KOENJE ASINHRONOG

MOTORA
Razmatramo tri naina koenja:
1.
2.
3.

Rekuperativno;
Protivstrujno na dva naina;
Dinamiko ili koenje jednosmernom
strujom.

1. Rekuperativno koenje
Pokazano je da asinhroni motor radi kao
asinhroni generator (razvija negativan
momenat) kada je brzina obrtanja vea od
sinhrone brzine (>s), odnosno kada je
klizanje negativno (s<0).
U reimu asinhronog generatora mehanika
energija koja se pretvara u elektrinu predaje
(vraa) se izvoru napajanja, ako ovaj moe
da primi.

Rekuperativno koenje
U opisani reim koenja moe se doi na
dva naina:
a) Ako se brzina motora povea iznad
sinhrone. Tipian primer su kolica sa
asinhronim pogonom na nizbrdici.
b) Ako se sinhrona brzina smanji ispod
trenutne brzine. Primeri su smanjene
uestanosti napajanja, ili poveanje broja
polova.

Rekuperativno koenje
Za realizaciju ovog koenja nije potrebna
dodatna oprema.
PRIMENA:
Koenje kod pogona sa potencijalnom
prirodom optereenja i u stacionarnom i u
prelaznom reimu;
Koenje radi smanjenja brzine kod
regulisanih pogona.

Rekuperativno koenje
Prikazane su dve statike karakteristike momenta
(mehanike karakteristike), u I-kvadrantu (motornom) i u
II-kvadrantu (generatorskom), pri sinhronim brzinama s1 i
s2.
Kretanje radne take na statikim karakteristikama kada
se sinhrona brzina trenutno smanji sa s1 na s2:
Iz stacionarnog stanja, taka (A), radna taka se
premeta u (B) na novoj karakteristici, zatim preko
take praznog hoda (C), do novog stacionarnog stanja
sa manjom brzinom, taka (D).
Rekuperativno (generatorsko) koenje se ima na delu
karakteristike od take (B) do take praznog hoda (C), pri
sinhronoj brzini s2.

Rekuperativno koenje mehanike

karakteristike
4
3

moment[r.j.]

2
1
0
1
2

mm
A
s1
C
s2
me<0
D

3
4

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9

brzina[r.j.]

1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5

Rekuperativno koenje statike karakteristike

struja
6

Rs=0,
M,
PFe=0

struja[r.j.]

D
s2 C

0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9

brzina[r.j.]

s1
1

1.1 1.2 1.3 1.4 1.5

Rekuperativno koenje statike

karakteristike struja
3.5

PFe=0

struja[r.j.]

2.5

1.5

0.5

0
0.6

0.7

C
s2
0.8

s1
0.9

brzina[r.j.]

1.1

1.2

2. PROTIVSTRUJNO KOENJE
Prvi nain
Ovo koenje mogue je primeniti samo
kod motora sa namotanim rotorom.
Ostvaruje se ukljuivanjem velikog
dodatog otpora u kolo rotora.

Protivstrujno koenje (I nain) mehanike

karakteristike
Koenje otpoinje prelaskom iz stacionarnog stanja,
taka (A) u taku (B).
Pogon se moe zaustaviti ako se dobije
Me(=0)< Mm
za sluaj reaktivne prirode optereenja, taka (C) na
slici. Zaustavljanje se moe ostvariti u sluaju da je otpor
rotora prilagoen optereenju pogona, taka (E) na slici.
Pogon se moe reversirati do novog stacionarnog stanja
u sluaju potencijalne prirode optereenja, taka (D) na
slici.

Protivstrujno koenje (I nain) mehanike

karakteristike
2
1.8

Rrd=0

1.6

moment[r.j.]

1.4
1.2
1
0.8
0.6

0.4

Rr+Rrd

0.2
0
0.6

mm

0.4

0.2

0.2

0.4

B
0.6

brzina[r.j.]

0.8

1.2

Protivstrujno koenje (I nain) statike

karakteristike struja
1.5
1.4

Rrd=0

1.3

struja[r.j.]

1.2
1.1
1

0.9

0.8

Rr+Rrd

0.7

0.6
0.5
0.6

0.4

0.2

0.2

0.4

0.6

brzina[r.j.]

0.8

1.2

2. PROTIVSTRUJNO KOENJE
Drugi nain
Ostvaruje se promenom smera obrtanja
obrtnog magnetnog polja, promenom
redosleda faza na statoru.
Ovaj nain moe se primenjivati i na
motore sa kaveznim rotorom.
Na slici je prikazan primer protivstrujnog
koenja promenom redosleda faza kod
motora sa kratko spojenim rotorom koji
pokree potencijalno optereenje.

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa kaveznim rotorom mehanike
karakteristike
Koenje otpoinje ukrtanjem dve faze na statoru,
usled ega se radna taka premeta iz (A) u (B).
Od take (B) do (C) imamo protivstrujno koenje.
Ubrzanje pogona sa suprotnim smerom obrtanja
poinje od take (C) i traje do negativne sinhrone
brzine, taka (D).
Od take (D) do (E) ima se rekuperativno koenje.
U taki (E) nastupa novo stacionarno stanje u
reimu rekuperativnog koenja.

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa kaveznim rotorom mehanike
karakteristike
3
2.4

moment[r.j.]

1.8
1.2

0.6

1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2

0.2

0.4

0.6

0.8

0.6
1.2
1.8

2.4
3

brzina[r.j.]

mko

mm
1.2

1.4

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa kaveznim rotorom statike
karakteristike struja
6

B
5

Mora se naglasiti da je
za vreme protivstrujnog
koenja (B do C) struja
motora jako velika,
vea od polazne!

struja[r.j.]

1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2

0.2

brzina[r.j.]

0.4

0.6

0.8

1.2

1.4

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa namotanim rotorom mehanike
karakteristike
Kod motora sa namotanim rotorom ovaj nain koenja je
povoljniji:

1. moe se dobiti vei koioni momenat;

2. struja motora se moe ograniiti.
Statike karakteristike ilustruju primer sa pogonom u kome
je motor sa namotanim rotorom.
VANA NAPOMENA: Kod protivstrujnog koenja motor
uzima energiju iz izvora (mree), ova energija i energija
koenja pretvaraju se u toplotu u motoru i dodatom otporu
rotora, ako ovaj postoji.

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa namotanim rotorom mehanike
karakteristike
Koenje otpoinje ukrtanjem dve faze na statoru i istovremenim
ukljuenjem velikog otpora u kolo rotora, prelazi se iz take (A) u taku
(B). Koioni momenat koji se sada dobija je znatno vei nego u sluaju
bez dodavanja otpora. Takoe, dodati otpor ograniava struju i
omoguava da se veliki deo energije koenja disipira (pretvara u
toplotu) izvan motora.
Protivstrujno koenje se ima izmeu taaka (B) i (C).
Od (C) do (D) imamo ubrzavanje sa suprotnim smerom obrtanja, u
motornom reimu do sinhrone brzine.
Od take (D) do take (E) imamo dalje ubrzavanje pogona, u reimu
rekuperativnog koenja.
Stacionarno stanje u taki (E) je u reimu rekuperativnog koenja.

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa namotanim rotorom mehanike
karakteristike
3
2.4

moment[r.j.]

1.8
1.2

E1

mm

0.6

1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2

0.2

0.4

0.6

0.8

0.6
1.2
1.8

2.4
3

brzina[r.j.]

mko

1.2

1.4

U bilo kom trenutku

u periodu rada
izmeu taki (C) i
(D) moe se iskljuiti
(premostiti, kratko
spojiti) dodati otpor,
ime se poveava
moment motora, a
time i koeficijent
ubrzanja. Ustaljeno
stanje koje se tada
dobija je na manjoj
brzini, taka (E1).

Protivstrujno koenje (II nain)

motora sa namotanim rotorom statike
karakteristike struja
6

Za vreme
protivstrujnog
koenja (B do C)
struja motora je
velika, ali se
moe ograniiti
odgovarajuim
izborom
vrednosti
dodatog otpora.

struja[r.j.]

B
3

E E1

1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2

0.2

brzina[r.j.]

0.4

0.6

0.8

1.2

1.4

3. DINAMIKO KOENJE
Koenje jednosmernom strujom
PRINCIP RADA: Kroz namotaje statora propusti se jednosmerna struja usled
ega se u motoru obrazuje nepokretno magnetno polje. Ako se rotor obre u
njemu e se indukovati elektromotorna sila, odnosno uspostaviti struja koja
e (ije e polje) sa nepokretnim poljem obrazovati momenat koji se
suprotstavlja obrtanju, koioni momenat. Maina radi kao sinhroni generator,
pri emu je induktor stator, indukt rotor, a potroa omski otpor u kolu rotora.
Odgovarajue analitike relacije za opisani reim mogu se dobiti ako se poe

od izraza za struju rotora. Poto je uestanost napajanja statora sada s=0

dobija se izraz:

N:

I r
Relativna brzina rotora je:

Us
j r M

Rr j r
r M Rs

Dinamiko koenje koenje jednosmernom strujom

Analitiki izraz za mehaniku karakteristiku motora je:
N:

Rr
Rr M 2
2
Me
I r
r
R 2 2 M 2
r

Negativan
predznak

Moe se pokazati da postoji reenje jednaine:

Odnosno, da momenat motora pri brzini:

ima ekstremne vrednosti:

U s

R
s

U s

Rs

M e
0

Rr
p
r M
2

1
M
Me
2 r M

Napon Us je efektivna vrednost faznog napona napajanja statora, ali kako

je s=0 trenutne vrednosti napona po fazama su:
0
usa 2 U s cos 0

s usa U s
s 0
usb 2 U s cos 120

usb
Us / 2
0
usc 2 U s cos 240
s usc
Us / 2
PRAKTINO ovo bi znailo da se na fazu (a) statora mora dovesti
jednosmerni napon Us sa + krajem na poetku, a - krajem na kraju
faznog namotaja, dok se na faze (b) i (c) mora dovesti jednosmerni
napon Us/2, sa + krajem na krajevima, a - krajem na poetku ovih
faznih namotaja.
Realizacija ovakvog trofaznog jedosmernog napajanja bila bi vrlo
sloena, a time i nepraktina, jer bi morali da raspolaemo sa dva
razliita jednosmerna izvora i morali bi nam biti dostupni svi krajevi
statorskih namotaja.

Dinamiko koenje
koenje jednosmernom strujom
Realizacija ovakvog
trofaznog jedosmernog
napajanja je sloena
(nepraktina), jer
moramo da raspolaemo
sa dva razliita
jednosmerna izvora i
morali bi nam biti
dostupni svi krajevi
statorskih namotaja.

U1
+

Us

V2

Us / 2
+

V1

U2

W2

Us / 2
W1

Isti koioni efekat moe se postii i jednostavnim

prikljuivanjem odgovarajueg jednosmernog napona (Udc)
na dva lako dostupna kraja statora.
Vrednost napona Udc koja e dati isti koioni momenat kao i
kod trofaznog jedosmernog napajanja odreuje se iz
jednakih magnetopobudnih sila statora, a zavisie od sprege
(naina povezivanja namotaja) statora.

dc

dc

dc

U
dc

dc

Stator spregnut u zvezdu

Magnetopobudna sila od trofaznog jedosmernog
napajanja je:
Us
1
1

Fs3
N s
1 cos 120 cos 240
Rs
2
2

Us
3
Ns
2
Rs

Magnetopobudna sila koja se ima kada se jednosmerni

napon Udc dovede na dva ulazna kraja statorskog
namotaja je:
U
U dc
3
Fdc
N s
2
Rs
Ns broj navojaka po fazi

dc

Fdc

Fs3 Fdc

Iz uslova jednakosti:

Us

Dobija se:

Me

Rr

Rr M

U dc
3

r M
2

U dc

3 Rs

Negativan
predznak

U cilju poboljanja efikasnosti koenja mogu se koristiti

i druge sprege (naini vezivanja) namotaja statora.
Na slici su prikazane mehanike karakteristike motora
u reimu dinamikog koenja.

Mehanike karakteristike motora u reimu

dinamikog koenja
3

Ijs2

moment[r.j.]

Rr2

s sn
I s I js

Rr1

I js1 I js 2
Rr1 Rr 2

Ijs1

mm

3
1

0.8

0.6

0.4

0.2

0.2

brzina[r.j.]

0.4

0.6

0.8

1.2

Pogodne mehanike karakteristike mogu se ostvariti

podeavanjem vrednosti jednosmernog napona, odnosno
struje i odgovarajuim dodatim otporom rotora (ako je motor
sa namotanim rotorom).
Napomena: Izvedeni proraun ne uvaava zasienje
motora, usled koga se vrednost induktivnosti M moe
znaajno menjati. Uvaavanje ovog efekta bitno bi
komplikovalo proraune, ali se to zasienje nekada u praksi
mora uzimati u obzir.
Primer: Da bi kod motora snage 3kW maksimalni momenat
pri dinamikom koenju bio jednak prevalnom momentu na
prirodnoj mehanikoj karakteristici, jednosmerna struja
kojom se napaja stator mora biti skoro dva puta vea od
nominalne struje.