Vi ste boginja - otkrijte koja

Afrodita olicava arhetip ljubavnice, a Artemida arhetip sestre. Pogledajte u koj

im boginjama su olicene "tatina cerka", majka i supruga, a koja predstavlja mudr
u enu.
Pin It
vi_ste_boginja_1
U na em dubokom nesvesnom kriju se arhetipovi koji nam oblikuju stavove, pona anje i
licnost. Oni nam ponekad poma u, ali zapravo nas ogranicavaju i onemogucuju nam d
a razvijemo stvarne potencijale. Bez obzira na to da li se poistovecujete sa sup
rugom, majkom, mudrom enom ili ratnicom, u vama ima prostora za sve njih
Mnogi ljudi uvereni su kako je ono to im se dogada jedinstveno, svojstveno samo n
jima i da su drugaciji od svih drugih. To razmi ljanje nije daleko od istine. Na e a
mbicije, sklonosti, pona anja takvi su zbog okolnosti koje nas odreduju od dana ro
denja, no postoji i ne to to je deo dubljih slojeva na e du e. Taj deo, koji spada u du
boko nesvesno, cesto je pod uticajem sila koje su u ljudskoj psihi prepoznate od
antickog doba i mitovima se prenose iz generacije u generaciju. I tako se, htel
i ne hteli, mo emo prepoznati i u drugima! Karl Gustav Jung, zacetnik analiticke p
sihologije, razlikovao je u tom nesvesnom dva sloja: licno i kolektivno nesvesno
, a upravo iz tog kolektivnog, temeljenog na mitovima i simbolima, razvila se ar
hetipska psihologija koju su nakon njega usavr avali mnogi sledbenici
jungijanci.
Jedna od njegovih ucenica je i Jean Shinoda Bolen, koja je svojim radom u la u naj
dublje slojeve nesvesnih i arhetipskih sila koje uticu na na u licnost, pod uticaj
em kojih smo toliko razliciti, a opet slicni jedni drugima. Kombinujuci grcku mi
tologiju i arhetipove koji su iz nje razvijeni unutra nji, duboko nesvesni obrasci
do ivljavanja i pona anja
J. S. Bolen je u svojim knjigama Bogovi u svakom mu karcu i
Boginje u svakoj eni opisala tipove mu karaca i ena, dajuci im imena prema bogovima
i boginjama iz starogrckih mitova.
Arhetipovi nam mogu pomoci da razvijemo sopstveno pona anje i izbore, ali i dati n
am ideju kako da sebi pomognemo njihovim aktiviranjem. Upravo na taj nacin mo emo
ubla iti ili otkloniti negativne obrasce u pona anju i postati bolje, uravnote ene i s
recnije osobe. I sama sam nekoliko va nih ivotnih situacija razre ila upravo aktivira
njem arhetipa koji mi je ponudio kvalitetnije izbore od onoga koji je tada bio d
ominantan. Postoji sedam temeljnih arhetipova koji vladaju enama, a na koje nam p
a nju skrece Jean S. Bolen: boginja Afrodita
arhetip ljubavnice, Artemida
arhetip
sestre, Atina tatina cerka, Demetra
majka, Hera
supruga, Hestia
mudra ena, tetka
i Persefona mamina cerka.
Mo emo se prepoznati u jednom ili vi e arhetipova koji vladaju na im ivotima u razlicit
im ivotnim razdobljima. Ogranicenja koja osecamo kad se poistovetimo s jednom bog
injom cesto nadilaze prednosti koje imamo u njihovoj ko i. No znanje o prednostima
i nedostacima (tamna strana) svake, kao i o nacinima kako probuditi arhetipske
boginje u sopstvenom ivotu, mo emo iskoristiti za svoju dobrobit i dobrobit onih ko
ji nas okru uju. U ovom tekstu osvrnucu se na deo svih arhetipova koji se odnosi n
a ljubavni ivot i ponuditi savet ta uciniti ako u svojoj strukturi kao dominantan
imate neki arhetip, a izostaje kvalitet u ljubavnom odnosu. I sama sam, cesto sp
ontano, u ivotu pravila izbore koji bi u meni probudili onu boginju koja daje re en
je, a jednom sam, odustajanjem od onoga to bi Demetra ucinila, uspela da ostvarim
temeljnu promenu pona anja prema sopstvenoj cerki, to je rezultovalo na im izuzetno
kvalitetnim odnosom.
Afrodita boginja ljubavi i lepote, arhetip ljubavnice:
predstavlja seksualnost, u ivanje i lepotu, prisiljavajuci enu da ostvari i kreativ
nu i prokreativnu ulogu. ena kod koje dominira ovaj arhetip je zavodnica, dama, p
rivlaci mu karce i u iva kad su oni u nju zaljubljeni. Kao ena mo e biti izuzetno zahte
vna, a sebe ce realizovati ako razvije svoju kreativnost. Cesto udi za decom, ali
inspiracija za to nije u majcinstvu, nego u zaljubljenosti u mu karca s kojim eli
potomstvo. Zanimljivo je da privlaci mu karce, ali cesto nije srecna u ljubavi jer

je privlace uglavnom oni koji za nju ili prema njoj nisu dobri. Imace narocito
problematican odnos s mu karcem Hefestom, koga je majka odbacila pa prema enama ist
ovremeno oseca privlacnost i mr nju. Zaljubljiva je i za svakog mu karca misli da je
onaj pravi, no samo dok traje zaljubljenost. Drugi cesti obrazac je da se zalju
bi u mu karca koju nju ne eli. Poma e joj razvoj arhetipova Here ili Demetre u majcin
stvu, ili Hestije kako bi pod kontrolu stavila svoju strast, koja mo e biti razorn
a.
Artemida boginja lova, arhetip sestre:
personifikuje nezavisnu enu, usmerenu prema dostignucima, takmicarskog karaktera.
ena Artemida ivi u pokretu (aktivan ivot), potrebni su joj stalni izazovi, a brak
i deca joj nisu potrebni ako nema aktivne arhetipove Here ili Demetre. Iako joj
emotivna bliskost nedostaje, lako ce je kompenzovati bliskim prijateljskim i ses
trinskim odnosom. Cesto je razorna u odnosu na druge, lako povredi druge ili im
nanese tetu. Re enje je da kroz sopstveni bol nauci da bude ranjiva. Najnegativniji
aspekt njenog karaktera su emocionalna nedostupnost i nemilosrdnost, a re enje je
razvijanje saosecanja prema drugima, kao i opra tanje sebi i drugima. Tada postaj
e svesna da joj je bliskost potrebna kao i nezavisnost.
vi_ste_boginja_2Atina boginja mudrosti, arhetip tatine cerke:
predstavlja racionalnu, samouverenu enu kojom vlada razum, a ne srce. Mo e biti pre
stroga i tako upla iti mu karca. U odnosu s mu karcem te i partnerstvu, ravnopravnosti i
uva avanju. Kao cerka koja je oceva mezimica, naklonjena je mocnim mu karcima koji
odgovaraju arhetipu patrijarhalnog oca, efa, vode. Voli uspe ne mu karce i sama bira
svog partnera, a oni je cesto razocaraju. Re enje se nalazi u otkrivanju deteta u
sebi, odustajanju od svemoci i izgradnji kvalitetnog odnosa s majkom. Razvijanje
m sopstvenog majcinstva i aktivacijom arhetipa Demetre uci da razume sopstvenu m
ajku, druge ene, ali i sebe. Tada postaje spontana, opu tenija, a ujedno dozvoljava
drugima da je ute e i zagrle, odustajuci od uloge ratnice i mudre sveznalice.
Demetra boginja ita, arhetipska majka:
predstavlja enu nagonski orijentisanu na sopstvenu decu. Ovaj arhetip simboli e mat
erinski instinkt, narocito ako je rec o eni koja ima cerku. Ona mo e biti velikodu na
, ali i destruktivna majka koja ne zna da se odvoji od dece kad odrastu i eli po
svaku cenu da bude ona koja kontroli e. Tako se mo e pona ati i u odnosu prema mu karcim
a, postajuci im majka. Brak joj nije prioritet, kao Heri, a za razliku od nje uv
ek ce se pre odluciti da podr i svoju decu nego mu a. Pasivna agresija i depresija n
ajce ci su problemi s kojima se susrece, narocito kada deca odrastu. Re enje pronala
zi kad svesno odustaje od kontrole, podstice nezavisnost sopstvene dece i razvij
a sopstvene interese koji ce joj osigurati svrhu i izvan majcinstva.
Hera boginja braka, oznacena arhetipom kao supruga:
njen je prvenstveni cilj udaja i mu joj je uvek na prvom mestu. Privlaci je bri an
i sposoban mu karac, a svom suprugu ce u svakoj situaciji dati prednost, cak i pre
d sopstvenom decom. Dan vencanja smatra najva nijim danom u ivotu. Mo e biti izuzetno
ljubomorna i posesivna ako je nesigurna u sebe. Negativnu stranu ene Here probud
ice odbacivanje od strane bracnog partnera. Ako je mu prevari, svoju ce ljutnju u
smeriti na suparnicu. Sreca ene Here zavisi od toga koliko joj je mu odan, koliko
mu je va an brak i koliko je ceni kao suprugu. Cak i kada se rastane, oseca se i p
ona a kao legitimna ena biv eg mu a. Neudata Hera osecace se neispunjenom i neuspe nom. O
krenutost radu i stvaranju kao i aktiviranje Atine mo e ubla iti negativne posledice
ovog arhetipa.
Hestia boginja ognji ta, arhetip mudre ene, tetke:
to je usamljena ena, ali i ena koja u sopstvenom domu nalazi zadovoljstvo i mir. C
esto su to tihe i nenametljive ene, a ako do ive emocionalnu povredu, povlace se u
sebe. Mo e se osecati kao stranac u sopstvenoj porodici, izolovana od brace, sesta
ra i roditelja. Seksualnost joj nije jako va na. Privlacna je tradicionalnim mu karc
ima koji ele tihu, nenametljivu enu i bri nu domacicu. Ako do ivi gubitak emocionalnog
upori ta u sopstvenom domu, nu no joj je da pronade sopstveno ja. Osnovni zadatak z

a nju tada je da radi na sopstvenom samopouzdanju aktiviranjem arhetipa Atine il

i Artemide.
Persefona
gospodarica podzemlja, arhetipska mamina cerka:
ena koja je sklona pokornosti, rtvi, udovoljavanju drugima i potrebi da je drugi v
ole. Njen je osnovni problem nespremnost na odrastanje, prevelika bliskost s maj
kom i pasivnost u stavovima prema okolini. U odnosu s mu karcem nesvesno se prilag
odava onome to mu karac eli da ona bude. Mladolika je i prilagodljiva, to ne znaci da
nije jaka. Negovanje strpljenja, kao i sposobnost da saceka da se situacija pro
meni i da se razjasne njena sopstvena osecanja medu najva nijim su pozitivnim kara
kteristikama ene Persefone. Razvijanje sposobnosti slu anja, suzdr avanje od predrasu
da i osudivanja unapred mogu joj pomoci u razvijanju osetljivosti prema drugima.
Razvijanje dobrote prema sebi pomoci ce u razvijanju najpozitivnijih aspekata o
vog arhetipa.
Preporucujem da procitate knjigu J. S. Bolen Boginje u svakoj eni, saznate vi e o o
voj temi, pronadete se u arhetipovima i odaberete da aktivirate one boginje koje
ce vam omoguciti primerenije pona anje, izbore i rezultate.