KARAOREVII

Stolovanje vladara od loze Karaorevia je, meu deset srpskih dinastija, jedno od najkraih.
Najdue su vladali Vlastimirovii nepuna tri veka (680950), po vie od dva veka su vladali
Nemanjii (11661371), Kotromanii (12501463) i Petrovii (16831918), neto manje od
dva veka Vojislavljevii (9761162), po tri etvrti veka Brankovii (14271502) i 72 godine,
sa prekidima Obrenovii (od 1815. do 1903), a po pola veka Vukanovii (11121162) i
Lazarevii (13711427). Od 1804. do 1945. godine su vladali Karaorevii, punih 68
godina, raunajui i vreme od aprilskog sloma 1941. do Treeg AVNOJ-a 1945. U izbeglitvu
su proveli tri etvrti veka, a kao graani u blizini i sviti kneza Mihaila Obrenovia nepune tri
godine (18391842). No, bez obzira na kratkotrajnost vladavine, prekidane nasilnim
smenama, izgnanstvima i izbeglitvom, srpska istorija je, van sumnje, u poslednja dva veka u
znaku ovog vladalakog doma, bilo da se njegove zasluge veliaju ili osporavaju.
Osobenost, istorijski znaaj i ugled dinastije Karaorevia zasniva se, pre svega, na
izuzetnosti istorijske pojave i linosti njenog rodonaelnika, Voda Karaora, i na injenici
da je njen dravotvorni rad krunisan stvaranjem Jugoslavije, tvorevine kakva na Slovenskom
Jugu nije ostvarena od doseljenja Slovena na Balkan.
Meu linostima nae novije istorije Karaore kao vojskovoa, strateg ustanike borbe i
utemeljiva obnovljene drave, dakle kao vrhovni komandant i dravnik u pogledu
prelomnosti svoga poduhvata i dalekosenosti njegovog znaaja nema premca. S obzirom na
to da je bio nesporno veliki i za narod zasluni rodonaelnik, ta injenica, sama po sebi, daje
naroit poloaj i uvaenje pripadnicima ove dinastije. U pogledu dravotvorne radnje
premda su je prekidale dve okupacije zemlje (1813. i 1915), a svi vladari iz ove loze osetili
gorinu izbeglitva i izgnanstva u kratkotrajnim vladavinama ostvarena su postignua koja
su znaila ne samo velike tekovine nego i ostvarenje vekovnih tenji. Za vlade Karaora je,
posle vievekovnog ropstva, izborena sloboda i obnovljena srpska drava, a za vreme
njegovih unuka i praunuka osveeno Kosovo, osloboena Stara Raka i Juna Srbija (1912) i
stvorena prva Jugoslavija (1918), tako da su, od naih dinastija, jedino Karaorevii bili
kraljevi i Hrvata i Slovenaca.
Ako se ima u vidu da su od Nemanjinog preuzimanja velikog upanstva do stvaranja
Duanovog Carstva, kao zenita srpske srednjovekovne dravne moi i veliine, protekla
bezmalo dva veka, onda za ovakvo dravno uveanje pod Karaoreviima nema
odgovarajue paralele u naoj istoriji.
Sve to, razumljivo, ini posebnim ovu vladalaku lozu, a istovremeno je stavlja i u prvi red
meu srpskim dinastijama.
SEOBE
Sve srpske dinastije, kako u srednjem tako i u novom veku, potekle su iz naroda. To je
istovremeno i dokaz snage samoga naroda u kojem su ponicale, i uporite moi samih
dinastija koje su postajale predvodnici naroda, to je inilo uzajamno-povratnu sponu naroda i
vladara. Olienje te sprege je rodonaelnik dinastije Karaore naoko obian ovek iz
naroda, u gunju i opancima, sin pukog seoskog sirotana, koji je do domainskog ugleda doao
linim radom i samopregorom.
U umadiju se etrdesetih godina DVIII veka doselio Karaorev deda Jovan, najverovatnije
otisnuvi se iz predela Vasojevia. Jovan je u seobu poao sa braom, Simeunom, koji je ostao
u Biosci kod Uica, Radakom, koji se naselio u Mramorac, i Mitrom, koji je otiao u Bain,
dok se Jovan nastanio u Vievcu kod Rae, gde je i Karaore roen.
Poreklo Vodovih predaka, kao i mesta u kojima su vremenom bivali pre doseljenja u
umadiju, nije do kraja istraeno.

U srpskom plemenskom drutvu, ija je odlika, u nedostatku pisanih svedoanstava, jaka

tradicijska kultura i rodoslovno pamenje, koje see i do dvadeset pet kolena u prolost, to se
i danas oituje na tlu Crne Gore, sauvano je obilje podataka o precima Voda Karaora. Po
jednom od ovih predanja, poetkom DVII veka Vodovi preci su iveli u zetskom selu
Bjelastavici, gde su se prezivali Lukaevii. Odavde, kad je umro predak pop Boko, zvani
Bakun, popadija se preseli sa decom u Berislavce, selo kod Podgorice, gde se, po njoj,
prozovu Popadii.
Neko vreme su, posle Zete, bili u Crmnici, u selu Dupilu i Gluhom Dolu, odakle su preli u
kuko selo Doljane, a odatle, nakon kraeg prebivanja, u Vranj, pa u Matague kod
Skadarskog jezera. U meuvremenu, izmeu Doljana i Matagua, boravili su i u selu Zlatici.
Po jednom predanju, Vodovi preci su, pre prelaska u Vasojevie, zastali na vrelima reke
Ribnice, kod Podgorice, odakle su preli u Kovaicu. Posle boravka u nekom selu u
Ljeanskoj nahiji, izbegli su u predeo Rovaca, najpre u Lijee, a potom u Velje Duboko, kod
Kolaina. Odavde su prebegli Vasojeviima, u Lijevu Rijeku, gde su izvesno vreme probavili
u ljevorekom selu Lopatama.
Vrlo je jako predanje o boravku Vodovih predaka u selu Beranu, ispod urevih Stupova,
kao i mestu Kralji, gde se s njima svojata vasojeviko bratstvo uriia. Iz Kralja su se
sklonili u Gusinje, a odatle su pobegli u Bihor. Najpre u selo Crnu, pa u Goduu, u kojoj i
danas pokazuju mesto zvano Kuita, za koje dre da je tu iveo predak Karaorev. Postoje
potvrde i da su Vodovi preci bili u selu Dragovoljii kod Nikia, kao i u selu Maetovo kod
Prizrena (tanije: Maitevo, kod Muutita) i Bugariu na srednjem Ibru, a svee je i seanje
na njihovo prebivanje, uoi odlaska u umadiju, u selima abren i Petropolje na Sjenikopeterskoj visoravni.
Uoivi da su Karaorevi preci esto menjali mesto boravka i da je teko doi do istine,
koje je mesto zaista kolevka predaka Velikog Voda", istoriar Milenko M. Vukievi je,
obazrivo, zakljuio da je mogue da su se Karaorevi preci, silazei s Brda ili iz Metohije,
jo negde zadravali, dok nisu doli u Beogradski paaluk".
Kada se ovom nizu mesta dodaju Vievac, Petrovac (Mramorac), abare, Masloevo,
Zagorica i Kruedol, onda su Vodovi preci i njegova porodica proboravili u tridesetak naselja
pre konanog nastanjivanja u Topoli, koja je, u ova dva veka, u pravom smislu rei ognjite i
kolevka Karaorevia. Ako je u umadiji, prema Cvijievom zakljuku, zgusnuta snaga svih
srpskih zemalja, onda je ivotni put Karaorevih predaka, koji su bivakovali i zbeavali se u
toliko srpskih predela, olienje selidbenih tokova srpskog naroda tokom vekova, do slivanja u
umadiju. Sa druge strane, umadiju su naselili doljaci upravo iz krajeva u kojima su
prebivali Vodovi preci, pa je stoga ona i mogla da uzme na sebe nacionalnu oslobodilaku i
pijemontsku ulogu.
POREKLO
U nemirno, krvavo i bezakono tursko vreme, u kojem se posebno izdvaja DVII vek, kada je,
usled ratova, buna, gladi i beanije, ispremetana glavnina srpskog stanovnitva na dananjem
njegovom etnikom podruju, seljakali su se, od nemila do nedraga, i Vodovi preci. Tako su,
do dolaska u umadiju, iza njih ostale mnoge srpske oblasti Zeta, Crmnica, Kui, Ljeanska
nahija, Rovca, Vasojevii, Gusinjska oblast, Bihor, Nikika upa, Metohija, srednji Ibar,
Sjenikopeterska visoravan... Zato su u tim predelima, nastanjenim kako srpskim tako i
inorodnim, arbanakim plemenima, sauvane uspomene na boravak Vodovih predaka, pa su,
bezmalo posvuda, svojatali Voda kao svog saplemenika. Tako se moe naii i na ponovljene
tvrdnje da je Vod, na primer, poreklom Ku, Vasojevi, Srbljak ili Aanin, zatim Klimenta, a
u prizrenskom kraju ga svojata i fis inovaca.
Meutim, ne samo to Vodovi preci ne mogu istovremeno biti tako razliitog porekla, oni
uistinu ne pripadaju nijednom od pomenutih plemena, kao ni bratstvima koja ih prisvajaju.
Zabunu o Karaorevom poreklu je unelo i pogreno tumaenje diplome koju je crnogorski

vladar Petar II Petrovi Njego izdao 1840. godine Vodovom sinu Aleksandru
Karaoreviu, u kojoj se kae da Vod proistie iz drevnih knezova nae provincije
Vasojevia". No, poticanje sa tog podruja ne podrazumeva i vasojeviko poreklo.
Po nalazu etnologa Milisava V. Lutovca, u Bihoru, kao i u susednim oblastima, vrlo je
uvreeno miljenje da je u Kuitu ispod sela Godue svojevremeno iveo predak Karaorev,
doseljen iz susednog sela Crne. A u Crni je najstariji rod Gureia, iji su stari doseljeni iz
okoline Podgorice. Guriii danas s ponosom priaju kako im je 1809. godine, doprevi do
Suvodola, Karaore kao roacima poklonio oruje i veliki bakarni vojniki kazan. Tvrdnja
Guriia da od njih potiu Karaorevii ima jaku osnovu u krsnoj slavi. Naime, od 334
srpska roda u Bihoru i Koritima, koji slave dvadeset razliitih slava jedino Guriii slave
Svetog Klimenta, slavu koju su Karaorevii odravali sve do 1890. godine, kada su je
promenili. Po ouvanom rodoslovnom pamenju, zajedniki predak Guriia i Karaorevia
je Tripko Kneevi, po ijem su nadimku Guri (zbog povijenih ramena, kakva je imao i
Vod) prozvani Guriii. Tripko Guri kao da je odslikani Karaore vii od dva metra,
mrav i tamnoput, neustraivi junak i zakleti neprijatelj Turaka, a opevan je u vie junakih
pesama, meu kojima se izdvaja Tripko Guri i Beir-aga". Po Tripkovoj pogibiji, njegova se
porodica doselila u Bihor.
Kako se u ovim krajevima niko samovlasno ne moe prozvati Kneeviem, to je upameno da
se Tripko prezivao Kneevi po svom pretku knezu Bogdanu Vojinoviu, od koga je Tripko
peto koleno. A knez Bogdan Vojinovi je potomak kneza Vojislava Vojinovia, iji je
predak i rodonaelnik vojvoda Vojin iz Vuitrna. Na osnovu ovog rodoslovnog pamenja,
Karaorevii potiu od srpske srednjovekovne vlasteoske porodice Vojinovia, meu kojima
su poznati velikai Vojin, velmoa Stevana Deanskog i gospodar Gackog, Vojinovi sinovi
vojvode Milo, Altoman i Vojislav uglednici na dvoru cara Duana, te Nikola Altomanovi
gospodar Rudnika, Uica i Zveana na Kosovu.
SRODNICI
Gureii, a sa njima i Karaorevii, potiu od vojvode Vojina, odnosno kneza Bogdana
Vojinovia, od koga izvodi svoje poreklo i oko etrdeset bratstava u Crnoj Gori, meu kojima,
po ispitivanju naeg znamenitog etnologa Jovana Erdeljanovia, Radulovii u cetinjskom
Bainom Selu, Zavrgu kod Nikia i pjeivakom selu Milojevii, gde se jedan ogranak
preziva Gavrilovii, zatim Radovii i Perovii (zvani Ozrinii") u bajikom zaseoku
Duboviku, Bojanii u Krivoijama, kao i Punoevii i od njih Miloevii i Pejovii,
Marievii, Pajovii, Vodalije (Odalovii), Boratovii i Parae u njegukom Dugom Dolu,
Bogdanovii u Kopitu, Vujai ili Vujaevii, Perai i orovii u Mircu, uranovii u Dugom
Dolu i Kamenarima, itd.
U umadiji, po nalazu Borivoja M. Drobnjakovia, srodnici Karaorevia su potomci
Karaorevih strieva Kuzmii (Jockovii, Pajovii) u Mramorcu, Marinkovii (Koii,
Kojadinovii, Stankovii, Radojkovii, Jankovii) u Cerovcu, Vasii u Baniini, Saranovci
(ivanovii, Krkii, Jeremii, Binii, Backii, Vitorovii, Mitrainovii, Senii) u Selevcu,
Gitarii u Dobrodolu i Starevii u Bainu, kao i potomci Karaorevog brata Marinka
Marinkovii u Topoli i Krevcu, koji svi i dandanas slave Svetog Klimenta.
Dinastija ponikla u narodu i izrasla iz njega oroena je i sa nizom drugih rodova. Tako su,
usled enidbenoudadbenih veza, sa Karaoreviima svojta Ivanovii zvani Ivanekii u
Krevcu, Dukii u Banji, Novakovii (staro prezime) u Vlaki, Gerasimovii
(Jerinii/Radovanovii, Markovii) u Venanima i Darosavi, Manojlovii u Topoli, Simii i
Markovii u Mramorcu.
Udajama Karaorevih keri u srodstvo sa ovom vladalakom lozom su uvedene vojvodske
porodice Milovanovia, RistiaPljakia, Karamarkovia i arapia. U krug roaka su uli i
Anastasijevii, Bojanii, Nikolajevii, Petronijevii, Peike, Radojlovii, Radojii, Ristii,
Simii, Stojadinovii u Beogradu, Pavlovii u Kragujevcu, Bogatinevii u apcu.

enidbom Karaorevog sina Aleksandra sa Persidom Nenadovi, kerkom vojvode Jevrema

i unukom gospodara Jakova Nenadovia (1830. u Hotinu), spojene su dve najuglednije i
najmonije, a i suparnike, porodice toga vremena Karaorevii i Nenadovii. A enidbom
kneevia Petra (kasnije kralja) sa kneginjom Zorkom (Ljubicom), kerju knjaza Nikole
(Cetinje, 1883), roaki su povezane dve srpske dinastije Karaorevii i Petrovii.
Vremenom e supruge, majke i snahe Karaorevia biti i vlake bojarke, ruske kneginje,
grke i danske princeze, meu tastovima e biti rumunski, grki i italijanski kralj, a meu
zetovima e se nai i ruski veliki knez iz carske porodice Romanova. Stepen oroenosti
dinastije Karaorevia sa evropskim dvorovima najbolje se moe videti iz injenice da je, u
ovom trenutku, kraljevi Tomislav Karaorevi, na osnovu stepena srodstva sa kraljevskim
domom Velike Britanije, u najuem krugu potencijalnih pretendenata na englesku krunu.
VLADARI
Karaore Petrovi (Vievac, 3/14. novembar 1762? Radovanjski lug, 13/25. jul 1817),
vladao od 2/15. februara 1804. do 21. septembra / 3. oktobra 1813. Venan 15/26. februara
1786. u Goroviu sa Jelenom iz Masloeva, kerkom jasenikog oborkneza Nikole
Jovanovia i Bosiljke, od roda Nikolia u Masloevu.
Sin siromaha, u deatvu najamnik, u mladosti hajduk, potom u vreme Koine krajine (1788)
frajkorac koji uestvuje u borbama protiv Turaka u zapadnoj Srbiji, u kojima stie znatno i
dragoceno borbeno iskustvo, a po zakljuenju mira (1791) nastanjuje se u Topoli, gde u
zaseoku Krevcu podie svoje imanje, i stie ugled kao domain i trgovac. Kao jedan od
najvienijih ljudi u Srbiji izabran je na Sretenje na zboru u Oracu za vou Prvog srpskog
ustanka. U oslobaanju zemlje od Turaka rukovodi i uestvuje u svim vanijim bitkama
Ivankovac (1805), Miar, Deligrad i Beograd (1806), Malajnica (1807), Sjenica i Suvodol
(1809), u kojima odnosi sjajne pobede. Tekovine osloboene Srbije su ule u odredbu
Bukurekog mira (1812), na kojoj e se sledeih decenija zasnivati i izgraivati njen
meunarodni poloaj. Posle sloma ustanka (1813) prelazi u Austriju, biva interniran u
Petrovaradin i Grac i, potom, odlazi u Rusiju (1814) i nastanjuje se u Hotinu. U julu 1817.
godine, kujui veliki oslobodilaki plan sa grkim heteristima, tajno dolazi u Srbiju, gde je, po
nalogu kneza Miloa Obrenovia, ubrzo muki ubijen. Srbija pod Karaorem dobija prvu
vladu (Praviteljstvujui sovjet, 1805), ureeno sudstvo (27 magistrata), Veliku kolu (1808),
Topolivnicu, barutane, obuenu vojsku i ivu narodnu privredu, podie puteve (kranike) i
ustanovljava potanski saobraaj. U najznaajnije tekovine Karaoreve Srbije se ubraja
ukidanje (turskog) feudalnog sistema, po emu je Srbija druga zemlja u svetu koja je izvela
ovakvu korenitu promenu, deceniju i po nakon francuske buroaske revolucije 1789. godine.
U vreme Karaora je, naseljevanjem stanovnitva, koje je on pozivao, pa i lino razmetao
po Srbiji, konano uobliena i demografska slika zemlje.
Aleksandar Karaorevi (Topola, 29. septembar / 11. oktobar 1806 Temivar, 21. aprila / 3.
maja 1885), knez, vladao od 2/14. septembra 1842. do 11/23. decembra 1858. Venan 21.
avgusta / 2. septembra 1830. u Hotinu sa Persidom, kerkom vojvode Jevrema Nenadovia i
Jovanke-Joke, jedinice vojvode Mladena Milovanovia.
Od sedme godine u izbeglitvu, u Srbiju se vraa 1839. godine, u kojoj, posle Vuieve bune,
odlukom skuptine na Vraaru (1842), biva izabran za kneza, i jednoglasno potvren na
skuptini sledee godine. U njegovo vreme se otvaraju putevi za kapitalistiku privredu, vojnu
industriju (Topolivnica u Kragujevcu, 1853), oivljuje rudarstvo, izgrauje buroaski pravni
sistem (Graanski zakon, 1844), unapreuje kolstvo, osniva Narodni muzej (1844),
pospeuje istorijski i filoloki rad Drutva srpske slovesnosti, koje poinje da izdaje naunu
publikaciju Glasnik (1847), podstie umetnost i zainje liberalna graanska tampa. U toku
maarske bune (18481849) srpska vlada odluno pomae borbu naih sunarodnika u
tadanjoj Austriji i alje dobrovoljce pod komandom vojvode Stevana Knianina. Krunu
nacionalnog rada za vlade kneza Aleksandra ini dalekoseni dravotvorni programski projekt

koji je sastavio Ilija Garaanin (Naertanije, 1844). No, ustavobraniteljska stranka, koja ga je
dovela na vlast, isuvie mona, svrgla ga je sa vlasti na Svetoandrejskoj skuptini 1858.
godine. Zaviajno privren Topoli i oinskom ognjitu, knez Aleksandar je dosta uinio na
obnovi Karaorevog grada i podizanju zgrada i ustanova u Topoli, kao i unapreenju svoje
ekonomije u Krevcu.
Petar I Karaorevi (Beograd, 29. jun /11. jul 1844 Beograd, 16. avgusta 1921), kralj,
vladao od 2/15. juna 1903 11/24. juna 1914. Venan 30. jula / 11. avgusta 1883. na Cetinju
sa Zorkom (Ljubicom), kerkom crnogorskog knjaza Nikole I Petrovia Njegoa i kneginje
Milene.
Zateen na kolovanju u inostranstvu (eneva), kad mu je otac, knez Aleksandar, zbaen sa
vlasti i proteran iz Srbije, kneevi Petar je proveo u izgnanstvu punih 45 godina. Otiav kao
deak, u Srbiju se vratio pri kraju svoje este decenije, 1903. godine, da preuzme kraljevsku
vlast. U meuvremenu je uestvovao u francusko-pruskom ratu (18701871) i etovao za
slobodu Srba u Bosni za vreme ustanka 18751876. godine pod imenom Petar Mrkonji.
Doavi na presto, zemlju zateenu u dugovima privredno snai i osamostaljuje do 1910.
godine je uetvorostruen broj industrijskih preduzea, a u okviru parlamentarne monarhije
uvodi najvii, dosad neprevazien, stupanj demokratije, graanskih prava i politikih sloboda.
U dravotvornom pogledu ostvaruje ideje Naertanija, utemeljenog za vlade njegovog oca
kneza Aleksandra (1844), te u Prvom balkanskom ratu (1912) Srbija osveuje Kosovo,
oslobaa Staru Raku i Junu Srbiju, a u Drugom balkanskom ratu (1913) konano reava
pitanje granice prema Bugarskoj. U Prvom svetskom ratu odstupa sa vojskom preko Albanije,
odakle se posle oporavka na Krfu i proboja Solunskog fronta pobedniki vraa u zemlju,
dobivi naziv Oslobodilac. Potovanje i omiljenost kralja Petra u narodu najbolje izraava
njegov naziv ika Pera", dobijen od podanika. Smatrajui Topolu svojim porodinim
ognjitem, za kojim je decenijama u izbeglitvu eznuo, kralj Petar podie u njoj svoju
zadubinu, Crkvu Svetog ora na Oplencu, gde je kupio zemljite, obnavlja poruene i
zaputene oinske i dedovske zgrade, daruje Topoli vodovod, elektrinu centralu i modernu
bolnicu.
Aleksandar I Karaorevi (Cetinje, 4/16. decembra 1888 Marsej, 9. oktobra 1934), kralj,
vladao od 11/24. juna 1914. kao prestolonaslednik, od 1. decembra 1918. kao regent, od 17.
avgusta 1921 9. oktobra 1934. kao kralj. Venan 26. maja 1922. u Beogradu sa Marijom,
kerkom rumunskog kralja Ferdinanda I Hoencolerna i kraljice Marije, princeze od Velike
Britanije i Irske.
Kao prestolonaslednik i vrhovni komandant Srpske vojske u Prvom svetskom ratu Aleksandar
Karaorevi stie ugled dobrog ratnika i nadarenog vojskovoe. Pobednik u ratu protiv
kudikamo jaeg neprijatelja, kralj Aleksandar se u miru suoio kao dravnik sa mnogim, teko
premostivim problemima. Novostvorena jugoslovenska dravna zajednica 1918. godine
(Kraljevina SHS, od 1929. godine Kraljevina Jugoslavija, podeljena na devet banovina) bila
je zemlja velikih razlika i suprotnosti nacionalnih, verskih, ekonomskih, politikih, klasnih,
pravnih i kulturnih, to je sve posledica vekovnih, pa i hiljadugodinjih, istorijskih okolnosti,
posebnosti razvoja i uticaja strane dominacije. vrsto opredeljen za stvaranje jedinstvene
drave, kralj je imao protiv sebe mnogo protivnika. Stoga, i usled politikog bezizlaza iz koga
graanske stranke nisu imale reenja, 19291931. uvodi diktaturu. S obzirom na prilike i
kretanja u svetu, pogotovu sve napadnije istupanje faizma na meunarodnoj sceni, nastoji,
stvaranjem Male Antante, da ouva mir i stabilnost zemlje. U tome ga pretie smrt (1934), u
atentatu koji se pripisuje ustako-faistikoj sprezi. Uprkos tako ogromnim dravnim
poslovima, kralj Aleksandar je zaokruio oevu tenju za podizanjem zadubine na Oplencu,
koja je, zahvaljujui njegovom bdenju, postala zaokruena spomenika, umetnika, stambena
i privredna celina.
Petar II Karaorevi (Beograd, 6. septembra 1923 Denver, 3. novembra 1970), kralj,

vladao od 10. oktobra 1934. do 27. marta 1941 (namesnitvo), a od 27. marta 1941. do 29.
novembra 1945. slovio kao kralj. Venan 20. marta 1944. u Londonu, sa Aleksandrom,
kerkom grkog kralja Aleksandra I i princeze Aspazije Manos.
Najtraginija linost meu naim vladarima kralj koji to nikad uistinu nije bio, premda je
imao tu titulu vie od deset godina. Presto nasledio u jedanaestoj godini, kao nepunoletan
preuzeo vlast od namesnika u vojnom puu 27. marta 1941. godine, odbacujui time sramno
pristupanje Trojnom paktu, zbog ega se, nakon deset dana, 6. aprila, faistike sile Osovine u
munjevitom ratu obruavaju na Jugoslaviju koja, u rasulu i izdaji, kapitulira 17. aprila.
Izbegavi 15. aprila u Grku, kralj preko Egipta odlazi u junu u Englesku. U ratu koji je
besneo svetom, daleko od naroda, bez vojske, okruen nesposobnim politiarima okupljenim
u tzv. vladi u izbeglitvu, od kojih neki, na elu sa Rudolfom Bianiem, neskriveno vode
antisrpsku i antijugoslovensku politiku, kralj je bio nemoan da se snae u igrama koje su
vodili tvorci novog svetskog poretka. Pod pritiskom erila, kralj 1944. godine prenosi
ovlaenja na Ivana ubaia, to praktino vodi njegovom detronizovanju. Proglaenjem
republike 1945. godine nestalo je kraljevstvo kojim stvarno nikad nije vladao. Njegov dalji
ivot je bio lutanje oajnika, koji je, podlegavi alkoholu, zahvaljujui i oskudici, postao lak
plen raskolnika Srpske pravoslavne crkve u Americi. Po smrti u bolnici u Denveru 1970.
godine, sahranjen je u Libertvilu, kao jedini kralj koji poiva na tlu Sjedinjenih Amerikih
Drava.
KARAOREVII DANAS
Ponikla u narodu, sa ijom sudbinom je vrsto povezana, dinastija Karaorevia je vie puta
proglaavana nenarodnom, zloinakom i neprijateljskom. Dva puta su donoeni zakoni o
zabrani njenog povratka u zemlju ili na presto, to je u prolom veku bilo delo suparnike
dinastije Obrenovia (1869), koja je bacila na nju i narodno prokletstvo", a u ovom veku je
to bilo delo komunistikih vlasti (1945), koje su liile dravljanstva ne samo legitimnog kralja
nego i decu po pobonoj liniji samo zato to su Karaorevii.
Tri puta je imovina Karaorevia grabljena, raznoena, unitavana, otimana, rasprodavana ili
konfiskovana posle 1813. od Turaka i kneza Miloa, zatim za vreme Obrenovia (posle
ubistva kneza Mihaila 1868. i Topolske bune 1877) i posle Drugog svetskog rata (1947), na
osnovu lanih izjava nenadlenih lica. Sa svoje strane, meutim, u vreme svih svojih pet
vladara, Karaorevii su sami, esto iz poetka, stvarali svoj imetak, nisu ni od koga nita
prisilno kupovali, niti posezali za bilo ijom imovinom, a kamoli prisvajali ili bezono
otimali.
U ovom trenutku ivi 61 pripadnik doma Karaorevia, meu kojima su najbrojniji potomci
kralja Aleksandra I (27), zatim kneza Pavla (18), pa iz grane KaraoreviaRomanova (16).
Ima ih razvejanih u est drava na tri kontinenta. Najvie ih je u Londonu (20), zatim Parizu
(8), Njujorku (7), Montevideu (6), Versaju (5), Los Anelesu (4), Saseksu (3) i Rimu (2),
Veneciji, Floridi, Palma Springsu, Torinu i Sevilji (po 1).
Sin kralja Petra II, princ Aleksandar Karaorevi, roen je u Londonu 1945. godine gde
danas ivi sa suprugom Katarinom Batis (brak sklopljen 1986) i trojicom sinova Petrom
(roen u ikagu 1980) i blizancima Filipom i Aleksandrom (roenima 1982. u Vaingtonu),
ija je majka Marija Glorija, princeza od Orleana i Braganse (brak razveden 1985). Princ
Aleksandar Karaorevi, ranije kolovani oficir engleske vojske, a sada poslovni ovek, tri
puta je, nakratko, posetio zemlju 1991, 1992. i 1995. godine.
Kraljevi Tomislav je jedini od Karaorevia koji danas ivi u zemlji, u koju se, nakon pet i
po decenija, vratio 3. oktobra 1992. godine. Za sve to vreme nikad nije menjao dravljanstvo,
koje mu je, kao i ostalim Karaoreviima, oduzeto nezakonitom odlukom Prezidujuma
Vlade FNRJ 1947. godine, niti imao drugi paso do jugoslovenski. Sa Oplenca, gde je
smeten u oevoj vili, u protekle etiri godine je organizovao, uglavnom preko humanitarne
organizacije Sveti Andrija Prvozvani", iji je osniva i predsednik, prikupljanje pomoi u

lekovima, hrani i odei za Srbe u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, koje je esto
obilazio. Istovremeno je u inostranstvu, kako meu naim iseljenicima i emigracijom (SAD,
Kanada, Engleska, Nemaka, vajcarska, vedska, Grka, Australija), tako i kod tamonjih
vlasti (Bela kua, engleski parlament) zastupao interese svoga naroda i ukazivao na
nepravedan odnos meunarodne zajednice prema njemu. Kraljevi Tomislav Karaorevi
upravo ovih dana (novembar 1996) dovrava na Oplencu svoje memoare. Prvo unue
kraljevia Tomislava, od kerke Katarine, Viktorija, roena 1991. godine u Londonu,
postavljena je odmah po roenju na zemlju poslatu sa Oplenca. Tri godine kasnije, kad ga je
posetio sin Nikola sa suprugom Ljiljanom Lianin, u Beogradu im se rodila 1994. godine ki
Marija. Ova unuka kraljevia Tomislava je prvo dete Karaorevia roeno u zemlji posle
1936. godine.
"DANICA" Vukova Zadubina, Beograd,