za svakoga ko je preokupiran temom zla.
Uvek postoji rizik od kontaminacije na ovaj ili onaj
nain. Sto se vie pribliimo zlu, vee su anse da e
mo i sami postati zli. Svima naunicima ak i oni
ma iji je rad ogranien na biblioteku ili sterilnu labo
ratoriju ozbiljno savetujem da svoje istraivanje po
nu itanjem knjige avoli iz Ludona od Oldosa Hakslija (iz koje sledi citat). 7 9 Sve dok razvijanjem psiho
logije zla ne steknemo vie znanja, neemo nai bolji
rad napisan na temu zle kontaminacije od ove istorijske analize tih zlokobnih dogaaja u francuskom gra
du sedamnaestog veka. Neka se istraiva ili terapeut
seti:
Efekat koji prati konstantnu i intenzivnu koncen
traciju na zlo uvek je katastrofalan. Oni koji kre
u u krstaki pohod ne za Boga u sebi, ve protiv
avola u drugima, nikada nee uiniti svet boljim,
ve e ga ostaviti onakvim kakav je bio, a ponekad
ak i vidno gorim nego to je bio pre nego to su
zapoeli pohod. A k o uglavnom razmiljamo o zlu,
mi, bez obzira koliko odline bile nae namere,
stvaramo uslove da se zlo manifestuje (s. 192).

Ne postoji ovek koji moe da koncentrie svoju

panju na zlo, ili moda ak i samo na ideju zla,
a da to na njega samog nema efekta. Biti vie
protiv avola nego za Boga neverovatno je opas
no. Svaki rsta je u opasnosti da poludi. Njega
proganja zloba koju pripisuje svojim neprijate
ljima; ona na neki nain postaje deo njega sa
mog (s. 260).
79

H a r p e r & Row, 1952.

297

Opasnost

perspektivi

I najzad, jo jedna stvar u vezi sa naunim istrai

vanjem ljudskog zla koja bi mogla da nas zabrinjava j e
ste opasnost kojoj moe da bude izloena sama nauka.
Nauna tradicija slobode od vrednovanja nala bi se
pod velikom pretnjom. A k o ovu tradiciju smatramo os
novom nauke, zar nauka zla koja je, kao to zna
mo, zasnovana na apriornim sudovima nee potkopati
sam temelj nauke kakvu sada znamo?
A l i , moda ovaj temelj nauke i treba da se menja.
Osim u veoma retkim sluajevima, nauno istraivanje
se vie ne odigrava u jednostavnoj laboratoriji i ne
obavlja ga samotni, nezavisni naunik koji za istinom
traga radi nje same. U dananje vreme nauno istrai
vanje uglavnom finansiraju vlada ili industrija u ob
liku grupnih poduhvata i po planu rukovodilaca. Tehno
logija koja je potrebna za savremeno istraivanje po
stala je toliko komplikovana da moe biti i opasna. U
stvari, savremena nauka je postala toliko nerazdvojivo
isprepletena sa velikim biznisom i velikom vladom da
ista nauka vie i ne postoji. A ono to izgleda da
je krajnji produkt nauke koja je potpuno odvojena od
religijskog uvida i istina, to je strejndelajansko ludilo
trke za naoruanjem, isto kao to je krajnji produkt
religije koja ne podlee naunoj podozrivosti i samoispitivanju raspuinsko ludilo Dounstauna.
, Postoje zaista opravdani razlozi za sumnju da tra
dicionalna nauka osloboena od vrednovanja vie ne
zadovoljava potrebe oveanstva za sumnju da nau
ka vie ne moe ili ne treba da ignorie pitanje vred
novanja. Najoiglednije od tih vrednovanja se odnosi na
pojam zla. Dok smo iveli u neprestanoj opasnosti od
divljih ivotinja, poplava, sua, gladi i infektivnih bo
lesti, nae odranje je zavisilo od toga u kolikoj meri
je naa rasa mogla da kontrolie ove ogromne spoljanje sile. Nismo imali ni mnogo vremena, a ni potrebe
za nekom introspekcijom. A l i poto smo te spoljanje
opasnosti suzbili naom naukom (tradicionalno slobod298

nom od vrednosti) i tehnologijom (koja je iz nje proizala), pojavile su se unutarnje opasnosti i to s pro
porcionalnom brzinom. Glavna opasnost za nae samo
odranje vie nije priroda spolja, ve naa sopstvena.
ljudska priroda, iznutra. Ono to svet stavlja u veliku
opasnost su naa nebriga, naa neprijateljstva, naa se
binost, na ponos i nae samovoljno neznanje. I ako
sada ne budemo u stanju da suzbijemo i preobrazimo
potencijal za zlo u ljudskoj dui, biemo izgubljeni. A
kako emo to uspeti ako nismo voljni da se pozabavimo
sopstvenim zlom sa istom onakvom temelj itou i nepristrasnom razboritou kojom inae posmatramo spoljanji svet?
Opasnosti kojima je protkan razvitak psihologije
zla su veoma realne. One nikako nisu za potcenjivanje.
Stvaranje moralnih sudova, meanje miljenja sa na
unim injenicama, zloupotreba naunih informacija od
strane zlobnih i neupuenih ljudi i rizici koje donose
bliski kontakti sa zlom nisu samo teoretske opasne
zamke. U toku procesa razvitka psihologije zla neki e
u njih upasti. Bez obzira to je, na naine koji su ra
nije opisani, u prilinoj meri mogue izbei ove zamke,
nimalo ne sumnjam da e rtava ipak biti. A l i u svetu
konglomerata i neutronske bombe, stradanja Jevreja i
Milaja, put izgleda ist. Opasnosti koje moe da donese
razvijanje psihologije zla po svojoj veliini ne mogu ni
prii onoj koja nam preti ako ljudsko zlo ne podvrgnemo napornoj i koordiniranoj naunoj istrazi. I, ma
koliko bile potencijalne opasnosti koje psihologija zla
moe da donese, jo su vee one koje nam prete zbog
toga to tu psihologiju nemamo.

METODOLOGIJA LJUBAVI
Zlo je runo.
Do sada smo se, sasvim ispravno, koncentrisali na
njegove opasnosti i destruktivnost. A l i postoji jo jedan
299

aspekt njegove rugobe koji treba pomenuti. To je, sit

na, jevtina, neukusna dosadnost.
Umiljeno zlo je romantino i raznovrsno, pie Simon Veil u svom eseju Kriterijumi mudrosti; pravo
zlo je turobno, monotono, jalovo i dosadno. Nije udo
to ga je C. S. Luis, kada je opisivao pakao, uporedio sa
sivim, dosadnim gradom u britanskom Midlandsu. 80 M o
ja najnovija vizija pakla dobila je novu sliku posle ne
davne posete Las Vegasu; beskrajni emporijum maina
za kockanje, potpuno izdvojen iz raznolikosti dana i no
i, monotono buan zbog neprestane galame koju stva
raju zvui kada maine oglase neiji besmisleni dobitak,
zakren ljudima beivotnih oiju koji grevito ali siste
matski cimaju poluge maina i to e initi za sva vre
mena. Zaista, sav neukusni sjaj Las Vegasa samo je
varka, smiljena da prikri je njegovu uasnu turobnost.
Covek koji ima sree da doivi da upozna nekog
sveca, upoznao je nekog apsolutno jedinstvenog. Iako nji
hove vizije mogu da budu vrlo sline, linosti svetaca
se meusobno veoma razlikuju. Ovo je zbog toga to su
sveci ljudi koji su u potpunosti postali sopstveno bie.
Bog svaku duu stvori razliitom od ostalih, tako, kada
se sve blato sa nje konano spere, njegova svetlost e
kroz svaku od njih zablistati u divnoj, koloritnoj, to
talno novoj formi. Kits je ovaj svet opisao kao d o
linu gde se due stvaraju i, znali to oni ili ne, kada
svojim pacijentima pomau da se oiste od blata, psiho
terapeuti uestvuju u inu stvaranja svetaca. Psihote
rapeuti, naravno, znaju da je njihov osnovni zadatak
da svoje pacijente oslobaaju da bi postali sopstvena
bia.
Na suprotnom kraju ljudskog spektruma od svetaca
nalaze se oni najmanje slobodni, zli ljudi. Od njih se
vidi samo blato. A ono izgleda uvek jednako. U treem
poglavlju dao sam kliniki, nosoloki opis zle linosti.
Neverovatno je kako su svi zli ljudi na isti kalup. Ko
upozna jednu zlu osobu, u sutini ih je sve upoznao.
Veliki razvod (New York: Macmillan, 1946).
300

ak i psihotici, koje obino smatramo najozbiljnije po

remeenim, interesantniji su od njih. (U stvari, ima
razloga da se smatra da je u nekim sluajevima ak i
bolje biti psihotian nego zao).
I kako je onda mogue da su psihijatri sve do
sada proputali da prepoznaju ovaj oigledan, izdvojen
tip? To je zbog toga to su naseli na lanu predstavu
o ispravnosti i potenju ovih ljudi. Prevarilo ih je ono
to Harvi M. Klekli naziva maskom normalnosti 8 1 , a
moj prijatelj, svetenik, prokomentarisao je da je z l o
bolest nad bolestima. Uprkos njihovom pretvaranju
da su normalni, zli ljudi su najnenormalniji od svih.
Na neverovatno turobno ludilo raznih Adolfa Ajhmana ovoga sveta mislila je Hana Arent kada je go
vorila o banalnosti z l a . Tomas Merton to ovako vidi:
Ono to meu podacima sa sudskog procesa Ajhmanu najvie uznemiruje je injenica da ga je
psihijatar posle pregleda proglasio savreno nor
malnim. Pod normalnou podrazumevamo oseaj
za pravednost, humanost, razboritost, sa kapaci
tetom za ljubav i razume van je drugih ljudi. Na
normalne ljude ovoga sveta se oslanjamo da nas
sauvaju od varvarstva, ludila i unitenja. A sa
da poinjemo da shvatamo da su ba normalni lju
di oni koji su i najopasniji. Ti normalni, drutve
no prilagoeni, jesu oni koji bez ustruavanja i bez
oseanja munine alju dirigovane projektile i pritiskaju dugmad za otvaranje velikih festivala uni
tenja koje su oni, normalni ljudi, pripremili. 8 I ta da radimo sa zlim ljudima kad je njihova
maskarada normalnosti toliko uspena i njihova destruk
tivnost toliko normalna? Pre svega, treba da presta81

1964).
82

Maska normalnosti 4-to Izdanje (St. Louis: C. V. Mosby

Prepadi na neizrecivo
1964, s. 4546).

(New

Directions

Publishing

corp.,

301

nemo da nasedamo na tu maskaradu i pretvaranje. Ja

se nadam da ova knjiga moe da nam pomogne u ostva
renju tog cilja.
A l i ta onda? Stara maksima kae: Poznaj svog ne
prijatelja. Mi moramo, ne samo da prepoznamo, ve i da
prouavamo ove jadne, preplaene ljude. I moramo po
kuati ili da ih leimo ili da ih lokalizujemo.
A kako to sprovesti kada znamo koje su glavne
opasnosti psihologije zla? Kada znamo da postoji opas
nost da u tom procesu i sami budemo zaraeni? Ja mis
lim da je jedini bezbedan nain da se prouava pred
met koji smo a priori oznaili kao negativan upotre
ba metodologije pozitivnih vrednosti. Specifino, smat
ram da zlo moemo bezbedno da prouavamo samo me
todom ljubavi.
Jedan dvadesetosmogodinjak je proveo nekoliko go
dina kod mene na terapiji radei na zlu koje mu je u
detinjstvu naneo otac. Jedne noi usnio je san koji je
oznaio kao poetak prekretnice u procesu svoga le
enja:
Bio je rat. Ja sam bio u uniformi borca. Stajao
sam ispred kue Moristoun znate, to je ona
kua u kojoj sam proveo najgore godine detinjstva. Moj otac je bio unutra. Imao sam voki-toki
i razgovarao sa minobacakim vodom. Poruniku
sam davao koordinate kue i traio da je zaspe
vatrom. Znao sam da u, kada pone bombardovanje kue, verovatno i ja poginuti zajedno sa
mojim ocem i to me uopte nije uzrujavalo. A l i
porunik mi je zadavao muke: Imamo suvie mno
go takvih zahteva. Sumnjao je da e njegov vod
uspeti sve da postigne. To me je veoma potreslo.
Preklinjao sam ga. Cak sam mu obeao i sanduk
viskija ako uniti moju kuu. Najzad je pristao.
Rekao je da e videti ta moe da uini. To me
je oraspoloilo. A l i onda je moj otac istrao iz
kue da razgovara sa mnom. Ne seam se tano
302

ta je rekao, ali znam da je bilo neto o nekakvim

gostima ili posetiocima ili drugim ljudima. Vratio
se u kuu. Pogledao sam na put i stvarno, poja
vila se neka grupa ljudi koja je ila u pravcu
kue. Nisam ih poznavao. Nisu bili iz nae familije.
Samo posetioci. Iznenada sam shvatio da e i oni
nastradati kad pone pucnjava. Panino sam po
zvao porunika, ali ovoga puta sam ga molio da
ne puca u nas. Rekao sam da sanduk viskija moe
da zadri. On je obeao da e zaustaviti vatru i tu
sam se probudio sa ogromnim olakanjem. Znao
sam da sam na vreme uspeo da se probijem do
porunika.
Svi smo mi u borbi protiv zla isto kao pacijent u
snu. U trenutku usijanje, vrlo lako nam doe pomisao
na jednostavno reenje kao na primer, da sve te
ljude jednostavno dignemo u vazduh. I ako su nam
strasti zaista jake, biemo voljni ak i sami da na
stradamo, samo da zlo bude* izgaeno. A l i ovde smo
pred licem starog problema da cilj ne opravdava sred
stvo. Iako je zlo protiv ivota, ono je samo po sebi
oblik ivota. A k o ponemo da ubijamo one koji su zli,
i sami emo postati zli; postaemo ubice. Ako problem
zla ponemo da reavamo putem unitavanja, na kraju
emo unititi i sami sebe, ako ne fiziki, onda duhovno.
I sa sobom emo verovatno povesti i neke nevine ljude.
Pa ta onda da radimc? Kao i pomenuti pacijent,
moramo da ponemo tako to emo se odrei jedno
stavne ideje da se zlo efektivno moe pobediti unite
njem. A l i ovo nas ostavlja u nekoj vrsti nihilistikog
vakuuma. Da li treba da dignemo ruke od svega da
zakljuimo da je problem zla inherentno nereiv? Ne
bih rekao.
To bi zaista bilo besmisleno. Jer upravo u bor
bi izmeu dobra i zla lei smisao ivota i u nadi
da dobro moe pobediti. Zlo se moe pobediti dobro
tom. A k o ovo prevedemo, shvatiemo ono to smo oduvek nejasno znali: zlo se moe pobediti samo ljubavlju.

303

Znai, metodologija naeg napada naunog ili

bilo kakvog drugog mora da bude ljubav. Ovo zvui
tako jednostavno da se namee pitanje zbog ega to
nije oiglednija istina. U stvari, ma kako jednostavno
zvuala, metodologiju ljubavi je toliko teko sprovoditi
u praksi, da se zbog toga usteemo da je koristimo. Na
prvi pogled izgleda ak i nemogua. Kako je mogue voleti ljude koji su zli? Pa ipak, to je ba ono to mislim
da moramo. Da bismo mogli bezbedno da prouavamo
zle ljude, to moramo da radimo iz ljubavi. Naa poetna
taka mora a priori da bude oseanje ljubavi prema
tim ljudima.
Dozvolite mi da se vratim na moju dilemu sa Sarli
nom. Ona je insistirala da je volim bezuslovno, kao da
je odoje bez mrlje. A l i ona nije bila odoje. I ja ni
sam mogao od srca da njoj i njenom zlu pruim afir
maciju koju je toliko oajno traila. Zar nije zlo voleti
zle ljude?
Reenje ove dileme je paradoks. Put ljubavi je di
namina ravnotea suprotnosti, bolna kreativna tenzi
ja nesigurnosti, kao da hodamo po uetu koje je ra
zapeto izmeu ekstremnih ali lakih postupaka. P o
mislite na podizanje deteta. Netolerantnost prema detetovom ravom vladanju je pokazivanje nedostatka
ljubavi. Tolerisanje njegovog ravog vladanja je takoe
nedostatak ljubavi. Mi moramo da budemo na neki na
in i tolerantni i netolerantni i da prihvatimo i da zahtevamo, da budemo i strogi i fleksibilni. I moramo da
budemo gotovo boanski samilosni.
Evo kako jedan svetenik opisuje takvu samilost
Boga prema oveku stavljajui ove rei u Boja usta:
Ja te znam. Ja sam te stvorio. Voleo sam te iz
materice tvoje majke. Ti si pobegao kao to
sada zna od moje ljubavi, ali ja te volim bez
obzira na to to si, i ma koliko daleko od mene
pobegao. Ja sam onaj koji ti daje mo da bei i
nikada ti neu dati da nasvim pobegne. Ja te prihvatam onakvim kakav jesi. Opratam ti. Ja znam
304

sve tvoje patnje. Znao sara ih oduvek. Kada ti

pati i ja patim, daleko, daleko izvan granica tvog
poimanja. A znam i sve male trikove kojima se
trudi, od sebe i drugih da sakrije rugobu koju
si od svog ivota nainio. A l i ti si prelep. Tvoja
lepota je suvie duboko u tebi da bi mogao da je
vidi. Prelep si zato to si to ti, jedinstvena li
nost koja si samo ti i u kojoj se ve odraava ne
to od lepote moje svetosti kojoj nema kraja. Pre
lep si i zbog toga to ja, i samo ja, vidim lepotu
koja e postati. Kroz preobraznu mo moje lju
bavi koju slabost dovodi do savrenstva postae
savreno lep. Postae savreno lep na jedinstven,
nezamenljiv nain, koji nee biti ni samo tvoj, ni
samo moj, jer emo na njemu raditi zajedno. M
Nije lako prigrliti runou ako je naa jedina mo
tivacija to to se nadamo da na neki nepoznat nain ona
moe da se preobrazi u lepotu. A l i mit o poljupcu za
abu-princa jo uvek postoji. Samo to nam nije jasno
kako to poljubac moe abu da pretvori u princa. Kako
metodologija ljubavi funkcionie? Kako leci? Ne znam
tano.
Ne znam zbog toga to ljubav moe da funkcionie
na mnogo naina i svi su oni nepredvidljivi. Znam da
je prvi zadatak ljubavi samoienje. Kada se ovek, po
milosti Bojoj, proisti toliko da je u stanju da zaista
voli svoje neprijatelje, dogodi se divna stvar. Kao da
granice njegove due poslanu toliko iste da su skoro
providne i iz oveka pom* da zrai jedinstvena svetlost.
Efekat ove svetlosti je raznolik. Neke koji su na
putu svetosti podstai e da se bre kreu. Drugi, koji
su na putu prema zlu, u dodiru sa njim e promeniti
pravac. Sam nosilac svetlosti (koji je ^ m o sredstvo;
jer svetlost je Boja), najee nee biti svestan uticaja koji izvrava. I najzad, oni koji mrze svetlost, na83

vembra
s. 44).

Iz Z n a n o od Preasnog dr Charles K. Robinsona, 4. no

1973 (Duke Divinity School Review, zima 1979, tom 44,

305

pae ga. Meutim, njihova zla dela kao da nestaju

progutana svetlou. Na taj nain se zloudna energi
ja unitava, suzbija i neutralie. Ovaj proces za nosioca
svetlosti moe da bude bolan i ponekad ak i fatalan,
to. meutim, ne znai da je zlo pobedilo. Naprotiv,
ono se vraa poiniocu. Ve sam rekao u knjizi Put
kojim se rede ilo: Z l i ljudi su raspeli Hrista na krstu
tako da svi moemo izdaleka da ga vidimo. 8 4
Najbolji nain da pruim specifian prikaz metodo
logije ljubavi bie ako citiram rei jednog starog svetenika koji je proveo mnoge godine borei se sa zlom:
V e l i k i je broj naina na koji se moe postupati sa zlom
i nekoliko na koje se moe pobediti. Svi su oni razne
ravni jedne istine da je jedini pravi nain da se pobedi zlo ako se ono ugui unutar voljnog, ivog ljud
skog bia. Kada se tamo apsorbuje kao to suner upi
ja krv ili srce koplje koje ga probija, ono gubi mo i
8
dalje ne ide. *
Leenje zlih ljudi bilo nauno, bilo na neki dru
gi nain moe da se postigne samo uz ljubav po
jedinaca. Potrebna je voljna rtva. Individualni izleitelj mora da dozvoli da njegova ili njena dua postane
bojno polje. On ili ona mora rtveno da apsorbuje zlo.
I ta onda uva duu od unitenja? A k o ovek u
svoje srce primi zlo kao koplje, kako da preivi nje
gova dobrota? Cak i ako se zlo u tom procesu pobedi,
zar nee biti isto i sa dobrim? Sta e se postii osim
nekakve besmislene trgovine?
Na ovo mogu da odgovorim samo jezikom misticiz
ma. Mogu da kaem samo da postoji misteriozna alhemija kojim rtva postaje pobednik. Kako C. S. I^uis pi
e: Kada je voljna rtva, koja nije poinila nikakvo
zlodelo bila ubijena umesto zloinca, sto je pukao i sa
ma smrt je poela da se kree unazad. 8 6
M

Simon & Schuster, 1979, s. 279.

Gale D . W e b b e , No i nita ( N e w York: Seabury press,
1964, s. 109)
86
Lav, vetica i orman (Collier? Macmillan, 1970, s. 160)
85

306

Ne znam kako do ovoga dolazi. A l i znam da je

tako. Znam da dobri ljudi mogu sebi da dozvole da ih
probode zlo drugih da na taj nain budu probijeni a
opet nekako neprobijeni da ak na neki nain budu
i ubijeni, a ipak nekako preive i ne predaju se. I uvek
kada se to dogodi, doe do male promene ravnotee sna
ga u svetu.

307

SADRAJ

RUKUJ

UVOD

PA2UIVO

G L A V A 1. C O V E K KOJI JE S K L O P I O P A K T SA A V O L O M

GLAVA 2. U P R A V C U P S I H O L O G I J E Z L A
O modelima i misteriji
Pitanje ivota i smrti

Sluaj B o b i j a i njegovih roditelja
Z l o i greh
Narcizam i volja

GLAVA 3 . S U S R E T I S A Z L O M
VOTU

37

37
44
50
73
83

91
93
118
131
143
152

165

166
170
179
187

N e m a reenja
Z l o i mo

192
197

199

SLUAJ

osoba

4.

POUAN

U poetku, konfuzija

Jedno ili drugo: dete ili odrasla
S a m a sebi zakon

San o velianstvenoj maini

GLAVA

SARLINA:

14

U SVAKODNEVNOM I

Sluaj Rodera i njegovih roditelja

Sluaj Hartlija i Sare

Mentalna bolest i imenovanje zla .
Sluaj vudu-sna
Sluaj fobije od pauka

K a d a bih ponovo morao da pokuam

G L A V A 5. O P O S E D N U T O S T I I E G Z O R C I Z M U
Da li avo postoji?
Panja:

visoki napon

204

204

207

Aspekti dijagnoze i leenja

213

Prouavanje i pouavanje

22*

Otac lai

228

G L A V A 6. M I L A J : I S P I T I V A N J E G R U P N O G Z L A
Zloinstva

U v o d u grupno zlo

239

240
243

Uz lestvicu kolektivne odgovornosti

248

Pojedinac pod stresom

248

G r u p n a dinamika: zavisnost i narcizam

251

Specijalizovana grupa: U d a r n a grupa B a r k e r

256

Velika specijalizovana grupa:

263

Najvea grupa: ameriko drutvo 1968. g.

Ubijanje ljudi
Spreavanje

grupnog

zla

G L A V A 7. O P A S N O S T I N A D A

vojska

270

276

284

288

van

ja iza na

288
289

Opasnosti psihologije zla

Opasnost moralnog presuivan

Opasnost od skrivanja moralnog
unog
autoriteta

Opasnost od zloupotrebe nauke

ja
presudi

Opasnost za naunika i terapeuta

Opasnosti u perspektivi
Metodologija

ljubavi

291
293

296

298

299